Pcelar 2007 06 Jun

âsopis z a p~ela rs tv o
PÊLAR
^lanstvo u SPOS-u
^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz Crne Gore, Makedonije i ostalih inostranih zemaqa gde se ~asopis {aqe obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {aqe avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva ~asopisa P~elar.
Savez p~elarskih organizacija Srbije

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com
APISLAVIA
2007
Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63
APIMONDIA Foundation
The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.
Predsednik SPOS-a
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} 024/753-771, 063/510-598, zobrad@yunord.net
Ra~un SPOS-a: 1601780608
Saradwa sa ~asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràj tekstova odgovaraju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.
Glavni i odgovorni urednik

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac 018/846-734, 063/860-8510 rodoljubz@nadlanu.com
Izdava~ki savet
Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}
Istorija ~asopisa
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom P~ela. Potom je {tampan Srpski p~elar 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. P~elar, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se P~elar i Srpski p~elar i od tada izlaze pod nazivom P~elar. Ukazom predsednika SFRJ P~elar je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe i unapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 14 500. [tampa: Kolor pres Lapovo, tel. 034/853-715, 853560, kolorpres@ptt.yu
Fotografija na naslovnoj strani: Prvi kongres Balkanske p~elarske federacije u Istanbulu Foto: @ivoslav Stojanovi}, Pali}
Redakcija
(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)
Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)
Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija), Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)
Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar. Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva. Ko zna boqe, neka to i napi{e.
Rodoqub @ivadinovi}
NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI

Rajko Pejanovi}
Izdvajamo iz sadràja
Rajko Pejanovi}
244 247 253
PISMO PÊLARIMA ZA JUN

Milan Jovanovi}
PISMO PÊLARIMA ZA JUN 247 Pro~itajte jedan od najboqih tekstova o prakti~nom p~elarewu u ovoj godini i krenite na p~eliwak da primenite nau~eno
Milan Jovanovi}
HVATAWE MATICA RUKOM

Dejan Krecuq
APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN

Ivan Jurkovi~
255
DA VRCAWE MEDA POSTANE PRAVO ZADOVOQSTVO

Jovan Kulin~evi}
HVATAWE MATICA RUKOM 253 Koliko puta ste hteli da uhvatite maticu rukom, a niste smeli. Nau~ite kako da to ubudu}e ~inite bezbedno bez rizika po matice
Jovan Kulin~evi}
256
OPTIMIZACIJA DOBIJAWA MATI^NOG MLEÂ

Veroqub Umeqi}
258
OPTIMIZACIJA DOBIJAWA MATI^NOG MLEÂ 258 Nau~ite kako je mogu}e dobiti i do 10 kilograma mle~a po jednom p~eliwem dru{tvu
Milan ]irovi}
ZBRIWAVAWE PRIRODNIH ROJEVA 260

Milan ]irovi}
PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE

@ivoslav Stojanovi}
265
IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE PÊLARSKE FEDERACIJE

Milan Jovanovi}
267 270
PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE 265 Lipa je jedna od najnesigurnijih p~eliwih pa{a. Zato bi bilo od presudnog zna~aja poznavawe na~ina za prognozirawe wenog medewa. Prezentujemo vam jedno re{ewe koje moète da isprobate jo{ ove godine, bez ulagawa ve}ih sredstava
@ivoslav Stojanovi}
ÛDESNI MUMIO
Petar @. \ergovi}
100 GODINA OD RO\EWA AKADEMIKA I PROFESORA DOKTORA SVETISLAVA @IVOJINOVI]A 272 REPORTA@E SKUPOVI PÊLAR, jun 2007. 273 274
IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE PÊLARSKE FEDERACIJE 267 Nedavno je u Istanbulu odràn Prvi kongres Balkanske p~elarske federacije. Na{a delegacija je posetila ovaj kongres i upoznala se sa dostignu}ima u p~elarstvu ovog regiona. Za vas su pripremili poseban izve{taj 241
Re~ urednika
Zadovoqstvo mi je da vam u ovom broju prezentujem nekoliko lepih vesti. Na inicijativu ~italaca, a uz svesrdnu podr{ku redakcije i urednika ~asopisa P~elar i Izvr{nog odbora SPOS-a, priveden je kraju kapitalni projekat prebacivawa SVIH brojeva ~asopisa P~elar iza{lih od 1898. do 2005. godine u digitalni oblik. Tako se ~asopis P~elar preselio na svega par DVD diskova. Za koji dan }e se znati da li }e to biti 3 ili 4 diska. [ta to zna~i u praksi? Svi koji imaju kompjuter, mo}i }e da u wemu imaju kompletnu bazu svih ikada iza{lih ~asopisa i da ih pogledaju ili od{tampaju kad god èle! Pored ~asopisa P~elar, ura|ena je i digitalizacija i danas izvanrednih ~asopisa Napredno p~elarstvo i Jugoslovensko p~elarstvo. Projekat je ko{tao SPOS ne{to vi{e od 3 000 evra, {to je zaista ni{ta u odnosu na ono {to su p~elari dobili. Uskoro }e biti re{eno i pitawe distribucije, ali je izvesno da }e sadràj diskova biti besplatan, eventualno }e se platiti samo wihovo narezivawe, o ~emu }ete biti uskoro obave{teni. A sve to }e mo}i da se besplatno pogleda i na internetu! Sve u ~ast velikog jubileja: 110 godina SPOS-a i izlaèwa ~asopisa P~elar! Putem interneta odmah moète pogledati do sada digitalizovane ~asopise P~elar trenutno nisu skenirani samo brojevi od 19031920. godine (www.digital.nbs.bg.ac.yu/ novine/pcelar) i sve brojeve legendarnih ~asopisa Jugoslovensko i Napredno p~elarstvo (www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo), a ovim stranicama moè se pristupiti i preko sajta SPOS-a (www.spos.info). Data je i mogu}nost izbora menija na srpskom (}irilica i latinica) i engleskom jeziku. Po{to 2006. godina nije obuhva}ena digitalizacijom, neke od tekstova iz te godine moète pogledati na internet sajtu novoj internet prezentaciji ~asopisa P~elar: www.poljoberza.net/pcelar.aspx. Ostale tekstove iz te i ove godine ~itaoci }e morati da na|u u samom ~asopisu putem pretplate (ili da sa~ekaju novu digitalizaciju kroz nekih novih 110 godina {ala urednika). 242
Nastup P~elara na inostranom trì{tu

Mislim da je ovo i pravi trenutak da vas izvestim o marketin{kom nastupu P~elara na trì{tu biv{ih jugoslovenskih republika koji smo zapo~eli pro{le godine. Bilans je slede}i. Uporedi}u stawe broja pretplatnika iz vremena kada je Jugoslavija bila na{a zajedni~ka dràva i kada je razmena ~asopisa izme|u republika bila sasvim normalna pojava, sa stawem od pro{le i ove godine. Bosna i Hercegovina Slovenija 18 0 179 Hrvatska
Godina
Ukupno
1989 2006 2007
350 535 1083
140 11 285
508 546 1547
Kao {to i sami vidite iz tabele, pokazalo se da je moja ideja (iz programa za ure|ivawe ~asopisa) o marketin{kom nastupu na trì{ta biv{ih jugoslovenskih republika bila vi{e nego opravdana. âk je broj pretplatnika vi{e od tri puta ve}i nego u najsre}nija vremena. U narednim godinama moèmo da o~ekujemo jo{ ve}i broj pretplatnika, jer su ocene P~elara veoma dobre. Stoji primedba o izvesnom ka{wewu ~asopisa za Federaciju BiH, Hrvatsku i Sloveniju, ali to je, za sada, te{ko re{ivo. Trudi}emo se da u predstoje}em letwem periodu i tu primedbu otklonimo, jer o~ekujem da tada ~asopis po~ne da izlazi malo ranije, po{to leti nema informacija koje moramo da ~ekamo do pred samo izlaèwe ~asopisa. Treba napomenuti da je zbog {tampawa P~elara i na latinici na{ ~asopis dobio i dosta novih ~italaca u Srbiji, pre svega u Vojvodini, a to su uglavnom oni na{i sugra|ani koji sa te{ko}om ~itaju }irilicu, i zato do sada nisu ~itali P~elar. Iako je te{ko proceniti koliko ih je, po{to su mnogi sa }irili~nog pre{li na latini~ni P~elar, najskromnije procewujem da ih ima najmawe PÊLAR, jun 2007.
200 (jer latini~ni P~elar u Srbiji ukupno prima 677 p~elara). Va`no je re}i i to da je prihodom od novih pretplatnika u potpunosti pokriven rashod za marketin{ke aktivnosti tokom pro{le godine ({tampawe besplatnih pilot brojeva, oglasi itd), te da je, prema kwigovo|i SPOS-a, kona~ni bilans prihoda 310 954 dinara samo u prvoj godini nastupa, dok }e naredne godine za isti broj pretplatnika biti zna~ajno ve}i (vi{e od duplo), po{to ne}e biti ulaznih tro{kova marketinga. Ovde uop{te nisu ura~unati novi pretplatnici na latini~no izdawe P~elara u Srbiji, jer je, kako rekoh, te{ko proceniti koliko ih ta~no ima. Mislim da smo napravili dobar posao. îtaoci u biv{im jugoslovenskim republikama dobili su ~asopis koji im se o~igledno dopada i to po veoma niskoj ceni za wihove prilike, a SPOS je dobio dodatni izvor prihoda iz kojih moè da finansira pro{irewe svojih aktivnosti. Moram da kaèm da je zbog uvo|ewa me|unarodne po{tarine za Crnu Goru u posledwi ~as (te sledstvene nemogu}nosti da u kratkom periodu na|emo zastupnika), broj pretplatnika u toj dràvi pao sa 195 na 95, a da se u Makedoniji pove}ao sa 33 na 52. Ina~e, ukupan broj ~italaca P~elara iz Srbije u ovoj godini je 11 920, a ukupan broj svih onih koji su se pretplatili na P~elar (iz bilo koje zemqe sveta) je 13 640. Zato se danas moèmo pohvaliti tiraòm ~asopisa P~elar od ~ak 14 500 primeraka!
Strategija SPOS-a
Ovih dana dogodilo se jo{ ne{to veoma va`no za sve p~elare Srbije. Na prethodnom sastanku, Izvr{ni odbor me je zaduìo kao Koordinatora SPOS-a za saradwu sa dràvnim organima, da sa~inim program zahteva SPOS-a prema nadle`nim Ministarstvima sa ponu|enim re{ewima na{ih svakodnevnih problema. To sam i u~inio, a Izvr{ni odbor ga je usvojio sa mawim izmenama i dopunama. Sada se kona~no zna {ta je ciq SPOS-a i sa kojom platformom nastupa pred nadle`nim institucijama. To je iz-
uzetno vaàn napredak od presudnog zna~aja za budu}nost p~elarstva. Iako je bilo logi~no da je ovaj dokument ve} odavno trebao da postoji, wega nije bilo do ovog saziva Izvr{nog odbora. Nepostojawe takve strategije dovelo nas je u vrlo nezavidnu situaciju, ali se iskreno nadam da }e se u najskorijoj budu}nosti mnogo toga promeniti na boqe. Dokument defini{e najve}e probleme i nudi adekvatna re{ewa za problem falsifikovawa meda, svo|ewe zahteva za p~elarske prostorije u doma}instvu u realne i primenqive okvire, subvencija i podsticajnih sredstava za p~elarstvo, prskawa poqoprivrednih kultura u cvetu, veterinarske za{tite p~ela, pa{arine, odgajawa matica, registraciju p~eliwaka, registraciju p~elarskih vozila, u~e{}e u izradi Zakona o sto~arstvu i, {to je verovatno najva`nije, re{avawe trì{nog statusa p~elara na povoqan na~in, jer je danas za legalnu prodaju meda potrebno mnogo vi{e nego u ve}ini evropskih zemaqa. Za ovu posledwu ta~ku dobio sam i oficijelnu saglasnost Milana Studena, savetnika za veterinarsko-sanitarne i higijenske uslove objekata za proizvodwu hrane u Ministarstvu poqoprivrede. Preostaje da dobijemo saglasnost Ministarstva finansija, {to bi zaista dovelo p~elare u mnogo povoqniji poloàj na trì{tu. Ponu|ena re{ewa su lako primenqiva i nisu preskupa za dràvu, te o~ekujem wihovo usvajawe u skorijem periodu. Zbog politi~ke situacije u zemqi, jo{ uvek nije odràn dogovoreni sastanak u Ministarstvu poqoprivrede, ali ga o~ekujemo u najskorije vreme.
Nabavka Apigarda po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a

êtvrta dobra vest ti~e se nabavke engleskog leka protiv varoe (Apiguard) po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a, ~ime p~elari mogu da u{tede ~ak 350 000 evra! Detaqe o tome moète pro~itati u posebnom tekstu. Srbija se tom akcijom svog nacionalnog Saveza svrstala u najnaprednije p~elarske zemqe Evrope!
STARE BROJEVE ÂSOPISA POGLEDAJTE NA INTERNETU:

PÊLAR: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/pcelar JUGOSLOVENSKO I NAPREDNO PÊLARSTVO: www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/jugoslovensko-napredno-pcelarstvo Neke od tekstova iz 2006. moète pogledati na: www.poljoberza.net/pcelar.aspx. PÊLAR, jun 2007. 243
NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI
Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Koordinator SPOS-a
VELIKA AKCIJA SPOS-a!

U[TEDITE 350 000 EVRA
U proteklom periodu va{em uredniku ~asopisa P~elar javqao se veliki broj ~italaca sa jednim pitawem: Kako, gde i po kojoj ceni se moè nabaviti novi lek protiv varoe Apigard (Apiguard) o kojem je P~elar detaqno pisao u aprilu ove godine? Naravno, ve}ini je bio skup, jer na trì{tu ko{ta uglavnom izme|u 200 i 250 dinara po kutiji (pa{teti), a po{to su za jednu p~eliwu zajednicu neophodne dve pa{tete, tretman jedne zajednice ko{ta od 400 do 500 dinara. Najnià cena, koja se moè na}i u svega par veterinarskih apoteka u Srbiji je 180 dinara, {to tretman jedne zajednice svodi na 360 dinara, ali ovaj lek po tim cenama nije dostupan svima. Zato sam, kao Koordinator SPOS-a, oti{ao do firme koja uvozi Apigard, i pokrenuo pregovore da pristanu na zajedni~ki projekat sa SPOS-om o organizovanoj nabavci ovog leka, ali da idu sa minimalnom zaradom, kako bi lek u~inili dostupnijim p~elarima. Nakon vi{e razgovora i razli~itih mogu}ih re{ewa, saglasili smo se da se cena leka spusti sa 180 na 140 dinara po pa{teti sa porezom, {to tretman jedne ko{nice svodi na svega 280 dinara, i dovodi do u{tede od najmawe jednog evra po ko{nici! Po{to ~lanovi SPOS-a imaju oko 350 000 ko{nica, to u{teda moè biti upravo 350 000 evra. Za p~elare kojima Apigard nije dostupan po toj najniòj ceni od 180 dinara, u{tede su i mnogo ve}e od jednog evra po ko{nici. Ovom akcijom svog nacionalnog Saveza Srbija se svrstala u najnaprednije p~elarske zemqe Evrope!
Projekat SPOS-a
Na posledwem sastanku, Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo odluku o podr{ci ovoj ideji i pokretawu projekta na nivou Srbije pod imenom Po~etak organske proizvodwe meda u Srbiji. Ovaj projekat predstavqa}e
Poziv Izvr{nog odbora predsednicima dru{tava i udruèwa p~elara

Pozivamo sva dru{tva i udruèwa p~elara u Srbiji da podrè projekat SPOS-a Po~etak organske proizvodwe meda u Srbiji i da pravovremenim reagovawem nabave svojim zainteresovanim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni. PÊLAR, jun 2007.
244
primarni poku{aj da se p~elarima ukaè na potrebu tretirawa p~eliwih zajednica protiv varoe sredstvima koja ne zaga|uju med i ostale p~eliwe proizvode. To vi{egodi{we principijelno opredeqewe SPOS-a sada je do{lo u fazu kada se moè i masovno primeniti u p~elarskoj praksi, jer su se pojavili dovoqno efikasni lekovi protiv varoe, a koji zadovoqavaju ovaj osnovni kriterijum savremenog p~elarstva. Jedini problem ostaju satne osnove koje u sebi verovatno sadrè izvesne, mo`da i nedozvoqene koli~ine sredstava koje smo do sada koristili protiv varoe. Iako organska proizvodwa predstavqa mnogo vi{e od pukog kori{}ewa sredstava koji ne zaga|uju p~eliwe proizvode, SPOS smatra da je ovaj projekat dobar po~etak i da predstavqa prvu ozbiqnu smernicu p~elarima za tretirawe svih p~eliwih bolesti takvim preparatima i u konvencionalnom p~elarewu, {to je svakako imperativ budu}nosti. Na svom gostovawu u Srbiji pro{le godine, dr Antonio Nanetti, ~lan Evropske radne grupe za integralnu borbu protiv varoe koja trenutno okupqa 38 najve}ih svetskih nau~nika u oblasti p~elarstva, izneo je stav te grupe da je danas p~elarima za borbu protiv varoe dovoqan neki efikasan preparat na bazi timola tokom leta (u na{im uslovima, to je period jul-avgust) i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. U Srbiji danas na bazi timola postoji registrovan samo jedan lek (Apigard) i SPOS se ovim projektom potrudio da ga u~ini dostupnijim p~elarima.
trebna sredstva uvozniku Apigarda, a on bi izme|u 4. i 14. jula (po dogovoru sa svakim dru{tvom) izvr{io besplatnu isporuku svakom op{tinskom mestu u Srbiji, na adresu lokalnog dru{tva p~elara. Za svako eventualno opravdano probijawe ovih rokova, morate se posebno dogovoriti sa uvoznikom (Firma ZOOLEK, Slobodan Radi~evi} i Petar Vuji}, 011/344-13-47, 011/24-32-448, zoolek@infosky.net).
Potrebni podaci za uplatu

ZOOLEK D.O.O. Beograd ul. Haxi Prodanova 8 @iro-ra~un: 205393520 sa obaveznim pozivom na broj: 610003 _________ (PIB uplatioca) Napomena: Dva dana nakon uplate pozovite ZOOLEK (011/344-13-47, 011/24-32-448) da se dogovorite oko termina i mesta isporuke leka.
Obaveze dru{tava p~elara

Dru{tvo p~elara }e ODMAH po prijemu leka organizovati besplatnu raspodelu p~elarima koji su donirali ovaj projekat, kako se ne bi zakasnilo sa po~etkom tretmana. Dru{tvo p~elara je du`no da odmah nakon uplate uvozniku Apigarda javi SPOS-u broj kupqenih kutija leka (011/2458-640 ili pismeno), {to je jedina wegova obaveza prema SPOS-u po ovom projektu. SPOS se u potpunosti odri~e bilo kakve materijalne koristi zbog posredovawa i sve tro{kove po ovom projektu samostalno }e pokriti.
Postupak nabavke leka

Izvr{ni odbor SPOS-a na{ao je re{ewe za nabavku leka i poziva rukovodstva svih dru{tava p~elara u Srbiji da podrè pomenuti projekat po uputstvima u ovom tekstu i obezbede svojim ~lanovima Apigard po povla{}enoj ceni. Dru{tva treba da organizuju prijem donacija od svojih ~lanova kao podr{ku projektu Po~etak organske proizvodwe meda u Srbiji. Svaki zainteresovani ~lan izvr{io bi uplatu donacije na ìro-ra~un svog lokalnog dru{tva p~elara u odgovaraju}em iznosu. Iznos donacije dobija se mnoèwem broja potrebnih kutija Apigarda sa 140 dinara. Rok za uplatu donacije je 30. jun 2007. godine. Ve} 2. jula 2007. bi dru{tva p~elara prebacila poPÊLAR, jun 2007.
UPUTSTVO ZA KORI[]EWE LEKA APIGARD PROTIV VAROE

Apigard je timol u gelu, upakovan u aluminijumske kutije nalik pa{tetama. Za jednu ko{nicu potrebne su dve pa{tete. Izme|u 15. jula i 1. avgusta ko{nice treba srediti onako kako }e zimovati. Kod DB ko{nica moè se ostaviti maksimalno jedan polunastavak. Svi otvori na ko{nicama se potpuno zatvore, kao i sve mreè i ventilacije. Ostavqa se samo glavno leto (oko 15 cm {irine i do 1 cm visine). Tretman je najboqe zapo~eti izme|u 15. i 20. jula ako nema intenzivne pa{e. Kutija (pa{teta) Apigarda se stavqa na satono{e 245
vr{nog nastavka. Pre stavqawa se skine folija. Treba obezbediti da iznad pa{tete postoji najmawe 1 cm slobodnog prostora da p~ele mogu da ulaze u kutiju i raznose lek. Ako tog prostora nema zbog takve konstrukcije poklopne daske, pa se poklopna daska lepi za pa{tetu, taj problem se mora re{iti na jedan od mogu}ih na~ina: 1) Ako imate Milerovu hranilicu, okrenite je naopako i u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda; 2) Na vrh ko{nice ispod poklopne daske stavite prazan polunastavak i u wemu kutiju Apigarda; 3) Napravite drveni okvir veli~ine nastavka, a visine 2 cm, i stavite ga izme|u vr{nog nastavka i poklopne daske, a u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda; 4) U jedan od centralnih ramova u vr{nom nastavku ugradite usku i dugu plasti~nu ili limenu posudu ispod satono{e i u wu rasporedite sadrìnu kutije Apigarda (pogodno za A@ ko{nice). Nakon 2,5 nedeqe idite na p~eliwak i pored stare kutije Apigarda dodajte drugu, novu kutiju. Nakon 3 nedeqe od dodavawa druge kutije tretman se smatra zavr{enim. Ostale va`ne napomene oko upotrebe leka moète na}i u uputstvu koje dolazi sa lekom i u P~elaru za april ove godine. UPOZOREWE: LEK ]E POKAZATI VISOKU EFIKASNOST SAMO AKO STROGO ISPO[TUJETE OVO UPUTSTVO!!! Nepo{tovawe bilo koje od preporuka moè da umawi efikasnost!
VE] OSTVARENI PROJEKTI NABAVKE APIGARDA

Tokom 2006. godine, Apigard je organizovano nabavilo Dru{tvo p~elara iz Svrqiga, potpuno besplatno za svoje ~lanove, zahvaquju}i donaciji Op{tine Svrqig. Tokom 2007. godine Apigard je organizovano nabavilo Dru{tvo p~elara iz Aleksinca za 80% ko{nica svih ~lanova Dru{tva, potpuno besplatno, zahvaquju}i donaciji Fonda za razvoj poqoprivrede op{tine Aleksinac. Tokom 2007. godine Apigard je organizovano nabavila i Republika Crna Gora za sve zainteresovane p~elare, ~lanove wihovog Saveza, s tim {to p~elari po ko{nici pla}aju u~e{}e od samo 1,5 evra.
POZIV IZVR[NOG ODBORA SPOS-a PÊLARIMA ZA NABAVKU KWIGA O PÊLIWIM PROIZVODIMA

IO SPOS-a poziva p~elare da nabave vrhunske kwige o apiterapiji iz edicije prof. dr Milanke Erski Biqi} pod povoqnijim uslovima nego na trì{tu. Profesorka Erski vam nudi svoje kwige o mati~nom mle~u (protivvrednost 10 evra) i o polenu i pergi (protivvrednost 20 evra). Kwige su jedinstvene u svetu i nude vam najnovija nau~na istraìvawa o p~eliwim proizvodima. Profesorka Erski priprema i posledwu kwigu iz ove edicije, ovoga puta o medu, koja }e imati 630 strana formata B5. Svaki pojedinac ili dru{tvo p~elara koji naru~e po 20 kwiga o mle~u ili po 10 o polenu, dobi}e na poklon primerak kwige o medu, koja }e po izlasku iz {tampe imati cenu od 50 evra. Kontakt telefoni za naru~ivawe: (011) 3223-248, (063) 244-717 246 PÊLAR, jun 2007.
Rajko Pejanovi} Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968
PISMO PÊLARIMA ZA JUN

Fotografije: Petar Pejanovi}
Dugi junski dani, sa najvi{e sati za fotosintezu, toplijim vremenom i obiqem vlage u zemqi{tu, pogoduju maksimalnoj ekspanziji razvoja biqnog sveta. Tada cvetaju va`ne medono{e: bagremac, svilenica (divqi duvan), grahorica, kupina, malina, livade i lipa. I p~eliwa zajednica po~etkom meseca dostiè maksimum razvoja i broj~ane snage (prose~no do 45 000 jedinki prema profesoru Kulin~evi}u). Postizawe razvojnog maksimuma ozna~ava kraj tre}eg perioda u godi{wem ciklusu razvoja, nazvanog periodom stvarawa vi{ka p~ela (tokom maja u na{im uslovima). Taj vi{ak p~ela je neophodan da bi se zajednica razmnoìla ba{ u junu, kada su prirodni uslovi za to najpovoqniji. U procesu rojidbe staro p~eliwe dru{tvo se deli i od wega nastaju 34 nove mlade zajednice, a zapo~iwe ~etvrti razvojni period prema Lebedevu (vi{e o periodima razvoja u P~elaru br. 1/2007). U junu se na p~eliwaku obavqaju tri velike grupe poslova: vrca bagremov med, umnoàvaju dru{tva i vr{i priprema za kori{}ewe letwih pa{a. Bagrem je ove godine po~eo cvetati rano, ve} od polovine aprila. U okolini [apca, na obroncima Cera u selu Volujcu, zabeleo je {esnaestog aprila, a p~ele su ga po~ele pose}ivati osamnaestog. Niske no}ne temperature, ponegde sa slabim jutarwim mrazevima, usporile su cvetawe, pa su prvi unosi registrovani tek posledwih dana aprila. Ocene prinosa su, kao i uvek, razli~ite. Kao i pro{le godine, vi{e su zadovoqni p~elari ~ije su zajednice koristile rani bagrem. Tako je, primera radi, {aba~ki p~elar Milojko Mitrovi}, na poznatoj lokaciPÊLAR, jun 2007.
ji Cuqkovi}Radova{nica, kod jake jednomati~ne zajednice na vagi imao ukupan unos od 35 kilograma. Tradicionalno dobri loSlika 1
247
kaliteti sredweg i poznijeg bagrema (Bukor, Krivaja, Kaona, Vla{i}, Qubovija i celo Podriwe) dali su mawe od 30 kilograma nektara. Na mom baznom p~eliwaku u Jevremovcu, pet kilometara od [apca prema Ceru, gde ranog bagrema nema dovoqno pa obi~no preseqavam ko{nice, prose~na jednomati~na zajednica je unela 26 kilograma, a dobra dvomati~na u Fararovoj ko{nici sa 7 nastavaka (sl. 1) 71 kilogram nektara. Vrhunac unosa bio je 8. maja, kada je vaga registrovala pove}awe teìne ko{nice za 16,3 kilograma (plus nadokna|en no}ni gubitak teìne), {to predstavqa najve}i do sada zabeleèn rezultat na mom baznom p~eliwaku.
Oduzimawe meda
Sazrevawe meda je bilo usporeno usled ~estih ki{a i visoke vla`nosti vazduha u periodu po prestanku bagremove pa{e. Tome je doprineo i stalan unos novih koli~ina nektara sa bagremca, maline, kupine i ostalog biqa, zbog kojeg su ko{nice oteàle za novih 78 kilograma, pa }e i ove godine vrcawe uslediti po~etkom juna. Med se, po pravilu, vrca tek kad su ramovi potpuno zatvoreni. Takav med je zreo i ima potpunu gustinu i specifi~nu teìnu, pa sadrìna staklene tegle od 720 ml teì ta~no 1 kilogram. Med vrcan iz ramova koji nisu potpuno poklopqeni ima ve}i procenat vode, pa zato i nedovoqnu gustinu i mawu specifi~nu teìnu, a podloàn je i kvarewu. Zreo med se pakuje u odgovaraju}u ambalaù, odnosno posude od stakla, prohroma a za sada i od specijalnih vrsta plastike. Hermeti~ki zatvorene posude sa medom skladi{te se u suvoj prostoriji ~ija tempe-
ratura ne prelazi 15 stepeni. Rok trajawa pravilno upakovanog i uskladi{tenog meda, prema pozitivnim propisima, iznosi 2 godine. Oduzimawe meda iz ko{nice predstavqa povoqnu priliku da se iz plodi{ta, uzgredno i ponovo, po drugi ili tre}i put, odstrani zatvoreno leglo iz ramova gra|evwaka i trutovskih zaperaka (sl. 2) i tako smawi broj varoa u zajednici. Stru~waci [vajcarskog centra za p~elarstvo ustanovili su da zajednice kod kojih je trutovsko leglo redovno odstrawivano u avgustu imaju i do 4 puta mawe varoe u odnosu na one kod kojih gra|evwak nije kori{}en. Uo~ili su, tako|e, da uklawawe zatvorenog trutovskog legla nema zna~ajnije negativne efekte na prinos meda i razvoj dru{tava (Beogradski P~elar, br. 12/2006). Pretapawem trutovskog sa}a dobija se zna~ajna koli~ina prvoklasnog voska, koji nije optere}en reziduama i primesama parafina. Ali, eksploatacija gra|evwaka time nije iscrpqena. Jer, wihovim presovawem, odmah po va|ewu iz ko{nice, moè se izdvojiti mle~ kojim p~ele hrane trutovske larve, kao i deo nektara koji se nalazi oko legla. Od jednog gra|evwaka veli~ine LR rama moè se iscediti do pola litra te~nosti sladuwavog ukusa koja je po boji sli~na mleku (procediti je kroz gazu zbog odstrawewa varoe). Pome{ana sa {e}ernim sirupom ona predstavqa izvanrednu hranu za p~ele. Poznato je da p~elari Slovenije ovaj postupak primewuju unazad vi{e decenija. No, ni to nije sve. Naime, dr med. Milica Pejanovi}, koja je na na{oj p~elarskoj farmi zaduèna za spravqawe preparata iz oblasti apiterapije (sl. 3), podse}a p~elare da se u stru~noj literaturi kao i na sajtovima na internetu mogu pro~itati tekstovi svetskih eksperata u kojima se iznose nau~na saznawa o blagotvornom dejstvu trutovskog mle~a na qudski organizam. Na~in spravqawa i ~uvawa preparata od meda i trutovskog mle~a je jednostavan i dostupan svakom p~elaru.
Umnoàvawe p~eliwih zajednica

Prva polovina juna predstavqa najboqi period za umnoàvawe dru{tava, jer dani su dugi i topli, p~eliwa zajednica na vrhuncu snage, a ima dovoqno vremena i p~eliwe pa{e da se novonastale zajednice razviju i PÊLAR, jun 2007.
Slika 2
248
Slika 3
pripreme za zimovawe. P~elari ~esto potcewuju junsku pa{u. A ona je nekada, pre pojave bagrema, koji je u Evropu donet po~etkom XVII veka, a na na{e prostore znatno kasnije, bila izuzetno cewena. Stari tekstovi, koji o woj govore obi~no po~iwu re~ima: Po~etkom meseca junija, kad krene pa{a. U rojevom nagonu su, u ovo vreme, zajednice koje se razvijaju u prirodi, bez uticaja ~oveka, kao i one na p~eliwacima gde nisu primewene mere za wegovo odlagawe. A rojidbeno raspoloèwe, ne{to sporije, ali ipak sigurno, zahvata i ona dru{tva kod kojih je demarirawe ili neka druga mera primewena pravovremeno, pred pa{u bagrema. U pro{losti, kada se p~elarilo vr{karama i trmkama, p~elarstvo se zasnivalo na prirodnom rojewu. U jesen se uni{tavala prose~no polovina zajednica, kako bi se iz wih oduzeo med, a narednog prole}a su se prazne ko{nice ponovo naseqavale prirodnim rojevima. U savremenom p~elarstvu prirodno rojewe je nepoèqno i predstavqa, sa stanovi{ta p~elara, veliki problem. PÊLAR, jun 2007.
Na~ina umnoàvawa broja p~eliwih zajednica ima mnogo. Ve}inu karakteri{e oduzimawe dela legla i hrane sa pripadaju}im p~elama ili samo dela p~ela (paketni roj) i formirawe novog dru{tva, takozvanog odvojka u drugoj, praznoj ko{nici, koji se neguje do jeseni, kako bi oja~ao i spremno u{ao u zimu. U p~elarskim kwigama se nagla{ava da je nega rojeva na p~eliwaku tokom leta stalan posao. U zajednici iz koje se uzima odvojak rojevi nagon se, po pravilu, potiskuje za duè vreme. Tokom godina p~elarewa isprobao sam gotovo sve poznate na~ine ve{ta~kog rojewa, da bih se uvek iznova vra}ao jednom koji me fascinirao svojom jednostavno{}u i nadasve izuzetnom efikasno{}u. On se izvanredno uklapa u postupak demarirawa i predstavqa wegov logi~an nastavak i uvod u (koliko je meni poznato) najboqu mogu}u pripremu p~eliwe zajednice za kori{}ewe letwe pa{e. Zasnovan je na ideji formirawa nove zajednice u postoje}em dru{tvu, bez slabqewa wegove snage, pod istim krovom, na kojoj je nastao i poznati Peletov na~in udvostru~avawa broja p~eliwih zajednica. Na kraju pa{e bagrema, dok med sazreva, budi se rojevi nagon i u demariranoj zajednici. Oduzimawe meda je pravi trenutak da se on ponovo potisne. Radi toga, a i da bih istovremeno dobio roj, odnosno novu zajednicu, pri vra}awu izvrcanih ramova oduzimam iz plodi{ta (koje je na podwa~i u jednom LR telu ispod mati~ne re{etke) tri rama najstarijeg legla i jedan sa polenom, bez p~ela, koje sam prethodno odstranio stresawem da ne bih traìo maticu. Pri tom, uzgred, odse~em zaperak zatvorenog trutovskog legla na Fararovom ramu (sl. 2) koji ima ulogu gra|evwaka. Na mesto oduzetih ramova postavqam prazne, mlade, nezalegane, tek izvrcane ramove iz medi{ta, pa tako izvr{im neku vrstu ponovnog demarirawa. Oduzete ramove, sa leglom i polenom, postavqam u tre}e telo (gorwi medi{ni nastavak) i prikqu~im im jo{ jedan sa medom. Ispod tog nastavka, odnosno izme|u drugog i tre}eg, postavqam drugu mati~nu re{etku kroz koju }e p~ele u}i i pokriti postavqeno leglo. Ko{nicu zatvaram i prelazim na slede}u. îtav postupak traje do 5 minuta po zajednici. Posle dan ili dva, odnosno kad stignem, roju dodajem mladu sparenu maticu iz oplodwaka, u kavezu, ~iji su otvori napuweni {e}ernim testom, koju }e p~ele za 23 249
dana osloboditi. Pri dodavawu matice zamenim mati~nu re{etku pregradnom daskom koja ima zamreèn otvor proizvoqne veli~ine. U nedostatku sparene matice moè se postaviti zreo mati~wak, ali to je mawe povoqna situacija, koja podse}a na Peletov na~in, od koga se razlikuje zbog postavqawa druge mati~ne re{etke. Posle 12 dana prvi put pregledam formirani roj, da proverim jesu li p~ele po~ele poklapati leglo mlade matice. U preko 90% slu~ajeva leglo se ve} poklapa, pa je pravi trenutak za zavr{nu operaciju umesto pregradne daske ponovo postavqam mati~nu re{etku (sl. 4). Od tog momenta vi{ak p~ela iz osnovne zajednice, umesto da se izroji, nalazi sebi posao, prelazi u plodi{te mlade matice i opsluùje je. Sada se mlada zajednica razvija najbrìm mogu}im tempom, mnogo brè i od prirodnog roja prvenca, jer ima svega u izobiqu. Do kraja juna ovakav roj moè imati i svih 8 ramova legla. Stara matica u dowem plodi{tu je, za to vreme, zalegla ona 4 novododata rama, pa i ona ima 8 ili 9 ramova pod leglom. Smatram da je opisani na~in umnoàvawa zajednica daleko ispred svih ostalih jer: obavqa se u najpovoqnijim prirodnim uslovima uz minimum angaòvawa p~elara;
brzo udvostru~ava broj zajednica na p~eliwaku; nisu potrebni dodatni nastavci i oprema, a roj u tom poloàju moè i zimovati; nove zajednice nije potrebno nositi na drugu lokaciju, negovati, ~uvati od grabeì, hraniti i eventualno le~iti (kre~no leglo); roj se formira bez slabqewa osnovne zajednice koja se ne}e rojiti; formirawe ovakvog roja pruà najboqe mogu}e uslove za testirawe vrednosti mlade matice, pa ako mlada zajednica zaostaje u razvoju, {to se vrlo brzo uo~ava, jasno je da uzrok leì u nedovoqnom kvalitetu matice koja se u tom slu~aju mewa.
Matice
Prethodni uslov za primenu navedenog na~ina umnoàvawa zajednica su mlade sparene matice koje p~elar treba da ima do kraja maja. Matice se mogu obezbediti na dva na~ina, kupovinom ili sopstvenim uzgojem. Kupovina nije najboqe re{ewe, jer se tako uve}avaju tro{kovi p~elarewa, a dobiju matice sumwivog ili u najboqem slu~aju neproverenog kvaliteta. One ne prolaze fazu testirawa koja vremenski traje i ko{ta, pa je proizvo|a~i matica za trì{te jednostavno preska~u. Za te matice, trgova~ke ili {tancovane, kako ih ve} nazivaju p~elari, proizvo|a~ nije duàn dati, niti mu neko traì bilo kakvu garanciju kvaliteta, a kod nas, za ~udo, nema ni organizovanog oblika kontrole wihovog kvaliteta. Zato je sopstveni uzgoj mnogo prihvatqivije re{ewe. I tu postoje dve mogu}nosti, kori{}ewe mati~waka iz rojevog nagona i onih dobijenih presa|ivawem larvi. Li~no dajem prednost prirodnim mati~wacima iz rojevog nagona i svakako tihe zamene. Presa|ujem larve samo u nu`di, kad sezona odmakne pa nemam prirodnih mati~waka, a i tada odgajiva~kom dru{tvu dajem najvi{e do 10 presa|enih larvi. Nau~nici p~elarskog instituta Ribnoe u Rusiji utvrdili su da se najve}i procenat matica vrhunskog kvaliteta dobije iz prirodnih mati~waka. A profesor Lebedev je, tim povodom, na predavawima odrànim u Beogradu, u vi{e navrata izneo: Matice dobijene presa|ivawem larvi mogu se samo PÊLAR, jun 2007.
Slika 4
250
vi{e ili mawe po kvalitetu pribliìti prirodnim. Rojidbenih mati~waka krajem maja, a naro~ito po~etkom juna, na svakom p~eliwaku ima u izobiqu, a da p~elara ni{ta ne ko{taju. Najve}i broj p~elara iz wih dobija matice. Pri tome nije mali broj onih koji zbog toga imaju izvestan ose}aj krivice jer, kako misle, time doprinose pove}avawu broja slu~ajeva rojewa na svom p~eliwaku. To je naravno zabluda koja je p~elarima nametnuta i uporno se poku{ava odràti. No, na sre}u p~elarstva, najve}i broj p~elara zna da je to, kako u wihovo ime u majskom broju P~elara iznosi dr Slavomir Popovi}, ina~e veliki pobornik sopstvenog uzgoja matica, samo marketin{ka manipulacija. Ima i me|u uzgajiva~ima matica za trì{te onih koji u javnim nastupima daju doprinos osloba|awu od ove zablude (tekst kolege Umeqi}a u majskom broju P~elara). Nova teorija uzroka rojewa, tzv. teorija vi{e faktora, ne svrstava maticu u uzroke rojewa (John Hogg, serija tekstova na osnovu podataka velike grupe istraìva~a rojewa, objavqena u American Bee Journal-u 1997. godine). Naravno da i kod dobijawa prirodnih matica treba vr{iti odabir rodona~elni-
ce. Metod kontrolisanog rojewa (odavno poznat i cewen) koji primewujem na p~eliwaku, podrazumeva odabir nekoliko zajednica koje su dve godine za redom bile najboqe po prinosima, zdravstvenom stawu i ostalim parametrima koji se ina~e traè kod postupka presa|ivawa larvi. Narednog prole}a p~elar samo wima dozvoqava da se roje. âk ih i podsti~e u tome prihranom i nepro{irivawem prostora i dodavawem ramova zrelog legla iz drugih zajednica ili stresawem mladih p~ela ispred takvih ko{nica, pa one oko 1. maja izgrade krupne rojidbene mati~wake (sl. 5). Za drugi turnus, krajem maja ili po~etkom juna, izbor prirodnih mati~waka na svakom p~eliwaku je veliki (jedini problem kod ovakvog na~ina dobijawa visokokvalitetnih matica leì u tome da su dobijeni mati~waci razli~ite starosti, koja se okom moè samo pribli`no utvrditi, te to predstavqa izvesnu te{ko}u prilikom formirawa rojeva, a moè i delimi~no uticati na slabiji kvalitet dobijenih matica ako se mati~waci oduzmu prerano napomena urednika). Mati~waci tihe zamene na p~eliwaku nisu retkost. Prema nau~nim istraìvawima (Farrar, Lebedev) u oko 5% zajednica na p~eliwaku vr{i se tiha zamena matica. Kad p~elar nai|e na wu, bez obzira koliki broj ko{nica ima, treba da je iskoristi. Moj prijateq, {aba~ki p~elar Lazi} Miroslav, koji ima ve}i broj ko{nica, na{ao je u maju 2005. godine mati~wake tihe zamene u jednoj od najboqih zajednica. Uspeo je, tokom sezone, da iz we oduzme vi{e od 60 zatvorenih mati~waka. Zreli mati~waci se raspore|uju u oplodwake u kojima se matice izlegu, spare i pronesu. Pre oduzimawa ih treba obeleìti odgovaraju}om bojom. Dobar oplodwak treba da ima najmawe tri rama, kako bi p~ele mogle formirati klube i regulisati mikroklimu, uz dovoqno p~ela i prirodnu hranu, a poèqno je da ima i legla (sl. 6). Rad sa tipom oplodwaka prikazanim na slici opisan je u P~elaru br. 2/2006. godine.
Priprema za kori{}ewe letwih pa{a

Obe na{e velike pa{e, lipu na Fru{koj gori, a naro~ito suncokret u celoj Vojvodini, koristi veliki broj p~elara. I stacionarni p~elari ju`no od Save i Dunava imaju svoju letwu pa{u: lipu, livade, razno ko251
Slika 5
PÊLAR, jun 2007.
Slika 6
rovsko biqe, ponegde i suncokret, a nije retka ni medqika. Za uspe{no kori{}ewe letwih pa{a potrebno je sa~uvati snagu zajednica, suzbiti pojavu rojevog nagona i spre~iti ekspanziju varoe. Razvoj varoe se sve do avgusta moè uspe{no dràti pod kontrolom povremenim isecawem trutovskog legla. Ako se drugo ili tre}e isecawe gra|evwaka obavi pri vrcawu bagrema, po~etkom juna varoe sigurno nema mnogo. Ostaje da se to ponovi i posle vrcawa meda od lipe ili suncokreta.
Slika 7
Problemi u o~uvawu snage zajednice, radnog raspoloèwa i eliminisawu razvoja rojevog nagona najuspe{nije se re{avaju uvo|ewem mlade matice u junu. Ali, kako to lako i uspe{no izvesti? Pogledajmo ponovo sliku br. 3 i deo teksta o umnoàvawu zajednica. Izneo sam na osnovu svog iskustva, ali i mnogih drugih, da je formirawe roja u okviru zajednice najboqi na~in umnoàvawa, izme|u ostalog i zbog toga {to on predstavqa i najboqi na~in pripreme dru{tava za letwe pa{e. Razlozi su slede}i. U toku juna, sve do selidbe, u ko{nici su aktivne dve matice koje izgrade veoma jaku zajednicu i 1516 LR ramova kvalitetnog legla (sl. 7). Mlada matica je ve} uvedena u dru{tvo, a rojevog nagona nema, jer je dru{tvo sada privremeno dvomati~no. Preostaje da se izvr{i zamena mesta plodi{tima tako da tre}i nastavak sa mladom maticom bude na podwa~i, a prvi sa starom zauzme wegovo mesto iznad druge mati~ne re{etke. Drugi nastavak ostaje na svom mestu. Ako u wemu ima meda treba ga vrcati. Zatim se, od stare matice, sa tri do ~etiri rama legla i dva sa polenom i medom formira roj. P~eliwim zajednicama pripremqenim na ovaj na~in (sl. 8) u povoqnim pa{nim uslovima moè zatrebati jo{ medi{nih nastavaka. Nisu retki slu~ajevi da neke od ovakvih zajednica na letwim pa{ama sakupe vi{e od 100 kg meda.
Slika 8
252
PÊLAR, jun 2007.
Za po~etnike
HVATAWE MATICA RUKOM

Milan Jovanovi} Ul. Radoja Krsti}a br. 37/16, 37240 Trstenik, (063) 8325-970, (037) 713-335 www.apiaryum.co.yu, apiaryum@ptt.yu
Da bih se osposobio za ru~no hvatawe matice, {to predstavqa ve{tinu koja umnogome ubrzava rad na p~eliwaku, u po~etku sam morao osmisliti postupak i etape kako bi brzo savladao ovu tehniku koju mora poznavati svaki komercijalni odgajiva~ matica. Kupio sam prvo specijalni stakleni hvata~ (~e{ke proizvodwe) i odustao od wega jer se pokazalo da faktor vreme igra veoma veliku ekonomsku ulogu. [to se stresa ti~e, mislim da je kod drugih postupaka stres mo`da i ve}i, jer je pritisak uvek du` celog mati~inog tela ukqu~uju}i i najosetqiviji trbu{ni deo. Kod ru~nog hvatawa sve je usredsre|eno na grudni, veoma tvrdi deo. Potreban je ose}aj koji se dobija vremenom. U po~etku sam imao strah da ne povredim maticu, ali taj neprijatni ose}aj treba pobediti i sve }e postati stvar rutine. Potrebno je ve`bati na trutovima i starim maticama. Deo gde se matica hvata je veoma tvrd (grudni deo ili toraks) i potrebno je uraditi ne{to veoma nehumano da bi do{lo do osloba|awa od straha. Jednostavno treba pritisnuti jednu veoma staru maticu na grudnom delu (do smrskavawa) i osetiti kolika je sila potrebna da pukne toraks. Trbu{ni deo se ne sme taknuti, jer je sve mekano i lako povredqivo, pogotovo {to se tu nalaze vitalni organi matice. Postupak za desnoruke (za levoruke je sve obrnuto) je slede}i: Palac i kaìprst desne ruke se spajaju imitiraju}i makaze pri vrhu spojenih prstiju. Prsti pri vrhu prvo stoje ra{ireni. Kada se uo~i matica na sa}u, bez ikakvog straha prste treba pribliìti na oko 0,51 cm od grudnog dela, a u pravcu kretawa matice (slika 1). Kada se oseti trenutak smirivawa matice, prsti se naglo usmeravaju ka grudnom delu matice (slika 2) sve dok vrhovi prstiju blago ne dodirnu sa}e. Sada kada je ona blago pritisnuta na sa}u (sa tako ra{irenim prstima), prsti pri vrhu se skupqaju klize}i na gore po bo~nim delovima PÊLAR, jun 2007.
Slika 1
Slika 2
Slika 3
Slika 4
253
Slika 5
Slika 10
Slika 11
Slika 6
Slika 12
Slika 7
Slika 13
Slika 8
Slika 14
Slika 9
Slika 15
254
PÊLAR, jun 2007.
grudnog dela, sve dok se ne spoje. Kada se prsti spoje, matica se sigurno hvata za krila (slika 3), jer su krila ba{ tu, gde je prethodno izvr{en taj blagi pritisak. Sada se levom rukom (opet sa kaìprstom i palcem) lagano klizi po palcu i kaìprstu desne ruke (slike 4 i 5) na dole, da ne bi do{li u situaciju da neka od nogu matice, pri hvatawu ode na gore, a tim ~inom bi pove}ali verovatno}u povrede po{to ona stalno ma{e nogama dok je drìmo za krila. Sada je matica u levoj ruci (slika 6). Ose}aj za ovaj pritisak (da vam matica ne pobegne) mora se stvoriti. Desnom rukom se uzima obeleìva~ i vr{i se obeleàvawe (slika 7). Kada se pusti obeleìva~, matica se opet desnom rukom hvata za krila. Ona tada mora sve noge hitro pokretati. Uredba Evropske unije o organskoj proizvodwi u p~elarstvu zabrawuje potsecawe krila matici, ali u SAD, na primer, ovaj postupak se po èqi kupca, ugra|uje u cenu matice i ko{ta 1$ (slika 15). Na kraju se matica ubacuje u kavez, ali za po~etnika }e sigurno biti muka ugurati maticu u rupu na kavezu, jer se de{ava da kada glava pro|e, ona nikako ne}e predwim noga-
ma unutra. Tu se gubi dosta vremena, posebno kada je ve}a serija u pitawu i tada se mora upotrebiti sila na zatku matice, {to opet pove}ava verovatno}u povrede. Ako je u pitawu Bentonov kavez mnogo je lak{e i brè, a i mawa je verovatno}a od povreda, ako gorwa mreìca nije zaheftana. Tada se matica direktno ubacuje sa gorwe strane kaveza (rupa na kavezu mora biti zatvorena), a onda se mreìca heftalicom pri~vrsti za drvo (slike 8 i 9). Nakon toga, skida se ~epi} i ubacuju se p~ele (46). Levom rukom (palcem) drì se otvor zatvoren dok se desnom rukom ne uhvati p~ela. Pri ubacivawu p~ela sli~no se postupa i biraju se p~ele koje uzimaju med u }eliji (slike 10 i 11). Glava p~ele se gura u rupu na ulazu (slike 12, 13 i 14), gde se pritom pri vrhu {ire palac i kaìprst. Ona daqe sama ulazi u kavez. Kada se spoje svi ovi kadrovi, sve ubrzo prerasta u film, ~ija brzina raste u zavisnosti od broja poku{aja. Posle nekog vremena nesta}e potreba za slikom 2 i matica }e se odmah hvatati direktno za krila po{to }e ose}aj u~initi svoje.
APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN

Dejan Krecuq
Posle }udqivog i prevrtqivog vremena u maju, prema predvi|awima meteorologa, jun }e u Srbiji otpo~eti stabilnim i povoqnim vremenskim prilikama za p~ele i p~elare. Ve} u prvoj polovini meseca o~ekuje se lepo, ali ne pretoplo vreme, sa temperaturama u granicama od oko 16 C u jutarwim satima do oko 25 C u podne. Ki{a, u trajawu od dva do tri dana predvi|a se u sedmi~nim intervalima, kada su mogu}e pojave lokalnih grmqavinskih nepogoda. Ovakav razvoj vremena statisti~ki nalikova}e vremenskim prilikama kakve su bile davne 1958. godine. Takvo vreme o~ekuje se u prvoj i drugoj dekadi, dok }e se u tre}oj ustaliti znatno vi{e temperature, {to }e se ogledati u lepim, sveìm jutrima, nakon kojih }e se ìva u termometru pewati i preko 30 C, pa ovako povoqno vreme treba iskoristiti kako bi se poslovi nakon bagremove pa{e blagovremeno i kvalitetno zavr{ili. Podsetimo da se ko{nice ne smeju opqa~kati, pa zato u svakoj mora da ostane dovoqno meda u slu~aju da se prognoze eventualno i ne ostvare. Vreme kada su zajednice na vrhuncu razvoja treba iskoristiti za uzgoj matica i plansko umnoàvawe dru{tava. Mada se ne o~ekuju ekstremne vru}ine, treba imati u vidu da su to vrednosti u hladu, pa se mora obratiti pa`wa na ventilaciju, a ni pojilo se ne sme zapostaviti. Pauzu u medobrawu treba iskoristiti za nastavak borbe protiv varoe. PÊLAR, jun 2007. 255
DA VRCAWE MEDA POSTANE PRAVO ZADOVOQSTVO

Dipl. ing. Ivan Jurkovi~ Ul. Magajnova 26, 1231 Qubqana +386 1 5373-636, +386 31 325-089, ivanjurkovic@yahoo.de
Za p~elara vrcawe meda predstavqa teàk i mukotrpan rad, to mi p~elari dobro znamo, naro~ito kada imamo mnogo p~eliwih dru{tava sa punim medi{tima. Ovaj posao mora biti ura|en bez obzira na meteorolo{ke uslove, postoje}u pa{u i na{e raspoloèwe. Kod velikih p~eliwaka sa ko{nicama nastavqa~ama masovno se koristi beàlica za odstrawivawe p~ela iz medi{nih nastavaka koja se postavqa dan ranije pred vrcawe meda. To je dobro ako u ko{nicama imamo mati~ne re{etke, jer tada u medi{tima nema legla. Slaba strana ovog postupka je {to moramo oti}i na p~eliwak dan ranije, dignuti medi{ne nastavke pune meda, postaviti beàlice, pa tek slede}i dan vrlo brzo poskidati medi{ne nastavke i odneti ih u objekat za vrcawe. Tada je med u medi{nim nastavcima bez p~ela, ohladi se i vrcawe je oteàno. U Americi postoji vi{e na~ina osloba|awa medi{ta od p~ela. A koliko p~ela
Slika 2. Metalna plo~a je L profil, koja je pri~vr{}ena na skupqa~ p~ela, pri~vrsti se za {raf na podwa~i
Slika 1. Na UVP odstranimo poklopac sa zadwe strane. Ve{ta~ku pregradu postavimo iznad gredice, a tepsija moè ostati u podwa~i
ostane u medi{tima to ne saop{tavaju. U upotrebi su razni preparati kojima se natapa tkanina i tako natopqena postavqa se na satono{e. P~ele napuste medi{te i prelaze u plodi{te. Koliko tog preparata upije med, posebno je pitawe (pre samo par godina do{lo je do skandala u Gr~koj zbog prisustva nedozvoqenih sredstava u medu koja se koriste za odstrawivawe p~ela iz medi{ta, o ~emu je P~elar detaqnije pisao avgusta 2005. na 353. strani napomena urednika). Danas èlim da vam predstavim moj na~in odstrawivawa p~ela iz medi{nih nastavaka, koji sam postupno uvodio. Uslov za to je posedovawe univerzalne vi{enamenske visoke podwa~e, koja je opisana u P~elaru broj 2/2007, na strani 76. Tokom daqeg rada bio sam zadovoqan lakim i brzim odstrawivawem p~ela direktno u visoku podwa~u. Posle toga, ramove sa medom slaèm u prazne nastavke koji se nalaze na kolicima. PÊLAR, jun 2007.
256
U me|uvremenu sam do{ao do saznawa da je ovaj moj metod mogu}e osavremeniti i to mi je uspelo. Zato ga sa rado{}u preporu~ujem svim p~elarima. Retko se desi da na ramu ostane neka usamqena p~ela. Radi se vrlo brzo, bez napora i nije potreban p~elarski {e{ir i ostala p~elarska oprema. Ne mogu da shvatim da se ovako korisne inovacije u p~elarstvu te{ko usvajaju. Vrcawe meda mora da postane pravo zadovoqstvo. Cena kompletnog ure|aja je 150 evra.
Slika 3. Odstrawiva~ p~ela sastoji se od ku}i{ta u kome su dva vaqka spiralno postavqena sa ~etkama od prirodne dlake. Svaki vaqak ima svoj elektromotor koji pokre}e akumulator od 12 V. Elektromotori su pri~vr{}eni na ku}i{te koje je vezano trakom od gume ili elasti~nom trakom
Slike 4 i 5. Pri odstrawivawu p~ela, dovoqno je da ram spustimo izme|u vaqaka ~ije ~etke obri{u sve p~ele direktno u visoku podwa~u, a ram izvu~emo i slaèmo u prazan nastavak
PÊLAR, jun 2007.
257
OPTIMIZACIJA DOBIJAWA MATI^NOG MLEÂ

Mati~ni mle~ je jedan od najva`nijih proizvoda kineskih p~elara. Od osamdesetih godina pro{log veka kontinuirano je vr{ena, godinu za godinom, uspe{na selekcija visoko produktivnih p~ela na pove}ano lu~ewe mati~nog mle~a. U ovom tekstu bi}e dat prikaz napisa objavqenog u ~asopisu American Bee Journal za mart 2003. godine, koji je potpisao prof. dr Jianke sa Univerziteta Hangzhou. Po{to se on i li~no bavi prakti~nom proizvodwom mati~nog mle~a, uglavnom je dao opis rada na svom p~eliwaku, ali dodaje da je to {iroka praksa prihva}ena od strane ve}ine kineskih p~elara. Jer, da nije tako, ne bi se kineska godi{wa proizvodwa mle~a kretala izme|u 2 500 i 3 000 tona, {to je polovina srpske proizvodwe, ali ne mle~a, nego meda! Kineski p~elar koji raspolaè stru~nom osposobqeno{}u za proizvodwu mati~nog mle~a, ako prose~no godi{we po p~eliwem dru{tvu proizvede od 57 kg mle~a, to se smatra neophodnim da bi se rad isplatio. Profesor kaè da je on jo{ 1997. imao 10 kg mati~nog mle~a po p~eliwem dru{tvu i dodaje da èli da podeli to svoje iskustvo sa drugim p~elarima zainteresovanim za ovu vrstu privre|ivawa. Da bi se postigli vrlo visoki prinosi mati~nog mle~a, moraju se poznavati osnovni uslovi proizvodwe. Pod tim se podrazumevaju slede}i faktori: jaka p~eliwa dru{tva, obilna snabdevenost hranom, odgovaraju}i toplotni reìm, optimalna starost larvi za presa|ivawe, specijalna oprema za presa|ivawe, specijalna oprema za sakupqawe mle~a i, ono najva`nije, nau~no zasnovani rad sa p~eliwim dru{tvima. Me|utim, najva`niji faktor je matica. Prof. dr Jianke tvrdi da je na isti na~in radio sa p~elama u ranijim godinama, ali je wegova prose~na proizvodwa po p~eliwem dru{tvu u osamdesetim godinama pro{log veka bila 258
Prof. dr Jovan Kulin~evi} Apicentar, Beograd
samo 2 kg, u ranim devedesetim 34 kg, a 56 kg u kasnim devedesetim. U 2003. godini prosek je iznosio 10 kg po ko{nici. Smatra da je za takav napredak najzaslu`niji kvalitet matice. Kao prvo, po~elo se sa odabirawem matica iz p~eliwih dru{tava koja su davala vi{e mati~nog mle~a. Tako je ra|eno iz generacije u generaciju uz kori{}ewe izolovanih sparivali{ta, ve{ta~kog osemewavawa matica i molekularne biologije. Ovako stvorene selekcione linije sa visokom proizvodwom mati~nog mle~a sada imaju stabilnu naslednost ove proizvodne osobine. Ako imate ovako dobre matice, drugi tro{kovi kao {to je dodatna ishrana, malo ko{taju u odnosu na dobit od visoke proizvodwe mle~a. P~eliwaci ~ija je glavna namena visoka proizvodwa mle~a treba da imaju i odràvaju selekcione linije za takvu proizvodwu. Te linije treba da su produktivne, kako pri povoqnim, tako i nepovoqnim pa{nim uslovima. U isto vreme mora se obra}ati pa`wa na kvalitet mati~nog mle~a. Posledwih godina selekcijom su dobijene linije p~ela koje pored visokih prinosa daju mle~ sa visokim sadràjem masnih kiselina koje su nosioci najva`nijih pozitivnih biolo{kih karakteristika ovog p~eliweg proizvoda. Koji je najoptimalniji na~in da se do|e do ovakvih linija? Uop{te uzev{i, veoma je te{ko vr{iti selekciju na visoku proizvodwu mati~nog mle~a u kratkom vremenskom periodu, pogotovu ako se to radi na neizolovanim p~eliwacima. Zbog toga je najboqe nabavqati takve matice od za to specijalizovanih odgajiva~a. U 2001. od svojih p~eliwih dru{tava profesor je dobio po p~eliwem dru{tvu za 72 sata u proseku 250 g mati~nog mle~a. Sve je ra|eno na isti na~in kao i ranijih godina, izuzev matica. Od 30. jula do 17. avgusta u 16 proizvodnih ciklusa sakupqen je mle~ PÊLAR, jun 2007.
od 10 p~eliwih dru{tava. U toku jednog meseca, po p~eliwem dru{tvu dobijena su 2,5 kg mle~a, a za pet meseci to iznosi 12,5 kg. Zbog toga je prosek od 10 kg proizvedenog mle~a po p~eliwem dru{tvu uobi~ajen u p~elarskoj praksi Kine. To }e re}i da se od 30 p~eliwih dru{tava moè u toku sezone dobiti 300 kg mati~nog mle~a (nije previd u pogledu nula primedba autora teksta). Profesor Jianke daqe iznosi kako se dolazi do ovakvog ciqa. On koristi standardne LR ko{nice. Jedina razlika je u tome {to je izbacio iz upotrebe standardne mati~ne re{etke, koje se postavqaju izme|u dva duboka nastavka. Da bi ograni~io maticu, on koristi izolator od mati~ne re{etke sa tri okvira. Matica se stalno nalazi u tom izolatoru koji je fiksiran u dowem telu ko{nice. Ta tri izgra|ena prazna okvira sluè za polagawe jaja matice. Matica se izoluje da bi se dobio prostor za okvire sa presa|enim larvama, kako u gorwem, tako i u dowem nastavku. Ako bi se koristila normalna mati~na re{etka, po~eci mati~waka od plasti~nog materijala sa presa|enim larvama dodavali bi se samo u gorwem nastavku. Po{to su p~ele koje lu~e mle~ ravnomerno raspore|ene po celoj ko{nici, one koje su u dowem telu ostale bi neiskori{}ene. Drugi nedostatak upotrebe mati~ne re{etke je {to kroz istu treba da se provla~e p~ele koje se vra}aju sa pa{e. Gubqewe vremena smawuje prinos mle~a i meda. Eksperimentalni podaci za dugogodi{wi period pokazuju da se sa izolatorom pove}ava proizvodwa mle~a za 20,1%, a meda za 25,3%. Daqe profesor prikazuje kako se taj na~in izolovawa matice prakti~no koristi kod dobijawa mle~a. Ja~ina p~eliwih dru{tava treba da se odràva na najmawe 11 okvira dobro posednutih p~elama uz vi{ak p~ela na zidovima i okvirima sa hranom, 7 u dowem telu, u to ura~unata i tri okvira sa maticom u izolatoru i 4 okvira izvan izolatora i jo{ 4 okvira u gorwem nastavku. Proces proizvodwe pri radu sa 4 okvira u kojima se nalaze letvice sa plasti~nim po~ecima mati~waka i presa|ene larve (u svakom okviru po 125), sastoji se u slede}em. Prvog dana u gorwi nastavak se stave 2 okvira sa po 125 presa|enih larvi. Drugog dana u dowi nastavak (plodi{te gde se nalazi izolator sa maticom) dodaju se jo{ 2 okvira sa po 125 presa|enih larvi (to je za PÊLAR, jun 2007.
dva dana neverovatnih 500 po~etaka mati~waka sa presa|enim larvama primedba autora teksta). Tre}eg dana se ne radi ni{ta. êtvrtog dana sakupqa se mle~ iz dva okvira koja su dodata prvog dana. Ta dva okvira odmah se ponovo presade i stave u dowe telo na mesto dva okvira dodata drugog dana. Ova dva okvira se premeste u gorwi nastavak na mesto dva okvira iz kojih je tog dana uzet mle~. Okviri sa presa|enim materijalom treba da imaju izme|u sebe dva okvira sa leglom. Svakih 6 dana okviri sa leglom se preme{taju u delove ko{nice gde se proizvodi mle~, a u izolator dolaze okviri iz kojih se izvelo ili izvodi leglo. Ovaj proces se odvija u regularnim intervalima u toku cele proizvodne sezone. Posledwi, ali tako|e vrlo vaàn faktor, jeste odràvawe visokih rezervi meda i polena u p~eliwim dru{tvima za proizvodwu mle~a, kao i stimulativno prihrawivawe kad je to potrebno. Prihrawivawe je osobito va`no pre i posle pa{a, da bi se odràla ja~ina dru{tava. Wegovo je pravilo da se prihrana moè vr{iti uvek kada do|e do smawewa zaliha meda i polena. Svakodnevno prihrawivawe treba da se sastoji od me{avine meda i {e}ernog sirupa, {to je mnogo boqe nego sam {e}erni sirup. Koncentracija hrane, tj. odnos vode i {e}era zavisi od vla`nosti ambijenta. Obi~no je odnos {e}era i vode 1:1,5. U suvoj klimi koncentracija {e}era u sirupu moè biti mawa. U bespa{nom periodu, prihrana se mora vr{iti svako ve~e (odnosno no}u) pre nego {to se dodaju okviri sa presa|enim materijalom, kao i pre oduzimawa okvira sa mle~om. Koli~ina dodate hrane zavisi od eventualnog unosa nektara. Uop{te uzev{i, na svaki okvir p~ela treba davati po 5100 g hrane. Polen je veoma va`na hrana za p~ele. Nema polena nema p~ela, a naravno nema ni mati~nog mle~a. Polen je glavni materijal neophodan za lu~ewe mle~a. Da bi se koli~ina proizvedenog mle~a maksimalno pove}ala, dru{tva moraju imati obiqe polena. P~eliwe dru{tvo koje proizvede 10 kg mati~nog mle~a u sezoni utro{i}e veliku koli~inu polena. Veoma je te{ko pokriti takvu potrebu samo sa polenom koji p~ele unesu spoqa u ko{nicu. Polen iz hvata~a iz drugih dru{tava mora biti sakupqen i ~uvan pod najpovoqnijim uslovima, da bi bio upotrebqen kad ga nema u poqu, da bi se odràla stabilna proizvodwa mati~nog mle~a i ostvario dobar profit. 259
Za po~etnike
Veroqub Umeqi} Ul. êde Dulejanovi}a br. 33 34000 Kragujevac (034) 362-879, (063) 814-80-80 vumeljic@ptt.yu, www.umeljic.com
ZBRIWAVAWE PRIRODNIH ROJEVA

nog vremena sam zbrinuo, smestiv{i se u odabrano prirodno stani{te, koje je naj~e{}e u odgovaraju}oj {upqini nekog drveta. P~elari, èle}i da olak{aju sebi posao oko zbriwavawa rojeva, i pla{e}i se da ih ne izgube, poku{avaju sa vi{e ili mawe uspeha da ih privole da ne odlete daleko od p~eliwaka i da se prihvate na èqeno mesto. Ako se na p~eliwaku zateknemo u trenutku izlaska roja iz ko{nice, i to opazimo, moèmo poku{ati da na wega uti~emo da se prihvati gde bismo mi èleli. U p~elarskim trgovinama se mogu nabaviti feromonski mamci za rojeve. Mamac treba, ako o~ekujemo rojewe nekog dru{tva, oka~iti na neku niù granu obli`weg drveta. Postoji mogu}nost, da }e se roj, privu~en mirisom mamca, oka~iti ba{ na to mesto (sl. 1). Dosta pouzdan, a besplatan feromonski mamac moèmo i sami napraviti od pozna-
I pored svih radwi koje p~elari preduzimaju da bi spre~ili pojavu rojevog nagona, moè da se desi da neko p~eliwe dru{tvo izmakne kontroli i da se izroji. Pojedini p~elari imali su priliku da se na|u u p~eliwaku u trenutku rojewa nekog dru{tva ili da na grani, ili nekom drugom mestu, zateknu roj koji se tu prihvatio. Retko koji p~elar odoli da zate~eni roj ne skine i ne smesti ga u ko{nicu. Neki p~elari smatraju da time pomaù p~elama tog roja. Me|utim, ovakvo zbriwavawe roja od strane p~elara treba uslovno posmatrati, jer ako ga ne bismo dirali, on bi se, posle odre|e-
Sl. 1. P~elari mogu uticati na to da se roj uhvati na èqeno mesto
260
PÊLAR, jun 2007.
te p~elarske biqke mati~wak (Melissa officinalis L.) (sl. 2). Kada stabqiku i listove ove biqke rastrqamo rukama, ona odaje veoma prijatan miris koji i p~elama odgovara. Kada tako rastrqanu biqku oka~imo na èqeno mesto, velika je verovatno}a da }e se roj, privu~en wenim mirisom tu i prihvatiti. Iskusni i spretni p~elari ponekad uspevaju da odvedu roj, koji je tek iza{ao iz ko{nice, do èqenog mesta. U trenutku izlaska roja treba ve}u koli~inu tek ubrane biqke mati~wak rastrqati rukama i u}i u oblak roja, odnosno ispod wega. Biqku treba sve vreme trqati uzdignutim rukama. Privu~en mirisom ove biqke, roj okruì p~elara, koji se zatim polako kre}e prema unapred odabranom drvetu i na odgovaraju}u granu pri~vrsti mati~wak, pa se brzo sa tog mesta udaqi, kako roj ne bi po{ao za wim, po{to mu ruke miri{u na mati~wak. Roj }e, u ve}ini slu~ajeva, po~eti postepeno da se prihvata za granu na kojoj je ostavqena biqka mati~wak.
rom, otvorom okrenutim na gore, treba u}i ispod roja. Kada ve}i deo p~ela, a sa wima i matica, u|e unutra, treba je pa`qivo okrenuti i sa otvorom ka zemqi, spustiti na pripremqenu dasku. Ubrzo }e sve p~ele u}i unutra.
Prihvatawe rojeva
De{ava se da se roj, po izlasku iz ko{nice digne ne{to vi{e u vazduh i ve}om brzinom po~ne da se udaqava od p~eliwaka. P~elar poku{a da ga prati ali na putu mu se ispre~e razne prepreke, kao {to su ograde, me|e, ìvice, {umarci, pa se roj ubrzo izgubi u daqini. To su odbegli rojevi. U davna vremena, kada se p~elarilo primitivnim ko{nicama sa nepokretnim sa}em, prirodno rojewe p~ela je bila ~esta i poèqna pojava, jer je to bio i jedini na~in umnoàvawa p~eliwih dru{tava. Zbog toga su tada propisima bila odre|ena pravila i postupci pri pra}ewu, prisvajawu i prihvatawu odbeglih rojeva. Osnovno pravilo je bilo da roj pripada onome ko ga prvi prona|e. U tom slu~aju, stablo drveta ili drugo mesto na kome se roj oka~io, vidqivo je obeleàvano, naj~e{}e zagrebanim znakom u obliku krsta ili ukr{tenim granama. Time je ozna~eno da je roj prona|en i da ima vlasnika, jer trebalo je oti}i do p~eliwaka za vr{karu i ostalo {to je potrebno za skidawe i prihvatawe roja. U slu~aju da p~elar, pri pra}ewu roja koji se udaqava od p~eliwaka, mora da ide preko tu|e wive, ili se roj oka~i na drvo koje se nalazi na toj wivi, vlasnik tog imawa nije mogao da zabrani p~elaru da se tuda kre}e. Ali je zato p~elar bio duàn da vlasniku imawa nadoknadi {tetu koju je naneo usevima pri pra}ewu i skidawu roja. Od tada je mnogo vremena prohujalo, ali p~ele se i daqe prirodno roje, dodu{e re|e, pa ova pravila treba i sada po{tovati. Za prihvatawe rojeva koji su se oka~ili na grani drveta ili drugim mestima, p~elari koriste razne naprave, koje nazivaju rojwa~e. One mogu biti u obliku raznih mawih sanduka, sa pokretnim dnom ili bez wega, zatim u obliku platnene vre}e i sl. Me|utim, naj~e{}e kori{}ena rojwa~a je stara dobra vr{kara. Pre kori{}ewa, vr{karu treba dobro termi~ki dezinfikovati, ili kako to p~elari kaù, treba je opaliti. To ~inimo tako {to na tlu zaloìmo malu vatru, pa 261
Sl. 2. Biqku mati~wak (Melissa officinalis L.) treba gajiti u blizini p~eliwaka
Ako imamo, za hvatawe roja pripremqenu praznu vr{karu, moèmo poku{ati da roj privolimo da direktno iz vazduha u|e u wu. Vr{karu treba sa unutra{we strane dobro natrqati biqkom mati~wak, a zatim je namazati medom ili poprskati {e}ernim sirupom. Sa ovako pripremqenom vr{kaPÊLAR, jun 2007.
kad se ona dobro razgori poklopimo je vr{karom i tako je drìmo neko vreme, vode}i ra~una da se ne upali. Zatim je skidamo sa vatre i kada se ohladi, unutra{wu povr{inu dobro natrqamo biqkom mati~wak. Poèqno je da, tako|e unutra{wu stranu, namaèmo sa malo meda ili je poprskamo {e}ernim sirupom. Pre skidawa roja treba da pripremimo i podlogu na koju }emo vr{karu sa rojem postaviti. Za to se obi~no koristi neka daska, ili ravna drvena stolica, ili ako imamo u rezervi, podwa~a, poklopna daska ili ravan krov ko{nice. U ovu svrhu moè dobro da posluì i ravna kamena plo~a. Podlogu postavqamo na tle, ispod roja koji visi na grani. Ako se roj oka~io na nisku, tawu granu drveta, onda vr{karu uzimamo u ruke i sa otvorom okrenutim na gore, navla~imo je na roj (sl. 3). Zatim naglim pokretom udaramo rubom vr{kare u granu, zbog ~ega }e se roj od we odvojiti i upasti unutra. Odmah treba, pa`qivo i polako, vr{karu okrenuti otvorom ka tlu i spustiti je na pripremqenu podlogu. Ubrzo }e i ostale p~ele, koje su se razletele okolo, u}i u vr{karu i sve }e se smiriti.
na koju su se p~ele oka~ile, u nukleus stavqamo nekoliko ramova sa satnim osnovama, na wih stresemo p~ele, pa poklopnu dasku vra}amo na svoje mesto. U slu~aju da se roj oka~io na neku niù debqu granu, koju ne moèmo da protresemo, treba da se posluìmo p~elarskom ~etkom i da brzo sa we zbri{emo {to vi{e p~ela u podmetnutu vr{karu. Jer, ako bi na grani ostao deo p~ela, a me|u wima i matica, p~ele iz vr{kare bi iza{le i ponovo se vratile na isto mesto. Ako se roj zaka~io visoko na drvetu, na tawoj grani, onda }emo vr{karu staviti u naro~ito pripremqene roguqe (sl. 4), pa roj stresti, na ve} opisani na~in.
Sl. 4. Prihvatawe roja sa vi{qe grane drveta
Sl. 3. Ako se roj zaka~i na nisku i tanku granu drveta, lako }emo ga prihvatiti u vr{karu
Ovako zaka~en roj moèmo da prihvatimo i u mawu ko{nicu, nukleus, na isti na~in kao i u vr{karu, s tim {to ga po stresawu p~ela odmah poklapamo i spu{tamo ispod, na tle. Pred ve~e, kada se p~ele smire, nukleus prenosimo u p~eliwak, na stalno mesto, pa`qivo podièmo poklopnu dasku 262
Nekada se roj oka~i za nisku tanku granu, blizu p~eliwaka. U tom slu~aju ga moèmo smestiti u ko{nicu, na stalno mesto, bez kori{}ewa vr{kare. Prethodno ko{nicu postavqamo na èqeno mesto u p~eliwaku i u wu stavqamo 56 ramova sa satnim osnovama. Poèqno je staviti i jedan ram sa medom. Makazama za rezawe vo}a ili malom testericom pa`qivo otsecamo granu na kojoj je roj, dobro je pridràvaju}i, da ne bi do{lo do naglog potresa kada je odse~emo. Odse~enu granu sa rojem koji se na woj
Sl. 5. Sme{tawe roja direktno u ko{nicu
PÊLAR, jun 2007.
Sl. 6. Sme{tawe roja u ko{nicu na terenu
nalazi, polako nosimo do pripremqene ko{nice i naglim pokretom ruke, p~ele stresamo u wu (sl. 5). De{ava se da pri obilasku ko{nica, daleko odseqenih na pa{u, zateknemo roj koji se zaka~io na tanku granu niskog drveta ili neki `bun, a nemamo ni vr{karu ni praznu ko{nicu. U ovom slu~aju, tim rojem moèmo znatno poja~ati neko dru{tvo, koje se tu nalazi. Ko{nicu koju èlimo da poja~amo otvaramo i iz sredine gorweg medi{ta privremeno uklawamo 56 ramova. Granu sa rojem otsecamo i prenosimo do ove ko{nice, pa p~ele stresemo u prazan prostor medi{ta (sl. 6). Zatim uklowene ramove vra}amo na svoje mesto i ko{nicu zatvaramo. Naravno da ovoj ko{nici treba i prostor pro{iriti. Postavqa se pitawe {ta }e biti sa maticama iz roja i postoje}om? Svakako da obe ne}e mo}i da opstanu u ko{nici. Kada do|e do bliskog susreta boqa }e pobediti. A mo`da }e same p~ele, pre toga, odlu~iti koja }e ostati u ìvotu. U P~elaru br. 5/2007, str. 205, detaqno je prikazan na~in skidawa roja koji se uhvatio visoko, za neku debelu i nepristupa~nu granu, ili visoko za banderu, ili za dimwak, pa nema potrebe da
Sl. 7. Prihvatawe roja pomo}u ramova sa izgra|enim sa}em
to ponavqamo. Kada se roj uhvati nisko, za stablo drveta ili za neki stub, treba uzeti 34 plodi{na rama sa izgra|enim sa}em u kojima je poèqno da ima i malo meda, i ramove prislawati uz p~ele (sl. 7). Kada one na wih namile stavqa}emo ih u pripremqenu ko{nicu, koju zatim primi~emo do ostatka roja. Ako je na ramovima sa p~elama u ko{nicu preneta i matica, i ostatak p~ela }e brzo u}i unutra. U ko{nicu treba postaviti i 23 rama sa satnim osnovama. Nekada se roj oka~i na krajwe nepristupa~no mesto, na primer na kraj duge grane nekog drveta, veoma visoko od tla. U tom slu~aju ne treba po svaku cenu poku{avati skidawe roja, niti se pla{iti za wegovu sudbinu, ve} mu treba poèleti sre}u u daqem ìvotu. Roj }e se sam zbrinuti, slede}i instinkte koje je priroda duboko urezala u gene p~ela.
Sme{tawe prihva}enih rojeva iz vr{kara u savremene ko{nice

Roj, koji smo sa grane prihvatili u vr{karu, naravno da u woj moè i da ostane, s tim {to }emo je uve~e premestiti u p~eliwak, na stalno mesto. Me|utim, danas malo p~elara ima p~ele u vr{karama. Tu i tamo se na po kojem p~eliwaku na|e po koja naseqena vr{kara, ali pre kao zanimqivost ili nostalgi~ni ukras p~eliwaka, nego kao opredeqewe p~elara za takav na~in p~elarewa. Po pravilu, roj prihva}en u vr{karu p~elari preme{taju u savremenu ko{nicu. U p~eliwaku, na èqenom mestu, treba postaviti ko{nicu u koju ho}emo da nastanimo prihva}en roj iz vr{kare. U ko{nicu
Sl. 8. Sme{tawe roja iz vr{kare u ko{nicu
PÊLAR, jun 2007.
263
stavqamo 56 ramova sa satnim osnovama. Poèqno je da stavimo na krajwa mesta jo{ po jedan izgra|eni ram sa medom. Istog dana, kada je roj prihva}en, pred samo ve~e, kada su se p~ele smirile, uzimamo vr{karu sa rojem i drè}i je vertikalno, sa otvorom na dole, pa`qivo prenosimo do pripremqene ko{nice, sa koje su skinuti krov i poklopna daska. Naglim trzajem ruke, uz blagi udarac u satono{e ramova, p~ele sa maticom iz vr{kare stresamo u ko{nicu koju zatim odmah poklapamo (sl. 8). Vr{karu postavqamo ispred ko{nice, oslawaju}i je vrhom o tle, a otvorom na poletaqku, kako bi i preostale p~ele lako pre{le u ko{nicu. Na kraju, red je da roj naseqen u novom domu, i ako nije gladan, ~astimo hranilicom {e}ernog sirupa. Ovo dru{tvo odmah izjutra po~iwe punom snagom da op{ti sa okolinom. Bi}emo veoma prijatno iznena|eni kada samo nekoliko dana kasnije vidimo da su, izuzetnom vitalno{}u i snagom p~ela prirodnog roja, svi satovi izgra|eni i da ih matica ve} uveliko zaleè. Ako ne pre, onda ~im prve generacije mladih p~ela po~nu da se izvode, ovom dru{tvu treba dodati nove ramove sa satnim osnovama.
Za{tita p~eliwih dru{tava u prirodnim stani{tima

P~ele su za{ti}ene zakonom kao drago-
cena ìvotiwska vrsta i zabraweno ih je uni{tavati. To svakako zna~i da je zabraweno uni{tavati p~eliwa gnezda, pa i ona izgra|ena u prirodnim stani{tima, u {upqinama drve}a. Kada primete da kroz otvor na nekom drvetu izle}u p~ele, pojedini p~elari ne mogu da odole da to drvo ne iskasape i uni{te, i wega i p~eliwe gnezdo, vade}i iz {upqine sa}e sa p~elama, leglom i medom (sl. 9). Pri tome dosta sa}a i p~ela bude izgwe~eno, a neretko strada i matica. Ono p~ela {to nateraju da u|u u podmetnutu vr{karu, uz nekoliko komada iskidanih satova sme{taju u ko{nicu, formiraju}i kakav-takav roj. Prihvati}e p~ele silom nametnuto stani{te i izgradi}e u wemu sebi i novo gnezdo. Ali, za{to p~elama oduzimati pravo da ìve u prirodnom stani{tu, kada su ga ve} same odabrale, uredile i u wemu izgradile gnezdo? Pre toga one su nam se nudile, dok su kao roj visile na grani, pruàju}i nam priliku da ih smestimo gde god èlimo. Ako ve} tu mogu}nost nismo iskoristili, ne ometajmo ih ni sada da ìve u stani{tima u kojima su ìvele i opstale milionima godina. Za{to ubijati drvo samo zato {to je p~elama pruìlo uto~i{te? Za{to uni{tavati i p~ele i drvo, te veli~anstvene darove prirode?
Sl. 9. Ovo ne treba raditi!
264
PÊLAR, jun 2007.
Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504
PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE

P~elarima je poznato da neke biqne vrste (medono{e), iako cvetaju, ne lu~e nektar svake godine. Po tome je naro~ito poznata lipa, jer kod ove biqke nerodne godine su ~e{}e od rodnih. Na to uti~u mnogi faktori: klimatski uslovi (u prethodnoj i teku}oj godini), stawe zemqi{ta, vlaga itd. Zbog svega toga, za prognozirawe medewa lipe za sada nisu poznate pouzdane metode. Taj problem stvara velike tro{kove naro~ito p~elarima koji iz udaqenih podru~ja preseqavaju svoja p~eliwa dru{tva na lipovu pa{u. Prihod moè biti tako mali da ne pokriva ni tro{kove prevoza, a kamoli da donese dobit. âk i oni p~elari koji imaju stacionarne p~eliwake pokraj lipovih {uma, ne ostvaruju o~ekivane prinose iako su za to dobro pripremili svoja p~eliwa dru{tva. Za obe grupe p~elara bilo bi veoma korisno da znaju na~in prognozirawa medewa lipe i u slu~aju negativne prognoze, da p~ele presele na neku povoqniju lokaciju i time smawe tro{kove, a pove}aju prihode. Razmi{qaju}i poodavno o tom problemu, analizirao sam faktore koji uti~u na izlu~ivawe nektara lipe i nekih drugih drvenastih biqaka. Do{ao sam do saznawa da odluPÊLAR, jun 2007. ~uju}i uticaj na to imaju hranqive materije koje se od korena, preko stabla i grana, kre}u ka cvetovima. U toj te~noj hrani, izme|u ostalog, ima mnogo skroba. To je najva`nija materija od koje se stvara nektar (rastvor {e}era). Ukoliko je skroba vi{e, utoliko }e lu~ewe nektara u cvetovima biti izda{nije i lipa }e boqe mediti. Pri smawenim koli~inama skroba, {to se ~esto de{ava, smawuje se i lu~ewe nektara. Sa tim saznawem, re{ewe problema se svodi na identifikaciju koli~ine skroba u granama lipe uo~i cvetawa. Iz hemije je poznato da skrob pome{an sa jodom daje me{avinu plave boje. Nijansa me{avine je utoliko tamnija ukoliko je prisustvo skroba ve}e. Radi sprovo|ewa ovog eksperimentalnog, tj. prognosti~kog opita, nabavi}emo apotekarski jod (gusta te~nost tamno ùte boje) i razblaìti ga sa malo vode. Zatim treba odabrati nekoliko stabala lipe i na svakom od wih prese}i nekoliko spoqa{wih grana (po kosom ili popre~nom preseku). Te preseke treba odmah premazati pomo}u ~etkice razblaènim jodom. Razblaìvawe joda se vr{i radi lak{eg prodirawa rastvora u tkivo prese~enog drveta. Usled kontakta jodnog rastvora i rastvorenog skroba, prese~ena povr{ina (do tada be265
la) po~iwe da poprima plavu boju, a na osnovu boje zakqu~ujemo o koli~ini skroba. Ako skroba ima sasvim malo, premazana prese~ena povr{ina ne}e uop{te promeniti boju ili }e neprimetno poplaviti, kao da je blago osen~ena. U tom slu~aju medewe }e biti slabo. Pri obilnom prisustvu skroba, presek }e postati tamno plav {to ukazuje na to da }e medewe lipe biti dobro, a shodno tome i prinosi. Opisani na~in procene intenziteta medewa lipe primewivao sam vi{e godina, ~ini mi se uspe{no. Kako u blizini mog p~eFoto: Milan Jovanovi}
liwaka nema gustih lipovih {uma, to sam eksperiment sprovodio na pojedina~nom drve}u, nekoliko dana pre cvetawa lipe. Zakqu~io sam slede}e. Ukoliko su jodnim rastvorom premazane prese~ene povr{ine grana lipe bile tamnije, utoliko su, kad lipa procveta, p~ele u ve}em broju i agresivnije napadale ovo drvo. Pri bledo plavoj boji preseka, bio je slabiji i napad p~ela na procvetalo drvo. A zna se napad p~ela na procvetalo medonosno drvo zavisi od izda{nosti lu~ewa nektara. Sigurno je da se opisana metoda moè verodostojnije proveriti u lipovoj {umi (na primer, na Fru{koj Gori), i to posmatrawem napada p~ela na procvetalo drve}e, ali i evidentirawem prinosa meda. Duìm eksperimentisawem mogle bi se sastaviti i tablice zavisnosti pribli`nog dnevnog unosa nektara od nijanse plave boje standardizovanim rastvorom joda premazanih preseka. Autor ne moè preporu~iti optimalno vreme vr{ewa eksperimenta pre cvetawa lipe. Svi su izgledi da se ogled moè izvr{iti i do deset dana pre cvetawa, a to je dovoqno dug period za dono{ewe kona~ne odluke seliti p~ele na lipovu pa{u ili ne. Isto tako, otvoreno je pitawe da li se opisani ogled moè pouzdano primeniti i kod drugih drvenastih biqaka (na primer kestena).
IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a

Na sednici IO SPOS-a od 21. aprila 2007. godine donete su slede}e odluke. Formirana je Komisija (M. Vuki}, D. Beqinac, D. Miri}), koja }e sublimirati i formulisati sve predloge sa Skup{tine, a nakon toga }e tako definisani predlozi biti uvr{}eni u program rada. Odluka je doneta jednoglasno. Donet je program proslave 110 godina SPOS-a i odluka da se prona|e firma koja }e najpovoqnije uraditi poveqe SPOS-a, jubilarne zna~ke, plakete, statuete SPOS-a i dokumentarni film o SPOS-u. Doneta je odluka o brojnim prate}im manifestacijama i konkursima povodom jubileja, ali }e wihova konkretizacija uslediti na jednom od narednih sastanaka. Izabrana je nova Komisija za marketing (predsednik \oko Ze~evi} i ~lanovi Dejan ]ukalovi} i Slobodan Jankovi}). Rodoqubu @ivadinovi}u se uve}ava honorar za 12 000 dinara na ime aktivnosti koje sprovodi kao Koordinator SPOS-a za saradwu sa dràvnim organima. U ~asopisu P~elar se dozvoqava objavqivawe oglasa za prodaju p~eliwih rojeva i dru{tava, ali ne i neselekcionisanih matica. Po{to je istekao rok predvi|en za prodaju starih ~asopisa (31. mart 2007), stare ~asopise rashodovati. 266 PÊLAR, jun 2007.
IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE PÊLARSKE FEDERACIJE

ISTANBUL 29. III 1. IV 2007.
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a
Prvi Kongres Balkanske p~elarske federacije u organizaciji Turskog p~elarskog saveza, odràn je u drevnom gradu Istanbulu u hotelu Radison SAS. Organizacija skupa je bila na veoma zavidnom nivou, sa izuzetnim gostima iz Evrope i Azije, sa veoma uspelim predavawima i izlaga~ima p~eliwih proizvoda i opreme za p~elarstvo. Bio je prisutan predsednik Apimondije A. S. Jrgensen (Danska), kao i sekretar i pomo}-
za Apimondiju i sala sa ra~unarima uz mogu}nost kori{}ewa interneta. Ceremonija sve~anog otvarawa bila je 29. marta. Predava~i su bili iz Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Makedonije. Iako je sve delovalo perfektno, iako se na predavawima imalo zaista {ta ~uti, organizator, Turski p~elarski savez, nije bio zadovoqan. Razlog tome je taj {to se nisu uspeli finansijski pokriti, jer su cene u~e{}a i za wihove prilike bile previsoke (150 evra ulaznica za izlo`bu Apiexpo i predavawa). Bugarski p~elari su do{li kolima i jednim u celosti popuwenim autobusom, ali je malo ko od wih u{ao u salu za predavawa, pa ~ak ni u prostor izlo`be sve zbog previsokih cena. Izlo`ba je bila dobro pose}eSa sekretarom Apimondije i delegacijom Rusije
Sa predsednikom Apimondije
nik sekretara Apimondije (Italija). Tako|e, prisutni su bili svi predstavnici Balkanske p~elarske federacije (Bugarska, Rumunija, Turska, Gr~ka, Srbija i (ne)zvani~no, Crna Gora. U ime na{eg Saveza bili su @ivoslav Stojanovi} i Joèf Agardi. Turski p~elarski savez je organizaciju skupa poverio profesionalnoj agenciji ZED koja je obezbedila prakti~no sve, od registracije u~esnika, istovetnih {tandova za sve izlaga~e, do kongresne dvorane sa izuzetno uspelom scenografijom, ozvu~ewem, kabinama za prevo|ewe (turski, engleski i ruski jezik) i snimawem ~itavog skupa do fizi~kog obezbe|ewa. Izlaga~i su bili dominantno iz Turske (Firma Petek iz Izmira sa 3 {tanda), ali i iz Rumunije, Bugarske i BiH (samo iz Srbije nijedan u~esnik). Poseban {tand imali su Balkanska p~elarska federacija i Savezi p~elara Rumunije i Bugarske. Bila je obezbe|ena i posebna sala PÊLAR, jun 2007. 267
na, pogotovo u subotu, ali za predavawa se to ne moè re}i, jer je sala, sem na dan sve~anog otvarawa, uglavnom bila poluprazna. Stoga je na sastanku federacije zauzet stav da se po jedan, najve}i skup u svakoj ~lanici Federacije, ubudu}e progla{ava i skupom Balkanske p~elarske federacije, a da na istom pravo u~e{}a imaju i izlaga~i iz zemaqa ~lanica Federacije. Povezivawe ~lanica bi bilo jo{ vi{e izraèno, a tro{kovi bi za goste bili kudikamo niì. Tako je doneta i na~elna odluka da i na{a manifestacija (Ta{majdan ili neka druga) poprimi takav karakter. Tako|e je dogovoreno da se naredni skup Balkanske p~elarske federacije odrì u Larisi (Gr~ka) koji bi bio u celosti posve}en Zakonskoj regulativi Gr~ke (prenosu tih iskustava svim ~lanicama Federacije) i svemu {to se ti~e izvoza meda u EU. Ovde je sigurno vredno ista}i da Gr~ka ima 22 saradnika koordinatora za p~elarstvo koji naj~e{}e rade u kancelarijama regionalnih p~elarskih saveza i pruàju svu potrebnu pomo} svakom p~elaru, bio on ~lan Gr~kog p~elarskog saveza ili ne. Pritom nisu na platnom spisku Saveza p~elara, ve} ih 50% pla}a dràva Gr~ka, a 50% EU (eh, gde smo mi u svemu tome, ali i sve ostale ~lanice Federacije).
Turski med u sa}u
Kostov. Na izlo`bi je bilo svih do sada i nama mawe ili vi{e poznatih p~elarskih proizvoda, opreme, alata i p~elarskih proizvoda. Ipak, od svega vi|enog, moju pa`wu je najvi{e privukla specijalna re{etka za sakupqawe propolisa za LR ko{nicu. Wena cena na nekoliko {tandova turskih oprema{a kretala se od 2,02,2 evra po komadu. Za ve}e koli~ine (preko 2030) mogla je da se kupi i po niòj ceni od 1,50 evra. Kada su u pitawu p~elarski proizvodi, posebno sam bio impresioniran ~iwenicom kolika je, kakva je i u kakvim formama, proizvodwa meda u sa}u kod turskih p~elara. Drugo odu{evqewe vezano za med u sa}u bilo je kada sam svakog jutra, za vreme doru~ka u hotelu, video na {vedskom stolu i LR ram sa medom u sa}u, od koga svaki gost posebnim noèm moè odse}i komad meda u sa}u za doru~ak. Me|u svim {tandovima posebnu pa`wu ne samo nas predstavnika SPOS-a, ve} i ostalih, pre svega turskih posetilaca, privukao je i {tand Apimeda iz Sanskog mosta iz
Sa gospo|icom Stelom (Stella Papanastasiou), jednom od 22 saradnika koordinatora za p~elarstvo u Gr~koj i nau~nim radnicima Turske
Apiexpo otvorili su predsednik Saveza p~elara Turske, Mustafa Sarioglu i predsednik Balkanske p~elarske federacije, Kosta 268
Predsednik Balkanske p~elarske federacije Kosta Kostov u obilasku {tanda firme Apimed iz Bosne i Hercegovine
PÊLAR, jun 2007.
Proizvo|a~ke cene meda $/kg Zemqa Kina SAD Argentina Turska Indija Meksiko Rusija Australija Kanada [panija Italija Gr~ka Iran Francuska 2000 0,73 1,30 0,86 4,58 2,05 1,79 0,59 0,97 1,39 1,89 1,62 4,42 16,52 2,17 2001 0,60 1,55 0,87 3,66 1,81 1,82 0,70 0,91 1,51 1,98 1,61 4,49 13,31 2,20 2002 0,54 2,93 1,32 4,59 1,76 1,82 0,64 1,08 1,79 1,94 1,95 5,00 4,93 2,25 2003 0,52 3,10 1,88 5,59 1,84 1,96 0,74 1,31 3,33 3,28 1,98 4,36 4,61 2,67
Svetska proizvodwa meda U hiqadama tona Zemqa 2003 2004 Kina 295 305 Rusija 126 136 SAD 82 82 Argentina 75 80 Turska 70 74 Ukrajina 54 58 Meksiko 56 57 Indija 52 52 Kanada 35 33 Australija 16 16 Brazil 24 25 EU (25) 166 170 Druge zemqe 297 284 Ukupno: 1348 1372
2005 305 139 82 80 74 61 57 52 33 16 25 174 283 1381
nama susedne dràve, Republike Bosne i Hercegovine. Predavawa su odràna po slede}im sekcijama: biologija i patologija p~ela, p~elarski marketing, apiterapija, tehnika p~elarewa, polinacija i flora, strategija p~elarskih integracija u EU. Predava~i su bili iz Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, Austrije, Sirije i Makedonije. Sa svake od navedenih sekcija mogao bi se napisati poseban op{iran izve{taj, ali za ovu priliku naveo bih najbitnije informacije vezane za p~elarski marketing, jer je to tema koja najvi{e poga|a na{e p~elare zbog oteànog plasmana meda. Od na{ih p~elara uvek moèmo ~uti kako nam je med jeftin, ali nikada ne}emo ~uti kolike su nam proizvo|a~ke cene meda. Stoga ovde prenosim tabelarni prikaz proizvo|a~kih Svetski izvoz meda U hiqadama tona Zemqa 2002 2003 Kina 77 84 Argentina 80 70 Meksiko 34 25 SAD 4 5 Kanada 23 15 Ostale zemqe 125 153 EU (u tre}e zemqe) 8 7 EU (unutar EU) 54 42 Ukupno: 405 401 Izvor: FAO+Comext PÊLAR, jun 2007.
cena meda u svetu prema podacima turskih autora, kao i prikaz najve}ih svetskih proizvo|a~a. Iz navedenih tabela se jasno vidi da su najniè proizvo|a~ke cene meda u Kini, a da su najve}e u Iranu, Turskoj i Gr~koj. [to se ti~e ukupne proizvodwe meda, najve}a je u Kini, Rusiji, SAD, Argentini i Turskoj. Kada je u pitawu svetski i posebno kineski izvoz meda, podaci su tako|e dati tabelarno. Dakle, najve}i svetski izvoznici meda su Kina, Argentina i Meksiko, a kada je u pitawu kineski izvoz meda, najvi{e ga izvoze u Japan i SAD. Predstavnica gr~kog p~elarskog saveza, Stella Papanastasiou, iznela je, za mene iznena|uju}i podatak, da Gr~ka izveze u Kinu i do 1 000 tona godi{we svog, gr~kog meda. To je prvi put da sam ~uo da se Kina pojavquje i kao uvoznik meda (vero-
Kineski izvoz meda U hiqadama tona 2004 Zemqa 1998 1999 2000 2001 38 82 Japan 23 32 39 16 63 SAD 20 22 24 12 23 Nema~ka 14 8 12 25 4 Ostale zemqe 22 25 28 91 14 Ukupno: 79 87 103 192 Izvor: Ministarstvo poqoprivrede SAD 6 Napomena: Podaci u tabelama preuzeti su 59 sa prezentacija na Prvom kongresu 443 Balkanske p~elarske federacije 269
vatno u ciqu pospe{ivawa kvaliteta meda za reeksport) i prva pomisao mi je bila {to bi bilo dobro za p~elarstvo i kod nas i u svetu kada bi Kina postala ve}i potro{a~ i uvoznik meda. Mnoge na{e p~elarske nade vezuju se za eventualni izvoz meda u EU, stoga evo nekoliko tabelarnih bitnih podataka o stawu p~elarstva u Evropskoj uniji. Sem podataka o broju p~elara i broju ko{nica, mo`da je najinteresantnija ~iwenica da je procenat profesionalnih p~elara u EU svega oko 3% i da je kod profesionalaca prose~na veli~ina p~eliwaka svega oko 260 ko{nica. Kada je u pitawu proizvodwa meda i uvoz meda u EU, situacija je vidqiva u tabeli. Iz ovih podataka o proizvodwi i uvozu meda u EU moèmo izvu}i nekoliko veoma interesantnih zakqu~aka: 1) da je u~lawewem novih 10 ~lanica, ukupna proizvodwa meda uve}ana za oko 50% (sa 117 na 163 hiqade tona godi{we proizvodwe), 2) da su najve}i proizvo|a~i meda [panija, Nema~ka, Francuska i Ma|arska, 3) da je Ma|arska kao nova ~lanica EU sigurno najve}i proizvo|a~ meda po stanovniku, oko 2,2 kg, 4) da je Nema~ka najve}i uvoznik, jer u strukturi ukupnog uvoza meda u EU, skoro polovina ide za Nema~ku. Kada je re~ o novim ~lanicama u EU, interesantni su podaci o wihovoj ukupnoj proizvodwi i potro{wi, odnosno o wihovim vi{kovima ili eventualnim mawkovima u potrebi za medom. Ovi podaci nam govore jo{ jednom da
Ma|arska ima zna~ajne vi{kove meda, odnosno da je ukupna proizvodwa 5 puta ve}a od potro{we i da je orijentisana na izvoz svog meda. Tr`ne vi{kove meda imaju i Slova~ka i ê{ka, dok ostale ~lanice (nedostaju podaci za Sloveniju, Kipar i Maltu) imaju ne{to ve}u potro{wu od proizvodwe meda za oko 2030%. P~elarstvo u Turskoj je imalo snaàn trend rasta u drugoj polovini XX veka kao i po~etkom prvih godina XXI veka. Wihove zvani~ne statisti~ke podatke moète pogledati u tabeli. Tokom prethodnih godina na{i p~elari su imali par p~elarskih ekskurzija do Gr~ke i do wihovih p~elara i p~elarskih zadruga. Gr~ka je tako|e zna~ajan evropski proizvo|a~ meda i sigurno jedan od onih proizvo|a~a sa dobrom izvoznom cenom meda. Wihove zvani~ne statisti~ke podatke sam prikazao u tabeli. Sa ovog skupa, kao najvrednijim za nas smatram upoznavawe i veoma dobru komunikaciju sa ~elnim qudima Apimondije (Jrgensen i Janoni), kao i sa svim ~elnim qudima nacionalnih saveza Federacije, a pogotovu s Rumunima, Grcima, Bugarima i Turcima. Kao veoma vrednim, tako|e smatram i poznanstvo i komunikaciju sa dr Hicham Al Rouz iz Damaska (Sirija) i Aleksandrom Ponomarevim, korespodentom ruskog ~asopisa P~elovodstvo (ovaj ~asopis je objavio reportaù M. ]irovi}a o posledwoj Ta{majdanskoj izlo`bi sa slikom Kraqice meda SPOS-a). Sve~ana ceremonija zatvarawa Kongresa odràna je u nedequ 1. IV 2007.
ÛDESNI MUMIO
Milan Jovanovi}, Trstenik
Apiterapija
Ako pomenete re~ p~ela ili p~elarstvo, za ve}inu onih koji se ne bave ovim poslom prva asocijacija }e verovatno biti med. Dosta je onih koji poznaju i druge p~eliwe proizvode, ali je veoma mali broj onih koji znaju kako da ih na pravi na~in iskoriste. Ono {to sam uo~io jeste da ve}ina potro{a~a uzima te~ni med direktno, a da veoma mali broj ovu zlatnu te~nost rastvara u hladnoj ili toploj vodi. Ovde bih posebno napomenuo ispitivawe prof. dr L. B. Lazebnika (CNII, gastro270
enterologija, Moskva) koje je pokazalo da oni koji imaju povi{enu èluda~nu kiselinu mogu smawiti kiselost ako koriste topli rastvor meda (100 ml vode zagrejane na temperaturu od 3540 C + 50 g meda, 1,5 sati posle doru~ka i ru~ka i jedan sat pre spavawa) sa uspe{no{}u smawewa kiselosti od 76,4%, dok oni koji imaju mawak kiselosti treba da koriste hladni rastvor meda i vode (100 ml vode ohla|ene na temperaturu od 1315 C + 50 g meda, tri puta dnevno pre jela) i uspe{no{}u povi{ewa kiselosti od 75%. PÊLAR, jun 2007.
Tako|e i vode}i svetski apiterapeuti govore da qudski èludac direktno uno{ewe meda izuzetno te{ko podnosi, da se iskori{}ewe hranqivih materija smawuje i da ga je najboqe me{ati sa vodom, biqnim ~ajem, sokom, jogurtom (Mladenov, Stangaciu). Kristalisani med je veoma nepovoqan za p~ele (pogotovo zimi), ali, sa druge strane, za qude je veoma pogodan pre svega zbog mogu}nosti `vakawa ~ime se uz pomo} pquva~nih `lezdi podsti~e boqa razmena materija. Korisno je da se med pre gutawa zadrì u ustima dok se potpuno ne otopi, jer se na taj na~in podsti~e antibakterijsko dejstvo i za to je veoma pogodan kristalisani med (Kulin~evi}). Ako je kristalisani med jo{ uvek u sa}u, time se moè pove}ati korisno dejstvo `vakawa. Me|utim, malo ko je ~uo za mumio ili planinsku krv, a zovu ga jo{ i planinske suze. Pre vi{e hiqada godina, one p~ele koje su nalazile stani{te u stenama i pe}inama ostavqale su svoja gnezda na mestima koja ìvotiwama i ~oveku nisu bila na dohvat ruke. Vremenom je do{lo do fosilizacije meda, voska i mle~a i nastao je mumio. To je za sada jedina realna pretpostavka nau~nika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci u wemu nedvosmisleno ukazuju na to. Postoje razne vrste mumia, a klasifikacija zavisi od mesta nastanka. U stara vremena mumio se koristio za le~ewe najrazli~itijih bolesti, a pomiwu ga i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti. Pesnici su ga preporu~ivali u najsloènijoj od svih bolesti patwi od qubavi, a bogati putnici, trgovci i haxije nikada nisu polazili na put bez krupice mumia koja bi ih {titila od mnogih bolesti. A onda je nekako pao u zaborav, pa je tek sedamdesetih godina pro{log veka po~ela da mu se posve}uje izuzetna pa`wa, jer je otkriveno da mumio sadrì veoma retke aminokiseline, posebne minerale i masne kiseline, a zovu ga jo{ i tajnim oru`jem protiv bolesti. PoPÊLAR, jun 2007.
stoji mnogo sastojaka u mumiju za koje nauka jo{ i ne zna. Rusija je do pre nekoliko godina zabrawivala izvoz mumia, jer je tamo tretiran kao nacionalno blago. Boja mu je tamna ili kestewasto mrka, a ukus nagorak. Mumio sadrì mnogo minerala, {est aminokiselina, prirodne steroide, vitamine A, B, C i P (citrine), fosfolipide i polifenol komplekse, terpenoide. Tako|e su prisutni i tragovi makroelemenata (kobalt, nikl, bakar, cink, mangan, hrom, gvo`|e, magnezijum i drugi). Utvr|eno je da poseduje antikoagulativno (protiv zgru{avawa krvi) dejstvo (dr T. R. Abdurahmanov, 1970), da le~i bolesti perifernog nervnog sistema, radikulite, neuralgije, te{ke slu~ajeve neuralgije nerva trigeminusa kao i oboqewa centralnog nervnog sistema. Kod tromboflebita dubokih vena dowih ekstremiteta koristio se mumio u koli~ini od 0,3 g jednom dnevno u toku 10 dana. Ustanovqeno je da su simptomi nestajali u potpunosti posle 810 dana (B. I. Kozlovskaja, A. M. Mamadalijeva, S. D. Madijarov, 1968). Tako|e je utvr|eno da mumio stimuli{e regenerativne procese kod infarkta miokarda, kao i da ubrzava procese obnavqawa svih mi{i}nih, nervnih i ko{tanih tkiva. Utvr|eno je da prelomqene kosti zarastaju dva puta brè ukoliko se koristi mumio (V. N. Ismailova, 1969). Falsifikatori veoma ve{to falsifikuju mumio, a ta pojava je bila prisutna i kod starih naroda. Interesantan na~in za uvr|ivawe kvaliteta mumia, a koji su koristili stari narodi, zapisao je jedan istraìva~ putopisac koji je putovao sredwom Azijom. On navodi da su petlu ili koko{ki lomili nogu, a zatim uzimali 0,5 g mumia i me{ali sa uqem crvene ruè. Da bi dobili ruìno uqe, latice ruà su morali umakati u vodu i potom sve to zagrevali i pu{tali da vri. Voda je isparavala, a uqe koje ostaje se propu{talo kroz gazu. Smesu mumia i ruìnog uqa su delom nakapali petlu u grlo, a ve}i deo su kori271
stili za premazivawe mesta preloma pre nego {to su stavqali mek povez. Ako su petlu prelomqene kosti srasle za 24 ~asa, mumio su smatrali ~istim i kvalitetnim. De{avalo se da kosti srastu i za neverovatnih 1617 sati. Kada je Mary Jane Fisher iz Va{ingtona dovela sina kod lekara na redovnu kontrolu posle preloma noge, lekar se upitao kako je mogu}e da je sve sraslo za tako kratko vreme, a trebalo je da pro|u jo{ dve nedeqe. Mary je rekla: Zove se mumio, a preporu~io mi ga je najboqi prijateq. Lekovitost mumia se dokazala i kod le~ewa èludca, bubrega, tuberkuloze, rana i opekotina, ~ireva, astme, upalnih procesa, trovawa otrovima biqnog porekla, stoma~nih problema, {e}erne bolesti. Primewuje se u ginekologiji, a izuzetan je u postoperativnom periodu za ja~awe imuniteta (S. [akirov, T. M. [am{ina; S. I. Ger{kalov, L. H. Habibov, A. J. Vojgelmen, A. S. Vi{wevski, J. N. Nuralijev). Na Moskovskom medicinskom institutu posebno navode kako mu-
mio potpomaè korekciju imunog statusa ~oveka kod skrivenih imunodeficitarnih stawa. Naime, bolesnici od infekciono alergijske bronhijalne astme kod kojih je otkriven deficit T limfocita, dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 1520 dana. Posle zavr{etka le~ewa ustanovqeno je da su se T limfociti u krvi pribliìli normalnim vrednostima. Nauka stavqa mumio u biostimulatore prvog reda, eliksir koji diè iz mrtvih, a preterano uzimawe mumia (predozirawe) moè dovesti do psihi~kog rastrojstva, pa se nikako ne savetuje samole~ewe. Ne preporu~uje se trudnicama i deci mla|oj od 12 godina. Oko 20 generacija moraju strpqivo i nesebi~no ~uvati ovakve ostatke p~eliweg gnezda, kako bi neke naredne generacije imale koristi od ove lekovite materije. Za mnoge je mumio nastao slu~ajno, van dometa qudi i ìvotiwa, dok neki misle da je sa~uvao poruku: Ve~no strpqewe, a sutra spasewe.
SE]AWE NA ^LANA URE\IVA^KOG ODBORA ÂSOPISA PÊLAR
100 GODINA OD RO\EWA AKADEMIKA I PROFESORA DOKTORA SVETISLAVA @IVOJINOVI]A

Petar @. \ergovi} Ul. Vojvode Tankosi}a br. 7/17, 18000 Ni{ (018) 249-359, (064) 15-23-444
Nesre}nim slu~ajem, 3. decembra 1966. godine izgubio je svoj ìvot akademik dr Svetislav @ivojinovi}, redovni profesor [umarskog fakulteta u Beogradu i ~lan ure|iva~kog odbora na{eg ~asopisa P~elar. Pokojni profesor Sveta ro|en je 1907. godine. Od rane mladosti po~eo je da se bavi p~elarstvom, dobijaju}i prve p~elarske savete od svoje majke. Kao odli~an student, skrenuo je pa`wu svojih profesora, koji ga zadràvaju na Poqoprivredno-{umarskom fakultetu za asistenta na predmetu entomologija. 272
U prvim tekstovima iz p~elarstva naro~ito su zapaèni wegovi radovi i studije iz oblasti neprijateqa p~ela iz sveta insekata koji su objavqeni na stranicama P~elara. Posle II svetskog rata, kog je proveo u zarobqeni{tvu u Nema~koj, profesor Sveta se sav angaùje na obnovi popaqenog Poqoprivredno-{umarskog fakulteta u Zemunu, gde je u saradwi sa svojim kolegama uspeo da vrlo brzo osposobe Katedru za za{titu biqa, kako za nastavni, tako i za nau~ni i stru~ni rad. Period posle rata obeleìle su mnogobrojne akcije po{umqavawa vi{e hiqada hektara PÊLAR, jun 2007.
goleti listopadnim i naro~ito crnogori~nim {umama, posebno u pograni~nim pojasevima Srbije. U prigradskim i gradskim parkovima, ulicama i mnogim selima, zasa|ene su, pored ostalih, i sofore o kojima je pisao i Ivan Brndu{i} nedavno u P~elaru (8/2004), najve}om zaslugom akademika Svete. Sofora cveta jula i avgusta, vrlo je medonosna i krasi mnoge parkove {irom Srbije, a u Ni{u âir, park u tvr|avi i oko we i obale Ni{ave. U toku svog vrlo plodnog nau~nog i pedago{kog rada objavio je preko 150 nau~nih, stru~nih i popularnih publikacija, obra|uju}i, pored p~elarstva, vrlo studiozno i problematiku za{tite biqa i {uma. Na problemu za{tite {uma uìvao je veliki ugled nau~nog radnika u na{oj zemqi kao i
van wenih granica. Wegovo kapitalno delo [umarska entomologija se koristi u obrazovawu visoko stru~nih kadrova, a koriste je i p~elari u upoznavawu najsitnijih defolijatora biqaka tj. {uma iz familije lisnih i {titastih va{iju, koje izlu~uju te~ne ekskremente bogate {e}erom (medqiku) od kojih p~ele proizvode med medqikovac. Srpska akademija nauka i umetnosti, cene}i veliko i zna~ajno nau~no delo profesora Svete, izabrala ga je 1963. za svog dopisnog ~lana. Savezno izvr{no ve}e (tada{wa Vlada), za nau~ni doprinos i intenzivan rad u privrednom razvoju zemqe odlikovala ga je Ordenom rada. P~elari Srbije pamte ga u najlep{im uspomenama!
REPORTA@E
Skriveno bogatstvo ti{ine
Na Vrbicu, u selu Sli{anu na padinama Petrove Gore, ispod Radana, odràn je 21. Dan p~elara UP Leskovac. Doma}in slave bio je Stanko Novakovi}, marqivi p~elar i dobar doma}in, p~elari 30 godina i dobitnik je diplome Jovana @ivanovi}a. Ispred ku}e gra|ene u moravskom stilu, na osun~anom proplanku sa kojeg se pruà pogled na stva, odu{evqeno je uzviknuo: Ovo je mesto na kome Sunce nikada ne zalazi.
S. Nikoli}
Poseta Bawa Luci

Obrazovnim planom DP â~ak za ovu godinu predvi|ena je poseta i bawalu~kim p~elarima koja je realizovana 20. aprila 2007. godine. Tri dana druèwa 20 ~a~anskih p~elara sa kolegama u Bawa Luci osta}e u trajnom se}awu svih u~esnika. Preko 1 000 km puta du` Srbije, Republike Srpske i Federacije iskori{}eno je za uìvawe u prirodnim lepotama predela kroz koje smo prolazili i podse}awe na doga|aje iz bliè i daqe pro{losti. Za zanimqiva kazivawa du` puta bili su zaduèni profesori Mom~ilo Zarubica i @iko Nenadi}. Baqalu~ani su bili divni doma}ini. Zahvaqujemo se predsedniku dru{tva Veselku Gatari}u, Branislavu Kon~aru, biv{em predsedniku Poprèn Danilu i najstarijem p~elaru Bawa Luke Bosan~i} Gojku (ro|en 1913). Nadam se da ostali ne}e zameriti {to im ne pomiwemo imena, malo je prostora u P~elaru za takve qudine. I wima hvala i svi su dobrodo{li u uzvratnu posetu â~ku.
Ranislav Kruni}
ostatke vizantijske metropole Cari~inog grada, okupilo se stotinu p~elara i me{tana. Stanko je upoznao goste sa svojim na~inom p~elarewa. P~eliwak se nalazi na 550 metara nad morem i koristi tri izda{ne livadske pa{e godi{we sa prose~nim prinosom od 50 kg godi{we. Vaqa re}i da je ovaj skup p~elara protekao u raspoloèwu blage ti{ine, rada, nadmo}nog mira i marqivosti, koji su ponajvi{e svojstveni p~elama. Kada je vizantijski car Justinijan na ovom mestu po~eo da gradi svoju metropolu, kao najistureniji bedem isto~nog hri{}anPÊLAR, jun 2007.
273
REGIONALNA ASOCIJACIJA PÊLARSKIH ORGANIZACIJA JUGOISTO^NE SRBIJE (RAPOJS) Ni{ i BALKANSKA PÊLARSKA FEDERACIJA organizuju
VI ME\UNARODNI STRU^NI SEMINAR O KOMERCIJALNOM ODGAJAWU MATICA
MATICE SE RA\AJU PEVAJU]I

Aleksinac, subota, 23. jun 2007, Dom kulture, 9 sati
Saznajte tajne najboqih srpskih i bugarskih stru~waka za odgajawe matica
09.0009.10 09.1009.20 09.2009.30 09.3010.40 10.4011.40 11.4012.00 12.0013.00 Ing. Vlastimir Spasi}, predsednik RAPOJS: Pozdravna beseda Kosta Kostov, predsednik Balkanske p~elarske federacije: Uvodno izlagawe Kosta Kostov sve~ano uru~uje sertifikate srpskim lekarima koji su zavr{ili Kurs apiterapije u organizaciji Ministarstva zdravqa Bugarske Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Apicentar, Beograd: Selekcija i metode odgajawa matica u Srbiji (Apicentar) Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Selekcija i metode odgajawa matica u Bugarskoj Pauza Mileta Markovi}, profesionalni odgajiva~ matica i kooperant Apicentra, Jabu~je: Prakti~na uputstva za uspe{no odgajawe visokokvalitetnih matica Prof. dr Plamen Petrov, Agrarni univerzitet, Plovdiv: Odgajawe i promet matica u Evropskoj Uniji sa specifi~nostima pojedinih zemaqa Diskusija
13.0013.30
13.3014.00
Poseban gost na seminaru bi}e Gan~o Ganev, predsednik Nacionalne bran{ne organizacije Bugarskog p~elarskog Saveza (p~elari, trgovci, nau~nici). Ulaz je besplatan za ~lanove Asocijacije uz akreditaciju. Moète se u~laniti preko dru{tava p~elara (100 dinara), ili pla}awem pojedina~ne ~lanarine (500 dinara) koju treba uplatiti na ìro-ra~un Asocijacije 105684752 (poneti original uplatnice kao dokaz uplate).
274
PÊLAR, jun 2007.
Nakon seminara, organizuje se dvodnevni
VI[I ME\UNARODNI KURS ODGAJAWA MATICA

Aleksinac, subota i nedeqa, 23. i 24. jun 2007.
Kurs }e dràti kolegijum predava~a sa seminara

Broj polaznika je ograni~en. Prednost imaju p~elari koji su zavr{ili prvi kurs o odgajawu matica 26. juna 2005, a ostali p~elari po redosledu prijavqivawa. Kurs }e se odràti na uzornom p~eliwaku Sa{e Rako~evi}a u selu Stanci (18 km od Aleksinca). Kotizacija za kurs iznosi 3.700 dinara i, pored poha|awa kursa, obuhvata i: prisustvo seminaru bez posebne naknade, ru~ak i ve~eru u subotu, preno}i{te u vi{ekrevetnim sobama (26), doru~ak i ru~ak u nedequ, DVD snimak seminara, sertifikat Master odgajawa matica. Prevoz organizuju polaznici. No}ewe je u Domu u~enika u Lipovcu, 4 km od p~eliwaka.
PROGRAM KURSA Subota, 23. jun 2007.

15.0015.40 16.0018.00 18.3019.00 19.1520.00 20.0020.45 20.4521.30 Ru~ak u Lipovcu Prvi deo kursa na p~eliwaku Ve~era u Lipovcu Teorijska priprema za aktivnosti u nedequ (kolegijum predava~a sa seminara) Projekcija filma o odgajawu matica u BiH Projekcija filma o odgajawu matica u Nema~koj
Nedeqa, 24. jun 2007.

07.0007.30 08.0014.00 14.3015.30 15.3016.00 Doru~ak u Lipovcu Drugi deo kursa na p~eliwaku Ru~ak u Lipovcu Poseta velelepnom manastiru Svetog Stefana u Lipovcu
Na~in prijavqivawa polaznika: Pozivate brojeve (063) 860-8510 ili (018) 846734, sa kojih }e vam se dati odobrewe (sa pozivom na broj) da uplatite 3.700 dinara na ra~un Asocijacije 105684752. U roku od najvi{e dva dana na iste brojeve javi}ete ta~an datum uplate i dobi}ete potvrdu da ste registrovani. Molimo vas da se {to pre prijavite, po{to je broj mesta ograni~en.
Tehni~ki organizator, Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, Potpredsednik Asocijacije za obrazovawe i marketing Predsednik Organizacionog odbora, Ing. Vlastimir Spasi}, Predsednik Asocijacije
PÊLAR, jun 2007.
275
Aktivnosti u Zaje~aru
Podno Kraqevice, u sali Doma vojske Srbije 3. marta 2007. odràna je redovna godi{wa skup{tina p~elara Zaje~ara, zajedno sa izlo`bom voska i opreme. Usvojeni su izve{taji i plan aktivnosti za 2007, prihva}en predlog o formirawu Asocijacije p~elara isto~ne Srbije (obuhvata 10 udruèwa Zaje~arskog i Borskog okruga uz mogu}nost pristupa i drugih udruèwa iz ovog dela Srbije) i prihva}eni su principi evropskih standarda u p~elarstvu.
praznike prikupi pomo} za obolelu decu u bolnici Principovac kod [ida.

Ne}ak Radivoj
Skup{tina u Priboju
UP Priboj odràlo je 4. februara redovnu skup{tinu na kojoj je usvojen izve{taj o radu i plan za narednu godinu. Priznawa
Nakon skup{tine, pred jo{ punijom salom, predavawe je odrào profesor Lebedev iz Rusije. Stru~wak svetskog glasa govorio je o savremenom p~elarewu nagla{avaju}i da Srbija i Timo~ka krajina imaju sve preduslove za proizvodwu kvalitetnih i ekolo{kih p~eliwih proizvoda. Predavawu su prisustvovali i gosti iz Kwaèvca, Bora, Majdanpeka, Boqevca, Negotina i Kladova, a skup su propratile sve TV ku}e u Zaje~aru i Narodne novine Timok.
Ratomir Simonovi}
je uru~io predsednik Asocijacije Zlatiborskog i Moravi~kog okruga \oko Ze~evi} koji je govorio o radu Asocijacije i registraciji p~eliwaka. Pored predstavnika okolnih udruèwa, gost nam je bio i predsedavaju}i Skup{tine SPOS-a Mili} Vuki}. Predavawe je odrào Veroqub Umeqi} o odgajawu matica. Svim ~lanovima je podeqen bilten udruèwa. Svi su se pohvalno izrazili o radu Udruèwa nakon ujediwewa.
Savo Mrdak
Uzorkovawe u op{tini [id

U saradwi UP [id i republi~kog veterinarskog inspektora, 20. aprila 2007. organizovano je uzorkovawe p~ela i legla na vi{e p~eliwaka radi kontrole zdravstvenog stawa p~ela. Uzorkovawe je izvr{ila dr sci. vet. med. Nada Plav{a uz pomo} saradnika Petra Lepkina, Jovane Covanil,
Aktivnosti u Erdeviku
U Erdeviku je 8. februara 2007. predavawe odrào mr Naum Banxov na temu ekolo{ko-biolo{kog p~elarewa i proizvodwe visoko produktivnih i higijenskih matica. Povodom 68 godina od osnivawa prve i jedine p~elarske zadruge u tada{wem [idskom srezu, UP Lipa iz Erdevika je odràlo sve~anu sednicu i dodelilo diplome aktivnijim i starijim p~elarima Horvat Palku, Segedi Lajo{u i Manojlovi} \uri, a zahvalnice Zec Milutinu iz Mesne uprave i Petru Stanivukovi}u iz Lova~kog dru{tva. Doneta je odluka da se za uskr{we 276
PÊLAR, jun 2007.
Nakon radnog dela, odràno je prigodno druèwe. [idski p~elari su shvatili vrednost ove zakonske obaveze i krenuli su sa ispuwavawem svojih obaveza koje se traè od strane nadle`nih organa, a sada ostaje da ti isti organi urade ne{to na re{avawu brojnih problema p~elara.
Goran Ne{i}
Zorana Mu~alovi}a, Igora Mravqevi}a i Ogwena Deli}a uz prisustvo veterinarskog inspektora @eqka Krnete. To je bila dobra prilika da se lokalni veterinarski tehni~ari usavr{e u obavqawu ove aktivnosti koja je u interesu i p~elara i potro{a~a.
PÊLAR, jun 2007.
277
Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije
11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16 tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21 E-mail: cmana-promet@ptt.yu
278 PÊLAR, jun 2007.
PÊLAR, jun 2007.
279
280
PÊLAR, jun 2007.
PÊLAR, jun 2007.
281
282
PÊLAR, jun 2007.
PÊLAR, jun 2007.
283
284
PÊLAR, jun 2007.
PÊLAR, jun 2007.
285
286
PÊLAR, jun 2007.
MA L I OGLASI
Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id. 022/710-619 MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLIWE PROIZVODE. 063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116 Papiri}i za dimqewe protiv varoe li~no ili pouze}em. Filipovi} Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424 Povoqno prodajem rojeve ili dru{tva, med, ko{nice, ramove. 026/221-255, 063/8458-705 Prodajem 100 DB, LR dru{tava pre bagrema, 100 rojeva od 1. juna. Pavlovi}. 015/510-241, 063/7561-513 Prodajem u maju rojeve na LR i DB ramovima. Ratko Krneta, Pinosava. 011/3906-968 Ko{nice LR, 40 komada, sa p~elama, rojevi u junu. Z. Mladenovi}. 011/8232-390, 063/8830953 Otkupqujemo vosak, cijena ~etiri evra. Medimpex. 99 387 55 771-693, 99 387 65 539-301 Prodajem p~eliwa dru{tva na LR ramovima, rojeve p~ela i med. 015/662-737, 063/7810-131 Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice sa ramovima. 011/81-82-040, 011/158-313 Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) i sa}e. Pe|a, Leskovac. 064/613-31-78, 016/281-674 Prodajem Zastavu 435-10, sa 50 A@ ko{nica sa p~elama, sve u vrlo dobrom stawu. 021/431-792 Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5 litra, beàlice, boksese, kaveze, beàlica za leto. 014/222-700, 064/65-11-500 Prodajem kvalitetna dru{tva i rojeve. BiH 065/520-326, 065/482-655, Srbija 065/2012-903 Prodajem rojeve, dru{tva na DB i LR ramovima, paketne rojeve, selekcionisane matice. Igor. 063/63-00-29 Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova i Milenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatom Apimondije, moète naru~iti. 034/316-402, 064/3221-311 Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqke rojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}. 034/340-785, 063/717-9876 Kompletne rojeve i med prodajem neprekidno. Kova~evi}. 063/842-61-87, 064/490-44-95 Povoqno prodajem 28 LR dru{tava u novoj prikolici 3 t. 025/744-061, 064/299-80-55
PÊLAR, jun 2007.
287
Prodajem rojeve A@ Grom, LR. Radovan Kolunxi}, Padinska Skela. 064/613-98-46 Prodajem polen. Hemela Miroslav, [id. 022/711-411, 064/4169-447 Kwigu Darovi ko{nice Apiterapijski pristup mr @arka Stepanovi}a moète naru~iti na 011/595-004, 064/339-7775. Preko 10 kwiga popust 20%. Prodajem kvalitetne rojeve sa maticama iz 2007. Mi}a Trailovi}. 018/242-157 Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i najjeftiniji eko-dekristalizator meda. 022/553-753, 063/563-189 Prodajem 12 komada A@ ko{nica bez p~ela 10 ramova trodelne na prikolici za putni~ko vozilo. 026/512-158 Prodajem petoramne LR rojeve. Goran âkardi}, Lazarevac. 011/812-04-91, 064/38-32-512 Kamion sa 33 dru{tva, povoqno prodajem. Milutin. 026/732-475, posle 20h Prodajem dva p~elarska autobusa sa po 67 ko{nica, u odli~nom stawu. 063/104-77-88, 021/64-32-096 Prodajem LR ko{nice sa zdravim p~elama, FAP Furgon name{tajac, kante za med. 09936-20-9-766-371, 064/201-64-32 P~eliwaci Steìk, u saradwi sa centrom za selekciju matica Timomed, nude tokom cele godine matice, rojeve, proizvodna dru{tva. Qubi{a, Kragujevac. 034/36-11-22, 063/81-83-623 P~elari zainteresovani za su{ionik polena, pozovite Jev|ovi}a! 034/340-785, 063/717-9876 Prodajem: Centrifugu za 12 LR ramova, prohromska; Mlin za {e}er. Rabrenovi} Branko. 063/268-337
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 638.1
Prikolica 40 A@ bez p~ela, produèna, krevet, vaga, odli~na. 013/512-445 Prodajem polen. Nikola Vorkapi}, Kneza Milo{a 27A, [id. 022/711-021 Prodajem polen. Goran Jovanovi}, Svetozara Markovi}a 31, 22240 [id. 022/710-538 Prodajem aluminijumski lim za pokrivawe ko{nica. 034/370-562, 064/176-02-02 Prodajem (LR ko{nice, p~elarsku prikolicu Dubrava) sa p~elama. 063/358-431 Na prodaju rojevi na ramovima A@ Grom i med bagremov. Stoji}evi}, Petrovac na Mlavi. 012/332-731, 063/74-75-331 Jeftino prodajem p~eliwak od 30 ko{nica, moè i pojedina~no. 022/224-371 Prodajem prikolicu sa p~elama Dubrava Sremska Mitrovica original 48 LR ko{nica. 014/61-098, 064/1528-568 Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id. 022/710-453, 064/37-18-015 Prodajem hitno povoqno 40 p~eliwih dru{tava u LR ko{nicama. 023/848-198 Prodajem najsavremenije ko{nice Rodna Voja sa p~elama. Formiram nove p~eliwake. Iwac. 063/511-824 Prodajem TAM 6500 sa 60 A@ ko{nica. 019/428-211 Prodajem 50 LR ko{nica, sa 33,5 nastavka punih p~ela i rojeve (3 ili 5 ramova). 022/658-780, 063/513-981 Povoqno prodajem kvalitetan polen. 063/556-131 P~eliwaci Nestor u saradwi sa Timomedom nude tokom cele godine matice i rojeve. Lapovo. 034/853-912, 034/862-163, 064/43-76-46-9, 064/67-26-92-4
PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar 1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS.SR-ID 15913218
288
PÊLAR, jun 2007.

Pcelar 2007 06 Jun

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pcelar 2007 06 Jun

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

^asopis z a p~ela rs tv o

Savez p~elarskih organizacija Srbije

Molerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER

Ra~un SPOS-a: 1601780608

Glavni i odgovorni urednik

Doma}i ~lanovi redakcije

Strani ~lanovi redakcije

NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI

244 247 253

PISMO P^ELARIMA ZA JUN

HVATAWE MATICA RUKOM

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN

DA VRCAWE MEDA POSTANE PRAVO ZADOVOQSTVO

OPTIMIZACIJA DOBIJAWA MATI^NOG MLE^A

ZBRIWAVAWE PRIRODNIH ROJEVA 260

PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE

IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKE FEDERACIJE

Nastup P~elara na inostranom tr`i{tu

1989 2006 2007

350 535 1083

508 546 1547

Nabavka Apigarda po povla{}enoj ceni za ~lanove SPOS-a

STARE BROJEVE ^ASOPISA POGLEDAJTE NA INTERNETU:

NABAVITE LEK PROTIV VAROE APIGARD PO POVLA[]ENOJ CENI

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Koordinator SPOS-a

VELIKA AKCIJA SPOS-a!

Poziv Izvr{nog odbora predsednicima dru{tava i udru`ewa p~elara

Potrebni podaci za uplatu

Obaveze dru{tava p~elara

Postupak nabavke leka

UPUTSTVO ZA KORI[]EWE LEKA APIGARD PROTIV VAROE

VE] OSTVARENI PROJEKTI NABAVKE APIGARDA

POZIV IZVR[NOG ODBORA SPOS-a P^ELARIMA ZA NABAVKU KWIGA O P^ELIWIM PROIZVODIMA

PISMO P^ELARIMA ZA JUN

Umno`avawe p~eliwih zajednica

Priprema za kori{}ewe letwih pa{a

P^ELAR, jun 2007.

P^ELAR, jun 2007.

HVATAWE MATICA RUKOM

P^ELAR, jun 2007.

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JUN

DA VRCAWE MEDA POSTANE PRAVO ZADOVOQSTVO

P^ELAR, jun 2007.

OPTIMIZACIJA DOBIJAWA MATI^NOG MLE^A

Prof. dr Jovan Kulin~evi} Apicentar, Beograd

ZBRIWAVAWE PRIRODNIH ROJEVA

Sl. 1. P~elari mogu uticati na to da se roj uhvati na `eqeno mesto

P^ELAR, jun 2007.

Sl. 4. Prihvatawe roja sa vi{qe grane drveta

P^ELAR, jun 2007.

Sl. 6. Sme{tawe roja u ko{nicu na terenu

Sme{tawe prihva}enih rojeva iz vr{kara u savremene ko{nice

Sl. 8. Sme{tawe roja iz vr{kare u ko{nicu

P^ELAR, jun 2007.

Za{tita p~eliwih dru{tava u prirodnim stani{tima

P^ELAR, jun 2007.

Prof. dr Milan ]irovi}, Kragujevac (034) 318-037, (064) 58-93-504

PROGNOZIRAWE MEDEWA LIPE

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a

IZVE[TAJ SA KONGRESA BALKANSKE P^ELARSKE FEDERACIJE

Turski med u sa}u

P^ELAR, jun 2007.

2005 305 139 82 80 74 61 57 52 33 16 25 174 283 1381