BROJ 3 AVGUST 2021.

GODINE · GODINA I ISSN 2787-1215

BESPLATAN
Magazin posve}en ~uvawu uspomene na stari i zaboravqeni Beograd PRIMERAK

Pro{etajte se Beogradom kojeg vi{e nema

2 · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · VREMEPLOV

Re~-dve na po~etku
@ivot nam stalno po-
kazuje i dokazuje onu
notornu ~iwenicu –
{to je ve}a budala, to
je vi{i polo`aj koji zauzima, a
jo{ ve}i stepen uobra`enosti
koju pokazuje i sile koju demon-
strira.
Elem, Javno komunalno grad-
sko saobra}ajno preduze}e (ili
kako se sad ve} to zove) decenijama
navodi 14. oktobar kao datum os-
nivawa, odnosno, polaska prvog
tramvaja, jedino... kako im doka- Krsta{i Petra Pustiwaka – stigli su do Jerusalima gde su potu~eni do nogu
zati da nije dovoqno samo uzeti CRTICE IZ PRO[LOSTI D. Peri}
crkveni kalendar i 1. oktobar
1892. godine pretamburati u 14.
oktobar savremenog doba. Niko-
Vucibatine i bitange
me nije palo na pamet da ode do Krajem æI veka muslimani od nekoliko desetina hi-
Filozofskog fakulteta i pita vojnim pohodom zauzima- qada qudi bez ikakve lo-
prvog studenta istorije u vezi ju neke obodne delove Vi- gistike, ra~unaju}i da
toga. Sad ni Bog da si|e odozgo zantije me|u kojima su i }e uz put hranu ili dobi-
ne mo`e da ih ubedi da treba da sveti gradovi u Pale- jati milom ili otimati,
to pomere na 13. oktobar, a ~isto stini: Jerusalim, Vitle- uzdaju}i se u svoju silu.
sumwam da bi iko od wih razu- jem i Nazaret. To je bio po- U tom maniru su pre{li
meo obja{wewe za{to je tako. vod da crkva u Evropi pokrene i preko ovih prostora, do{li do
I nisu oni jedini, ima ih sa- vojsku (tu|u, naravno, koja }e se Zemuna koji su opqa~kali i spa-
mo tako. Dovoqno da se ~ovek za- boriti za wihov interes, crkva je lili, no, kada su pre{li Savu
pita da li oni to rade namerno to) i povrate izgubqene teri- do~ekao ih je zapovednik Beo-
i za{to. Da budem iskren, to je torije, a uz veru da }e biti zauze- grada sa svojom vojskom i nau~io
po meni s jedne strane falsifi- to i jo{ malo pride. pameti tako da su daqe do Ni{a
kovawe {to i da razumem, a sa Papinom pozivu da se pod zna- i{li kao |aci i hranu prosili,
druge jedno potpuno nepo{to- kom krsta (otud i naziv „krsta- pa ako im neko da oni su se zahva-
vawe svoje istorije, e, to stvar- {ki rat“) krene u taj „oslobodi- qivali na svom jeziku: „Bite
no nikako ne razumem. q la~ko versko osvaja~ki“ pohod tanke, bite tanke“ i tako osta-
Va{ Nam}or ovda{wi odazvali su se brojni evropski do{e bitange za sva vremena.
plemi}i kao i evrpska gologu- Kako su bili sirotiwa, ve}i-
zija, pod vo|stvom sve{tenika na wih nije imala ni oru`je,
Petra Pustiwaka i sitnog vi- ve} su pored nekog no`a nosili
ISSN 2787-1215 teza Valtera Goqe, koji kre}u s jake motke (vrqike, {to bi rekao
Magazin posve}en ~uvawu uspomene
na stari i zaboravqeni Beograd namerom da pqa~kaju {ta god se na{ narod) zbog ~ega su im ovde
Osniva~, izdava~, urednik i cela redakcija: opqa~kati mo`e, a pod zgodnim pri{ili naziv vucibatine i
Dragan L. Peri}, Beograd pla{tom dono{ewa demokrati- koji je ostao kao izraz za osobe
Magazin je mese~nik, besplatan i {aqe se samo
E-po{tom onima koji su se prijavili da ga prate je, pardon, odbrane vere. bez morala i sklone pqa~ki i
E-po{ta: magazin.vremeplov¿gmail.com Tako je 1096. godine na put Le- nasiqu, hrabrima samo kada su
FB: https://ÞÞÞ.facebook.com/groups/vremeplov
vanta i Orijenta krenula masa u brojnoj grupi. q
VREMEPLOV · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · 3

GRADSKA HRONIKA Dragan Peri}

Blagoslovena brezova metla

Svi volimo da pogledamo obavezi da uz zaprege ima-
fotografije starog Beo- ju kofu ili xak, pa kad za-
grada i da poku{amo da prega stoji, da u wih po-
prepoznamo gde je to sni- kupe to {ta wihove `i- Robija{ice ~iste ulicu
mqeno, ~esto zamislimo votiwe naprave, a Upra- jak iz kowske i volovske mok-
i kako bi to bilo da smo va grada Beograda je to ra}e rasterao sve, pa ~ak i one
i sami `iveli tada, da se sprovodila, kao i neke dru- sa zapu{enim sinusima.
vozimo fijakerom ili onim „ko- ge odluke op{tine, a uz to je i Uz sve to Op{tina varo{i je
wskim“ tramvajem. Da upoznamo obezbe|ivala radnu snagu. donela uredbu da su svi obavez-
nekog tatarina, rabaxiju, kiri- Kada su zaprege u pokretu, pa ni da sredom i subotom o~iste
xiju, ili makar taqiga{a. se desi {ta se desi, za to su bili ulicu ispred svoje ku}e ili rad-
nadle`ni ~ista~i ulica koji su we u du`ini objekta i do pola
mahom bili robija{i osu|eni ulice, a Uprava grada Beograda
na lak{e kazne i ~iji zadatak je se trudila da se to ispo{tuje ta-
bio da {partaju svojim reonom i ko {to su kazne bile pristojno
uredno ~iste, a `andarm je pro- visoke, a ~inovnici zadu`eni za
{ao po koji put i kuku onom gde to neumoqivi.
nije sve kako treba. Robija{i, brezova metla, |u-
Op{tina je leti anga`ovala brovnik-kanta, lopata i {mrk
poliva~e ulica. To su do 1892. su nestali sa ulica. Kowi i vo-
godine bile samo sakaxije, a po- lovi su ostali, u drugom obliku
sle je bilo me{ano, polivano je dodu{e.
Terazije oko 1912. godine i iz hidranta i sa sakaxijskih Danas na ulicama vidite ko-
Ali ako se zagledamo malo kola gde nije bilo hidranata. jekakva vozila sa ~etkama, usi-
boqe primeti}emo jo{ ne{to, Da nije bilo toga, te{ko da siva~e veli~ine ormana, kante
odnosno, primeti}emo da ne vi- bi moglo da se sedi u gradskim sa volanom i svojim pogonom i,
dimo ne{to. ba{tama na trideset i ne{to na `alost, uz svu tu svemirsku
Kao {to je poznato svi nave- stepeni, po{to bi onaj amoni- tehnologiju – |ubre. q
deni kao pogon svojih vozila
koriste {to kowe, {to volove
(dobro, bilo je i karavana kamila,
ali ba{ davno pa wih ne ra~una-
mo), a opet, sve te navedene `i-
vuqke imaju obi~aj da nu`du (i
veliku i malu) obavqaju i u hodu
(kowi i u kasu) i da to {to os-
tane iza wih nije neki mrvi~ak,
ve} ga ima – ihaaaa. A opet, na
fotografijama ga nema. U pro-
tivnom, verujem da ne bi bilo
nas po{to bi nas kojekakve bo-
le{tine satrle.
Op{tina varo{i je to regu-
lisala tako {to su svi bili u ^ista~ ulice na poslu
4 · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
OD ONOMAD, PA DONEKLE (3)
Mamutova xiga na `aru
Pored ve} spomenutog pe-
}inskog medveda, po ovim
prostorima su se {vr}-
kali i pe}inski lav i
pe}inska hijena.
Pe}inski lavovi su kao
{to i samo wihovo ime ka-
`e, `iveli na otvorenom gde su
lovili jelene, bizone, po nekog
mamuta ako je bio bolestan ili
povre|en, pa i sve ostalo {to im
se namestilo pod {apu i zub.
Ime „pe}inski lav“ su im da-
li rani, entuzijasti~ni, arheo-
lozi iz razloga {to su po pe}i-
nama nalazili wihove skelete,
gde su jedino i mogli da se o~u-
vaju toliko dugo i na okupu, ali
su tek kasnije doku~ili i otkud
ti skeleti tu.
Elem, pe}inski lav je voleo da
poru~ka i pe}inskog medu, no,
meda k’o meda, ne voli da bude po-
ru~kan, pri tome je i oho-ho ve}i
od lava, a oba{ka sasvim dobro
naoru`an i zubima i kanxama, pa
se ~esto dovodilo u pitawe ko }e
tu koga da poru~ka.
Pe}inski medved i pe}inski lav
Dragan Peri}
Da bi sebi omogu}io ne-
kakvu prednost, pe}in-
ski lav, a to su radili i
pe}inski qudi, ~ekao je
da meda padne u stawe
hibernacije, odnosno, da
utone u duboki zimski san,
pa se tek tada u{uwavao u me-
dinu pe}inu.
Nekada se de{avalo da mu se
posre}i i uspe da onesposobi,
odnosno, ubije medu odmah, a ne-
kada se de{avalo da mu meda po-
ka`e kako ima lak san i te{ku
narav kada ga neko probudi.
U svakom slu~aju, ono {to bi
ostalo od pobe|enog, a {to nije
odmah pojedeno ili podeqeno sa
pe}inskim me~i}ima ako su bi-
li u pe}ini sa majkom, uredno je
~istila onda{wa komunalna
slu`ba u vidu pe}inskih hijena.
Kakogod, jo{ iz tog vremena su
ostale one uzre~ice tipa „Do-
{ao me~ki na rupu“ ili „Ne ~a-
~kaj me~ku“.
I, kao da za~etniku stare beo-
gradske loze nije bila dovoqna
VREMEPLOV
Pe}inska hijena
muka sa medvedima i lavovima
koji su ga tretirali kao ne{to
„izme|u dva obroka“ ili gun|a-
we za~etnice stare beogradske
loze zbog mu{katli koje su joj
obrstili mamuti i bizoni i {ta
i kada on misli da preduzme po-
vodom toga, pojavi{e se do|o{i.
Nisu znali odakle su se poja-
vili, a za~etnica stare beograd-
ske loze je, kada ih je videla prvi
put, samo s ga|ewem promrqala:
„Vidi ih samo, pravi neander-
talci. Pogle’ samo to pona{a-
we, u`as!“
Oba{ka je nerviralo wihovo
do|o{ko: „Arrrghhh!“, umesto
ovda{weg, ~istog i svima lepo
razumqivog: „Arrrghhh!“
No, ti do|o{i sa sobom done-
{e vatru koja se ispostavila kao
izuzetno dobra i veoma korisna
stvar. U samoj pe}ini je bilo to-
plije i prijatnije, kada je upale
no}u na ulazu u pe}inu fino os-
vetli dvori{te, oba{ka {to
zveri ne prilaze.
Pored toga, vatra je razlog
{to je za~etniku stare beograd-
ske loze po~eo stoma~i} da biva
sve dominantniji detaq pojave.
U stvari, vatra je samo povod, a
VREMEPLOV · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · 5

glavni krivac za to je za~etni-

ca stare beogradske loze koja je
otkrila da je hrana (odnosno, me-
so) mnogo ukusnija i zasitnija
kada se ispe~e.
Od tada vetar raznosi beo-
gradskim ulicama miris ro{-
tiqa na koji se neki mr{te, ali
ne odbijaju kada ih ponudite.
Tako su se na meniju pojavila
neka nova jela kao {to su „Ma-
mutova xiga na `aru“ ili spe-
cijalitet poznat kao „Bizonska
glava u {kembetu“...
Za~etnica stare beogradske
loze je primetila jo{ ne{to –
kai{evi mesa mogu lepo da se
osu{e na dimu i tako mogu du`e
da se odr`e, pa samim tim ne mo-
ra svaki put da strepi {ta }e i
da li }e „onaj wen“ da donese iz
lova. Ba{ ako „taj wen“ omane,
uvek u {pajzu ima za toliko da Pe}ina je uz vatru bila toplija, ~a|avija i puna mirisa ro{tiqa
ne budu gladni. ti stalno jedno te isto, odnosno, stare beogradske loze je prekra-
Tako|e, no}u u pe}ini nije vi- repriza za reprizom {to se, kao }ivao vreme tako {to je {iqio
{e bio mrkli mrak, ve} je za~et- jedan lepi obi~aj zadr`ao do da- nekim o{trim kamenom drvo
nik stare beogradske loze, kad na{wih dana, a bri`qivo ga ne- zgodno za kopqe, a onda je shva-
god za~etnicu stare beogradske guje i odr`ava upravo javni ser- tio da drvo postane mnogo ~vr-
loze boli glava, imao {ta da vis poznatiji kao Radio Tele- {}e ako ga dr`i iznad `ara pa-
gleda i tako prekrati vreme. vizija Srbije. ze}i da za{iqeni vrh postane
U po~etku je to bilo zani- Nemaju}i {ta drugo da radi ~vrst, a ne da ga spali. q
mqivo, no, pokazalo se da se vr- sede}i pored vatre, za~etnik Nastavak sledi

Sedewe pored vatre i prtqawe oko neke alatke koliko da pro|e vreme Alatke iz tog vremena
6 · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
S viwa „moravka“ je na{a au-
tohtona vrsta koja je gajena po
principu – pusti krdo u {umu,
pa kada do|e vreme okupi ga i
vrati u selo. Drugim re~ima,
srpski seqak nekada nije za svi-
we imao obor i hranu u sklopu
oku}nice, ili ako je imao to je
bilo za jednu-dve, a nikako za
krdo od dvadesetak i vi{e ko-
mada. Kada do|e vreme otkupa
qudi pored svog sela ograde po-
ve}i prostor u koji zajedno sja-
te sva krda i ~ekaju da do|u tr-
govci sviwama. To se de{avalo
po nekom ustaqenom datumu iz
razloga {to sviwe nisu mogle
dugo da borave u tom ogra|enom
delu zbog nedostatka hrane.
Kneza Milo{a su jo{ kao de-
~aka wegova starija polubra}a
Jakov i Milan, tad ve} uveliko
poznati trgovci sviwama, po~e-
li da uvode taj posao i on je jo{
tad nau~io vrednost informa-
cije i dezinorfmacije, odnosno,
prve primene tajne slu`be.
Bilo je bitno znati kada su se-
qaci sakupili sviwe, pa ~ekati
{to du`e, tako da su dolazili
kada su sviwe bile veoma ner-
Sviwa „moravka“, glavna izvozna stavka Srbije u vreme kneza Milo{a
OTRGNUTO OD ZABORAVA
Nastanak tajnih slu`bi
vozne zbog gladi, pa su se-
qaci pristajali na ni`u
cenu, samo da ove ne pro-
biju ogradu u ne navale
na ba{te i oku}nice.
Pored toga, bilo je va-
`no znati gde je konkure-
ncija i proturiti vest da se u
nekom kraju pojavila sviwska
kuga i sli~no. Za to su svi oni
imali svoje momke sposobne da
provuku glas kako su ~uli da je
tamo negde neka gadna bole{ti-
na ili da su ti i ti trgovci ve}
napunili planiranu kvotu i da
vi{e ne kupuju.
Kasnije, kada je postao knez,
Milo{ odr`ava i poboq{ava
svoju tajnu slu`bu koja je bila
nezavisna od svih drugih.
Od 1815. pa sve do 1839. godine
sâm knez Milo{ je bio taj koji
je direktno upravqao tom slu-
`bom.
On je birao momke za taj po-
sao i dobro ih pla}ao, a oni su
bili od poverewa i sposobni za
sve: da pribave informaciju, da
VREMEPLOV
Dragan Peri}
proture informaciju, da
{pijuniraju, prate, pa i
da likvidiraju kada im
se to ka`e.
Pored te li~ne tajne
slu`be, obave{tajno-be-
zbednosne zadatke su izvr-
{avali i Kne`eva kancelari-
ja, Narodna kancelarija u Beo-
gradu, sudovi, Milo{evi pove-
renici u inostranstvu, nahij-
ske i kne`inske vojvode, seoski
kmetovi...
Od 1830. godine i hati{erifa
dolazi do postepenog organizo-
vawa dr`avne uprave, tako da
bezbednosna aktivnost prelazi
u nadle`nost Ministarstva unu-
tra{wih poslova, a obave{taj-
ni u nadle`nost Kne`eve kan-
celarije, odnosno, Ministarst-
va inostranih dela.
Naravno, Milo{ je i daqe
imao i svoju tajnu slu`bu koju je
bri`qivo odr`avao.
Zna~ajnu ulogu u obavqawu
delikatnih zadataka imali su
Milo{evi momci, na ~ijem ~e-
lu je dugo bio Sima Milosav-
qevi} Pa{trmac, ~ovek od Mi-
lo{evog najve}eg poverewa.
Wihov zadatak je, pored oru-
`ane pratwe samog kneza, bio i
uho|ewe slu`benika Kne`eve
kancelarije kao i odre|enih
knezova i drugih vi|enijih Sr-
ba, ali i Turaka, kao i pra}ewe
{ta se de{ava u Rusiji, Turskoj,
Austriji, Ma|arskoj... a po pot-
rebi i za likividaciju onih za
koje je knez smatrao da smetaju.
Tako su po Milo{evom nalo-
gu 1816. godine Vule Gligorije-
vi} i Marko [titarac u [ap-
VREMEPLOV
cu ubili vladiku Melentija
Nik{i}a.
Pored svega navedenog, u Mi-
lo{evoj slu`bi su posebno me-
sto zauzimali tatari, odnosno,
kuriri koji su morali da budu
alamuwe posebne vrste jer su
morali sami da prenesu veoma
poverqiva pisma (~esto i usme-
na uputstva) do Carigrada, Pe-
trograda, Be~a...
Kada je Risti Prendi}u dao
1.000 gro{a tro{ka prilikom
slawa na jedan zadatak, to je ob-
jasnio re~ima: „Nije to mnogo,
nije, ja }e do}i, ja ne do}i.“
Pou~en iskustvima iz Prvog
srpskog ustanka, knez Milo{ je
nastojao da bude dobro infor-
misan o op{toj situaciji u Ev-
ropi i me|usobnim odnosima ve-
likih sila, kao i o wihovim sta-
vovima prema srpskom pitawu.
Jo{ pre po~etka ustanka po~eo
je sa sprovo|ewem obave{tajnih
aktivnosti preko posebnih po-
verenika koje je upu}ivao u Bu-
kure{t, Carigrad, Petrograd,
Be~...
Najsposobniji Milo{ev po-
verenik bio je Mihailo German,
rodom iz Makedonije.
On je 1816. godine oti{ao u
Petrograd u tajnu misiju da ru-
skom caru odnese pisma od Mi-
lo{a, a posle toga je oti{ao za
Bukure{t gde je ostao kao veza
Milo{a i ruskog dvora, ali i
da prati i izve{tava o aktiv-
nostima kne`evih protivnika
iz redova srpske emigracije u
Vla{koj i Besarabiji.
Kao {to je apsolutisti~ki
upravqao svim poslovima, knez
Milo{ je tako rukovodio i oba-
ve{tajno-bezbednosnim aktiv-
nostima. Preko Kne`evske kan-
celarije izdavao je naredbe za
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Rista Prendi}
preduzimawe konkretnih mera
i kod wega su se slivali svi iz-
ve{taji.
Prema Milo{evoj direktnoj
naredbi primewivane su mere
tajnog fizi~kog nadzora pred-
stavnika turskih vlasti, stra-
nih predstavnika u Srbiji, po-
liti~kih protivnika, sumwi-
vih stranaca. Tokom wegove vla-
davine vrlo efikasna mera bila
je i kontrola pisama. Milo{ je
hteo da ima i {to potpuniju evi-
denciju prelazaka srpsko-tur-
ske, srpsko-austrijske i srpsko-
vla{ke granice, pa je vo|ena si-
Razvaline Bekinog harema negde na Varo{ kapiji
7
stematska evidencija o izdava-
wu paso{a. Bila je to efikasna
mera za otkrivawe uhoda, emisa-
ra iz emigracije, hajduka...
U odnosu prema Turskoj naj-
~e{}e su kori{}eni agenti an-
ga`ovani na materijalnoj osno-
vi. Bilo ih je iz redova turske
uprave u Beogradskom pa{alu-
ku, Portinih ~inovnika u Ca-
rigradu, srpske emigracije u
inostranstvu, trgovaca u Beo-
gradu, sve do obi~nih seqaka
koji su prikupqali podatke o
tome ko {ta pri~a, sa kim se ko
sastaje i sli~no. Milo{ je jako
dobro znao mo} novca. Podmi-
}ivawe je bilo wegovo glavno
politi~ko oru`je i sredstvo za
vrbovawe agenata. Mnogim vi-
|enijim Turcima u Srbiji i van
we, pa ~ak i austrijskim grani-
~nim oficirima, Milo{ je da-
vao povoqne zajmove. Bili su to
„politi~ki zajmovi“, na koje je
Milo{ kamatu vrlo ~esto na-
pla}ivao u informacijama.
U nedostatku zakonske regu-
lative, postupawe prema agen-
tima koji su dostavqali podat-
ke ili izvr{avali naloge stra-
nih obave{tajnih slu`bi uglav-
8 · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Knez Milo{ Obrenovi}
nom je zavisilo od Milo{eve
procene svrsishodnosti predu-
zetih mera. Bilo je slu~ajeva da
su strani {pijuni ubijani bez
su|ewa.
Opet, Milo{ je uspevao da
novcem pojedine strane agente
pridobije i koristi ih kao dvo-
jne agente. Preko wih je ume{-
no plasirao dezinformacije.
Najzna~ajnije aktivnosti za
vreme Drugog srpskog ustanka i
prve vladavine kneza Milo{a
sprovo|ene su prema Turskoj.
I posle izbijawa ustanka Tur-
ci su uspevali da prona|u uhode
me|u Srbima. U situaciji stra-
hovitog terora pojedini Srbi,
`ele}i da sa~uvaju `ivot, poro-
dicu, imovinu ili kne`evsko
zvawe, pristajali su da uhode za
ra~un Turaka.
Uo~i bitke na Qubi}u turski
zapovednik je iz ^a~ka poslao
deset srpskih kmetova sa zadat-
kom da unesu defetizam me|u
Srbe i pozovu ih na predaju. Na-
kon {to su pohvatani, svi su po
Milo{evoj naredbi pogubqeni.
U situaciji kada je potkupqi-
vawe cvetalo i na turskoj i na
srpskoj strani, Turci su dou{-
nike me|u Srbima naj~e{}e an-
ga`ovali na materijalnoj osno-
vi. Pojedini muselimi su nasto-
jali da novcem ili davawem po-
VREMEPLOV
vlastica na svoju stranu prido-
biju pojedine knezove, a spahije
su, na sli~an na~in, pridobi-
jale pojedine kmetove i obi~ne
seqake.
Rezultati ovakve wihove ak-
tivnosti su, ipak, bili vi{e
nego skromni.
Bilo je i slu~ajeva kada su po-
jedini Srbi zbog sukoba sa Mi-
lo{em ili wegovim qudima us-
tupali informacije Turcima.
Takav je slu~aj izvesnog An-
drije, srpskog pandura koji je
bio anga`ovan na ~uvawu baru-
tane i magacina naoru`awa u
Novacima i Crnu}u. On je 1824.
godine prebegao Turcima, jer mu
je po nare|ewu Milo{evog bra-
ta Jevrema Obrenovi}a ubijen
otac. Andrija je Turcima odao
podatke o magacinima i tajnom
naoru`avawu Srba.
Preko svojih agenata u vezi-
rovom okru`ewu Milo{ je od-
mah saznao za izdaju, pa ~ak i
{ta je sve Andrija otkrio Tur-
cima, tako da je odmah naredio
poja~avawe stra`a oko pomenu-
tih magacina.
U aprilu 1831. Milo{ je upu-
tio pismo Cvetku Rajovi}u, beo-
gradskom policajmajstoru, u ko-
me je naveo da ima informaciju
po kojoj u Beogradu vi{e Srba
odlazi na tajne dogovore sa Tur-
cima: „Du`nost je va{a motri-
ti na to i doznavati kome i
za{to idu... Koga god na|ete da
to ~ini, svakoga takvog uhva-
tite, odvedite ga sudu beograd-
skom, ispitujte ga u sudu ta~-
no, pa posle saslu{awa i wega sa
saslu{awem stra`arno meni
sprovedite“.
Rajovi} mu je odgovorio: „Na-
{ao sam nekoliko qudi kojima
}e se ne{to po zasluzi plati-
VREMEPLOV
ti, da paze privatno na svakog,
a osobito na malo sumnitelne
qude, {ta rade, {ta govore i
kuda idu“.
Srbi su imali veliki broj
agenata me|u Turcima, ~emu je
pogodovala {to su ~inovnici
turske uprave bili slabo pla-
}eni i u stalnoj opasnosti od gu-
bitka polo`aja.
Milo{evo glavno oru`je bi-
lo je podmi}ivawe.
Koriste}i svoj polo`aj, Mi-
lo{ je odmah nakon uspostavqa-
wa mira po~eo da se bogati.
Raspola`u}i velikim sumama
novca, on je koristio podmitqi-
vost Mara{li Ali-pa{e da bi
ostvarivao svoje zamisli.
^ak i kada su bila u pitawu
postavqawa i smewivawa tur-
skih ~inovnika i muselima, Ma-
ra{li Ali-pa{a je radio po
Milo{evim zahtevima dobro
napla}uju}i usluge koje je ~inio.
Situacija je bila sli~na i za
vreme wegovih naslednika na
mestu beogradskog vezira Abdu-
rahman-pa{e.
Najkvalitetnije informaci-
je dobijao je od agenata koje je
imao u najbli`oj okolini beo-
gradskog vezira.
Takav je bio Osman, haznadar
(blagajnik) Mara{li Ali-pa{e,
koji je po svoj prilici zbog toga
platio glavom.
Halid-bej, biv{i zapovednik
spahija Smederevskog sanxaka,
je 1820. godine javio Milo{u o
turskim namerama da izvr{e
atentat na wega. Nameravali su
da Milo{u, prilikom boravka
u Beogradu radi razgovora sa
sultanovim izaslanikom, daju
otrovni ~ibuk.
U slu~aju neuspeha odredili
su nekoliko qudi koji su treba-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
li da ga ubiju pri odlasku iz
Beograda. Raspola`u}i tom in-
formacijom Milo{ je odbio da
do|e u Beograd.
Milo{ je Halid-beju pla}ao
60.000 gro{a godi{we.
Od obi~nih Turaka u Beogra-
du pouzdan Milo{ev dou{nik
bio je izvesni Muti{, koji je
pla}an gotovim novcem za svaku
uslugu.
Imaju}i u vidu potrebu stal-
nih, strogo tajnih, konsultaci-
ja izme|u delegacije i ruskog
poslanstva u Carigradu, te odr-
`avawa veze izme|u delegacije
i Milo{a, pisma su preno{ena
tajno, preko poverqivih ku-
rira, a ponekad i javno, odnosno
u pratwi kurira beogradskog
vezira.
U poverqivoj prepisci dele-
gacije sa ruskim poslanstvom u
Carigradu kori{}ene su {i-
fre sa „kqu~em“, pisana kom-
binacijom brojeva i slova.
Poverqiva pisma izme|u srp-
skih delegata i Milo{a pisana
su limunovim sokom koji su{e-
wem izbledi. Kada se pismo sta-
vi iznad vatre tekst postaje vid-
qiv. Ali, naj~e{}e je na jednoj
Milo{ev konak u Top~ideru
9
strani pisma pisano mastilom,
a na drugoj limunovim sokom.
Znaju}i da }e Turci u zvani-
~nim pismima pro~itati ono
{to je pisano mastilom, Mi-
lo{ je nastojao da u tekstu pla-
sira dezinformacije. Uputst-
va delegaciji pisana su limuno-
vim sokom.
Veliku pa`wu Milo{ je po-
sve}ivao kontraobave{tajnoj
za{titi.
Zbog toga je stalno kontro-
lisao slu`benike Kne`evske
kancelarije, knezove u Narod-
noj kancelariji, nahijske kne-
zove, poverenike u inostran-
stvu i sve slu`benike dr`avne
uprave kao i biografije za no-
voprimqene.
Preko svojih najpoverqivi-
jih momaka on ih je uhodio, ~i-
tao wihovu prepisku, pretresao
im stvari, dolazio do podataka
o wihovim kontaktima, komen-
tarima, vezama...
Zbog najmawe sumwe da odaju
tajne ili rade protiv wega, slu-
`benici, pa ~ak i knezovi, fi-
zi~ki su ka`wavani ili otpu-
{tani iz slu`be, a neki su ~ak
i ubijeni. q
10
BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD
Kafana Dardaneli
^etrdesetih godina devet-
naestog veka varo{ je bi-
la u granicama {anca
koji se protezao od Du-
nava do Save. Sam {anac
je sa varo{ke strane bio
utvr|en nasipom na kome
su nekada bile palisade, a u va-
ro{ se ulazilo (ili izlazilo)
preko nekoliko mostova i kroz
isto toliko kapija koje su bile
pod stra`om. Najve}a i najva-
`nija kapija je bila ona koja se
nalazila na onda{wem Cari-
gradskom drumu te je po wemu i
ponela naziv, turski dodu{e –
Stambol kapija.
Van te kapije se pru`ao mo~-
varni prostor dana{wih Tera-
zija ka Vra~arskim brdima.
I ba{ tu, ni pedesetak meta-
ra od Stambol kapije, u duga~-
koj prizemqu{i prepunoj sit-
nih radwi, du`im delom gleda-
ju}i na ~istinu do kapije, a kra-
}im na Stambolkapijsku xadu
(danas Vasina ulica) bila je ka-
fana Dardaneli.
Pozori{ni trg i kafana Dardaneli pre 1882. godine
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Dragan Peri}
Kafana je bila neugled-
na, sa prostim, nezastr-
tim stolovima uglanca-
nim laktovima svojih go-
stiju koje su sa~iwavali
patrolxije, seqaci koji
su dolazili na Veliki pi-
jac i po neki retki putnik koji
bi se tu, uz ~a{u vina ili ~okaw
rakije, sede}i na stolici od ro-
goza, pitao gde li je to stigao, u
kakav tamni vilajet.
Kafanu je u to vreme dr`ao ne-
ki Kosta, biv{i furunxija sa
Palilule.
Sama unutra{ost kafane je
bila ni malo obe}avaju}a. Veli-
ka prostorija na sred koje stoji
pe} koju gosti sami lo`e, i ~iji
~unak se di`e do plafona, a onda
ispod wega du` kafane do zida
ka dvori{tu i ko zna gde daqe. U
jednom uglu {amlica na kojoj je
vangla sa nekim mutqagom koji
glumi vodu za prawe ~a{a i ~o-
kawa, a na zidu povi{e we ekser
o kome visi neka masna krpa ko-
jom kafexija razmazuje one ~a-
VREMEPLOV
Janko Veselinovi}
{e, a tu je i jedan orman gde stoje
~a{e i fla{e, kao i dozvola za
to~ewe pi}a na zidu.
Nakon predaje grada, ru{ewa
Stambol kapije i izgradwe po-
zori{ta, dolazi i do smene u
kafani Dardaneli. Umesto fu-
runxije Koste, sada kafanu dr-
`i Dimitrije Mita Risti} i
pod wim Dardaneli postaju ono
po ~emu su poznati.
Mita je kafanu odmah po pre-
uzimawu sredio, promenio pa-
tos, okre~io, stavio nove sto-
love zastrte stolwacima i la-
gane drvene stolice, dva velika
ogledala i slike po zidovima,
a leti je, zahvaquju}i ~istini
ispred kafane, tu bila ba{ta
sa ~etiri reda stolova.
Kafexiji Miti na ruku je i{-
lo i to {to se varo{ ve} pro-
{irila te nije vi{e na „kraju
sveta“, nego odmah pored Naro-
dnog pozori{ta, tako da su mu
glumci bili redovni gosti, a uz
glumce su ve} do{li i ostali:
pisci, pesnici, slikari, novi-
nari, studenti i svi pismeniji u
onda{wem Beogradu, tako da je
kafana brzo postala steci{te
tada{wih intelektualaca.
VREMEPLOV
Pozori{ni trg i kafana Dardaneli posle 1882. godine
Od stalnih gostiju tu su bra-
}a Ili}i: Dragutin, Milutin,
Vojislav i @arko; potom Janko
Veselinovi} kome je redakcija
lista Zvezda bila u lokalu po-
red kafane; glumce Narodnog
pozori{ta ne treba ni spomi-
wati, kao ni onda{we novina-
re, a redovni su bili i profeso-
ri Velike {kole i Prve mu{-
ke gimnazije.
Dardaneli su bili i „stan“ pe-
va~kog dru{tva Kornelije koje
je tu pravilo probe, a i ina~e su
tu po ceo dan provodili i bili
mro|ija u svakoj pri~i.
Ka`u da je ovo posledwi snimak gostiju i kafane Dardanel nastao sredinom maja 1901. godine, pred ru{ewe kafane
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Svoj najve}i uspon Dardaneli
do`ivqavaju pod kafexijom Qu-
bom, no, ruku na srce, tome je
mnogo pomoglo i to {to u wego-
vo vreme tu sedela najpoznatija
na{a imena iz sveta umetnosti
i kwi`evnosti i {to su se dru-
`ili tako da se i danas prepri-
~avaju te anegdote, a ima ih toli-
ko da bi ovaj magazin nekoliko
brojeva (od korice do korice) mo-
gao da popuni samo sa wima.
Kafana je sru{ena sredinom
maja 1901. godine, da ustupi me-
sto palati Uprave fondova (da-
nas Narodni muzej), a weno ru{e-
11
Dor}olski Dardaneli
Tridesetih godina pro{loga veka na ug-
lu Kraqa Petra i Du{anove ulice Mi-
{a Kalderon preuzima kafanu i naziva
je Dardaneli, u nameri da povrati slavu
starih Dardanela. Jedino {to je uspeo
bilo je to da je, nakon {to je doveo ~o-
~eke i trbu{ne plesa~ice jedno vreme
bio atraktivan za Beogra|ane, a onda je
wihovo interesovawe pre{lo na druge
stvari, a Mi{a je tavorio u Dardaneli-
ma prire|uju}i tombolu (dana{wim re-
~ima – bingo), da bi krajem tridesetih
godina oti{ao na ^uburu, preuzeo ka-
fanu Struga koju je preimenovao u ^u-
burska kasina i prihvatio se da bude
predsednik Udru`ewa Cigana q
we je bila op{ta `alost me|u
gostima koji su se u spomen na
wu fotografisali sa wom.
Ta fotografija je poslu`i-
la za prve tri naslovne strane
ovog magazina iz razloga {to }e
skoro svi sa te slike biti po-
menuti na ovim stranama. q
12
SMUCAWE GRADOM UZDU@ I POPREKO
Sijalica svetli, a `ici – ni{ta!
U Beogradu se prvom reguli-
sawu uli~nog osvetqewa pris-
tupilo tek nakon dolaska kneza
Milo{a na vlast.
To je bilo ure|eno tako da su
no}u prolaznici morali da no-
se upaqen fewer sa sobom ina-
~e su smatrani sumwivim i bi-
li privo|eni u kvart.
Kada se drugi put vratio na
vlast, Milo{ je problem uli~-
nog osvetqewa re{io tako {to
su postavqeni uli~ni feweri
sa sve}ama koje su bile posebno
pravqene za te potrebe i naba-
vqane iz Be~a, a pored toga za-
poslili su fewerxije ~iji je
posao bio da sve}e upale na vre-
me, da na vreme zamene one koje
su dogorele, kao i da ih ugase u
deset sati uve~e dokle se ra~un-
alo da po{ten svet ima nekog
posla na ulici.
Pored toga i beogradske ka-
fexije su bile u obavezi da is-
pred svog lokala postave fe-
wer koji je morao da bude gori
kad i uli~ni, no, iako grad ima
preko 300 kafana to nije dovo-
qno, tako da bilo dosta skraj-
Kafana Hamburg, prizemqu{a levo
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
nutih sokaka koji su no}u
ostajali u mraku.
Uz sve to gra|ani su
bili i daqe u obavezi da
posle deset sati no}u,
kada se ugasi javno osve-
tqewe, sa sobom nose upa-
qeni fewer ina~e su kao sum-
wivi privo|eni u kvart i glob-
qeni, pa je onima koji zakasaju
u nekoj kafani, a nemaju fewer,
bilo boqe da produ`e sa pijan-
kom dok se ne razdani nego da lo-
me noge po mraku i rizikuju sus-
ret sa patrolxijom.
Za vreme vladavine kneza Mi-
haila Obrenovi}a u gradskoj
vladi je bilo trvewa oko izbora
novog uli~nog osvetqewa.
Jedni su bili za fewere sa pe-
trolejom dok su wihovi protiv-
nici bili za gasne (acetilenske)
fewere. Na kraju su izabrani
feweri na petrolej koji je bio
jeftiniji i nije bilo potrebe za
gradwom skupe gasne instalaci-
je, pa su prvi takvi feweri 30.
oktobra 1869. godine zasijali is-
pred Narodnog pozori{ta ba{
povodom otvarawa istog, a kas-
VREMEPLOV
Dragan Peri}
nije ih je bilo jo{ desetak
raspore|enih na potesu
od Pozori{nog trga, po-
red Starog konaka, ka
Cvetnom trgu.
Na uglu Obrenove (da-
nas Kneza Milo{a) i Prije-
poqske (danas Masarikova) uli-
ce bila je prizemqu{a u kojoj
se nalazila kafana Prole}e, a
koju uzima u zakup kafexija Pe-
tar Jovanovi}, poznat kao Pera
[ap~anin i mewa joj naziv u
Hamburg a pod kojim ta kafana
ostaje upam}ena u istoriji ovog
grada.
Pera 1881. godine za potrebe
svoje kafane kupuje lokomobil
(parnu ma{inu) koja pokre}e di-
namo-ma{inu (generator jedno-
smerne struje) i to instalira u
dvori{te Narodne skup{tine u
Ministarskoj (danas deo kraqice
Natalije od Balkanske do Kneza
Milo{a) ulici, na mestu gde je
danas bioskop Odeon.
On od lokomobila do kafane
Hamburg razvla~i instalaciju
i jedne ve~eri (na `alost ne znam
datum) gosti kafane sede pod
svetlom prvih elektri~nih si-
jalica u Beogradu, a sutra ve} po
~ar{iji pri~aju o tom iskustvu:
„Sijalica svetli, a `ici – ni-
{ta!“. Navala gostiju je toli-
ka da je Pera brzo vratio ulo-
`ena sredstva u lokomobil.
Dok se gosti kafane Hamburg
vesele uz osvetqewe elektri~-
nih sijalica po Edisonovom pa-
tentu, Beograd i daqe rasteruje
mrak fewerima na petrolej, da
bi tek 23. septembra 1893. godi-
ne, posle dosta muke i sva|a za-
VREMEPLOV
Bogen lampa ispred kafane Zora
sijala prva javna elektri~na
svetiqka na uglu dana{wih Ko-
lar~eve i Makedonske ulice.
U pitawu je bila Bogen lam-
pa, a napajala se jednosmernom
strujom po Edisonovom sistemu
iz centrale na uglu Dobra~ine
i Skender-begove ulice, a osnov-
na namena joj je bila da obezbedi
struju za uli~no osvetqewe i na-
pajawe elektri~nih tramvaja
koji su 1894. godine po~eli da
saobra}aju. Koncesionar, Srp-
sko-francusko gra|evinsko dru-
{tvo je bilo u obavezi da centra-
lne ulice (oko 7km) osvetli sa 65
Bogen lampi, a ostale (oko 55km)
sa 1.000 sijalica od kojih je do
okon~awa posla 600 zameweno
Bogen lampama.
Osvetqewe je do 23 sata radi-
lo punim kapacitetom, a posle
toga do zore je svetlela svaka
druga sijalica. q Posle diplomirawa profe-
Terazije, zamena sijalica
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · 13
OSTAVILI SU TRAG PI[E: Dragan Peri}
Profesor i fotoamater
Kada je u kafani Hamburg \or|e kao pitomac Mi-
zasvetlela prva sijalica nistarstva vojnog u~est-
\or|e Stanojevi} po~i- vuje u periodu od 1883. i
we da radi kao profesor 1887. godine u vi{e me-
fizike u Prvoj mu{koj |unarodnih astronom-
gimnaziji, a posle je bio skih nau~no-istra`iva-
profesor Velike {kole, ~kih ekspedicija u radu na
profesor, dekan i rektor Beo- prou~avawu Sunca.
gradskog Univerziteta, ~ovek Zaslu`an je za uvo|ewe elek-
koji se zalagao da elektrika sti- tri~ne javne rasvete u Beograd
gne u Srbiju. 1893. godine, no, na `alost, nisu
ga slu{ali i odabrali su Ediso-
nov sistem jednomerne umesto
Teslinog sa nazmeni~nom stru-
jom, kao i za daqu elektrifika-
ciju Srbije i izgradwu hidro-
elektrana. Bio je prijateq Ni-
kole Tesle i veliki po{tova-
lac wegovog rada.
Pored svega, \or|e se veoma
predano bavio fotografijom,
pa je ~ak, jo{ 1907. godine eks-
perimentisao sa kolornom fo-
tografijom i iz tog vremena je
sa~uvana ona wegova poznata
fotografija u boji „De~ak sa
\or|e Stanojevi} u svom kabinetu violinom”. Umro je u Parizu
Ro|en je 1858. u Negotinu gde 1921. godine. q
zavr{ava osnovnu i prva ~eti-
ri razreda ni`e gimnazije po-
sle koje prelazi u Beograd gde
zavr{ava vi{e razrede gimna-
zije i 1877. godine upisuje Fi-
lozofski fakultet – Prirod-
no-matemati~ki otsek.
sor Kosta Alkovi} zadr`ava ga
kao svog asistenta {to }e biti
sve dok nije polo`io profe-
sorski ispit iz fizike, meha-
nike i astronomije 1883. godi-
ne, nakon ~ega po~iwe da radi
kao profesor fizike u Prvoj
mu{koj gimnaziji. De~ak s violinom, 1907. godina
14
^AR[IJSKE PRI^E
Varja~a masti i glavica luka
U masi {tampanih kuvara, sve-
ski sa rukom zapisivanim re-
ceptima, na papiri}ima po ku-
hiwskim fiokama, uglavnom na-
lazimo na tekstove sli~ne ovom:
„U {erpewu koja se pristavi na
ogwi{te, metne se jedna varja-
~a masti, ~im se ova zagreje, sa-
spe se u wu ~etiri glavice vrlo
sitno isecana crna luka, kad
ovaj odmekne, doda se pola kafe-
ne ka{ike sitno isecana zelena
per{una, a ~im se lukac sa per-
{unom dobro upirjani, sru~i se
unutra pola kile na ma{ini
ili sataricom sitno iseckana
kuvana ili pe~ena gove|a mesa...“
I, tu nema ne~eg spornog.
Detaqno i slikovito, samo
nema jednog va`ne sitnice, a to
je – na kojoj pijaci i na kojoj tez-
gi je kupqen pomenuti luk, a na
kojoj per{un, kao i na kojoj pija-
ci i u kojoj kasapnici je odmere-
na ona govedina.
Svaka doma}ica, zna se, ima
svoju pijacu, kao i svog prodav-
ca, [to vo}a, {to povr}a, kao
{to ima svoju kasapnicu, pro-
davnicu mleka i mle~nih pro-
izvoda, jaja... zna se veoma dobro
kod koga se kupuju kore za pite
i gibanice, kod koga rezanci...
Pijac, mesto gde se sre}u selo
i grad i gde selo hrani grad.
Pre nekih dve stotine godi-
na, kada je Beograd bio neupore-
divo mawi od dana{weg, pravog
pijaca kao {to su danas, nije bi-
lo. Sitnije stvari su se proda-
vale tako {to su prodavci do-
nosili robu na ku}ni prag, kao
{to su mleko i mle~ni proiz-
vodi, jaja, `ivina...
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Krupnije stvari su se ku-
povale na par mesta u
gradu, pravo sa zapre`-
nih kola, a jedno od tih
mesta je bilo na Terazi-
jama, koje se u to vreme vo-
dilo kao periferija.
Taj „pijac“ se zvao Mali pi-
jac, ba{ kao i prostor ispred
Beogradske zadruge koji je ime,
verovatno, dobio kada je Ata-
nasije Nikoli} uspeo da zasadi
kestenove na Terazijama i pre-
mesti pijac odatle, da seqaci
ne vezuju kowe i volove za mla-
de sadnice.
Prvi pravi pijac Beograd do-
bija 1821. godine, kada vlast od-
lu~uje da uredi i taj segment `i-
vota grada, odnosno, da se zna ko
{ta i koliko, a potom, da se i na-
plati neki porez, ovaj put kroz
„tro{arinu“, jednu vrstu cari-
ne koju su prodavci pla}ali na
robu prilikom ulaska u grad,
ali, potvrdu su ~uvali i prili-
kom izlaska im je bio vra}an iz-
nos za neprodatu robu.
Jovanova pijaca
VREMEPLOV
Dragan Peri}
Te tro{arinske stani-
ce su se nalazile na sva-
kom prilazu gradu, tako
da su danas ostale pozna-
te ona na Avalskom dru-
mu koja je u nasle|e osta-
vila naziv celom tom delu
grada – Tro{arina, potom ona
na Smederevskom drumu koju su
qudi zbog rampe nazvali „|e-
ram“, pa je i to ime ostalo u na-
sle|e. U po~etku kao Smederev-
ski |eram, a danas samo kao \e-
ram. Od poznatijih tro{arin-
skih stanica je i ona blizu u{}a
Top~iderske reke gde se carini-
la roba pristigla dereglijama,
a pored koje je bila mehana koja
i danas postoji. To je Gospodar-
ska mehana.
Tako je prva pijaca otvorena
preko puta Kalemegdana, u dana-
{woj Pariskoj ulici, izme|u
Knez Mihailove i Uzun-Mirko-
ve ulice, na mestu sada{we Bi-
blioteke grada Beograda, no, tu
je postojala samo ~etiri dana, da
bi bila preme{tena na prostor
VREMEPLOV
starog turskog grobqa koje vi{e
nije bilo u funkciji. Ta pijaca
je dobila tezge za prodaju vo}a i
povr}a kao i ku}ice (barake) za
prodaju mle~nih proizvoda, jaja,
suvomesnatih proizvoda...
Sirovo meso se nije nudilo i
prodavalo na pijaci, ve} se `i-
vina kupovala `iva i uvek u paru,
a ostalo meso u kasapnicama gde
se vodilo ra~una da se, najkasnije,
do podne rasproda sve, po{to ni-
je bilo fri`idera.
Pored ure|enog prostora, pi-
jac je dobio i sanitarnu inspe-
kciju, tako da je roba bila pod
nadzorom {to se ti~e higijene,
kvaliteta, sve`ine...
Taj pijac je poznat pod nazi-
vom Veliki pijac i radio je sve
do 1926. godine kada je zbog sta-
rosti, lokacije i lo{ih higi-
jenskih uslova, zatvoren.
U me|uvremenu su se pojavile
druge pijace, iz razloga {to ni-
je ba{ svakome Velika pijaca
bila u kom{iluku.
Na Dor}olu je funkcionisa-
la pijaca koja se spontano for-
mirala na praznom placu ispod
nekada{we Filipove, a kasnije
Bajlonijeve pivare, pa je i sam
pijac po toj pivari poneo ime –
pijac Bajloni, a gradske vlasti
su ga sredile 1926. godine time
{to je dobio ogradu, nove tezge,
kvalitetne ku}ice po obodu za
prodavce mle~nih proizvoda,
suvomesnatih, jaja, poboq{ani
su higijenski uslovi.
Na Savamali je bila poznata
Tobxijska pijaca, no, ona je ne-
stala krajem dvadesetih godina
devetnaestog veka kada je knez
Milo{ raselio Savamalce na
Palilulu, a nalazila se na mestu
dana{weg parka na Hajduk Veq-
kovom vencu, ispred zgrade neka-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
da{weg ministarstva saobra}a-
ja, a danas direkcije @TP-a. Ma-
da je i ona, kao i ona na Terazi-
jama, uglavnom radila po prin-
cipu – prodaja sa kola.
Na Smederevskom drumu je
bila Marveni trg, na mestu gde
se danas nalazi Pravni fakul-
tet i gde se prodavala stoka, a
na dana{wem \ermu se formi-
rala pijaca kod tro{arinske
stanice i postoji i danas kao
pijaca \eram, da bi, krajem dva-
desetih godina pro{loga veka,
pored kafane Cvetkova mehana
bila otvorena jo{ jedna pijaca
koju danas znamo pod nazivom –
Cvetkova pijaca.
Pijaca na Cvetnom trgu
U Gospodar Jovanovoj ulici
se, tako|e, formirala pijaca
koju je gradska vlast 1926. go-
dine uredila kao i Bajlonovu
pijacu i ona je radila do pre ne-
kih petnaestak-dvadeset godina
kada potpuno nestaje, a do kraja
je bila poznata kao Jovanova
pijaca.
Na placu nesu|enog Narodnog
pozori{ta ~ija gradwa je zapo-
~eta sredinom devetnaestog ve-
ka, pa se potom odustalo kada su
sve pare za gradwu potro{ene
samo na sanirawe terena punog
podzemnih voda, tako|e se for-
mira pijac koji je 1926. godine
gradska vlast privremeno za-
tvorila i na tom mestu napra-
vila pijac koji je bio najmod-
ernij pijac na Balkanu tog vre-
15
mena sa teku}om vodom, kanali-
zacijom, ciglom zidanim pro-
davnicama i novim, ba`darenim
vagama. To je dana{wi pijac Ze-
leni venac.
Preko puta Oficirskog do-
ma i Mawe`a je radila pijaca
na Cvetnom trgu, no, ona je veo-
ma malo zalazila na sam Cvet-
ni trg, ve} je bila vi{e u ulici
Kraqa Milutina.
Ne treba zaboraviti Sewa-
~ku pijacu koja je nastala, najve-
}im delom, za potrebe radnika
Fabrike kartona Milana Vape
koja je bila preko puta, do Save,
i gde su, u sklopu fabrike, bili
i stanovi za radnike.
U vreme kada je gra|en pijac
Zeleni venac, gradska vlast gra-
di i pijac na Kaleni}a gumnu. U
po~etku je to bio mali pijac po-
vr{ine od nepunih 500 kvadrat-
nih metara, da bi se kasnije pro-
{irio.
Tako|e treba spomenuti i Pa-
lilulsku pijacu koja se formi-
rala ni`e Ta{majdana, ali, ne-
ma ta~nih podataka kada.
U vreme bez fri`idera naj-
kvarqivija i najosetqivija na-
mirnica – riba – kupovana je,
ili su{ena i dimqena ili sve-
`a na dnu Dor}ola, od samih ala-
sa na onda{woj Ribqoj pijaci.
No, i daqe stoji da svaka do-
ma}ica ima svoju pijacu i svoje
pija~are sa kojima i popri~a,
kojima bezrezervno veruje, a ni-
je retkost i da joj poklone nekad
teglicu doma}eg ajvara (evo, ba{
smo pre neki dan pekli paprike)
ili fla{u doma}e prepe~eni-
ce, kao i da ona pokloni tegli-
cu xema ili neku sitnicu za
dete ili unu~e, a da ih prepo-
ru~uje po celom kom{iluku, to
ne treba ni spomiwati. q
16
KAMEN I BRONZA
Spomenik Tre}epozivcu
Gexa, gegula, seqa... bilo je
jo{ naziva za srpskog se-
qaka koji je }ute}i sta-
jao kad god je trebalo i
gde god je trebalo da se
stoji. I stoji~ki trpeo
podsme{qive i posprdne
nadimke onih koji su se kao mi-
{evi sakrivali kad do|e do onog
trenutka da se iznose ga}e na re-
{eto. E, onda je taj gexa, gegula,
seqa – spas.
Tokom Velikog rata dve bit-
ke – na Ceru i na Kolubari su
u{le i u istoriju i u nastavne
programe svih vojnih akademija
na svetu kao primer kako se bi-
tke vode.
No... da bi se te bitke dobile
potreban je i jedan bitan za~in
– srpski tre}epozivac.
Ba{ onaj gexa, gegula, seqa...
Tre}epozivac je stameni srp-
ski seqak preko 45 godina, navi-
knut na te`ak rad, na umor, na
glad i nema{tinu. Stajao je ~vr-
sto, sa obe noge u opancima, na
Tre}epozivac ~uva prugu
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Dragan Peri}
zemqi i pretumbav{i ne-
koliko ratova preko gla-
ve, znao {ta je rat i kako
da se to pre`ivi.
Mla|i su se, kao pili-
}i oko kvo~ke, okupqali
oko wih i zvali ih ~i~e,
no, to je bilo iz milo{te, treba
imati na umu da je u Srbiji ~i-
~a drugi naziv za strica. Jer ~i-
~a je vodio ra~una o wima kao o
svojoj deci. Pazio da ne ozebu,
da ne poginu, znao je ~i~a da im
od ni~ega u porciji ili na|e-
nom {vapskom {lemu skuva ne-
{to za jelo, pokazivao im kako
se pravilno kopa rov, kako se
pravi zaklon, kako se ~uva gla-
va da ostane ~itava...
Jedan od kqu~nih momenata
Kolubarske bitke dogodio se
izme|u 6. i 10. decembra 1914.
godine na Varovnici gde su bi-
li tre}epozivci – drugim re-
~ima ~i~ekawe kao {to sam i ja
sâm, koji su davno prebacili pe-
desetu i koji su bili prvi poziv
VREMEPLOV
Tre}epozivci
u srpsko-bugarskom ratu, a dru-
gi i tre}i poziv u balkanskim
ratovima.
Na izmorene i slabo oprem-
qene tre}epozivce je krenula
sve`a, daleko brojnija i potpu-
no naoru`ana vojska.
Srpski oficiri su na vreme
naredili da se vojska ukopa {to
veteranima nije trebalo dva-
put re}i, pa su jo{ dodali i glo-
govo trwe ispred rovova {to se
pokazalo i te kako korisno.
^ak su im i odr`ali par go-
vora da im podignu moral, no,
sve to ne bi imalo efekta da je-
dan ~i~a nija iza{ao iz rova i
jednostavno objasnio, otprili-
ke ovako:
„Qudi, bra}o, iza nas su na{i
sinovi i na{i unuci kojima
~uvamo le|a, a ispred nas {vap-
ski skotovi koji ho}e da ih po-
biju. E, pa, ne}e mo}i dok je nas
ovde.“
Bitka se vodila do posled-
weg metka, a onda su pre{li na
bajonete i klawe zubima.
Jedna padina na Varovnici se
od tad zove – Kasapsko brdo.
Da li da spomiwem koliko je
tih srpskih ~i~a, gexa, gegula,
VREMEPLOV
Spomenik u ateqeu
seqa tada izginulo? U svakom
slu~aju ona brojna, odmorna i
dobro naoru`ana neprijateq-
ska vojska nije uspela da pro|e.
Na inicijativu pre`ivelih
u~esnika bitke na Varovnici,
oficira i vojnika tog puka, od
xepskog granita, izra|en je u
prirodnoj veli~ini spomenik
Tre}epozivcu – gexi, geguli, se-
qi, ~i~i na mrtvoj stra`i, rad
na{eg akademskog vajara Sta-
menka \ur|evi}a.
Otkrivawe spomenika 29. jula 1923. godine
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · 17
Spomenik je sve~ano otkri-
ven 29. jula 1923. godine u Kara-
|or|evom parku, i kad se pro-
lep{a vreme, pro{etajte se do
tamo, obi|ite ga.
Gexa, gegula, seqa, ~i~a... za-
slu`uje makar toliko.
Stamenko \ur|evi} (1888-1941)
Vajarstvo je u~io u Umetni~ko-zanatskoj
{koli kod \oke Jovanovi}a na ~iji po-
ziv je i do{ao u tu {kolu 1906. godine,
a kasnije studira vajarstvo na Kraqe-
vskoj akademiji lepih umetnostu u Pra-
gu i u Nacionalnoj {koli likovnih ume-
tnosti u Parizu. Autor je vi{e spomeni-
ka od kojih je sa~uvano vrlo malo. Pored
spomenika Tre}epozivcu uradio je i
spomenik knegiwi Zorki koji je bio na Spomenik Tre}epozivcu
Kalemegdanu, kao i spomenik kraqu Pe-
tru, no ova dva su uni{tena posle Drugog Prvi i drugi poziv su imali
svetskog rata. Poginuo je prilikom bom- uniforme, a tre}i poziv i po-
bardovawa 6. aprila 1941. godine. q
sledwa odbrana su u rat i{li u
Ina~e, u srpskoj vojsci tog onome u ~emu su imali.
vremena podela sastava je iz- U slu~aju zarobqavawa, iz ra-
gledala ovako: prvi poziv ili zloga {to nemaju uniforme, voj-
aktivna vojska – svi od 18 do 25 nici tre}eg poziva i posledwe
godina; drugi poziv ili rezer- odbrane su tretirani kao tero-
visti – svi od 25 do 45 godina; risti i ubijani su bez milosti
tre}i poziv – svi od 45 do 65 go- i bez suda, pa je razumqivo za-
dina; posledwa odbrana – svi {to su se borili do kraja tru-
mla|i od 18 i stariji od 65 go- de}i se da ne padnu `ivi nepri-
dina starosti. jatequ u ruke. q
18
TAKVI SMO KAKVI SMO
Jedno lice tra`i pisca
Jedno lice tra`i pisca! I
od pisca tra`i pare! Tra-
`i da pisac plati zato
{to je pisao!
To, kao {to je poznato,
Ko{tana, vrawska Ciga-
nka, potra`uje od svog pis-
ca gospodina Bore Stankovi}a
udeo u wegovoj tantijemi. Posla-
la onomad svog mu`a, starog Ci-
ganina Maksuta, i on za{ao od
jednog uglednog Vrawanca do
drugog, pa kumi i bogoradi. Po-
krenuo je i same narodne posla-
nike, poku{ava da ovim slu~ajem
zainteresuje i Ministarski Sa-
vet. Ka`u da je taj Ko{tanin
mu` ugledna partijska li~nost
me|u Ciganima u vrawskom ok-
rugu, pa se polomi{e vrawski
poslanici oko wega.
– Jo{ jedan amandman }emo do-
dati za Ko{tanu! Kod tolikih
amandmana ne}e taj ni da se pri-
meti! Pa }e onda na osnovu za-
konske sile morati Bora Stan-
kovi} da deli tantijeme sa tvo-
jom `enom.
Borisav Bora Stankovi}, foto: Aca Simi}, 1927. godine
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Politika, 13. mart 1927. godine
Ciganin Maksut je uti-
cajna politi~ka osoba.
Gospodin Bora Stanko-
vi} nema nikakvu cigan-
sku malu za sobom, nema
bira~e koje bi mogao da
povede na birali{te u od-
sudnom ~asu. I velika je zato
opasnost da ovaj spor gospo|e
Ko{tane Jeminovi} i gospodi-
na Bore Stankovi}a ne re{i
na{ parlament u korist Cigan-
ina Maksuta. Da odista vrawski
poslanici ne proture kroz vla-
du u Skup{tinu neki amandman
o udelu lica u dobiti pisca.
Zamislite onda samo jadnog
gospodina Boru Stankovi}a.
Najve}u bi mu muku napravila
wegova kwiga „Bo`ji qudi“. Tu
je opisivao vrawske prosjake i
bogaqe, u dugome nizu pri~a, ~i-
tav buquk prosjaka. I kad bi oni
u Vrawu ne{to ~uli kako je ba-
ba-Ko{tana (mladost, avaj, pro-
lazi i tu nekad lepu `enu sada zovu net. I tek {to je on u nekom ~a-
babo), kada bi oni ~uli kako je sopisu {tampao pesmu, a dobije
baba-Ko{tana dobila od gospo- u Kairu pismo iz Srbije. Pomi-
VREMEPLOV
Malika Eminovi} – Ko{tana
dina Bore neke pare, po{la bi
beskrajna povorka kqastih i sle-
pih, ludih i maloumnih, povorka
bo`jih qudi i opkolila ku}u u
Vr{a~koj 26. I kad bi mu se ti
prosjaci navrzli na vrat, ne bi
jadnom gospodinu Stankovi}u
lako bilo.
* * *
Samo nam jo{ tako {to treba u
doba kwi`evne krize.
Napi{e, naprimer, gospodin
Jovan Du~i} jedan qubavni so-
ri{e i osmehne se: pismo je na-
mirisano. Otvori ga. A u pismu
pi{e:
„Po{tovani ~ika-Jovo,
Moj verenik \oka i ja smo ~i-
tali va{u novu pesmu „Najsre-
}niji qubavnici“. Pa kako smo
ja i \oka najsre}niji na svetu
i mnogo zaqubqeni, to smatra-
mo da se isto na nas odnosi. Za-
to vas molimo da nam po{aqe-
te pola honorara koji ste za tu
pesmu primili. Mi se uzimamo,
~im pro|e post, pa bi vam mnogo
zahvalni bili, kada bi ste nam
poslali i malo vi{e. Ako mo`e-
VREMEPLOV
te da nam kupite neko lepo }il-
im~e u Kairu, a \oka mi ka`e
da su tamo }ilimi skoro kao
pirotski. Dobro bi nam do{lo
za spava}u sobu. Mnogo vas poz-
dravqaju, lica iz va{e pesme,
najsre}niji qubavnici
Mileva i \oka“
Ili taman po{ao gospodin
Duja Nikolajevi} da uzme tan-
tijeme za svoju „Parolu“, a pred
pozori{nom blagajnom skupi-
li se neki bolesnici iz Bol-
nice za du{evne bolesti, pa ne-
ke podvoda~ice, pa neki karta-
{i i kai{ari i svi ~ekaju da
dobiju svoj deo:
– Mi smo va{a lica!
Najve}u bi muku, ipak, videli
novinari.
Jer dok jedan pisac napi{e
najvi{e jednu kwigu godi{we,
a ~esto jednu u deset godina, no-
vinari, dotle, svakog dana izda-
ju po jedan broj.
A u tome broju od uvodnog
~lanka do oglasa pravi va{ar
naj~udnijih stvari. Politi~ki
govori, ubistva, svetkovine, tu-
~e i samoubistva.
I zamislite urednika jednog
lista. ^ita on neki rukopis, a
Jovan Du~i}
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Redakcija Politike
otvaraju se vrata. Na vratima
neki sumwiv ~ovek.
– Do{ao sam po honorar.
– Vi?
– Da. Ja sam kockar Xuxa. ^u-
veni kockar Xuxa. Kadgod sam
na putu koga poharao ili obio
neku radwu, uvek ste pisali op-
{irno o meni. Kad su me uhapsi-
li i kad su me sudili, bio je
izve{taj iz suda na pola strane.
A kad sam onomad pobegao s ro-
bije, opisali ste skoro na celoj
strani, tako sam to ve{to iz-
veo. Pare!
Tek on digao revolver, a vra-
ta se otvaraju:
– Jaoj!
Ulaze neki sa kojih curi voda.
– Mi smo davqenici. Hteli
smo da prekratimo svoj jadan `i-
vot, pa nas spasli. Ali, vi }ete
o tome pisati. Molimo vas ne-
{to u gotovom, ako mo`e biti.
Na jo{ otvorenim vratima
pojavquje se jedna {arena gomi-
la. Neki qudi sa perjanicama za
{e{irom i ~izmama, `ene u sta-
rinskim haqinama od svile, svi
sa mnogo {minke na licima.
– O nama ste ju~e pisali u po-
zori{noj kritici. Da se plati!
19
A iza glumaca, lagano kora~a
jedna porodica u crnini. Vidi
se, tek {to su pokojnika otpra-
tili na grobqe, jo{ idu kao za
mrtva~kim kolima.
– Hvala vam na toplom ~lan-
ku o na{em vrlom pokojniku ko-
ji je sve svoje nepokretno imawe
ostavio na dobrotvorne svrhe.
Do{li smo da skupimo ono malo
pokretnog imawa. Tako, na pri-
mer, mi nasle|ujemo honorar za
nekrologe kojima je on bio pred-
met. Molimo vas, da nam se po-
deli.
Ako se takav zakon donese,
gospodin Stjepan Radi} bio bi
strah i trepet za sve redakcije.
S kuferima bi taj ~ovek morao
da do|e da naplati za sve izve-
{taje sa svojih zborova i sli~-
nih svojih pustolovina. Neko-
liko dnevnih listova palo bi
pod ste~aj, da se samo gospodin
Stjepan Radi} javi sa svojim po-
tra`ivawem. q
20
IZ BEOGRADSKOG @IVOTA
Nervoza
Kao dete vrlo sam se rado
pravio bolestan jer sam
zdravo voleo ajmokac.
Docnije, kad sam pres-
tao voleti to jelo, ose-
}ao sam se uvek zdrav, sve
do pre kratkog vremena od
kojega bolujem od nervoze.
Ne bolujem ja od nervoze zato
{to je to moda, ve} stoga {to mi
se odistinski dopala ta bolest.
Dopala mi se kao original. Na
primer, moja `ena potegne u qu-
tini pa tresne tawir o patos i
razbije ga. Ja se ispravim i pri-
pitam:
– [ta je to?
Odmah mi wena majka i cela
wena familija objasni{e da je
to nervoza.
Tu skoro gospodin P. narodni
poslanik baci jednu gadnu re~ i
uvredu u Skup{tini i onaj dru-
gi htede da prsne ali mu za vreme
odmora objasni{e da je to kod
gospodina P. nervoza.
Jedan opet moj poznanik dugo-
vao mi ne{to malo po priznani-
cama pa kad sam mu i po ~etvrti
put potra`io, on do~epa onu
priznanicu i iscepaje na param-
par~e. Posle mi je objasnio da je
to kod wega nervoza.
I meni se zdravo dopade ta
bolest; pa po{to mi se dopala
to je i ja dobijem. Ostavqao sam
menice da se protestuju pa kad
su me prijateqi – potpisni-
ci pitali; na {to, odgo-
varao sam im da je to kod
mene nervoza; izbacivao
sam gazde ku}ne kad su do-
lazili po kiriju, pa kad su
me u kvartu pitali: za{-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Ben Akiba
to, obja{wavao sam im da
je to nervoza.
I tako, ta bolest sve
je vi{e i vi{e uzimala
maha kod mene.
Jednoga se dana sam za
sebe zabrinem. [ta li }e
biti, Bo`e moj, od mene ako ta
bolest uzme sasvim maha. Boqe
je i zdravije se le~iti. I odem
doktoru.
– Pa {ta onako ose}ate kad
ste otprilike nervozni? – pita
doktor.
– Pa... tako od 15. ili 25. pa do
kraja meseca ose}am se vrlo tu-
roban i neraspolo`en, pa onda
nervozan sam kad mi u|e izvr-
{iteq u ku}u, dok on vr{i svoj
posao a ja sve merkam da l’ da ga
uhvatim za grudi ili za vrat pa
onda takav sam isto kad mi do|e
gazda za kiriju, omrznem ga od-
mah kao onoga... uop{te nervo-
zan sam, vrlo nervozan.
Doktor me prvo pogleda u
o~i, po~e da kucka po grudima,
opipa me (ali je on tako udesio
da bi naivan bolesnik mislio da
mu stomak pregleda), natera da
isplazim jezik; promisli malo,
promisli, pa }e mi re}i:
– Znate, morate `iveti di-
jetalno, ne smete se uzbu|ivati
i ne smete ni{ta misliti.
Odem od doktora sasvim zado-
voqno. @ive}u dijetalno, ~uva-
}u se uzbu|ewa i ne}u ni{ta
misliti.
Ali do |avola, kako }u
`iveti ako ne budem ni{-
ta mislio. Pa ja `ivim pi-
{u}i po listovima, a kako
}u pisati ako ne budem ni-
VREMEPLOV
Apoteka Ku{akovi}, Pozori{ni trg
{ta mislio. Ne ka`em da u nas
nema mnogih i mnogih koji i
pi{u i ni{ta ne misle, ali je
moja rubrika tako delikatna da
ja hteo – ne hteo moram misliti.
Ne ostaje mi ni{ta drugo ne-
go da napustim novine pa da po-
tra`im dr`avnu slu`bu. Oh,
koliko ja wih znam koji su se u
toj bawi izle~ili od nervoze,
sigurno tako {to nisu ni{ta
mislili.
I sam otpo~eh da pravim onaj
duga~ki put koji svi u Srbiji
~ine kad tra`e dr`avnu slu`-
bu. Iz ministarstva u ministar-
stvo, iz ~ekaonice u ~ekaonicu.
Snabdeo sam se sa jedno pedeset
taksenih maraka, poneo sam ~i-
tavo tuce hartije da uvek pi{em
molbe, sve nove i nove. Za po{-
tara, }umrugxiju, diplomatu, po-
licajca, svejedno, kod nas je to
svejedno; glavno je samo kakvo
mesto, kakva dr`avna slu`bica
da bih samo mogao mirno `iveti
a ni{ta ne misliti.
U|em kod Ministra i on me,
kao {to je to u celom svetu obi-
~aj, primi sede}i i pu{e}i ci-
garetu.
– [ta bi vi `eleli?
– Slu`bu u va{em resoru.
– Otkud ba{ da izaberete ovu
struku?
– Ah, ne, gospodine Minis-
tre, ma koju struku, to je sasvim
svejedno; u Srbiji je to sasvim
VREMEPLOV
svejedno; utoliko pre {to je me-
ni potrebna slu`ba samo zato
da ni{ta ne mislim, a to se mo-
`e kod nas u svim strukama po-
sti}i.
– Varate se gospodine – po~e
me ube|ivati ministar i obja-
{wavaju}i mi zna~aj svoje stru-
ke dokazuju}i mi da ipak treba
u woj ne{to malo misliti, ma-
kar ne{to malo.
Tako me je drugi ministar
uveravao da u wegovom resoru
nema polo`aja na kojem ne tre-
ba misliti.
Tako tre}i, tako ~etvrti i
svi redom.
Ja se sa o~ajawem obratim
opet doktoru. Po`alim mu se.
Ka`em mu da bi hteo ne misli-
ti, da sam smatrao da se to mo`e
posti}i jedino ako dobijem dr-
`avnu slu`bu ali me svi mini-
stri uveravaju da se u wihovom
resoru mora makar koliko-to-
liko misliti.
– [ta }u sad? – pitam o~ajno
doktora.
– Ta, nisu vam ministri bili
iskreni, ima mesta u Srbiji –
veli mi doktor – na kojima ~o-
vek mo`e biti a da ni{ta i ni
o ~emu ne misli.
– Ka`ite mi ih, doktore, ako
Boga znate?
– Pa to su, zaboga, ministar-
ska mesta; oni vam to iz sebi~-
nosti kriju, ali to su kod nas
polo`aji na kojima ~ovek mo`e
mirno i spokojno sedeti ne mis-
le}i ni{ta.
– Jes’, Boga mi! – pqusnuh se
ja po ~elu.
* * *
Eto, od tog doba neprestano o~e-
kujem da postanem ministar, te
da se oprostim od one moje bo-
lesti. q Stari Zenit, napravqen da traje do kraja sveta pa jo{ koji dan posle
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
SVAKO JU^E BE[E BOQE
Mali qudi iz radija
Da li verujete da u radiju
`ive mali qudi koji oda-
nde pri~aju, pevaju i sva-
{ta ne{to rade samo da
bi nama bilo zanimqivo.
Neko, ne samo da veru-
je, ve} je kao mali li~no
video jedno ve~e te malecke,
to’i{ne qude.
Stvarno.
Bilo je to vreme kad radio-
aparat nije samo bio kutijica od
plastike i aluminijuma, u tak-
vima niko ne `ivi.
Ne, ono su bili oni stari ra-
dio aparati veli~ine osredweg
sanduka, pa magi~no oko, pa dug-
me za okretawe skale kao to~ak
od ozbiqnih kola.
I zimi, kad uve~e nije moglo
da se ide napoqe jedan {vr}a je
sedeo u polumraku uz taj pri~-
qivi sanduk, vrteo onaj veliki
to~ak za birawe kao neki krma-
no{ i plovio kroz neke, wemu,
nove i nepoznate svetove.
Umesto karte za tu plovidbu
kroz ma{tu, kao jedino sredstvo
21
Dragan Peri}
navigacije, koristio je ono
„magi~no oko“, kao neki
kompas ili {ta ve}.
Uzbu|eno je skupqao
obrve plove}i kroz bur-
ne talase radio-drama,
opu{teno prolazio kroz
mirne vode „muzike raspolo`e-
wa“, znala~ki tutwao kroz mrt-
vilo „reka Dunav, Bezdan...“, ve-
selo sekao glatko}u povr{ine
„muzike za igru“.
Zavirivao po nekad kroz {up-
qikav lesonit na pole|ini te
la|e, da proveri da li su brod i
posada u redu.
Brod je bio, a posada... neko-
liko puta mu se u~inilo da je
video neku no`icu kako se `ur-
no sklawa iza onih ~udnih lam-
pi, a dva-tri puta mu se u~inilo
i da je uhvatio pogled nekoliko
radoznalih maju{nih o~iju.
A onda bi vibrafon odsvirao
par taktova Internacionale,
tonova koji su za wega zna~ile
pove~erje, spu{tawe zastave i
odlazak u krevet. q
22
SKICE SA ^UBURE
Kad posao ne ide...
Fondami ne{to zaostao
posao, a on je miran zana-
tlija koji ume raditi i
dan i no}, pa kad ga tako
vreme po~ne ubijati on
be`i u kafanu i de`ura
preko reda.
Nadzornik Milowa izgubio
doru~ak na opkladi o izborima
i eto taj doru~ak bio opet po-
vod. Ve} oko tri po podne Fon-
dama po~eo ne samo da guta slo-
va i zapli}e jezikom, nego izo-
stavqa i cele re~i – videlo se
odmah da ga zapalo de`urstvo.
– Pobratime Luko, zar opet
mi? – Uputa ga Masaxija sme-
ju}i se.
– Ne boj se, pobratime, dok
sam ti ja, – odgovara Fondama,
a {tuca, – nego idi namesti dva
tri Cigani, oni bez bas i bez
drawe, zna{ oni, {to sviru u
ba{tu kod ^i~a Jelesija, ne ~u-
je se preko plot.
A kad Fondama de`ura, nije to
neko burno de`urstvo, nema uz-
bune ni dosa|ivawa. Sve ide u
Violina bez koje ^uburci nisu mogli ni da se raduju ni da tuguju
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Jelisije Kalacanovi}
pesmi i u nekoj ~e`wi, kao
neko lepo tugovawe za ne-
~im izgubqenim, kao ne-
ko ~e`wivo pri`eqki-
vawe ne~ega {to se ni-
kad ne}e dogoditi. Na-
rednik Jelesije tih dana ni
da prigviri u diviziju; Vane pi-
qar ustaje pre od svih piqara;
\ole „crta kod ku}e“, a momci
\ure kasapina kuvaju komotno
~orbu od `qezda i bele xigeri-
ce. Dockan, sutra uve~e, de`ur-
stvo pre|e na Suju furunxiju.
– Pobratime Luko, vreme,
eto, da se ide, – re~e Masaxija
Fondami.
– Zar ve}, pobratime?
– Vreme. Dva de`urni ima li?
– Nema, ali ima jo{ jedna gru-
da ovde, da je istopim? – bolno
moli Fondama Masaxiju poka-
zuju}i na grudi.
– Kad je najsla|e prestani, –
te{i ga Masaxija, – a za grudu,
neka ostane za drugi put.
– Da idem, pobratime, kad ve-
li{, ali ne}u da idem pe{ke, ni
VREMEPLOV
^uburska ulica
da ja{em, ni na kola, ni na nosi-
la. Da mi na|e{ neku ~udnu ko-
moru, neku radosnu bakqadu i da
mi peva{ sve do ku}e, a da ti pes-
mu prate, na debelu `icu, ovi
Cigani {to ih izmislio ^i~a
Jelesije. Ti da peva{, pobrati-
me, oni da sviru po tebe, a ja da
kidam komad po komad od ovo ne-
sretno srce, sve do ku}e, a tamo
moja Smiqka kako re{i.
Masaxija se po~e{a iza uveta
i zamisli se. Mora da izmisli
ne{to, pobratim `eli. Naje-
danput mu prelete osmeh preko
lica.
– Dobro, pobratime, za pola
sata tu sam, – re~e on veselo
Fondami i ode, a Fondama zape-
va svoju pesmu, ~udnu i ~e`wivu.
Jo{ je vladala ti{ina posle
Fondamine pesme i qudi su ti’o
{aputali ili se u mislima pre-
neli Bog zna gde, kad Masaxija
u|e u kafanu.
Fondama ga upita pogledom,
Masaxija mu tako odgovori.
Fondama re~e ne{to {apa-
tom kelneru, manu rukom Ciga-
nima i po|e, a za wim \ole, \u-
ra kasapin, narednik Jelesije i
Vane piqar.
VREMEPLOV
U sporednoj ulici do kafane
ugleda{e jedan neobi~an pri-
zor.
U jedno veliko, cigansko, ulu-
bqeno korito bio je upregnut
divan par volova. Na ogromnim
volovskim rogovima visili su
crveni kineski feweri, a na
prva dva }o{ka bila su usa|ena
dva fonosa, opet uvijeni u cr-
venu hartiju.
Vo|a volova stajao je mirno
pred volovima, a drugi momak
dr`ao je u rukama u`e ~iji je
jedan kraj bio zakovan za zadwu
stranu korita.
– Pobratime, {ta je ovo? –
upita Fondama s osmehom.
– Ni pe{ke, ni da ja{e{, ni
kola, ni nosila, – odgovara Ma-
saxija, – izvoli, pobratime.
Fondama sede, uzede preda se
balon vina i ~a{u, pa re~e Ma-
saxiji:
– Pobratime, ako se izvrnem,
iz ovo suvozemno moreplovost-
vo, uteraj me opet unutra.
– Ne beri brigu.
Dva svira~a stali s levestra-
ne, a Masaxija s tre}im desno.
Jelisije Kalacanovi} (1875-1944)
^inovnik Hipotekarne banke u Beogra-
du i autor vi{e pozori{nih komada,
zbirki pri~a i pripovetki kao i roma-
na. @iveo je na ^uburi i 1923. godine je
sjajno opisao qude i `ivot tog dela gra-
q
da u kwizi „Skice sa ^ubure“.
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Oko kormano{a seraspore- Male beogradske
di{e \ole i ostali.
– Pobratime, tio, samo za na- Nekada su bile rubrike:
{e dru{tvo da mi peva{: Male, Dnevne i Li~ne ves-
Pod stenom se
jela razgranala,
Ispod grana
boluje Fondama.
a vi, svira~i, da umirete za wim.
Povorka krenu uz tihu Masa-
xijinu pesmu koju preuze Fon-
dama.
Dva `andarma zastali pa gle-
daju stvar do tada nevi|enu i
retki prolaznici zastanu i po-
smatraju povorku, a ovi mirno,
zaneseni u svoju zabavu idu uz
~udnu, tihu pesmu, koja nikome
ne dosa|uje.
Smiqa Fondamina, vaqda ~u-
la ili se nadala, do~eka ih na
vratima.
– Crni Luko, {to se upropa-
{}uje{? – re~e ona `ale}i ga.
– Nemoj, Smiq~e, nemoj se
quti{, – bla`i je Fondama us-
taju}i i ulaze}i.
– Zdravqe gubi{, Luko, vi-
di{ kakav si suv k’o grana.
– Eh, bolestan sam, dert mi na
srcu, ili da se ubijem kad mi do-
|e ~as, ili da mi srce iskidaju
ovi Cigani sa `ice. Ovo kida-
we sa pesmu zaboravi me malo...
– Braca Pero, {to mu ne govo-
ri{?
Masaxija }uti, nema {ta da
joj odgovori.
I on boluje tako.
– Smiq~e, de po neko slatko,
po neko kafence, a za ove qude
daj {togod, gladni su, – blago
re~e Fondama.
Smiqa sle`e ramenima.
Smesti ~udne goste na neke
klupe i stolice tu u ba{ti i ra-
zlete se po kujni. q drugi dobre du{e.
23
vesti
ti i u wima je moglo da se
na|e sva{ta zanimqivo.
Prate}i po onda{wim dnevnim
novinama sitne vesti koje su bu-
kvalno bile „vestice“ od neko-
liko redova, retko ve}e od dve
re~enice, pronalazimo mnogo
zanimqivih podataka koje nam
~esto rasvetle neki doga|aj ili
poka`u koliko umemo da pogre-
{imo i jo{ vi{e, da tu gre{ku
prenosimo daqe.
Osve}ewe temeqa crkve na Dor}olu
Recimo podatak o osve}ewu
temeqa crkve svetog Aleksan-
dra Nevskog na Dor}olu. Svuda
se navodi datum 12. maj 1912. go-
dine, no, tragaju}i za tim poda-
tkom (po{to nije navedeno da li je
taj datum po julijanskom ili gre-
gorijanskom kalendaru, a „picajzla“
kao {to sam ja to mora da zna ili
`iv nije), a vode}i se time da su
osve}ewu prisustvovali pres-
tolonaslednik Aleksandar Ka-
ra|or|evi} i mitropolit Di-
mitrije, pretrkeqisao sam Po-
litiku i Pravdu. Nema ni slova
o tome tako da sam to ostavio
pod „nepoznato“. To bi tako i
ostalo da se u Politici od 2. ju-
na 1914. godine (po julijanskom
kalendaru) nije pojavila sitna
vest kako je ju~e ba{ u onom sas-
tavu osve}en temeq pomenute
crkve. Pa posle – ja nam}or, a svi
q
24
PRI^E IZ KVARTA
Vra~ara Marica
Nedeqa popodne. De`urni
pisar sedi sam u kancela-
riji, zabavqaju}i se ~i-
tawem novina. Posao za
wega nastupa tek uve~e
kada se svet podnapija i
otpo~ne bu~nije da se vese-
li, bacaju}i ~a{e i fla{e od
silnih sevdaha. I taman pisar
~ita o hvatawu jednog lopova,
kad `andarm javi da je priveo
jednu Ciganku {to prosi.
– Neka u|e.
Ulazi ona tiho, sa povijenim
vratom, ali o{tro gleda ispod
gustih, sedih obrva. Vidi se od-
mah da nije iz Beograda. Tu ne-
gde iz okoline, jer je na woj pola
seqa~kog odela.
– Kako se zove{?
– Marica.
– Prezime.
– Ne znam.
– Kako ne zna{ svoje prezime?
– Ubio me Bog ako znam. Na-
{li su mi jo{ kad sam bila ma-
la ispod ~ergu. Ka`e ona stara
Ciganka {to mi uzela, da mi ro-
dila neka devojka Ciganka.
– Koliko ima{ godina?
– Sto.
– Kako sto, {to la`e{, kad
nema{ vi{e od pedeset.
Ona ra{iri ruke kao da je ras-
piwu i govori brzo, gestikuli-
raju}i:
– @iv mi deca, sto godine
imam. Pamtim jo{ kneza Milo-
{a. Stara sam, stara sam, dete
moje. Imam i unu~i}i, toliko
sam stara.
– Za{to prosi{?
– [ta da radim? Imam malu
decu, malu, malu, tolicku, – po-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
Politika, 8. septembar 1926. godine
kazuje ona kao da su ta deca
mala kao koko{ije jaje.
– Ne la`i, more, gde
ima tako male dece? I
otkud tebi mala deca kad
ima{ sto godina?
– Otkud? Otud, Bog mi
gi dao. Dao mi da gi rodim i da
prosim za wi...
– Sad }u ja tebe u zatvor, pa
ne}e{ da me la`e{ vi{e.
Kraqev trg i Glavwa~a
– Nemoj, `iv’ ti `ena, `iv’ ti
deca! Qubim ti i nogi i ruki,
nemoj mi baci{ u avsu. Ako ti
la`em, dabogda {arlak da mi
ufati, dabogda tramvaj da mi
pregazi.
Pa vide}i da se ve} pisar sme-
{ka zbog wene kletve, prilazi
mu kao ma~ka i produ`uje:
– Qubim ti crno oko, nemoj da
mi staru mu~i{ u avsu. Ne}e{
ti, dobar si ti, znam ja. Ka`u kod
nas u selo: {to ga ima jedan pis-
arin u Beograd, more, ej, za ni-
mistra je, a jok za pisarina. @iv’
mi gospod, dabogda me ubije da-
na{wa nedeqa, ako ti la`em.
Glava, ka`u, {to gu nema u pola
svet, a lep, lep, lep kao slika.
Samo jo{ da mu dadu za nimistra,
pa ej, svet da ga zna.
VREMEPLOV
I brzo vadi tri otrcane kar-
te na kojima se i ne vidi {ta su
nekada bila i privla~i se sa-
svim blizu:
– Eve, }u ti gledam. Sudbinu
}u ti ka`em, sve }u ti pogodim.
I ne ~ekaju}i odobrewe, hu~e
u karte, i re|a ih na sto.
– Vidi{, sre}an si koliko si
te`ak. Toliko si sre}an, da te
majka rodila pa na |ubre baci-
la, opet bi ti sre}a bila veli-
ka. I }e{ se o`eni{, mlogo }e
para uzne{. Bre!.. tol’ke pare
}e uzne{ uz devojku, pa ne}e da
zna{ {ta }e ~ini{ s wi.
– Eh, eh, – vrti glavom ona, –
bolesan }e budne{, }e ti ureknu.
Nego da ufati{ zelenu `abu sa
drvo, i da gu ra{~ere~i{, pa da
metne{ u amajliju. To }e ti ~uva
od urok. Punu ku}u dece }e ima{,
a nimistar samo {to nisi po-
stao. Za tri dana, jal’ za tri mese-
ca, jal’ za tri godine, ali jok, za
tri meseca najdaqe }e postane{
nimistar. ^etiri kowa }e te vo-
zu, a ti }e se samo ba{kari{ u
ko~ije.
– Dosta, idi do |avola, ne la-
`i vi{e.
Ona brzo kupi karte, ne ~eka
da joj se ka`e jo{ jednom i pola-
zi vratima. Tu zastane, pogleda
u `andarma i veli mu:
– Gospodin xandar, pusti mi
da pro|em.
Dok se `andarm sklawa s vra-
ta, ona hitro pritr~a uglu i di-
`e jedan pikavac sa poda i od-
mah ga me}e u usta. q
VREMEPLOV
MA[AMODIN KUTAK
Tepeluk i pu{}ul
Dugo je u Beogradu bio
prisutan duh Orijen-
ta oslikan u odevawu,
posebno `enskom.
Jedan od detaqa je svakako fes
koji su nosili i `ene i mu{kar-
ci, samo je bila razlika u deta-
qima. Dok su mu{karci nosili
~ist fes, ponekad samo sa ki}an-
kom, `enski fes je bio sa gorwe
strane pokriven tepelukom –
ili su to bili zlatnici ili sre-
brwaci (retko ispod stotinak)
na{iveni nafes koji je slu`io
kao osnova, ili biseri (kojih je
znalo da bude i preko 250).
Tepeluk ukra{en biserima
Pored tepeluka fes je pone-
kad imao i pu{}ul – ki}anku
koja je bila od srebnih ili zlat-
nih niti koja je kao {iroka tra-
ka padala sa strane, tako da je
`ena onog vremena u sve~anim
prilikama nosila na glavi ~i-
tavo jedno bogatstvo (i uglavnom
ga je donosila kao miraz, a mu` se
starao da ga obogati, mada je bilo
i onih koji bi ga potro{ili, ali
su takvi brzo propadali).
Tu je i bare{ – svileni gajtan
ili traka ukra{ena zlatnim ni-
tima, a upletala se sa kosom u
kiku i obmotavala oko glave kao
neko postoqe za fes. q bi bilo tri vrste tarane.
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
VARJA^A KUVA SRCEM
Doma}a tarana
Na jednu kilu bra{na uzi-
maju se dva cela jajeta, tri
deci (obi~na pivska ~a{a)
vode i pola ravno pune
male ka{ike soli.
Jaja se ulupaju u loncu,
dobro sa varja~om umute,
nalije na wih pomenuta odmere-
na voda, saspe unutra pomenuta
so, pa se sva ta smesa dobro umu-
ti i izme{a.
Tada se bra{no proseje u ~is-
te na}ve, podjednako po wima ra-
zonodi, pa se onda od pomenute
umu}ene smese, zamakaju}i u wu
vrhove prstiju, u malim razma-
cima malo pomalo prska, kao da
po bra{nu rosi vrlo sitna ki-
{a, a me|utim se bra{no obema
{akama, opru`enih a ra{ire-
nih prstiju uokrug ovla{ pod-
jednako razastire i me{a, a pri
tom pazi da u bra{nu nikada ne
bude ni najsi}u{nijih grudvica.
Upamtiti pak vaqa da se po
bra{nu stvaraju grudvice tada,
kad se smesa prska u krupnim
kapqicama i kad se bra{no ra-
zastire pritiskuju}i {akama
po wemu; na~ine li se pak grud-
vice te{ko ih je posle razono-
diti.
I kada se potro{i sve bra{-
no, odnosno sva pomenuta te~-
nost, mora se po tarani jo{ ne-
ko vreme prevla~iti {akama,
kao i za vreme dok se prskala,
jer se tada sama od sebe pravi
krupnija i sitnija tarana.
Da se krupnija tarana od sit-
nije odvoji, treba pomalo od we
iz na}ava sasipati na razno gus-
ta re{eta, obi~no na tri, kako
25
PRIREDIO: D. Peri}
U prvi mah se kroz re-
{eto protera preostalo
bra{no i preko mere si-
tna tarana ({to se oboje
posle vrati u na}ve i daqe
doradi, odnosno domesi), a
posle, po{to se po tarani,
koja je u re{etu, prevla~i {aka-
ma, kao u prvi mah dok je bila u
na}vama, propada sitnija kroz
re{eto, a krupnija se zadr`i na
wemu. Na taj na~in udesi se ta-
rana na tri vrste.
Veliki pijac
Po{to je tarana tako dogoto-
vqena, prostre se na pove}i sto,
koji se metne napoqe na sunce,
~ist stolwak (~ar{av), pa se po
wemu saspe i razonodi svaka vr-
sta tarane zasebno i ostavi, da
stoji na suncu dogod se potpuno
ne osu{i, {to bude otprilike
za dva do tri dana.
Da se tarana {to jedna~ije
osu{i, treba je, dok je na suncu,
pokadikad {akama razme{ati.
Po sebi se razume, da se s ve-
~era, kad se po~ne vazduh vla`i-
ti, tarana mora uneti unutra.
Potpuno osu{ena tarana si-
pa se (svaka vrsta zasebno) u ~istu
platnenu kesu i dr`i na ~istom
suvom mestu. q
26
Taja
Od svih prosjaka on je bio naj-
lep{e obu~en. Kao da je bio ne-
ki wihov stare{ina ili vladi-
ka im.
Naguntan, sa po nekoliko pa-
ri odela na sebi, u nekim {iro-
kim, ~ohanim ~ak{irama, dola-
mama, opasan pojasevima... sve
„pustiwsko“ odelo, {to su mu
`ene od umrlih mu`eva i sinova
davale. ^ak je imao i kao neku
prevlast {to je samo on mogao
do klisarnice, u jednom zaklonu
od streje i pru}a, da u toj, kao ne-
koj sobi, samo on spava i dovla-
~i ta svoja pustiwska odela.
– @ene davav, Taja buta! – gun-
|ao bi on stewu}i i navla~e}i
na sebe ta odela. A ostalo, {to
ne bi mogao da obu~e, krio bi
po uglovima te svoje kolibe ili
zemqom zatrpavao, boje}i se da
mu ko ne uzme ili ukrade.
Ali ne samo {to u to niko ni-
je dirao, jo{ mawe krao, ve} su
mu i svi davali. ^ak i prosjaci.
I oni, od onoga {to naprose,
odvajali su i davali su. A on je
sve halapqivo jeo i uvek, uvek
bio gladan.
Bilo na da}ama, godi{wica-
ma, parastosima, pomenima po
grobqu, prvi bi on morao da
sedne, najede se, pa onda ostali,
drugi prosjaci.
On, ~ak, nije ni prosio. Wemu
se na noge donosilo. ^im ko um-
re, to se zna da odelo u kome je
umro, to mora wemu, Taji, da se
po{qe. Wegovo je to. A on bi
uvek, nezadovoqan {to mu se do-
nese jedan ili dva para, koliko
je tad umrlo u varo{i, gun|ao i
drao se:
– [to ve} svi ne pomru?
I svi su mu davali. Kao da su
ga se bojali, i time kao hteli da
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
^ITALI[TE BEOGRADSKO
Bo`ji qudi
ga zadovoqe, u}utkaju, te
da ne gun|a i zlokobi. A
verovali su da sve {to
on prozlokobi ispuwa-
va se.
Tako i klisarici pred-
skazao. Jednog dana seo na
prag wene sobe i po~eo da se de-
re na sav glas, gledaju}i ispred
sebe:
– Klisari~ina, ete klisari-
~ina }erka, umre}e...
Klisarica izletela na w sa
sekirom. On pobegao.
– Ne}e, ne}e...
Ali ~im se izmakao od we,
opet je po~eo da vi~e:
– Umre}e, umre}e...
I popu, za sina mu, predska-
zao.
– Na popa! – I opet jednoga
dana isto tako po~eo da se dere.
– Na popa sina, po glavi... puc!
– I rukama je pokazivao kako }e
ga kamenom udariti.
I zaista, popova sina deca u
igri kamenom udarila te ovaj
od toga umro.
I zato su ga se svi bojali, uga-
|ali mu, sve mu ~inili samo da
}uti, ne gun|a, ne prori~e, ne
zlokobi... A on je, opet, samo
gun|ao. Nikoga u o~i ne gledao,
ve} ispred sebe, natmureno. I
stewu}i, koje od mnogog odela,
koje od suvi{nog jela, vukao bi
se di{u}i mrtvo, te{ko, pro-
sja~ki... Jedva bi i{ao i vukao
se, mada je u tom nagomilanom, ve-
}inom novom pustiwskom odelu,
a jo{ ovako krupan i ko{~at, iz-
gledao dosta i lep.
U to vreme bila prebegla iz
Turske jedna prosjakiwa, neko
VREMEPLOV
Borisav Stankovi}
ulavo mlado devoj~e. Zva-
la se Vejka. Od zuluma po-
merila pame}u. Turci,
da bi je ugrabili, sve joj
poubijali. I tad se po
woj moglo jo{ da vidi ka-
ko bi ona zaista postala
lepa, samo da je nije to, taj u`as
kao presekao, te se od toga ona
kao iskrivila, sasu{ila. Bila
je sitna, mala... Nikad nije smela
sama da ostane, a jo{ mawe napo-
qu sama da zano}i. Pri~iwalo
joj se kako uvek idu za wom Turci
da je grabe, kako ih ~uje, vidi... I
tad bi, pi{te}i od straha, goto-
vo luda, zaklawaju}i glavu ruka-
ma, tr~ala, be`ala, krila se...
– Nane, slatka nane, Turci! –
cvilela bi ona tako po ~itave
sate be`e}i i vrte}i se u kovi-
tlac od straha.
Pa samo da bi je Taja k sebi
pustio, da ne bi sama napoqu no-
}evala, ona ga je slu{ala, dvori-
la... Sve mu ~inila {to god je on
Borisav Stankovi} (1876-1927)
Ro|en u Vrawu odakle 1896. godine do-
lazi u Beograd na studije Ekonomskog
odseka Pravnog fakulteta. Pored dra-
me Ko{tanai romana Ne~ista krv, Bora
pi{e i objavquje pripovetke koje su sa-
brane u Bo`je qude. q
VREMEPLOV
hteo. A bila je vredna. Ubrzo
ona onu Tajinu kolibu, sobu, ja~e
i boqe u~vrstila pru}em i zem-
qom; iznutra po~istila, pa od-
nekud nabavila i sudove, posu|e,
te je uredila kao neku ku}u. ^ak
mu je i jelo gotovila. I tako oni
dvoje po~eli su da `ive mirno,
lepo. Naro~ito Taja, hrawen i
dobro negovan od Vejke. Bilo mu
je dobro. Vi{e nije gun|ao, a jo{
mawe kao pre onako halapqivo
jeo, `drao...
Vejka ga je zvala „~i~om“ i
uvek, nose}i wegove torbe, i{-
la za wim, da mu je na ruci, da,
umesto wega, kad Taja ili ne
mo`e, ili ne}e, mrzi ga da pre-
ko grobova ode do neke `ene,
ona umesto wega ode, otr~i i
uzme ono {to im daju.
Ali to ne bi duga veka. Tajom
prevlada druga. Varo{anka je
bila. Bila slu{kiwa, pa se pro-
pila i po~ela da prosi. Nova je
bila, tek odskora do{la na gro-
bqe. Mada je ve} bila stara, us-
ahla, ipak je bila nekako meka i
sa jo{ dobrim prsima i licem.
Ona po~e oko Taje obletati, a i
Taja oko we. Ali ipak Vejka se
nije nadala da }e Taja toliko wu,
Vejku, da omrzne i otera je, da joj
ne da da spava u wegovoj sobi.
Jednog dana prosili su... Taja,
kao uvek, a sad jo{ boqi, o~i{-
}en i iskrpqen od Vejke, sedeo
je u sredi na prvom mestu. S des-
ne strane stajala je ta varo{an-
ka; s leve mu, uz koleno, kao uvek,
bila je Vejka i trudila se, bri-
nula da u wihovoj, zajedni~koj
torbi {to vi{e bude napro{e-
no. I ono {to ne bi koja `ena
pravo u torbu spustila, ve} na
zemqu do torbe, ona je dizala,
~istila i metala u torbu. A od
svega {to je najboqe, pribirala
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
je i davala svome „~i~i“, Taji,
metala mu u skut, da on jede.
A i varo{anka. Ona opet, da
bi se pred Tajom kao pokazala,
glasno se zdravila sa `enama
koje su ih darivale i s kojima se
ona poznavala.
– Sna{ke, kako si, sna{ke? –
pozdravqala se ona, istina pro-
muklo, ali nekako strasno, pa i
ona, od onoga {to joj dadu, i ona
je odvajala i davala Taji, metala
mu u skut... i, kako se Vejki ~ini-
lo, navla{ ga dodirivala svo-
jim strasnim rukama.
Vejka ju je, uzdr`avaju}i bol,
odbijala.
– Pa ima si... – branila je Taju
od wenih darova i jo{ vi{e iz
svoje torbe davala je Taji.
Taja je sve jeo. Ali vi{e od
varo{anke nego od svoga i Vej-
kinog.
Utom pro{ewe pro{lo. Gro-
bqe se ispraznilo. Svi drugi
prosjaci oti{li, samo oni ne.
Vejka skupila torbe, uvezala ih
i, kao ose}aju}i ne{to, po~ela
s trepetom da i{~ekuje kad }e
Taja da se digne i po obi~aju,
kao uvek, on i Vejka odu ku}i u
onu poznatu sobicu Tajinu, iza
klisarnice. Ali Taja je jednako
jeo, a varo{anka se jo{ ne odmi-
cala od wega. Ona je isto onako
stajala i kao ne{to o~ekivala,
nadala se ne~emu od Taje.
– ^i~o, ’ajdemo si doma! – na-
posletku ponudila Vejka Taju,
kad je videla da je ve} sunce za-
{lo i mrak po~eo da pada.
– Ja! – odjednom se na wu ob-
recnula varo{anka. – [ta }e
tamo? Dobro mu je i ovde!
Ali Vejka wu nije slu{ala.
Znala je ona unapred da }e to od
we ~uti. Sad je samo gledala u
Taju i, slu`e}i ga, drhte}i od
27
straha, i{~ekivala {ta }e joj
on re}i.
Taja je me|utim jednako jeo,
mqeskao, i gledao ispred sebe.
Videlo se da je i wemu te{ko da
se re{i.
– ’Ajdemo si! – jo{ jednom se,
prepla{eno, usudila Vejka da
ga pozove.
– Ne}u kod tebe! – jedva on
promumlao. Istina, videlo se
kako se s mukom re{io, ali je
ipak odbio Vejku.
Vejka ni{ta ne rekla. Samo
ostavila torbe, skupila se i od-
vukla do klisarice.
– Teto, „~i~a“ me ne}e vi{e!
– proplakala kod we.
I zaista, Taja je vi{e nije
hteo, kod sebe, u svoju sobu. Pri-
mio varo{anku. A Vejka nije
imala vi{e kod koga, no je od
tada morala sama po poqu da no-
}eva. Zatim se brzo izgubila,
umrla, vi{e od straha {to je
sama, napoqu, nego od gladi.
I tako Taja ostao sa varo{an-
kom. ^ak izgledalo je da mu je s
wom i boqe. Ova ga je dvorila
nekako rasko{nije. Lep{e mu i
ukusnije gotovila, name{tala...
Sve po varo{ki. Ali posle va-
ro{anka kao da se brzo zasiti
Taje i odjednom ga ostavi. I ne
samo {to ga vi{e nije dvorila,
donosila mu, davala od svoga {to
naprosi, ve} je i wegovo uzimala,
jela, te je on ostajao gladan. A
po~ela opet i da se opija.
Ode tako, zare|a po ku}ama i
po~ne da prosi, moli, ne za sebe,
ve} tobo` za wega, Taju. I la`e
kako se on razboleo, pa le`i
bolestan. A i ne jede... Ve} ako
imaju da joj dadu rakije ili no-
vaca te da ona kupi i odnese mu.
A posle od toga se ona napije,
pa kad do|e kod Taje, ne samo
28
{to mu ne da ni{ta, ve} ga tera
od sebe, izgura iz wegove sobe,
te on mora napoqu da no}i... A
~esto i bije ga.
Svi su se nadali da, kakav je
bio pre Taja, da }e on varo{an-
ku odmah oterati od sebe. Ali
on ne samo {to je nije oterao,
ve} se nije ni tu`io. Samo je }u-
tao. A kad ga neko upita za to,
on bi se izdrao na onoga:
– Gledaj ti svoj put!
I, kao u inat nekome, vi{e
nije hteo ni da dolazi ovamo,
me|u prosjake, niti da prosi, i
vi|a se s kim. Sedeo je tamo, ili
ispred svoje sobe u koju ga varo-
{anka nije pu{tala ili u reci,
iza grobqa.
I, da li od starosti, ili od
gladovawa, zemqosa. Odelo po-
~e da mu se raspada i vu~e za
wim u drowcima i krpama. A
drugo odelo vi{e mu nisu ni
donosili. Kao da ga se vi~e nisu
bojali, jer je on odavna bio pre-
stao da gun|a, prorice, zloko-
bi... Jo{ odonda otkada po~eo
da se dr`i, me{a sa `enama.
On se vi{e `iv nije ~uo.
Samo pokadikad no}u. I to
kad obi~no varo{anka, pijana,
Grobqe, neko tu provede `ivot, a neko tu stigne tek nakon smrti
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
s drugim prosjacima do|e, pa se
s wima zatvori u wegovu sobu.
Tad bi se Taja digao, do{ao pred
vrata i po~eo da je tera, goni iz
te svoje sobe.
– ’Ajde, idi si, mori, idi! Mo-
je je to! – i pokazivao bi on na
sobu u kojoj se ona razba{kari-
la s drugim prosjacima. – Moje
je. Klisarica mi je dala.
A ona, mame}i ga sebi da ga
izbije, pretila mu je iznutra:
– ’Odi, ’odi da ti dam tvoje...
– Oh, lele! Oh, lele! – uzmi-
cao bi Taja upla{en i obilazio
oko ulaza i tako cele no}i dre-
`dao.
A opet, uvek mu je milo bilo
kad bi se ona na wega odobrovo-
qila, te ga pustila unutra, kod
sebe.
I ko zna dokle bi tako, da se
sam popa nije ume{ao. Silom
oterao varo{anku, te Taja opet
morao sam, u toj svojoj sobi, da
sedi, no}eva. Ali, otada Taja kao
da ne be{e vi{e onaj Taja. A zar
i godine do|o{e. Vi{e nije jeo.
Samo, kad ga pusti{e u sobu, le-
`e. Vi{e ni{ta. Ako bi ga koji
ponudio – dobro, jeo je; ako ne –
gladovao je i sam ne znaju}i i ne
VREMEPLOV
ose}aju}i da gladuje. Samo se
uvijao svojim krpama i drowci-
ma od odela... ^ak i zemqom koju
bi mogao oko sebe rukama da do-
hvati; i wu je na sebe bacao... kao
da se `iv zakopavao, dok ga jed-
nog dana ne na{li mrtva. Ko zna
kad je i koga dana izdahnuo, samo
su tad na wega nai{li i videli
da je mrtav. 1901.
Bek~e
– ..Ha! Zort! – utr~i on i posred
wih, prosjaka, padne. – Trzajte
se. Tamo... prosja~ka vero, bre!
I po~ne da ih gura, rasteruje,
dok on, u sredini, najboqe mes-
to ne zauzme.
Neki gun|aju. Slepci se po-
vla~e, sakati hvataju za {take,
a neki mu, uzmi~u}i se, i prete:
– Bek~e, miran! Miran da si,
Bek~e!
A on ih jednako gura od sebe.
[to daqe da su od wega. I kad
ih rastera da mo`e on komot-
no, slobodno da sedi, ne di`u-
}i {ajka~u s o~iju i ne presta-
ju}i da grdi prosjake, vadi skri-
venu u nedrima svoju torbu, me-
}e je pred sebe, nagiwe se na wu,
{iri je, i po~ne onda na sav
glas da priziva prolaze}e `e-
ne da mu udele... Sve ih po ime-
nu zove. Svaku poznaje i od sva-
ke prosi. ^ak kad neka wemu ne
pru`i, ve} do wega kome drugo-
me prosjaku, on se izdi`e, gra-
bi joj iz ruku i me}e u svoju tor-
bu. A kad napuni torbu, odmah
prestaje da prosi i di`e se. Pa
ono {to mu je suvi{e u torbi,
naro~ito par~ad hleba od ne-
p{eni~na bra{na, ne dobro i
masno ume{enih pita, banica,
on to izdvaja i daje.
Deli oko sebe, me| prosjake,
jednako grde}i ih:
VREMEPLOV
– Na, na... – baca im u krila, li-
ca. – Nasiti se, prosja~ka vero.
I, radostan, poskakuju}i, od-
juri u varo{ s onim {to je na-
prosio, pevaju}i iz sveg glasa.
Obi~no ide u one mehane po
~ijim {talama spava. I tamo,
ono {to je naprosio, razdaje se-
qacima grde}i i wih, seqake.
– Na, bre... na, seqo... Uzmi, je-
di... U tvom veku ovako {to uba-
vo, meseno, nisi izeo... i nikad
ne}e{ da izede{... Jedi, seqo...
– I sve {to god je naprosio re|a
pred seqake da jedu.
A seqaci, ako mu za to koju ra-
kiju plate, dobro, ako ne, ne tra-
`i. Samo ni tu ne ostaje. Opet
odjuri daqe, po mahalama, ku}a-
ma, da {to poslu{a, iscepa drva,
donese vode... A uvek veseo, s pe-
smom, nabijenom {ajka~om do
o~iju, bos, razgoli}enih grudi...
Bio je lep ~ovek. Mlad, plav,
ko{~ata, izvijena lica s punom,
kratkom bradom.
Svi su ga znali, a i voleli ga.
Koliko puta bane ma u ~iju ku}u,
i zatra`i od doma}ice:
– Rakije da mi da{!
– [ta }e ti rakija? Hleba da
ti dam! – nudi ga doma}ica.
– Hleba sama jedi! – odbija on
uvre|eno. I, s rukama ostrag,
jo{ ja~e nabijenom {ajka~om
nad o~i, unosi se u wu qutito: –
[ta }e mi hleb? Hleb je za pro-
sjake. A Bek~e prosjak nije! Ra-
kiju da mi da{.
Doma}ica {ta }e? Da mu.
I tako od jedne do druge ku}e,
napije se. Ali tad ne ide kao dru-
gi, ne zavla~i se me| plotove i
ambare da tamo spava, r~e, vaqa
se onako pijan po pra{ini, ve}
pevaju}i iz sveg glasa, kr{e}i
se kao neki „ergen“, prolazi po-
red ku}a najbogatijih i najlep-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
{ih devojaka i ide u najboqe me-
hane da tamo peva i igra. A to
wegovo igrawe, neko tresewe
snagom, pocupkivawe, udarawe
kolenima o pod, zemqu, toliko
je, da kad bi drugi tako {to ura-
dio, nedequ dana ne bi se digao
iz posteqe, a wega ni znoj ne
probije. Pa kad i mrak, no} pad-
ne, ni tada se ne umara ni smi-
ruje. Onda ide iz varo{i u kra-
jwe, puste ulice, u wive, vino-
grade i tamo sam peva, luta...
I kad nije pijan, opet luta.
Naro~ito kad nastanu no}i s
punom, jakom mese~inom. Tada
ne peva, ve} vi~e i igra, igra
spram mese~ine. ^ak i kad se me-
sec od mutna neba ili oblaka ne
bi video, on bi opet k wemu, u
pravcu u kom bi se nazirao kroz
oblak, i{ao, lutao.
Qudi, slu{aju}i to wegovo
pevawe i lutawe za mese~inom,
govore:
– Bek~e pijan peva.
– Ho}e ne{to da ga ’alo{e,
zlo sna|e, bog ga ne ubio, – ~u-
dili bi se i drugi ispuweni
strahom od tog wegovog pevawa
i lutawa po pustim poqima za
mese~inom. 1901.
Jovan
– A, a... Jovane! – hrabre ga pro-
laznici, gledaju}i ga gde, zadu-
van, stewe vuku}i svoje torbe
pune hleba, bra{na, napro{e-
nog po selima. – Sti}i }e{, sti-
}i... Jo{ je rano!... – hrabre ga
oni i pokazuju mu na crkvu ~iji
se krst svetluca iz varo{i.
– ’O}u li? – raduje se on i iz-
di`e na prste da vidi varo{ i
uveri se da li }e zaista na vre-
me, pre mraka, sti}i. Pa se onda
jo{ vi{e upiwe, `uri, vu~e te
svoje te{ke, pune torbe da bi
29
{to pre stigao u varo{, pred
crkvu, i da bi pre mraka izru~io
hleb, bra{no, {to je taj dan na-
prosio za wu, crkvu.
Ali ~im u|e u mahale, opet se
zaboravi. Po~ne da ide po ku-
}ama. Gde ga ne poznaju, be`e od
wega, jer tako besno, halapqivo
po~ne da upada u dvori{ta. ^im
upadne u dvori{te, on po~ne da
se unosi u ku}u i vi~e:
– Sveta Bogorodica poru~i-
la...
@ene, po{to umire decu, iz-
nose mu hleba. Neke, kad ga vide
onako ko{~atog, krupnog, nikad
ne o{i{anog ni obrijanog, da se
jedva video iz kose i brade, a sveg
oznojenog i rawavog od pro{e-
wa i vu~ewa tih svojih punih
torba, darivaju ga i pitaju poka-
zuju}i na wegove pune torbe:
– Pa ima{. [ta }e ti vi{e?
– Nije moje! – dere se on na
wih.
– Pa ~ije?
– Gospodwe, svete Bogorodi-
ce... Weno je! – I pokazuje na
crkvu.
I zaista, od svega {to napro-
si, ni{ta ne uzima, ve} tamo, u
crkvu, vu~e i rasipa pred vra-
tima. Ispo~etka klisari i po-
povi bili ga i terali {to tako
pred vratima crkvenim ~ini
|ubre, ali po{to su uvideli ko-
liko on svakog dana donese, na-
vu~e hleba, bra{na, pustili ga
te oni posle od wega to uzimali,
~istili, pa ili to posle pro-
davali, ili wime hranili svoju
stoku. 1902.
Nastavak sledi
30
Kapetan Mi{ino zdawe po kome je ovaj dobrotvor ostao najpoznatiji
DOBROTVORI I ZADU@BINARI
Mi{a Anastasijevi}
Kapetan Mi{a kako je os-
tao upam}en, ili Mihai-
lo Anastasijevi} kako
je upisan u crkvene kwi-
ge, ro|en je 1803. godine
u Pore~u. Tada je Pore~
bio na ostrvu koje je ~esto
plavqeno i koje je knez Milo{
raselio 1830, a Pore~ane nase-
lio na obalu u varo{ koja se po
Milo{evom starijem sinu zove
Milanovac, da bi 1859. godine
nastankom naseqa Milanovac
na obronku planine Rudnik koje
je ponelo ime po Milo{evom
polubratu Milanu Obrenovi-
}u, oba mesta dobila odrednice
koje su upotrebi i danas – Dowi
na Dunavu i Gorwi na Rudniku.
Mi{a je bez majke ostao jo{
kao beba, a bez oca kada je imao
tri godine, pa ga je odgojila ma-
}eha koja ga ja prihvatila kao
svoje dete i koju je on voleo kao
da mu je bila ro|ena majka.
Kao sirotiwa, rano po~iwe da
se snalazi i bori za `ivot, a kao
vispren de~ak, uspeva da se sna-
· BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I ·
D. Peri}
lazi i probija pa je tako
bio i u~iteq iako je i sam
zavr{io samo dva razre-
da {kole, sapunxija, tr-
govac, la|ar. Bio je i |u-
mrukxija na Dunavu (ti-
tularni ~in majora), a onda
kre}e sa trgovinom tako {to za
kneza Milo{a kupuje so u Vla-
{koj u koju se ukqu~uje sa novcem
koji je pozajmio od kneza.
Daqe je to ve} i{lo lako, pa
je bio vlasnik mnogih rudnika
po Vla{koj, flote od 300 bro-
dova (preko 85 la|a i ostalo su de-
reglije), nekretnina po Vla{koj
i Srbiji...
Kao dobro~initeq je pomagao
mnogima poma`u}i {tampawe
kwiga, daju}i novac kwi`evni-
cima, slikarima... Nov~ano je
pomogao osnivawe i rad ^ita-
li{ta beogradskog, Gra|anske
kasine, izgradwu Narodnog po-
zori{ta na Zelenom vencu i si-
sjaset drugih inicijativa i dru-
{tava sve do 1885. godine kada je
umro u Bukure{tu. q porodica Jovanovi} ••••••••••••••••••••Bgd, Crveni krst
VREMEPLOV
Po{tansko sandu~e
Pi{ite, komentari{i-
te, kritikujte nas, po-
hvalite ako ba{ mora,
pitajte, predla`ite...
PI[ITE NAM NA OVU ADRESU:
magazin.vremeplov ¿ gmail.com
Nakon prva dva broja magazina
koja su stigla do ~italaca, evo i
nekih reakcija, a jedno~lana re-
dakcija se svima zahvaquje na le-
pim re~ima i podr{ci.
* * *
Eduard ^ehovin: Po{tovani,
hvala za poslati ~asopis. Ide-
ja je super i dr`im vam pesnice
da trajete {to du`e.
* * *
Goran Markovi}: Hvala Draga-
ne. Izvanredan ~asopis. Osta-
}e{ upam}en kao pokreta~ ne-
~eg jako zna~ajnog za Beograd.
* * *
Slobodan Stojkovi}: Zaista
sam u`ivao u prvom broju maga-
zina Vremeplov. Nadam se da }e-
te uspeti, i mi zajedno sa Vama,
da izgurate ovu pri~u. Samo na-
pred i samo hrabro.
* * *
Goran Dimi}: Hvala na prvom
broju, dobro izgleda, sre}an po-
~etak. Pobogu, {aqite mi sle-
de}e brojeve. q
DOBROTVORI I DONATORI MAGAZINA
Da bi ne{to bilo dobro ura|eno i besplatno
dostupno svima treba, ipak, pored dobre voqe,
kakvog-takvog znawa, neiscrpnog inata i nes-
pornog truda i rada ulo`iti i nekih materi-
jalnih sredstava. Neki od ~italaca su se ve}
sami javili i ponudili pomo} koju redakcja ne
odbija ve} se od srca zahvaquje, a imena do-
brotvora i donatora magazina }e biti zapisa-
na ovde, po{to smatramo da oni to zaslu`uju.
·····························································································
DOBROTVORI
Anonim ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••Bgd, Pa{ino brdo
·····························································································
DONATORI
VREMEPLOV · BROJ 3 · AVGUST 2021. GODINE · GODINA I · 31

VREMEPLOVOV PANOPTIKUM PRIREDIO: Dragan Peri}

Iz albuma fotografija starog Beograda

Podno ovog brda je po~iwala
Knez Miletina ulica (danas Bu-
levar despota Stefana), a na sa-
mom brdu je bilo imawe Beogra-
dskog velosipedskog dru{tva.
To brdo je ostatak bedema koji je
bio kod [anca koji se protezao
od Dunava do Save i okru`ivao
nekada{wi Beograd. Brdo je uk-
loweno sredinom dvadesetih go-
dina pro{loga veka i Jugovi}e-
va (danas Bra}e Jugovi}a) produ-
`ena do Makedonske ulice. q

Imawe Beogradskog velosiped-

skog dru{tva na kome su se nala-
zile prostorije dru{tva i gde
su Beogra|ani mogli da voze
bicikle tog dru{tva, a zimi su
tu pravili klizali{te. Imawe
i brdo na kome se nalazilo su
ukloweni i tu je podignut Rat-
ni~ki dom (danas Dom Vojske), a
snimqeno je iz pravca Simine
ulice ka Pa{oninom Bulevaru
(kasnije bioskop Balkan) koji je u
spratnoj ku}i desno. q

Iza Ratni~kog doma je Simina

ulica koja se prote`e od Vi{-
wi}eve pa sve do Skadarske uli-
ce. Na ovoj fotografiji Vlade
Ben~i}a nastaloj sredinom dva-
desetih godina pro{loga veka je
ugao Simine i Skadarske, a gle-
dano iz pravca Zetske ulice. Sa-
mo par godina nakon nastanka
ovog snimka, na vrhu ove uzvi{i-
ce je podignut Ratni~ki dom, a
desno od fotografa se danas na-
lazi ~esma u Skadarliji. q
32 ·· BROJ
BROJ 30 ·· AVGUST
MESEC 2021 GODINA II ··
GODINE ·· GODINA
2021.. GODINE VREMEPLOV

Zabraweno je prepri~avawe sadr`aja, ogovarawe redakcije i izjavqivawe kako bi ste vi ovo boqe uradili!