Правда и Слобода ; Тестамент Владике Његуша (1897.Год.) - Никола Мусулин Гомирац

:~.
IY'\мJ
i
I
~. ,\ПР АВДА И СЛОБОДА //
I
tTECTAMEHAT ВJIАДИЕЕ ЊЕГУША
I
НАПИСАО
НIIКОЛА :МУСУJlИН rОМИРАЦ

............. )~I1TEJЬ
Сва права IIlЬ11l11евне свој.не lВАРlllавају се.
EEor.p.A~
Штаипарија КОД "Просвете" С. ХОllOвица, - .1;0 PcuKe.
з.ее'7.
Digitized Ьу Google
"
' DigiliZed byGoogle

.' ''; . I
,о о
ПРАВДА И СЛОБОДА
..
, Ј
ТЕС1.Т АМЕНАТ ВЛАДИI-CЕ Њ~ГУША
НАПИСАО
НИКШIА МУСУЛИН ГОМИРАЦ
УЧИТЕЉ
Св а права КЊlllИевне својин е 8a,QРlИавају се.
БЕоrРАД
illТАМ ПАРИЈА КОД "ПРОСВЕТЕ" - С. ХОРОВИЦ.t

1897
Digitized byGoog[e
~.
!
Ће је правда ту је и слобода;
Без слободе ни1)е правде нема.
п ис а ц
Digitized byGoogle
г----
/
~
::
Криво сједи, али право суди;
Што је право и Богу је драго.
нар. пое.lОВ_
~-"------'
епомен н НОДО
'{ад 'ОН'О Српске славе раэви'О с' бјеше, најлепши

цвијет,
Кад 'ОН'О Српске снаге на висини стајаше М'ОЋ;
~aд 'Оно 'Обале Српске земље; купаше м'Ора три, -
Душана силн'Ог, кад 'ОН'О,уграби неумитно. смрт,
I<aд 'ОН'О невјерств'О, Грч.ких. власника г'Орд'Ост, и
слав'Ољубља страст, -
Дивљ'Ој АЗl1јск'Ој најеэди, у Јевр'Опу нераэумн'О
. утире пут; -
Власници Српски, мјест'О дау јединству настану сви,
Да спасу царск'Ог п'От'Омка; шњиме јединств'О на
р'Ода и његову м'Оћ -
Не п'Омишља ни један, да и слаб у сн'Опу јачи
је прут! -
Сваки би шће'О царем звати се, - вуче га гадна
. слав'Ољубља страст! -
,.Меэимца царск'Ог треба укл'Онит' с пута", па је
г'От'Ова ствар?! -
Тако- себичн'Ост гадн'Ог власт'Ољубља, ВУКУЋИ сваки
на св 'Ој крај.
Српске М'ОЋИ, немил'О 'Обалише г'Ор'Остасан дуб! -
" да .гр'Оэних син'Ова, Мати Србијо, шт'О их'
од'Оји ти!
'1томанић, БалШИЋ, Лазар, Угљеша и Вукашин
. . грозно. звијер,
lрскан царск'Ом крвљу, лак'Ом'О граби, царског
Дост'Ојанства знак! -
Digitized Ьу Googk ~~
---------------::-------
6
Па под њии! неД'ОСТi>јан, бјежеh с' мегдана, прима

освете праведан даr; --
А зар убијцу свог цара, да мимоиђе праведне
освете бич?
Гле, и Лазар у нади, ла гријех
невјерства по
каје зар --
Под плаштом тихе смјерности маша се царСКОl~
достојанства он! -
Али коб неумитне судбе, којом управља све
моhни Бог,
И његовом невјерству, праведно испла1;ује издај
ства дуг;
Ве1; и он несмишљено постаје грозних синова

жртва и роб! --
Преклињу1;' грабљиве власнике, пуне зависти,
јела и зла. -
30ве их на Косово, да спасе земљу и свог до
стојанства власт;
Јер ' за Србију бјеше ве1; куцнуо и 1I0следњи
наде час? -
Раэдробљеном Српском снагом, Мурату силном
иде на сусрет он:
Маленом, ал' BojCKO~'

храбром, смјело хити на
. I{OCOBO сам! -
У пуној нади, да сломи турске силе прегрдну мо1;,
Да горДом Мурату, и свој турској сили, Косово
створи вјечни гроб - !
Али, ах! подла завист, рода љуцкога најгора
страст. -
Баш као да се заклела, Србину вјечно, стављати
препоне на пут;
По несре1;и, и овде на њему, искали своју па

косну 1;уд -.
О, да тешка гријеха, издајства пакленог, роде чуј!
Опијен гадним славољубљем, што учини пако
сни Вук! -
Digitized byGoogle
7
Да круном, назови царском, окити недостојну

. главу му;
А своме Српском роду, да сплете грозни пет

вјековни бич!
Гадни издајник, - замишља, у смијеху пуном
-
једа и зла! -
Ха, ха, све то жртвоват' мало је: да се по
. стигне циљ -
Па подли невјерни к, под плаштом .вјерности ис
крене, звијер !
Срамно обмањује Лазара, таста, умно сиротног
Цара свог? -
Без сваког љуцкога стида, издајством подло жи
гоше он!?
Узор мушкога поштења, Милоша јунаштва цвијет!
И гле, кад томе изабра вријеме удесно, славо
љубља роб? -
Над се Србину стекоше најсветија торжества два:
Јуначка борба за слободу, и славе крснога име
на сјај! -
Није то пут, којим се човјечански постиже циљ,
Погани Бранковићу, паклени изроде рода свог .. !
. .
3а 'пуном кнежевом совром сједи, српскијех ју
нака, одабран скуп.
В&.треним погледом круте смјелости, Обилић хра
бри их све!
И тек да душманин пщmа сраске мишице моћ; -
Али ах, смућени Лазар, не сачека ратне по
бједе крај - !
ћ пијућ' У славу Амосу, - Бог знаде, ком-?
~смишљеном здравицом баца на образ јунаШТFlа
стид и жар;
"П више разби и онаку Србинову раэдро-·

бљену моћ - !
l Digitized Ьу Google
8
Ах, клета зависти, У K~M ти пропао плод, оста~и

.:' Србе већ! -
Бјежи У. HeBpar, остави' бар' српски)ех потомака
невин' род!
УзалУД. хити ~мјели Обилић, сц; BjepH~ 'сноја
" друга два ...
Да једним ударцем ножа ошт.РИЦО,м, поруши сто-
. љетни Османов рад!
Да сдо.ми тешко ро.пство,. проклету завист, Вука
и лаж -,
Ил' 'врелом' крвљу да. cn:epe, подл.о uанешени му
издаiства жиг -;
и гле, ено га: ђе срце грабљивог-. Мурата, ножем
, .., пара већ -. !
Ено га!' Ће са' ДPYГOB~Ma обара Турке, силно
као гром .. ;
А ПОД ЊИМ крвнички тлачи их, мегданом разја-
. рен му ждрал!
Храбри Топлица" и дивни Косанчић, с лева и
. десна моћно крче му' 'Пут; -
Али ах, душманском и својом КРВЉУ обојени, па
доше оба друга му !
Већ и ждрал и десница малаксаше, обарајућ' не
савладљив див-љи рој !! -
Опкољен шумом горостасних копаља, урнебеском
. . виком још ...
.Стотинама тисућа одморних руку, дигло се, -
ал' стрепећ' - нањ'!
А беспримерни витез, срца рањеног, поносно
, стоји још .. .!
И МОЋНО шиље у тартар, све што му год дође
на мах! -
Још Косовски ђени турској сили, у срце УЛИВ
страх -.
(Храбрости Обилића диви се свијет; Србину вјечн.
свијетлиће његовог јунаштва луч !)
Душманском, ади и својом крвљу, паде оку
пан сав 1
Ено, већ вриште· коњи, ломе се мачеви, бије
. се бој!
Ено Турци бјеже, гоне их Срби. гонећ' их ма
лаксаше веЋ ! -
Турцима долази одмор на. сила; а ђе је Србима с
потпором Вук? -
Њета нема, клони се издајник, Турцима даје и
мах и МОћI -
Ено , падоше Југовиhи, паде српскијех јунака

цвијет! -
ВеЋ паде и Лазар, а шњим што Српско бјеше
паде све. -
с::нужден остаде Стеван, да жртвом сестре ублажи
звјерску Бајазита Ћуд. -
Са синовима, што их српске мајке њежна одоји груд!
Од силног Тамерлана брани османових потомака
зао туг.
ВеЋ и Бранковиh пије чашу отрова, као пра

ведно заслужен дар -
А зар издајица свог рода, и могаше да чека на
граде бољу част? -
И Ђурђе, мјесто да с Владиславом сатре варвар-
. ске силе моћ;
Грозан отац, да склони звијера на милост, и своје
зле судбе ублажи крај:
Маhијски залаже милу му шhер, и два мила му
сина, очни вид!!
Алu ко би могао да утоли звјерског грабежа
ненаситу глад? -
L И ТомашеВИЋ, да спасе Босну. и свог досто
јанства сачува нлает ;
:алуд оставља предања својих праотаца, и пра
вославну вјеру рЬда свог! -
DigitiZ~d byGoogle
10
Узалуд љуби охолом Папи римском лажном све

. тињом окићен скут.
Уплашен турске силе) узалуд тражи ·помоћи у
вјере отаца злих ...
Што опијени гадним славољубљем, сјеме раздора
посијаше у љуцки род! -
Ал' онђе, ђе сјеме брацке неслоге уроди. свој
зао плод;
Ће народна клетва, забоде свој, тугом отро-·

ван, зуб; -
Ће се изгуби нада у себе, и не помогне све
МОЋНИ Бог:
Ту не помаже ни лажне светиње сјај, ни подлог
лукавства надувена ћуд - !
Већ и он клону, а с њиме клону све, ишчезну
и последњи наде крај !? -
Све што Србинов о бјеше, постаде туђе, и сваки
му _снаге малакса уд. -
Мучап: Србин, оставља крвљу натопљено огњи
ште, и своје слободе дом,
Сели се у туђе земље, тражи заштите у не-
. брата свог!
Увалуд он лије своју јуначку крв, бранећ' од
Турака Будим, Пешту и Беч!
Мјесто благодарности ва слободу Јевропе, Србин
измучен на ужу и коцу мре!!
3а њега ниђе не бјеше свог; ни краја његовој
патњи и злу! -
Неслога уништи
силу, мр~чне Азијске тмуше
немило притискоше све - ! '
Само још једна малена чета, узор српскијех СЈ'
нова, гле!
У -тврдим· врлетима поносне 3ете; нађе себ
ваклона стан. -
Крута Србинова груд, тражи себи раван, круто
. Мрамора град,
11
Да с њим непомичан напоредо стане, одбијајуЬ'

. снажно сваке навале ход. -
Ту митроносне слуге олтара; жишком светиње,
запали ше вјечне освете неугашен плам !
А танко гудало и јуначке пјесме звук, силно у
душу улише јуначке слободе зор! -
Борит' се с природом и људма, јер мила је сло
бода, ко је· цијенити зна;
А Данило, Црне Горејуначки вожд, у лику смјер
ног светитеља гле!
Држећ' у руци свештени путир, у њему вјечнога
ЖИЋа сласт!
А за појасом два самокреса и оштар јатаган још. -
у плаовиту ријеку Moћ~e турске силе, смјелом
ногом загази у крв - !
fIебо се диви, ђе крвожедном лаву гордо пркоси
малени мрав - !
А српска родна поља, цвијетне вароши, китња

ста села вај !
Притиште грозна Турска сила, кужног племе
на смрад.. !
Већ свуда, мјесто пјесме веселог пастира, чује се
врисак и плач - !
А многи одрођени синови српски, у страху ва
живот, имање и част ...
Пригрлише вјеру Мухамеда,
постадоше тирани
рода свог - !
. А ниђе свога, ниђе болеkег, да пожали ах! -
Само још по ђе који ноћни осветник љут,
Г "чђен јеком слијепога старца, са танких
. гусала ој!
( чо оставља мило му чедо, сестру, брата
и оца свог!! -
r љком о рамену и оштрим јатаганом још,
r "I\вља дубраве густе као најмилији дом! -
12
Да иа стана дивљ~х qBjepoBa, дубљем закло
њен аар,
Мушки наџада . а вј ер о.ве . Турке, . слободан, чио

. и свјеж;
Још' клица наРОДНОГ·ЦО}Јоса, Србинову загри
јева груд·;
Још' .СПОМeJil{осоlЩ, страшном. осветом L:IУНИ Ср-
'. бивову жуч ;
Још српска мајка Србину јунака рађати ана r
I{оча, Бирчанин,. Главаш, Ненадовић, I{аТИЋ, Ча
рапи~, .Вељко и другови им,.
I<урсула, Рајић, Синђелић; 3еко, УЗУН-М~iРКО и
. . . . . "- :.: щюги други још:
Проливајућ' турску, nролише и своју јуначку крв,
Да иа талога љеног, слободе српске· поникне Qha-·
_. . жан дуб!
А }{арађорђе, јунаi.IКИ вожд, Српскијех осветника

најВСЋИ див, -
Што мријет' Hehe, докле је свијета и српског
имена, знај - !
Он смјело пробуди 'слободе српске давно успа-
. ван дух ...
Цијелом свијету изнесе на видик, Турске силе,
страшно аамишљену МОЋ;
Али на жалост, у љутини прек, не шће да са-
. влада ЈЈ,омаће препоне све-.
Те да славом крунише, слободе српске, славно
аапочето дјело му!
Јуначка одважност уступи зависти славољубних
BojBOД~, настаде нови пад - !
и над њим сјеме грубог. властољубљ.а, иабљу а

: своју пуну· горчине жуч! -
Јунак српске слободе, а турског тиранства ст Ј .-
шан бич,. издајством мре!
Digitized byGoogle
!'"---~- ---- -
13
Да с војом цијењеном главом исплати слободе

Српске неоцењен дуг -
С ве та историје правда,· што цијени дјела људи,
реhи ћС о том праведан суд;
А слаба оцј е на ниских умова, пред бистрином ве
дрога чела пасти ће - !
ПО ТО ~f СТ ВО Ђе· с преарењем
споыињати гадне
убијце му -
ВјеЧНОлfе проклетству предаЋе caR њихов сра
мни рад. -
:-- ,
И а ба шь ени ро б, неблагодарно, лишава живота иаба
Rитеља свог!
? -
К арађорђе С~lјелим јунаштвом диже народ, мушку
му даде смјелост и МОћ!
А МУ;l.ри МЈ1 ЛОШ ума бистроhом истраја и над
мудри све:
Уграби врије ме, среЂа прискочи, Бонапарти сил

. ном сломи се рог!
Си л а сје верн о!' колоса и турској ~lOhи У срце
угна страх:
О ст авит' Србе саМЮiа себи, дати им не вољно

обећан мир!
. ? -
Милош, с Ту рцима турски, са Србима српски, а
са собом, својски он -
?-
Д о ста , как(Т је даје: Милош је жељену пости
га' uијељ:
И LВИ земљу, л.омаЂем раадору и туђинским
с п леткама, у Србији вакрчи пут; -
А ита ср п ске слободе, МОЂНО покрива славо
љубља страст,
• •
и 'ко преарења ДОСТОЈНО ДЈело му . . . . . . ., 'ј
Digitized byGoogle
14
Вен и пастир код стада, и ратар у пољу, и че

љад на дому, безбрижно сад
Весело пјева слободе српске пробуђен глас! -
Пјесма се чује, пјесма се ори;
пјесма, ал' ка-
.' ква сад?
Као да је у море страсти утопило се све! -
Неслога, грабеж и властољубља страст, нехајно
шири се .у роду мом; -
Престао понос и јуначког збора знук, изгубљен
мушко г достојанства знак! ?
Носиоци народне свијести, бесвјесно продају себе
и народ свој, -
И умнијех Српскијех јунака пун жарког родо-
. љубља глас,
Траје још само као спомен ташт ?! -
Светиња образа и вјере презрена, у храму мува
грубог равврата шири се страст; -
Неправда под кровом правде, и вемаљских закона
гази се част. -
Слобода стење под притиском силе; пустог ра
здора настао час!
Синови Српскијех отаца, гле, очарани туђинства
маштом влом;
3анети циком туђинске арфе, туђинске пјесме
годи им развратан .-глас !
Ивроди, у служби туђинских смјерова, на ош.џту
Српску штету, стид И cpa~f, -
Смакнуше Данила и Михаила, јуначка српска
Ј{нева два! -
Свакој недаhи и СВОј,\{е злу, Србин је био и oC'J'Aie
творац са?!
Не види Србин, да му туђинство не преС1 е

копати гроб
Ни пет~ековно мучно искуство не научи га, ~
је туђину тешко бити роб -
г
r
, 15
I Слабо се чује јека гусала, једина српског ју-

~ . наштва будиља та!
~ Као да је замукао и тај једини, слободе Срп-
I ске глас -?
f Једина нада oc~aje на тебе, туђинством непому
ћено српско чедо ти;
Ти једина одбрана рода било си свагда; ти и
остајеш његов једини спас!
На Св. Саву, 188...

у Београду.
Н• •уеул...
ВJlвдика Њeryw
(болестан говори сам собом)
Виђу лијепо, умријети морам,

Не пом~жу сви св'јетски љекари ; .
Ни молитве иа СRијех Требника,
Кад смрт хоЬе своје да иаврши,
Силе љуцке ништа не помажу:
Мријети се мора свакојако. -
Ко с' родио умријети ~fOра,
Било прије, ил' П'ослије било;
. То
је вјечне природе правило,
Ком се сваки покорити мора!
С тог' не жалим што Ьу умријети,
Него жапим, са шта Ьу умријети
у најбоље доба живовања? -
Ах, проклети и невјерни Турци,
КОЛИКО сте аала 11ОЧИНИЛИ,
ЉYЦKO~! роду беа своје користи,
Смртан човјек испричат' не може,
Ма живио И два љуцка вијека!? -
Ал' што кривим ја аа ово Турке,
Кад сам уарок сам својој несреЬи;
Што британског слушах посланика,
И што иђах у Стамбол проклети,
Што се пуштах на вјеру Турака,
Који вјеру ни у ком He~lajy. -
Шhаше од њих ками да иамамим,
Ако ништа: 3ету аемљу малу,
Да раширим нашу Гору Црну,
Да јој мало поља придобијем,
Digitized Ьу Google Ј
Не би ли се леБО}t ва.ранили,
У овака оскудна времена t -
И добро ме клети дочекаше
-На l'ијеч прву ·све ми обећаше:
.Тек да ,ставим малу Гору· Црну,
СтамБQЛ. клети ј\а с љом .заповиједа!
И да призна!tf над собом' Падишу ;
Па да иштем што је. мени 'драго!? .-
Ја ra варах са свакој е стране,
Док ми даде царску Бурунтију,
Да је моја циЈела 3ета равна!
А ја ве' со шћаше похитати,
Развеселит~ ђецу Нрногорце; -'
Но проклети и невјерни Турци,'
Како чуше, одма отрчаше,
И реl(оше свом невјерн:ои Цару·:
"Што учини, 'честити Падишо?
Даде земљу ђаурском папазу;
А он ће ти царство. разорити,
Са својијем ђаурским пле-меном;
Које турску земљу разорава,
Од Косова до данашњег дана!
Многу, ђецу нашега Ислама;
До данас су они погубиЛ'и:'
Ћабу пљују, 'а Падишу псују,
Под чалмама сијеку турске главе·;
То дин више трпјети не може t -
На то племе и пророк се љути,
Од Љу.тине не пуши дувана,'
Нити пушта Урије код себе!" .-:.
Ющ Падиша саслушао Турке, '
А он викни Арапа Каваза:
"Чабук" кузун, за оним ПаRа80М~
И узми му ону Вурунти,iу, .
3а коју ме ђаур преварио;
Ил' му живу посијеци главу". ,
Прав,џ и С.lобо,Ј;&
18
А ја у чун кома да уиђем,

Ал' ето ти проклетог Арапа!
Тарав, виче колико би довва':
"Камо, Папаа, Царска .Бурунтија·1/. Р
Ја не дадОХ, шћаmе прије главу, ..
Он потеже своју дим искију ,
У дари .td~ као И8ненада, -
Три 'ЩI' ребра с љоме пресјекао!
Са чега ћу ево умријетИ. -
Када виђох да не има.' щале,
Ја потегох, аЛif доцкан бј~ше:
Ону моју ди~ну, леденицу,
у љедра, му ЖffВУ ватру сасух;
А он паде, више н~,устале, -. !
То ти бакшиш,~ .nогани иарсще,
Нека ти се. та. чађавадуша
ВјечRO мучи у Тартцру црном, '
Са ВУКОВ0М, кој' предаде царство,
Поганима да ·владају : С 'l;Ьиме -. !
И да ПQанаш; ·л~клени ц.вроде,
На кога си данас насрнуо, .
На Србина" кој И не оетаје
Никад НИКОИ lia свијету дужан! 1.
Само јоште. једно ми је ж:аQ,
И ту рану. у ,гроб. ћу ПО}iијети,
Што :невје,рНОГ T~oгa .госпоМра"
За превару '.щто уч,ини .Jtal:lac, .
Овом другом џоадра.ВИQ нијесам,
Ка' што БЈ~ш~, МИJIОШ . на Косову, .
Цар Мурата ЛИВНО успаЩlQ! - .
(Свога Цара. Царем. аамијенио,) .
Десна му се .посветила рука ,1
Име му: с~славно спомиља,.ло, .'
Докле тече сунца и мјесеца - r
По том брже на Британску лађу,
Пут по мору одма предувесмо;
;
,.
19
А Цариград .клети .остависмо - !

По свијету ја тражах лијечнике,
Не би ли ми ране извидали;
Ал' за вајду, ништа не помаже.
Сада виђу, умријети морам;
Него треба док ёам у животу,
и при чистом ума расуђењу? .
TeCTaM~HaT .као што је ад.ет: {.
-Данапишем и наредбу ставим,
Послије мене шта не се чинити, ....
.и кога не' слушат' Црногорци! (звони)
долази Р8АОван
Ти ме вваше нешто, Господару,

Јесам ли ти штогод од потребе,
Како виђу, теби добро није - !?
. . B~8,IIIU I
Нонац ми се жића приближио,

Чисто видим умријети морау;
Но ми ОЈ1ма' донеси OBa~o
Из Биљарде дивит и артиЈе,· ..
Да нв.п.ишем на .њој TeCTaMeJ'laT;
Да се зн~1tе ПQСЈЈије моје С~Р1И,
Ко не' Црном Г9РОМ УllраВ.Jqат.и.
И кога ће слушат' Црногорци?
.~
Радован одлази
.. " в.. ...llиа сам соБQJ.I
Што да мислим, има· ли бољега,

.од Данила,' да ставим на владу?-'
Да оставим Крста Машанова,
. Он је виђен и .би му личило;'·
Али нема срца Данилов~:
Све бадава њему нема: равна,
у сву Црну Гору, колика је;
С.
20
А Бог знаде, и у свему, Српс~ву,

Бих ли 'наша' њему подо6ногв:-, ,?' "
Он је ваљаст, ХИт~,р и окретан,
, ,
Доста ј' снаж'ан, а онако 'мали!
Истина је њему најмилија,',
3а правду би одма погинуо! ' . ;
Упр'аво ћу њ~rа"остави'ТИ,' .
И знам добро,' кајати 'се нећу!' _ Ј ,1
Р8А8Ван щ)Ла~и Ji м:ећућИ,на сто ,lWВИТ,И'

артију, зб.орu: ' , Ј
Ево овђе свега. Господару,

Па нап~и као што умијеш,
А ти внадеш шта у коме спава.
(одлази) ,
Владика узе и пошто сврши писаље, звони.,
Р8А81811 ДОЛази
Ти ме опет зовеш, ГОСПОD;ару,
,А ја хоћах доље на пољану,
Тамо' Шенат већ од неко доба,
Некојима ивриче пресуду,
Те да чујем, ва чим је вапело ... :?'
Јер се чује ,крупна разговора,
Бих pe~ao, до свађе ће"доћи ~!
BJI....нa
Држи саде, увми ово писмо,
И одма га предај књиroноши,
Да га носи бев оклијевања,.·
У Ду.бровник консулу Гагићуl)
И нека :Ми донесе QДГОВОр,
Да је писмо по здраво предао.
Кад уручиш писмо књигоноши,
Онда зовни Шен ат и главар.е,.
1) Јере.вја Гаrиt., БJl1lШ8 руев:и в:оису.l у Дуб'роввив:у_
Digitized Ьу
.
Google
i
21
Нека дођу код мене овамо,

. Е им. имам .нешто rоворити,
Док ми душа није оставила
Ово TpO~HO. ~ HeMO~HO : тијело - Ј
PaДOBa~ одлази;' а глаааЈји послије до
..џазе, па 8идећИ Владику слаба, послије. ду
жег ћутаЊа,. .
.. "ВАР· '[0"'0" . -.
Ти с' Владико са. свим . ослабио, .
Бог· Ђе мти, како. м·и. Q~. вџди, . .
Да Ђешигда више ОЗДР~IЏ1ти -.1
Нит' то било, ~ит.' ја логодио - !
Него мислим, не би згорег (јИЛQ:
ДОК c~ јоште' при ~истој памети,
И о сначем судити умијеш,
Да наредбу међу. нас 'учиниш,
Послије тебе шта Ђе се чинит.Иј
И кога Ђе слушат' Црногорци -. ?
Јер ти знадеш,. K~KaВ-.. je нащ народ,
Да по СМРТИ: свога Госп.одара
Не вјерује ником док не чује,
Како његов тестаменат гласи -!
С тога вељу,не би згорег било,
Да за вријеме учиниш наредбу,
А да Бог да, ти ЖИВИ9 ~yгo! .-
Ћор1)е Петров.'
Мани, чоче, такс разговоре,
Буд' му доста његове болести,
Туд' му и ти ране позлеђујеш;
А не ваља, кажу, болеснику:
у болести о смрти зборити.
Машан
Над би и то, Боже нас сачувај!
Знао да не од потребе бити;
Digitized Ьу GoogIe
22
Он би све то дивно уредио,

Да би сваки његовом наредбом,
Задовољан и весео био - I
Јер он знаце што у коме спава,
И ко свијет .и .људе познаје -,. !
(МИСЛИ на Ћорђију)
Лаао "рёРОНОIlll'
О том треба· 'добро размислити;
Јер с народом што слободу љуби,
Као што су наши Црногорци,
Није тако ласно 'управљати ;
Још да у нас ове слоге нема,
Владат' с нама не· би мога' нико!
СерА8Р ЋурawК08и1i
, .
Све је тако 'као што зборите,
Но ви знате' какав је наш народ:
Свак' би шћео да се нешто пита,
Има право,. јер смо сви једнаци ;'
Ја мним дакле, да би добро било,
Да се и он у томе саслуша !
Стеван П~нов _
Истина је, треба .у. нечему,
И народне же~е Сf!~J.lушати -;
Али ко би без' паМети био,
Да вас народ за све припиткује?
Да ли не знаш што су рекли стари::
"Колико је у свијету људи,
Сваки гуди по његовој ћуди".
Петар Фил~пов
Ко не читав свијет удесити.
Да једнако ~lИсдии говори,
Кад у њему свеыу, колики је,
23
Код толико милијуна људи, -

Не мож' наЂИ два једнака чојка;
Н и обликом. ни да једно мисле!?
Лазо Пророковм1i
Св е је тако, као што ти рече;
Ал ' је боље да сам народ своју,
Како знаде, судбину р'јешава,
Да не жали посље ни на кога;
Вл адаЈ'ац је као сваки човјек,
П а ка' човјек може да погр'јеши,
А лакше је једном ил' д.војици,
Да погријеше при најбољој вољи;
Н о што може ПОl'ријешит' мнозина,
С тог' не треба ником МОЂИ дати
Да сам ради по својој памети,
И онако како годи љему,
Те да читав народ упропасти!
Петар ФIIJlIIПОВ
До бро збориш~ али тако није,
И м нозина може да погријеши,
Јо ште пређе кад је самовољна,
А беззнања, и кад слоге нема.
BJlЗAMKa
О д два зла свагда с' мање бира;
А лакше је сносит' и трпјети,
З л о паметно, . него Jt.обро ЛУ1l0;
Л удо дебро краткога је вијека,
Зл о је љегов наш:ьедник свагдашњи.
С1'еВ8Н nep.O!
Не разумну ПОllај власт у руке,
Да он ради 110 незнаЊУСRоме;
Сам овољно што се · fЬe~IY ХОће,
П а ·си онда свршио работу,
И за себе и за љега самог!
Digitized byGoog[e
ВI8АИиа·
Самовољство ниђе добро није,
Нити .ltобра мож, донијети; .
А незнање у ~YHOBpa~ _~y~e - !
Машан'
Пусти узду хату бијесноме,
СаломИће и теб.е и себе)
Исто тако самовољни' људи, '
Када могу што хоће' да раде;
у неслози и незнању _с.воме,
Обарају .ништа не поштеде:
_Ка' бујица посље јаког пљуска.
Све обара што пред .собом .нађе!
Петар ...1 ..008

Бе-з мудријех и паметних вођа,
Прост је народ исто као стока,
Која собом не вна управљати;
Него срља ва туђом памети
Равувданог каквог готована,
Ил' онога што ва славом жуди - !
Само нешто реци му по вољи,
Ил' што годи његовој памети;
А он навре, бев да равмисли се,
Хоне л' бити добро, или неће;
Па свршује што му неко каже,
Због чега се и сам посље каје -;
Ал' му ништа поможено није,
Јер по смрти покајања нема:
Нити краја дјелу свршеноме - !
Туро П"..енац
На што коме вакопано благо;
На што снага ђе с.џободе нема?
На што памет ђе треба јунаштво,
Бев поправке на што је кајање -? !
- -' Di9itize~ Ьу Google

.~-
25
Стеван ПеРКО8
Ће у земљtl нева,љалци суде,
Незналице земљом управљ.аЈУ;·
Себичњаци ђе иаричу .правду;,
Ту напретка, правде. и слоБОЈ\е,
_ Нити има, ни,.-' j~. може бити! -... .
AaиUо долази, љуби Владици рукУ, а Вла-
дика њега у чело. . '.
ДаНIIJI~
. Хоћу,стрико, да ти право кажем,
С чега бјеше крупна рuзговора,
Радована кад си испратио,
Да нас зове код тебе овамо:
Пред Шенатом бјеху излазили,
Озринићи, Цуце и Бјелице,
Давијаху за Лисац планину.
Озриниiш веле да је њина
Од како је њиховог племена,
И од како ишћерасмо Турке,
Из овијех нашијех кршева!
На то кажу Цуце и Бјелице:
Да и. они већ двиј е године
Ј аве стоку у исту планину;
Па су с тога дошли пред Шенатом,
Да пресуди, чија је планина,
И чија Ђе да остане по сад - ?
Стрико Перо на то проговори -
Ка' да су га Цуце замаштале
Са својијем сиром и скорупом:
Да обојим' припада планина!
А кад чуше за то ОЗРИНИЂИ,
Довати се сваки свог оружја,
Имадоше чудо оградити;
Док их једва с муком умири смо.
Кад ја виђех да се по атару,
26-
Неправедно изриче -пресуда,

3абоље ме срце, проговорих;
Немој, Стрико, није тако право -!
Правије је да је Озринићска,
Ющ је она вазда њина била; - '
А опрости, е ти ово ре'кох -,Ј
На то Стрико I(a' да се расрди _; ,
Поче на ме свакојаке јаде, '
Ни пас с маслом што појео не би r
И ево ти Божју вјеру дајем,
Како ме је грдити почео; -
А У лиц~ толико народа:
Да ме ни би од Бога гр'јехота,
А од људи зазор и срамота,
Би пас пА-су за вазда причао:
LUTO се данас'од нас догодило!
Кад ја виђех, да престати неЂе,
Од његове бруке и грдила;
у клоних се, да не буде кавге - !
Добро оно наши стари кажу:
"Право реци, гледај па утеци 1"
(Дани~о одлази)
Стеван ПеРИ08
Истина -је права, Господару, _
Ка' што каже све је тако било!' '-,
И да њега-међу нас не:бјеше, '
Би се доста бруке оградило;
А ево ти ни сам казат' не знам,
Како с' ово -од некога доба
Међу нама _судити llочело;
Многи вичу~ да им право није! -
ВЛЦИilа
Ја сам, ево; 'ка' што ме видите,
Обелео, са свим' ослабио, '
27
Сам Бог знапе да л' ћУ оздраiнtni?

3а живота дост' сам учинио,
И у Српству спомен оставио;
Црној Гори сте ка' пријатељах,
Само глајте те их сачувајте! -
А о томе што ми спомињете,
Све сам динно у ред поставио,
Посље мене да немате сметње:
Тестаменат ја с;;ам написао,
И мало час њега испратио,
у ДуБРОRНИК консулу рускоме,
Пошто душа остави ми тијело,
И пошти ми кости сараните,
у малену на Ловћену цркву -
Он ће вам га собом донијети,
И прочитат' пред народом цијелим!
у њему сам за све наредио,
Како да се од зла сачувате,
3а Турке сам спремио сокола,
Маленога 3ека CTIlНKOBoгa; .
Ви и народ посље моје смрти,
Слушајте га као мене што сте:,
Да би тако вазда среЬни бил~,-!
Стеван Пер нов
Твоја воља нек буде, Владщ<о,
Ка' што' кажеш. нек' остане 'тако .
(Остали главари не8аДО80ЉНИ овом на
редбом устају и гунђајући ~дла8е; при поласку)
Лаао Пророкови11
Моје очи пр~Је искаrIале,
Него 3ека вщщиком аиђеле.! '_
... Сердар Ћураwнови1i
Пукла пушка, Филипа убила
Прије, но то Фили'п доче~ао f1}
1) И као ва неко чудо, оба ова С.lучаја AOl'O,ЏI.la су
се у истини, јер Лазар је доцније у истини ОС.1вјепво; а
"орђе Петровlffi сједи замиr.џљен, долазе
секретар, Машан~ Стеван Цуца, а посље Сте-
ван Перков. '; . . . .
.~ .
. CeIQl8Tap (Ћ~рђији)
Ваша свјетлост, што сте се снуждили?
Ваљ'да за то што' Владика рече,
Да је мало-г 3ежа остави.о.
Да по њему' он Господар буде - !
Ако ј' с тога· и нема другога;
Томе лијека ласно не се. наћИ ;
Мртви суде а жи~йзи дијеле -.
Владика је већ. изброја' дане, .
Јоште који, па га бити неће - '
Виђећемо пiта Ђе посље бити - ?
Русија је вама .. наклоњена,
Црногорци слушају Русију;
Ка' и други народи словенски?!
Само треба јоште. искупити
. Од некојих; племена главаре1
Казати им шта треба да раде,
Кад Владика растави се .с душом;
За остало све Ђе ласно бити.
Ћор1)е Петров.' (секретару)
Секретару, што збориш, вјере ти?!

Какови су то зборови твоји -?
Да ли снијеваш, ил' при себи нијеси!-?
Секретар
При себи сам и све знам што кажем,
И ви треба да ме сад послушате,
Ако себи сам доброга желите;
И ако сте народни пријатељ -,
Ћ1Раmковиli пр. пуцаљу (шеи..ука) поrииуо је O~ ПУШRe.

Век. еу rOBop...., ,.;а је ово пос..е,l;ље иаре";80 са. виеа
,цаиuо. .
29
Не шћасте ли мене. послушати, ..

Ви ће те се зато покајати - ;
Само Oнr~tl што ·Не бити касно·!
Посље кише на штр кабаница;
Посље боја са ·КО[lљем у Tp~e - ~
Вели српска _пословица стара. ;
'll8p1;8 ne'РIвlI1i озбиљно . ".

Та говори Бог те посјека.о,
Шта ћ~ рећи ти ·зборови твоји?
А не бунцај I(а' ·пијан кад спава,
.Или баба кад у пасуљ врача; ...
I{ад намисли кога преварити! __о •
_8тар .. :
Ја не мислим никога варати;
Да је тако као што ·вамрекох·:
Не треба ми бољега свједока,
Ви сте сами БИЛI1 у биљарди
Ј{ац Владика оно изговори:
Да је малог Эека оставио,
Да по њему он Господа.р:6уде.
И чули сте, што зборе главари .:- ;
3а то треба да Ct: зараније,
Око тога посла hриватите --
Те да вријеме узалуд не прође - !
(видећи да је Ћорђе" нерасположен, одлази.)
Маwаи
Па право је што секретар р~че:
Прилика је са свакој е CTpaHe~
Лравије је да си ти Господар,
Народ ће те рађе послушати;
Него малог Века Станковога _. ?
С тога треба да ва то порадиui,
Јере внадеш што говоре стари:
Digitized Ьу Google "

ао
Ко се споро на посао креће",

И оклијева кад треба да, ради ';,
TOM~ пос'о ,на, јалово ПРQђе'! '
~eвaн цуца
И вбиља ти све говоре право;
А ти си се, ето, ућутао -, '
Ка' што B8Jle,: два у кеси' НQвца, -
Јунаштво си внао просипати,
У Русији кад си тамо био;
Са некаi(ВИМ .т,амо Черке,~има:
3на' си ш~рит' туђе отачество, ј
А ва CBQje данас да не ма.риш !
Да ли не' внаш прађедовску клетву:
Ко не брани своје' о~.чество,
Tpar ће му се његов ,ископати;
Људи ће г~ lЧ>стом казивати '-, !,
(Ђорђе зачуђено ca?lO ,~уша' и гледа, их.)
.
'Машаli
Остави га, Bj'ep~' ти, Стеване,

3ар не ВI:1д,иш",е, се wћућурио, '
Ка' зец ,пл~шљ~iв у 'l'УСТИНИ ТРЊ!1,
Кад се ор' о, изнад њeг~ вије - !
Па не смије пров~ори:ти ,~~ије,,: : '"
Нит' ва ce()~, 1!~1.Т' ва, кога свога -.. !
, ,(дође Стеван Пер ков)
'Ъор1је Потров""
Машану и остаЛима љутито
Уклон'те се, 60Г нас посјекао! '
Са такови~ вашим разговором, '
Да се данас чудо' нс огради - ;
А да ли се БQга H~ боЈите, "
3а TaKo~e рц.эговоре Ц~He - ?
(Они одлаае; само остаје Ђорђе и Стеван Перко~)
31
'Ъор1је наставља ,
О з ависти, жив те Бог убио!
Куд .би онда да нестане Срба -.?
Сје ме ~TBoje у I<ам се створило !.
До шта ли си Србе ДQнерала:
Да никакве немају слободе,
HerG- с тебе многи у туђина, .
Још и данас робују дРУГ9ме;
Све што ј' добро, са тебе је пало,
Нен аситај проклета одрасли! ·
Па си твоје то паклено сјеме,
Већ у прости народ . васијала;
Да већ и он о невјери ради - !
И ђ е год се тако догађало:
Ниј е било среће ни напретка,
А да Бог да, да га овђе буд~ - !
3а Данила што ми сад говоре,
Ист ина је, да је - доста ваљаст,
И да му је најмилија правда;
Али у том ваљати му нене,
Шт о је свагда према сваком искрен,
А п лаовит -о. да те Бог сачува - !
Ње му није још ни то. познато:
Да је данас несрећно вријеме,
у к ом владар мора мисли своје
Так о крити, каозмија ноге!
Стеван .Перков
Как о ~реба да раде владари,
То ви знате који сте учили -;
А ја .мислим, · - и тако ће бити - :.
Да све оно што с' од свијета крије,
Ил' је срамно, ил' је непоштено- ?
Не поштени и лука~!И људи,
И з лочинци што су њима равни,
Крију своја непоштена дјела
Di9ilizedbyGoog[e . ;
,~
32
Од свијета и другијех људи ;

Ка' слијепи МИW,главата буљуна,
Што ~e крију од свјетлости сунца;
Ал' од људи не сакри се Fщ.шта ?
Свако· дјело дође на видјело ! -о •
. Јер
је земља З8клела. се рају, -.::,
Да се на њој с;:ваК6. тајНе··знајУ! _.
'Ьор1)е . Петровll1\
Ти сад ·збориш као какво дијете,
Које не зна за љуцко лукаство;
Него просто и мисли и збори:
Поштен· -човјек ако lJије мудар,
Он је онда раван .. будал.ама -
Које свако може преварити;
На несрећу· CBa~y намамити? -
Највећи је мудрац. на свијету,
Кој' се није у животу щюме
Од другога преваРИТI1 дао; .
Још је ве1ш КО сам није себе,
у животу своме преварио! -
(Стеван одлази)·
Код Цера Томова брата Владичина

. СерА8Р MIIIIO
Што Владици оно' синоћ· бјеше;
Те онаке изговори рије~~ - ?
Баш ка' да је, шт'о говоре људи ~
Пред смрт своју памет изгубио -!?
Не шће брата, или бар Ћорђију;'
Или Крста што би му личило,
Господаром земље да учини, .
Већ остави 3ека Ст.анковога,
l(рногорским да влада народом,
Са којијем од Косова нико
До данас још овладао није - !
33
перо Та.Он
Дјелу овом ни ја не знам краја,
Што Владика 01;е ». ЈЧtlttr.- ?
Да крв и нож међУ:: народ С,тавио'
Право 9НО народ Срщ:ки каЖ,е:', ··f,
"Једна кола 1<0 и'ма мудрости..

Да тај :има ЈОШ Тр'оја лу~ост~~'::~
7,.·J~T~~~ ··1
Нек' говори што. х;оћ.е Влад~ка, ..
и Hapeд~e какве зна,. нек' .чини;
3а живота свакога BAa.цap~, ..
Наредбе се .слушају његове-.·
То. је дала сре1;а ил' несрећа - ?
А чим њега нестане са свијета,
И наредбе престају љегове: .
То ће бити и с овом наредбом t
Лаао' ПРОРQRОВn
. . .'
Бог да прости и 14.0 те родио!
Виijу лијепо, нијес'И у лудо
По свијету учио науке.
Мртви суде. а живизи дијеле. Ј )
СеРА8Р Миnо
О мртвима ко ти рачун води?
До попови рад своје користи,
Што очате по неку
молитву,
I<ojy скупо пла1;ају
будале -
I<ao да ће мртвомепомоћи,
Што је давно веће иструнуо!
Петар Фиn.пов (долази)

Добро јутро сад и вазда било!
1) Овако се каже 11 ва аавеПlтање.
Правда и с~оБО.ll;а 3
34
Перо Т0808
Бог и теби помога~, IlErl'pe!
(О~тали' ћуте)
neтв, .....по. (њиха)

Што ћути-ге, који су ви јади?
Па сте: нешто СНУЖДЕ'ни и сјетни,
Ка' да СУ"вам' потонуле лађе'
Ilутујуlпi" 'по' дебелом ~fOPY -' !?"
CePA*1to'YPН"ilbB!I1;
А ма, Петре, шта се зна зборити,
Збори -добро, не чују те људи,
Збори право;- nопанућеш мука,
А зло зборит' није оробитачно,
Јер ЗЛО' добра донијети неће!· .....
. Петар. ФIIIIIП08
Ћутањем се не: кавује ништа;
А ан~ш добро, -да једнако гријеше:
Луд кад збори, памеТан кад ћути ! -
Перо .Томов
Зло је зломе казати .истину,
А горе је служити се ла~ом.:
Тешко оном ко се лажом служи!
Неће никад својој мети доhи - ?
Ако дође, кратко ћс му бити;
Јере ноге у 'лажи . су кратке,
Сама лажа брао се открива,
И срамоти РОДИТ.еља свога;
Док истина свога узвишује. -'
Лаао Пророиови11 (Петру Филипову) "
Што Ьутимо, ти нас кориш, Петре,
I{o се брине, не збори се њему. -
"'"
85
Сваки човјек има своју бригу,

Коју брине заради нечега;
Без бриге б.и био као стока,
Која не з'на ни о че-м бринути?
, СеРА8Р ЈОJlе
Свак.и брине ко има о чему;
Ми ни о чем бринути немамо r
3ао Турчин земље' при..т:и~нуо,
Нијемац гори, притиснуо море;
А . нас збили у ове крше"ве, .
Као змију кад у процијеп ставиш;
Ђе, нит' гине, нит' живити' може - ?
Још да ово слободе немамо •
Рад које нам већ завиде многи;
Боље б' било да смо на Косову,
Са Милошем. изгинули листом .
. Лан Пророиови1;
Ка' се неМА о ч~му бринути,
Ругаш ли се, Сердаре вјере ти? -
СеРД8Р ЈОЈе.
Правна брига то је лудост права;
Јер .сто брига и стотину мисли,
Не свршују посла ни једнога,
Докле човјек сам се H€ закаса!
Петар ФIIJIИПОВ
Није чудо што се неко брине,
Ко о чему има се бринути;
Но је чудо што се многи брину;
А о чему, ни сами не знаду!
. )
Сердар 'Ъурашиови11
Велиш, нема о чем се бринути,
Да ли не чу што Владика рече:
86
Да је малог 3ека 9ставио", ,

Да по lf:>eMY он Госпо~~р ,6у'де ! ?
ПеТNI
• -!
Ф.nицов
~
Е па добро, кад ~лаЩiка, хоне,

Оно тако нека, и остане! '
Пере T8tioв
Добро зБО'риш, нек 'остане тако,
Ал' ,се не, вна ,шта ће Р~~И народ;
Шта .ли мисле ос.тВ:ли главари,;',
Ако 'они против тога буду, :
Ј(ао што ће доиста и бити,
То ће једва дочекати Турци,
Примам~ће своје,присталице"
Обасут' 'их -благом и имањем;
Тек' да мржњу. међУ Н#i-РОД ставе,
Па би могли, на нас завојш:rити,
Лишити 'нас и, ово СЛQбоде,
Са ,KOj01d се преn св'јетом' дичимо!
3ло је с њоме, а бев',ље још горе!
СеРАар Јо..,
И та наша весела слобода,
Сто пут смо' је у крв окупали ';
Сто пут нашу, а стотину турску,
Али ми се ка' нешто преДВИђа,
Да ће мо је' и ми проиграти,
Ка' смо ово нешто уче~тали,
Удварајућ' себе главарима,
3авирати један од другога;
3а остало да не аборим ништа!
Петар Филипов (Перу ТОМОВУ)

Нек' говори шта је коме драго,
И нек' мисли што ком на ум ДОђе?
По наредби БИће ВлаДИЧИНОј,
37
Ма сви знаЛи окрилатит' Турци;

А шта кажеш ,за нашу слободу,
Да ћемо је с тога ИЗГУБИТИ!,. '
То су бапске нечесове гатке;
А опрости, е ти ово peKO~!
Ми сви знамо какав је Данило,
Слоб.ода је њему најмилија,
3а правду' би' одма погинуо - !
Ће је правда, !гу је· и слобода, .
Без слободе ниђе правде нема?!
Лазо Пророкови""
'Све је тако као што ти рече: .
Но ти знадеш какав је Данило';
Несташан је а плаовит к' To~e.
А за савјет никога не пита:'
Све је њему равно до Косова - ?
Истина је, он воли слободу,
А неправду и тиранство мрзи; ,
Али њему још није познато, '
.Да слобода није за свакога' - ?
И да правда има своје мане; "
Које не мож' ~aCHO исправити!
Стеван ПеРНОЈ' .
Правда није природом постала,
Но је људи, што' мислити внаду,
Удесише противу неправде; .
А слОбоду 'противу насиља,
Ради општег љуцкога спокојсrва !
СеР4ар 'ЬурашкоВll1i
'Није вајде. эборит' о слободи
Ј{ад је нема, нити не је бити;.
Само Tpli1je њена успомена,
Као нека из ,прошлости басна;.
и о правди сва~и збори радо,
~ .
38
Али неће нико да је твори,

Но свак' ради како годи њему.
Пут је правде давно зарастао,
Јер мучно је путовати с њиме -! ?
Перо ФII .. IIПОВ
Јесте мучно, ал' је ПРОбитачно,
Неправда је вазда живот кратак,
у њој сласти никакове нема;
Правда држи земље и градове;
А неправда зло за собом вуче.
Перо ТО.08 (одговара Јолу)
Да Данило правду и слободу,
Ј{ао себе и воли и цијени -
То му нико пореhи не може, .
Јер то воле и сви Црногорци;
Но једнако сн'јева о I{осову, -
Још Владика ево у животу,
Он би шhео да војшти на Турке ;
А не мисли да нијесмо кадри;
Па кад би он Господар постао,
Он би одма са шаком народа,
Ударио на СИЈffiОГ турчина;
А то би му многи повладили,'
Само да се · покољу . с Турцима;
Па би МОГЛQ и несреЋе бити - ? .-
"А ко тражи; силом нешто веЬе, Ј
1 .
Мож' иэгубит и оно из вреће -~" , r
;.. Сердар· JOJIe

Нека Бог да, го'сподине' Перо!
Ка' што каж~ш,Д:а би тако било;
Јер у ове врлетне KpЏIeBe, _
Без бојева како би )кивј~)IИ -?
А што велиш, снијева'о Косову;
Има рашта јер смо по I<OCOBY,'
На све стране грдно расијани,
Digitized byGOOgle
39
/
Да не знамо један за другога;

Нешто Турци собом притиснули,
Не што Ћесар себи премамио,
Не што опет пошло у Русију,
Из губило језик и слободу:
Ми се збисмо у ове кршеве,
Ће се живот бори са мукама,
Ра ди ~epe и ради слободе;
Те тако се с нама догодило,
По несретној смрти Душановој,
Се бичњаци, гаДIiИ властољупци,
Великаши траг им се аатръо!
Ср пску снагу грдно саломише,
На род српски на толико страна,
Разд'јелише ка' Ј{раљеви Пољску -!
Петар ФИJlИПОВ
Ће је ' јагма за власт и за благо,
И ђе нема слоге и памети,
Там о нема правде ни слободе;
А ђе правде и слободе нема, '
Та мо свагда грдно пропадају,
И ниште се народи и људи -1
Сердар' МИJlО
Слободан сам докле казат' могу:
Не бојим се Цара ни Ћесара!
Ни т' се бојим икога до Бога;
А то ми је од ђеда остало,
Т о ЋУ бранит' док ми живот траје' -' )
(YFTajy и разилазеС,е)
ВJlцика Његуш на смрти
• (МОЛ~ .се БоГу)

О, ти вјечни, непо'с'тижни Боже! .i
Ш то Природом уrјраВ.iъаш· и владаш, .
Digltized byGoogle
.1'~
40
,I
и правац јој у вјечности дајеш, ·1

Да те с' сјећа и хвалу ти даје! -"
Ти, који си вјечита истина\
Покажи ми милост са висина,
Ако ми је мријет' свакој ако ?
То IIОШаљи благога анђела,
Да ми душу растави од тијела,
И однесе теби, - од кога, је:
На аманет човје~у - предата! -?
(Долази слуга PaДOB~H)
ВJlцина њему
Радоване, које ј' доба дана;
Је ли B~ДPO, или је облачно?-
Радован
Болеснику ноћ је вазда тежа;
Јер у ноћи рааговора нема, -
С тога и ти, зар се плаши ш ноћи -?
А што питаш за доба и вријеме;
Вријеме је, љепше бит' не може,
А сунце је веће на заоду -, ?
Па се клони, хоће да почине,
Да га рађе сутра дочекамо!
8J8,ЦIIBa
Сунце, велиш, хоће да почине;
А ја мислим путовати, с _њиме~
Пред вјечнога тамо 'на ИСТИJiУ,
Ће никоме лаже не помажу;.'
Ће владалац раван је просјаку,
Ће се -слаби не боји јачега;
Ће сирома стоји с богатима;
Ће је једнак веЛИI(И и 1d&ЛИ! .
(долазJt му .ропац)
Боже вјечни, спаси Црну Гору,
Боже вјечни, спаси .народ српски,
41
у клон' од њег' завист и неслогу;

Дај му памет, слогу.и јединство,
И умудри њсгове првенце -!.
См ети, Боже, све · српскедУшм.ане, . .
Како туђе, тако и домаЋе. - .-
Да о своме јаду забаве се ; ,
и да Срба оставе H~ миру,
Те да Србин остане Србином.
(издану)
РаАован
(гласно)
Леле нама, браhо Црногорци!

Да нас грдно с главе погибоемо:
Ко ће од сад храбрит' Црногорце;
Ко пред свијетом лажи откријевати,
Што невјерни намећУ сусједи, .
Цр ној Гори и Српском народу -.?
И једнако о невјери раде,
Да и ову јоште шаку људи,
Са слободом и крстом раставе - .
За чим. чезну, пропало им царство!
Др уги им га срамно пригра611ЛИ - !
Дол ази Горда сестра Владичина и каје у глас:
Ку д си тако уранио
Сестри тужној ;
. У најбоље доба своЈе
у младости!
Ко м' остављаш Црну Гору
Њен владика?
Тв ојој глави би суђено
Царовати!
Ко ће корит' издајице
Српског рода?
Ко јунаштву Обилиhа
Плести вијенце ?
Digitized byGoog[e
42
у венути неће нигда .

Горски вијенац - !
Он ће вЈечно китит' главу
Свог пјесника;
Из њега ће к ида т.' цвијеће
Научари - ;
и с њиме ће своје вијенце
I{итит радо :
Обилићу ти си раван
Умни јунак - !
Тобом ће се поносити
Српска ПЈесма;
Твојим гробом дичиће се
Гогди Ловћен! .
За тобом ће тужит' дуго'
Црна Гора - ?
Србин ће те спомињати
Вјековима!
Како ли нас с главе нађе
Погибија - ? !
А сусјеД'и с обје стране
.: Неlнiсити -. .
у памет се , Црногорци
За времена! - ,
(долазе главари)
Стеван ' Пер ков

(покај ници)
Не, што чини'ш, . женска главq ~

у жалос-z:и/!.. · . ..
Сама себи гријех' навлачиш
у незнању ~' . ' .,
Јер кукати, за в.шџiикОм,
Знај~ не ваља .. .
. ,:
Он се јавно одрекао "
Свега свијета';
Digitized byGoogle
·'
43
и свакога рођенога
Сестре, брата!
и јавно се завјештао
Пред олтаром:
Да угоди и послужи
Богу. цркви;
Не би ли се опростио
Пуста гријеха?!
(осга.ли плачу)
.
Перо Томов послије дужег ћутања :
Дајте, људи, да мрца спремамо,

Ма нимо се плача и кукања;
Па трпимо као досле што. смо!
Ћорђе Петрови11
Не ка плаче Ј<О може плакати;
Да бар' тугом разум помуhени,
Неколико са плачем разгали:
Ка' што небо плачем дажда свога,
Разведрава и ништи , облаке;
А ја никад ие могу ' плакати!
Перо ТОIIОВ "

Мр твог , жащ1Т' лудог :свј.етовати,
То је само једна дангубица , !
Нiщо' П~рoiJ..ј
ЉУД'~fа 'очи ' нијесу ' за плач дате,
Же нама је' плакат ' остављено!, :?
" I . .'
Стеван Периов
Да ли нијесте никад~"'~Jlушали,
Ће паметни ' 'кэ,зивају ' љУл..J:f :. .
Није вајде за мртвим плакати,
Боље ј' живом кору леба дати.
Di9iliZedbyGoog[e ;,
44
Ћор1)е Петрови1't
Смијех и плач, пјесма и KYK~њe,
Радост, жалост, туга и весеље; .'
Меру собом браћа су и сестре,
Јер од једног ироизлазе . стабла? .
Туро П.аменац
Да ну људи, камо ти · нопови ?
То је њино да га опремају,
Јере знаду како се то ваља · - !
. Иво
3а живота купе с' око њега',
Раков '
Као овце око ЧОQанина,

А сад не мож' ~иђет' ни једно.га ;
Као да се Ii од MpT~OГ плаще?
(долазе попо.ви)
Поп Ристо
Дa~ ево нас, божија ви вјера;
Ми с' ни жива не бојимо чојка; '
А камо ли . да с' бојимо мртва,
Без оружја и без нииђе ништа!
. Опремају мртво га, и пошто га опреми-ше
Поп Лука
Ела почни папе Шпадијеру,
Ка' што треба владици опијеJlО;
А ја не жнам ни двије унакрст!
fJOI'IlQnaдијер
Како не знаш, Бог ти брацка, Лука!
Да ли нијеси никад у животу ;
Сарањива' мртвога .човјека - '/
Поп Лука
Не сјећам се, да сам сарањиВа'·
Мртва чојка, што ј' умръо дома;
Digitized byGoogle
r
до по HeI<Y остарјелу бабу,
Или дијете; те га самрт нађе - !
Људи' гину тамо на бојиш'гу, \ -
3а крст' ч ас.н и вјеру и слобопу;
А ко гиме :за крст И слободу;
ТОМ -не треба ни поп ни молитва,
Он је спашен и ,Аtз о_сцга тога - !
I поп.М.....
t Има нешто, к.жу., у књиг.ама,
I
UUTO се чита на оооб владици!
1
Нов.ца ЦерОВII1i
l Не знам тамо' ШТО у књИге пише;
~ Но знам добро, па сам много пута, .
С љ'име био, о свачем аборио -- ;
Он ми бјеше ка' остали људи. -_
Једе, пије, задовољст~о тражи;
А то чине и остали људи -.
Ја мним' дакле, најбоље ће бити,
Да се чита ка' осталом Чојку.
Перо То.ов
Мало прије из Мораче дође,
Димитрије, Архимандрит стари,
30вите га он Ђе вам казати;
Јер он знаде за сваку работу, .~
-ј
Ишао је, кажу, у Русију, -~

У Атину, и У Свету Гору.
Светог Саве требник је читао;
3борио је са ученим људ'ма,
Ње}IУ ништа није непознато -.
(Послаше по Димитрија, а они продужише
разговор.)
Иво Ранов
Макар да је по дјелу владика, . Ј';
Он је опет, и остаје човјек;

Друго од њег' ни бити не може -- !
46
НfЩО Петров"'"
Слушао сам да је TOMaae~1
С мало риј~чи, цио његовживот,
Написао овако о њему:.
»ВЯ8ДИl<а је а iJ .Књаз је;
"Сирома је. ~ и ф~лософ j~;
»Још је пјесник, а и тИ,ранин је! -!)
. Ьеро' Томов
Томааао ка' и дрУГИ -'писци,
Може писат' што му на .•УМ дође.;
Ал' не .мора то· б8ТИ иетина.
Што 1<0 I<аж~:.о .He~o~ дpyгo~{e .
. 0·. . _ . ~ •
. ....__ Петро8ll1i
Туђем дјелу' и туђ8М 'говору, .

Сваки ЈIакше' може на1ш ману,
Но да што оам ,учини паметно.:!
Петар Филипов
Који туђ,е изнал'ази ~laHe,'
Попранити свој е- заборавља.
Стеван Перков
у оцјени много људи - гријеше, .
I{ад некога I<уде или хвале,
Јер ни у том' 'не пазе границу;
Већ по туђој ид" ~o ~Bojoj страсти,
Ил' вависти, или претпосrавци,
Неправедно иаричу пресуду - !
Стеван Цуца
Истина је што си сад река'О:
Што је неко јуче до небеса,
1) Vescovoе Principc,
Povero е FiloilOfo,
Poeta е Tirano. ~ .
Ријечи ове, ч)-о сам, од Књ::ша. ДаНIt.llа, јер их ie
он често ивговарао.
47
Уз носио, на то данас виче;

Што је јуче гледа' са . презрењем,
Да нас опет уз.носи и хвали! -
По највише 'грtјеш~ незналице, " .
и власничке гадне УД80рице;
l{an ономе Шl'Q ~'~1 ~УЦI0' лиј е,
Ил и каквом гмн:ом себич~аку,
Пр иписују , славу : и ЈУнаllПI}О.
IIво РакOlt
Јо ш је горе кад заопуцају, ·
Хв алећ' кога,илИ' га ' кудећи .;
Па не·' знаду да се ' зауставе,
Но ћерају тол~ко : далеко ~,
Да човјеку чисто обљутаџи ;
Хв алисање као и куђење?
.:\ ,
',' ...
Ум јереност златна' је средина,
Не каје се ко се њоме СЛУЖI.f;
11 р ећераност не ваља· у ничем,
И похвала кад је ' прећсра'на; .
у времену постаје отужна; - '
Шт о ј' одвише не ' ваља ни Ь маслом.
Риј етки су што цијенити знаду,
Вел икане и њйхова'дјела:
Ко би мог' о право да оцијени?
По рцијиса, Брута и Сократа .;
Ису с' Христа, Хуса, Јеронима "
Оби лиhа, са два побратима:
И осталих свијетских великана;
И то онда кад требаше мријети - ?
Hp~o Петрови1;
Када неко толико уради,
Да премаши свачију' оцјену ј
'..:с 1
. .
. ', _
о''
!' '-
Digitized Ьу Goog [~~'

48
Историја за љеr:вје Ј.fала; ,. .

Он прелази: ни ~a!d ,~e' зн~" как!?", "'. ',:
у весело царство ПОЈезије! - ,', .':
, • • _, • • • ~ :. •• • 1. " .'. ..: ..
, ,'. '-18,118._ :' " . "

За Владику ,штос.ад Rрџq' pe~~:"~":'
Што о љему кП у' књизи' пише,"
Или збори по ~~jqj d1амети ; .
Је ли то све иJi~ није ист"на,
Од' ока се .не да. ,одмјер"ти _.' 'Ј
Он је човјек,' ка' сви ;ъуди' IiI:ro су;
Па је мога' 'ка" и' сваки ~OBjeK,
Поред добра и зл'о уч~нити -:-;
Нема чојка који" нема мане, .
Макар оне што· се роди с њиме t
; •• 0
СВ4КИ човјек им~ своје ,MaH~, .

Понајвише што су С, љим рођене;,
А те мане, Џ1ТО се, роде с., чојк~м .;'
Не даду ,се ласно излиј~чити -:-
Па макар он И патриар фlO!
Та и они, које славе људи;
Нијесу били без својијех мана. -
Стеван Периев
'Остав' мане, и љуцке qл~бости,
Чему краја не мож' уватИти,.
Овђе сад је ријеч о опијелу:
Да л' се чита владици опијело;
Ка' осталим што се чита људма - ?
~PO ТОМОВ
Истина је да је и он човјек,
Као што су и остали људи;
Али он је јоште и владика,
49
Па је ласно да се чита њему,

Не што друго, мимо друге људе!?
(долази Архимандрит Димитрије .)
Поп Миња
Може бити, ал' ето не знамо.
АрхимatЏtрит ДИМИТРllје
долазећИ :
Ка' не знамо, немој се брукати!

К њиге кажу за сваку работу,
Само треба књиге отворити,
И виђети што у њему пише?
Новица ЦерО8d
Зн ате, људи, што бих ја рекао;
да се не би у што огријешили-,
Ја мним да Ђе понајбоље БИТk1,
Из три пута да му сви речемо:
Б ог да прости нашега Владику!
А ви посље :(њиге отварајте,
И читајте што у њима пише!
АрхимаНАРИТ Димитрије
Кад ХОћете нек' и тако буде;
Ја ЋУ' зборит', ви зборите за мном!
(говори а остали за њим)
Б оже благи, помени владику!
Т в ога слугу, нашег господара,
Оп рости му свеколике гријехе;
А к'о ти је што год сагријешио? -
П о слабости ил' у каквој нужди!
Ка о човјек у ВЈечитој борби.-
У нужди се лако и погријеши,
Ра ди земног уживања сласти
И небесно изгуби се Царство.
Оп рости му, ако може бити?
Ш то Ћесару даде СтањеВИЋе,
Ђ е је Долчи, НИ КрИВ нити дужан,
Прав)I,3 и С.ЈоБО)l,а 4.-
Digitized byGoog[e
i;: ..·"·
'.'
50
Изненадаизгубио главу;
Опрости му што ИваНОНИћа,
у бој љути издаде у 3.ети - ?
Опрости му што се огр'јешио,
Кад превари побратима свога,
Али Пашу, . бега Сточевића;
А најтежи гријех опрости му!
Што погуби толике бегове,
Који бјеху на вјеру задату --
Коп. Острога на договор дошли!
С Црногорце да се Дого.воре.
О јединству СЛQЗИ, ' и одбрани. -
Ту је грдно, без сваке потребе,
Сагријешио теби и народу. _.
И остале опрости му гријехе!
Дај му, Боже, по твојој милости,
Покој тијелу и спасење луши ;
Нек' му она у царству духова,
Вјечно влада и царује тамо,
Као што је и овде на земљи,
Несамртним владао подвигом!
Сви вичу: "Амин"! ПОПОВII отворише књи
ге, а остали одоше на страну, Пошто опијело
би очитано у свануће дигоше мртво тијело, и пје
вајући црквене пјесме, однијеше и саран ише,
на Ло~ћен, и најпосље отпјеваше: "Вјечнај а пам
јат"! Народ около црквице посједао, једу и
пију даћу, . а главари сјели мало на стран у. , -
Туро Пламенац
Људи, браtю, што ћу да ви кријем ,
Од синоh ми врзе се · по глави,
Што рекосте да није једнако
Владичино и наше опијело,
Што једнаку вјеру вјерујемо;
Па сам себи чисто 'Не вјерујем,
Да су људи и пред Богом равни! '?
Digitized byGoogle
51
Пепр~ ФIIЛИI'IОВ
:и попови' нешто ·се збунили,
Па не знаду шта ·треба почети;
Но све гледа један на, другога, .
·Ка' да јуче дошли су од' коза - !.
ВОјвода МирkО
Не дирајте у наше попове,
.Добри су нам, какови су -да су;
·Они С нама зло' и "добро дијеле,
А не траже' славе ни превласти,
Ка' што чине попови остали -
Који ишту,' да ИМ све у цркви,
Блијешти се од' сребра и злата;
Да не можеш озбиљно мислити,
Рад чега си до·шао у .цркву? -
Да л' па мислиш о МОЂИ природе,
И ономе Щто јој МОЋ ту даде,
Ил' да гледаш .слике мртвих људи,
И попове што по цркеи. раде,
Ка' ·да моле ·милост од некога;
Ког' не .виде, ико их не чује - !
Нрцо ПеТРОВи1;
'То је само правно шаренило~
'И свијетлост која. очи: мами;
А ум иде кюю очи гледе! ?
Право Јакшиh река' је владика:
"Док ми. буду дрвени путири"
Бити nе. ми Qд 'злата попови;'
А кад буду ,од. ~лата путири,
. Бити Ђе ми дрвеци попо~и~1). '-,
1,) Горљо-RаР.llоваЧКII ВЈа,цlllв:а ЈаВ:Шlllt.., римском пре
жату, воји је у вријеме иесреl.не владавине (ва щiавос.l8ll
ве) Марије Tcpeallje, и љеноr ИНl~вивиторсв:оl' Генерап JIи
Жијеиберrа, који је ишао по ДахмациЈи, Хрватској и' )QIyr••
ијеСТИИ8, и ва1'ОИИО праВОС.llавне .ца се увијате, обеt..ава-
·'ЈyI;.И ии вптне путире, и .црyrОј, Јер у ово врsrjеие у ино
гим праВОС4аВНИIII црквама, с.в.ужено ·је и у :){рвeиilИ 'Пута
,.
Digiiized Ьу Google
Стеван пернов
За опијело мож' да буде тако,
Јер Бог није правио опијело,
. Но владике и други власници;
Па су ваљда и у том ' скренули,
Нешто више на својуаи страну;
А пред Богом сви су људи равни,
Као ' и Бог што је пред људима!
Туро ПJl8менац
Вјере ове смијешне су работе,
Не можеш им краја уватити,
Ма са које отпочео стране;
Баш ка' да су само удешене,
Рад нечега, · чим се људи кваре!?
Стеван Цуча
Свака вјера љуцка је работа,
С тог' и у њој иде по атару -;
Уами само кад идеш у иркву,
Ђе се Божја врши летурђија;
За нладике и за великаше,
Бог се моли ' нише но за друге.;
Па још многа жеље им се љета,
А за народ чисто ка' мимогрe..n:!?
СеРАар ми о ..
Они тако у свачему раде,
Са народом и другим људима,
Ка' што ради злосреtiн~ маtiија,
Кад пасторчад поред ђеце гледи.
А о томе казали су стари:
"Своја мајка милује и кара;
А маtiија само приговара". -
рима. - За овог В.lа.цику (Јахшиt.а) прича се; .ца се је

сам отровао, само .ца ие иде Царици Тt>реsији, (која гаје,
каау, БИ.lа ПОСИНИ.lа) ва о.цговор, што је се ПРОТИВIIО
уВИјаt.ељу. -
Digitized byGoogle
53
..,.,M~.j1<a кроји, дуго и широко;

А маћија, узано и кратко 1" -
.име, маЈка, пуна ли су уста!
СерАВР ЋурашкoвII1i
Ти знаш добро што говоре људи:
"Свака кука себи више вуче" --,.!
Вјеру, закон, ка' и све остало,
Правили су сами собом људи,
.Хоћах рећи сами великаши;
Па су све то тако удесили,
Понајвише како годи њима - 1
Та несрећна себичност и слава,
Чак и на то још их је навела:
Да измисле вјере свакојаке,
Те да тако раздвоје народе;
Да међ' собом ка' душмани живе,
Да над l;Ьима лакше господаре.
80јВОАа МIIPB8
Вуку за нос исто као стоку,
Неразумне народе и људе; ·
Ка' Мухамед грдна варалица,
Што је својим лажним обећањем :
Да ће сваки 1<0 му вјеру прими,
Пошто умре, пошто нестане га
Уживати сва земаљска блага,
Која може човјек замислити 1
И Урије некакве ђевојке -?
UUTO им пара у љепоти нема;
Што се човјек од погледа њина,
Као восак покрај ватре тали? !
Па му тако многе незналице,
У надању свога благовања;
Лажну вјеру у незнању своме,
Пригрлиwе као да је права - !
Тако многи варају будале;
Digitized byGoogle
54
Право оно казаЛИ' су CTap~1.! ..~.

"Обеi1ање ЛУД0М :paдo~a~~·!"..
. . Крцо', ПеТРОВIt1;' .
Боже драги, .:~a: ЧУ;ЩВ ГJI6fрОСТИ r
Патити. се 3~' .живот.а ~J30ra,. .
А по смр:ги. чека.т' ужи;ва,ц,а., Ј.: •
Ил' некаква p~ja'H' б.!l:а'}'lffiНQТ:~,?.f .....
, Кад истру~е·.и к.а.д нестц.fi.~ I;'f!" :': ," '.
То је ГЛУПQСТ·,.~ f\Q:joj .рав»е. H~4i'~ : ..'. ~
. Сtlрдар. Мило':. .
Неваљалцй; Вог их' јако."кЈ1е·о !~~:.:
........
Буд се љули' 'дијеле г6'~op'OM;";:"" . ' ... ..
И некијеm' природни'м' на,гнуЂ"еМ·;.' ,~
Туд их вјером гадни' себиЧ-Њаци,
Раздијелише,. те· и:k о~фаз'йtце '; . .
Један ДPYГ()~J да ~aд не 'вјеРУЈе,
Ма му овај звиј езде с неба' скида':..
Војвода:' МИјьа~
Право збориш, тако' је 'Серn'iфуi[ .
Стотину сам размишља:о 'пУта, ; ,
Шта не рећи, )Џ1 једнаки људи, .

Једног рода и' jeД~bГ nореkла,"
Па рад вјере' и ·Њ-ених обреда,
Међу "собом 'гложе се и 'мрае;
Ко ту злобу међу њих "'усади-:
Бог га клеQ ЦРН' му: образ био,.
И овога и OHOГ~:: свијета!'
. . ,
н'овиu. .ЦерD:ви1i . : '..

Није другач, УSМ.И- .само ХРИСТА",
Што је свијету. оч.и· отворио;
Са науком својом О~tJештаном,:
Да свак' позна БО'I]\ и, ~стину;
И да CBQr.a поштује ~лиж'њега~
Као себе или кога свога;.
55
Вјерују га, на ,више НЦ~Иiiаt

Сваки тако како 'годи љему,
Ријетко који како треба пра~о;.
Па се с тога међу. собом мрэе,
Један другом да. поваде. О.чи. -
Да их пит~.ш, рашт~ raKq раде,
Ни један ти каэат' I:'e б~ энао?!
Ирцо ПеТРOВll1i '. '.
Свадили се Патријарх и Папа;:
Ради своје несретне П'ревла'Сти,
Папа ШЂаше ха ·ее,'8Ише слави,
Па у томе Hecp~Ђ.HOM эаносу .-
Подло дрэну, те вјеру измиј~ни,'
И посија грднс;> међу људе:.
Злобу, эавист, и гад.нунеслогу,
Да их прати. циЈела· живрта {. .
Ћорђе Пetро..' r .
Глупост љуцка опаке је hуди;

Славољубљен кад се "ко ОПјани,
Не можеш га· ничим изтРиј'еэнити' - !
Папа ШЋаше да га зову љули: . .
Намјесником· Хри6тови·r.I:~на эемљи!
Да га славе подобно вишњему :.
А реп l) му се· по пепелу вуче!
Ни Патријарх ~иш:г' 'не бјеше·~QЉИ..
За такове гадне' сООичњв.ке,- ,
Презрење је M~e~a. награда!
Стеван Цуца . .'.
Просто било. што варају :људе"
Кад се слијепо преварити дају" "
Као ђеца на шарено јаје ;.
Ал' непросто што их силом гоне,
Да вјерују оно чега нема,
И· свршују што их' понижава - !
1) Од а.ъхне.
56
Слушао сам ђе причају људи:
То је, веле, у Шпанији било,
И у Риму код некаква Папе,
Да рад вјере и њених обреда;
Грдне муке људма удараху -,
Да им само одкуд видиш слику;
Сва би ти се кожа најежила,
Жалио би што се аовеш ЧОјком,
И што облик носиш човечији - !
Туро П"ненац
А да, чоче, и ја сам слушао:
Да су Папа и један влацалац,
Што каљају свј'етску историју,
Недостојним својим именима,
Јеронима, и славнога Хуса,
На агаришту рад свог властољубља,
Као сува дрва сагорели - !
Само аа то, што Хус право рече:
Да је Папа ка' остали људи,
И у свему да је њима раван - !
Сер",ар МII"О
Зар њих двоје, могоше њих двоје,
Савладити па још сагорети?
А да њима ђе бијаху руке;
Да с' одбране од таких варвара?
Ка' њих двоје,· што абориш, вјере ти?
Они нијесу ни прстом макнули; .
Но су само ааповијед излали,
Нерааумној око њих свјетини,
Што је вјером ЛdЖНО отрована;
Па је она богомрско дјело,
Иавршила у незнању своме:
Да угоди Папи с поповима !
Digitized Ьу Goog le
57
Такови су, Христа и Сократа,

И остале св'јетске учитеље, -
УдварајУЋ' себе власницима,
У незнању лишили живота.
Нрцо Петравll'1i
Боже драги, да грдне срамоте,
3а род љуцки, који лишен није,
Свог разума и својијех чула;
Па се даде од неког пустога,
Наговорит', да свршује дјела ;
Што каљају љуцко достојанство!
. Стеван Перкоа
То су подле, неразумне слуге,
Гадног ропства и пустог тиранства,
Животиња у љуцком облику -1 .
(долазе попови)
СеРАар Мuo
Највећа је на земљи несрећа,
Кад се вјером, без свог убјеђења;
Руководе народи и људи,
Па рад вјере зло чине другоме,
Ka~ што paдl: многе незналице.
Apx...aIlAPIIТ А.....Тр..је
Ман'те, људи, таке разговоре,
Незналице оставите на страну,
Човјек мора нешто вјеровати;
Јер кад ништа не би вјеровао,
Он би био раван животињи,
у сусједству што с њим обитава!
Па и код ње, нешто назире се:
Што на вјеру и захвалност ли чи,
Зар да човјек од ње буде гори - ? !
Поп Р"СТО
~ваки човјек, којим разум влада,
~opa имат' неког убјеђења;
...
Digitized byGoogle
58
Што вјерује и . за чим се креhе,

Бар' свог ради душенног спокојства;.
Ил' онога што га на то креhе -; '! ' :
" Перо ТОl108 ' .
Вјеровати ШТО::rP:aауw Јцщушта,
И и мати свога убје,ђ~ња,,. .
М о ж е CBaK~, и нек MY.j~ просто;
Ал ' због вјере мраити другога; .
И д ругоме чищпи 'неправду,
I{a' што чине многе неаналиuе,
Н ије вјера ~eгo је заблу~ -. !
IJoj&oAf ~~"
Не бринем се,. нити ми је стало;
З а туђИ,нске ~jepe изаблуде, .,.--
Док је: мени крснога имена; · ' . .:
И док ми је вјере православне,
I{oja брани прав.D.У ~ слОбоду,
Ч а сно зове народе И.,људе;,
Д а свак' позна Бога и истину,
И да љуби својега БЛИЖЈ;Ьега.
Ј{ао себе, или кога свога: - !
Ову вјеру, и моји су стари, -. -
Поштовали1 , нијесу ..се K;Aj~:д~, !
АРХlIманАРМТ ".ПРllје -.
До б ро збори ш и дру-кчије' није ~.
Многи мисле- вјера - није ништа,
Пост, молитва да СУ бе8мислица;
Је р не могу да увиде сами;
Да пост љупке УКрОћава страсти,'
А м олитва ум човечији буди, -
Да се може право размислити:
О свакоме предуэећу своме;
А вјера му ПОСТОЈМlСТ~ даје,
И улива за будуhност наду - ! .
Да uротивства може сав~адати - !
,
Digitized byGoogle
и незгоду сваку истрајВ:ТJI' -~: -:Ј
Без вјере би И без сваке' наде, .
Мучан био живот ~овјечији'-! .
Леп . UlПЦIЈер о
,.
Ће на вјеру забораве љуnи;·· о.
И ђе страсти разум овладају, . '. О:
Тамо умно. настаје растројство', '. Ј .:;.:' О:
Слога дру.Ш'{Ra тамо изгуби се·?· ... " . о
Иэгубli" се ,љубав' ка ~лижњему; ,. .' :
Тамо сваки у свом преДУЗСћУ, =
Не павећи,. срља :лаКОУМl-i(,)
..;......;
И ва ОНИМ повести се даје, .. :.
Ко га мрзи и о злу му: ра)tи· ј .
Као Станко ЦрнојеВИЋ Иве·
Што похули на вЈеру ришћанску,.
3а турскијем пође обећањем; .
Па и прође: као кико његов. -
Ко вло пође, ОН' на горе' дође.
'о'
Војвода M~PHO
Слушао сам ђе rrрич'nју људи,
3а некакве свијетске научаре,
Што. су, веле, м:удри И .паметни ;
Они кажу: да је Bjep~' крива,
Чонјечанетво што не 'напредује,
И што нема правде и' слободе! t
Ар~имандрит .ДимиТрије:
Јесу· мудри; 'али вборе лудо !'. '
Коме вјера може вакратити,
Чинит' добро својему ближњему,
И бранити правду и слободу?
Ка' што учи вјера православн~;
Но је криво .пусто влаСтољуб.Ј!;>е, '
И сеБИЧНОGТ смијешана ..са страшћу;
А ђе равум и поштење влада,
Ту су .слабе и 'сила и вјера,
Да човјека од добра одврате.
"
60
Ст8В811 цуца - Арх. Дим:ит. -
Jl,обро збориш, вјера није крива,
Јер она је једина идеја,
Која умно узвишује чојка,
И уноси љубав међу људе;
Ал' су криви Хоже и Попови,
_ И фратрови њихови другови,
И остали што се вјером служе,
Што рад славе и своје користи ;
Направише од вјере занате, _
_А од Цркве створише тржишта;
Па у њима продају молитве,
Много скупље но Јевреји злато!
И за мртве арач узимају,
Који многе плаћају будале,
-Сујевјерно у надању своме;
Као да ће мртвом олакшати,
Што је давно веће иструнуо
И у друге пријешао стихије!
Странац
Још је горе што варају народ ,
И уче га да свакога мрзи,
Који вјеру не вјерују њину;
И ко Папи или Мухамеду,
Не вјерује, нити им признаје:
. Да су они мимо друге људе -.
С тог' и данас многе незналице,
На срамоту деветнајестог вијека -
Иду Папи, па му се клањају; -
:И некаква траже благослова,
Од самртна, себи равна чојка -,
Кој' се од њих само разликује:
Са дугачком на себи хаљином,
И што брије браду и бркове - !
Тај благослов плаћају му скупо;
_ У надању да се дочепају,
Digitized byGoogle
61
Некакова раја и блаженства - ?

Ил' да барем у Календар дођу! ?
Војво..а МIIpIIO
Још и данас има незналица,
UUTO у CBOMe~epCKOMe сљепилу,
И глупости помијешаном страшћу.
Мрзе браћУ, и остале људе,
Који вјеру не вјерују њину;
Али ваљда наступит' ће вријеме? -
Кад Ђе разум науком и знањем;
Савладати страсти и глупости,
И кад Ђе се свуда у свијету,
Без разлике вјере и говора:
Узајамно штоват' човјечанство! -
А нек' збори како ко умије ;
Ће ко воли, H~K се богу моли - t
Човјечанству то ништа · не смета.
Нрцо ПетрОВl.1i
Ком' је вјера преча од човјештва.
Трагови му нечовјештвом смрде!
Просто било кад неко вјерује,
Што му разум вјероват' налаже;
Ал' непросто кад неко вјерује,
! И клања се себи равном чојку!
,:
Ил' нечему, не зна ни сам чему! - ?
Стеван Пвриов
У Азију, ил' ђе не знам, тамо? --
Кажу људи, клањају се сунцу;
Па сам сто пут', опрости ми Боже!
Размишљао о томе у себи,
И свагда сам при томе остао:
Да је. боље клањати се сунцу,
Рад' његове животворне снаге,
Digitized byGoogle
62
Него иртви~. ра~НИ~t себи ЉУ,Пlа,

Ил' нече](у~ не знаш ни ca~! чему?!
IPI(O ПeтponIi
Сваку сатвар. сунце оживљава,
Без њеr' ништа о n етат' не би могло,
Т о ј е снага БИЋа у ПрllрО:tи;
К ој у снагу Бого~! назива}ю - !
Сунце грије без разлике људе;
А не пита ко је какве вјере,
Нити пита, како ко говори,
Но све грије, и живот му даје -! .
APXIIMatlAPlIT AullТpllје
И Су нце се ca~!O покорава,
Сили оној што ПРИРОДО~1 влада!
Путујући небескије~1 СВОДО}I,
Дању један, ноћу опет други,
С виј ет грије, и живот му даје:
Од Иско на тако вјечно траје;
И т рајаЋе у бескрајноет вјечно!-
НОВllца ЦеровlI1i
Св е је тако као ' што
велите:
Сам о јоште рад бих био знати,
Што попови моле за мртваца,
Да вјечит)' Бог му даде па~1ет !
П а сам себи не знам разјаснити;
Н а што. памет мртвоме човјеку?
То изглеЈЩ као . aaroHe.T~ ;
О дгонетнут' I1:ITO не можt! нщ<о!?
. Архммандрит дt!Мilтрије
Па ~гo није тешко погодити,
То су жеље Щl спомен мртвоме',
Кроз вјечита остане времена,
у потомству што' по . њем остаје:' .
Да прелази ' с једног на · другога; i
г·
l
63
А тиме се жеља изјављуј е :
Да се МРТВОМ умножи потомство.
Што ће своје претке СI1Ш1Ињати,
СјеЬат' их се кроз вјечна времена!
Сврдар МII"О
Тако нешто може и да буде;
Јер жељом се спомен не IJОДИЖе,
НО дјелим:а, која људи памте! -
Војвода Мирко
Ко мож' дати вјечну памет чојку,
Ако он сам не створи је за се;
Чинеh' дјела достојна вјечности,.
·За живота док је међу ЉУЩfа ! ?
Сврдар Моо
Добро збориш, тако је, ВојвоДо!
Човјек живи ДОК му СПО~iен траје,
.Докле жива спомињу га уста;
А астало ништа вјечно није,
Све се губи у току Bpe~feHa -?
Вук ВрчеВII~ •
Није тако. вараш се, Сердару!
Све је вјечно ШТО је у. природи;
Само облик мијења у времену,
Из једнога тежи ка другоме,
Ил' се враЬа првобитном стању;
Вијек будуhи да борави тамо:
Докле опет позове га вријеме,
Да се крене новоме животу,
Материјом што ћlУ ЖИВОТ даје,
Други номи облик себи ' ствара;
Тајним путом ' хитра ЕЈrектрИЗМ'а! ?
. Стеван Цуца
. Ваздух, вода, зима и топлота,
Свему оном је шт'о у природи;.
'Живот даје и облик му мијења;
D-gitized byGoogIe
64
Од искона тако вјечно траје,

И трајаће у безкрајност вјечно - r
Вук ВРЧ8вII1i
У природи ништа ново нема,
Нити когод створити га може;
Нит' што старо може уништити.
Нема ништа ни више ни мање.
Но све једно замјењује друго;
Једно пада, а друго диже се,
Једно гине, а nруго настаје - ;
Једно другом живот позајмљује,
Рад вјечности једног и пругога;
Природа је вјечна у свачему - !
ApX.. MaндpllТ Димитрије
Све је тако као што велите:

Али опет нешто бити MOP~
Што је сва чем закон означило!
По коме се у вјечности креће,
То порећИ баш не може нико;
Осим лудог~ што не зна мислити.-
Нрцо ПетровlI1i
Има нека у природи сила,

Што покреhе у вјечном трајању,
Васиону и све у њој што је - !
Ми ту силу Богом називамо;
Па и опет имаде будала,
Што поричу Бога у природи - !
ВОјВОАа Мирко
Бог је једно што је и природа;
Одрицати Бога у природи,
То толико исто значило би:
БИће, БИЋУ, И моћ. правој МОЋИ,
Одрицати без сваког разлога - !
Digitized byGoogle
.I
65
Пеп Iyкa
Међу људма има. и такијех,
Који' JНlИТЈЮ' о· овачему СУ2(е ј' .
А wћели би· да пОкажу· ,овијету) ...'. ','
~ И они .нешто· мислит.' -знаяу '- !
Па Трабуне што ИМ на ум Аође,
А о чему, ни с~~и H~
_ . .~Haдy
\о..
-!
., Архl~ ~.I~
.Ђе ће бити IJр~шина. једнаха,
.Сили оној .што 'CB~ёT ИСПУIW18а -.?
Ђе ли Ч9вlек 'мa.nенијеи умом, .
Да испитlto: ·цијејIУ Васиону, .
Што јој краја ни П()четк~' нема;
Те да сазна оно ва чим тежи,
И да· позна . Бога у ,приро;m. - ?t
Стеван ПеРIОВ '.
Вала Бщ'У, што им није раван;
Јере би га' на суђење звали;
А какво' је код људи суђење,
Може и прав изгубити главу!' -
Лаэо Проронов""
Многи до сад изгубише главу,
Рад' истине, правде и слободе;
. Ал' и сјајан спомен оставише;
Да. ИХ'слави с поносом потомство;
А тиране презире' с незнањем,
Неправедно што ИХ' осудише.
Туро П.....ена.. .
ада они што 'другима суде,
аражени страШћУ и незнањем;

римајУЋИ мито и :поклоне,
I}' СЛУШf:\јућ' "несретневласџике ;
ад онима што истину кажу
~праведно изричу пресуду;
Прав. и ~оClе.џ
66
А не мисле да их куну људи,

И да ће их постигнути клетва:
Ил' њих саме, или им потомство;
Јер Бог ником дужан не остаје - !
3а такове одавна се каже:
"Ће овлада saвист, себичност, незнање;
Ту зликовци већи осуђују мање ".
Вук ВрчаВII1i
Ће безумље мјесто ума влада;
А ум блуди У мраку Нt:знања,
3а такога све је сакривено -,
Камо л' неће што Је узвишено;
Њему је Богка' остале ствари,
Такав грди и Бога и људе f
А кад дође у какову нужду,
У несрећу или какву бједу;
Он се сјећа Бога и СRачега,
у животу што је учинио. -
Од зла стрепи а добро тјеши га!
3а то мудри Iсазали су људи:
"Чини добро, па се за то не кај" ;
"А зло чини, па се томе надај - !"
Поп WПЦIIЈар
Бог не хаје што зборе будале,
О његовој сили и божанству;
Но их просто и гроото посматра,
Као отац эаблуђелу ђецу --
Па се смије кад играју жмуре!
Архп. Дмllтр.је
Божија је сила превелика,

Познат' Бога и његове чини;
Испитати постанак и биће,
И најмање у природи ствари,
Ту запире сво љуцко познање,
Digitized byGoogle
67
Поп Р.сто
Жо ће Божја прозрети чудеса;
'Ко сазнати прирqдне TajHe~
Што се чојку често изненада:
Појављују с краја на крај свијета - ?
1'аке та.јне, и остат' ће тајне;
Јер их човјек испитат' не може.
Природа је дубока наука,
Такови се још родио није;
Ко би MGr~O да је сву испит&,
И да сазна све њезине тај не. -
Она собом позива човјека,
.да се њеном велича~ству диви !
80јВОАа М..ан
Кад је тако, да се поменемо!
-Тог нај већегу природи биtiа,
Да му славу и пошту одамо!
Рад његове безграничне · моtiи,
И љубави . к' свима створовима -!
(устаје, устају и остали)
Арх•• аНАРИТ ~M.тp~e

Добро збориш, нека буде тако t
скида капу, збори, а остади ва њим
.о, ти вјечна у природи сило!
'Што те смртни Богом називају,
И траже те, али узалудно -
у пучини пространих небеса - !
Једно мало љуцко ништавило,
Прашиница међу мировима:
Упиње се из летиних жила,
ј{оће силом да ти сазна својства t
(а те види у пространству твоме,
.IlTO свијет читав собом испуњаваш - t
Засиону којој краја нема; -
Digitized byGoogle
68
Йспуњаваш својим чудесима,
Којима се умно ЧО,вјек' диви! ,
Ја те тра~им" .а ти ми се јављащ:
,Сваког ча~а:, на свак?м ко.раку;·
Свака C8'l'B8.p и -свакО саздаЊе~
Што се сiави на углед' преда t ', Me
Тебе јавља у облику своме!' -!
Као што си вјечиоот: у природи,
Одредио свима стиоровима; ,
Тако нек' је и теби RjeqHOMe~
Вјечна слава и вјечита хвала!'
И прах праха' мојега бу.Itу'hи,
Нек' те с~ави и·· хваЛУТJiI·, даје!
.С в 11 '
Хвала нек' је том 'невилном биiiу!

Што је свиј~т, и .све у њем што је,.
Тако МОЋНО, ДИВНО устроји..ло,· .
.
и сва чему закон одредило ._.
По коме се у вјечности креЬе, '
А границу не може' Д~ ,пређе -!
Крећу се и оддазе.
у СI{АДРУ
. Осман Паша Бошњан
сам собом
Из Стамбола кад нолажах a\lo,
Утврдо сам ријеч ilitpy дао:
Да ЋУ Црној Top~ дохакати,
Ма то било на какови начин ..
Цар ми даде и хазне и власти,
Да наредбу сваки моју слуша,
И да трошим колико ми драго
Пуне двије' прођоше године,
Како дођох, а ништа не сврших,
До пријеваром 'ItlTO узех Лесендру.
Digitized Ьу Goos,Ie
69
и примамихна силу новаца,

Неколико кучкијех главара, ,
Да мирују, и да не помажу,
Црној Гори, кад се бије с Турци;
И сад видим да се Карадагу,
Ничим другим досадит' не може;
, До преваром · и са поклонима - !
Долази Марко Раичев из Сеоца
Марио
lIомаже Бог, честити везире!
, Сваком оном ко му право служи
Осман Паша
Бог и теби помогао, Марко!
Какав абер доносиш ми саде;
, Да те није пратио нладика,
Да падишу за цара признаје - ?
Марио
.владика ме ' сад пратио није.
Нит' Ђе више икога пратити;
, Он је СИНОЂ доцкан преминуо ,
ВеЂ га данас свуда оплакују.
Осман Паша
. Добар абер, што си га донио,
Зато ајде у каве одају,
Па пиј каве, и пуши дувана;
. Кад с' одмориш онда амо дођи!
Марко одлази Осман Паша сам собом

Саде треба само похитати,
Да новога (владику) не изберу брзо,
И радити на свакоји начин, -
. У избору да се посвађају.
А код Срба то баш није тешко;
'Позајми им~ или подај пара, . ".:
-с којим збори ш, само њега хвали
Digitized byGoogle, '/

70
А остале куди,оговарај - ;
Па што хоtiеш можеш учинити? .-
Марко дође, Осман Паша наставља :
Теби. Марко, сад треба новаца,
Па да радиш што сам ти збори о - ?
Мари
Ти знаш, Пашо, што говоре људи:
Да кључеви од сребра и злата
И гвоздена отварају врата - !
С Црногорци да се што уради;
Ту се хоће П(}више памети - !?
Ос.ан Паша (за себе \
Сад је вријеме да се што уради;
Или сада, или већ никада - !
Нећу жалит' ни трошка ни труда r
Даје Марку кесу с новци ма
Ти сад гледај како боље знадеш,
Ако у том срећа те ПОСЛУЖИ,
Биtiеш срећан ти и ђеца твоја; ,
А већ знадеш шта треба чинити;.
и коме hеш што од тога дати,
Само хити, да не буде касно - t
Марко примајуhи кесу.
Што узмогу све ћУ учинити,
А кеса ће зборити за мене;
А ђе кеса прозбори са златом:
Ту занијеме сваколика уста!
одлази, пошто је одмакао: .
Зар је Марко намет изгубио;
Што сам треба, да другима даје . -! ?
Кад он ХОће да превари мене,
Онда ј' боље преварити њега;
Варалицу треба преварити,
И ту нема никакве срамоте.
Digitized byGoogle
71
Ос.ан Пawа (задовољан)

Силна сабља свеца мухамеда,
На коју се обратила страну, . --
Свуд је славно и побједоносно:
Својој слави отворила врата!
Само јоште ова шака људи,
у стијенама,-ТВРђИ него стијене - !
Остадоше до данас упорни,
Турском дину за вјечну поругу - !
Само саде ако ми упали;
Да међУ се свадим Црногорце;
Радо ћу те ПОХО]1ИТИ. Ћабо,
И клањати свецу Мухамеду;
Мјесто три пут, на дан по шест пута!
Долазе два Куча
Први Иуч
Стрико Пашо, нек' ти је на здравље!
Ево ДОђОХ, донесох ти овна,
Да ти празне не долазим руке.
Аруги Иуч
И ја вала донесох ТИ овна,
Међу овце не бјеше бољега!
Први Иуч
А да, чоче, није од мог бољи?
То ће знати сви чобани наши!
АРУги Иуч
Ја донесох, ка' што треба, овна!
А ти си му баш донио ..... - ?
Ос.ан Паша
(утиче им у ријеч да се не посвађају) ·:··i
Вала једном, и вала другоме; '~-.
j '_f~
Донијели сте обојица добро!
--
Ваш је поклон сваkИ мени мијо;
I
- - "ј
Ма' то било кокошије јаје - ! Ј ~ ..
:"': ~:..;.
~~.-
Digitized Ьу Coo~J~
72
Даде сваком по један полован Б и њиш , и

п о десет бешлука.
Ово Ђе те раздат' сиротињи,

Н е ка знаде да се и ње сјеЂам.
Први ИУ"
Стрико Пашо, аманат ми божји ,
Да с' РИШЂанин, би се посвет и о ,
Колико си добра учинио,
у невољи јадној сиротињи!
Осман Паша
З ар се Турчин посветит не м о же?
Први куч
В ала за то још нијесам чуо,
Да се кадгод Турчин посветио ;
До РИШЂанин што се клања крсту ,
И нјерује у Исуса Христа 1
(Долми Хожа)
Осман Паша
Баш је добро што долази Хо жа,
--- Он Ђе знати, па нека нам каже ;

(Хожи)
Кажи , Хожа, право аманати!
Да л ' се Турчин посветити мо ж е?
ХОlИа.
I{a'не може, честити везире;
Ти бар' знадеш толико шехита ,
Што су дину својски послужил и,
Па их Алах на ријеч пророкову .
Прославио рад правога дина - _!
Сви остали од другијех вјера,
Код Алаха баш ништа не вриједе,
И сви би се досад ископали,
Но мухамед моли се Алаху,
Да их трпи још некоје вријеме;
Digitized byGOOgle
73
Неће ли се како покајати,

И поклонит' свецу Мухамеду;
'({ојим само Алах бегенише,
Своју свету ријеч говорити. - ! ?
И ако се не покају брао,
Нека анаду што још нијесу .анали
Бит' ће скоро њихово скончање .
.lpyrll Нуч
Вала Хожа, право да ти кажем:
Све што абориш, ништа не вриједи;
И ако си јеаам иаучио - !
Нијеси пророк, а нешто проричеш -?
Прије Христа да си то аборио,
Мож' да би ти ко и вјеровао;
А овако аалуд тупиш аубе,
.Јер то вене свак у прсте анаде
Да по Христу сви пророци лажу -!
Кучи одлазе, пошто су одмакли један .
другом:
Да смо ваадан на пааару били,

Не ~и скупље продали овнове!
Осман Паша
Хожи
Кажу људи и псето прианаје.
Кад му човјек кору љеба баци
-Ово с тобом и једе и пије,
А о алу ти непрестано мисли - ! ..~~
_
Колико су добили Бињиша, 'ОЈ.

И бакшиша од самога мене;
Да су други би се потурчили,
Они у брк ругају се дину - !
ХОllа
Да овога проклетог Милета,
Што Србином себе именује,
Не бијаше у овим аемљама;
74
Цио свијет, колико га има:

. Клаљао би пророку и дину - !
То је наро,ц, коме нема равна,
У јунаштву и задатој ријечи.
Не би наша на Косову" војска,
Ни код Варне разбила ђауре;
Да БраНКО8ИЂ и један ,и други,
Ријеч задату одржали нијесу. -
Турке не би Ћесар потиснуо,
Из Будима и земље Угарске,
Да међу љих не бјеше Србаља.
Док ми с љима у Дослуку бјесмо:
ТурскаСИЛ8: грозила је свијету - !
И чуј добро што ЂУ ти ка:-!ати:
Да зло свако што Турчина снађе,
Кад то било, од Срба Ђе ДОЂИ - ?
С љима треба у ДОСЛУКУ бити,
Па нам неЂе нико наудити - !
Осман паша ...
Добро збориш и мудар си хожа,.
Са Србима и њиним јунаштвом,
Ко се јоште користио" није?
Све на њину штету и срамоту.
Кад би Срби савладали себе,
Савладат' их не би мог'о нико:
Ј{ад би они побједити ШЂели,
ДомаЂега душманина cBora;l) "
Тешко б' билоњиним душманима t
У БЕЧУ КОД ПРВОГ министрА
Долази министар гроф
Први Министар
Ви ми, грофе, рано долазите,
БИЂе ваљда са важном новости - t
1) "Завист и иеe.IОry
Digitized Ьу Google 1
r .....стар Грot
Има новост, ал' је врло мала,
Не вриједи ни да се спомене;
А камо ли да .се о њој вбори 1
ПрВII .IIHllcтap
Новости. су Грофе, различите,
О већима много зборе људи,
Те се човјек знаде управљати;
А за мале слабо који мари,
И ако се може догодити.
Да су оне од већих важније;
Па за то бих ја желио чути,
И ту малу новост, какова је?
MIIНlCТВp Гро.
Ова новост није тако важна,
Да би на се пажњу обраћала; .
Црногорски умро је Владика,
А владу је, веле, оставио:
Неком малом 3еки Станковоме,
Име право њему је Данило.
Први МИНIIСтар
Ви велите, да је новост мала;
А не знате да мож' бит' велика,
Ако на њу просто посматрамо,
И пуштимо да тим иде путом? -1
Министар гро.
Ја и незнам какова би тајна
у тој ствари сакривена била;
Што у Црној Гори дo~aђa се:
То је њино да се о том брину,
А не наше што посла И ..faМО,
у пространој нашој царевини,
Састављеној из разних народа? - !.
Digitized Ьу Coo~e
76
Прв, МllИистар
"Ваш одговор чуднО' ми изгледа;
Ако сами добро не видите;
Ви у другог дог.лед позајмите - !
Те да мало дубље з аГЛlщате , .
у будућност, шта цас .у' ЊОЈ чека,
Ако посла за њу не спреии.мо! -
Без Хрвата, Срба и Словака,
Без Словена, Чеха и Пољака;
Без Мађара и нешто Румуна;
Што би била данас Аустрија?
Ca~o једна мала Квежевина!
Министар Гро.
Све је тако, као што зборите,
Али само не могу да појмим.
Црна Гора и будуhност наша,
.Какву везу међу се имаду?
То је оно што ви још не знате;
Ако ћете просто да вам кажем,
Ви ме онда добро саслушајте. -
Турском Царству пропаст примиче се;
Сами Турци спремају је себи;
. А Србија свог већ има I{њааа ;
Црна Гора има свог Владику,
Природни су они насљедници,
Већег дијела турске Царевине.
Осим нове - садање - Србије,
Цијела Босна и Херцеговина,
Црна Гора, и Србија Стара;
Далмација, Истра и Хрватска,
..славонија Сријем и Барања,
Баl-:l'ат, Бачка и Македонија,
'Све је Србин и Српског порекла;
Свуда тамо крсно име служе. -
Digitized byGoogle
77
Кад то било у једно .ће доћи,
Јоште пређе ако. ~yдy мудри,
И ако се међу сqбом сложе ј-
А. садањи њ~хеви влацари, .
Ласно ће се .и беа c~aKOГ труда ј
Међу' собом МОПl(l· :ПQI-ОДИТ.И,-,·
Кнез ће .примит' Qn земЈЫ; управу t
А Владика управу' црl(вену,
Снагу Cp~CKY у једно' скупити;
3а нас б~ћ~ опасни сусјtщи!-
. : " MMH~CTaP .Гро. .
Та I{нежева погодба с Владико.м,
Не тиче qe. наше царевине; .' .
Ради' тога можемо безбрижно,
и по дану .ка' :~~ћy спавати -!
Прв" M~тap.
Варате сс, драги ЛрИЈ&Тt'-ЉУ, .
Тако плитко кад о том мислите;
. Ви још Србе добро це познате,
Та у нашој само Царевини,
Има Срба више МИЛИЈуна - ;
Не рачунећ, у томе Хрвате, -'
И остале народе словенске --о
Што су са .свим сродни са Србима;
Једнака им прошлост и будућност,
И једнака имају начела - ?
Сваки своме нагиње племену,
То ће исто и са. љима бити -
Ако с' само једном опамете? -
Наша срећа што су још несложни,.
И са вјером што су' поцијепани,
Тежи би HfI.M од Москова били.
МIlНИСТар Гро.
Ви рекосте да им вјера смета,.
Ца се сложе и да се сједине, - ?
i то може трајати за време,
- оо
18
Док се једном опамете ЉУДИ,

И увиде да су они браћа,
По говору и свему другоме;
А од вјере да немају вајде -
Онда вјера сметати им неЂе,
Да се сложе и да се сједине,
'Те да буду велики и славни,
Као што су и претци им били -!
Брат је мио које вјере био! -
ПРВII . MIIHIICтap
.док то буде, тад нас неће бити.
Међу њих је давно посијана,
О д попова, завист и неслога - ;
_То сад треба само подгријевати
И недати да се искоријени;
Па је наша будуhност сигурна!
МИНllстар Грot
И кад би нам све опасни били,
UJTa се може у томе чинити,
Да опасност таку избјегнемо? -
ПРВII MIIHIICTap
Сад је вријеме, а прилика ту је;
Само да се њоме користимо:
Руском Цару треба са жаљењем,
Доставити ту смрт Владичину,
Том приликом треба споменути:
Де. би добро и праведно било,
Црна Гора да добије I{њаза;
Јер она је својијем јунаштвом,
То одавна веће заслужила - !
Глас ће овај без икакве сумње,
Неслроде као Нијемац прави,
Одобрити, једва дочекати!
Данила ће предложит' за Књаза;
Цар Никола то ће уважити,
Digitized byGOOgle
79
и Данила Књазом поставити,

Црне Горе. и осталих брда. -
Онда јоште само нам остаје,.
у Бугарској и у Румунији,
Да наш човјек 1) на управу .дође. -
.Тим смо онда славно одржа.пи,
Над Русима и над Словенима - ;
Ве'ћу битку но на бијелој Гори,
Над Чесима у нашој прошлости,
И у Пољској кад је поцијелисмо - t
. . .стар Гpot
Ваша Сви ј етлост, нека ми опрости!
. Што
тај рачун чудно МИ изгледа,
Мало пређе за Србе рекосте:
"Могу бити опасни сусједи"? -
А овамо опет им желите, .
Да добију још једнога КЊ8за!? -
Прв. MIIHllcтap
То је оно што треба' да знате,
Да их треба у овој прилици,
Раставити са земаљском .власти;
Слабу слогу међу њих разбити,
А послије бит' ће с њима лако,
Кад веn почну сваки себи вући;
Онда само треба цм по каткад,
Час једноме, час другом говети;
Или једном нешто .повладити,
UUTO другоме неће бити· право.
~eђy се их тако завађати,
Да се кољу ка' црвени мрави, -
Њина свађа добро ће нам ДОЂИ,
Јер свако зло, само себе. једе!
Поред тога у свакој прилици,
Сребро, злато, не треба жалити!
0:0..
j
~'"
Многи од њих на' то су лакоми. . .--

-,. :~~
1) lЦjeK&Ц. .,
Digitized Ьу Сооо.[е
.~
80
и не анају да · себепродај'у; - .
А све оно што им на тохамо :
П а послије кад их ослабимо; ·
и себи их тако потчинимо? .......
Сто пут, . ћемо . од њих .наплатити t-
,, 3а алато се купују ' РОбови" :1
....нисТар Гро. ';

Све Ае :гако, а и раалог ту је:
Н о да они неЂе .осјетити, '.
Па Ђе онда труд у валуд6ити?
Први МИНlстар '. .

О д тога се не треба плашити;
Ј ере Срби нјесу добри аа се,
И ако су храбри у јунаштву; -
С ваки ХОЋе да је паметнији,
И ШЋео би да се нешто пиТа, _.-
П а у томе аамишљању своме,
С м.ета оном што би кадар · био;
Д а поведе унапријед народ; -
Д'окле мудри народи и људи, '
П реузносе своје неликане,
Ради своје славе и користи;'
Дотле они И3 глупе пакости,
Дигну на њих дрвље и камење!
у њих нема наљанога Чојка, '
К ога сами оцрнили нијесу, -
И 3 зависти и пустог незнања,
Грабеhи се за власт. и за благо
Мјесто мудрих и паметних ВОђа
Ч есто пута у неанањусвоме,
3 а главара изберу будалу -. '
I{оји не зна ни сам ђе је ' шупаљ? - -
И абог тога, са њима је ласно; -
Још- Је лакше што су гювјерљиви.
С амо реци да си им пријатељ,
Digitized by'Google
81' ..
'. Па: куд хоћеiп .можеш·. ·их· повести - !

О њима. се као. и' ХРЕЈ8т'ма,,' .
:С' правом оно' изговори-т' може:'
~Добре слуте 'лоши госпопари" .......
А такви .сУ у "опште Словени,-
" Поред тога треба још да' оэнатё :
Све државе што нас окружују,
Сваким даном себе више· снаже,
И шире ,се .ма на коју страну, '.
Аустрија' баш Н{жуnа' нема;
" Јер је она. O1t CBYД~, опкољена,
С,а силније.М туђим .држанама .
.' Само једно ва .~ac је остало,
Пут: на Истакла себи' крчимо -.,
И :да Турке' тамо вамијенимо;
,А]о само .постићи можемо,
Подбадањем тамошњих нарола,
.П ро:г' .'ГYP~K8 - и . Ајере ' њихове ;
И међу се да их вавађ8~Ю 0-, !
Па је' дужност сваког' л.ржа-ВНИК8;
Немачкоrа рода и ПQрекла, .
Да ратује' и јавно и тајно".
Прот' Славенства и слоге њихове ';
И наш' Ћесар када круну примај
3аклиње се о пред сяетим олтаром:
Да ће радит' противу Славенства,
'. . и противу вјере п.раRослав~~!
о Министар Гpot
Кад је тако радо ћу чини'ти,
. Све што Ваша Свјетлост налаже ми!
оо Први . Министар' ,
Сад На пос'о, ·да не вакаснимо ! о
1.""nожђе коват' ваља док је ВРУће,
Јер. по ладном ~aдaBa ћеш туhи';
А циљ средство свако оправдава ...:..
. (одлазе)'
Травда иоС~обода, 6
-82
У ПЕТРОГРАДУ
Неслроде чекајуьи Аустриског посланика,
сам собом
.Једва чекам да ми веће дође,
Те да чујем каква је то новост,
О којој ми има говорити -? .
Мора бити нешто изванредно,
Да се код њих тамо п.огодило;
Кад он жели тако у хитости,
Да о томе са мном разговара.
(долази посланик, HecJlPOA8 наставља)

Добро дошли, племеliИТИ Кнеже!
Ваш ме хитан захтјеR узнемири,
Па вас чекам да разберем шта је?
Да се ниЈе опет што десило,
У Итал иј , или у. Мађарској? -
ПОСJlаНIИ
Ваша Свијетлост, све је у нас мирно,
Сваки ради све што му се каже?
Великаши Мађарски су с нами;
Ако од њих ко на страну пође,
Ми му одма очи замажемо,
Са титулом Грофа ил' Барона - !
А они су доста славољубни;
Па је тиме свршена работа!?
(Још је лакше што их непрестано,
Са осталим нашим народима,
3авађамо на сваком кораку;
Те их тако једне спрам другијех,
Непрестано у шкрипцу држимо,
И тако се са самима њима,
Користимо кад потреба дође!
Оп. Чеха се плашит' не морамо,
Јер су свуда измијешани с Нијемцем
Њих попови као и Пољаке,
Digitized byGoogle
Увдом вјере, добро су притегли,!
О слободи или о јединству,
Слабо од њих коroд и помишља!?
Једни Срби што би ~ Х;~вати, '
Могли ~ити још ва нас .опа:сни;
Међу собом кад би ·сложни били!
Ал' и OH~ срећом су не~ложни,
Међу собом вјером поцијепани;
Такмаче се о неко првенство,
А о слови или о јединству,
Далеко су једни оддругијех. -
О јединству они много вборе. ,
Много вборе, али мало творе:
А што створе то брво покваре.
Вјера 'им је пре'ча од јединства;
А попови на нашој су страни.·
Једни само јоште Талијани,
Што нам чине често неприлике;
Ал' помоћу овијех другијех,
И њих свагда ласно савладамо!
НеСЛРОД8
А оно сте ваљда дошли ва то :
Да '"Свештени сајув" притврдите 11)
Поспани.
Сумње нема, наша llаревина,
у трајање nСвештеног Сајуза,"
И наклоност Сверускога Цара. -
Као јемство у томе нам служи:
Наше сродство са Рускијем двором.
у ком Нијемци превагу имају.
Већ сам чуо, као и ви што сте:
Црногорски умро је ~~адика,
1) "СвеШТt'ВIf Сајув" 0,1; 1810 ro,l;, ИВ.6~У РусијР,

Аустрије и Пруске био је корисан сако ва Ayc'Pв,ly, а ва
~Be С.lовеие, иароuто j)'zвe, био је lIајвеlia .еоре);.а.
6·
84
.. ; ,
А8ладу: ~је,- веле оставио,
Неком малом,' 3еки' Станковоме,
Име право њему'је Данило! ~',
'Црној Гори ' ми сt.ю пријатељи?!'
Па мйсл'I1МО да би ~бробило ':
.црна Гора да ' дО6ије .Ј{Њаза' ;
То је она својијем iунаштвом,
3атолико ' стотина година, "
ЗаСЛУЖИJIа у потпуном смислу!
. ', ' ~
.. НеСnРОАе
Ваша: ријеч свака , има мјеста,

· А данашња само , ДОЛИ,кује: . .
у виђавном , једном државнику;,"
А односно еащегпријатељства,
БИће ваЉДll, 'ка' оно за Боку? -
Пријатељски щТО 'ЦМ је онако: '
Баш на правди Бога одузесте! -' '.
у осталом ' са ваШим мишљењем,
Ја у . c~eMY IIOТПУНО се слажем;
А несумњам да ће Император,
То МИIiIљење и сам прихватити?
'Посланик
До 'Цара је . да учини добро;
Црној Гори и нај:юду I;Ьсиом?
Мој суверен ОНће са раДОЏЈЋУ,
. Царску жељу у TO)I ' помагати!.
. ' . (клања се и .одлази .) .
НеСnРОАе (сам ' собом)
Мисјнrо сам мора бити нешто ,
I{an он Tat<o долази' ми ' хитно -? .
Но се чудим, од куд изненада, ..
'
да он дође на. ' таконе мисли?

Пут на Исток, . на, KO ~I Српски Hap0Jt
.Од Црнога до С'ињега:'lOра,
I{ао бедем непрелазан стоји;
.' Digilize,dbyGoogle
r
~~'
.'
85
I
~ Зараније треба ЦРА~~~Ј4r.и,'
и култури ~твор~т.и врата! ~~.
Као Нијемцу р.У~НО:СIЏИ ~ал~Ж~::,. -;
Нијемцима свуда помагати,'
Да првенст,во дОб'мју·;'ј ~свије:гу,
С тога ћу то саопштИт~': hapy ; ,
Па нек' ради· што за добро' 'нађе ? ", -'"
(Цар НИКQла разгледа IIIапу; метуо прст на.
Цариград, џa.t~; :fQf?~)
Доста ~Tpe~a да с.е. ДOђeo,~Bђe!
(Вуче прстои )треК9 Азиј~)
Волим овуд него преко Беча, о
Куда ми је КУТУЗОВ реКао ; ..
Ако само, буде ми .м-о.гућно.? -, "
(долази му Неслроде, цар љему) , :.. оо
ШТ9 ми добро дОносите, 'кнсх<е,' о: ,:
Је ли 'тамо' све у Пољској' мирно'; , " '
Је' ли· В0јска I<авказ' ,умијјила '? ...:.,... ~'., ';
IlI'ro ;се -чује са реке' Амура? - :
НеCJIро,.е "
Свуд је' мирно војска нап'~едУо;е;. . ' " ' .
Ка' што жели' 'Ваше ' Величан:Ство !. -
. " 'цар Никола i : ' , '::
,'Какве тлас'е' иМате.',Са ·CTp8.нe~ '., ~. " ' "\' :

Јесу л" добри, или: vY ,су'~Њ~,ви. ~ . '.,' ' ,
, Н8СJlРОМ" ' , ,: ' .. ,
-са 'свих страна, доQр.t оtИJfCЈ гJlaСИ; ;"
Понајбољи с АУОТрИ,СI(ОГ';ДВОра,:'.:' '! "
Посланик 'МI;i јутр.ос Аусr,риCt<И", .' :: :'. i

Јави за CJ,fPT Владitке. Њеrу.ша! ~,;'
И рече ~и, што, се на.в:а!; кијeQам';:,: "
Да би добро и I1раведнQ.' ,било.,.. :~j ' 1,:
Црна, Гора да ...аоЩје. Књоза! 'ј,' .... , ,ј:'
То је рече" СБ,Qј-ијем .јУЮЩI'rIlОАi,-: .' ,", ,'" .
~eћ одавна. '0.\1'" з~служtшa. ':~:' ,,; '{' ,Ј,'
цар ИIIIОJl8
Па кад тако жели Аустрија,
Ви Данила предлож'те за Ј{њаза!
НеCJIРОА8
По налогу Вашег Величанства,
Дјело ово бит' .ће извршено.
(одлази)
Цар Н.КОЈ18 саисобоы

Знам ја дивно, што се ХОће тиме? -
То је масло Кнеза Метерника;
Да у власти он · ра8Двоји Србе,
Те их тако завади међу се: '
Да у њиној 'свађи користи се - !.
Аустрија ПОШ10 пото xohe-
Да приграби Балканско тропоље;
А не мисли шта је може снаЂИ - ?
Ништ' c~ не зна шта је несталније,
Да л' та земља, ил' на њој Hapoд~ - .?
Когод тражи да Ба.71каном влада,
Он сам себи главоб9ЉУ ствара;
Ј ер те земље чудна је судбина -
Сва је она крвљу ПОП рскана :
Од вијекова, од када се памти,
Око ње се борише пароди,
И ломише копља и оружје -
Неки од ЊИХ земљу притискоше,
И владаше, ал' ва KpaTrco вриј.еме
Све на силу блага и оружја,
Па сви опет· они у времену,
Изгинуше. ИЛИ их нестаде;
А .остаде Балкан народима,
Који на њем вјековима живе.
Ти народи са . ·својим јунаштвом,
До сад многе · ~Jl4В<;>М окитише;
Ал' су они -и· узрок : nропасти,
Digitized byGoogle
. ---. ~
87
Величине Римеке империје,

Византије, и IIОћяе Первије;
Па и сада с' својим постојанством,
Са прегнућем, и својим јунаштвом,
Турску силу ломе и .сатиру_
3ар је мало Аустрији БИЛQ?
Неправедно што је приграбила:
Унгарију, Ческу и Хрватску,
Далмацију, Пољску и Словачку,
Славонију, Крањску и Истрију,
Италију, Српску ВојВОд.ину ј'
Но још хоће и таку услугу!?
I Пуштићу је нек' се тјеши 'тиме,
[. Докле 'и њој црни петак дође - !
Нес.ро.-е у својој соби сам собом
Да предложим њему нв. потврду,
Цар ми рече: Данила за ]{њаза,
То је више неl"О што ја могу - !
Црна Гора није ми у власти;
Црногорди никог не слушају;
Него раде што је воља њима.
Већ толико стотина година,
Самовољно собом управљају; ,
Јер над собом никог не признају!
До што само воле се с Русима, '
Ради своје вјере православне;
И што Руси ка' и Црногорци,
Мрае Турке и бију се с њима'! ,
С' тог ми треба писат' Голицину;)
Да углави ?аМО са HapOДO~I:
Па да они моле се 8а I{Њ8за;
А цар ће га веће, поставити '- !.
(написа и испрати пцс~о),
!) ~.вшеИ рус*ои КОНСУ.lIУ У Тријесту,
~,
Digitized Ьу Googlf",J
88
НА ЦЕТИЊУ
Скупио се народ и · ГJIавари... ДI,t чују Вла
дичи н тес:rаиенат. Јереиија Гагиh,. долази и
носи запечаћено писмо, зqве гла~~ре· да . га
отворе да се народу про~ита.
ГаГII"
Нека дођу од зе~tље ГШlвари,
Да отворе овај Тес'!'аменат-,
Што по се6ИОСТIlВИ Владика;
Да свак чује што у њему пише-~
. (ГлавЕ.РИ 'дођоше и отворише Тестаменат)
. ДанlUо - гласно -
Чуј народе и чујте главари t
Што Владичин Тестаменат каже: ..
Да послије приговора нема;. .
Скин'те капе и добро слушајте, :
Да јад кога не би задесио.
Гагll1i
(чита на глас)
" Слава теби што нам свијетлост јављаш I·
Теби слава непостижни , Боже .-.- !
Што судбином љуцкомрасполажеш;
' С в ему дајеш вјечност у времену --: ?
Да те с' сјеЋа и хвалу ти даје - !
Т еби хвала, теби нек' је слава 1-, .
Ти си мене био , узвисио -? ' .
Да народом малеНијем. влада'м ; '. '
Што с' одвоји од · свога племена, .
И што . не шhе ником робовати :.. . . !
Него се з6И · у ове кршеве,.. .
Да сачува. вјеру . Ji слободу;
Од онога Дана че~ернога,
У који Је на пољу .Е{осову,
Јадно Српско пропануло Царство!
Са неелоге Српских . великаша,
Због зависти проклетога Вука;
r
~
С -неразумства - Српског Цар. Лаза,раf

89
Што Милоша' непv~в'о искара, .-:. - .

i
и укори бољег .·међ: . цобрима'-r 1:". ,
Г Ја сам завјет, .кој" ми је. свети,., "
На аманет, Петар Oc:raBJf.q 1-.. '.' :.
Сачувао. до. данашњ~r дана, .' .' I
По данас· 'ra; . вјечџи Боще .теби ~ , :.

На аманет и милост остављам; ,' ...
Да га чуваш и упРiщЉаш. )bl.fMe.:. ; .;.
Ти сачувај. ДрногорсКи . народ;. . .
и све Србе, ђе c~· Koj~ ~aђe - i .
СачуваЈ их молим ти се Боже!.
Сваке муке' и душманске руке,'. '.
А највише' од српске. ~еслоrе ~ ~ .
А по томе ђецо. Црногорци, ,., ...
Сви главари и сди кап~тани, '.- .'
Сва племена и цИје.ци~~Род.е"! ~.. ..
Пошто нам је у т'ал ДQпануло,' .
Да с' кољемо и крв' ЏР.<Ј,џИјевамо, . . .
Да кајемо изгубд.ено· цapCT~O·!. . .
и светимо I{ос,овске јун.аке? r . .:. .
Ваљда за .то џјт·о. ралш~h н'е. :щћаЩе,
Ка ни друrи СРПСК~f .ВелиКЕЏIIИ.;: '-. ': ';.'
. Због зависти' спрам Ј{н~.за -Цазара t. ! •
Са народ.ом иhи на {(осрво;. .··i

Да се тамо .~P~oљY с Турцима:,: .. ,".
Те да српско. сачумају . .'царство·!· : ,~' '.' ,
. Већ га ~HaKo. упустише.~рц~но, '. ; ' ... .
и riредашеп<;>tаНИ&Ј "Турцима !.1 ..... 1': ' . . .
Пошто нам j~ вељу. о-ста~ло: . ~: .
Да с'. кољемо И крв про.џијеицмо.; ,.- .
и пошто СМО.У QBe' крЩеве,. " '..' Ј.
Већ ТОЛИКQ стотина ГQДИН,а, - .,'
Са змијама и са орловима,' . . '.
Другују'ћи рађе .нег' (ј. Турцt1ма.!· _-.
Сачували вјеру и СЛ'обо~у! -' ) ....
90
Не жалите крви ни Јунаштва,

И по данас да то сачувате! -
Коло среће једнако с' окреће :.
Бог је река' а- иде' вријеме,
Са времеНОМД9лаэи слобода;
Са слободом ' ускрснуће царство!
Благо оном коЈи 'то Доживи?! .,'
Сви живите у братској љубави-; ,;.
Осветите свакога јунака! - .
Са Ћесаром буд' 'те пријатељи:
Не би л' вам се у I-\УЖДИ нашао,
Рад хатара Русискога цара,
А Турцима никад не вј еруј те !
3а живота д6ст' сам учинио;
И У српству . тпомен оставио,
Црној Гор.и сте ка' пријатеља,
Само глајте те их сачувајте! -
3а Турке 'сам спремио сокола,
Маленога 3ека Станковога, -
Ви и народ. послије моје смрти,
Слушајте га,. као мене што .сте,
Да би тако В'аада срећни били!' -
А по томе, ' ђецо UрНогорци. .
Пошто' душа оставими' тиЈело, ~
На Ловђен ми кости однесите:.
Њих у цркву тамо . са·раните,
По адету нашем ' ришћанскоме !
Да и мртав више људи бу-дем,'
иао што сам у ЖИВОТ1 био;
?
Тестаменат' ја овај написах! .
Мојом руком а По мојој вољи,
Богу вазда нека буде слава!'t .
(Неки глав.ари незадовољни: ГYHђ~jy Шi·
род се почео кОлебати.)· . .'
Digitized byGoogle
91
Iтeвu П,рн.;
Излази ни срије:ny 'и јасно; говори.
Чуј народе, и чујте. главарИ' 1
Од вазда је у нас тако БИЛО,
Ког Владика остави' по себи,
Да управља земљом' и· народом ;'
Томе у нас поговора нема!:
СВ'1 сте чули како књига- гласи':
И ја вељу, дру"о. б»т~ не :.fOже ;
3а то онда нек' QCTaRe 1'ICKO!
(flJfЧУ нек, O~TaHe, Т6!'О 1),
Стеван - ,Данилу. .- ';
3драв Данило, нек' је у Jl.о~ри час 1
И за iебе и ва Црну Гору,
И све српство колико' га 'има;
А за турке и nушмане, наше,"" >
Нека буде ,грдна погибија \ ,-
Бог ти јаки у помоћи: БИО r "
Да сачуваш обрЩј I-P' јУМltШтво,
Црној Гори И ,Српс,КОМ народу! ...
(Љуби Данила у руку, ,а Данило њега у,
челu; послије Стевана ~apoд и остали главари,
чине то исто; прави се шеюiук и вата се 'КОЛО.),
Ho..~ ,"'" ,'," ,,'

Црна Гopa~ t~езд'о 'соколова,; ,..
А крваво љуцк() ·раЗБQјиuiт'с'; .'
Шаке земље у свој ,Теби.,нема,
Што је љуцком 'ие: liа'nоји крви.
Сва 8'ла' мучна и невоље' љуте,
Што су' слабом намијењеюi' чојку ;
Од Косова тИ·,сИ 'претурила, ' . ,
Iувајуi1и абрав м·' I1~Teњe;: ,:
1 рранеi1и вјеру й 'слобо'ДУ,' ;,
7 аманет што ти оетадоШё"" '"
{ад се сјетим колике '''Се силе:" ~ .,
tаздробише о твоје 'сtијене-,\ "
~~.
Ишчезне ми Шnа;р:tа, и· Атина,

И негдашња ,вели,чима Рима - !
Кад се сетим .твојих . витезова,
Што витештвои с.'вQјиј~х мищица,
Силе љуцке гордо : надмашиi.џ~ - !, .
ТеМИСТОК:I18. онда . с. Ми.nцијадом,
Ханибала са ' Сцитијем римскци; .
Испод себе гледаt.l.у прашини - ! .. .
н.....а Церов ••
Чујете ли бра'ћо Црногорци!
Како народ дивно ране лијечи,
Онијема шт()И7, вадобиш.е ; .'
Чувају-ћи обраа и поштење!
И бранећи ПРА8D.ј и слободу - ! ?
Какав спомен чини · јунацима, ·
Што падоше : на пољу ..бојиwт.а ;
За крст часни, вје.р'у и слободу,
· Који траје докле су нае' грије! .,-
. ·1Юрђ8. ПеТроВ8I"
Без ,јунаштва и' без сваког ТРУЈ1а,
· рез · зла св.аЈ(ОГ У)f(и.вајућ добро;
И трпајућ:' на гомилублаго! .-
· Није ласносriомен оставити; .
у потомству, које .n.јеЛа суди,
.и свакоме по заслузи даје;
'Ком' . благослов; а коме проклетство!
.. .. ;.: .Перо ., 10.08 .
Добро без з"Ла . не ,б' и~ало циЈе не ;
Зло без добра ни. 3HaJI,Q c~ не би?·
Једно другом -оно ци.јеиу . даје ! ~.
Ap8lXIIIIIlf,CP.IIT .lWI8IТjИtје. .
(наздравља ец чащОМ . у руци)
Боже благи :Щ~0. Щ1ВЏО надгледаш 1
Свеколико : ~в.ојес.,аад.аииј~,
И дајеш мурад.ост."у : жи~оту;
.. Digitized Ьу Google
. ~ ... . :"
Ти си Црну Гору узвисио t ...:.. ' "

и ближе је подига' H~ca,
Да се њоме, ка' ђететом мајка, : :
Позабавиш; кад ти воља пође?

Благослови nанаЦJlo~f; весеље' ! '
Добром cpeћO~ а у добри ча~к;
Нека буде за сву Црну Гору, '
И све српство ђе год обитава! -
(Данилу)
3драв ДАНИЛО Бог ти помогв.О !
,i Да оснаЖИlll малу Гору Црну ;
;
F' Да се Српство , цијело уједини,
~ . 3а времена твоје владавине;
~
,'ујединству ЈЏ1. цијело узвикне ' :
,~ "
Сили твојој нек' је слава -Боже! '
Која вјечно Србима помаже~
!
[, ,
, , (опет се чини шенлук)
НО1l0
Послије кише земљи сунце сијне;
Послије плача свагда радост бива - ;
Црној , Гори panoqT најАећа , је:
Кад се , чује јека од гусала,
Ил' се чује цика од пушака;
Ил' кад небо СИЛО)! грома свога,
у висини пролама облаке - "
Јере онда СЉУlll1ма планине,
Веселе се, па у тој радости,
Једна другој додаје весеље - '!
А како су ове наше ('оре,
Уздигнуте, И ближе небеса;
Радује се с ЊЮlа и небеса ;
Бог се смије чисто му је мило,
Задовољно кад гледа створење! , '
(Чини се шенлук и по тр~liИ пут. - На-
род се разилази.) , ' ,
DigilizedbyGoogle
94
У ТРСТУ КОД. ВУКОВИЋА ТРГОВЦА

By.oвll1i, (жени Мари)
Чујеш жено, ну поспреми кућу,
Имаhемо' одличних гостију. -
Мара
~ Како ви су то одлични гости,
Те им треба КУЋУ поспремати?
ВУКОВ."
I{нез Голицин руски Амбасадор,
Жели да нам учини посјету!
Мара
Вала Богу биhе нешто ново,
Кад се и он већ једном накани,
Да нам почаст такову учини;
А за кућу што ми наручујеш,.
Може дође кад год му је воља;
Наша КУЋа вазда је спре\fљена,
То је образ снаке домаhице!
ВУКОВII"
Имаш мјеста што говориш тако:
Кућа: (кuжу) не стоји на земљи,
Него стоји на вриједној жени;
Чојк у .куhи свакидашњи гост је
Он печали, жена кућу куhи;
Она диже . и куЬу и народ - .
Благо земљи и благо народу,
Ће су добре и паметне мајке!
А тешко је ђеци и народу,
Које своја не подиже мајка;
Ту ни ђеце ни народа He.~1a!?
ГОЛИЦИН (долазеtш)
Помози Бог, драги пријатељи!
Извините што узех слободу,
Да вам тако дођем изненада,
И тиме вам учиним досаду?
Digitized byGoogle
9:> .
BYII~"~
Ваша свијетлост доб.р·о сте нам дошлиЈ
3а тако ве добре пријатеље,
Наша кућа вазда ј' отворена.
.. . мара (наставља)
Мило нам је кад C'l'e Достојали,·

I<ући нашој почаст учунити,
Кад би тако могли среkни бити,
Да нам чешће такову досаду,
Учините ма·кар изненада,
Би нас тиме јако обве .. али!
ГОnllЦIIН
Е па добро кад баш ТО желиrе,
Прилика се ето указује,
Могу лако да вам опет дођем.
Мара
Ако до нас та стоји прилика,
Ми ћемо је радо испунити,
И вечерас ако је по вољи - ?
ГОJl1lЦИН
Баш вечерас долази нау амо,
3еко Стан ков, именом Данило;
Црној Гори господар будући:
Он путује у нашу Русију,
Да на себе чин монашки прими;
Црногорски да буде Владика,
С тога мислим да би добро било
. Да у вашем дому конакуј е,
Да му у част спремимо забаву,
Ће ће бити веселога друштва,
Обојега пола и узраста -
Нека пређе бар напари очи,
Док се није одрекао свијета - .
и примио. чин монашки на се!
96
ВуиовR1i
Преиэредно, ја пристајем на то ~
Ка' да једно обадна мислимо, ';
Позваћемо ' и , I{векиhа Марка; ,
Са госиођом ' иће,рком·,.I1:аринком ;
И ЈОШ неке друге пријатеље,
Да весело вече, пров~демо! ;..-, '
(Мара и Вуковиђ. ужур,бади се да тоста, услужс)
ГOllQIН (сам ,за себе)
Чин је први већ" извршен добро.
3а други ' се треба побринути;~
Па је OHД~ све у "своме реду.- ,
ДQliа1;ИНltlliа,
Што је више отменијег,дру~т~а,
Тим Ђе бити ,и забава боља; ,
Све је дакле сад ' у своме peдy~ ,
И ја одох да се за то спремим.
- (к.лања се и одла8И)
, Мара (ВУКОlшћу)
Ја сам рекла, мора ' бити НОВО-:- '
Јер су ријетке ~eГ()Be посјете. ,
Вукови1; ,
Опет ми је од свег срца МИЛО.

ШТО је у том сјетио се менс';
С тог ' не жалим ни трошка ни труда,
Владаоца cBojcl'a народа.'
у јунаштну што му пара нема -
Дочекати у сном обитељу,
То је дика на сваког Србина.
Мара
ЈестеДИКR, и мени је мило,
, Ал' ту дpy~o нешто бити мора?
Вукови1;
Што би било, што ' будалиш жено?
Човјек жели ' да се провесели, '
' Кад је така испала прилика.
Digitized byGoogle
97
Мара
Ка - је, да Је, ту је нешто друго!
И до сад су овуд пролазили.
Црногорске владике Његуши;
Ал' се њима дочек не жељаше,
Као што се жели за Данила.
Вукови"
Ето видиш какове су жене,
Дуге косе а кратке памети!
Да ли не знаш да је још Данило,
Свијетски човјек а није калуђер;
Још се није одрекао друштва,
Па не мора да се од њег' либи!?
Мара
Здравље, срећу, и беРИћет Боже!
Што је би)lO то смо већ виђели,
Што ће бити то ћемо виђети - ;
Ал' су жене прилично лукаве,
Па се лакше досјете лукавству,
Без ког' није ни ова работа? -
У осталом и мени је мило,
Зака ј' Србин и од српског рода;
А не туђин као у другијех!
Вукови1i
Срби У том јоште су паметни,
Неће своје да срамоте старе ,
Нити ХОће да пристану на то :
Да им жена, или туђин влада,
Него себи бирају владаре,
Од свог рода и од свог порекла;
А потомци славније:х предака,
Дивне Шпарте и мудре Атине,
Каравлашке и Карабогданске,
(И осталих некијех народа)
Б~з обзира на част рода свога,
]{од толико свој иј ех синова,
ПраВ)l.а и С.lоБО/'l.а 7'
Digitized byGoogle
98
Пото~ака' славнијех . преда'ка,

Уаму швапче, ил' какво латинqе,
Да над њима на срамоту њину
Господари како му се ХОће!
Као да је њима намијењено,
Да на свијету они господаре ~
А остали народи и људи,
Да им служе и вољу Юf врше! ?-.
ДаНИJlО
(Долази и рукујуlш. се с Вуковићем и Маром:)
Добра т' срећа господин ВУКОВИћ!
Рекоше ми: да сте вољни били, ..
Да у вашем дому конакујем, .
3а све вријеме ДОК се. бавим овђе;
Па да бих вам жељу испунио,
Ево дођох са свом Mojo~! пратњом -
Ако буде каКОАа досада,
. То је qисто ваша воља била I -
Вунови1i
Ваша свијетлост добро· сте нам дошли

Господара jYHaqKOf народа,
Као што су браћii Црногорци,
Доqекати у свом обитељу;
. То је дика а није досада,
Наша КУћа, и све у њој што је,
Вашој вољи и вашој наредби,
Нека служи докле год сте овђе -
Прве слуге БИћt: ДQмаћини:.
ДаНllnО
Мило ми је поносим се тиме,
Што сам Србин и од српског рода,
Јер свак Србин воли господара,
Од свог рода и од свог порекла;
А туђина као госта прима.
99
Мара
Гостопримство српска је врлина :
Своје воле, туђега не мрзе -
А најволе свога господара,
Ако јоште он правицу брани,
И свој народ од зла заштиhава,
Чувају га ка очи у глани;
Дан му славе кад се је родио!
Може владат' стотину година, -
Кад би само дугог вијека био. --
Кад застрани, нико за њ' не мари!
Даниnо
То Је дужност свакога tJлал.ара,
Да 'САој народ од зла заШТИћава,
И правицу да CBaKO~je даје;
А неправлу г(\ни и Т[1.;',Iани,
Па ма она од ::{ул }tола~'ји.']а,
И ма коме намијењ~на 61: .: Нl.
Мара
Јес.те дужност, право говорите,
Ал' у Срба у TO~I је не:щћа, .
Јер су у њих ријетки владари,
Што су сјајан споыен останили;
Да их слави с П()НОСО~I потомство:
Но свако зло и свака несрећа,
Што је народ српски сналасила,
Неразумно дјело је владара,
И ЊИХОЩ1Х грабљивих нласника
даниnо
Па и опет то је од незнања,
Ил' HexajCTB~. самога народа;
Јере владар он је један чојвек
А народ је сила на свијету;
Што он ХОће, то и владар ра}tИ.
И зато се право оно каже:
Digitized byGoogle
100
Какав народ, такав му и владар,

Какав владар, такви му власници;
Ко је какав он такога нађе,
Како ради, тако Ђе му бити! -
Кнез Голицин и Белушко (полицај коме с ар у'
Трсту) долазе .
ГОJlIIЦIIН (здраве~,и се са Данилом )
Радујем се вашем)' доласку,
r,.oо' Са Србима што станују овђе;
,~, ' -
"
Сијателство жели у Русију,
'f· Да на себе чин ~юнашки прими,
Црној Гори да буде владика?
ДаНIIJlО
То чињаху и моји ђедови,
Који Црном Гором управљаху!
'r_' ._
БеJlУWКО
Ваша свијетлост зар није греота:
Да се човјек у цвијету младости,
Свега свијета О;Ј.рече и људи;
Па с' обуче у црно одијело,
Да се каје цијела живота,
Сам од себе што је учинио -"?
ДаНIIJlО
Зло чинити није ништа тешко;
Но је тешко добро учинити,
Јер добро се не чини без жртве -
Док сам себи не учиниш жао,
Не мож' ДPYГO~1 добра учинити;
Једнаки су и хатар и сила!
ГОJlIIЦIIН
То је воља а није насиље;
С тога треба сваки оа Bp~MeHa,
Да о своме будућем )l{ИВОТУ,
Раз~1ИСЛИ се и онако ради,
Што Ђе бити за њега корисно,
Digitized byGoogle
101
И ва што се покајати неће;

Јер помоћи од кајања нема.
ДанIIЛО
Догађа се господине кнеже,
у свијету и таких прилика,
Да судбина с чојком располаже;
Те по неки рад општега добра,
Мора себе жртвом учинити:
Исто тако и ове су ствари! -
ГО".ЦIIН
Много пута и то се догађа;
Али овђе такав случај није,
С тога мислим да би боље било;
Да будете Књаз у Црној Гори,
Ка' што вемље имају остале,
Господара што није владика.
БеJlУШКО
Стари Срби рекли су одавна:
"Мрка капа то је зла биљега".
Па је боље а и паметније,
Црна Гора да добије књаза,
Да управља земљом и народом;
А владика нек' се моли Богу,
И нек' људма врши летурђију! -
ДанIIЛО
Кад би било то У мојој вољи,
Пристао бих са обадве руке ј
А овако шта се вна чинити,
Мораш радит' што ти није воља,
Па и оно што је с правом твоје,
Мораш туђој вољи покорити.
rOJllllUIH
То је чисто сад у вашој власти,
Нека само l1рногорски народ
3амоли се цару Николају,
102
Да вас он сад постави, за Књаза;

, Па је онда све свршено, тиме.
Мара (Голицину)'
Чудим вам се ШТО, зборите кнеже;

Трн у ,здраву, ногу забадате,- ?
Једног књаза већ имајуСрбyr,
3а другога не треба мисДити;
Јер с владаром поцијепа се народ,
Па с' отуђи један од другога,
Као да су какви Ј1рекоморци:
Па свак вуче на својузистрану,
Ка' несложни у јар:-.!у в.олqви. ,
Снагу једну цијепају на двије '-
То душмани, једва 'и Ч'екају,
Да их послifје једног по једнога,
Могу лакше себи покqрити-.
Лијепа је. за сваког поука,'
Синовима краља Светоплука;
О ломљењу једног ил"у снопу,
Или пруhа или ма што било';' '
Турци Србе са неслоге њине,
Покорише те' их учин~ше,
ПетвеКОВНИ~lсвојим р<?бови.ма-'
С тога држим да не би требало,
Ни мислити о др'угоме књазу;
. Него велим најбоље "hебити,'
Да остане ка' што до сле бјеше;
Па ако би Вог и среЋа да.iIИ :
Да се 'Српски умудре прваци, '.
Да поведу унапријед народ,
Да се једном народ ослободи :.......
Онда Ђе се уј еди нит': :лакше : ..
I{неЗће примит' од земље· управу;'
А владика управу црквену,
НеЂе жалит' један на другога;
Нит' Ђе један другом завидити,
103
Јер ће бити за њих обојицу,

Доста власти, славе, и господства -
Голицин (ва себе)
Који ђаво сад понесе ову,
Да ми квари већ свршено дјело Р
(Мари)
Истина је да имају Срби,
у .Србији већ једнога· књаза,
Ал' он данак још Султану плаћа,
И његове слуша заповјести;.
А Црна је Гора самостална, .
Сама собом од КОСОЕа влада; .
Па јој с тога припада првенство!
Мара
До је оно што злој срећи води!
Та се НИЈесу Српски великаши, .
Опијени гадним властољубљем,
И эавишћу један 'спрам другога,
Отимали (). пусто првенство;
Не би Турци Србе flОКОРИЛИ,
. Но би Србин свој господар био!
IlITO велит~ да Султану I1лаћа;
Ако плаћа' он Ђ'е и лрестати,
Сем природе н.ишта вјечн'о није!
Белушио
Овђе. само о TOM~ 'збори се:
Црној Гори шта би бољ~ било.,
Да Кнез влада мјесто калуђера,
Што се собом одрекао! свијета;
А кад народ до слободе дође,"
На њему је да ријеши· првеНСТ80,.
И слободи да. правац одреди; - .'
Ваљда га је научило вријеме. .
Да· постане по· сад паметнији? ~! .. ;
Секрета,
Господине лијепо зБОРИ'Fе,
Црна Гора да добије књаза;
104
Ал' владике веЋ толико вријеме

Црногорским владају народом,
То би сада са свим ново било ,
Црна Гора да добије Књаза.- -
И кад би цар баш пристао на то;
Ал' се не зна шта би река' народ,
И бил' ШЋео да пристане -на то?
Данило
3а народ је то све једно исто,
Владао Књаз ил' влада' владика:
Достојанства промијењено име,
Николико не мијења човјека,
Он остаје онакав какви је;
Као што се збори за курјака:
"Длаку · мијења, а ЋУДИ не миiења".
Мара
Достојанство не мијења лице;
Но му само моћ и средство даје,
Да ћуд праву може показати.
Данило
То је прича из старога д.оба,
"Подај му власт па ћеш га познати!"
И она је најближе истини;
Ал' тој сумњи овђе мјеста нема,
Ће сам народ по својој памети,
Са судбином својом располаже - !
ГОАIIЦIIН .
Ко народно . има повјерење,
Ка' владика да управља 'с' њиме,
Тај ће имат тако повјерење;
И ва друго И},iе владаоца -
То је само измијењено име,
И власт једна остаје те једна,
Ма каковим звао га именом. _.
Digitized byGoogle
г
105
Секретар
О том свему треба размислити,
Па чинити што ће боље бити;
·А прошлост је добра учитељка,
3а народе као и за људе,
Над се њоме . користити знаду - !
БеJlУWКО
Сваким дaHO~1 напредује вријеме
Са временом напредују људи;
Напредују земље и државе,
Па је нужно да и Црна Гора,
Са временом унапријед пође!
у времену оклијевања нема -
Оно тече не чека никога,
Ко sакасни оставља га лађа! -
Мара
Нијесу залуд рекли наши стари:
"Да је ткати као што је зјати,
И творити као говор~ти,
Све би снаше ођевене биле!".
Голом влашhу унапријед се нејде,
Но мудрошhу, слогом и прегнућем .
. ПетаРФllJllIПОВ
Ваш разговор чисто ми изгледа,
Као што се за некога прича:
Да је спрема' живу зецу ражањ!
Ви sборите а ни један не зна,
Шта ће рећИ Цар Никола на то;
И шта мисле о том Црногорци ~ ?
ГОJlIIЦIIН
Све што ХОће Црногорски народ,
Цар Никола то Ће учинити,
Не треба: вам у томдвоумити :
Да је тако виђеhете сами,
Црногорци нек' . од своје стране,
Digitized byGoogle
106
Само за то цару замоле се;

А цар Ђе то одмах учинити,
За све ово ја вам чаШЂУ јамчим !' -
ДанllЛО
Е па добро, кад тако зборите;
А ми онда да кушамо среЂУ!
.~. -
.':Ј,\ ~ Цар Никола ако то не хтедне;
'(::'
'~ .. '."" Нека буде на вашу срамоту!?
~:"\'
:.....,. . ГОJlIlЦИН
Нека буде на моју срамоту.
ДаНIIЛО (секретару)
Господине напишите писмо,

Да га Петар носи на Цетиње,
И преда га мојим глаRарима:
Нека они напишу прошење,
На рускога Цара Николаја,
Да он мене признаде за Ј{њаза - !
Јер владици то се не пристоји,
~:
' ;;: ..
у свијетске мијешати се ствари,
~ ': '\ Ни крв љуцку собом пролијевати ;
~'
Но се 'молит' Богу истиноме,
~'1 · -. . За спасење и слободу људи --
. ...
Као што се њему пред олтаром,
Завештао без ичије силе - .
Нека писмо одмах испрате ми,
Јер на њега чекати ЋУ овђе . -
Секретар написа писмо, које Петар Фи ~
липов узе' и оде. Марко Квекић долази са же
ном и ћерком Даринком И здравеhи се са Да
нилом
Марко
Мило ми је што сам тако срећан ,
Да поздравим српског господара;
Црној Гори владику БУДУЂег!
Digitized byGoogle
101
ДаНIIЛО
И мени је од срца мило,
За остало, књаза ил' владику,
Виђећемо, конац лјело краси -
А будућност У Божјој је руци!
ИвеКII1iна
. Боље књаза него ли владику;
Јер владика усамљено живи -
А свак' онај који се РОДИОј
И у друштву вијек пробавио,
А ничим се није одужио --
Ни прироци, нити човјечанству,
Б()ље да се ни родио није;
Да не вара себе и другога - !
. ДаНIIЛО
То су рђе, слабодушни људи,
Кој' се плаше рада. и ТРl1љења,
Што је сначем закон у природи,
Одредио заради живота!
Јер живот је борба и трпљење;
А без тога пролази ка сјенка,
Што по себи не оставља трага. - !
ДaplIHKa (рукујyhи се са Данилом)
Драго ми је 'поносим се тиме:
Што донесе п рилика и в рије.ме, .-
Да у друштву Српск:~г господара,'
Црногорског јуначког народа,
Неколико' проведем часова'! .
ДаНIIЛО
И ја себе за cpeћ~oгa сматрам,
Да с налазим' у такоме друштву,
Што ме тако радо окружава 1'.
Дар инка . оде с мајком у Другу собу а Да
нило rледеt.и за ЉОМ. .
Дивна' ли је да јој урок није!'
Да се рани ·сокои од цвијећа,
.. ~
108
Она љепша не би могла бити;

А Соломон да ју је учио,
Па\fетније не би говорила!
Ако Бог да те се здраво вратим,
у Русији срећа ме послужи?
Нећу другу но ву њу узети,
За супругу себи за живота,
Ма с њом знао живот изгубити;
Ил' чувати у планини овце!
НА ЦЕТИЊУ
Главари сједе и разговарају, долази војвода
Петар, даје Данилово писмо војводи Мирку,
који пошто га прочита говори осталима
ВојВОАа МИРИО
Ево књига пише ни Данило,
Да му другу књигу опремимо,
И да у њој замолимо Цара,
Да Данила постави за књаза;
Јер се вели не ваља владици,
у свијеtске мијешати се ствари,
Ни крв љуцку собом пролијевати;
Но се молит' Богу пред олтаром,
Као што се њему завјештао -
Он ће вели на књигу чека ти,
у Тријесту, ђе с' налази саде!
Лаза Пророиовм1i
Какву књигу, и каковог књаза,
Напомињеш господине Мирко - ?
Јели ти се ваљда досадило,
Човјечанску уживат слободу;
Па сад тражиш бољег господ~ра,
Но . што бјеху владике Његуш~?
СеРАар Ћураwиовм1i .
Каква Књаз~ ШТО"вборите људи?
То су крупне нечовесе ствари,
Digitized byGoogle
, 109
Не треба их овлаш узимати. -

Просто не знам шта се ХОће тиме,
И ко му то први напомену?
'Ъор1је ПеТРОВII1i
Шта се ХОЂе, зар је тешко знати;
Човјек неће да буде владика,
Но би IIlЂео Jl,a буде владалац,
Чини пробу, ако украше му - ?
А што велиш ко му то спомену;
у свијету је доста учитеља,
Само мало што мисле паметно,
И поштено ка' што би требало!
Сердар .IIJlО
Говорите исто као ђеца,
Која собом управљат' не знаду;
Но требају некога јачсга,
Ради ране и ради одбране!
Овај народ јоште од Косова,
_ По одласку ЦрнојеВИЂ Ђурђа,
Није шћео другог господара;
До што сам је слушао владике,
Као Богом дане светитеље,
Ради клетве, и рад' благослова - !
Перо То.ов
Прна Гора имађаше свога,
Господара ЦрнојеВИћ Ђурђа,
Ожени се некаквом Jlатинком:
Из Млетака доведе је амо,
Да благује и да господари;
Али она као женска глава,
-~e могаше заборанит' ласно,
летачкога сјаја и господства?
~ћ и њега стара обрлати, ,
'l.e с њоме, а остави земљу! -
1. тог доба већ триста година, ,
110
Ка' владике земљом управљају,

Без зазора и без поговора;
Са народом зсмљу очуваше,
И у земљи вјеру и слободу!
Сад ХОЋете да имате књаза,
l{a' владици да му се клањате!?
Машан
Клањати се бољему од себе,
Паметније од себе слушати;
Не би била никаква срамота,
Ал' клањати се себи· равном чојку,
И слушати некога на силу;
То се ничим не да оправдати...;... !
Не треба се од тога плашити,
Минуло је оно старо вријеме:
у ком људи себи равном чојку,
клањаху се ка' некој светињи.
Сердар Мило
ка' минуло што з60РИШ војвоДо?
Зар не видиш куд се год 6кренеш,
Да је човјек тиранин човјеку? -
Ни по јада, што то овђе бива,
Ће мнозина једног савладају,
Ту он мора ШЋео ил' не ШЋео !
Све чинити што се њима ХОће,
Али ево гријеха самртнога,
Ће м:нозину један тиранише;
И то онај ког' изберу сами!?
Новица ЦерОВII1i
Тиранише јере му се може:
Изберу га за свог господара,
МОЋ и благо цијела народа,
На "Бог душа" у руке му даду
Digitized Ьу Goog le
111
Да поштено рукује и ради,

Он послије ка' да је његово -,
.Власт и благо народно раздаје,
Како коме и колико ХОћС,
ТИМ набавља себи присталице;
П ришипевље гадне чанколизе;
С њима радw ЦITO год му је воља,
. Било коме ил' не било право. -
Иво Раков
Није другач ВСћ тако управо:
УЗМИ само неког сукметицу,
Који не зна десет на6ројити!
Штап кметовски кад уаме у"руке,
Па се с њиме кров село упути;
А он ти се тако накопечи,
Као јуне каде под пласт дође,
Па га силом xotle да разбуче - !
Не зна лудо да Ђе му . требати,
Кад мећава вавеје са снијегом.
Равна поља брда и долине - !
Сваки му се уклања са пута;
А он сваког попријеко гледи --
Тешко оном који се усуди,
Па му рече да неправо ради I
Кад он такн може да се дуј е,
Ја шта раде остали главари,
Што су много силнији од њега?!
Војвода Миљан
То је онда смијешна раб.ота,
Кад се неко преко воље трпи,
Без кога се може ласно бити;'
Ил' се може. бољим замијенити.
Ирцо Петров ..'
Кад је тако што га онда трпе,
И пуштају да им тако ради?
112
Он је један а њих је мнозина,

Могу ласно да га се отресу!
Ћор1)е ПеТРОВII1i
Могу ласно, кап. би само Шћели,
ХОћах рећИ, кад би сложни били ;
Ал' неслога што све разорава,
На пут стаје оном што би ШЋео:
Да тиранству стане ногом за врат .
Иво Ранов
Баш је тако ка' што си рекао;
Макни само из ових кршева,
Па ћеш виђет што видио нијеси;
Пуно село ил' варош како ва,
Све МУШkијех, те ДИflљијих слика.
По изгледу и по својој снази,
Да су сложни као што су снажн и,
И СЈюбодни као што би требало - -
Би читаву надвладали војску,
А овамо кад им одкуд дође,
у скогађа ил' какав Балија;
Или каква задрта замлата,
Да власт какву међу њих свршује :
'--- .. ,. Ма то било против воље њине,
Они онда мјесто да се бране -
Сви од часа ту се пренеразе,
Нико не сме да проsбори двије - -
ВеЋ све раде што им заповиједа
Да им рече убили би оца!
Ако ли се који од њих нађе,
Што не може срцу одољети,
ГлеД~УћИ љуцко понижење;
Те проэбори ријеч нечосову,
Рад одбране правде и слободе,
Они други што се њему равни
Мјесто -да му у ПОМОћ притеку,
Digitized Ьу Goog 1
,..,. 113
Сви на њега устану се листом ;

Па помажу ДУlllманину своме.
Да га овај злоставља и мучи;
Често пута живота ЛИlll~ва. -
Лаза Пророиови1i
Ће се један са iьих неколико
Може титрат' како му је воља:
Са имањем, чашhу и животом,
И слободом народа и људи .-
Ту ни људи ни народа нема - . ,
Сердар Мило
Не чудим се гадноме тиранству,
Бијесни људи што другима раде,
Ради своје користи и власти;
Но се чулим другијем људима,
Што им служе и вољу им врше,
Да такова свршавају дјела __ о
А не знаду да тим чине себе,
I. У часнике у туђем тиранству 1 ?
I
Стеван Первов
Плашљивице подли неваљалци,
Нужда збија у гомилу стадо,
Да се звијеру може одупријети.
Они сами један другог даве,
Да угоде душманину своме,
Удворице ниђе их не било!
Перо Томов
Ко тиранству угађа и служи,
Да удвори себе власницима,
"~a другога слободе ЛИШава;
IH сам себи ропства ланце кује,
.,~
н је стока у љуцком облику! ......~
';;
Војвода MllJЬaн
-. ~
I
~,
") је робље својега незнања, .
':;,
I
,
I
власничке гадне удворице: .~ I

UPU,I;& и 0.10110,1;&
Digitized Ьу Google:..4
Щто немају стида ни образа.
Но се щ>дло улагују власти;
Па у нади на добит .некакву,
Чине штету својему ближњему
Да их посље цијела живота,
Други за то коре и проклињу;
А потомци да се од њих стиде!
Нов.ца ЦеровlI'1i
Слушао сам, а гледао нијесам ,
Да и таких било је ПРИЛИКIi,
Да је отац рођенога сина, -
Кога воли ка' очи у глави -
Жртвовао неситој обиј ести,
Разузданог каквог готована ;
А син војшти на рођеног оца,
На ријеч пусту каквог великаша,
Па му собом живот одузимље ,
Не зна јадан, да то данас сутра ,
Исто тако њега очекује?!
IIво Ранов
Да још дођеш у некој у варош,
Ће владалац какав обитава:
Би видио што видио нијеси,
Кад он куда од КУће се ' крен е, '
Или од куд ка куhи долази;
Ил' у друго кад долази мјесто ,
Звона звоне пуцају лубарде,
Да се Hapo}~. на то мјесто ку пи,
Куд ће ПрОћИ, или ђе ће стати.
Ту се скупи и старо и младо,
Као стока кад је чобан сваби,
На солило или на метало,
Да слободно не мож' путом ПрОћИ;
А кад се он одкуда појави,
Пред њим, за њим, војска под оружјем,
Dlgilized Ьу Goog Ie
, 115 ~
.:]
Мислио би е се у бој креће! I
.~
Око њега силна госпоштина, ,
Што се знојем народнијем рани.
Све га прати мало и велико,
Б~х рекао е се носе крста,
110 њивама ради берићета! -
У скупљену кад стигне свјетину,
Сви у грају ка' да се помаме.
Гологлави са капом у руци,
Ј{лањају се, вичу му. живио!
Не мож' вици краја дочекати.
Он пролази никога не гледи -
Онај себе за срећнога сматра,
Ког' погледа удостоји свога! -
Лаао ПророновlI1i
Право има што презире робље,
Које не зна себе пошто вати,
И цијенити своје ДостојаНСТАО;
Него подло пуз и и клања се -
Власницима, себи равним људма,
Без обзира на част човјечанства,
И на своје љуцко понижење.
удворице ниђе их не било,
Јер су они гори од душмана !
Туро ПJlа.ен8Ц
Чудне стоке БOl' их посјекао,
Што свршују што им образ црни;
И поштење пред свијетом каља -?
Нрцо ПеТРОВII1i
Тако раде њему за живота,
Посље њега жена му и ђеца,
у народу томе господаре,
Веле, да је то нашљеДСТRО њино!?
СеРА8Р MlI.IIo
Авај људи да грдне срамоте!
За род љуцки што мислити 8иаде:
116
Ће се народ у нашљедство naje;

Као да је без раЗУ~fa стока,
Или мртва сатвар не4есова?!
Све што има за слободом тежи,
За њу с' бори и дању и НОћу:
Од постанка док му живот траје,
. Јадничовјек да је се лишава:
Самовољно да другом урађа - !
Архим. Димитрије
То је било од кад свијета траје,
И бити ће унапријед тако · ;
Докле траје народа и љуни:
Би ће МУДРИХ, би Ђе незналица;
Бит' слободних, би'си УЛИ3ИIЩ.
Нрцо Петрови"
Није чудо што је тако било,
у давнашња прастара времена;
Кан су јоште народи и људи,
По ~lИшљењу НОВИХ научара,
Ка' мајмуни неразумни били;
Па су je;J.HO~1 слијепо робовали -?
Но је чудо, покор И срююта, .
Што и данас народи и људи,
Кад су они HaYKO~J и знањем,
Близу Бога дошли и ЧУlJеса -?
Па и опет робују дpYГO~le!?
Народ другом никал не робује,
Но сам себи, или својој страсти,
Ил' незнању са којим се служи,
Па сам соБО~i не зна управљати;
А ко собом не зна управљати,
Онај мора другога слушати
Ако ХОЂе да га зло не нађе -
Digitized byGoogle
['-
[-,.
117
Мала чела и ма.l;lеJiИ ~paBaK,
Тице, рибе, и све животиње,
Il1TO у друщтву међу с~бом живе:·
Све имају CBoj~ старешине,
И некога урођен·ог реда
По коме се оне управљају,
Рад потребе и рад безбедности t
Зар народи да тога немају,
Но да· ~yд:y гори од свачега - ?!
АрХ.М. ДиUТРllје (Крцу Петровић)
Па то опет ништа ново није,
Но остатак ив_ старих времена:
Што је било опет се понавља,
Исто тако ка' што пређе бјеше,
И ка' што Ђе ·унапријед бити, ..
Докле траје народа и људи! -
Соломон је одавна рекао: -
Што је Пушкин посље поновио
."Нема ништа, ново под луноју,
!I И пређе се· лила кров pjeKqjy,
"И пређе је био TaKali вијек;

"И пређе је плакао· человјек,
"Он и пређе бјеше крајна рока, - мета ~
"Лоше страсти, слабости, ПОРОК8:· - !
ИвоРаков
Ко мож' оног ропства иабавити,.
Који ропству самовољно· служи;
И удвара себе власницима -.? _
Све што. ради владар. с власницима,.
Било праВ9 или било криво;
Било часно или било срамно, .
То све они увносе и хваде!
Још да. могу од CB~jeTa. и људи, .
-? --
Они би му и то честиrали I .јЈ
Digitized Ьу GoogIe ·.;i

118
Стнаи neplО8
3ар не видиш КУДГОД се окренеш,
Да је човјек тиранин човјеку,
Један другом слоболу спречава.
Ради своје користи и власти.
Или злобе и гадне зависти. -
И ко људ'ма слободу иарали,
Од љуцкога ропства и тиранства;
Биће други син Божиј на вемљи! ?
Веј80А8 MIIWН
То би могли да ХОће владари.
Кад су тако над људима силни,
И свеМОћНИ као што велите! -
ВојВОАа МIlРИО .
И међ' њима налази се људи,
UПто слободу и правицу бране,
Јер и њима мила је слобода;
Али тај се још родио није:
Ко ће људе и свијет удесити,
Да свак право и поштено ради.
ApXIIM. Д"'ИТРllје
Мало их је на земљи владара, .
Које подлост покварених људи,
f10дивљати, и учинит' неће,
Да и од њих постану нељуди!
Поред многих грознијех тирана,
UПто их људиспомињу С презрењем;
Спомињу се два добра владара,
Римски Титус, иАврели Марко,
UПто народну цијенише слободу,
И што правду свакоме чинише;
Па и опет спречит' не могоше,
Силно Римска да пропадне царство! · ·
,.
',~ . Јер се разврат бјеше угњездио:
~:" Код власника и · народа цијела,
Digitized byGoogle
r
:
119
А то пропаст донијело је царству

I<а' :што рече Милен 1) у Сенату,
Антонину философу Марку - !
Ту се правда бјеше изгубила,
А слобода бјеше се презрела:
Ни сам владар о њим не могаше,
Ни ми<;лити, камо л' да их штити?!
Нр. neТP08d
О слободи како Ј\е мислити;
Како л' може правду заштитити,
Слушајући fa;t.He удворице,
Око њега што се облизују,
I<ао гладна пашчад око газде;
Да им овај кору леба баци,
Ил' . од меса коску оглодану! -
Семар ...
Тешко земљи и тешко народу,
Ће је владар без сваког искуства;
А још теже ђе престо владара,
Окружују и савет му дају,
Неразумни и себ~чни људи,
Ту пропада и владар и народ.
Стеван Перко,
Свака земља и свак' народ има,
Доста мудрих, ал' више будала;
А највише има незналица,
Славољубних и себичних људи,
I<оји вичу а. неће да .раде ;
Него хоће без бриге и труда,
Да се славе, и да уживају,
Гладан народ нека за њих ради,
И нек' своје испашта неанање. . • <:.'
1) с..ОВ8.8. - Срба. -
--. Digitized Ьу GOOS.!:i

120
Лаза ПРОРОНОВII1i
Неваљалце треба по брњици!
Не дати ~M шта :х:оhе да paд~;
Јер док ~удр'и склањају се људи, ....
у надању .да ће ~ољи доћи,
Неваљалци дотле уживају,
И шире се на штету другијех;
3а такове право говори се:
"Докле мудри намудроваше се,
"Будале' се дотле на?КивишеCl·.
. . "
Перо Томов
То су људи подли и себични,
Што не маре у свијет ни за. кога i
Само њима нека иде добро', .
Па ма читав свијет пропануо!
Они друге немају заслуге,
Већ од себе боље облагуј у,
Код владара и других власника;
Често пута каква изјеЛица,
Тиранише на ·име владара --
Безазлене народе и људе,
С тога многи на владаре вичу,
Мислећ' да је то њихово .дјело ?
Многи владар, ни крив нити дужан,
Ту њихову лажу и 8ЛО.чинство -
Често пута CBoj~M Ј;'лавом плати,
Или прође као нико љегов! -
Стеван Перно~
Нема горе ништа на свијету,
Него кад се тиква покондири;
Неваљалац дочепа се власти,
I<ад не може зло да другом ради,
Он ало ради своме господару,
I<оји му је B-!lа.ст и силу ,дао -.
3а такове·. право зборе љ~ди: .
121
Маљ сикиру све у главу туче,

Која га је маљем направила! -
Ћорђе Петрови'1i
Није ласно · ка' 'што неки · мисле;'·
Управљати земљом· и наР·одом. -
Још је теже оиђе управљати,
Ће свак' хоне да бевбрижно живи:
Да не РћДИ но да ваповиједа;'
С тога владар треба да је мудар.
Да се. неда од никог варати,
Но да чује свачију невољу,
И паметне да. с~слуша људе,
Ма му . ови ГОRОРИЛИ горко. -
Јер истина обично је горка -.
Да свакоме по правици суди,
Вогатоме ка сиромашноме, .
Великоме као и маломе!
Да неправду гони и тамани;
Па ма она одкуд долазила, .
И ма коме намијењена била 1
Њему треба да је снако раван •.
Ј{ао ђеца ~цy паметноме .-: !
Новица Церови'1i
I<оји хоне да другима влада,
Мора најпре да над собом влада;
А ко с~бом не уме да влада,
И да своје ' савлађује страсти;
«ако може владати мнозини,
Ће свак' ради чим Ђе се вајдити;
3а другога ~eћe ни да мисли, .
Хоне л' бити . Ј1ли
'. .
не·ћ
.е' . -.ЏP~BO
.
-?
Војвода МIlpКО
Свијет овај чудац је и смијешан.
Не може му нико угодити; .
Нит' га когод ујединит може,
Digitized byGoogle
122
Био владар, или ма ко био,

Па ма с K~je .()тпочео стране!?
Туро 1IIaII_
Како ће му човјек угодити,
Кад у љему свему колики је:
Код толико милијуна људи,
Не мож' -наћи два једнака чојка,
Ни обликом ни да једно :мисле?
Нр..о ПетрOВll1i
Једнакости не :може ни бити,
Код ничега што :мож' замислити;
AkaMo ли да буде код људи,
Који нијесу ни у чем једнаки -.
Међу .собом ништа равно није;
Лист на гори, цвијеће на дрвећу,
Животиње и на sемљи биље.
у вавдуху сва небеска тијела;
Не мож' нвђе двоје наћи равно.
Све то има неке друге внаке -
Раsноликост свуда и у свему,
Моћ природе у том О,е ОЈ'леда !
Природа је MqhHa' }f богата"
Нема ништа што јој не требује;
Нити има што јој не Достаје,
А све оно што има у њојsи,
То све има и услова свога,
3а опстанак и своје трајање.- -
АРХII.. АН.lIТрије
Свијет је овај rрдна мјеmавина,
Сама борба; над.а и трпљење ~. .
Пуста жеља којој краја нема!
Једнакости,нити эадовољства: .
Нема ниђе у цијелој природи,
Ни код људи не може га бити,
r
t
128
Јер су њине жеље неједнаке;

На' и сами што су неједнаки:
Неки жуде ва големим благом,
А неки је с малим вадовољан,
Неки гине ва ништавом славом;
А неки је превире и мрви -
Неки вене ва красотом лица,
Неки о том не воде рачуна -
, Неки чевне ва породом драгим;
А неком је досадан ·постао !
Неки мисле о клетој освети,
А то други навивље варварством.
Неког мучи гадно славољубље,
Неки опет вадовољство тражи;
Неки хвали што је ва Kyђeњ~, .
Неки куди што је ва хвалење -
Неки хоће да бевбрижно живи,
Неки брине да више варади .
. Једном лијепо што је другом ружно,
Једном право што је другом криво;
Један воли на што други. мраи,
Један плаче док се други смије,
Слобода је ропство за некога -
Докле .други :живот даје ва њу!
Неки опет увалудно тежи:
Да испита .природу и биће,
А не може испитати себе,
Ни савнати што му не Достаје!
у тој жељи многи помријеше,
Пре времена живот ивгубише. -
Нико срећан, нико аадовољан,
Свуда жеље и правно увдање,
А себичност и луда сујета:
Више, мање, над свијема влада!
ВоЈВО,Аа Мирно
Себичност је паклено порекло;.
Ал' је она рођена с човјеком. DigitizedbyGOOgI~~i
.,,fA
124
и мучи га док ју разум сломи ,

Славољубље Далеко је' горе. -
. Код свачега има себичности,
Јер она је наслеђе природе,
Па је мора и код људи бити ;
Она МОћНО све унапријед крећ е,
Оживљава и услов му даје,'
За нов живот · и вјечно трајање,
Војвода МИЈЬан
Што себичност међуљуд'ма влада ,
Није штета већ корист за људе;
Ако само није преhерана -
Она креЋе унапријед људе,
Да стварају дела за' чуђење,
И природ~е откривају тајне,
Што би ~ечно сакривене биле ;
А себичност што је преhерана , '
Она собом човјечанство ружи.
Туро П ..авенац
Све је тако као што зборите;
Ал' мало пре што Новица рече,
За владара и његоне ствари,
Па ми чисто смијешно изгледа:
Како ли се њему не досади? . '
Гледајуhи љуцко робовање,
Коме он сам често узрок бива;
Слушајуhи гадне , удворице !
СеРА8Р МИJIО
I{aKo му се велиш не досади,
Робови се робовима служе; .
А слободан не мисли о ропству ,.
ВеЋ слободу за .свакога тражи ' ! .
Digitized byGOOgle
"
125
Стеван Пернов
И то чудо рад бих био знати:
Како ли он међу њи~а живи;
Кад сам види да с неправда ради
Коју свако пр\::зире и мрзи -?
Лаза Пророиови'ћ
Како живи, као његов нико:
Дању, НОћу, и у свако доба,
Чувају га оружани људи,
Као да је свршио злочинство
Па се плаше да им не побјегне,
Да ала већег не 'би учинио -?
Жалосно је и то жшювање,
Кад се боји на сваком кораку,
Да га неЂе. когод ионенада;
Нападн.Ути ка' каквог зликовца.
Ту слободе ни за лијек нема!
СеРАар Jo~e
Каква може ту бити слобода,
Ће човјека у сред бијела дана,
Оружије од зла заштиhава?
То је ропство а није слобода!
Новица Церови1;
Добро збориш тако је Сердару,
Робовање презире слобода,
Сажаљсва или му се руга;
А ово је ропство самовољно,
Не цостојно љуцког сажа.iЬења.
"ђе ропство с презрењем се трпи,
човјека на освету буди;
ово је ропство самовољно,
ојих гадних и прљавих страсти,
послије ВЈечнога презрења!?
.- ...
126
Нрцо Петр08tl1i
Давор Боже и таког живота!
То је горе него робовање,
Кад у страу ЧОftјек обзире се,
И не смије изаћ' међу људе -
Чами кући, и дневи и ноl;и;

Међу људе не смије изаћи,
Ни слободно живот проводити;
Па и опет поред САега тога,
Код толико својих удворица,
Ни једн('га пријатеља нема -
Који би му У очи рекао:
Да то није, ни добро, ни лијепо,
Бећ сви оно узносе и хнале,
Што год владар за живота ради;
А посље га спомињу с презрењем!
Добро оно мудри људи кажу:
!lНезахвалност, љуцка је награда".
'Ъор1је Петрови1i
Реп се мјери мртноме курјаку;
Исто тако мртвоме владару
Износе се дела на виђело,
И право их историја цијени:
ОГЈравдава ил' жигоше срам ом !?
Лаза Пророкови1i
Најпослије за њ' ми није стало,
I{a]]. сам XO!'i.e нек сам и робује;
Но је срамно што толики народ,
Поред њега, ни крив нити дужан
Без пресуде робовати мора!
СеРА8Р .....0
Нек робује тако му и треба,
Кад у себе поуздања нема,
Нити слоге да слободу брани,·
Ьу Google
Digitized
.--.-
~ .
r и да правду од гадне неправде,
127
3аштићава кад му може бити? -

Лааа ПРОРОI08d
Имаш право, а и разлог ту је!
Што се сл'аби боји од јачега.·
То баш није никаково чудо;
Но кад јачи стрепи од слабога,
Читав народ од јед.нога чојка!
То је онда покор и срамота,
Којој равне у свијет. бијели нема!
Војво.-. М.рио
Није тако као што зборите;
Од владара нико не плаши се,
И они су слабомоћни људи,
Који желе правду и слободу;
Ал' и њиме често се догађа,
Да морају слећи раменима,
Јер не могу сили одољети,
Славољубних и себи~них људи,
И незнању које свијетом влада! -?
Но се сваки плаши од неслоге,
И неправде коју другом ради,
Зарад своје власти и користи.
Поштен човјек који право ради,
Слободан је никог не плаши се!
UJTO велите да славе владаре,
И чувају оружјем у руци;
Ни то није никаково чудо -,
Свако добро, и народно' благо,
Мора да се оружијем чува,
Од будала и неваљалаца -
у свијету којих има' доста.
Нрцо Петрови1i
Себичност је и пуста неслога,
Свему томе и сваком злу крива
Ј
128
Један хоЬе да слободу брани,

И да пранду од неправде штити ;
Један ХОће, а стотина неће - \
Човјечанство, правда и слобода,
И наука, то је за њих ропство.
У незнању и пустој неслози,
С ва ко је зло и свака несрећа:
Узми само наше српске стнари ,
Са неслоге својих великаша,
И невнања простога народа;
Српски народ сне је изгубио!
Ј{амо Урош, а камо нам Марко;
Камо Милош, Вељко, l{арађОРђе,
И толики на гласу јунаци??
Туђа сила, злоба и лукавство,
И домаћа завист и неслога,
Га д на јагма за власт и за благо;
Пр е времена све их позобала - !
Са неслоге и зависти клете,
Пропаде нам на Ј{осову царство - --
Јад ни Срби робље постадоше!?
Ар"им. Димитрије
Ђе наступи умно робовање,
Ту физично сљедовати мора.
И неда се ничим поправити,
До мудрошЬу СЛОГОМ И прегнуЬем f.
Наши стари рекли су одавна:
Свак' је човјек ковач своје среће,
Исто тако и сваки је народ,
Ј{овач своје среЬе ил' несреЬе?
ВоЈвода Мирио
Ђе овлада гадно славољубље, -
А себичност међУ прекорачи,
И ђе људма разлог не помаже;
Ту поправке без батине нема! -
Digitized byGoogle
·.
•
129
Перо ТО.08
Народ често у незнању своме,
Против себе и мисли и ради,
Слушајући гадне иајелице -
Који вичу и све оно руже;
Што је туђе а није њихово -
Све једнако вборе о народу,
Бих рекао, као да га жал е ;
А да МОГУ кожу би МУ свукли!
Сердар .1.110
Риједак је што за нароц мари,
Ако нема да сам што Ућари ! ?
Туро П.. а.еиц
Они народ држе као СТОКУ,
Варају га на сваком кораку;
Па народу себе преТСТl\вљају:
На' народне неке мученике,
Бранитеље народнога права -
Тек да народ добију уза се;
Да би могли лакше уживати -
И прљаве задовољит' страсти!
у усти им правда и слобода;
А У срцу курјак и лисица,
Најгори су што највише вичу 1
Сваки човјек бев науке роб је;
Или туђе, или своје страсти
Исто тако и сваки је народ,
Над не види код здравих очију,
Нити слуша што му разум каже:
Него срља за туђом памети,
Равузданог каквог готована --
Ноји књигу учио је за то;
Да не ради но да заповиједа; .
и д'. вара неразумне људе?
Праца к ожобо....
130
Таке рђе са својим говором, .

И писањем што га измишљају;
Само кваре науку и друштво,
Ка' шугава што ошуга овца,
Цијело стадо кад у њега дође!
Неваљалци држе ва врлину,
Када могу своје неваљалство,
Да придену некоме другоме. -
Архим. јllМIIТРllје .
Пуста љено ст, нерад и не бр~га,
Лакоумно lJросипање блага;
Сиротињи отац су и мај ка. -
Сиротињи никад доста НИЈе,
Нит' јој когод надавати може;
Па ва то јоЈ нико' добар није.
НОВllца ЦерОВII' .'
Ко не' ради он ништа и нема;
А ко нема да се чиме рани,
И да своје подмири потребе --
Он је ил' роб, ил' је ·варалица,
Ил' је лупеж, ил' насилник бива;
Или проси, да се лебом рани,
Досадан је себи и другоме,. --' .
Ако ради и за. посље штеди,
Такав неће имати потребе,.
Нит му треба да присваја туђе {.
Читав свијет биfi~ 'њему добар;
БИће ближе Бога и чудеса;' ,
А немање, нерад и· небрига; .
3а CBaI\Ora ,ропств/) готово је! ~
Војном' Мирко
Често пута каква надрикЊи:га.;
И ладолеж што неће да ради,
Него тражи. себи удобноаrи,
Топлу .собу, или' ладовину;
r
,i
131
~Па одатле напада свакога,

Ко му смета да беабрижно живи,
И узалуд да проводи вријеме,
, Да ужива а да ништ' не ради .
Таки хоће да им .може бити:
.Да и оно међу собом дијеле,
Шта су други са штедњом и трудом,
3арадили те имају неш'tо -,
, Док су они само уживали,
Узалудно вријеме проводеhи!
Па и опет, неразумци људи,
3а такима лако поводе се,
И свршују што им они кажу;
А на штету себи и другоме!
Исто тако по нека будала,
Славољубљем што је опиј ена;
Натура се l<a' пасуљ на Божић,
За народног неког учитеља - !
НЙРОд учи како радит' треба;
А клони се ка' ђаво од крста,
Тешка, посда,рала и мотике!?
- Стеван Перков
Клони боме ја шта си ' мислио?
. Јер ла;<ше је перо и артија;
Него будак, рало и мотика! ' -
. ,Већ и ) .. еке увалудне жене,
Што . их мрэк да свој п(\с'о раде:
у некакво писање. се дале,
,И читање неко узалудно -
Иэмишљених некаквих романа;
Што их пишу 'y ;~a ; уду-ш 'људи,
Тек да стеку да се ками ране.
,Сиротиљи отварају врата '!?
I
Digitized byGooglc
132
ВојВОА8 МIlРИО
Што себичан или надрикњига,
Збори ва се противу .Другога;
То још НИЈе никаково чудо,
Јер свак воли да бевбрижно жив~,.
Да ужива а да ни ш'!'· не ради:
Но је чудо, покор и срамота -
Што их. многи У невнању своме;
Ради тога увносе и: хвале!
~jeCTO да их превиру с HeBHa~eMy
Што увалуд вријеме проводећИ,
У народу равдор посијаше - ;
А они их још у том помажу,
И свршују што им они кажу!
Увносе их јоште ва живота,
А посље им дижу споменике;
А не внаду кукала им мајка!
Да су они свијетске варалице,
И што вборе да све вборе ва ce~
Наши стари кавали су мудро:
Кад су рекли, "да куца 'не лаје,
Села' ради него себе раnи" - !
Ћор1је ПеТРОВII1i .
Ће себичност, нерад и небрига,
Међу људма снажно овладају;
Ту и друге овладају страсти -
А ђе страсти отпочну·владати,
И поштење метне се под ноге;
Ту наука ништа не помаже,
ДО 8ЛУ само да пут боље крчи -,.
Бевопасно да се више шири - t
ApXIIM. AIIMIIТPIIJe
Са науком и добријем внањем,
Питоме се народи и људи;
А с науком која добра није)
r
I
138
Зао човјек постаЈе ЈОШ гори;

А будала још више полуди!
Од дивљака, она прави 8вијера!
Лаза ПРОРОНОВII1i
.Каква њива, и како во сјеме;
'Такав и плод доносити мора.
Са науком и љуцкијем знањем,
Зло и добро, правда и неправда,
А са ЊИМ8, ропство ил' слобода,
Напоредо расту ил' падају I ?
.Зло и добро, то су два блиэанца,
Сестре су им, среЋа и ~ecpeЋa;
Родитељи, 'правда и неправда.
Порекло им энање и неэнање!
А потомство, ропство ил' слобода!? I
ВоЈВОАа Мирко
.ЈЬуди браliо да не дангубимо,
Раэговору ниђе краја нема -
Ко ће криву исправити Дрину,
Да не тече тамо и овамо?
Ко ли може оно иэравнати,
Што природа иэравнала није -?
'Тако траје од кад свијет траје,
И трајаЋе докле буде свијета,
Но свршујмо рад чега смо дошли!
СеРАар МIIЛО
.Ја већ рекох што мишљах о томе:
Ви чинити како ви је драго,
·Само послије да се не кајете;
Кајање је каэна беэ осуде,
.Ал' се њиме не мож' користити, .'
.Јер ДОЛа8И. пошто вријеме прође! :.~ ,
;Ј I
Digitized Ьу Go.o8Ie~.,~
184
Лаза ПРОРОКОВII'
И мени се бије по памети,
Да би тако понаЈбоље било
Да остане ка' што досле бјеше?
Да владике 8емљом управљају,
Договорно са цијелим народом,
Ви чините како ви је драго - t
ВојВОАа МIlРНО
Ја мним да Ђе и остати тако;
Цар Никола врло добро 8наде,
Црној Гори што је од потребе:
Он Ђе радит' што 8а добро нађе,.
Бе8 об8ира на то наше писмо,
Не треба нам у том двоумити --
С тога вељу можемо му дати,
И то писмо које од нас тражи,
Да му само не остане атар ..:.... 1.
Ирцо ПеТРОВII'
Кад Је тако онда да му дамо,
Па нек ради, што 8а добро нађе 1 ?-
Написаше писмо и испратише па се онда и:
сами разиђоше
ДАНИЛО У ПЕТРОГРАДУ
Цар Никола сам, долази му Неслроде
цар НlIкола
Какву новост c~д имате I{неже?
Неcnроде
На вратима Вашег Величанства,
Стоји смјерно и на милост чека,
3еко Станков, именом Данило.
Црној Гори господар БУДУЂИ;
Да с' поклони вашем величанству ~ !:
135
. Цар Никола
Луштите га, нека дође амо,
Да га видим и чујем зборити;
Да л' ће моћи да господар буде,
Црногорском јуначком народу!?
Неслроде отвара врата, Аанило улази и дајуЪи
цару писмо
Добра т' срећа, Цар'е Господару!

Ево писмо и ја ти се молим;
Да саслушаш и милост учиниш,
Црне Горе народу српскоме;
А вјечитом правом санезнику,
Твоје моћне и силне Русије - !
Цар Никола
(узе писмо чита га гласно)
Свијетли Царе, мили Господару ~

Ево има већ триста година,
Ка' владике земљом управљају;
Па са крстом и са јатаганом,
. Наше Горе два света символа:
Бране эемљу, вјеру и слободу,
Од Турака грдних эулумћара ;
Ал' су ова два страшна символа,
Међу собом грдно неједнака;
Јер крст носи љубав међу људе,
А јатаган ва осветом жуди - !
ВладJ;tка је митроносна глава,
И служитељ светога олтара;
Па се, Царе, њему не пристоји?
у свијетске мијешати се ствари;
Ни крв љуцку собом пролијевати!
Но се молит' Богу истиноме,
Као што се њему вавјештао
3а спасење народа и људи - I
С тог' те, Царе, лијепо молимо I
136
Да Данила. поставиш за Књаза,

i.{pHe Горе и осталих Брда,
Те да и ми једном Ilрогледамо,
I{а' остали народи и људи!
(Да н илу)
Ви желите, Црногорци моле,
Да будете КЊ8З у Црној Гори,
Не владика; ка' што други бјеху,
Петровиhи, владике Његуши;
Шта Ћ~ реhи та измијена ваша?!
АаНIIЛО
СвијеТЛJ:l Царе, сад си сам читао,
Народу j~ веће дотужало,
Слушајуhе црне калуђере;
А стојећи све на једном мјесту.
Без надања на БУJlуhност бољу?
С тог' је народ тврдо одлучио,
Да му. више калуђер не суди,
Што ее собом одрекао свијета,
Него ХОће да му раван суди,
А калуђер нек' се моли Богу,
И нек' људ'ма врши Летурђију!
Цар НlIкола
Није право да се збори тако,
3а онога ~o се у зло доба
Налазио народу на муци ;
Јере ваши стари калуђери,
И попови народа српскога -
То једини бјеху радеtlици;
Учитељи народа српскога,
И одбрана вјере и слободе - !
,QaнIlJlО
Јесте, Царе, истина је права,
Да су наши калуђери стари,
И попови народа српскога:
137
Били вазда добри учитељи,

И одб рана вјере и слободе - ;
и сад јоште има таковијех,
Само што су по несре"hи ријетки;
Јере царе вријеме се мијења,
Са вр еменом мијењају се људи -?
Какво вријеме такови и људи;
Какви људи. такви калуђери!
. Цар Никола
Ти зн аш добро, Ј{њазу треба много;
А Цр на је Гора сиромашна,
Једва себе да лебом зарани;
А кам о ли да иэдржи Књаза,
Коме треба више но владици _. ?
Поред тога потребно је Књазу,
. Доста војске да. има у земљи;
А кол ико ви имате војске - ?
Данило
.Ни вл адике не живе ваздухом,
Но се ране као и књажеви - ;
А шт о пита ваше величанство,
Ј{олик о је Црногорске војске?
Има с вега до тријест хиљада,
Што оружје може понијети;
И с турцима мегдан дијелити!
Цар Никола (лаконички)
. То је мало за једнога Ј{њаза;
А ја м ишљах, у најмању руку,
Бар' стотину да има хиљада! ?
Данило (озбиљно)
Ш та говори ваше величанство!?
Да ја имам сто хиљада војске,
Ј{ао што су моји Црногорци,
Ни ви не би остали на миру -,
_ У дал еком вашем Петрограду -!
Digl!izedbyGoogle
,J.~
188
Цар НИКОЈа
(Задовољан одговором, НеCJIРОДУ)
Мален тијелом, али велик духом!
(Данилу)
3а владику ти си сасма мали,
3а то бићеш Ј{њаз у Црној Гори - t
даје му руку
3дравствуј, мали Црногорски I{њаже t

. Нњаа Данило
(љуби му руку)
Хвала, Царе, на твојој милости;

Још те молим да ·помажеш, Царе,
Црној Гори, и Српском народу,
Јак· си доста, и Бог ти је дао!
Можеш Царе; само ак\> хоћеш?!
Цар Нинола
Ја бих радо свагда помагао:
Црној Гори И народу Српском,
Ал' смо, ето, по нашој недаћи,
Надалеко једни од другијех;
Између нас стоје противници,
. Свега оног што с' зове Словенско;
И вјерује вјеру православну!
Нњаа ДаНIIЛО
И сунце је, Царе, надалеко.
Ал' све грије народе и људе;
Ти си сунце Словенског свијета,
Помози му, нећеш. се кајати -!
(Љуби Цара у руку, клања се одлази)
цар Никола .
гледајуЬи. за њим .
Петар Његуш у свем. мудар бјеше,.
Ни овђе се није преварио -!
zn
139 -
Само штета што још није вријеме,

Да Словенство своју судбу ријеши -!? .
Одлази
~CKOM посланику у Бечу долази први

. Министар и Министар Гроф
Први Министар (Посланику)

Ваша· Свјетлост, дођох да вам јавим :.
Наш посланик код рускога двора,
Јавља, амо да Ђе данас доћи,
Црногорски господар Данило;
Гостопримство сусјетско налаже t
Ка' сусједа да га дочекамо! .- .
Поред њега мислим да З0вемо,
И српскога Књава Михаила,
ТОМ приликом можемо дознати;
Је л' му мило. или му је жао,
Што Данило j~ Кнезом постао? _.
А у исто вријеме Дознаћемо :
Како мисле о српском јединству;
И о власти, ако кад наступи - ?
Пouанин
Кнеа Данило иде из Русије,
Ће кнежевско добио је звање;
Он је наш гост, док се кући врати!.
С тога ми смо на првоме мјесту.
Као госта да га испратимо - ;
А ви, послије, ка' ближи сусједи,
3а то доста има.те времена,
Ако само буде пријатељства;
Ал' искуство на то ми не слути,
Из јутра се распознаје вријеме!
. Министар Гро.
Послије свога брата рођенога,
Комшија је на првоме мјесту;
Да ct у добру и У нужди нађе,
Digitized Ьу GoogIe:
.~
140
Своме ближњем, па ма' ко он био;

То је опште эа сваког правило I ?
ПосланllК
Пријатељу, эа сад иsвините,
Што истину каэати ВВ,М морам;
А то ваљ'да ве}) и сами знате:
Дв_је мајка ближа од маћије - !
У осталом мило ће ми бити,
Да будемо, као што смо саде :
Учесници сви у томе друштву!
Кнежеви, Михаило и Данило долаве; По
сланик их претставља Министрима, а Мини
стре њима.
ПОСJlаНIIК
Поред ваших свијет лости данас"
.и ово су ДВI\ одлична госта,
Гроф, и први Министар сусједни,
Па је право, а и потребно је;
Ка' сусједи да се упоsнате,
.Јере може да наступи вријеме,
_Један другом да потребан буде?!
(сједају за ручак
Нњаа lаНIIЛО
Код две силе, као што су ваше ;
Ће имаде ручка иsобилно,
Биће, ваљ'да, и эа нас два мала,
Српска Књаэа да се наранимо! -
Ка' што Лазар наранн се мрва,
Са трпеsенеког богаташа I ?
-3а сусјетство што рекосте, Књаже,
Снажан сусјед, ако је још добар,
И поштено мисли о сусјетству,
3амјењује свога рођенога;
А од ~лога брата и сусједа,
.Милостиви да те Бог сачува!
14:1
ПOCJlВНIК
Ви рекосте: "Два малена Кнеза,
"Поред наше две_ велике силе,
~'Moгy лако да с' наране мрва" -,
А не знате ону пословиuу:
"Два лешника ораху су војска".
"Два су лоша јаЧti од Милоша".
и два кнеза, особито Српска,
Могу једној сили пркосити ј
Ако само сложни су међу се - !
Црна Гора, једна шака Срба,'
Колико је савладала. сила,
Ратују11и пет стотина љета,
И ником се није покорџлај
А шта мислиш шта би онда било,
Кад сви Срби, колико их има:
Уједно би, и сложни би били?!
. Ннез Мlхаоо
Цема слоге ђе нема јединства ј
'Ве је народ на толико' страна,
Па и овђе поцијепан на двоје,
Ту се цијепа и његова снага!
ПОСJlIИIВ
Наде никад не треба губити,
Но радити сам о како треба,.
И гајити правду и слободу ј
Па ће онда за све ласно бити!
Све се мијења у току времена,
Једно пада, а друго диже се;
Једно расте а друго нестаје,
то тако .I<QД народа бива:
малијех постану велики,
велике силе и државе,
губе се. са 8емљино~ лица

и:о један спомен им остаје,
се њима уче нараштаји --!
Ј42
Кнез Михаило
Благо земљи и благо народу,
_Узајамно ђе се штују људи! -
Ђе је слога, љубав и поштење,
Ђе је правда за CBaKOl" једнака,
И ђе разум савлађује страсти - ;
Ђе се сваки својим бави радом,
И другоме у раду не смета;
Ће старији руководе мудро.
Млађе своје добрим примјерима!
Млађи своје поштују старије;
Ђе се гаји- правда и слобода,
А себичност није прећерана;
Ђе паметни и поштени људи,
Управљају аемљом и народом!
Тај Ђе народ вазда царовати,
И нико му _одољети неве! -
Министар Гро.
(Кнезу Михаилу)
Ви рекосте: ђе нема јединства,

Да ту нема ни слоге ни снаге,
3а то треба да се сједините;
Па да онда снажни постанете!
Само треба- да један другоме,
Власт уступи и народ ~едини;
Али онда настаје питање:
3а кога би праведније било,
_Да- Српскијем овлада народом,
Да л' кнеа Српски, ил' кнеа Црногорски?-
То је тешко право ОДЈЈедити:
Србија је веЂа и снажнија; •
А Црна је ropa самостална,
Од Косова сама-собом влада --
Па је с roга тешко одредити:
Власт и правда, на чијој -су страни - !
Digitized byGoogle
143
Кнеа Михаоо
Широка је словенска пољана,
у њој има доста. знатних људи;
Па ако би Бог и срећа дали, -
Љубав, слога, Српскијех владара,
И прегнуће народа српскога -
.и ако би ви пристали на то -.?
.Да се Српство собом ослободи,
r: .' исједини, ка' што би требало!
Оно себи може изабрати,
·На владара онога' човјека,.
Ној' се тога достојан покаже -!
Кнеа Аанило
Нека Бог дi, браћо и господо!
Да се Српство само ослободи,
1'4еђу собом да се уједини;
'Независна да добије Краља,
-3а времена Mojera живота:
.Јаћу први очувати стражу!
На вратима I<раљевога двора,
·Са поносом, и. са п<?уздањем - !
Посланик
То c~ зове љубит'. отачество,
(.:амог себе жртвом учинити! -
.3а слободу 'и срећу Hf!.pona:
1.. ' Не· тражећи никакве награде,
I 3а.награду и туђин му служи
1. Оба Кнеаа
, 'Само слога Gрбица спасава.!, ..
'Министар Гро.'
(првом МИЦИС1'руна уво)
эг леда ми. на' првом кораку;
а' да Щ'Iјеомо' добро .угат8J.IИ;
Iто Данилр Ј{uезом је": постар •
.што СМО - веђ .~РОКРЧИJIИ . пута ;
Digitized bXGOOgle
144
Да с' Михаил у Србију врати,

Јер обадва желе за јеДИНСТRОМ ;
Оба своје уступају право -
Један другом, па чак и трећему;
Ко се тога достојан покаже!
ПРВИ Министар (Министру Грофу)
То су само жеље у заносу,
О јединству народа Српскога,
И о слави Душанова царства
Оне трају докле збора траје;
Остане ли у истини тако:
И том ће се ласно наhи JIијека -!
Треба само што год жртвовати,
НаћИ каква луда осветника;
А Срби су и освеви брзи - ,
Они сами ИЗВРШИће дјело,
Обојицу уклониhе с пута -
Те ће опет њине Ј{нежевине,
Зависити од наше милости - ?
Јер право је на страни јачега.
ПосланИК (наздравља)
Сад у здравље народа Српскога!
И његових витешких Ј{н~жева,
Нек их прати и срећа и слога!
Да постану велики и славни,
Као што су и претци ум били - !
(устају и разилазе се)
I<њаз Данило са војводама и главарима на

пољани ЦетињскоЈ.
Ињаа Дани.о
Дође л' какав гласникса Граова,
Да нам каже шта се тамо збива;
Шта ли ради I<адри Паша с војс~ои,
Да ли рају оставља на миру -?
~
. . .: о-
Digitized byGoogle
145
ВојвоАВ М.РIО
Нико јоште долазио није,
Нит' се чује што се тамо ради;
А знам добро по нашој поруци,
Све Граово устало је" листом,
На оружје противу Typa~a -,
Ал' је народ доста сиромашан;
А ни од куд помоi1и му нема,
Бојати се турске пријеваре r- " "
Долаве: Војвода Јаков, Анто Даковић и
још неколико Граовљана, приступају љубе Да
нила у руку, а он њих у чело.
Ињаа .......110
Добро дошли, браћо и јунаци !"
Је ли сила, ил' је чиста воља;
Те дођо сте тако изненада,
А на коме народ остависте -?
ВојвоАВ Јаков
Што нас питаш, Свијетли Господару,
3ар не чујеш писку и невољу!?
Сиротињу што је задесила,
Од зулума Султанове војске!
Што је цијело притисла Граово,
Сиротиња што побјеi1' могаше,
Сва је прела у пусте збјегове;
А што оста побјећ' не могаше,
То све Турци под мач ударише !
Нас је мало, а много Турака,
А ни од куд никакве ромоћи"; "
Но нас брани свијетли Господару,
И помажи, колико си Kanflp,
Да се турске отресемо силе r
" ИIbU "Дан.Jlе" "

Да вас браним, ти тражиш Јакове;
\ не мислиш да нијесм:о кадри,
Прав,џ и q.tобо,Ј,а 10
Digitized Ьу Google .-'!

".
146
Црна Гора малена је снага,

l 1
Да се бори са силним Турцима,

Који своју нечовјечну силу,
Распростиру "на три дијела свијета"!
Ант'о ДаиовlI1i
Борити се или побједити,
Себи равна, или слабијега;
То не чини никаквог јунаштва !
Само онај који побјеђује,
Или себе, ил' јачег од себе;
' Са јунаштвом поносит' се може!
ЈеА8Н Граоа.анин
Господа}1у, наша узданицо!
Подносити не ћfOже се више; "
Јере муке и грдне срамоте,
Већ су сваку мјеру превршилс;
Но кад сте нас дигли на оружје,
Онда треба да' нам помогнете!
Да се турске отресемо силе,
Ил' у бијел' свијет да селимо -!?
Књаз Дани"о
војводама и главарима Црногорским
Чујете ли, браћо Црногорци,
Како наша браћа Ерцеговци,
Од зулум а у невољи пиште? !
Може ли нам образ поднијети,
Да слушамо писку и кукање,
И гледамо муке и невоље;
Бијесни Турци што народу раде?!
Новица Церови1i
Што нас питаш за то Господару?
Боље једном поштено умријети;
Но срамотно живот проводити!
Књаа ДВНIIJlО
Ајте браћо, али само мудро!
Искупите сваки своје племе, I
О; ilizedbyGoogle
I
• ,О'
147
Па што прије с војском поитајте;

На Граово, ђе c~ налазе Турци -
Ајте мудро не ги ните лудо - !
На њих само сложно ударите,
Не пустите да гласник остане r
Да се прича и пјева уз гусле,
Како Турци зулум исплатише!
А Мирко ће с војском управљати.
(војводе и главари радосни)
ВојВОА8 'Мирко (главарима)

Ти ћеш, Иво, ДИћИ Катуњане,
А ти, Туро, Ријеку и Црмницу ;
Ти ћеш, Петре, Че во и Пјешивце,
А остали сваки своје племе,
Ти Јакове и Војвода Анто,
~. Искупите ваше Граовљане;
А све тајно да не' чују Турци.
Сви хитајте право на [рао во,
r. На Средњаци да се састанемо;
!. Ако Бог да и среЋа јуначка,
Она среЬа која пређе била!
Причаће се турска ryогибија,
Ка' царев Лаз, ·или код Новога:
~. Турској капи ђе не оста трага -!
(Војводе пјевајући одлазе. - Сутра дан
I искупила се војска на Средљацима; Секретар
Кљ. Данила, Француз Делару, одлази у турски
логор, да уговори са Турцима, да оставе Гра
ово, и да се одмакну од ЦРНОГОРСЈСе границе,
да се не бију. - Али Црногорци не чекају
. да се Делару врати, него· ненадно ударају на
i. Турке и коначно их побјеђују.l)
!
(Послије боја сједе и одмарају се -)
1) Бој ва rpaOBY, .. еио је оаректеР.С&ll, у цјсс)(и:

.,Хеј )(оре }l.0 Зоре 1" ОА п.сца.
10"
Петар 8YHOTII'I;
.Ора битка причаliе се, људи,
Док је свијета и док је Граова !
..
:~ .:. . Дванајст хиљад' љута убојника,
Са оружјем и са сваком спремом,
Подлегоше миш'ци Црногорској:
А нас само четири хиљаде - ?
80Јво..а МIlРНО
; .:
LПто прегнуliе учинити неће?
Прегаоцу и сам Бог помаже!
Шого Нино"и'
ВеЋ ме ране не боле Косовске,
Нити жали м косовске јунаке;
Јер их данас дивно осветисмо!
НОВllца Церови'
LПто да жалимкосовске јунаке?
Мрцино нам нијесу изгинули;
Но се сваки замијенио славно,
Са тројицом мртвијех Турака!
Да су јоште сви српски ' власници ,.
Са Србима дошли на Косово;
И да није Бранковиli невјерни,
На Косову издао Лазара -
3а Турчина ни ~нало се не би!?
~,
,., Туро П.. аменац
Косово је гробница KpBaBa~
Цар Мурата и Цара Лазара,
:,.
-~
Обилиliа, Иве, и Милана,
Југ Богдана, девет Југовиliа,
Страхиниliа и многијех јунака
Луча ће се њина призирати,
.; . .' . ~ далека ЉYI..Џ(a. покољења;
Њоме ће се учит' нараштаји,
Како ваља мријет' за слоб.О~У - !
~. о"
Digitized byGoogle
149
А проклетство вјечноће пратити,

"Ивдајицу БраНКОВИћа Вука,
Нао и све ро}{а издајице. '-
. ВоЈвода БЈажо
Тешко души свакога онога,
Који кдетву остави народну,
.у нашљедство својим потомцима.
., Шого НИlо..1I1i
Камо Ј!ијепа ва сво српство срећа,
Да БраНКОВИћ само један бјеше,
Не би Срби' изгубили царство;
Но је било мног'О Бранковића,
Као што их, и' сад има доста;
Који српство и себе издају, -
Неразумно душманину своме, -
Млијеко их.је српско разгубало,
Од њих' Боже не остало трага!
Петар ВуиотlI1i
Историја није вапамтила,
Таку битку и тако јунаштво ;
Ће два Цара живот изгубише;
Са I{осовском несравнењом битком,
И ако је она изгубљена,
Нек' се Српски поносе потомци;
- Јер им претци ту падоше славно.
3а крст часни, вјеру и слободу;
А душману оставише своме,
Равбојишта сво поље крваво -!
Чује се из даљине пријатан rлас, као глас
женске пјес.м:е; сви обратили пажи.у па у ти
шини слушају.
Г.. ас 1)
"Црна Горо, T~ си моје CTa~o,
"При коме' се задржавам радо
1 УВ8То' ив С.lовеиске впе
150
"Кад је Србе слобода одбјегла;

"l<одтебе је у стијене прибјегла;
:' И ти си је на дику Словена.
"Кроз читава чувала времена!
"Била си се и глађУ и эимом, .
'. "Ал'се ниси покорида HtlKOM;
"Хвала т' З6 то, И слави се вазда,
"Слав а твоја и слана је наша - !
"Ти си твојим мишицама вали,
"Које с' многи до данас познали .
"Ти с' слободна, ти Србијо моја!
"Па погледај, то је сестра TBoja~
"Сло жи те се, то вам саде треба -
"Јер С л авенство, од вас ~HOГO гледа -t
"Твоје с' небо три пут превртало,

"Да би сунце боље ти засјало -.
" Да би у тој нашој садашњости,·
"Те мељ био бољој БУДУЋНОСТИ! -
Сви се диве - гласу, а још више пјесми;
али не м огу да погоде од куд- долази -глас?-
80јВОАа Мирко
Ја м н им , БИЋе са поља Косова ;
Ко сов ска се раздрагала вила,
Ра д ос в ете косовских јунака - !
У радости · зове · посестриме :
Са Мишара, и са Делиграда,
Са Л О ВЋена, и поља Велбужда ';
С В ел еб ита, и поља Гробника ;
Са Динаре, и планине Старе,
-Шаре , Фрушке, горе -Романије;
Да -се сложе; да се ослободе -'!
Војници доносе аљину вишег турског Qфи
ци ра, које су сва прса, војничким знацима ис
киЋена. -
Digitized byGoogle
,.
f"--
НН
ВЦј80АВ Јавов
Чиј. ли ие то 'аљина бити;
Мор.а .да j~ неки јунак био - ?
Колико је прса накитио,
Ка' ђe~ojKa ил' невјеста млаД8~
Кад. у коло ил' на сабор пође;
А то,. кажу, ономе се даје:
.. Ко учини велико јунаштво,
Или какву голему васлугу -.
. Анто ~OB"
Ка' јунаштво, и какву васлугУ.
Аманати, немој се ругати; - .
Ће се човјек бори ва слободу,
" Ил' се дужност какова свршује,
Отачаству да помогне своме,
Ту заслуге ни јунаштва нема -' !
IIво. Раков
То је дужност, а није васлуга;
А кад човјек своју дужност врши.
Он сам себе тиме награђује! _ .
И друга му не треба награда;
Но се и ту као и у свему,
По атару чини неправедно?!
Нрцо Петровиti
Није другач, веЋ тако управо:
Страшивице што се fJJщше. сјенке,
И власничке гадне УД8Qрице,
Понајвише ~oce одJiичија - !
Да и~ ·ПИ1'аш, ђе су то добили, .
. Ће л' јунаштво какво учинили?
Триста би ти напричали чуда;
О некакву' својему јунаштву;
А на себи ниђе ране .нема,
Нит' је био .ђе год на мегдану;
Но се крио ка9 Шћепан Мали,
Digitized Ьу GoogI~
____ :s......'""_ .
152
И вирио неђе иза грма,

Ће се други кољу и крваве! ~ ..
Петар BYHOTI1i
Што је неко веЂа ку кав'и ца,
То о себи веЂа ' чуда прича:
Да добије само одличије,
Да се њиме поноси и дичи;
Јер га другач и не види H~KO!--
Ћуро КРlIвонаПIl1i
То су људи што ЂУД женску носе ,
у сујети задовољства траже,
И ките се исто као жене. -
НОВllца ЦеровlI1i
Кукавице, црн им образ био!
Зар је плоча од сребра и злата ,
Ил' камена и другог украса,
Што га човјек из природе ствара:
Племенитиј' од срца јуначког --?
Што витештвом напреже му груди,
Рад поштења и свијетла образа -?!
За ЊИХ нема никакве срамоте;
у сујети сва је сре11а њина,
Кад се чиме могу показати;
Јере мисле да их гледа свако ,
И да им се, гледају11' ИХ ДИВИ - ? !
Иво Ранов
Баш су Рђе, право си рекао!
Кад придену на прса знакове,
И задену кокошије перје:
Дигну главу и лијево раме,
Мислио би, нешто носе тешко --?
Оно није него се поносе -'!
ВојВОАа MIIJЫUI
ОД чега се мудри људи стиде,
Незналице поносе се тиме! -
Digitized byGoogle
. ~-'~
r'f.' . .
'IЬ3
Са опремом и ~лат.ним покровцем,

И магаре другчије изглеДа., '
Али опет OCT~j~. ..9.p~.~........ !
: Туро ПЈаМiн&Ц .
Није чудо што' то тако бива,
Но је чудо, од «уд так'е ствар и ;
Међу људе да се њима кваре у
Један другом живот одувимље,
Нит' ко коме, ни крив ни'rи дужан?!
Нрцо ПеТР.ОВII1i ' .,
и ово је власничка работа,
Да о томе варају будале. _
И м8!.1е их, ка' ловац ,на меку,
Што горскога ~aMaMљyje звијера,
Или рибар рибу на удицу;
Те да гину главом без обзира
Cpљajyћ~. ва туђом памети ,!
80јВОАа Јаков
-Неваљалци свјетске изјелице,
3ар им тога доста не бијаше;
Што рад славе и своје користи,
Држе људе у ,мраку неЗНII.ња;
Но још оне, што зла чине више,
Обасипљу влашћу и поклоном: -
И ките их, да се тиме диче - !
80јВОА8 МIIЈЬ8Н
То је опште познато правило.·
Да човјека, којии равум влада,
Не мож' нико на sЛо навратити;
Нит' га може чиме подмитити,
Да изврши' неваљало дјеJlО,. - !
С тог власници траже -незналице,
Да им служе и вољу-' им врше';
Као робље господару- своме';
154
А они их за то награђују,
Или влашћу, или одличијем - !
ВојвОА8 М.рко
Што се људ'ма дајуодличија,
То још има некакова смисла;
Јере они иду на бојиште,
Често пута са CMP~y боре се -
Рад одбране завичаја свога,
И· одбране пр.авде и слободе;
Но причају да већ и женама -
Дају нека вајна одличија;
Рад заслуге, или нешто друго? -
На што онца дa~aT' 'ОДЛИЧИја,
Јунацима' што смрћу боре се;'
Кад их · жене код · огњишта носе?l
. Шого НIIКО..и1i
Многи хоће у. заносу своме,
Заслијепљени силом своје страСТИ t
Да међ' собом изравнају оно;
Што 'природа изравнала није - '
Да с' људима изравнају жене!?
А не виде, рђа их убила 1.
Да. код свега 'што је у . природи. :
Мушко има неко наДМОЋије, .
И природно неко одличије -
Од женскога чим' се ' разликује!
Женско мушкомсвуд првенство даје;
А код људи. д~ буде другчије - !?
Иво РаКО8
Све то свогаимаде 'рачуна;
Да се само заI!Oвоље страсти,
И сујета гади-ог славољубља;
Или да се тим замажу очи' - .
Неразумној ~ ЛУЈЈ.ој свјет.ини;
Те да она у својој сујети,
Digi\1zed byGoogle
.,.••-..--
156·
И У ·свомепустоме невнању --
Име и власт .себи равна чојка;
Или жену, свакој жени равну,
'Преувноси, спомиње и слави - !
Нрцо Петром
Великаши·, проклете им душе!
Шта ли јоште нене изумјети?
'Да :брукају јаднога . човјека,
Тек да својој вадовоље страсти·.-?
..~ .
. Новица ЦepoВll1i
I<адсе .људи код вдравог разума,
. I<ао .ђеЦа преварити дају -:- .
. и примају, чиме се брукају;
Онда 'таке не треба Ж~ИТИ,
Јер им ,ништа помоћи не можеш!
CepAIPJOJl8
Ко ће 'свиј~ту памет. васовати,
Да размисли и себе познаде?
Такови' се још родио није. -
Да му' вали капа ил' до.лама,
Мога" би му r<уПИти ва. новце;
Али памет нико не продаје,
Јер је НИ сам на одмету нема- !
Тура Пnа.виц
Има ЉУЩI,' што' не маре' за то,
Нити хоће да се ките t{име :. .
Јере више цијене достојанство,
Него сребро, влато и камење;
Али~ кажу, морају примити,
Сваки оно шrо му .сенамијени,
Који неће; да :прими И но~и:
~ни тога за то ;осуђују, .
({ао да је. с~рш;Ио ~лочинство -!
Digitized Ьу ~oogIe
156
Делару, кОји бј8ше поrрчаЬ из Typcrrof
логора да 'заущ:ави !бој, долази; од страха сав
блијед, говqри' С'рдИТ~: 'ј
3ар се тако' 'ријеч. ВОјничка држ,и?
Парламентар IfВ-п.,. o:д~ војч ички ,
Да углави мир са .противником.;,
Да се пређе,' HQ шт<? ре 9~ Bpa:T~, .
Ријеч погаз~,' учини прИјев~р.а .7-:-.?! .
'ВоЈво» МиpllО ,
Ко ће ~eTap капом уставити,
Да не дува :куд је њему воља?
Исто тако не мож' Црногорце,
3ауставит' џа с' не бију· с Турци?
'Ъуро Нривоиапиti
Господине не мој се срдити!
Јер ми за то нијесМ:о ни знали,
Но мишљасмо е се тако ваља;
у простоте размишљања· нема! -
AeJlapy
у мишљењу ил' у каквом 'добру,
Ви сте прости, истина је права;
Али у злу И другом лукавству,
Ту сте опе1' меру преврЏIИЛИ - !
, ВојВОАа Мирао
Ко је јуиаI{ кад је на мегдану,
Он је jYH~K и на својој ријечи;
Ал' Турцима, што се лажом служе:
Не треба им ;ника~ вјеровати -.1
ВоЈник Црногорац
С каковим' си, онакав и' буди,
Ако хоћеш да те зло не ·нађе -' !
Најпослије н'јесмо погрИјешили.
Кад смо само побједили Турке! -
167:
"М·РУ
Част војничка свакоме ~алаже:
Ријеч задату часно поштовати,
Ви то данас одржали нијесте,
А то ружи образ и поштење;
Јер превара ниђе часна није -!
Још вас више пред свијетом ружи,
Што пљачкате и што отимљете,
И у боју .што сијечете главе 1 -
То звјеров~ један другом раде,
А не људи, што разум имаду - ? !
Војник ЦpHoropaq
(озбиљно)
Господине, јад те задесио! ,
Не гријеши и не губи душе,
3ар не видиш, зло те не виђело,
Да немамо ништа до камена,
И над главом небеску празнину,
i Са које нас јоште грије сунце.
~ Вала Богу, е је на високо! -
i'
! Те нам још то отет' не могоше;
А друго нам све до голе душе,
Одузеше, себи' присвојише :
3ао Турчин земље притиснуо,
Нијемац ГОрИ, притиснуо море;
А нас збили овде у кршеве,
Ће се бори живот са мукама,
А о добру ни спомена нема!?
3а пљачкање што нам приговараш,
Ни ту нем~ш баш ни мало право - Ј?
Свака војска, чија она била;
оби, пали, отимље, убија -,
. своме се душмаЈЈИНУ свети -
о несрсћи то од ваада траје,
због тога одавна се каже:
Сешко аемљи куда војска прође,
- !"
• -.. :,
....
.....
'
168
Што нас кориш да сијечемо гл а в е,

И у томе гр'јешиш безобз ирно - ?
Ми сијечемо главе нељудима,
Што злом својим земљу окужише;
Не би ли им сјеме ископали - ?
Зло тријебити треба из корјена,
Ако ХОћеш да га се отресе Ш - !
Змији мораш· раздробити главу,
Ако ХОћеш да од ње не зебеш.
И то јоште треба да упамтиш :
Ми у борби сијечемо главе; ·
Ће се живот за длаку не цијени!
За то онда НИЈ<О мјеста нема,
Да нас кори; а ви још најмање!
Што сијечете ваших Цара главе,
Лишенијех сваке љуцке мо.Ћи;
У сред земље свијету на видику,
На некакву тамо "Гиљотину" -?
Да се само власти докопате!
у нас сијеку и женама главе,
Без зазора и без сваког стида! !
Вoj8QAa. Ммыи
Нема веће на земљи греоте,
До кад неко без сваког разлога,
Потиштена или уцвијељена;
Или слаба, себи потчињена,
Неправедно напада и мучи;
Да над слабим учини јунаШТ80,
Човјечанства ту за лијек нема - !
А и владар, кад га обезснаже ,
Није ништа него слаби човјек,
I<оји треба љуцко сажаљење .- !
Д8Ј1ару
I<ад владари са своји власници,
у заносу своје мниме МОћИ;
Digitized byGoogle
г 159
Онај .народ што их лебои рани,

И чув~ их ка' очи у глави, -
Свог народа постану т~рани,
И држе га као IC8.K8Y стоку,
ii . Нојом они смјело располажу;
,
[. Онда таке не треба жалити,
Но их треба што пре укл~нити,
l
i· Да народну не варају наду -- !
[~
1-
8ојвоАВ Мирко
f· Кад ти тако в60РИШ ва владаре,
l Који СQбом ни~ом вла не рад.е,
Него. раде њине присталице; -
.3а што онда да жалиш ва Турке,
f Ноји у свом ввијерском тиранству,
Живе људе натичу на коље -!?
I
I
Jle..apy
Никог оног не треба жалити,
I Који гави правду и слободу,
И ближњега С80га тиранише,
Ради своје користи И. власти:
Свој ил' туђин, или ма ко био
Ирцо ПетроВll1i. .
Имаш равлог· и говориш право :
3ломе добро, као зло доброме,
Све једнако чинит' је греота - I
Аито Jlaкови1i
Ко влQ чини да се од вла брани,
Он не чини никаква злочинства?
Но.ца ЦеровlI'1i
Другом неком живот одузети,
Да од њега сАм свој живот спасеш, ,.'.
То Допушта и закон и правда;

Али има неваљалих људи,
-
Ј· .· · )
.. ~.
,.
Digitized Ьу Goog~~
160
UUTO зло чине рад своје користи,

И таковене треба жалити - !
Војвода Јаков
Па тако ве и не жали нико;
Јер то нијесу, као што треба људи,
Но п рождерне несите аждаје -
Пријатељи кесе и стомака - ,
Све би Шћели да приграбе сами,
А не мисле у свијет ни за кога
Њима није ни до кога ·стало,
Но да пуне СВОЈУ трбушину,
И да своје задовоље страсти,
Ка' ШТО чини и стока остала;
Ето у том сва је среЋа њина!
Туро ПJlаменац
Неваљалци такових не било!
Човјек с другим у нужди подијели,
Ако има кору љеба сува;
А они .би, да им може бити,
Читав свијет сами прогутали!
~eTap Вукоти1i
Што себичан учинити неЬе;
Јоште пређе кад му може бити,
И нико му у томе не смета - !
Шого НIIКОJlи1i
Није само, нико му не смета;
Но га јоште :многе УЛИ8ице,
у његовом срамном предузећУ,
Пот tЈО мажу на штету другога,
И на своје љуцко понижење!
Ко зло чини, он једанпут гријеШI1!
Два пут гријеши који му помаже! -
Војвода Мирко издаје Н·аредбу, да ·се поку
пи сво турско оружје и да се полази на Цетиње,.
што војска учини и крећу пјевајући.
Digitized byGoogle
161
Пазарни дан на Црнојеви1i Ријеци,

народ пазар и, а неколико главара одвојило се
и разговарају.
Петар Фunoв
Људи, браћо, да чудне погани.
Од овога Паше Скадарскога; -
Сваку РђУ на договор прима,
И с женама води разговоре;
О невјери све једнако ради,
И да смути, гледа, Црногорце!
Црна Гора кост му је у грлу,
И кад спава о злу њеном мисли -!
СерА8Р Woro
Гледајућ' га не би човјек река'
Да је такав као што зборите -?
Српски збори као Србин прави,
А поклања много сиротињи?!
Петар ФиJl.ПОВ
Ти , Сердаре, њега не познајеш;
То је она лукава лисица,
Ј<оја онда учини се мртва,
Кад се види у каквој запари!
Тако и он кад му нужда ДОђе,
Превија се, ка' ђаво пред крстом -.;,. !?
Кад што збори или нешто прича,
Бих рекао, светиња је права;
А пакост им из очију вири -!
Синан Баица
И јест погзн, право Петар каже,
А смутљивац да га већег нема;
Свадио би два ока у глави -?!
Убила га пушка Црногорска!
Сердар ЈОJlе
Мајка тако г још родила није,
!I.ушманина народу Српскоме" ;
Прав~а • сжобо~а 11
162
Добро каже који је рекао:

"Пt>турица ј' гори од Турчина~. -' !
n8~·."III8В
.1
Ту.. ~eдaBHO ЈЈ.обрИја иђаше,
Да у Скадар што год п рипазари ;
А он одма чим разбери за њу,
Да је зовне пошаље чауша; '.
Јере има да је нешто пита -?
Кад Добрија пред њега изађи,
Он ју пита, шта ради Данило?"
и шта раде остали главари -'? .
Добрија му на то одговори:' .
"Сви су здраво, ка' што бити може;
А, мала ти, е ме ва њих питаш!"
Он ју потом опет ааподјени :
Кад ли мисле ти ваш.и Главари,
да Падишу ва Цара привнаду,
И пољубе Царево сјеђаде - ? !
Ал' Добрија Ћерка материна!
--- Дивно му је шалу отшалила:'

Што ђеТИЊИIII, Пашо, амана ти!
"Каквог Цара и какво сјеђаде,
Да пољубе, тражиш, Црногорци - ?
Да ли не внаш, ил' нијеси чуо -
Чути с' мора', н'јеси преко св'јета !.
Да имају они Господара,.. -.
Коме пара на далеко .Нема - !
Рад поштења и ради јунащтаа !
И да другог, посље јаког Бога,
СвеТ9Г Петра и крста ча'снога!
Пољубити неће баш никога!"
}{~д он миђи да је нагазио ;
Поклони јој десетак бешлука,
И отпусти да се скине биједа!
EJigitized Ьу Google
185
ВII",О 6oIulOllll1;
Хоће ДобриЈа, просто јој М'лијехо I
Такова јој и мајка бијаше;
Бјеше јунак у .женско.uе' лику - !
(Јо.иу)·
Знаш ли оно на пољу Љешанском,

I<ад 8а пlшу свадисмо' се с Турци -?
Она пуста, засучи рукаве:
Јатаганом покој ног јој мужа,
Да улети сама међу' Турке - I.
А ПОДвикн.и. што јој ·носи грло:
Ха јуначки, браћо Црноi"орци!
За крст. часни, вјеру и слободу;
Пасју вјеру сву да покољемо ~ I
И шта 11у ви .крити, Црногорци.
Да некоје· ту не би .l\tоччади
Ваљастијех, те је претс\{оше;
А шhаше l:ia~1 образ ОЦРЩ1ТИ,
. Да се брука бије по 'Свијету,
Е нам жена ОТНОРИ јунаштво !
Па је така сад и ћсрка. њена. -.
"Виђи мајку познати веш ћСРКУ",
Мајка ћери углед најбољи је;
"Ивер неид.е од кладе далеком!
СеРАар Јон
СRијета' јој обрав међ' женама,
LlITO ·му у бpt< искреса истину!
СlIнан Бајица.
Што ју дира, гадна по:гурица!
Буд' је он свој обрљао образ;
Па. би шћео и дру,"има тако?!
Што ју дира, још се чудиш томе I

Зар не видиш што с. I{учима. ради?
11+
...
164
Сваки дан им по нешто поклони,

И учи их да се од нас клоне,
Тек да чегрст међу нас усади - t
Сердар Woro
. Слушао сам е му иду Кучи,
И од њега примају бињише,
Подеране, ријетко половне;
Па кад дође, огрне се њиме.
И надебља као главар неки -
Мислио би да је Арачлија,
у њих доша' да купи ара че;
А овамо пука сиротиња,
Тек' на БОЖИЋ ако се омрси - !
Видо БОWIОВи1i
Кукавице, црн им образ био!
Што примају турске одерине;
И · брукају себе пред свијетом · - ?
А не виде да им како могу:
Траг [10 T~aгy, бlf им ископали! -
Саво Лукетин
Сиротиња и пусто немање,
3а сваким се поводити даје,
Го и гладан много не разбира;
Него срља, ни сам не зна камо
Празан трбух мучна је работа!
Петар ФIIJIИПОВ
Како неЋе преварити Куче;
Који даље не виде од носа,
Кад свијет читав што је мудар, кажу ,.
На очиглед лажу и варају - ? !
Поп Ристо
ПраRО збориш, војводо, вјере ми:
у лажи су, кажу, ноге кратке
Турској лажи ниђе к раја нема
И опет им сви вјерују слијепо!
Digitized byGoogle
165
СеР.Аар · Шого
Лаж Турчину најпрече је средство,
Кад вна само па Ђе се в~дити --
3а њих није срамота лагати;
То је њино најбоље јунаштво !
Којим пола притискоше свијета
Па и ови несретни Латини,
Пунани су губе и лукавства;
Као да су учили на Ћабу !
СлагаЂе те, ако само може;
Готово су прећерали Турке --? !
Видо Бош кови1i
Нека лажу, кад имају кога:
Кажу људи да није греота,
Окатога слијепца пренарити !?
Синан Баица
Може бити да није ' греота,
Ма лагати грдна је срамота;
Јер су многи код ОЧИЈУ слијепи!
Сердар Јоле
Нијесу они слијепи, Синане.
Лажи турске нијесу тако мале,
Да их човјек виђети не може - ?
Нит' би они лажом прокопсали;
Но проклета вавист и неслога,
Гадна јагма ва власт и ва благо
у несреЂУ бацише народе! -
Петар Филипов
Због вависти, власти и имања,
Сва су се вла на свијету чинила;
И ЧИНИЂе докле тога траје --?!
Поп Ристо
Ће се људи не стиде лагати,
3а срамоту ђе човјек не мари;
Ту престаје образ и поштење,
,~-=~--- - ---- -
t 166
~
i' о човјештву ту CnOilleн& нема - !
I
Сваку прљу опере је вода,
! А срамоте ништа на свијет неЂе! -
ВИ,АО БОWКОВd
тражи од Сердара Мила његову леденицу да
је види, а · Сердар Мило му је даје.
Петар ФиJiипов
О, да дивне, људи, лсденице!
Аманати, од куд ти, Сердаре,
Јеси ли Је за паре купио,
Ил' јуначки на' мегдан добио --?
Сердар Мьо
Ту недавно нас пе' шест иђасмо,
Пгеко Чева Т8,.МО у Бањане;
Е се бјеше нешто проhукало,
Да ће на њих ударити Турци - ?
Па ПОђОСМО, у злу не требало,
Да се тамо поред њих нађемо! -
Кад смо били до близу гpaH~цe;
..,. Али нешто пушке припуцаше: -
.. Ми лохитај да видимо шта је?
~. I{ад МИ Ta~lO, ал' не лсзи враже;
r' Старог Никца са још дна ђеТИЂа
,.< у Рудинах на самом пландишту,
t
,'.' Околили Требињани Турци;
.:
.' ,
Напали га са све четир стране,
Не даду му ока' отнорити - ;
Он се брани не дА приступити,
И ђеТИЂИ дивно му помажу.
Ал' је грдна сила у. Турака,
ПРИКЛОПИЛИ да га већ са1'аре!
Он кликује И мушки се· брани -.
Кад ВИђесмо витешкуневољу,
Ми се на TPI:i раздијелисмо' стране.
Не би ли их како заплаШЈЈЛИ ....;.?
\., byGoogle
•• Digitized
ј-
i67
И добро нас' среЋа послужила:

На једаред ' пушке избацисмо,
Сваки свога обори Турчина;
А подвикни што нас носи . грло 1
Ха јуначки, 6раћо Црногорци,
Да ђавољи не унесе главе _.!
Турци мњаху е нас мношто бјеше,
Па остави и Никца и овце,
Ипобјегни главом без обзира;
А ми с Никцем у наточ за њима,
Гонисмо их ДО У само Слано,
Седамнајест глава посјекосмо,
И лијепи шићар задобисмо - !
А кад плијен с Никцем подијелисмо,
Мен' донаде у дијел Ледениuа -!
r. 8ИАО 60wкови1i
[- Јуначки је ва]I.оби, Сердаре,

.Идивна је; здраво да је носиш!
Да Бог да ТИ не остала пуста!! .
t
f (разилазе се)
I
f
~. .
Б О Ј
~
I
Омер Пашин са Црногорцима на Оријој Лу ци
I
o.~p паша (за Црногорце)
I
Истина је, доста су ваљани,
~
I
.ИУ боју јуначки се бране;
I
Али неЂе МОЂИ одољети,
I,
r
Њих је мало а много Турака -!
I<. Још је теже што немају ништа,
1. Што је војсци од пријеке потребе;

! А мени је строго наложено, .
По што по то па · Их сад покорим;
. ВеЂ
ме коре што . посла нс вршим! ?
~I
Шта је ту је, друго бит' не ' може;
Digitized byGoogl
168
Разгађати не може се више;

Јер се може лако догодити,
Да изађе пјело на виђело - !
Па би могло и несреће бити?
Али, чекај, · има јоште нешто,
Чим' се може да продужи вријеме;
Позваћу их на састанак мени,
Да се мало добије времена - ,
Докле Москов, ком сам ријеч дао;· '
Да их силом прегавити нећу -?
Своју војску на Турчина крене,
И турске их ослободе силе! -
(Сједе и пошто написа писмо удари длан о
длан, долази иу Мустафа Кавазбаша; Омер
Паша даје му писмо.) :'
На Мустафа, узми ово писмо,
И носи га Војводи Стевану,
На Прентину он је у Логору -,
Њему самом подај га у руке,
Још му кажи и поздрав од мене,
Да на писмо одговор ми пошље.
Мустафа
(примајући писмо)
Твој ћу налог честити везире,
Извршити што, узмогу прије;
Ма да би ме и живота стало!
(Мустафа омази, а Осман Паша долази
уплашен.)
Омер Паша
Што ће рећи те долазиш хитно,
Па с' осврћеш тамо и овамо ј
Баш као да те гоне . Црногорци !?
Осман Паша
(збуњено)
Још не гоне, ал' могу гонити;
Јер су они јутрос код Пипера
Digitized byGoogle
169
Нападнули ниаам· И8ненада - ,

И тако га грдно рашнерали,
Да сад не ана један аа другога!
Ево, кажу, да су дошли близу;
Него гледај што год прије можеш,
Да с' одавде куда уклонимо,
Да нас како не опколе овђе;
И ка' овце да нас не покољу!
(Бој се примиче ближе; они изишли па гле
дају која 11е страна побједити. Један Црно
горац загна се за Турчином и у трчању одси
јече му главу"
Омер Паша
Ха, виђе ли, ено га посијече,
у трчању отсијече му главу!
Осман Паша
Ха, отсијече, ја шта си мислио?
Тако они сиј еку од Косова;
А ти мислиш да ти је то раја -
l{oja од стра пада на кољена,
Беа кривице моли опроштења! ?
Омер Паша
Е, дина ми, ево их вен блиао,
Не анам ни сам куд да се склонимо,
Да нас овђе не увате живе! -
(Бој се примиче, они се ужурбали, не знаду
на коју 11е страну; у том долази Ивана жена
Марка Раичева.
1"
Осман Паша
(Ивани)
"Iy, Ивана, ако Бога анадеш!

lроведи нас којим анадеш путом,
I.а нас овђе, ка'· вуци јагањце,
lе увате, и не растргају! -
Digitized byGOOgle
170
llвaнa
Да Бог да вам царство ископали!
Буд' сте земљу што рађати може,
С краја на крај цијелу притиснули;
Па вам ни то јоште доста НИ.iе,
.. Већ сте дошли у OI:Је кршеве,
Сиротињи да не дате мира; .
Што тражили, оно сте. и нашли I
6011ВН Пawа
Аман, Ивана, светога ти Петра!
Не о кдиЈевај, но нас брже води;
Кунем ти .сеЋабом и кораном!
Војштит' нећу веЬ на Црну Гору,
. Па макар се Турци ископали;"
А ни теби криво бити неће --Ј
(даје јој шаlCY дуката) .
llвaнa
Кад је тако, а ви 8а мном· брао,
Ја анам дивно куд ћу вас провести.:.
'Испод стијена .да. не впЩi Н,ИКО,
НИ влас. главе. вабољет вас неЂе -:-.,
Само бр~е ва. МНОћi поитајте!
одлазе' хитно, наступа ноћ ·и бој се. пре
кида. Мустафа са Омер Пашиним писмом сти
гао у Црногорски логор пред саму зору, стра-
'. жар Црногорац опазио. га па виче.
'_.,~-
. . Стражар' .
.Ј{6си, море, и одакле идеш?
llрије дана КОГа Tynn тражиш';
Мјесто њега да .ђ~~o~a. нађеш!
. MYCTata
Омер Пашин ја сам кавазооша,
НОСИМ' писмо Војводи Стевану,
Аманати, одведи ме'. к њему•. -:-
Digitized byGoogle .ј
111
Стражар
Кад је та.ко\ а ти ходи амо,
Само пази да пријеваре нема;
Јер ти игра на рамену глава!
Мустафа
Ако буде какве пријенаре,
Глава~юја у твојој је руци!
Стражар га води код Стевана који још спава,
а стражар га. буди .
. Стражар
Стрико Стев() , ево један Турчин,
Донио ТИ нечесоно писмо -,
Жели и сам да ти нешто каже!
. Стеван Периов
Какав Турчин и каково писмо ,
Али снијеваш, ал' при себи нијеси?
Да л' се ово сњима не кољемо!?
Странеар
Ја ти вељу, и ево га, чека,
Па га тршај И~' што ти је драго ;
Ја сам м,оју дужност испунио!
Кад је тако, а он нека дође,
Да чујемо шта ·Ђе ни IJричати? -
Мустафа долази и дајуh.и CteBaHY писмо
.поэ~рав)Ьа.
СеламалеЂ, госп.один ВојвоДо I

Еоо књига, поздрав од везира,
Да му одма одговориш . на њу ~.
СТ8ВЩ1 ПерIОВ . (не разуме поздрав)
. Господин сам и ако сам маЛИЋ,
Не бојим се великих Турака ! .
3а одговор мало попричекај,
Док ми кажу, што у КЊИ8И пише?
Digitized. by~008Ie .
172
Устаје, носи писмо Кљазу Данилу да му
гаIпрочита. Књаз Данило са Црногорцима гри
је:се код ватре и разговарају о јучерањем боју.
Нњаа Дaн_JlO
Дивно ЛИ ИХ јуче раШЂерасмо ,
Ама она гадна жентурина -
Проведе га кришом испод стијена,
А ШЂасмо га жива уватити! ?
ЈеА8Н Црногорац
Ће год ђаво што свршит' не може:
Ту пошаље бабу или жену!
Други Црногорац
Ако им·а и мало образа,
И та брука доста Ђе му . бити!
Тре1iи Црногорац
(гледајући на страну)
Стр ико Стево нешто уранио,
И ево га ђе долази к' нама:
Бит' Ђе нешто НОћас снијевао,
Па сад ХОЂе да му погађамо!?
(долази и свијема нМива БогЕ.)
Добро (ви) јутро сад и вазда било!
Нњаа дlllllJlO
(а за њим и остали Ј
Бо.г и теби помога' Стеване!
Нњаз ДанИJlО
Које добро те овако рано?
Да нијеси што добро· снијевао,
Па сад ХОЂеш да ти погађамо ?
Да ну причај, те нас разговори.
Ако ј' лоше, збило с' на Турчина!
Стеван Пер.ов
НОЂас нијесам баш ништа снијева',
Спавао сам као мало дијете;
- DigilizedbyGoogle .
,. 17 3
Бијах дивно ~рап за спаваље,

Од умора јучерањег боја - ;
Но ме момчад рано пробудише,
Е нечесов поклисар дошао,
Од везира донио ми писмо,
Поред писма још поздрuв од њега,
Да му одма одговор пошаљем! -
(даје писмо Књазу Данилу)
Да ' ну виђи~ што У њему пише?!
Иња8 АанИJlО
(узе писмо и чита га на глас)
Од Везира Цара честитога,

Поадрав теби, Војвода Стеване,
И другима свима главарима,
Црне Горе и осталих брда!
Не чудим се 3еки Станковоме, .
Што се тако усудио лудо, -
Дићи руку на нај већег цара,
I{оји вла){а на три дијела свијета - !
Јер младост Ђе свашта учинити,
Не раабира шта Ђе послије бити! -
Но се чудим вама главарима,
Теб' најRише чудим се, Стеван е !
Што си мудар, казују ми људи,
Да Везиру одговорит' можеш .
Што му тако лако Допуштисте!
3авојштити на Цара Силнога,
Од кога се силе и свјетлости,
Уклањају свих седам I{paљeBa!
Ти знаш добро што говоре људи,
Лакомислен у свашта Ђе УЂИ,
Све је њему равно до l{ocoBa - !
Од невјешта, кажу, Гора плаче,
Камо л' неће слабомоhни људи?
Истина је признати се мора,
Digitized byGoogle
174
Јунаци сте, ка' IЏTQ бити може!

И диван сте С(10мен остаВИJlИ,
Да с' f.l0TOMCTBO вјековима ДИЧИ,
Са .јунаштвом вашијех мишица -.-" !
Ви'сте доста бруке оградили,
Турском Ц~PCT8Y, "и ко вас напада;
Ал' се тако неће моћ.и »авда,
Свачем о једном о краја бити мора!
Сила отме вемље и градо,ве,
}{амо )ј' неће јелну шаку људи о
Покорити, ма са штетом било!?
lllaKoM пијеска ђе ћеш васут' мор.е,
Ђе л' OДOЉ~T' један хиљадама?! . .
Јача свјетлост слабшу 110тавњава;
Сила јача слабшу санлађава;
Већа ријека мању прогу.тава;
Дрво B~ћe мање эасје'-ЬRна! -
Два љешника ораху су војска;
А камо ли .сва сила царева,
illаци људи одољети Ht"he - ?
С тога и ни ДОБРQ јНlю,'ислите,
Па му каж'те да се б.оја мане,
Ти, ос осталим вашим гланарима,
ДОђ'те к' Ј.iени под Царским шатором;
Само рец'те, ма то не чинили -,"
--- Царској жељи да нијесте противнtI,

За остало ((ако ви. је драго,
Од вас нико ништа тражит' неће -;
·С тога рекох добро размислите,
Па учин'те што ће брље бити!
Мудри људи рекли су одан на :'
Највеће је на земљи' јунаштво, .
Кад чоЈк може себе савладати!.
Да се ђаво у Ловћену ж~ни,
И он би ме у сватове BB~O!'
175
Та и Омер не· нађе другога,

Но се мара о ме' очешати! -
HIЫ18 ДанlIJIO
Што . ти пише, рђа га убила!
Да ли јуче сам в'идио није,..
Шта с' учини од његове војске? - ,
Да га она гадна жснтурина,
Не проведе кришом испод стијена;
r.- Њега :живог ШЂасмо уватит.и!-
I
l Војвода Миљан
Да је Турчин~ не бих се чудио,
Те овако' поздравља и пише !
Но причају, да је Србин прави,
Од. српскога и оца и мајке,
Из 'несрећне земље Ћесаровс I
. Побјегао од некакве нужде -,
у. турака наша' уточишта !
Па сад војшти на браћу по крви.
Да угоди Господару овоме -!
Зар 'не чујеш из његоних ријечи,
Да ту мора нешто тако бити.!
Саме ријечи излив су му душе,
Чисто. видим, од .срца му нејду -1
Ваљ'да га је нужда приhерала,
. Да потражи себи УТОЧИШТ8;
Побјегао од зла ка горему,
Макнут' мора вјером прађедовском,
Да ca~ собом 'никад миран Hl:fje - .
Војник Црногорац
Слуu:iао сам, не знам је л' истина?
Да је најпре 6ио добјежао,
у Србију код I{нева Милоша,
176
и њему се бјеше замолио;

Да га прими, да га вјерно служи? -
А Милош га, веле, запитао:
"Да ли знаде коње тимарити !"
А он онда никуд немајУЋИ,
Отишао, кажу, у Турака,
Да' свој живот у невољи спасе!?
Вој80Аа Ммрко
Милош није трпио никога,
За кога је само посумњао;
Да од њега нешто више знаде,
Ил' од њега да се вище чује, -
Рад тога је многи СРГIСКИ јунак,
Ианенада иагубио глаRУ - !
Па ни самог вожда Карађорђа,
То алочинство мимоишло није! - ?
Нњаа AaнMJlO
I{а жу неки, ако је истина - ?
Да то Милош мор'о је чинити,
Да сачува аемљу од раадора;
Са чега је Српски народ ваада,
Трпјет' мора' големе невоље!
Са раадора српских великаша,
Пропаде нам на I{OCO.BY Царство,
Срби турско робљ~ постадоше;
Са раздора српскијех BojBoдa~
I{оји Шћаху сви да господаре,
Морао је и сам I{арађорђе,
Оставити аемљу у невољи - ? t
Те је Милош иабави памеЋу,
И јунаштвом народа српскога;
А да би то ПОСТИЋИ могао:
Морао је уклонити с пута,
Сваког оног који му сметаше;
Зато онда нека му је просто!
Digitized byGoogle
r
i· 177
Стеван n'pIIOB
Шта је кадгод са Милошек било,
И са другим српским јунацима; .
Шта је било с вождом Карађорђем,
То је пос'о саке Историје;
Па нек' она потомцима прича,
Шта је каде и како је било - ;
А ми овђе зборимо о ШоЈСМУ,
Омер Паши да одговоримо. -
Ињаа ДанlIJIO
Ка' је да је, ПРИ8нати се мора,
Од 9мера турскога везира,
Није било нит' је долазило;
Црној Гори бољег пријатеља!?
Кад у Босни завладао бјеше;
Он' све оне грдне потурице
Истријеби, који кадри бјеху
Црној Гори јаде задавати ;
И који је кроз триста година,
3адаваху големе невоље - !
(за Омер Пашу)
Кажу људи "нужда закон мијења,"
Из нужде је и он посрнуо,
И река' бих да се тога сјеЂа!
Војник Црногорац
Ка' се човјек опоменут' неће,
Што је с њиме у животу било?
ВоЈвода Мирко
И његова чудна је работа;
С једне стране рад је угодити,
Сјају своме и задатој ријечи - ,
С друге опет савјест помиње му
И казује, шта је некад био .;
Па се мучи, а не зна како Ђе!
ПравАа и сжоБОАа 12
Digitized byGoog
1'78
Рад би нешто, ни сам но зна како?

Без греоте са мање срамоте;
Али нејде као што он мисли,
ВеЂ се мора ма на коју страну - !
стеван n8pкoB
Краја нема цјелу свршеноме,
Он је саде Паша у Турака - ,
Ријеч је дао, шћео ил' не ШЂео ;
Војштит' мора иначе му није!
Ил' судбину чекат' Вранковиhа!?
(Кљазу ДаНИJlУ) . .
Но му пиши одговор на писмо,
Па нек' ради што му на ум дође!
Ињаз ДанИJlО
НеЋУ вала, да ђавоље ријечи,
Он је писа' теби а не мени;
Но му пиши као што умијеш,
Само чувај образ и јунаштво,
Нека знаде да су Црногорци
И у своме говору јунаци --!?
Ја нијесам писати учио, .
Но се бити и муке трпјети;
у томе сам виЈек. претурио,
Но ти пиши, а ја ЋУ зборити .
Ињаа ДанИJlО
Кад баш хоhеш, а ти збори шта hеш?
Само немој. ка' што имаш адет, -
Да читаву дуљиш Историју - ! ,
узимље пер() и артију ПИIЏ е а
Стеван ПеРИО8 (ГОВОРИ)

ОД Стевана са Че ва крвава,
А Војводе Свијетлога Књаза,
Господара Мале Горе Црне,
Digitized by Goog1e
r ()мер Паши ОТПО8Ар&В на писмо:
179
'Твоје писмо и ПОЗЈ.(рав уз њега,

Примио сам, честити Везире!
И чуо- сам што у њему кажеш,
3а твог Цара и силу његову -.
Истина је што си ти рекао:
Да је шири на три дијела свијета,
Али није то његова сила;
Нит' би Турци толико земаља,
'Својом СИJlОМ притиснули били;
Но проклета завист и неслога,
Глупост љуцка стращћу помијешана,
Или нужда · да се живот спасе - ;
Турској сили полета је дало - !
А без тога ни знало се не би,
Ни за Турке ни силу њихову - ! !
Узми само нашу Гору Црну,
"Шака ЉУДИ", као што ти рече ,
Ево има већ триста година,
Ка' се бори са свом турском силом,
Поред тога још глађу и зимом ;
Па се опет покорит' не даде - i
Ти сад тражиш да се џокоримо,
Јере ћеш нас, велиш, прегазити!?
. Све то може и да буде тако;
Сила отме земљу и градове,
Камо л' неће малу Гору Црну
Прегазити сва Царева војска,
Што је има ка' на гори листа -!
Ал' чуј добро, што ћу ти казати:
Црну Гору можеш прегазити,
~ . l{ад истрије6иш сваку мушку главу,
Што оружје може понијети -.
А што велиш да се покоримо,
i Тим СИ ' себе грдно обрукао
I Пред људима; што цијене јунаштво - !
i
[. 12+
Digitized byGOOgIe
lfW
Срамота је себе покорити;
А још вена таки м н~уди~а,
Као што су изјелице· Турци t - 1
Ако мислиш да нас плаши w тиме,.
Онда троје слабо је јунаштво .. -
Ми смо многе битке. ИЗДРЖ8JIИ,
Много пустих Kst.na Qстав.иJ,lИ; .
Млечини нас нападаху с Турци,
Оно вријеме дв'је силне државе,
Што им само могаше природа;
Одмастити за љуцку неправду!
И ЋУПРИЛИћ грдна потурица,
Једва само сагледа Цетиње,
Ал' се врати главом без обзира;
Оде натраг ка' што доша' бјеше - t
Јер је мучно живјет' у стијенама,
Са 3мијама и са Орловим а
И ратоват' с природом и људма l _.,
Вранцсз горди Москву је спалио?
С Црне Горе побјеђен с' вратио,
И од Црне, рече јој: "Црљена" 1
Турска сила већ је малаксала,
Ломећи се о наше стијене' -
А што рече, то си погодио,
Да је свака сил.а на вре.мена,
А нвво.љ'! да дољавu редо.м - /
И ваша ће потавнити слава,
Ка' што многе до сад потавнише r.
Веља риба мању гутајуhи,
Често пута удави се њоме,
С8'јетлост луча, замјењује сунце ~
Мала ријека, 8елику замути;
Мали црвић голем раст пощ'ризе;
Очајање удвостричи CHl\fY,
Постојанство силу савлађује.
3а остало и ваш.е јунаштво.,..
181
Што да т' 'причам, јуче си видио t .
Шта с' учини ОД све твоје војске;
Твоја оре.ћа е те жена спасе,
Црногорског' муч~().г јатагана! -
Ти знаш добро да ти и не кажем:
Да Турчина }fиђе' СЛ&8на нема ""-. .
(До Алрашид, . . ;. са мудрости овоје) -
Само оно што добјеже -љему,
. Ил' од нужде или од обијести ј .,
,'
.
Тек да спасе живот у госnодство-: '- ,
Обешта" се· .Пророку и дину ..;.-.! . -
'Треба да знаш, ако нијеси знао,
Што је .било· у свијету ЈУН'ака,
Који собом свијет. saдивише ;
,Ил' су били: све сами Словени,
Ил' словенског рода и порекла?!'
-Соколовић он не бјеше Турчин;
Него Србин,· као и сам ШТО си;
. С тога :бјсше јунак над јунаке;
Турској капи бјеше перјаница - !
.Бјеше јунак, али ва другога -
,У свом роду 'ђе Је поникао,
Није сјајан ·опомен оставио!
Па сад и ти аа Турчина радиш, '.-
А не миолиш, ко си И ОД' кога -?
.Али нека, такови су 'Срби!
,3а другога воли 'погинути,
,·Него своме царство заnобити:
:.Код педесет милијуна Руса,
.·Не нађе се од њих ни једнога,
Да аамијени цара са животом,'
До једнога Милорадовића!l)
Тамерлан би' жива уватио,
Бајааида, са свим·а Турцима,
-!) Орб•• Ерцповац.
182
Са Србима да не би Стевана;
Још би Турци У Будиму били,
Да Деспота неби Бран"овиliа! .
Па и опет ва све то јунаштво,
Као сужањ умрије у тавници! -
Ето тако туђин награђује - !.
Србин свога ниђе Не. замијени,
До Душана Милош. Војиновиh,
На мегдану јуначки вамијени,
А Ла:вара Мидошна Косову -
Два Милоша образ осветљаше '- !
Да си јунак И ва тебе ка.жу;
Али залуд кад си у Турака -'о
Због нужде си њима до6јежао,
И у нужди грдно поорнуо;
Макнут' мора' вјером nрађеДОВСКОМ1
Да сам собом никад миран нијес~ r- ?'.
Ал' кад човјек у нужди уради, .
Што његову ' не личи јунаштву ;
Па послије ка,nму - нужда није,
То поправи, срамоте му нема? -
Јер у нужди и закон се мијења! ' ?
, Ти -си мудар, и јунаК9И" .кажу _~ .'
Спомени - се да си Ср.БИН прави ,
И од српске крви: И кољепа;
Па - остави ту , пасију вјеру, ,. ,
Која лажом и туђ~м - јунаШТВОМ f '. ',.
---.-. Узноси се и бру~а човјека
Спомени се Скендер..:бега Ћ9рђа;
И његова Мусе l{апеТана., - ,
-- ! .,__
.. ,-
Како дивно образ ()све.тЫше- !
Диван спомен себи остаIН'1ше;
Који траје докле сунце грије - t '-,
Дођи к нама да - БИјемо Турке, ';',' ,;., ..
Да светим о Гробник и _Косово"
Бићеш први, Божија ти _вјера,. . _, )"
...
'
Digitized byGoogle
i....
183
До кољена Свијетлога Књааа!

Не ШЋlUUе ЛИ мене послушати,
А ти чини што ти на ум' д.ође. ~
Баш ни мало 8а нас брине се -
Свагда ћеш 'нас 8ат~ћи. щmправне,
:Као што нас. сви турски Вевири,
Спремне к' боју В&8да . налавише ;
, . . Од.
Косова, ђе Бранковић срамно,
Српско Царстро ивдце Турцима·;
А они .га ва тоиаград.Ише, .
. Пуном· чашом грчкога отрова!. -
Издајици тако' и требаше!!
Ињаа .....IUIO·
(баци перо)
Та престани, ако Бога знадеw'!
Држећ' перо утрну ми рука,
Биљежећи TBoj~ набрајања -.;
С'rотину сам 'већ petrao пута,
. Не' распраљај туђе зађевице;'
Нити пиши кад Вукотић .збор~; '.
У . Морачи пре би вода стала, .

Но што БJ'l. ОН эборити. престао?"
I •
На' да .чита ):iэ какове књиге -!'?
. Стеван ПеРМОВ ' .
,"ђ.утећи се не 1.10)1(' l(а8ат.'· ништа;
.: А што' велИIП: па rorюри~. много:·
fIужда -М"8- је на то .наЬерала,
, .:Кад
у свијету .. н~има никог-а,
(Да пожали ·КА· да'би ПО}40ri,)
Да се турске отресемо .си.»е; .
..
Но су и свијет., и· у. ње"у', људи,
С краја. _.крај; огреa.lП У' страсти, :. '. ..о
.и невјери јеnаи. 'спрам ,npyrora ..;....;..-? '., ,
,.
Не штитујв: ·сеi·&Ище човјеча'НсТво ;
'Но је јагма gз: власт и за .б,I'aГО,. j:~~~
";tФ"
i1. . :~
Digitized Ьу Googl~'
,.~;;18
184
Глупост љуцка страшћу помијешаН'а .

Свуда у свијет мјеру превршила . ...L,..,. !
Срби · пу.них пет стотина љета ;, ' .'
Од Сињега до Црнога MQpa,
Борише се и ~PB пролијеваше, .
Са Османскии Агиским племеном - !
И У друштву, они са Пољаци;
Одбранише . онда Аустрију, '
3аклонише 3апад и ' Европу,
Од навале и силе Турака· -,
Па какову добише награду .? . :: .'
3а захвалност : ропствои : де(ј)бу! : - .
Тога ради, кад. би вајде ,било;
Кумио би и гору и вод)."!
Братимио и камени дрво;
Молитвом би Богу досадио ,
Да се једн()'м зло скине са свијета! ·
нЊа3 ДанИJlО · .
Е, мој Стево, жеље су ти лијепе ! ,
Лијепе жеље, ал' су оне , празне;
Јер добро је са злом чомијеШ8:НО -
Као што је правда са неправдом,
Не може их нико раздвојити;
Без да ништи и једно и друго! '?
А што жалиш ·,Ср6еи Пољаке,
3а њиово ропство И деобу ,-
Та они су достојни жалења.; .
Ал' жалит' их ништа не помаже,
Јер су сами свему томе криви?
Неразумни њихови владари,
И грабљиви њихови вл~сници ';'
Међу се се бјеху вавадили, ... .,
Међу народ крв и нож ставили;
Тим народну снагу ослабидИ', ~ "
С тога Турци Србе ПОКОРИl1':lе i
А Пољаке други подије.лише! ., .
Ь;, .
- ;.
~, ,,,
Digitized byGoogle
185
Па им опет c~ 'то H~ .I1о:маже -

Њих ни вријеме' }iИ горко, искуоtво ; .
Ничем бољем , наУЧИЛQ Нtйје -?
Пређе пуних пет ,cTOTI;1Ha љета,
I{акви бје,ХУ, такви су '·и данас,
НОВО доба; ' а, навике старе - I?
(зове Мустафу идајући му писмо)
Ево писмо, па га носи ((ада,
И поздрави твојега. Везира,
Да се мало разговори сњиме -!
Нњца AaН!I:'0 ,
Морам и ја да му што год кажем.:
Да не мисли да га се рлашимо -!
(Извади из ћесе фишек и написа на њему)
"Родио си с' да крст ' браниш,
"А ти СИ му сад злотвор ;
"Потурицо,Омер Пашо!
"Фишек ти је одговор." -
(Даде фишек Мустафи да та преда Везиру;
Му~'[афа -ощsи)
Јман Црногорац
(Стевану)
Чудим ти се, Војводо, вјере ми;
UПто У писму толико набр~аш,
Видим лијепо, е ти је невоља;'
Ал' бадава само трошиш ријечи,
Све узалУД, ма ти Божју вјеру! -
ДрУГII Црногорац
Глуву шаПћИ и намигуј слијепу,
Ни један те разумјети неће - ~
Tpe1i1l Црногорац
Ко једанпут с правог пута зађе,
Тешко га је натраг повратити? , -
Digitized byGOOgle
188
. .... ....г••. ·.
Пија.ниЦи ко ће' nОК8.8атм;
и иудроrа 'ДА tIо~уди вино ~ р
ЬУГII ЦрногоINЩ .о '.
СлавољУб.iьем кад се ~o опЈан'и, .

Не 'Можеш. га ничим' .истријезНИти - r
.Тре" ЦpHoгO!iiq О': .'.
Заљубљеном о лу~авётву. жена.,
Можеш причат.' колико ти ,npar.9;
Ни малQ се' овајдити нећещ '.;. .
То је смијешна бо.цест нечесова, .
Што помрачи разум у човјека", "
Исто такџ посрне'памену,.· , .
Ко Приrрли вјеру МуХамеда! -' ?.'
ињu· ...Нцо· ..
.Коноп веже 'коње и' волоВе, '.
. А поштена рије~·.8Итезо~~; о
На писмо се. одroворит' мора, .
-То .
ни.
. м~ло
. .
не· крљи jYH~Џl~B9.
_.' . . .
.C'r8iaн пеРК'•. ·"
Ја сам моју дужиоот у'lkнио,
HeI(a SHaJIe, ако iiије· знао? .
Ца нек' :ради штр му на. ум -.пође r
(припуцаще. пушке; они' OД;1r~8e)
" :
. о.., nalla ...
. (у Подго.рици) .. ' .
(Чита - новине,
. ,и."пошто
. их
. прочита, са:м
.' . соБОМ)
~ .
Иsгледису и .qл.изо' је'врије~е, '
Дан, два 'биће, Iiли три он~јвише ;
Па ето ми абtф" иt( 6та.ЪiБОла, .
Да сву војске- со Црне -Горе кр.еием,:
За Бугарску· и ~а~'оРумелИј" О>
.. Digitized Ьу Google'
r Да riропалуТуреку 'Царевину,
18't
Од силнога одбраним Москова!

Али нека, и мени је мило, .
Да се ова ·мучна оиротиња ......,
· Силе Турске што пре ОСJlободи! -
· . доз,rааи Муст'а.Фа и' дајући му (;теваново писмо::
Ево 'писмо, честити Везире, '.
Рал кога ме бјеше испратио;
На Прентину; ВојвО'ди Стевану. -
Olep Паwа
КакО' ли те 'ТАМО' Д~чекаше? - ..
'.
Iycтata
Дочекаше .право по војнички, •

Нао што. се' сваки дО'чекује ; .
I<оји нО'си поглаварско писмо •. --:
88ер' П81118
Јеси л' MO'гa~ што. год примјетити,
.. Да л' .се' плаше, или су С'лоБО'дн~? .-.
· Међу њим~' да ли виђе:. I<њаза? - :~ .
Муст• .
Какву .плашњу, __ честити Везире;
Ту о' ·плашљи. ни сромена. He.~a,-'-!
Но бацају" камена. ~ p4Me~a,. .
и безбрижно .nјевају. уз гусле, .
•Па споми'њу MI-ЏJOЦЏ1' и. Џарка,
. И остале. на.гласу јУНЕ:ще - !
Књаэ j~. с. њима, .а. они су" с· њиме~ '.'
и да ми Га .. еки не каваше,
Не шћаUI~. l~Ц· .пО'внат' .међУ' '~има 1·...::- .
elep :Па8." ..
(за себе).. ' : .
"Јоште гУеле:о I{OCORY . гуде, ',". './ ( '!.
3а осџетом .српске груди .буnе"! .
(Мустафа клаља 'се:'И ~ одлази) :
. ... ~
..:.:.\
о'
.....-;11<
•,.0;:'
о •• р Паwа
. (lIacтaвљa)
-То је оно што слободу буди,.'
_Докле гусле Itfe'ђy .њима гу.в.е,
И владалац АОК се о.љима дружи.
Неће ИМ' се . л~сно щ)сад.ит~ -!.
(Чита Стеванов ОДГОIIОР, пошто га прочита,
сам собом)
-3нам ја дивно што би ДО9РО БИЈЮ,:

И бев тво'га говора, Стеване! ~
"Те ми мисли памет прелијећу,
· Има томе већ више времена - ,
Аустрија јер се окомила,
.Да приграби ову . земљу· себи;
Али шта ћу кад се нема с киме _.!
Црна Гора малена Је снага;. ..
'Тек да себе у стиј~нац брани -;
А Србија јоште спремна није,
Нити снаге толико имаде,
,Да с Турцима може ратовати;
А ва друго ни мислити' није,
'Све је мртво за KaliBY' слободу - !
А највећа још· та је несрећа:
· Што невјера и клета неслога,
На све стране свуд је' овладала,
.. Да не сммјеш зуба помолити,
"А камо ли да "се што уради - t\
- Јапокушах да рааберем' само; ,
Би л' се могло што год учинити, -
· Кад у Босни бијах старјешина - .
'Тај покушај само што повјерих,
· Некојима, са фратром Јукићем;
--Ћаковачком несретном Би~купу,
"Што Хрвате СJlијепо lJ8. нос вуче,'- .
Богатима својим покдонима,
:Жоје прима од свог господара,-,
~:~tj
:~~
.""
-)
.. -;
,.,'
На !?
Да
На њихову штету и- срамоту;
А У корист ЈЬиног душманика - !
Тај покушај ја имадох ЛУАО,
Баш суво ЛЛЛЛМ ИСПЈ±Ллили t -
Да 8надии ИЛГОВОРЈ'&И' иудро,
Ал' то многи ни криви ни дужни,
Јадни Срби главом исплатише;
Па лога зл то дл иривим?
Никиг другог гријеме,
Штг:? ремило нијг ±Луде,
Да размисле и себе ПО8наду - !
Гундулића сви у 8вијезде кују,
Ал' ±Лq.:к-две не чују ?
3а Јкеел,егу шдо
"Да ријека јака,
"Ка с' у многа дијели крака -!""
Да је слоге, као што је нема ,.
И ка' би
у КОЛИЈ~О их имо,
Да пригрле слогу и јединство,
А оставе вјеру поцовима; -
Боље среЋ'е не би им требало - r
Не оуђин ерамоту
Ширио ее по Лq;г.,}еИ Слае4:;оеГОЈ;'
Ни владао један ТУСУЋима - !
Него би се давно испунило,
Пјесниково оно пророчанство:.
се
подде еуцну
Славенину свану" -!
пуних двадест милијуна,
Словена кz:џ) ;оива ОЖО;.i3.·
несложи"
робују.
Digit ::юgl~Л-Ј
-~~
190
:Мјесто да .се .ОЛО)Јф· иулруже,

.Да јој само"иОслуwност откажу,
Аустрије ,...·: би било више! . -
А она им на срамоту 'њину::
.Свеса њином силом и . ПОМQiш,
Тази језик, име и слоб()ду -'- .' .
и држи их као какво' робље - !
- 'Татарин И3 Цариграда хитно долази, даје му
писмо, клања се и ОДJIази, Оыер. ПЦlIIа по-
. щто га. брзо прочита, 'сам собом:
Не рекох ли даће Моско в CKOPO~ ·
- Своју силу диtш на Турчина,;
.И ево га ђе Дунав прелази!
(лупа длан о длан, долази му:)
ВојНИЧIИ Паша .
Пред тобом је, честити Веэире,
Паша роб твој и честитог Цара,
Чека налог да га C~MO · врши.! _
Омер 'Паwа
Москов ђаур са' велиi\Ом војском,
Кренуо је на силног Падишу,
Всћ је БЛl~30 дошао Дунаву; .
Спремај војску, што -год брж~ можеш!
Пас њом хитајуправо у Шумљу,
Не бl1 ли му препријечили пута -;
у Цариград право да ' не дође - !
. одлазе обојица хитно.
3 Б О Р
.у манастиру Острогу о . светој Тројици
Народ изишао из цp~Be, коло се вата.
НОIIО ..
Ћјечни Боже, нека ти је хвала,
Васиону што си тако мудро,
у стројио И закон јој дао - ! .
,.
l :.;. ,.
Di9itizedbyGOOgle .
Нако да .ое у вјечности 1феће,
~.
Да те слави, и .хвалу ти даје - !
r
!
Ти си свему наду у тмпљењу,
,Оставио на будуhност бољу;
А Србе. си за грјехове .
невјерство
'lакарао &.!l'
си њима
Манастире,
Гусле лаке, и слијепе јунаке;
'Те да ОНИ кроз дуга времена:
.трпећ' муке и невоље љуте;
Не малакшу нити да поху ле
. На Христову вјеру пра~ославну!
ll1Iанастири, уггmници, .
IlадеЬ' тамјан ~ . олтара,
наде НСЈГСЈјаше,
будућност живота;
јунаци
Са пјесмама и танким гуслама,
.• 3апалише пламен од слободе,
Који гори никад се не 'гаси 7'
у срцима Српскијех јунака;

. Од Косова до данашњег дана!
пјеСA:tОМ Iалише~
Внтезоваломнг IЈ,рне,
llарађорђа, илоша,.
осталих јунака;
Надоше .~ ОЈ ишта,
Крв лијући, душманина бијући;

Те слободу своју сачуваше!
Српски народ сијело избавише!
Петвјековног снога робовања - !!
Књаг ( Н 0јводам.а)
)lНВН9 коло, пј~сма!
Чиста 'слика
којом се
192
(Поред КOJla Ct'оји Кићун; братаиац·Стане
. . . 'Миркове)
C'I'aIta M.pioBa (љему)
Што не играш, но си се СМР8НУО,
Као старац о светом Јовану - ? .'
Ваљ'да чекаш док те младост прође,
Ј{ад ти ноге отпочну кл ецати ,
А лице се збрчка испод чела, -
Кад ћеш ~eћe, ако саде нећеш -?
ИIl1iун
Нешто ми се не мили }Јграти.
. Стана МlIркова
у овако нареrпено коло,
Које красе Ilуре и невјесте,
Ко год има крви у живо.ту,
Хвата" би ce t ма жив не остао!
А ти ето у цвијету младости,
у њег' пиљиш као ћук у јаје, -
Што га гледаш, кад играти нећеш? r
ИIl1iун
Гледам нешто снаху Кадићеву,
А невјесту младу Пунишину,
Ка' је лијепа да јој урок није;
Све је коло главом надвисила,
А љепотом коло зачинила! -
Стана Мllраова
А да, чоче,. јесте баш лијепа,
Баш ка' да је рода господскога. - t
Но што ти је до љепОте њене,
Кад је она пошла за другога -? t
Иll1iук
Само што је себе уканила,
Теке што ју привјенчаше с њиме;
Он отиђе у Цариград с друштвом,.
193
Њу остави младу и зелену;

Ка' у башти ружу расцвјетану,
Узбуђену у природе току -1
Сад ни жена, нити је ђевојка,
"Пошла мома тек да није дома!"
.Стана Мирнова
Ти једнако само у њу глеnаш,
Ка' да ти је сву памет попила ........ ;
Како виђу, кад би могло бити: '
Пристао би да је узмеш за се - !
HlI1iyн
А да , чуј ме што ћу ти казати:
Живо ми је срце занијела,
Да му нећу моћи одољети;
Него Ьу ју младу уграбити;
Па ма знао робовати, с њоме!
Стана' Мирно ва
Што будалиш, ку кала ти мајка,
у лудилу љубави занијете?
Да ли не знаш да у Црну Гору,
Од кад њоме управља Данило,
Не мож' бити ка' што бјеше пређе:
Да по вољи оца или мајке,
Ил ' по вољи некога другога,
-у зимљу се MOliaK и ђ~ЈЩјка -
Поп на силу не смије никога,
Привј~нчати без његове воље - ?
С тог У коло до њ~ увати се,
Гледај само задобит' јој љубав .;
3а остало све ће ласно бити! -,
(Ки1iун се, вата У КОЛУ; а Стана' иде Мирку и
говори му:
Стана ; Миркова
i1MaM Мирко, да ти нешто кажем;
~a мојега БР8:та~ца Ј{ићуна'Ј
Digitized byGoogle
194:
Несретник се смртно заљубио.

у Крстињу CHI,LXY Кадићеву,
А невјесту мла~ Пунишину!
Војво", MIlPBO
И та лудост код некијех бива,
Па кад једно и друго воле ~:
Онда јоште и помоаи Боже!
Ал' lCад само једно заљуби се;
А друго. се од њега окреће,
Онда љубав неразумно пријеђе,
у лудило или у освету - !
Многа женска у такоме стању,
Многоме је кућу разорила;
Који није кадар УВИђети,
Да је женска љубав промјенљива -!
Стана Mlplloвa
Право збориш, ам;анат ми Божји:
Тако нешто биhе и код њега;
Но те молим као свога друга,
Да провбориш коју ријеч ДанИJlУ,
Не би ли му .како допуштио,
Да је уаме себи ва невјесту,
Јере може у лудилу своме;
у несрећу какву угавити -!
Војво", MIIPВO.
НЈћу вала, да ђавоље ријечи;
Јер ти знадеш што Данило каже:
Да је свако са собом слободан,
И да нико не смије другоме,
Учинити каково насиље;
Што је река', он по·реhи неће! -
(Коло се пушта. Стана иде код Крстиње и
говори јој)
Јадна друго, ОДМОl'и се мало,
Ваљ'да си се Betl(; наиграла!
~."';;..-.~ _~-'- __ •• .....:.......г. _ _ _ _ .- _.-.~ ________ : • _ - _ -_ _ _ _
1,95
_А ђе ти је добар младожеља, _
Што у колу он до тебе није -?
Ирспња
Пошао је у Цариrрад с друштвои,
.Да заради штогод ва зииницу,
И да славу крснога имена, .
.с пријатељи прославит' можемо!
стаиа М......
.Јадан ми је и то младожеља, .
Који своју ()стави невјесту,
lек је с њоме ноћцу преноћио!
Како ли га не бјеше греота •
.Да' т' остави у цвијету младости?
Ирстав
Без нужде се не оставља кува;
--Од немања, ништа горе није!
Стана M8IpBoвa
А да, друго, тако вог човјека,
.који своју оставља невјесту,
у младости у најбоље вријеме,
-Те да вене, ка' без росе ружа,
Ни дана га ја не бих чекanа;
Но бих одма пошла за другога!
.Да уживам док је томе вријеме,
Свијет овај за дуго не траје - !
ИРСТlIЊа
. Нужда често примора човјека,
.Да учини што му мило није;
А немање мучна је работа - !
Стана М'РIОва
~Што је. теби до његове нужде,
Кад иож' бити у двору госпођа,
{{од тако га стаса и љепоте!
-Зар не видиш да се грабе МОМЦИ,
Digitized Ьу Goog~~ :.
196
Да у КОЛУ' 'играју до тебе,

И мој "КИћун момак међ' првима,
Теби младој не' 1f8ЈМ8И ману;
Узми њега да будеш го~пођа,.
Па неш' свагда .као моја' снаХа,
Приступ има-т" у књажеввм двору!
ilpemьa'
Нраја нема дје3lУ свршеноме,
Сад је касно о томе зборити;
Јер Пуниши ја сам ријеч дала,
Ни он није лошиј' од другијех!
Срену моју што ми у TaJI паде,
Нијеса:и. 'рада: С npyroM мијењати!
Oraмa: МIlРИОва
А да, чоче, не може ти бити,
Да не пођеш ва' КИћуна мога;
Он се CMPTIiQ за~у6ио. у те -
С тога треба да за њега пођ~ш,
Па је боље добрим цего ружним -!.
KPCTIlIЬ8
СИЛОМ хоћу; добром вољом' нећУ - !
Стана Мllриова
То је вене свршеНEl работа,
Што ја речем I{њаз порећи нене;
А њему се цијела Црна Гора,
Покорава и вољу му врши,
Па се и· ти покорити мораш ~
С' тог' у 'Цркву, ·nа се 'са I<ићуном,
Одма вјенчај~ друго бит' 'не може,
Ил' за свагда ,мораш оставити,
Црну {"ору; и све у њој што је, - !
. '. КРСТllња .
Кад је ~aKO ;.и: друга ч никако,
Ја I1У' 'О'ндазаповијед Књажеву,
. .
197, I'
Извршити И њој сљедовати; ,

Јер сили се противит' не могу,;
Али ми се ка' J:lешто предвиђа, ,: ,,
Да та сила добра Д~нијет' неЬ.е -!
(ДQ~а8И ик Кићун)
Cтua' (Обадвока) ., _.'
Сада за мном обоје :у Цркву.
Да готово дјело .довРшимо -, 1
(Одоше jr ЦРIC8И аа кума!м ђеиера ,уз:еше' цр-"
квењака и поп их привје.ича' по уаје.рри.у Ста,,-" ,
нином, да је тако наредио I;\њa~, ДfL~щr(»_,
Збор, ц разила:;m, , " : ~"",
. ',.
у ЦАриtРАДУ'
у башти једног Везира, раде неКОЛkКО ЦРно
гораца, - Везир са j4~ страним послани-
ком, шећу и разгов~рају,
,'
Послани (Везиру)
, i ~,
Ваша CBjeT~OCT, да ли се 'щто чуј~; ,.:,

Што се збив~ o~o Црне' Горе?" .,
, Да л' се бију ил~: су на миру, -,. ?,:
8eIIIp, ',', " ';.
3а сад отуд ништа: ИO,Rt> нема,
Нити има KaKB~X зађещща, . (" . ,', " " '
Једва једном да у ,Ml.fpy ЖИ-Ј~е. - ", '
ЦPHOГOPЦ~ са C139j~je~ 1{~'З~М,! :' ',',' 1.,' "
о свом _су се "пОс.џу ~'равщи, ~ ~ ~, ': ј,

RI8AaIНlK
У нас има ј(;дна пословица; ,: ' J~ , ::
71 Чим народ'И' мирују" и' ћуте': ',',' ,: , ,:,'

"Одма спремај војску' и тohове.!'" ';..Ј...;:
Јер се 'oitna 'међу' њима кува; , ", :.- ' ','
Што yд~pa на ба,рут и ~воЖђ'е ~ .,
Тако нешто' и тУ: би'ти може'- !
оо 1
Јер по оној несреlЦlOј побједи,
Црногорци што је над НИ34МОМ,
На Граову сјајно одржаше!
Много се је измијенилостање;
Турци - Срби -- изгубише наду,
На Султана и његову снагу,
Веn бегови и~ Ерцеговине,
И И3 Босне - долавеДанилу,
С њим . шурују, HelUTO углављују -:? r
Неки опет иду Мијаилу,
С њима воде неке договоре;
Бојати се како ве преваре!
С тога треба о том зараније,
Равмислити и тако радити --
Да с' отклони несре};1а могуtщ! . -
вenp
Потребно је, добро говорите;

Ал' је тешко да се што уради,
Јер Русија 1I.риу Гору брани;
А Србију Руска и Вран цеска -?
А Данило -и Кнез Мијаило,
Обадва су народни .љубимци --!
I10cIIaнII
Докле њих два буду владаоци,
у Србији и У Црној Гори,
Опасност је Турској· Цаtyевини ~,
А и нама много су на сМетњи. --!
Једино је у TOMecцa~eњe --
Да се нађу KaKB~ освеТI:IИЦИ, ..
Да их оба уКлоне, са с,вијета - !
Другог .пута· и начцна нема ,1 -?
(у том ра8ГОВОРУ, ПРiJыакли су се Црноrорци·
ма та,ко блИ80; да MQry чути, што ОН,И
говоре, - стали па сЛушају).
. ' . 1.
k;..
Digitized byGoogle
г----~----- .
-189
-
Прв. ЦpHorOpaц (другима)
Да л' се чује што год ново, људи,
Шта се' збива у наше ~pajeBe -?
Jlpyr. ЦpIltFOpЦ
Има ново, али добро није!
Тодор Кадић јуче доби писмо,
Да му се је снаха преуд.ала
3а братанuа госпође Миркове,
Несретнога Баицу Кићуна! -
Прв. црногорац
Не будали и не збори тога;
Нако ће се жена преудати,
И то јоште за живога мужа ?
ТР8Ь Цpнoropaц
То се код нас није nогађало,
Од како је наше Горе Црне;
И У њојзи онијех кршева,
Да се жена код живога мужа -
IIреудаје за неког npyrora , !
ПРВ.·.Цiнtогораq
Од куд дође на такове МИCJIи;
Издајница. да је Во, убије,
Да окаља образ и поштење;
И да свади и у крв увуче,
Два племена, rpnHO убојита?
IPY"' Цpнaropц
Књига каже није она шћела; , ,
Него су је вели I1ресилили,
Да невјерство свом .У!iИНИ мужу,
Па је силQл пошла за другога - !,?
Првl _"fII8II'
Што, вјере ти, заНОВ6таш ту на ;; ! '
Ко би мога' другог приеи.пити,

Да узимље што. му воља није. - ?
Digitized Ьу Google:
<.::
200
Јере оно што се оилом ·Може.

Узет~ ·неком, силом дат' не можеш!?
IPYI1I Црногорац
То је масло гoc.motje Миркове,
Да братанцу дuбави невјесту,
Што јој пара на далеко HeMQ.,
у љепоти и. женском поносу:
Па је, веле, салетила била,
Свог ђевера Господара Ј{њаза, .
И он, кажу, С~JlОАЈ своје власти,
То је дјело .~Ојзи ПОЈ3ладио?-
Па је она на име љегово, .
И на Pf!.~YH I{њажевс~е му власти -_
Све то сама ~ак~.~звршила! -
Прв. Црногорац
- Такебруке код нас Ifије било,
Да се жена Y~Me од једнога,
Без приста~~а. и њез~не воље,
И другоме каС? стока д~e .- !
Шта ли јоште дo~'eKЦT' ~ћeMO?
(Долази f{~дић)
Друг. Цpнoropaц
Кад се други са -чашћу човјека, 1-
Може титрат' К8.I(0 му је' воља;

На што онда живот и поштење? -.--
Ништа друго,: 1f.9. да C~.· срамоти,
Да од стида не .може слободно. -
Своме другу. очи поглед~ти - !
. --,': .• ' .' HiAlf1\ . - '.
А- M~.: људи,' tn10 'ћу да ви КРИЈем:':
Ову бруку П<>аЮtје...•· не- :Могу,
. Ноћу ЧIlНI(Т' ШТО· ·сам наумио, .
Па ма знао· изРуБIJТИ' rлаву;
На што ЖИ~!f који части нема Р r
201·
ПОСJlа"." (Веsиру)
Ето згодеа: прилика ту је!
Да с' осветиm твоме nуmманину,':
Малом 3сК'И' ЦРНОГО'рском Књазу, .;:
3а онаку Турску поrМбију; '.-
На Граову ђе, ти ,СИН' погибе, . '. :'
Од хајдучt<е, ЦpHaг6PCK~: руке - ':.,
Тодор Кадијћ он је змија "ЉУТ.а.; ,
Познајем га 'КУД' 'му· иду мис-ли - ~;
Њега треба ДЕ)бра riотплатити;
Послати га да дјело изврши ~
Нека змија·: вмију утаман:и:!
Њима треба. свети:ги· ,~.: С Њ"има ..-:-: _:
Ко је река' он је ПОГОДIiО: .
nНема :вриске беа :бије~нQга. ХАта, ''
Ни освете б.е8 .цудога.. .брата -:.. ,!~, , : ! "
Данило сад ДОnАЗИ у .Ю),'fор, " ,.
Да у мору. чини купатидц, .' .
Сад је вријем~~, а, и ЗГOiда ту је, . ,_
Да с' постиг.не WL· ЧIUdе ,се' теЖlf' ~ 1
(долазе. - Me'ђf Црногорце.) _:
Вваир " .;
3драво људи, .~: 'QP.eh}:i~ Ba!d" P~Њ8; 1'-; :~\ :
. . : :·Цpнorop... ':
Нека Бог дА :да би- срећна БИла! '-'-/.'
(И8a1lВЉају pa~)
. : ' .. ПоСЈМIII: .
Причајте нам,' акО што имате,"
Шта се чује О.Ц: -ваших крајева? ..
,.IПр~1I qp~oropaq -. .
ГосподиiJе, -ко 1"0 .може' знати~'
. , , ''-.. ~
Шта све бива у' дадеком СВИЈету ';'

Ми још мање то ~JtOЖВМО знати,
Као прости ,иелиомеЯfl људи .~ ,1 :
о' "
Digitized Ьу Google,/
.,i1I
202
Поuu ••
Пре неки дан један . ми прич&ще,..
Што је скоро Ид вашИХ крајева,
Да се ваш Кнез ГРДНО осцщlO;
Па све ради по својој ПаJ,fети,
А за савјет не пита никога -
Ка' да су му слуге Црногорци,
:Који цар.ској сили .противе се,
Има '!оме већ триста година!
Чак и жене од неких Удимље;
Па ка' бакшиw другииа их даје' _ .
(Кадијћ обара М:РКО очи.) .
С тога, веле, многи Црногорци ,
Омрзнуше своју постојбину,
Црну Гору и све у њој , што је ?
КУЂУ своју И' своје ОГЊИШ'l'е,
Оставише ,пусте без икога,
Па у туђе земље · отиђо ~ _. !
Од његове сила и зулума,. . .
Петровићи: Перо и Ћоорђије,
Који Црном Гором уп р ављаху ,
И Турцима јаде задаQаху, -
Црну Гору своју домовину,
Оставише; у Котор ОДОlI1е- ! I .' "
ВеЂ на њега мрзи Ау~рија,

И Русиј~ уз ~OC је _ пошао! ?
дpyn ЦPНOrOPaIt
у свијету свашта се догађа,
Може да c~ и то догодидо.; .
Али и то . често се догађа, ' . .'
Неки људи да се лажом c.!Iуже,
Да се само olfoMe освете,
Кога ~рзе и о злу му, paд~ - : !'_' .
1IOCaIII. '
Црна Гора данас је ПОСТ&.1l8, :
Као нека Кнежева ПРЂија,
Digitized byGoogle
203.
IIрногорци ка' .::Његове сnyrе;

И то Е>1fИ' ИСТИ ЦРНОГt)рЦИ, .'
Који турско} сили одољеlIlе,
Сад не могу - боље ,ећи неће - ?
Да одоле СИЩf jeдНQГ чојка t
И љегових ~ало удвориица -!?
Везир и ПОCJIаник ОJЏI8зе; а nосље доцзи
један Грк, Кадићев познаник, удружује
се с љим, .и говори му:
Ма што чујем, је ли ТО истина;

Да је 3еко твоју снаху другом
Поклонио без љеног пристанка -? ,
Па се чудим, правог~ ми дина,
Како ли то трпе Црногорци,
Да им тако, један човјек ради -, ,? !
Па и теби и племену ,твоме,
Та работа доноси срамоту -. ! ;.
......,.
и мени је стидно, те' још како,
Али не знам шта да саде радим?!',
r' р •
3биља кажеш, не знаш шта да радищ?!
Све је' ласно ~aд се само хоће,
И ко неће да срамоту трпи ;"
Тај ће себи В48да JIИјека наћи. -,'
Данило ће сад иhи у' Котор., "
Да у мору чини купатил~
Ту ти можеш како ти је воља,
Да. с' осяетиw душмаНИНУ"Т~Q~е,
И да Црну Гору ОCJIободиш,
Од зу лума самовољног, 3ека,
Који друге држи Црн:с:>горце,'
Као стоку, која ~eMY с.џужи ,-? ,.",
......j1t
Није тако, као ШТ0 ти мислиш
3борити је лакше но творити,
t •••
204'
у Котору МtJOf'И су . Шr;Iијуну ј .. : . , ., !
Не мож' кроч.ит'. H~, јеДIJО": , l):opaI~a, .

Нит' ПОМИСЩiТ'; . щто . они не. знаду .
. ~!
fpil -' /' "
ОД ТОГ8: се не ' мораш п:1iашити ,
Нити Ће те аабољети глава; ' . .'
CB~ · од њега6иЂе уклоњено,
И његови сами перјаници
Јер он тамо юi' у го'сти ' иде, '.
А теби Ђе 'ићи се на' руку ~ ;.
Да извршиilI)iје~оиз'нена:n'а!- : '
Све сад Можеш, 6ам6 акО xotieui'?'
(Вади кесу с :ЦУкатим:а .ЦПtсош, !говорећи :)
Ево нqвци, а ево 'ГЊ ·! ~аеош,
Да те ' нико :у> ПУТУ не дира; ,
Па сад немо}' дуго окл'Йј-евати , ); . ;
Него хитај да' не 'буде касно, .С , ' .,
А кад тамо са ДаИJt.-:ом свршиш"

Одма идиу ., ЦариtРј\1J. амо; , .' "
Награда!.· те : ,цобра:. 'ч~~а : ~JJђe, ;;.
Многи новци и лиЈер~ кућа;
Па ужи~ај за живота твога, ..
и твоји' Ћё qити сретни ти'ме , .~. ! ?
.. . . . .... . .
" '. ' '
НЦIlј1; .(уэJi,маi Nовце. . 11 пасош).. .,

Кад је тако; онда не, брини се, 'О .
Да ЋУ дјело·.'овоизвршити;; . .: . :. Ј1 .'
Ма на мени не . остало главе! о
.... с'
• :
• '.: о' • (оnлази) ..

Књагиња ДаРЈ1нка :у: СВ6ј0ј соби,веве,а КЊ&Э
Данило држи . Ћерку. Олrицу : на; ICpИJIУ~ кроз !
проз ор пала H~ Ј:Ру eyН.'!{~нa ~paKa, Д~1јИJlО где·
дајући то, пе~а ~К~1:lСЩСК~ВИЛ~, : /; l<оју j~
. он ~a изtст знао." . '.
"Сунце јарко n.eв'еiИајdrdr' вијека,: ' .'
"Ти си сунце СлaQ&UOI<ога свијета?
7)По анајем · те,. : ти .СИ ·~УЈ:ще :моје,.
:', " .
DigilizedbyGoogle Ј
205
"Ја сам вриједна веће враке твоје!

"Одавно си мене оставило,
"И ва облак сјајно лице крило;
"Ти сисјало Шпарти и Атини,
"Кировој си сјало .царевини;
"Сјало"с'Риму, сјало Цариграду,
"Сјало Југу, и сјало Заnаду.
r Сад нас ево у овом времену,
71 'Ве већ треба да сјаш и. ,Словену!
Ааринна.
(прекида му)
Ти се, Дане,:' вабављаш . са "Олгои,
Да је' она мутКО 'а не жеИСйО,
Дали би ти· nС:)lюљније бидо'?
Нit8aa "aHIIJlO
Свако дијете' свом је· оцу мило,
Било мушко или било женско; .
Код мушкога само је· равлика,
Рад' нашљедства својега по p'eK-л а,
И рад' славе крснога именq·:- ;
Јере женско кад ва 'npyr'or 'пође, ,.
Одма мијења 'сзiаву и порекло -,
Прима' оно ва кога је пошло,
Ако у том нијесу рођаци - ? .
Ал' ко· мушког не има порода,
Томе женско Р8ЩQСТ иакнађавај
Јер и то ~~lIоследица дражи,
И љубави међ' .жеНQ~ и мужоu ~
Којом не мож~. ·ни човјек НИ. же$а,
Да по' CBQjOj вољи располажу ј
Хоћел' радит' мушко иди ,жеНСIФ)'~
А ђе има женскога порода, .'
Онђе може· бити. и мущкага, ~ . .'
Срећу, вдравље а·.ми смо jpЦl млад~,i
Па ће .нас. Бог .И, тим. ..обдарити.! ?' .. -::- .
Digitized ~y Google
Ааринlа
Е мој Дане, нада је у Бога;
Али она није ПОQтојаиа· - .
А наша је яада исчезнула,·
Бар' за сада, Kat(O љекар каже.
Сам бог знаде шта ће после бити.
И хоће л се моћи ПQправити? -
Нњаа Аанао
Ти ми неnrrо збори ш загонетно,
Чисто незнам шта хоћеш да кажеш !?
До сад тако нијеси зборила,
С тога збори да те разумијем,
Не кријиишта, но све кажи право;
Ком' ћеш другом, ако мени нећеш?
Аар-
Ја нијесам у намјери била,
Да т' казујем и бригу тидајем;
Али ето донесе прилика,
А вјерност ми и дужност налажу,
Да ти кажем што ми љекар ре.че:
у породу са. малом Олгицом,
Под појасом да сам оштећена? -
И да више рађати не могу,
Но да идем купат се у море;
Не бил' ми се пород повратио !?
Нњаа Aaнuo .
Од тога се не треба плашити,
Јер и љекар често не погађа;
Но нагађа ка свака врачара,
Кад у пасуљ или у боб врача
И наш· љекар исто тако рече,
Кад се бјеше Мирко равболио,
Да никако неће и не може,
Дочјекати сјутрашњега дана;
А он ето жив се и здрав шећ е 1 --
207
'Но ако је баш n,o тога стало,

:Вала Богу, море нам је близо -
-Сићи ћемо у равне Котаре ;
Те се купај колико ти праго
Не би ли те госпоп об;r.а рио,
Као љубу старСјг Југ-Богдана,
-Те па девет ропиш ми синова;
.Јер су Црној Гори оп потребе
.Мушке главе, заради опбране
.од Турака, а и оп Латина. -
(Долази ађут. Влаовић)
Hњu 4IIПII'
(њему)
.Влаовићу, баш ми побро пође,

-Опреми се па идеш у Котор,
'Те па кажеш которском Циркулу;
..Да ћу доћи с ГОСllођом: књагињом,
.у Котору чинит купатила,
Рад поправке књагињина здравља;
.Јер тако је љекар нарепио! -
ВJaOВll1i
.Вала Богу, књагиња је здрава,
А, што ·љекар болест јој изм:ишља;
:Не треба се ни мало чудити,
Човјек хоће да с у послу нађе,
Прави болест I онђе ђе је нема!
Ињ. AaplНlа
.Љекар учи, па он мора знати,
.Шта KO~ вали, и чиме се лијечи!? -
ВJaoВll1i
Без искуства не вриједи наука; .
:И љекари са својом науком
.Без искуства чинећи опите
Многима су болест натурили,
ЈПре времена са свијета скинули.
20~
Ии.. АаниIO
Шта је ту је, ми ћемо чинити.
Све што љекар да. једq6ро. каже;
3а то треба да идеш у Котор, .. .
Па h.еш спремит' све што је потребно . .-
Кад све свршиш, онда ·мени, јави ..
Да дођемо док је томе вријеме
Иди одма да не одоцнимо!.--.
(ВJl80ви11 одлази)
Послије три дана кљаз- Данило са књагињо м
полази у Котор, прате их перјаници и главари
а међу њима и ЦетИЊСI(И учитељ,t) - При
растанку код Бщща, учитељ Данилу:
Господару, ти идеш у Котор.
Ће се мислиш дуже вабавити,
Нека Бог дi. у д.обри час БИJlО! ....:..
Ја бих рађе да си на Цетињу,.
Јер се бојим невјере латинске,
С тога, треба ~a се од њих' чуваш !.
Нњаз ДaHIIJlO
Сад су наши добри одношаји, .
С тог се од њих не треба плашити ,
А од Срба јоште ни толико: .
Јере само ја ва Србе живим;
3а њих жийим, '-ва њих ћу умријети! --
- Учитељ
Што имадох ја тирек6х, књаже,
А сад вбогом, ајде у; добри·'Час, .
Да се опет у здрављу видимо.!
Али опет немој смета.т' с ума, ,
Н о се чувај и пави на себе;
К о се чува њега и .Бог чува ! -
Л атини су стара пријевара! -
: .
Љуби књаза у руку а књаз њега ,у чело,
и тако се Растадоше. Данило долази у Котор
ђе га дочекују свечано, и првих дана' налазе
се око' њега многи подицајuи, као да га чувају;
ДОК перјаници, ослањај:уlНf се, на њих, нијесу
се отстранили; а послије ни перјаника, ни по
лиције. i<адић дошао и одсјм у једну кРчму,
, долази му' тајни полицајац, '
'ТајН" полицајац
(Кадићу, рукујући се с њим) ,
'.' Побратиме добро 011 д,ошао, .- .. ~~
Одавно те нијесам видио'! -,

,Нaдtffi
Како могу, побратим. ти бити,
Кад .те незнам ко си и ,одкуд си ?
f Тајнй поnицаја..
То је ,веЋе поодавно било,
Па' се с тога не, можеш сјетити;
f,. ,'Да л' се, сјеЋаш кад рашћера 3еко,
: БОШКОВИЋе' и БјелопаВЛИЋе, '
И све оне који кадри бјеху" .
Супрот С,тати њeг~)Вoj iфевласти!"
Т'ад побјегох и ја преко Брда,'
Намјера ме нанесе на тебе, '
,Ти ме не шће' ником' проказати,
Те, у Скадар побјегох на АШРУ! ,
.
А 3еко ме ШЋаше, мупiкетати !
~.
Иадl!l1i, (за Данила)

Кад на правду човјек заборави;
Па угази у ријеку крваву - ,.,
Самовоље или славољубља,
Он је 8вијер, ил' је њему раван! -
, Тајни поnицајац
fеси л." чуо за Медун,' вјере ти,
{акву' бруку тамо учинише, '
:а кучима и њиноМ чељади?
IP АЦА И С.lово,ц6.
Digitized Ьу Co?8.!~
210'
Таку бруку не чинише Турци,

Ратујуhи бојеве бијуhи,
С Црногорци већ триста година! ?
Перо, ЂОРђе, а и Сердар Мило,
Који турком јаде задаваху;
Од његове силе и зулума,
Црну Гору, своју домовину
Оставише, у Котор одоше!
Ици1i
А да чоче, и мени је бруку
И срамоту грдну учинио,
Коју неЋУ никад прегорети,
Докле му се не осветим за њу! -
Устаје и одлази на морску обалу, где са
Данилом и ДаринI<'ОМ долази Котор~ки Циркуо,
разговарају, а КаДИћ прислушкује.
Цирнуо (књазу Ланулу)

Мислите ли још колико вријеме,
Да c~ овђе купањем бавите? -
Ињаз Аанило
3а мене је већ купања доста,
С тог бих одма Котор и купање ,
Оставио, јер ме пос' о чека;
Доhи ће ми босански Бегови,
С Беговима из Ерцеговине,
Да некоји пос'о углавимо. -
До ГОСПОђе сад стоји књагиње,
ХОћемо ил прије ли' послије;
Оставити Котор и купање? -
(Цирнуо за себе)
Да углави пос'о с беговима?!
Ињагиња Даринна
И за мене купања је доста:
С тог можемо сјутра на Цетиње,
Ако само теби је по вољи? -
; .,
Digitized byGoogle
211
Кљаа Даноо
Онда сјутра, или прекосјутра,
Да идемо на наше Цетиње! -
, IIци1i (у себи)
Нећеш више виђ ети Цетиња!
Ил' на мени неће бити главе?
Даринка улази у чун, а Данило хоће за
њом, иза Циркула притрча Кадиh, пуче ПИUIтрљ,
а Данило ПQСРНУ у чун, Даринка врисну и при
држага, а Кадиh бјежећи у град, виче: "држ'те га!"
Даринва
(кроз плач)
Перјаници, ђе сте, не било вас!
Зар се тако свој господар чува?
Те да гине у сред бјела града -
у сред града, у сред бјела дана,
Бев вамјене вами на срамоту! -
у часу скупише се Перјаници и многи на
род, узеше и однесоше Данила у кућу Вјеладино
вића, а стража ухватила Кадића, одвела га у
затвор, одакле ће га одвести на вјешала.
Кљаз Данило
(у заносу)
"Боже, саде при овоме часу,
"Уво твоје приклони ми гласу!
"Јер у OBO~i последњем тренућу,
Не молим те ва живан БУДУЋУ ;
"Не молим те ва гријехове моје;
"Нити иштем милосрђе твоје;
"Не молим те ва спасење 'душе,
"Жеља моја тамо ме не вуче. -
"Већ о Боже, ако т' има ђегод? -
"Ја те молим ивбави ми народ!
"То је молба, то жеља једина;
"Чуј ме Боже са твојих висина!
"Не душу ми, веЋ мој народ спаси
"То су мој и последњи увдаси,
"Посвједоч и још праведан да си!
212
(Прелааи у бунцање, а после кратког Bpe~

- Сви плаqу и опремају га, . па сју
MeHIl И8дану.
тра аором носе га на Цетиње. ~ Црногорци се·
искупили са свијех '..ст'р ан а, окренули' пушке
наопако, наричу у глас, од чега се, проламао
цио Цетинњски возДУх, пунијех 15 дџна. -
Пошто Данила саранише, нароn и главари до-·
шли код двора, и наследних Данилов књаа Ни
кола; - Даринка изНоси.· мач и калпак Данй-
.. лов и даје књаау. НИI<ОЛИ, као знак .
књажевске власти.)
Даринка
Ево калпак, ево мач Данилов!

l{алпак носи, па се њим поноси !"-
Подњим мисли О' српском јединству ,.
Као што је Данило мислио!
А мач носи, па c~ њиме свети,
Душманима народа Српског.а! --
Закуни се да Ћеш овај. завјет,
И аманет стричев испунип~; --'.
Да hеш бранит' правду' и слободу ,..
И још да 'ћеш Стрица покајати,
Што погину у граду Ј{отору -
Вјероломно' од душманске руке;
Без осветеиза~lјенесваке?!
Ињаз Нико"а
•(nримајуhи мач и калiIак)
Заклињем се вјером и' оружјем!

Црне ГО'Ре јединим уздањем·,
Да ћу носећ; књажевО' знамење,
КО'је ми је од Стрица О'стало,
Завјет Стричев светО' испунити,
И О'НО' ЋУ :мјесто пО'кајати,
Ђе ми стрицу на вјеру задату
. ВјеролО'мно живот О'дузеше! ~.
•Di;jtized byGOOgle
213
, г.. аварlI '11 "арод

~aMO тако и другач никако!
Ра~~ла8е с'е. Пвсле fleKor времена, књеГlfња
,Дар инка са ћерК()м Олгицо», уклоњена је са
Цетиња, и 'из Црне Горе; приаор њенor .ОД
даска ,био. је тако· троњав.ајућ, да је у' гледаоца
поред жалости, презирање изазиваО .. ~...... !?!
tЩ Његуwима
Глава.ри сједе и разговарају, долаэи' им Бјегу .
. нац војник из Котора.
. 6jeгyНQ
ПОМl1Же Бог, браћо' и господо!
св.
Бог и теби помогао брате!

, Војвода МIlРКО
Које' добро' и 'одакле гредеш;
Или мож'да да' некога тражиш? , ,
Бјегунац
Ја сам, браћо~ пореклом Слав~нац,
А војник сам од Беча Ћесара;
. <:
.
'"о
о.;,
Ево осам пуниј~х, година, • о"
Ка' ме силом узеше у војску, ,.'
-Ја не, виђех своје родитеље,

Нити виђех завичаја свога·;
Веће чамим по тврдим градов'ма: ,
Ка' роб сињи што· је у окову,
Ил' живинче у зла домаћина -
Кад га неко у потрици нађе;
Па га за тор немилосно веже,
И о њему не води. рачуна. -
Сердар МI"О
Осам. годин" служит' без измј,ене,
у немила ђе слободе' нема: .
. Горскомби се досадило звијеру,
Намол' неће јадноме човјеку.
214
Намјењена шrо му је слобода;

А природа није му' маћија !-
llво Роов
Нема љета бев Ћурђева 'данка,
Нити брата док не роди мајка!
Сажаљења нема у туђина,
Најслађа је своја домовина!
Бјeryнaq
Прођох земље и прођох градове·
Свуда нађох: браћу, пријатеље,
Свуда браћа, ал' од туђе мајке!
Пријатељи ал' од рода туђег! .-
,за себе)
Слатка мајко, мила домовино,
Хоћу ли вас још када виђети? -
Лакше би ми умријети било.
Нрцо ПеТРОВII"
Бадава се збори у свијету:
"Ће је боље ту је отачество"
Ће ко ника' тамо и обика;
Тамо и смрт чини му се лакша!
Туре l1IIаменlЩ
Смрт је тешка ма ђе она била;
Ал' је лакша поред своје мајке,
И у своме милом завичају -
Тешко оном ко се тог лишава !
Нема коме јаде ивјадати,
Нити с киме радост дјелити. -
у туђини може свега наћи,
Ал' не може наћи задовољства?!
Та човјек је без сво.г отачества
Што је лађа на. широком мору;.
Бев једри.ца и без своје крме,
Коју бура гони по пучини -
215
Докле тужно лупајуЬ' о стјене,

Не потоне, да се не зна за њу!
СеРАар 81110
3а онога што је у туђини,
Нема сласти нити ·задовољства,
Па ма читав свијет његов био;
Празне очи, празно му и срце!
А У своме мјесту са својима,
И с мањим је човјек задовољан;
Пуне очи, и срце му пуно!
(Бјегунцу)
А да саде како те пустише;
Ил' им више нијеси од потребе?
6јегунац
Ка' пустише кам им у дом био!
Но побјегох тек да живот спасем.
ВоЈВОАа 8.рио
Твоја среЬа е те не виђеше,
Јер. ту шалу ПJlатио би скупо! -
6jeryнaц
Ништа више не могаше бити,
Но што могах главу изгубити!
Крцо ПеТРОВII1i
Па зар за то да изгубиш главу, . :
LПто си од зла и невоље љуте;
Побјегао да свој живот спасе ш ? !
Како ВИђУ, ти још не знаш за то,
Да је у њих такова регула -
Који војник остави оружје
И заставу под којом војује,
Мора зато озгубити главу;
Ако· само допадне им ш~ка. -
216 ..
: СеРАар МIIЛО "
и душманин душманина , свога,.
На мегдану јунаЧКО~I" пош1'(ЩИ;
-Они људе ни,криве_Н!f ' дужне,
Као стоку какову ' тамане t - -
. _ ВОјВО.Аа Мирко .
Слушај -само шта ЋУ ти . причати;
Па да .виДиш њину тиранију:
Бјеше једном, не бјеше одавна
Један војник ив града Котора,
. Светом Петру бјеше добјежао, ·
.' Исто тако ка и овај што је
Они за њим п оша.љи поhеру ~ .
.' Светом Петру ријеч ·вададоше? -'
Да му неће ништа учинити,
Да га 'Натраг у Котор поврати;
Да га само нешто испитају? -
У не3l;Iању он им повј~рова? -
'Ла , у Котор. натраг испрати га,
А они га одма 'објесише . ! - .
I{ад он . виђе да га преварише,
Црној Гори обраЗ,оцрнише,
Тад 'утврди закон с главарима:
Да никога, ма он одкуд ' био,
. Или ма што коме учинио,
Па побјегне слободу ватражи, .
.' у :стијенама наше Горе Црне,
. Ни под којим не изда условом!? -
Разма он сам, кад му воља дође,
Може иhи куда му је драго! _о.
Стога људи што слободу Tpa~e,
Бје)ке к нама у ове · кршеве, .
Ка' орлови што траже планину;
Да слободно могу живовати! -
" О р' о гњездо ,у планини вије,
1,Јер слободе у раRНИЦИ није"!
-' ,
. .
' : . Di 9ф zеdь"Gооglе',
,2i7
,
, Петар' ФИЛИПОВ
Да ли тако и ~a друге, CTp~He
Може' ~6Bje~, кад му 'нужда 'дође, , '
,Бј~ГСТВQМ' себи живо~, избавити?'
,6јегУнач '
СЛУЩ40 С,ам да не" Mo~,e' ниђе,
, До у вашу малу Гору Црну, '
И још једну што је, l1алик, на њу: ,
Што је људи Щ1ЗИ,ВЉУ Шв~.јца река: --
Ил' да бјежи у пусту' планину, '
, Да се тамо као горски' хајдук; ,
'14имо' .људе, са звјерqRit !!ру~и ~
, , 'СаРАар Muo, '
,Рашта 'у свијет свуда 'так,О; није, '
Ил' бар Qнђе ђе ;хриш~аl-{СТВО ~щ~ца?
Што љубављу, р равдом и СJlО;ХОдом,
Према сваком узноси се, чоlкУ ;
, Да бар' тамо CBOI.' заклона нађе.?!
,', 6јегунац' ,
- ХришtН1НСТВО се некад, ПОНОСИТО,:
у зноси.до над цијелим свијеТом,
Са љуБЕiвљу, правдом и сЛободоa.f ; '-
А данас је хриШћанство постало:

Измећарка грубог властољубл.а,
И слушкйња сваке себичнос'fИ ' . ).
Гадног ропства "}/( пустог тираНСТ!:1а,
Без 'милост-и,"и беа, t~жаљења!?"-'
'НОВИЦа ЦеРОВII" ','

Зар већ и' ту Једи'ну вр.цину,
i
II
•1. , Сажа..Љења на щiрам ,несретн'ога,
Са чиме се човјеl\ одликује;
Међу: љyд~a, злобно угасиЏI~?
Да' ,код никог човјек у ,несреhи,
Неможнаћизаклона ни спаса !:? ..,
:
.,' :;.
" ,~/:j
.•. \!
,,'
Digitized Ьу GoogIe ,,$:t',

218
, Стеван Перио.
Незналице и лакоми људи,
Све што хоћ~ш, без сваког зазора;
Учиниће за власт и за благо.
Крцо ПетровlI'1i
,Какови су то несретни људи,
Што немају, нити осећају
Сажа.љења наспрам несрећнога?
. i-СерЈ(ар Моо
Нит су људи, нити је хришћанство,.
Без милости и без сажаљења
Но власници или незналице,
И њихове гадне УДRорице,
Што им служе и вољу им врше;
Као робље господару свОМе
Па онога што побјегне од зла,
Ватају га и натраг предају,
Окорелом каковом грјешнику,
Да га овај лишава живота; -
и да тиме друге застрашава , -
Праве робље од слободних људи!
6jeryнaц
Властољубље, сила и незнање -,-.
Праве робље од ,слободних људи;
А не мисле рђа их убила,
Да је свети задатак војнички,
Од Qтрашивца направит jYHUKaj
Јер у нужди јунаци се траже, -
А не рђе И,ШЈ ,слаботиње,
у којима поуздања нема.
Само с правдом, слобода јуначка,.
Савлађују силу и тираиство' - "
ВојВОАа МИJlан
А зар нема никог У' близини,
Да га о тме 'од таквих варвара?
219'
Или барем да им се освети,

3а таково њихово тиранство?!
Туро п.uещ
Није један, но их је мнозина,
Што то гледе својијем очима;
Па се чине ка да су невјешти,
А у срцу освета им кипи!?'
Само нема да оо плам 'упали;
Да тиранство спржи у прашину,
А раабукти правду и слободу! _.
Петар ......П.ви1i
у доброти. страху, ил' нехајству;
3ло гледаТЈ1, своје, или туђе! -
А не шћети њега уништити:
Мјесто правде. трпити неправду;
А не шћети правду а8ШТИТИТИ,
И слободу 'ПРОТИRУ тиранства
То је порок а није врлина! -
HOBIlQa ЦеровlI1i
Нехајство је према свом ближњему.
Што иадајство према себи самом. -
(Бјегунцу)
3ар ви силом идете у војску;
А не вољом кад потреба ДОђе,
Да се брани правда и слобода,
И ааштити своје отачество,
Од навале душманима свога:
Бјегунац
Одбранити правду и слободу;
3аштитити своје отачеств<?
'"'д навале душманима свога:
о је дужност свакога човјека,
1ЈИ наша није така војска! -
Щ ааставу ко ступи војничку ~
1 га силом доведу пода њу,
~20 .
. Као ш:rо '. су, довел~ и мене;

.,
, .. Мора воЈuiтит)щ p~ije,HQr 6ра.:га;·
, '
. , На :6лиЖњёга .. ~· H~ 9ца 'cBo~a; ,
. Ако овајсло~оду, затр~жи,· .
и правицу 3~ сваког једнаку ..
Закон, Be~e, 'такав је вЬј.нички,:
. .Сер. МмJl8'
То Је закон гори од ·турскога,
Који љyдc~o PO~CTBO ,з.аштићав& -'
.' И неправду ~y: љyд~a гаји! -
. Ратовати
H~ ~BOГ, душмаНИfdа,
И онога што, ,неправду .ради;
То',допуш1'~: и закоц и правда,
Ал' ратоват на ,свога ближњега,
. 'с којим· дијециш сређу и .несрећу ;
,Ил' оноiЋ који, правду ТраЖи,.
И слободу за, сваког једнаку.:
То је онда испод д;остојщютва,
И ничим c~ !ie да оправдати?
. &Јегунаl&
'Вој~'Ик, веле· мора свршавати.
Што. му његов стариј вапоiшједа ;
Па то било иiI" не, бплЬ 'право, .
Таково је 'правило војничко! -
.. ' . Сердар . ~ИJlО
.' .
. Слијепац мора вођи вјеровати,'
Иhи тамо куд, му оваЈ каже; ,.
. Јер
не види што га .напријед 1~жа
Али човјеi<, код здравих Qчију,". '
и разума са којим се служи; ,
Може и' сам собо~ ра.вмиСлЈ1:,ТИ,
Што је право ,и што ,није право;
Па чиНитИ. ощ)щrо: је, право,
:tfеслушајућ' у томе никога! '
, .
Di9itize~ Ьу Google .~
.·221·
UUFFF?jfArE?Jf Мирно
Добро F1БОРИШ, оаl{О
Старији се· мора поштовати,
И слушати што' паметан каже;
Мудри људи рекли су одавна:
"Тешоо оном јунаоу
«ој но старијоп. ' .....
. Поред тога. ·.требаи то знати:

Да је много нс разумних људи, , ,.".
Што незнаду цијенит' слободу
Нити суд.ооо прa.w.що
Но зло б.о:не БЛИ)I<ЩОF.,У,
Ради своје :користи И власти. -
Још да нема у земљи војника,
Да НеКЕ .и на пут
Људи Mel)y еобом.
Док нсУн ПСКОПRЧ:ј
Сердар МИJlО
Војници су земаљска одбрана,
3аШТИЕtщ;Ч:ф,И и .слоБОФI
И· части тощтеЊR1,
и отачетттт,
l
F
А не робље ј едног ил' двојице,
Да се· с љима ка. са сток'ом служе,
И неl
Ради
.да.
кори:стл
глма
власлт,
-
f
t
. ВОјВОД. М,••н
I ~:~~г~~:j с~~~?~~:fа!:~И'
'Био или мали,
',i ушманин је земљи и народу!
i
: ~егатреба добро усекнути,
1 се сјеАа, па да' то не уали'
о се кажу, "~~;jebyje,
Digit ::юgle
'222
Али има и такових зала,

Што морају да се са злом лијече I-
Ће незнање и себичност· влада,
И ђе људма разлог не помаже;
Тамо сила грубу вољу врши,
А оружје судбину рјёшава,
Па због тога војници су нужни!
Петар Фuипов
Част војничка врло је велика:
}{Q ју само цијенити знаде;
А ко незна достојно цијенити,·
Част војничку, но се плаши смрти,
Ла побегне срамно са ~eгдaHa;
Или срамно ропству се предаје,
Кад се брани своје отачаство,
Нит' је јунак, нит' је прави војник,
Но је права рђа међу људма. -
НЬему треба припасат прегачу,
Да га с људма презиру и жене I
Новица Ц~РОВII1;
Нема части, нит' има јунаштна,
Што с војничким мјерити се може,
Па и опет имаде војника,
Који трпе с оружјем у руци,
И пуштају да их тиранише
Надувена каКОАа замлата,
Ил' душманин земље и народа;
Част војничку да им понижава,
Ил' им срамно живот одузимље!
Нрцо 11етрови1;
Војник прави кqји има части,
Он не трпи ничије тиранство,
Нит' ДОl1ушта да с'то коме ради,
Но част брани! живот и слободу,
Како своју тако и својијех! -
~.
228
Јер он знаде да се мријет' мора,

Па је боље часно него срамно! -
80јво",а Миљан _
Кад се види да се мријет' мор а,
-Ондај' боље умријети славно,
И јуначки живот эамјенити,
Са животом душманина свога! -
Ко свој живот неЂе да замјени,
Но у страу и ропском трпљењу,
Предаје се смрти и тиранству;
Он мрцино одлази са свијета -
А заштита части и живота"
За сваког је дyJl(HOCT најсветија!
Бјеrунац
Служит' земљи и свом отачеству,
То је дика и понос за људе;
Ал' наш војник туђину робује
у ког нема правде и слободе,
Ни ва кога, који његов није,
Свака шуша над њим се натреса ;
Он не смије да проабори дније I
Баш због тога и бјеже војници,
Кад уграбе прилику и вријем~,
Јер свакоме милЈ. је слобода!
Туро Пnаменац
(бјегунцу)
Ја како ли ти побјећ' могаше,
Да те грдни не виде ЛаТИRИ? -
Бјеrунац
Чема јоште ни пун мјесец дана,
r град Котор ка нас допратише ;
а;осади ми витешка- невоља,
По свијету се потуцајућ' тако;
ЈД немила ходећ до недрага,
-~oћax себи живот одузети! -
22~
Док равабрах ва. људску о слободу,.

о Што је САаком паше горе, даЈу; ,
Па ~eKaKO уграбих прилику,
. Те IIобјегох главом беа обвира: о
, СРећно·-nриСпјех. у ваше ,врлети~
Па нас :мо.лим браЂО и тасподо,
За јуначко ваше гос"гопримство о!
Војвода Мирно, '
Гостопримство које од нас тражиш~ ,
,До сад ником' ощщвал'и нијесмо;
Ни теби, га одкават неЂемо;
Ад' су наше горе сиромашне.,
у нас нема, ни сребра ни', злата ;
Нити има пива ни јестива,
Чега у вас има Jilзобилно,? -
Слобода је сне 'богатство наше;
,Струка нам је покривач f'f, душек ;
А ору>.Кје све Ю1М 'је .уздање'! -, о
То све и ТИ можеш уживати; ,
AkO имаш и ако 'зврадиш; ,
Без зазора и без 'пог?вара! -
Бјегунац
Ћ ~ су ропству ватворе,на нрата,
А слоБОЈtа царује и. влада;
ОНђе нем&. Онигда сиротиње!-
'Сирома је 'поред свога блatа,
Ко животом задовољан. није;
А ђе душа сита је слободе,
Ту је тијелу кора љеба сува, '
Бистром водом. оброк В8Довољан!!,
Сер"ар о Мило
Добро збори ш и другчије није.
Слобода је ЉУЦI<И рај на земљи;
. Које нема не', зна, јој' цијене, ' ,,
Благо оном кој' се њоме дичи! - '
- '
Digjtized byGQogIe
,', A.PXIIМtIIWIIГF, ДМ,итрtljе " ,
Ко о чем-у~ :,б,itба о УШТЩllJ;11., ,:~-, ,
,Сердар М~л(), 9 свој()ј. ,СДQбоди, . <'
А слобрде Hill)e"y свијет ,нема!;? ': "
Ријеч слобо.rtв. tПр'аВ~Q j~ У8д..ње" " !
Том се ријечи варају ,оудаnе;,
А лук(џщ ,К(~ристе се. I:Ьoм-e t '
,ет............
Није 'другач већ, 'T~KO 'управо:
НечеСQВУ при~~ти ал 060 ду,
А у борби, бити без преотан~,8i; ,
То је чисто' ругати ое себи! '
:Туро tblамеИаl(
. Каква вас је' напала СЛ9бода? ,.
Кад слободе' ниljе у свијет нема ,!
Сва природа, и сне у њој што јё: ,:ј
у ВЈечнО:ј је борби бев rlрестзижз,'
. Рад опстанка свијех "сазданија!'
ВОјвода Миљан '
'Вала Богу~ што 'рекосте људи :'
И .јест дивно нечесово чудо,'
Сва природа ~'CBe' у њој што је,
у вјечној је борби 'бев престанка,
и никад се у томе' не мијења:·! ?-
Арх... : диiiИтрије
Није чудо 'ШТО то тако бива,
Јер' бев борбе све б' мрцино било' ''-:'"
Борба, двога ствара нешто' треће,
И понав./Ьа живот' обојега. - .
у борби се и човјек повнаје, ".
Је ли јунак, J:fЛ' је слабе Д~ше.
,t
, И~РАВР МиЛо "
Да ну људи, 'куд сте 3~,браздили? ---'-
I Ви вборите о оној, ,слободи, ,

JIP AII,Џ
. , ......
!" сЖово.џ
. . .::
,
15
Digitiz~d Ьу Google
, >Ј
226
Са којом би. вјечито мртвило,·

у ови свијет настати имало,
А ја зборим о љуцкој слобопи,
Да с' не бојим мени равна чојка,
А камо ли отрцало Туре; .
Или неко ко је мени ра.ван,
Да поступа са мном ка' са стоком!
CТ8IIН Пер••
Имаш разлог и говориш право :
у природи све што се догађа,
То све бива по неком закону -
Ком се свашта покорити мора !
И свак радо подноси и трпи,
Што га кадгод од природе снађе;
Ал' трпјети себи равна чојка,
То освету у човјеку буди;
Јер слобода свако ме је мила!?
Вој...........
И слобода чудна је работа,
Свак' би шћео имати је за се;
А за туђу нико и не мари;
Већ је гони, не да јој се дићи,
Незна јадан да је и слобода,
у задрузи јача и снажнија! -
Новца цepoВll1i
О слободи сваки збори радо;
Мила му је јер му разум каже
Али за њу мало који ради,
Већ све {'леда један за другога!
Свак' би шћео имати слободу,
Само ништа да с' о њ' не очеше,
Али нема љеба без мотике;
Ни слободе без· слободних људи!
. ..
. СерА8Р .11..0 .
Тешко земљи и тешко народу,
Међу COQOM који нема људи,
Digitized Ьу Google ј
227
Ј{а у вријеме кад потреба-дође-

Свог народа понесе ааставу,
Рад одбране пр~вде и слободе;
IIPOT неправде и гадног тиранства!
1.. , ...
.3а тако во важно предузеће,
Треба имат' срца јуначкога,
Претрпјети муке свакојаке,
lреба смрти очн сагледати r -
.А то једно, и ДРУГ<Ј је страшно!?
ВоЈIО'" М..ан
Ће у грудма мушко срце бије,
lУ и жена· покаже јунаштво -
Не плаши се ни смрти нн мука;
А кад жене у нужди се бране,
Шта је онда остало за људе? -
ApXIIM. AмMIIТPllje
Сваки народ и свакој е вријеме,
r Има својих славни великана,
i,, Ка' што има и својих тирана;
Прве слави рад великих дјела,
,I
[, .друге опет помиње с презрењем!
ВоЈвода Мирно
Од вјекова, од када се намти,
3а слободу бори е се људи;
"Ворише се, па се умори ше,"
Многи од њих живот жртвоваше;
Јер себичност сила и незнање,
Не даде им борбу истрајати. -
)нај не мре, но већито живи,
Соји спомен остави по себи ;
lотомцима да се њиме диче!
-;рт је љему промј~на ж~вота,
".
228
и но смрти њега славе. -људй: !.'

Ка . Што славе шмоге' мученикс',
.Славне борце да крст И . слОбоду .!
Туро пnамеНа.. ·
Благо оном CBaK~Me ~~JeKY,
Коме рече на rробу потомство:
Ти си твојудужноот испунио; .'
Беа прекорно да живота снога!
Архим. Димитрије'.
Мученици аа вјеру' ХРИШЋанску; .
То су били ГОА'6:МИ ,.јУнаци? -
Јер су мушки живот . )l<РТВQВ8JIИ, '
За идеју свога убјеђења; . '
За крс! часни, мјеру и ОЛQРОДУ!
IIоднесећИ муке свакојаке,
А то боме, није тако лако:
Јер се аовјек два лута H~ рађа!
Новица Церови11
Смрт је чојку прtЈијана земљи,
Нико жини утеЋ' јој не 'може;
Било прије ил' послије БI1ЛО,
А муке ·су намјењене чојку, - . .
Па их треба мушки истрајати;
Није јунак нити може бити,
Ј{о се плаши смрти и трпљења!
Што је веЋа мука и тираhСТВО,
То је веЋа слава и јунаштво; .
За о нога који то истраје! -
Да ј е Христос CMPT~ плашио се ;
И да муке претрпио није,
Ради љуцке праде и слободе; "
Не б и добра дјела учини{)?
Нит' би себи спемен оставио,
Међу људма, да га сJiавевјечно ! ,? .~
Digitiz~d byGOOgle
. . . . Нов...а lItPOВIm
-Великани pa-ђаЈу ~ рJUетжо,'
На прсте их М.Qжеш I1вбројати;
Што се poд~ у je'цнO~~ 8ијеку
Па и од I;ЬИХ. м:tiо.ги .и~гу6Jf· се;
Јер не може ~()р.бу ,иатр~ј'џи, . _
. Одолетисили и .н~знаЊу, ' 1"
. Славољубних I!I себичних људи, ,:"
Часан сп~м~н' ,ла оаrави себи. -
-Ар.. IIlllll1"pIlje
Ко по себи СП611etf" М, сатави,
Он умире и ДУЩQИ И т.ијел.ом.;
I
I А ко тјелом умире и душом,
1-
Боље да" се H~ родио није;
',Да не мучи. себе.и другоrа!?
, .'. ttUaи 'ПерновГ
Ч~сан' спомен вјековима траје,
И у чо)Ку бјйiгородсrво буди;
Спомен сраман боље да га нема,
Презрење је његова награда!
l' СеРАар МИJlО (Миљану)
l Муке, борбу и гадио насиље, .
[. Њих јунашrво, правда. и. слобода,
Свагда - ласно могу саџладати; . .
1
I
Јер су оне господар' тиранству ;
~
А муке су само за јунаке.
i • . P8floa .
Добро ђе ал.о, а неправду правда,
[. -Свагда ласно моћи савладати ј
Јер ће добро, правд~ и' слобода, .
Свагда им~r' ~ише ПРl1сталица? -.
А .село је јаче ОД Cbatqba!.-·
Арх... "_ПРllје
Добро збориш, али тако није;
Јер м~щ;о ј~неравумних. људи, ,.'.~
Digitized Ьу Google '. '/

280 ~---
ШТQ--~аду судити () правди;:.
~ItТИ внаду цјенити слободу: ;
.___-- Све што годи њиној себичности;,
То је њима прада и слобода.'
Ма то био злочин и неправда,
Таковијек у САјету' је више. -
И тиранин шћео би слободу;
Али само да је има ва се,
Те да може лакше над другима,
Безопасно свршават' тиранство.
8ој.........
Ко од својих слободан. је страсти,.
Тај' слободу потпуно ужива ~
Њему боља не треба слОбода,
3а њега је ништаво тиранство:l
Ту,. .........
Налази се у слободних људи,. " '
Што слободу као живот' цијене?
Ал' не смију да пораде аа њу,.
Јер се боје несретних власника,.
И њихових срамних. Jl!рист.алица,.·
Што слободи затворише' врата;
Па и онај што би снажно' шћео, .
Да тиранству стане' НОГО'М за'. врат l
Тешко му је, ал' сносити мора,
Јер се боји, издаће га ДРУШТI;!О! -
Па зло трпи,' да горе не дође. -
Ирцо Петровll1i
Издајство је големо ПРОКЛ~ТВd"
3а онога који га· уради,'
А највећа несрећа за људе, .
Што зло туђе морају трпити :- -
Издајице такових не билоt
. Иво Ранов .'
"Ве је народ огреза у 'страсти, .
. И невјери на спрам свог ближњега;:
'Ту с' не могу јeJUИI ил' ;ЦВOjћцQ..
Опирати гадноме насиљу, ---
Неразумних и себичних људи? ~
Но је река' он је погодијо:
"Тешко пушци у страwљивој руци,
И јунаку у селу нејаку!"
. Cт8I8Н 11eтp88
. Наши стари рикли су одавна :
Ће је слоге расту мале ствари,
1\ неслога свагда све поквари.
у неслози- - ђе двојица живе,
Тамо тре~и вазда користи се:
И власници у општој неслози,
I{ористесе туђим незнањем,
у мутној се води вата риба?
туре 11Ja88118Q
Свако зло, и свака несреЋа,
Што кукавне сналази народе,
Јесте дјело несретних власника,
И Њихових гадних присталица. -
С главе, каже риба заудара!
О слободи ко њима спомене;
Њему нема станка нити санка,
Већ се бори са алом . и несрећок,
Као бродар што се на пучини .-
Са валови свијетскога мора;
Храбро бори, докле не потоне, -
И л' усамљен од сваког одстављен,
Не малакше. под силним ударцем:, I
Подлих слугу .злоrа господара - ' 1 .
С тог се каже трпљење -спасење! -

Boi8ONl ....ан
Нажу људи "трпљење спасење";
Ал трпљење коме краја нема,
То је горе него робовање ? -
DigilizedbyGoogle
~--:/
,~ 1110 .р_ .'
-~K трпи вищв ОП -свачега, ... -
_---/-Све у -наДи да· ће БОЈЬе до'ћи -
У трпљењу често иаfуби ~e! -' .' '] '0 •
Наши' ;СТttри' ка8аЛН су 'MYnVo :',

Да у стиду иагу6~ 'СРЈ чојсrво ;_ , .-
и· туп~ењу rYQit ~~ ~ЛQ&Qда;
Ау CTpa~y Г~.~И Ge ј у.н,ILЩТВ Р :1: ~
Ве'лизар1). је cBlfjeT з.ади~;ио. _
Са јунашт~(),Џ. И. щюјим Ј1Qш~ен.е~,..
у чем бјеше ,он, сам. с.l:б~ p~BaH; .; _
Па у СТИ~Ј CTpa~y Ij[ Tp:mbeff>Y,
Даваше се оно.ј, куКа.вици, , .
Што га неки Н~fJваше ,управдом 1) 1 •
Без 'разло.га да: га тиранише Ј
Н~ЧеР __ -
Ће тисуће rщащ~ Qe јеДНQга,
Цио. народ. некод:ико људи,
Ту слободе ни за лијек џема. .
Но је nрцво P~I!CTBO >У. с,цободи·, ,
Недостојно људрког СlJ.ж~љењ~! -. _
.HPI&O Пе;rроu1t .
На свијет.. нема ништа жаЛосниј е; :
Нит ~лабије од С'l1рашивачојка? -'
Њега плаши и Њ~COBa сјенка, .
Онђе клоне ђt; .треба јунQ.ШТВО?
Мјесто да се јуначки. одбрани,
И побједи nушманима свога;·
А он пад", ·и постаје жртва,
Понајвише .слабијем од. себе? !
Вој80аа .М.О . . ..-
Којим своја не,<управ~ B6Љ~,

Тај' слободе никакове нема.
1., С.lавеви. , • о
2" Јуот.вијав
Digitized Ьу ~oogIe
,-
Г
,,
,
L.. 233'
.'
Нити му је силом хаtи можеш;

! •
Слобода се сиJtом не" HaMei\Ei! -'
• '1 I i
, АрХ"М 'Аиl.тр.је .
'Ће незнање, завист' ff .не~лога,
Међу људима снаж'НЬ: !овладају,
Ту и друге' овладају страсти,' . ..
А ђе страсти од.почну владати,
'Ту је човјек тиранин човјёку,
Тамо рапство своје царctво шири,
Ту неправда э&мјењује правду, "
О слободи НИ 'опомена нема -! '
. '. '.'
.. Амим! '"~P.IIJe) ..
I
UПта ту треба ваз~&Н.наг~ђати;
r
!-
Спомињући пРавДу.·и СЛ9,боду. - ~
Чини 'дрУгом све што жеJiипl себи!
А не чини што себи:' не fКелиш; "':
Па ето ти правда и слобода!' ,
.Друге нема, нит је може бити}! ..
.. .
.Стеван ПеPIIOl
Добро sбориш ()че· ДиМIt1'рије:
Нашто празна правда и сло($о.аа,
·СиротиfЬИ I(oja. леба нема.? .-
Већ се мучи ·ол 80ре до' l,fp&Ka,: ' .
.Да заради тек' да .се- аарани ! -
r
I
Бијесни људи, ИЩf нерадници, --. .'
Што се знојем. народнијем ран..е,
I
I
I Равмећу се пр~~~ом и сл~БОДОМ ~

f . И. варају неразумне људе,
[.
~ Да .над ~Ю'8.: лакше. господцре,
И да могу .цакше ужи~~ти -'.! . I
'801_.'_.'
Ко се правдом и CJldбоlФм: хвали;
А не види неслогу с .иеаиањем,
. Нити види големе потребе,. .
Digitized Ьу Google .....;.:

234
Које човјек у животу своме,

Савлађује ради свог опстанка;
Он је, ил' луд, ил' 'је варалица
Ка' и онај, који слуша њега. -
Туро ......eнaq
Слобода је замишљено благо,' .'
о ком многи снијевају људи; "
А не виде да је {тазе сами, .
J~дaH ·npyroM чинећи неправну. -
Мудро једном Стеван ПеРКОQ рече:
"Ко људима слободу изради;
Од љуцкога ропства и тираиства,
Биће други Син' Божји на земљи!~
Архм.. ь т;.Је••
Добро збориш и другч ије није.'
Ко слободу жели уживати,
Мора најпре туђу поштовати;
А ко ме зна, или који неће,
Да поштује слободу npyrora,
3а TaKora и није слобода.-
loJBOA8 МllpllO
Ајте људи, да не замркнемо,
lljепајУЋИ сваку ствар на ДJlat<y;
И сијуђи свијет на решето -
Кад људима помоћ' не можемо
Да добију правду и слободу, .
3а .којима милијуни жуде? -
80јВОА8 М.љо
Што вјекови створит не могаше, -
Наш разговор поправити неће ;
Нит' ће 'бити правде и слободе,
Докле сами не створе је' људи .
. Крцо Пеаровn
Пушти ВОДУ' нека теце мирно,.
Кад јој врело ·немож зајasити, .',
. -.
235.
Нит је можеш У8 брRјег навратити;

Јер на више ништа собом нејАе t -
То и ·сама веће ђеца 8Нa.ny,
Не треба им Њутон И јабука! -
cep.up ...
I<ажеш, пушти нека и~е тако:
Та н.е пуштај докле. имаш снаге,
Баш никога да те тиранише, .
Ма ко био, и ма 'од 'куд био ;
Него удри докле мах.ат можеш,.
Док се гадно ропство утамани,
А дигне се правяа и слобода;
Или робуј цијел~ живота!
СУстају и одлазе)
На Цеп ..,
Главари и још неки сједе 1(o,lt веље
Цркве и разговарају
ВојВОА& ...... - гледа испод руке -

Боже драги ко ће оно бити,
Те НИ8 поље нама примиче се ?
Бих рекао, ако видим добро,
И ако ме очи не варају:
Иво Раков, војвода Цеуињски.
Војво" •• р.о (ГJlеда)
Он је главом други нико није.
. Ту,ро П..а.енац
Ће ли бјеше 8а толико вријеме;
Одавна га међУ
. нама нема?
~
. Крцо Петровll'1i
Водио је у Вранцеску Станка -. сина --
Да у ПаРИ8 слуша наутике:
Па се там о мало аабаВИQ.
Itво Рак08 - ДOJlаай -
Помаже Бог браћо Црногорци f
Digitized Ьу Google,.;·
.'
336.
" :' ": J ~ . " ,~{

Бог 11 теБVJ ' п<>мога војв()д() ~., . ,;'; " .
(Устају це.t"вају се па ()пет сједа}у) "
... - ~ . ' ·:·" 'в. Ранов· · i : , о' I
.Јестел' здраво If " jecns·'. ~ мирно? - .

.Hoвitцa ЦepoВll1i . [. , :'.
Сви смо ' здраво - као -Што нас видипi, Ј',;
и мирно ~MO :СВО . неко вријеме;' . : ,
__ о -..Ако јоште толико' поtра.Је, -. _. ...' '.
Рђа Ђе ни rтасти ,ira' оружје,
_. ' _, ', l '
. ~ojВOA~ ' Мирко .'_ -Ј.. •
ХОЂе вала да ,то · и не кажеw, .

. Ј{асмо ово нешто учестали:
Миглавари и ИМУћНИ ЉУЈ(И,
Да. шеhемо и да,:у~ИlЩ. ~р,
И народно - да трошимо, - благо;
А о црној Гори ако може,
Нека брине . сиротиња сама; .:.
А кад земљи каква нужда . дође".
Онда држи .jf!:nHa сиротињо. . '
Брани земљу - и гола и глады~Ј
"I~ Рано!.
Чисто видим господине Мирко,
Тај приговор преба.цујещ ~еtlи;
А знаш ливно ~a .. нијесам ~ша~,
Рад 06јести и ,рал. у~ивања,
Него ме је наг'нала потре'ба,
Да ђетету прибави м науку: .
' Те да земљи 'кад ' му вријеме дође, .
И народу буде ot кориёти,
Јере видиш куд се год : окренеш,
Да без знања и добре науке,'
Пропадају ' нар<»r.И и људи. -
Таково је данаЮње вријеме, .'
Лушка ЂУТИ .а памет војује. ~
. DigitizedbyGoogle
В........МpIIО.· .
Да ну чоче' немој ое ј.е.п.w.rи,
Ја немишља1.1~а T~ ВРЈuеђам тиме;.
Но IfaM причај како :ГИ је.бищ>,
Јесил'. c;~yдa ,:"~PHO 'путова!? ?
. 1I'0,-8Н08
,. Је сам CBYJta. господине· Мирко;
Путовао ка· што бити ~оже - ..
Вала &гу служило t4e 8дравље,
А у кеси бил.О· j~ НОВаца. -.
. ПетаР'ФИIIIII~В" .
То је. o~o, што треба путнику .
Здравље, . новац, па онда све ту је;
. Свуда' су му отворена врат-.а.
. . . .': . .' ·'pjlO.A8 М.риОв ':
Да бјеше.:ли:~главом у сам Парие;
"0.])8IOВ.'-
Бијах право господине· Мирцо, ..
у сам ПаРИд као што .ме видиш.
Бјеше ли ТО п'овелика варош?
. Иво Раиов
Бј еше .вароIIiсила од свијета
Очим-а. је немож' прегледати !
.' Новица Церов.'
Могу ЛИ се 'у ЈЬоЈ набавит~, .'
. Све потребе' што су нужн~ 'чојку? -"
Иво Раков
Ка не могу, 'јоште питаш за. то: .
Св~чесове' ту· има ,работе, "
.Коју,чо·вјекможе· замислити .;. .
Ја мним има ·.ит.ичијег млијека! .~-:- :
Ту за новац, CB~ КУI1ИТИ' можеш,
. Digitlzed byGoogle
238
>Само образ и част човјечанства,

Не мож купит за никакве новце.
Нрцо Петpo8ll'
- Купит не мож, ал продати можеш;
Ка што многи рад своје користи~
Грабећи се за власт и за благо,
И примајyh мито и поклоне.
Продадоше обраЗ и поштење,
.Да их људи прстом показују!
ВојВОА8 М.РКО
.Да ну причај штогод за Вранцезе,
Је су л' добри ил какви су људи?
ИВО Раков
, Што дат' причам господине Мирко,
' То су људи ка сви људи р:по су;
Само зборе другијем Г..Јвором.
ВОјВОАа М"РИО
.Да су они ка остали људи,
Утврдо ТИ сви то вјерујемо;
,Јер сви знамо др. с' човјек не мијења,
Као буба у својојчаури,
Нит му могу да нарасту крила,
Као мраву од седам година!
Иво Раков
Ћоме тако не говоре тамо,
Него кажу да с' и човјек мијења;
Слушао сам моијем ушима,
С астали- се неки млади људи,
у тој кући ђе сам и .ia био:
С ви још -млади - а обневиђели,
П а турили на нос наочаре; _ '\
А рад чега ево ни сам не зщl.М,
Ил да виде ил да боље чују? -
-Т о им' тако - ружно прист.в.јаwе,
Digitized byGOOgle
239
1<а' кад метнеш седло на магаре!

-Они веле човјек је постао:
Од мајмуна, од неке Гориле!?
· Мени не да ђаво мировати,
Но се пуштих у разговор с њима:
Ка Ђе људи ако бога знате;
Човјек постат од дивљег мајмуна,
. Што зборите и што се брукате?!
Кад је човјек поста' од 14ајмуна.
· Да во' и коњ, од шта постадоше;
: и остала земска животиња,
Шта на земљи и у води живи,
Којој незнаш броја ни И'dена ?
И од чега мај мун је постао? -
· Они мјесто да ми одговоре,
Почеше се међу се смијати,
Ка суманут кад му прст покажеш! -
· Мени 6јеше до зла60га криво,
· у љутини за таку поругу,
у по дана имах нагазити! -
Докле један мало постарији
· Што ту бјеше, озбиљно ми рече:
Да неки тако замишљају, -
Али да то нико не зна право. -
Ја с' уклоних да се не срамотим
С будалама водећ разговоре -
Крцо Петрови1i
Боже Иво, ђе ти памет6јеше ?
..Даса ђецом видиш pa~ГOBope,
Тражиш помет онђе ђе је нема;
..Да ли не- знаш што ' говоре људи:
Тешко оном ком се ђеца смију,
· А још теже кога жене бију! -
Петар ФIIJlIПОВ
Баш је тако добро кажеш I{РЦQ;
~Ратовати с ђецом и женама,
Digitized byGoogle
И ако их у чему, побједиш;
. Није слева; него је бе.ачашЋе'" , ,
, А још , неће, ако те побједе!
Вој8В"'. Ммаже'
А да: чоче за таку науку,
Не бих дао ни луле дувана;
Ако тако научи и Станко,
Лијепу ће- нам Донијет иаУКfi;
ТуРе П"а.енац
По абору се 'И свој и ,\1 'делима,
Распознају народи и: људи; ,
Јесу л' мудри или су будале'? '
,., Архим. Аимитрије '
3ар не виле рђа И~. убила,
Да свака ствар и свакоје биi1е:
Напредује од постанка свога,
Док не сџзре у току времена;
Повраi1а 'се ПРВQбитном стању,
Од кога је,. почетак добило -
,Исто тако Kal(Q они кажу, .
Морало би са човјеком бити;.
Кад доспије до свог , саврш.енства,
Да се. врати првобитном стању;
Да од ње.га опет, буде мајмун}! _ .
Нрцо Пеl'рови1;
Будале се показују саме,
Не треба их тражити са свијеiюм t:,
. Иво Ранов
И то јоште тамо сам слушао,
Ће говоре: земља је округла,
I{ao лопта ил ,каква јабука;
Са свих страна на љој живе људи"
А она се преврће и,'ВрТИ -',
И с месецо'м иде 01(0 сунца,
Щјtizеd Ьу Goog le
r
l.
Сунце . с~оји, Be~e, не миче ~?
241
!
l Још говоре бев сваког вавора:
Кад се вемља окрене' оп' сунца,
f Да су онда. људма ОRреиуте, .
, Ноге горе а главе им доље!? -
It •
Пет~ ФIIJlIlIlO8 - ш~иво ~
r
Боже драги да је ком виђ~ти, "
Како онда ивгл~дају људи?
А како ли ивг ледају жене;
Што не косе гаће ни чакшире,
А вемља им .. е привлачи скуте? !
ВојВОАВ МIlРИО (Ивн Ракову).
Што говоре вемља је округла,
То се јоште може вамислити,
јер све оно ивгледа округло,
Од човје~а што је удаљено;
Ил га око по СВ9ме облику, .'
у даљини прави округлијем, -
Али да се вемља и преврће,
То се лако неда вјеровати? -
СТранац
Они кажу да ва вемљу внаду,
. Колико је велика и тешка,
Ка да су је и лактом и вагом,
С краја на крај цјелу измјерили ?
Пау томе вамишљању своме,
Толико су отишли далеко:
Да кавују даљину до сунца,
И мјесеца и другијех ввијевда,
И њихов рад'), својство, и дебљину;
А о вамо тако су скучени,
Да не внаду, нити· како могу,
С А рхимедом тачци' среду наћи!
1} :Кретаље.
242
Па још зборе без сваког обзира;

Да се зе\fља у три правца креће !?
Вук Врчеви1i
Па томе се не треба чуди ти,
Што говоре да се земља креће.
Све се креће што је у природи,
И у покрет ставити се може: .
Сунце, мјесец, звијезде и небеса;
Земља, ваздух, вода, и све друго:
-Све то креће у вјечном трајаљу,
И законе вјечности свршава;
Не треба му ни Тихом, ни Тале,
Нит Галилеј, нити Птоломео,
Нит му треба Коперник са НЬутном;
Нити Кеплер са својим шестаром!
Све се велиш у природи креће,
И може се у покрет ставити
По изгледу и бити ће тако; -
Ал се не зна како се што креће?
Да л' се земља, с сунцем и мјесецом,
И остала сва небеска тела,
Сама крећу по својојзи вољи,
И потреби ради свог опстанка;
Ил по сили закона вјечнога,
Свако своју улогу свршава? --
Јер тешко је и ситније ствари,
у природи право одредити;'
А камо ли да с' одреде оне,
Које стоје изван домашаја,
И сазна.на свакога човјека ! :-
Странац
Како с' сунце и земља с мјесецом, .,
И оотала' сва небеска тела,
Од искона беа измјене крећу,
Digitized byGoogle
r На познати, одређени, Н8:ЧИН,
И у своје одређено вријеме;
Извршују своје путовање:
243 1
-1
'То онима што се баве тиме,

Са рачуном није било тешко;
Да одреде' тачност у времену?
.сваки рачун мора бити тачан!
Арх ••. Д•• ИТРll.iе.
Сваки рачун ма какав он био,
Са којим се нешто стварно· ради.
Може бити истинит и тачан;
Али рачун који се замишља,
О кретању небескијех тела,
И њиховом својству И даљини,
Ма каквим га крстили именом,
Он остаје само пр етпоставкај
Јер у њему ништа стварно нема!
Вук Врчеви1;
Многи тако мисле ,с Коперником,
Да се земља' врти и преврће;
Па у томе њеном превртању,
Што је горе долази јој доле.
И од тога дан и ноћ постају;
А од њеног 'пута око сунца,
Мјењају се на земљи времена :
Љето, јесен, зима и пр.оЉеће,
Још да од тог путовања бива,
Помрачење сунца и мјесеца?
Прилив мора, ка и одлив' његов;
Они веле, бива од мјесеца? -
АРХИIII. Ди.итрије .
Све то може' и да 'буде тако:
Али да се земља и преврће,
Површина што јој стоји горе,
Да јој она долази и 'доље;
DigitizedbyGoogle j~'
244
и тад људма да су окренуте,

Ноге горе, а главе им доље, -
То им нико ко мислити знаде,
Вјеровати неЂе и неможе! ~
Лакше би се могло вјеровати :'
Да се земља врти око себе,·
И У друштву с сунцем и MjeCeu.oM,.
Једно друго обилазе редом;
Једно с диже а друго се спушта; .
Ј едно другом да мјесто уступи -
Па све једно потискује друго:
Да би себи мјеста начинило! -,-
Па кад земља, на више пење се;
Од притиска небесног ваздуха:
Прилив мора онда на њој бива,
И на доглед долазе нам звијезде;
А кад земља на ниже се спушта ,
Онда на њој бива одлив мора;
И од таког њиног путивања,
Све то бива, што се и догађа!
Помрачење сунца и мјесеца,
Долазе нам од споредних тела,
што се крећу по сунчаном зраку!
Свако тјело, свјетло, или мрачно,
Има засјен, или своју сјенку.
ВојВОА8 Мирко
Немој тако оче Димитрије,
Говорити, да те ко не чује;
Јере можеш лако покварити,
Коперников систем и осталих,
Који с њиме вјерује и тнрде:
Да се земља врти и преврће -
И да она заједно с мјесецом,
у три правца иду и крећу се;
Око себе и около сунца,
сунце стоји, веле, не миче се ?!
Digitized byGoogle
.-. __ .- - - - - _. .. . -- -_ . _ ------ --~
245
1И сад хоhеш са твојим ' учењем ;

.Да учиниш преврат у науци,
Осрамотиш многе научаре! ? -
Туро П.. аменац·

'Тешко њему ако то довнаду:
Научари новога времена,
Или какве луде надрикњиге;
Бити ће му горе но курјаку,
Који прође кроа некој е село;
Па га од куд нањуше КУЧИЂИ,
. Дигну ва њим лавеж и урлање,
Да и селу постану досадни! -
Чини ми се с његовим говором,
Ни он од њег неЂе боље riроhи!
Нрцо ПеТРОВIffl - шаљиво
. Његова је среЋа не чују га;
А да чују његово мишљење,
Би му одмах послалиnдиплому",
Назвали га новим научњаком:
Проналаска новога система,
Папа би га у календар писо!
Странац
Боме данас то свакоме треба,
Који ХОЂе да се нешто чује:
Без дипломе и без свједочанства,
Да си прошо кров некакву школу ;
Не вриједи никаково внање,
Ни љуцкијех свих пет учитеља, (пет чула)
Што је дала природа разуму;
Да се с њима управља и служи,
И да знаде судити о свему. -
Арх ••• Димитрије - Крцу
Шта ће неко о моме Мишљењу,
Говорити или написати;
Digitized byGoogle
246
То се мене ни мало не тиче. -

Ја овако мислим и говорим,
Не треба ми ничија диriлома, '
Нит ми треба ~ије сведочанство·::
А сваком је слободно мислити,
Исто тако ка и Копернику,
И његовим у том друговима; -
А да ли се баш преврве земља,.
И дал иде· у правцу ономе --
Ка што они мисле ·и I'оворе:
Потомство ће будућих времена,.
О том своју изрећи пресуду; -
Јер наука здравога разума. ..
Одбацује сваку претпоставку, -
Она само истином се служи:
И њу тражи докле је· не нађе.
Вук ВрчеВII1i (осталима)
Има право што у. томе сумња;.
Јер да није Ко,перник сумњао,
у пређашњи систем Птолом~ов,.
И осталих свијетских научара;
Он се· неби никад одлучио,
Да у пркос многих незналица:
Испитује небеске појаве,
И да нови: систем определи! -
Исто тако можда ће се наВи;·
. Ко ће његов· систем исправити,·
И тим. ближе савршенству доhи !? .
Стррнац
Свака сумња истини је мати;.
Ј ер истину она истражује ...:...
И Ј{олумбо да је .вјеровао,
Да на земљи нема више Ко·Пна;
Него што је пређе њега било ~ .
Он се не би никад· отиснуо,
247
На пучину пространога ·мора.

Да про~ађе нови дио свијета·!
Сам Бог знаде к()л~ко је јоште,'
Свијетова на земљином кругу: .
И колико божијих чудеса,
у безкрајн.о.м небеском ПРОС10РУ.
Што су слаб9,М ,непозната чојку! ? -'. ~.
Нрчо ПетроslI1i
Има доста што су нашли људи,
у природи те тим користе се,
Па је ласно да су можда и то;
Са - науком својом Докучили?'
Многи људи Mory МНО1"О знати I
IIво. Раков
Истина је што говориш ..Крцо,
Многи људи могу много знати;
Али тако одвеЋ крупне ствари,
:Које стоје изван Домошаја,
.. И сазнања свакога човјека,
Могу ·они. само нагађати;
А сазнат их у правом облику,
Није ласноз~. слаба човј~ка!?
. Странац .,
Радодозналост, себич'ност и' жудља, "
Љуцки разум савршенству BYtie:
Он разбира, рад је све сазнати,
Изван њега, што је У. природи;
Па се труди ОЋе да ИСЈ]ИТ~, ,
И да сазна постанак свачега; .
Сав његов рад, и његово својство ,
И услове. његова т,рајања;
Па тражеЋИ у свем, ca.BpЦIeHcTBo,
Многи често пада у погрешке,
:Које ни сам незна исправити!, -
ВеЋ што рече, или. што напише;
,. Digitized Ьу Google
248
Тог се држи као. пијан плота! -

Исто тако 'Н(жи flаучаРи,.
Причају нам' бе'З сваког вазора,
Шта је БИ"'IО. или шта ће бити,
Пре, ил' посље, тисућа 8ијекова;
А не знаду шта је јуче било,
Много. мање, шта ће сутра бити'?
Они СИJldм оће да сазнаду,
Шта покреће у вјечном:. трајању,
Васиону и све у њој што је?
А не ЗНQ.ду, нити знати могу,.
Штв покреће срце у човјеку. """"""":"
Шта л' му даде разум са чули ма
Те он живи, креће се и мисди;
Испитује, жали, и сЈећа се! -
Вук ВРЧ8Ви1i
Све сазна,ти то не може нико
Људи теже да више саанаду,
Научари и паметни људи.
Испитујућ природу и ствари;
И чинећи у томе примјену' -
Са науком и својим искуством,
До данас су много постигнули,
Са чиме су' они оставили .
Спомен себи, корист ч'овјечанству:
Ватром, 'воДом, муњом и ваздухом.
Свијетлост праве, гоне грдне лађе
Жицом пишу, жицом кола вуку;
Жицом, зборе, ЖИЦО:\i чула творе
А што дробе многе незналице, .
О постанку и свршетку свијета,
И ономе ·што је непознато,
Мудри о том не' воде рачуна!
Арх••. AI••тРИје
И пређе је свега тога било,'
Што и данас код народа бива;
249
Само што је у томе ра.злика:

Што су људи n'рошлијех ·времена, ..
'Снажниј били· тел~сно и умно;
А та снага, .прошЛијих времена,
Огледа се у цјелима њиним,
Која вријеме нити противници'
Не могоше кроз :друга времена
Порушити .нити уништити -
Тој се снаsи ум човјечи диви;
А не вна се, нит се· внати може,
Што су: ватра, и. вемља са водом,
-у времену од посrацю1. свијета -
Порушили или· уништили,
.Љуцке снаге, телесне ~ умне ?!
Нрцо ПетРови1i
Добро вбориш и друкчије: није:
Ћијековимашто стварају људи;
То природа и ~евина сила,
Раворава ва ока тренуће.
Стеван Пернов (Арх. АнмпР·)
Нема чојка нити научара,
Кој о свему што се догађало ; ...
Или што· се у свијету догађа, ~
Може праву ИВрtЉи пресуду:
Вријеме тече унапријед' једнако, .
Са временом напредују људи ;
А с људим-а наука и внање,
Ти сад вријеме и у њему људе,
Пречишћаваш као гњиле крушке !
ВојВОАа MIllЬ8H
Ум човјечиј не мож бит~ празан,
Он се креће о свачем рasмишља,
Било,ЛУДО ил било паметно,
Једини је прогрес l ) у природи:
Ј) lLI1I PeI'})8C.
250
Ум човјечиј и његова дј ела , .

Другог нема, нит га може бити!?
ВојВОАа Мирио
Што зборите и ријечи трошите;
Има доста, а и било их је,
Научара и паметних људи,
Што су својом науком и знањем,
Користили свијет и науку·
А што зборе или замишљају, •
Неки данас нови научари:
О, кретању небескијех тела,
И њиховом својству И даљини,
То су само голе претпоставке, .
Што се тако могу замислити,
А нико их не може спорити;
Но се само тако замишљају,
А границезамишљању нама! -
Новица Церови'
Ко не ради он мислити мора,
Да му вријеме узалуд не прође
Исто 'Гако раде науч~.ри, .
Измишљају свакојаке ствари,
Тек да стеку да се ками ране;
Јер тешко је. орат . и копати! .-:-.
. Стеван Периов
БеЗlIослени и докони људи,
Измишљају свакојаке ствари;
Они често зборе и IIричају,
О . ономе . што сами не знаду - .
3а такове право оно кажу:.
Безпослен поп кристи и јариће.
Туро Пnамена
У нераду живот проводећИ,
Мо же смишљаt што је коме драг-о ,.
Ак о Оће посо му не смета,' :
М оже зидат по ваздуху куле! .
DigilizedbyGoogle .
.251
Петар ."'lnOB
И такових имаде будала,
Чим научи буквар И· часловац,
Одмах себи уврти у главу,
Да зна више Hero други људи;
А овамо да ra ко запита,
Не ~и знао шта је јуче руча; -
Тако многи празну сламу млате -
Вук Врчев.'
Ама људи што тако .зборите,
Зар не знате, или нијесте чули ?-
Да вам они у напријед могу,
Да ПI,етскажу промјену BpeMeHa t
И кад БИЋе које помрчање? -
Чича Срећко, и баба Смиљана,
Често пута могу да ти кажу:
И .погоде промену времена,
По знацима које они памте,
И које су од старијих чуди -
Исто тако могу научари,
По знацима небескога свода,
И рачуну :давнашњих времена;
i· Што га мудри остаR.,ше људи.
r Да ти кажу каков.у промјену;" .
f и кад БИЋе које помрачење; -
А без тога нема научара, .
Кој' би мога' ма што предсказати,.
Јер пророчка ПРОШЈја су' времена r
. ,
Ирqo Петров." , , '
Животиња и сваког С8ЗД8ње;

По инстинкту своме рођецом'е,
Предсказује промјену времена.-'
Свак, се о том, ком Је до тог стало;
'252
Кад год хоће, може у;~јерити,

Само на то нек па~~у обрати!
Арх.......тplje
Има .Доста и таких буда,ла,
Славољубљем што су опијени,
Пошто по то, да на , глас изађУ,
Да оставе себи успомену -
.А дали ће она, часна бити,
Они , о том не воде рачуна:
Ка што онај грчки неваљалац,
~рзко дрзну и запали Делфу,
Да остави себи успомену
Пуну срама, и љуцког презрења!
Вук Bp'teBII1i
Није он сам, но их има много,
Што каљају свијетску историју,
Недостојним својим именима,
И дјелима што их починише; .
Па их опет спомињубудале! ?
На што треба таке неваљалце,
у свијетску писат историју?
Које треба са љуцким презрењем,
Вјечитоме предат забораву;
да не трују млађе нараштаје !
Војвом .IIРКОВ
~ноги опет у заносу своме,
Претурају старе књижурине,
Из старога давнашњег времена;
Што их мудри написаше људи,
Преписују пu начину своме -
Када су их они измислили;
Па тим ТУђе накараде мисли ;
Да им незнаш крснога имена -
Digitized byGoogle
_.._~.
:Нрцо Петроllll1i
Траже људи длаку у јајету ;
Жва-ћу јело, давна сажватано!?
АрХим. Димитрије
Кад не могу да што· створе ·ново,
Они онда прекрајају старо;
Да ивгледа као нешто ново,
Да се каже да и они раде,
И MHOГ~ ·их У невнању своме,·
Ради Tora увносе и хвале -
Ка што ромог преувносе Вука,
Што турско џ, рад свог придијевка 1 )
у словенску2) Аэбуку увуче,
Које Срби усвојише лудо,
И којим се у писању своме,
На срамоту Српскога rOBopa;
Још и данас неравумно служе,
Трпајућ га ђе му мјеста нема') ;
А велики ив Русије Петар,
И Доситеј, и остали писци,
Који Вуку и другим писцима,
у писању очи отворише:
С љима свима треба у вапећак!?
у њих нема ни "џ" нити ,.ј".
Странац
Вука најпре ђачад увносише,
Око њега која се скупљаше -
Којој кадкад неку цркавицу,
1) Поред преВИН8иа Стсваиовиt., још и ПР.~8ваЕ"

"Караџв}..· Ивбвпвв...е. пис.ена ЦpDeBII~C"OBeBO&ItX, 11
-,ошељек џ, и ј, у Српско писаЉ8, Срби С8 Авој8
~ оста.lВХ сро.џrих е.lОJlевеКIIХ П.lвкева ј а С.lова t., • 1),
(.ре Byu БИАа ау повиата у Срба.
2) Српску
11) Прохте.lО се векоЈ бу.џ.ж., .Ј;а се " ••ви BazaB, па
.јесто Ч, (уqсбнвк),Ipa (уџбеввк), а OOТUB. као б..е
l
сте овце ва В80наром, АРЖ ва љвк, ва то што Је. то·
КОВ ПРОВa.llUlaК. - И што ra у ЦРК8ев.к кљ.l'.... вема? -'о .
:254
Штоим праше од кнеза Милоша,

И још кажу из некаква фонда:
Поклањаше да се развесели ;
А младост је за весеље ж. )Јна
Па га с тога ђаци узно ~ ше,
И још неки заради и нага,
Спрам попова и спрам калуђера;
У чему их снажно потстицаше,
Пришипетље Римске прапаганде!
ВојВОАа МIlРКО
Што га ђачад заради добити,

Ил ко други зарад..i ината:
Узносише то још није чудо;
Но је чудо што су већ готови,
Неки вај ни наши научари,
Да му славе мртве коштурине
Као оно што неки слављаху,
Мртве кости некаква ...... .
- !?
Па и они тако Вука хвале,
А рад чега ни сами незнаду ?
Вук ВрчеВII1i
Ка не знаду, ругаш ли - .се збиља?
Зар ти не знаш за Вукова дје.ла: ?!
Арх-.м. ДIIМИТРllје
.Каква дјела, немој се' брукати ;
То су цјела српскога народа,
Не Вукова нити чија друга,
Но га тамо . неки научише
Да препише што се у народу,
Или пјева или приповједа ;
Не би ли се добило' новаца,
Или стекло свом имену гла-са?
Digitized byGoogle
255,
Па му ђаци, и још неl(И други,

Преписаше пјесме из народа,.
Преписујућ многе нагрдише.
Сад га многи ради тога хвале.
Као да је то њего.во цјело! ?
Странац
Исто тако они нагрдише,
Превод старог и новог завјета. :
Ко зна добро,. Српски и Словенски,
HeKfl узме .и обоје оравни, .
Паће виђет ако судит Зlffiде;
Да нити Је Српски ни словенски !
Од Вукова, и од Вукашина,
Српски народ среће и напретка,
Нит је вид'о нити ће виђети!
А кад Вуку, и српским писцима,
Неколико словенских 1) писмена -
Које свакО' у друштву освалих
Одређени· знак и глас и~аше -
у писању сметњу направише:
Онда значи да ти српски писци,
у писању слаби су јунаци!
А Вранцези, и други народи,
Своја слова негује и трпе,
Без којих би· ласно могли бити;
Па им опет то ништа· не ~MeTa,
Наnредоват науком и знањем! -
Вун ВрчеВll1i
Вук је писа' ка· што збори народ,
Не онако као што писаху;
Неки наши стари научари,
Што' писаху књи:ге И минеје,
·Са црквено словенским писањем;
1) Ораека
256
Ког Ћирило рад општеГ 1) Јединства r

Са општијем И3Мl1јеша писањем,
И говором другијех 2) племена; .
А они му после следоваху.
Пишу"h књиге и остале ствари -
Тим говором и та:ким писањем,
Да их народ неби ра8УМИО!
Као РИМСI<И што чине попови,
Кад народу врше литурђију,
На некаквом латинском језику -
Да их иарод 1ie мож' разумјети ,
И виђети њино ништавило!
Исто тако Српски научници,
у сиљено писаху слоненски;
Да се тиме пред светом . покажу:
Како они нешто нише знаду.
Но прост народ и његови људи,
Који просто говори и пише:
А не знаше да се тим брукаше t .
Брука њима нека им је проста,
Јере они боље нијесу знали;
Ал не просто што се брука Hapoд~
Као да га Вук ил неко други;
Научише Српски говорити~
И писати оно што му треба! -
Странац (ВрчеВII1iу)
Истина је да је Вук писао,
Просто Српски ка што збори народ ; .
Ал су тако · и остали писци,
Пр еђе њега, а и С . њим заједно:
Просто Српски они су писали;
Али нијесу мијењали писмена;
Ј ) С.и:овеисхог
2) С.lовевских
Digitized byGoogle
257
Да се неби тиме ОГрИЈешили,

О свој СРПСКИ говор и писање,
И з~ругу словен~ких племена 1).
Сад' ни Вуку нико не пориче,
. Да је писа'. ~a:. што збори народ;
Али што' је без сваке потребе,
у словима чи:нио и~мјену,
И замј~ну туђим висменима:
Тим је себи 'прекор ааслужио,"
Од ког нико опрати' га неЂе;
Па макар га и '"ОЦОМ- ил овецом.,
Прогласили; или прославили!
'. Архим. Димприје
Народ СРПСКИ од кад је постао;
А . тобо~е бјеше поодавно -
Не 'ана му се почетка ни краја -
. Вазда ј' . Српски и другач никако,
Говорио, пјева' и писао;
}(ад. у рабош,' кап другим писањем :
Често пута на камен студени·)
.Писао је свог говора знаке, .
Бед. Вуко'Вог и њиног писања.
ВоlВОАа Мирно
Вала Богу и Српском наРОlIУ,
Што свој говор од иско на' свога',
Чист ~ачуна у својоЈ КОJlиби~
.И слијепо се не даде повести,
3а ·скрпље.Ним некаI<ВИМ говором') '.
. 1J Џay~, о прави"у и основима српског говора

(• .иЈ[Q.lОГиј&) 'бев црквево С.lовевск.их писмена, ве );а се вв
."'C.QТII'.·. . .
. 2, Цpa~BB. гробав и ,жруги ва~ПJfСВ: .и виаци ..
8).И ако ЦрквеВО-С.lовевса говор, ив je;џro С.овев
еко П.lеКе, ва то....о !ljеХока ве J!:'f(!);O уевојпи ва свој
JJapQ,ЏIK говор; опет нв је);Во ПЈ[еме ие' О,Ј{бацуЈе ријечв
евог", i'OBOPII" које оу у тај општи црквеВО-С.lовеJioкв говор
уиеmеве 'бв:Ј:8; В.ГО ое ....а АО р»јечим& oвora rOIlOpa,
.·.);&и&о O.lyzi. Сам\! JQI Срби, 'хоliемо NJ. cJl;O П8JIeтJIIIЈи
О); .Qугијех: О,Ј;баЦУјеJlО ријечи иашег сопствеиог rOllopa,
~~ се само оие. Ruaa8 у цр.веНо,О,'(Ове.сК.II ......ига•••
258
Одвојених слояенских племена,

И писањем што га измислише -
Неки вајни стари научари.
Архим. Дм.lIТрије
Просто било што чинише стари,
у сујети, и незнању своме;,
Ал не прqсто што и данас неки,
у заносу и буниду своме: '
Хоће силом да . натуре свијету,
Да су Срби у стара времена,
Говорили другијем говоро.м;
А не о~им којим зборе сада. ? .
И то тако говоре упорно,
Као да СУ пре тисућ~ д»еТ,а,
Тим ГОВОР9М говорили сами! -. ..
Па се млате ка максим по цркВи,
Којекаквим књижевнии бубањем:
Ч, ж, српскр' ,са џ турско трампе,'
{{ао коње на сајму цигани:
Неки BajH~ српски научари, -,'
Тупоумни неки филолози -
Праве збрку у српском говору:
Извртање~ слова и ријечи" .
Кревељељем и неким ачењем,
у чему су прећерали Вука? --
Ђецу муче, коју књизи уче,
Измишљеним неким разглабањем,
О 'ком, ништа ни сами не знаду? :.-
Сад' би шћели, да им може бити:
Да словенски (српски) најбогатиј говор
у спрчени свој калуп увуку!
. A~o даље тако поћерају,
Као што су неки отпочели,
C~ говором и са ИСТОРИЈОМ,
ПО њиховој сметенојпамети, '
~i9itized byGoogle ;~
259
и ако' их Срби ПQслушају.

Они неЂе имат ИСТОрИЈе,
Нити свога' рођеног говора?
.Још се вале како ОНИ 'уче,
Српски народ српски говорити;
А не энаду жалосна ИМ мајка,
.Да сви писци, па и Вук учаше,
Од народа српски говорити; -
Па И опет имаде будала,
Који Вука у ааносу своме, t
Зову: "оцем српскога говора". -
и брукају себе пред свијетом I
Нрцо ПетровlI'Ii
Кад се rOHop ка што они' кажу:
Код народа у времену мијења,
Како ли би они говорили;
Кад би им се вијек продужио,'
Неколико тисућа голина?
Би л' ?!
Странац
Ако си рад да на глас иsађеш,
А не можеш ново иsмислити,
(Ка Ориген пре тисућу љета)
.Квари старо па ето ТИ ново -
Па си одма већ энатан постао; .
.Ако нико славити те неће,
.Хоће они што аа славом жуде. -
С тога данас ничу научари,
И некакви пусти Кадемици,
Ка што вичу . . . коприве;
Ил печурке посље кише бујне! ,
ВоЈ80А8 MIlJЬ8Н
И У томе има себичности:
Не славе их, што им желе славу,
260
Људи нијесу ни у том издашни;

Но их славе и спО'мињу за ТО':
Не би ли се славеЂИ некога,·
Поред њега сами просланијЈИ? -
Да их други зову nнаучњацИ".
СтранIЩ
.Хвали дјелО' или куди писца,
Што је веће на ГЛБС иаишао,
Па' Ђеш такО' и 'сам стеЂИ гласа;
А кад једном у ТО' 'КОЛО' дођеш,
Можеш писат све саме глупО'сти,
Њих Ђе опет куповат будале,
Тек да с њима наките палицу;
Ако Ђе им остат глаRа празна,
Исто TaKQ ка што, "ређе '~јеше;
Јере књиге не дају памети,
I<o памети сам 'у себи. нема;
Но му јоште 'и оно ПQмуте,
Ако је што имао памети!
Туро nJluенац
Дати па~ет, ОНО,м ко Је нема
То не могу' ни књиге ни људи ~
Још је теже дати памет оном,
I<оји себи уврти у главу,
Паметнији да је о:! !{ругијех!.
ВРЦО ПетровlI1i
, Кад бу.дала мисли да је мудар;"
Не можеш га ничим и:злијечити,
Нит му можеш бољу памет, JtaTJf:
Љега треба пуштити да лута"
Док сам о плот не удари главом r.
Таке учит НИЏЈта непо~а)Ј(е, .
ВеЂ да себи неприлику ствараш.
3а такове одавно се ~аже:
Digitized byGoogI~
r- 'rIе .сипљите' биqер.а преn свињ~ •
·261
.Јере ће га ПQГ~ИТ ногама, .

Па ће· после и' в'ас растр~нути.
Вук ВРЧ8вIfIi
.Зар је тешко наученик бити?
То баш данас није ништа тешко;
Ако нешто не мож написати t :
UUTO би људма ох користи било:
Поброј клупе ил намештај неки,
Или кажи како ;виси клатно; .,
Ил препиши иа другијех~њига,
.UUTO су .nр;r.rи·· п'ређе написали, -
Али мало нека је друкчије!
Нешто додај, а нешто измјени;'
. Само. пиши. артија. све трпи, .
А још буди каква п ристаn и ца,
.Вали дела некога владара,.
Макар она за осуду била.-.
А кад пишеriI ти се онда а.чи,
.Да тим своје покријеш нез~ање;
Па си одмах l<адемик постао, .
И Н8:учњак без. сваке науке.! -' :.
А кад једном у то коло сТупиш, .
.Можеш писат што 'Ти на. ум дође;
За иадаље не мораш бринуr~; ,: .
Нит молити овог или OHOft . .
. Као l{олумб, кад открити шЪаш~,
.у даљини' ноци дио CB~jeTa! .-' .' '
Још ти стоје на ~Bojoj ус.џ:уr;И, :.
Эавјештања, родољубних Јј,уди, '.. ,,
,Са кој има т:и СаМ распрл~ж~iц -, . '.. ",
Или неко KQ. j~' теби раван,' .
'. . .
Па си стека".И 'новца и гласа ;:
.А сирома кад нешто напише, .
]Да то било бог ана како добро,
.•..
26~
.Не мож наЂИ ПОМОЂ код никога:

Него сирах пропада са 1,'рудом,
Многи често скапава од глади!?
ВојВОА8 М.РIО
Ће с видио да просјаци дијеле.
Или они што ва ~лагом жуде,
И трпају' на гомилу злато? --.
На да Ђе га сами уживати,
Ил са собом у гроб понијети;
Камо Ђе их други испратити;
На грудима правнијем шакама!
Нов.ца QepoBd
Богат бити благом и имањем,
А сиром~ чаШЂУ и ПQштењем;
НИЈе друго него сиротиња! -
Стеван ПеPlO-
Од просјака и лакомих људи,
Не надај се добру никакову;
Не подижу таки споменике,
Нити себи, Нl."ти роду своме;
Но умиру И. телом и душом,
Крај свог блага, жељни много чега t
Гроб са' Тјелом име им покрива, .
Ладан' камен гроб им означава, -
Камен служи ва y~pac камену! _.
Док и њега не истроши вријеме,
Да му не ЗIJ~Ш ни гласа ни трага [.
Благо Ђе им д:руги уживати,
Како дошло, тако Ђе' и ПРОћИ! -
Што ва љуцка: вел~ш заВје~iања:
Да их само' они ужива1У,
Који с њи~а са~и расцолажу;
Немаш равлог да се чудиш томе,
Јер свак ВQЛИ себи но другоме: _.
_ _-.uI!.~..IIi
263
Арх ••. Д•• мтр.је
Многи ђениј у гроб је понио,'
Умне силе природне му даре;
lПто би c~eTY од користи били,
Да их људма приказат могаше!
Докле други' својим булазнењем,
И некаквим књижевним ачењем --:-
Измишљањем HeKaкOBJfx прича,
Неразумне обмањује људе; .
Користе се туђијем незнањем.
Уживају на штету другога, -
Докле и њих не открије вријеме,
Изнесе их у својој наготи:
Да свак 'види њино ништавило,
И вјечном их преда забораву! -
ВоЈвоАВ
••рво
Добро збориш оче Димитрије,
Више вриједи једно дјело· мало,
А са доста паметнијех ријечи;
Но велика каква купусара, .
.Што напише неко' узалудан:
Крезус се Је више користио,'
С неколико Солонових ријечи;
Него с многим свим његовим благом! -
Ко купује Таке бе~riО,слице~ .
Он се даје од друг'ог варати,
И помаже да се' глупост, шири!
, Ирцо ПеТро,ВII1i
Нема дјела~ које нема мане ;

Па и опет многи налазе се,
Који славе ~BaKO љуцко дјело,
Макар оно пуно мана било.
I1во PUOВ
Мало их је што цијенити знаду,
264
о корист", или, ниmтавилу '-"

Каквог дје.ла што l:IeK~ уради?
Незналице ,nијене и помажу" .. "
, ПонајВИЦIе KaKB~ доконице, '
Или спл~тке,. грдн.у. и Bapaљe;~
Јер то годи њиховој' памети! ~', '
Архи.аНАРИТ Ди.итрије
Добро збориш 'и тако је И~о,
Вељи људи, Beљ~ дјела хвале;
А будале глупост и лудило, ,
С}Заки хвали, што с ДОl1ада .њему :" ,
Језик збори щто му памет каже!
о" •
Н8ВИ~ Церови1i ','

и умнијех имаде, 'богаља, .' .. ,
Који оно ЗЈ' готоцо приме,
Што им He~o. о нечему каже,
Неће о том да размисле Сами t .
Да л' је тако, .или је ДРУГЧliје? "
А незнаду -да ти.м чине себ~ .. ,:
Туђе мисли умним {>оБО,вима!
, Петар Фиnипов,
Често пута и памет~и људи,
3а новости лако ПО,веду се, '
И вјерују щто им. н'еко каже, '1,
Послије се сами себи смију,
Што су лудо'друF.ОМ ~еровали!?
, .
" 'Сте,Ван Пер,ов ",
, Вјероват је" .lIакше H~ ~ми~л.ити ;
А мислити лакше но' радити. '-,.
,Cтp8IIЦ,
Неки опет кад нешто напише; ,
Ил препише из другијех књига ј
, ,
Digitized Ьу Google .Ј
265
. '. "
'Тако·ти се нешто нарогуши" ,
Као 'Ka~ЦB набусит Ревивор,
'I:1л'и неки, ~mIис:rар .случајни -
Кад вамисли, у заносу св,оме,
Као да је владарским, "Указом,",
Поред власти, и па~ет, и' знање"
ЗаДQбио себи над дру.гим~)? - '.
Равмеће се са некаквим знањем,
Као да му СВ,е, 'свијетске мудрос:ги,
Иа' његове иавиру Памети!?·1 _... :. I
Метне на нос неке Нl:iочаре,

. А· натуче ци.циндер на Г)lаву;
Као да Ђе' он'· памет му дати? -
А,цилиндер праван ка и глава!
Он се о пет' , разбацује r иItiе , .Ј
Као кОкоi.ц" кад' се paCKa~oћe;'
Кад маленО' "она снссе јаје," . .
Па читаво село узнемири! -,'
, . Војво", Мирко .
Други опет што су љима равни? -
Мјесто нешто да иамисле сами,..'
Што би људма од КОР,ИСl'И.:било;
на онога што реюта, напише,
Ил препише иа другијех књига,
Приговором' щт~ ВОБУ: "критика""
Са поругом, или са подсмијехом, '
Оспу на њег триста сијасеtа; ,
Није тако, него је ОваКЬ:. ј, ,':
'Тако' 'Дарвин )tл I<о~ерник I<аже ';

. Или неко' ко је .њима pa~aH! - :
He~Hajyћ~ да што сами' пишу ." I
"Свађају се око туђих' д}спа, .

Ка пјетлови на туђем',(>УЊИШТУ t
Вук ВрчевlI1i
Цијенити дјела других људи,
·•
• Digitized Ьу Google
266
Ка што треба, није тако ласно;

Још је теже ако се то врши,
По не знању, или претпоставци;
Или гадној, и подлој зависти! -
ApX~M. Дими'rpије
Који хоће. да П.раво цијени,
Неко дјело што други; уради.
Мора најпре да себе' оцИјени! .
Дал 'ће моf;и, и да ли ће знати.;·
Да то врши без сваког прекора?
А кад уа ме да дјело циlени, .
Не сме у том имат претпоставке,
Ни о дјелу нити пак о писцу;
Него мора пре оцјене своје,
Дјело најпре трипут прегледати,
у размаку. бар тридесет дана. -
Јер први пут, прегледајуh' дје.цо,
Само о том добцти ће појам -'
Други пут ће о том размислити ;
А трећи·пут, донијеће одлуку:
Јели дје.nо ил није корисно,
И јели се. писац огријешио,'
О ономе ·што је кааат шћео?
Ир~о р~трови1i .'.
Тако раде сви riа~етни људи
Те користе cep~ И' другога.;
'.
Ал не paД~,1aKO аавидlЪИВЦ~,
Незналице· или. наДРИКff>'иг~ ;
Но с истрt:l,е ка \ жitребад np~д руду,
Па и OH~ ШТQ не анаду цијене,
Не би ли Ј1М'други ре~л~ љyд~:
Како они неФrо цијени't знадуf ..,...... ._.
;ј';'
Најгоре. је .H~~T~. ~~ свиј~~у, -

Кад кепеци; и умни· б6Г~ЉИ, .
. ' "
f
!
i
iO
I
Што не знаду носа убрисати,
Цијене, хвале или осуђују,
26'l"
Великане и њихова цјела! -

Па им опет многе незналице,
Ради тога приписују знаље!?
Туро n"оенaq
А ма људи, из вашег говора,
Изгледа ми. као да би шћели;
"
да се људма пошта не одаје,
Што су не«О, пјело учинили,
И тим себи .спомен оставили;
А то није. ни право ни лијепо! ?
Стеван Пер.ов
Није тако ка што збориш Туро!
Свако дјс'ло само себе uијени,
Оно цијени и својега творца;
И боља му не треба оцјена,
Нит му треба спомен од 'камена,
Кога вријеме ка' и све остало,
Уништава, руши, заборавља - t
1.
~
Иво Ранов
Цијенити цје.џа и заслуrе~
Које човјек себе жртвујући!
!.
Отачеству' ИЈЈИ човечанству,
У чинио, спомен оставио:
f То је 'дужност свакога човјека:.;
l Ал некоме оно пришивати,

Што је туђе,:з није'. његово -
И славити што подслежи СУМ:ЊИ,..
Заблуда јеа нЈ.Це заслуга! -
Таком треба пот'кресат рукаве,
Да се туђим не' поноси р'аДом,
{а Амери~ Колум60ВИМ ~~ЛОМt
и остали многи себичњаци -,
Што се хвале са туђијим знање~l! ,- '
Крцо ПетроВll1;
Свака шуша чим крозшколу прође, '
И научи да нешто налрља;
ХОЋе силом да' на глас изађе,
И олако да стече HOBaц~ !" '
Пише књиге и остале ствари,
Преписује, или туђе квари?
у чи друге што треба да раде,
А сам собом не зна , управљ?ТИ,
Све што , пише или преписује, '
Не вриједи ни луле дувана,
Само мрља мастилом артију,
Чини штету себи и ' лругоме ! ---:- .,
, ,
Архи.. ДимиТрије :
Сваки ХОЋе у својој , сујети, '
Да се нешто и за ~eгa чује ;
Па пребира " да што ново нађе,
Не би ли , се како прославџо ?, ,,< '
-- Али ново како ништа He~la',
Нити когод створити rl\ може;
Јер науци и свакоме 3 наЊУ1
Од искона основ положен је: .
На ком људи од постанка, свога,
Неки више, неки мање ради;
Сваки у том савршенство тражи, .
Које неЋе, и не може наkи;
Јер природа ,вјечнога трајања.", .
То је она ' себи задржала ? --,.;. .'
, Ј1ук Врчеви1i
Када неко толико научи,
Да ана више него што му Т;Р<rба,
и докле му памет не досиже ;
Digitized byGoogle
г
~ . 2Q9
t-
. Таком знање у лудило пређе,
. Ил неслано какво бенетање_ -
- Један МУllрац казо је паметно,
Ј{ад је река да је УВЈЩИО :
Да је својом науком и знањем,
,.Научио ·да баш незна ништа" ?
А будале у заносу своме, -
. Поносе се са туђијим 'знањем,
Као сврака са шареНЮf перјем!
Арх.м. Ди.итрије
Ови наши нови научари,
у какве су жице ударили
НапраВИЂе од црнога бијело?
_Мало им је · што на земљи муте;
Но· би ШЂели, па им може бити,
И · на небу да направе сметњу !
Ал је среЂОМ небо повисоко,
ј- . А земља их н·а више не пушта!
да јој неби заюЈОНИЛИ сунпе,
И да не би међ' небеска тела,
Посијали раздор и неслогу;
Ка што раде на земљи међ људма I
БраНI<ОВИЂ им бољи од Милоша,

Какови су још Ђе и то реЂИ: ·
Вукашина Урош је убио" .
А Исус је Rаспео Пилата; .
Коперник им са земљом окреЂе, 1 ·
Дарвин, · ХекЛо, држе материју,
И ств~рајушто им на ум . дође -
RYllпогледаш, свудправе,чудеса!?
llво Ранов.
}lако неЂе стварати чудеса,
Кад створише- од мајмуна чојка?
. ~igitized byGoogIe
270
с тог и дa~ac многи мајмунишу,

Не стиде се ни себе ни ЉУДJ:l!
Странац
Што ствоРише од мајмуна чојка,

То се јоште могло замислити;
Јер мајмун је по изгледу щюме,
У нечему налик на ~OBjeKa;
Ал од чојка што створише Бога,
Па га моле да ИМ он :ПО'маже,
'То је нешто горе од лудила?
Вун ВрчевlI1i
у свијету свашта се догађ8.
Може да се и то догодило; .
.Да је неко џоста од мај му'н а,
Ил је мајмун поста од некога, .
Укрштајем .раздражене страсти;
Ал прироца' да се сам.а мијеља,
Без некога супротно"г додира,
'И облика друге м.атерије,
Нит је било, нит Ђе кад Г9д бити.!
ВојВОАа МIlРНО
. Истинаје што си сад рекао:
-Ту не давно у сред шумадије 1),
Неки тако окачењак живи') ;
-Спарива је са' овцама japц~,
,Па је једна овца ојагњила,
'По јарета, а пола јагњета. -
Шта. л' би рекли да су то виђели?
.Дарвин, ХеКlIО, и њихови ђаци;
Колико би тисућа гс;щина,
1) 7' ееџ Ве.џшиt.у jaroi(.~cEK· OEPyr

2) М:оравкn
271
Одредили од тога времена,

Док је таква раса изведена?
Архим . ДИмиТРиЈе
Ч овјек спари дрво са дрветом,
Дивљу крушку, Питомом јабу.ком,
Н амо л' неће спарит ЖИВОТИfьу ;
О ни силом ХОЂе' да натуре,
.Д а с' природа у времену мијења!?
Новица Церови1i
Пушти те их нека праве ларм у 1
И другима чине, задовољство;
Јер и људма требају забаве,
Те да могу прекратити вријеме,
Као ђеца кад играју мете! -,
Туро ' ПJlаlll8нац

Ви у крупне ударисте ствари:
О ставте их нек се тјеше, тиме,
Паметан им вјеровати неЂе,
Б ез чистога у томе рачуна,
А будале како им је драго,
Н ек вјерују, и нек уживају;
Докле и њих не прође лудило:
(lIви Рак08У за. Вранцезе)
Но нам кажи вјере ти војвоДо !
Д а бј~ху ли бар добри јунаци,
К ад су тако хитри у свачему?
IIво Раков
Бј еху, чоче ка што бити може,
Да женама само не клањају,
Т о би били на избор јунаци.
-
Туро ПJluенац
З ар немају . стида ни образа,
Већ се Јавно клањају женама! ?
Digitized byGoog[e
·-
272
Иво Ранов
I{аквй стида, што з60РИШ вјере ти !.
Ту о стиду ни помена нема, .
у ЊИХ HJ.fje као што је у нас;
Ни жене. им нијесу као наше,
Но је свака млада и лијепа,
Па изrледака у гори нила!
И старом би памет ' занијела,
Камо л. неЂе млалу и зелену?:
ВојВРА8 .М.рве.
Не мож бити да је свака млада,

. I И лијепа, ка што кажеш Иво;
Него кажу да су измислиле;
Нечесове масти и праШlше,
Па се тиме поспу и намажу,
Да се виде младе и лијепе,
А у усти да ђавољег зуба!
Петар ФIIJlllnOВ
То је женска несретна сујета .!
Свака ХОће колико ' их :има,
Да је љепша од другијех . жена,
Бабетина збрч канога лица.
ХОЋе силом да с учини млада!?
Нрцо flетровм1i
Те сујете има и код људи,
Неки од њих што је остарио;
А под старост паметизгу~ио;
Врани косу, браду ибркове,
Да у друштву што МЈЈађИИЗГЈ1ед~; _
А овамо кад уа брдо пође,
Одмара се ".на сваком кораку.
Млађи опет З8ШИЉИ БРКО'1:!е, '
А намаже и утл ади . косу,
Да му одкуд· бува скочи на њу, .
r
k!,
i
Би се грдно низ њу оклизнулај
273
И разбила у триста комада!
Шого НIIНОJlIl1;
Женска глава чудна је работа,
Још ако је млал.а и лијепа;
А још к томе мул.ра, и лукава,
Што је женска по највеЂа мана,
НадвлаДRtе највећег јунака- ?
Стеван ПеРК08
Не јунака који собом влада,
Него рђу или слаботињу,
Коме страсти памет надвладају ;
И кој' не зна себе поштовати,
Ни цијеt-lити своје достојанство!
Таки људи гори су од жена.
Нрцо l1еТРОВII1;
Свако воли оно што је лијепо,
Камол' неће вољети женскињу,
Кад је лијепу створила природа;
Па јој јоште МОЂ љубави дала,
И скровиште тајног осјеЂања -
Рад множења чонјечанског рода!
Петар Ф.JlllnОВ
Истина је што говориш Крцо,
Лијепа женска кад мимо те прође,
Нека тајна обузме те сила,
Осврнеш се да ју , видиш боље,
Пристао би да се познаш с њоме !
80јВОА& Мllљан
дОК је цвијет у пупољку своме,
Он је мио и стару и младу.
Рад љепоте и свога мириса;
Кад увене нико не ' гледа ' га,
ПР .\в.џ. • С.lОВО,Џ 18
D'git,zed Ьу Goog1
274
Исто тако пролази љепота;

Кад доброте поред себе нема.
НОВlца ЦеровlI1i
Љепота је краткога ~ијека,
Јере она вене у времену;
А доброта за навијек траје,
Без доброте на што је љепота ?
То је само цвијет без мириса;
3а кога се не прихваhа нико!
Петар ФUIlПОВ
Истина је да љепота проhе~';'
Али љубав што љепота рађа;
Она траје, никад не престаје.
IIво Раов
Љубав женска снажно је оружје,
Ком се нико противит не може;
Милијуни што му се клањају,
С њим овлада као са ђететом :
То је права сила над силама,
А не знаш јој краја ни извора? -
Туро ПJl8Менац
Не чини то воЈводО љепота,
Нити мудрост, нит какво лукавство,
Но привлачна сила Електризм~;
Што покреће силно у љубави,
Читав свијет, и све у њем што је;
Нема тога нит га може бити,
Ко природи може одољети. -
Вук ВрчеВII'
Природа је моћ љубави дала,
Свему оном што има у њојзи.
Свако тијело себи равном тежи;
А то опет ништа друго није,
Него она урођена љубав,
Digitized byGoogle
275
Што све креЋе у борби милина,

И вјечност му у времену даје! '
Чиста љубав благослов је Божиј,
Ком се свако поклонити мора!
Али има нечисте љубави.
Што се само ради задовољства,
Или страсти разуздане врши;
На што така љубав и љепота,
'Ве вјерности и доброте нема?
ВојВОАа Мирно
Страст љубави кад неким овлада,
Он постане као какво дијете,
Ни сам незна шта се с њиме збива ?
Нема штете кад женско овлада,
Са своијем у кућИ човјеком,
Ла с њим дјели срећУ и несреЋУ
Но је мука кад женска овлада,
Са каковим земаљским главаром,
Ил онијем што народу суди,
' Тешко онда земљи и народу,
'Ве такови земљо!: управљају!
IIво P~OB
Слушао сам ђе причају људи,
3а некакву Помпадур женскињу:
Да је својом нечистом љубављу,
Овладала оне земље краља,
Што је рекла морало је бити:
Било коме ил не било право?!
Новица UepoBII1i
Ћуд ' зле жене на крају је срца,
А језик јој ниђе узде нема;
Освета јој слађа од живота!
Digitized byGoogle
276
Таковијех није данас мало,

С тога многи на све жене вичу!
ВојВОАа MIIЫН
На њих вичу, а опет им служе,
Као робље господару своме!
Тако траје од првога чојка,
Који веле жену слушајући:
Лишен бјеше раја и блаженства? t
Петар •••n08
Жена сама неана шта је доста,
Ако јој се још мало повлади;
ХоЪе силом да с попне на гл·аву.
И да CROMe, господари мужу;'
Вилама је не мож' оседлати.
НРЦО ПеТРОВd (Миљану)"
3ар нијес'и слушао војводо,
3а Бодина српског господара?
Што учини од својих рођака,
Слушајуtи несретну Јаквинту,
И Милутин који мудар бјеше,
СлушајуЪи cFlojy Симониду I
-Даде сину очи исковати,
Лишити га свијета и 'чудес'а ;
Но му среЪа бјеше прискочила,
Те се туђим сажали на њега,
И очнога не лиши га вида!
Па си чуо уа гусле пјевати.
3а Аеспота БранковиЪа Ђурђа;
И његову' проклету. Јерину,
Какве људма муке удараше !
С тог побјеже Новак -у Ајдуке.
А под старост кад ,му не би вријеые~
И остали мно,'и владаоци,
Нијесу од њих ништа бољи, били! ,
СлушајуЪи ноћне кукавице !
277
Странац
Много зала многи починише,
Да нечистој' задовоље' страсти!
ВоЈвода' 'Мitрио i ,
3а косовску причају несрећу,' !,: "
Да су узрок две рођене сестре,

И то обе niћери Лазареве?
Бијаху сеј 'веле, заиадиле,
3бог јунаштва своијех - мужева ј .;.
Да је један бољи ОД' другога.
С тог Бранков:ић "6мр~щу Милоша,
Опаде га код кнеза ·:Лазара ј _.
С тог пропаде"на 'Косову ·царство .?!
Само мајка I{раљевИћа Марка,:
Јевросима сестра Момчилова,
Узор бјеше жеНСКQга: ПQ'штења;
Ющ свог сина рветоваше Марка:
На косову д~ не вбори криво,
"Ни по Бабу. ни по стричевима,
Већ по правди Бога истинога!"
, Арх••. · Димитрије
Има доста жен~ ,ваљанијех ;
А има ·их и TaK1(fX војвоДо,
Што су боље од некијех људи,
у јунаштву и мушком поштењу !
А тиме' 'се- вазда ПОНО'сише:
Српске мајке и њих_ове ћерке,
Што не бјеху лажно васпитане;
.
и туђинском 'страшћу отроване:
Част и обраа, вјерност своме мужу,
Пречи су им од живота били! .
А што рече то си погодио - .
·3а . Милоша, и ва Бранковића,
Гори свагда на бољега мрзи,
;3авиди му или га се бој и !
i Digitized Ьу Google
~ ,<
f 278
,r Исто тако ~ранк~вић мрзаwе,

На Милоша који бољи бј~ш е.
Стеван 'nерков
3ао човјек гори је од звијера.
А зла жена гора од зла чојка t
Добра жена човјеку је круна,
Муж разборит вијенац је њојзи;
Од зле жене и невјерна друга,
Милостиви да те Бог сачува!
Hpqo Петровd
Манте људи таке разговоре,
Ко Ђе плоту рупе затворити:
Ко ли женске поватат крајеве!
Такови се још родио није! _.
_ Рuoву)
Но нам кажи вјерети војводо,

UПта се тамо говори о нама!
UПто Jlи аборе за сусједе Турке,
IIво Ранов
Питаш јоште што зборе за Турке,
Снуд их вале да су добри људи.
НовиЦа Церови1i
UПто их вале грди ло их смело,
Да Бог да им земљу притиснУлиЈ
Па да виде ту доброту њину, -
Apx~.. д.8ПpllЈе
UПто их' вале t још се чудиш . томе;
Та вале их јер су· њима равни,.
у злу стењу и њини н~роди,
Под притиском неситих власника;
Ка што стење рдја под агама r .- :
Па им јоште ни то доста није,
UПто у својој 8~МЉИ тиранишу,
Безазлене народе и људе;
Већ и друге земље и народе,
270
Притискују силом И оружјем,

у њиховом мирном завичају'
Не JldJlY им мирно уживати,
8адовољство правду и слободу;
Што је слабим намјењено ЉУАма I
И чуо сам, не знам јел ИСТИI-:а;
у некаквој британској вароти,
То је, кажу, сила од свијета:
у њој има три пута народа,
I{олико ra међу нама има,
у сву Црну Гору колика је!?
И ту и~а много сиротиње,
:Која кажу умире од глади,
На очиглед богатих власника;
Без милости и без сажаљења? I
• Ву. ВrrteВl'li
То су само своји пријатељи,
А варвари читавога свијета.
Нема копна на вемљином кру'у,
На ком своју отимачку силу,
Разбојнички разпрострли' нијесу;
Грабећи се за власт и за благо.
Све под, видом правде и слободе!
1Ја и опет народи и људи,
Мјесто да се сложе и оснаже
Да их TaKQ снажни саћерају,
у острово њино Британију.
Да се сами међу собом једу,
И да друге остаВе на миру,
А они их У' незнању свом·е,
И неслоги, на своју поругу;
Неразумно слушају и трпе! -
Странац (Црногорцима)
Ви сад само. вичете на Турке,
Јере од ЊI1Х за горе не знате;
Digitized Ьу G.oogle
.. '
2.8Q.
А да внате крштене тиране,

Што су много гори од Турака,
Онда не би тако говорили;
Прави Турци. жале сиротињу, .
И пружц јој. ПОМОЋ у" невољи; .
Они људе K~ рт'оку гледе, .
Без милости и без сажаљења. -
Стеван Перкев .
Свуда људи тако је у СRијету,
Ко је богат он безбрижно живи;
А сирома све сносити мора;
,. Сиротиња и селу је тешка,
А камо ли куkи у којој је.
Најтежа је. умна сиротиња!
Серлар .1IЈ10
Јесте тешка пуС'rа сиротиња,
Ал ое нико не обвире на ·њу.;
Но свак јагли и од ње отимље,'
Да сам своје умножи богатство:
С.иротиња двије куће рани. -
Војво..а МIlЈЬ8Н
Ни богатство не пада из неба,
Нит долави одкуд баснословно;
Него трудом и неком варадом,
Добија се те га неко има:
Или му се од некуд привали?
Крце ПеТРОВII1i
Добро збориш,али тако није;
Богаташи баш ништа не раде,
Него ради јадна СИРQтиња,
Баш ка да је она намијењена :
Да вјечито ва богате ради?
Што заради то све ~има даје,
Сама гола остаје и гладан!
281.
Тура ~""'8Haц.
Просто било и' то ,што се' даје ;
Да је само од какове вајде:
А овамо никад доста није; .,.
Не пита се, има ли се, ОТКУД? . - ,
Народ даје и ,шаком и капом,
Што заради све му ~~узеше,'.,
Узеше му све до ГОЛе ЛУЏIе, :
И што кажу црно иза H.okra;"
А никако не мож')lадавати !.?
Новица Церови1i ,
Ко ће врећУ нацунит раздрту,
, Ко ли Али зајазити уста? .
Нераднику или раСПИ,куhи,
Даји .благо' колико ти драго,
Не можеш му никад: надавати;
Даји више он растура више
Ка насљедник богатога оца ~
Што растура и ,дању и ноћу" "
Неправедно сакупљено благо: .
Док не дође до' пр'осјачког штапа! -
Поштени су давно рекли људи:
"Неправедно сакупљено благо,
"Потомци га неће уживати! ?
Војао.са ' Мирно
Шт'о насљедник или неки друг,и"
Расипају, троше безобзирно,
Неправедно сакупљено благо:
То све тако мора и ;n:a буде. -
"Проклето је, све што је отето. u
Али неко кад народно благо,
Немилице, троши ,н растура ;
То се ничим не да оправдати,
Јер је оно са муком стечено ..
---------?
282
, ПеТар ФIJlIПОВ
Једног чојка можеш заситити;
Ал његове не мож великаше,
И њихове многе присталице,
Што се знојем народнијем ране,
Немилице зној народни троtnе,
Ка што троше и његову снагу;
И сисају ка крв пијавица!-
IIво Ра.ов
Кад је народ тако лакоуман,
Па сам собом не зна управљати;
Него даје што муком заради,
А сам себе ликом опасује,
Онда мора да сноси и трпи:
Незнање се свако скупо плана!
Apxll. ДМIIIТplЈе
Многи трудом јадне сиротиње,
Тече себе и гомила благо,
Ил ништаву тече себи славу;
Ј{а' да не их уживати вјечно -
А не Мисле што их наприје~ чека ?I-
ЧовјеI(ова чудна је судбина,
Често пута прилика и вријеме,
Незнатнога диже из прашине,
у љу спушта силног великана:
Ј{ога власти слаRИ и богатству.
Диви ше се народи и људи.
Вун ВРЧ8В11i
Ни богатство 'не траје вјечито,
Но за вријеме ка и CFe ОсТаЈЈО -
Богат није који што жељкује;
Све ШТО, хоне, нико у свијет нема:' -'
ВОјво.а МиљаН
У, богатству ил у каквој слави,'
283.
Често пута многи И8губи се:

Па у нади свога благовања,.
Ни на какву, не мисли несрећу,
Што га може у животу снаћи. ........
"Ум ва морем а смрт већ ва вратОм".
Вели српска пословица стара.
Но.ца Церо8ll1i
Многи' славом и својим богатством,
Заслијепљени па неће да Rиде:
Да човјека у сред благовања,
Нечесова спопадне несрећа;
Одувме му живот и имање,
у ваборав тако оставља га.
Ка најмањег каквог сиротана !
Вријеме НИЏIти што пред собом нађе;
Оно ништи, И силу, И благо,
Славу љуцку вабораву даје:
Само часан спомен уништити,
То не могу .ни људи ни вријеме!
ВоЈВОА8 Мирно
Кратко траје свако благовање,
Шта је неко јуче уживао;
То му данас већ ништа не вреди,
Но се мора ва друго бринути r
Та незгода вјечно се понавља,
Тако траје докле живот траје. -
Архим. ДимитриЈе
Јадни човјек не вна шrо га чека,
у времену што ·руши, и ствара;
Већ од данас ПРОВОд~ ДO.CYTP~,
ЦИО живот, као један ч Q.c,aK , "
у некаквРј неиввесној' наДи,
Снијева нешто, а што ни'са:м Неэн'а?·
Како богат, тако и' 'сирома! '
'284
IIво Раиов
:3ао удес, нужда и несреЋа,
И најбољег савладају чојка;
Те уради што му 'мило није,
Због чега се посље и сам каје:
Многи у том несретноме стању,
Често себи жив'от оцузимље,
Да не трпи нужду И 'безчашће !
Вук Врчеви1i'
Нема тога који ,нема чега,
Што му ДУlЏи немир причињава,
Ил сам себи, или неко други;
3адовољство руillи му душеВН9? -
Љуцки живот није нишrа друго:
До једина нада и трпљење, .
КаПд1а слаqти, а чаша отрова,
Човјечанска општа је судбина!?
Војвода Мирио
Све једнако 'живот .свршује се:
Богатога iщ сиромашнога
И силнога, као и слабога;
То је једна у природи правда,
Што једнака према сваком, бива!
Вук Врчеви1i
-- Кад би људи штр мислити знаду,

О том свему водили рачуна,
И чинили оно што је право;
Што им раэум чинити налаже. -
Зла на свијету ниђе не би било,
На рај прави, о коме се прича;
,Међу људма био би на земљи,
у ком људи били би анђели.'
, Стеван Перков .
Ти би шћео што не' може бити:
Међу људма 'тражиш савршенство,
28&
А код ничег савршенства нема;

Ни код људи не може га бити,
Јер човјеку никад доста ю~је -
Међе нема љуцкијем жељама:.,
Ти сад ХОЋеш да свијет и људе,
И природу цијелу .иаједначиш;
А то нико од постанка свијета, :
,
,
-.
Нит је мого, нити Ђе кад мо11и !
Људи бра110, да нам право кажем:
Да ли смо се беа сваке потребе,
у некакве дубоке науке,
1<оје мууно да и они анаду;'
Што се с ЊИЈ4а баве у животу?
С тога мислим најбоље 11е бити:
Да ми таке оставимо ствари,
Онијема што ·се баве с љима,
Нек се с љима поносе, ил стиде;
А ви дајте уа.ми који гусле, .
Те нас мало рааговори с њима,
Да ни вријеме. узалуд не прође! _.
! Иво Раков
Бог да прости и ко те родио!
f Једва чеках да се који сјети,
Да нам штогод уа гусле исприча,.
О јунаштву ил' о каквом боју:
Ево прођох један дио свијета,
Ниђе не чух уа гусле пјевати! -
Нов.ца ЦеРОВII1i
Да како се тамо аsбављају,
Какве пјесме уз гусле пјевају?'
О јунаштву'ШТО га починише,
Или они, или њини стари! -
286
Иво Раков
·Тамо нема уз гусле пјевања,
Нит се пјева штогод о јунаштву;
Но све нешто о женској љубави,
И то онда· кад наките главу,
Са ракијом· ил добријем вином;
Па у пићу и заносу томе:
Тако ти се нешто разраколе,
Пошао би један на стотину;
Кад с истријезне, нико о том ништа,
Ка да ништа ни зборено није! -
Над пјеваЈУ и сложе г Ј1'асове,
Онда их је милина слушати;
Ал кад нешто хоне да под.викну,
И зациче уз неке бубњеве:
MopalЏ прстом уши затиснути,
Да ти како уши не заглуше!
I
~ Туро ПJuенац
i
Што пјевају неки у пијанству,
r
То се јоште неда замјерити,
I Јер у пијанству свашта се догађа.
Пијан· ни сам не зна што кад ради; .
Г
Али кажу да су ту дерњаву,
Неки вене увукли у цркву. -
Ће се жртва приноси вишње'dУ,
И баце се Cf!. молитвом мисли:
Да се нађе д.ушевно спокојство!.
Мјесто тога кад дођеш у ЦРКВУ,
Они почну дреку и кривању, .
Као мачке У марту мјесецу;
Ни сам не знаш ђеои се нашао?
.Да л' у цркви ђе се МQЛЦШ Богу,
Да л' у крчми ђе се пије вино;
.ил на сајму ђе се игра .коло?
--
287
Мјесто Бога, душевног спокојства,

Угађа се страсти и људима!
Cтpaнaq
1Гу нам среЋУ ка и друге ствари,
Са вапада и других крајева.;
Донијеше наши научњаци,
И туђини ив бијела свијета,
Све ва наше, и сребро и влато;
~eCTO добра, слоге и љубави.
у народу равдор посијаше,
Отроваше и народ и цркву,
Ка и сами што су ОТРОRани;
Па и саме такве су им пјесме,
О гуслама или о јунаштву,
Код њих о том ни спомена нема.
То је кажу: преживило вријеме!
Арх.......тp.le
Вријеме се не да преживити,
Нит што оно преЖИ8ИТИ може;
Но су страсти и луда сујета -
Неравумство и мајмунисање,
И у томе као и у свему :
Овладали свијетом и људима!
Камо Омир, Тасо, Орфеј славни;
Ђе пјесници иа времена давни?
Орган, струна, Давидова ђе је,
И гусалах јека престала је!
Војво". М.рво
Слијепци праве ув гусле стихове.
Јер им очи у том не сметају;
Али има окатих слијепаца,
Који пишу некакве стихове -
Ма то било и при чаши вина.
Па на силу праве се пјесници !
Што пјевају ·ни сами не а н ад.у ,
288
Много боље плач би им пристао r

Па их опет узносе будале,
И дижу им неке споменике,
На поругу пјеСћfе и гусала.
Своју глупост показују сами I
Иво Ранов
Све за вајду жице и бубњеви,
И пјевање на некакве "ноте"
Без гусала разговора нема!
Гусле буде и под.жижу срце,
у старога као и у млада ;
Од страшивца ишћера јунака,
Ка, јак УД'lр, искру из камена!
Те му с име спомиње у пјесми,
Не треба му боља историја!
Вун Врчеви1i
Добро збориш тако је Стеване,
Ко у царству појезије живи:
Том завиде богови и људи! -
Вој80А0 МIIЫН
Без пјесме би живот мучан био,
Она силно сва срца покреће,:
И јунаштвом пјани слушаоца!
Све је у њој што је узвишен о ; ,-
Њој су корен радост, и весеље;
А плод јој је љубав међу људма,
И жалосан пјесмом се разгали:
Пјесме нема ђе весеља нема.
Са сузама пјесма жало~~а је!
Вук Врчевlfk,-
Моћ Је пјесме вамишљена сила,
Која -ру'ши и подиже оно:
Што се не: да дићи ни срушити! r
Digitized Ьу GOQgle
289
Час се ВИТJ.tа ка несташно дијете,

Час је мудрост која престо краси?
Час прелети бевкрајња небеса, '
И тамо се с Богом равговара;
Час се спушта' у адске пропасти,
Бичем шиба нечисте демоне;
Час се диви сили васионе,
Час је скупи у малене груди;
Час аавири у дубину душе,
Час се опет срцем равговара;
Час се диви духа величини,
Час превире љуцко ништавило:
Час је ватра, а час лед студени,
Час је мелем, а час отров гopaK;~
Час је љубав, час осветник страшан!
Час милује, а час казни гровно,
Час се смије, а час суве' лије;
'Час је сила што народе креће,
Час је слабост.да је нема вене? '-
Она нема свога ни туђин'а,
Њој је раван владар и сирома;
А једнак јој велики и мали,
Милијуни ва њу су ништавни:
Смрт и живот ва њу су једнаки!
Она у брк пркоси тиранству.
А превире силу и незнање. -
Пјесма блажи, пјесма живот снажи ;
Ће ње H~Ma ту живота нема!
Војвода Мирио ,
Стани Вуче куд си вабасао,
И у пјесму сав се пр~творио!
Баш ка, да те остарела' мајка,
у колијевци пјесмом задојила?!
. :>. ~
Ирцо Петрови1i
~.~~
Срена наша што Још нема крила,
0''' _.~
'Како га је пјесма аанијела:
Digitized Ьу Coo~
290
Би прънуо небу под облаке,

А нас саме оставио ОВђе?!
Архи_: Ah-ПРи1е
Не дирај га Крцо аманати,
То је наше једино нашљедство,
Од старијих што нам је остало!
. Наши стари у гложењу своме,
Грабећи се за власт и за благо,
у нашљедство они оставише:
Нама пјесме, а Турцима земље!
llво Роов (lIви Ду...и)
Ну Иване аманат ти божиј,
Де H~M штогод испјевај У3 гусле:
О јунаштву, као што умијеш!
IIво Аумеља
Хоћу вала кад вц је по вољи,
Да и мене старца жеља мине!
(узима гусле и пошто их удеси
почиље :)
Боже мили чуда големога!
Што су наше горе умукнуле;
Не чује се пјесма од јунака,
Нит се чује цика од пущаi<а?
Свуда мртва тишина почива,
Ка' да нена ниђе никог жива!
Само један Милан од Котара,
У3'О гусле па весели друштво!
Дивно Милан гусле удесио,
И дружини својој бесједио ~
Весели се дружиницо моја,
Не би ли нас и Бог веселио,
И од сваке муке заклонио;
Сваке муке и душманске руке!
ПОМО3' Боже, хоће ако бог да;
ПОМО3' Боже свакоме јунаку,
291
На овоме мјесту и свакоме,

Који чува образ и поштење;
ПР:lВО ради а слободу брани!
А по томе браЂО и дружино,
Почекајте па ме послушајте,
Док испјевам једну пјесму малу,.
Од истине што је за дружи не :
Што је скоро у Котору било,
Близу куле МиЈата ајдука,
И дворова Ришњанина Иве;
'Ве је Топал паша ПОСРНУО,
Горди Мармонт, поклонио главу!
Ту се чудо не чувено збило :
Двоглав ор'о бјеше насрнуо,
На јуначко соколово гњездо,
Да прогута сивога сокола,
И његове СОКОЛИЂе младе!
С њим пристале, чанке и гаврани,
.. ,
Да се ране соколовим месом;
Ал је .соко тица племенита,
Извија се небу под облаке,
И савија орла двоглавога ;
СОКОЛИЋИ разгоне гавране,
Чавке даве ђе год коју нађу.
Мало било, дуго не трајало;
А када се соколу досади,
Савијати орла двоглавога ;
Он се ИЗВИ небу под облаке,
Соко ШЂаше да пројури орла. , ,'.
Ал се ор'о јаду досјетио,

Па дозива сивога сокола,
Дај соколе' да се. побратимо !
Међу собом вјеру уватимо, ~j
Да будемо по сад пријатељи; ',~
".~
I
Па ти чувај стијене од Котора, .
А ја идем у моје Карпате,
292
Кунем ти с"е и вјеру ти дајем:

Да ти више долааити нећу,
Па побјеже мору на. ђемије,
Ћемијама ниа то сиње ~ope;
Да се вали међу орловима,
Како сивог побједи сокола --
И његово гњеадо му раа!3али!?
То не био двоглав ор.дуШина,
Већ то бјеше' од Беча Ћесаре;
Нит то бјеху чцвке и гаврани,
Већ то бише Нијемци и Мађари;
Нит то био соко тица сива,
Већ то бјеше Барјактар Милане,.
Са његови Бокељи јунаци:
Крсташ барјак тамо им се вије,
у стијенама ђе су Криво шије !
Што их Ћесар хтеде притиснути,
Од. своје их куће одвојити,
Да у војсци ка робље му служе:
С Црногорци да се већ не друже?
Александре t ) . Бог те не убио,

И овога, и онога свијета;
3ашто уае Боку од Котара,
Црној Гори и народу њеном,
Као алатну иа руку јабуку,
Па неситој даде Аустрији 2 ); -
Што је ваада вјероломна била,
Ка сви Нијемци вјероломни што су:
Према теби и према Словенству!
I{aMo чешка краљевина славна; .
Ће су аемље Светога Стевана?
1) Руски цар А.l8коан,в;ар први.

2) Није боље учинио ни· )QIyrи A.iекоаа,в;ар Србима,
у Сант СтеФану. кад са СрбlUl& 0.10118" Турке,
"" , Digitized Ьу Goosle

293
Камо земље краља 3вонимира,

Ће је Пољска славна краљевина?
Камо млада Српска Војводина,
Ће су Босна и Ерцеговина;
Над свима се двоглав ор'о вије,
Ненасите . . Аустрије! -
Срамота је, али Је истина,
Један Нијемац тисуhе славена! --
- Сад двадесет милијуна пуни,
I{лањају се Аустриској круни!
Аустрији све то не би доста,
Мала Бока на срцу јој оста:
Да затвори Црној Гори врата,
у свијет бијели да крочит не може! -
(оставља гусле)
Пјевао бих, ал више не могу,

Грдно ми се мисли помутиле;
Кад помислим на ону неправду,
Ш то учини први Александар,
Црној Гори и народу њеном,
Кад силнога сломи Бонапарту;
Па кад на ту помислим неправду,
Свијет ми се врти око главе,
Следи ми се срце у њедрима
А жеље ми на освету кипе!
80ЈВОАа МIlРНО ,
А да чоче јест се огрешио,
О правицу и мушко поштење!
Читав свијет бјеше против њега,
Само уэањ бјеху Црногорци,
Док не сломи силног Бонапарту;
А кад . сломи њега и остале, .
I
Сви му онда почеше говети,
Понајвише . . Аустрија
Digitized byGoogle
I
294
Па га тако СЩiВОМ опјанише

И . . . . . . . . . . . . '.. ? -
Да ни за' се, а ни. за нас ништа,
Не остави што би с правом наше.
И што силом нашега оружја,
И јунаштвом нашијех мишица,
Од силнога отесмо Вранцеза, -
Јест неправда те ~aKO вел~ка;.
Али што је први, АлексаНJtар,
Учинио, други не морају ј
Њима треба лажно пријатељство,
Да прекину један· пут· З8· .свагда,
Са Нијемцима који их варају ;
Па да даду сваком што је чије,
Даду људма правду и слободу.
".. Па је мирна Босна и Крајина!
Архим. АиМИТРIIЈе
Кажеш, даду, сваком што је чије:
Даду људма, правду и слободу!.
~-- Ко мож дати оно чега нема?
Исто тако правда и слобода,
Не дају се, нит се дати могу;
Ка ђетету И3 жепа јабука. -
Још је теже правду и слободу,
Дати оном. ко сам тога нема?
Док је свијета, и на њему људи,
Незнање не, завист и неслога,
Гадна јагма за власт и эа благо;
Робовати себи и другоме!
А правда Ђе, слога и слобода,
Са јунаштвом ваэда царовати.
И нико им одољети нене! -
. . . . :0 ~ q ••
mТАJlПАРCRЕ ПОГРЕШВЕ
Страна, врста, г);е, стоЈа, треба
28 3. доде сад
60 19. среда пријешао прешао
90 15. горе тпомен спомен

97 14. доле 3ака 3ека
99 4. чојвек човјек
103 12. "
горе До То
103 13. Та Да
111 6. " пришипевље пришипетље
111 9. "
доле такн тако
133 5. доле чинити чините
136 12. го'ре слушајуће слушајући

144 15. и освеви у освети
6. "
доле ум им
"
153 10. горе Да о томе Да и тиме
175 13. доле овоме своме
180 3. удвостричи, удвостручи
183 4. "
горе брине се не брини се
11. грчкога гркога
"
226 5. " отрцало отрцано
12. " радо Мирно.

" 7. "
доле аа на
"
227 9. бори е, борише
4. " већито вјечито
" 1. " C~T Смрт
"
228 2. "
горе шмоге многе·
-~
13. пьднесећи подносећи

"
229 1 ~. "
доле гадио гадно
3.' IАРХИМ. ЈВУК .

233 горе
Димитрије Врчевић
233 9. D рапство ропство
235 5. нее иде
10. " Док Да

"
239 12. "
доле Да неки Да то неки
240 2. горе Није слева Није слава
254 lШТОИМ 11lITO

1.- праше
" примаше
i54 10. горе прапаганде, пропаганде
256 13. доле њима њина -1

Ове, као и остале случај не поrрешке, у-
мољава се поштовани читаоц, да их поправити .1
:.-:.:
иаволи.
·1
--~-
. Ј'""
:!
~
---~--..
. .
~.
~.
L • ~ •
Dlgitized Ьу Google
•
Digitized byGoogle

Правда и Слобода ; Тестамент Владике Његуша (1897.Год.) - Никола Мусулин Гомирац

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Правда и Слобода ; Тестамент Владике Његуша (1897.Год.) - Никола Мусулин Гомирац

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

:~.

tTECTAMEHAT ВJIАДИЕЕ ЊЕГУША

НIIКОЛА :МУСУJlИН rОМИРАЦ

Сва права IIlЬ11l11евне свој.не lВАРlllавају се.

' DigiliZed byGoogle

ТЕС1.Т АМЕНАТ ВЛАДИI-CЕ Њ~ГУША

НИКШIА МУСУЛИН ГОМИРАЦ

Св а права КЊlllИевне својин е 8a,QРlИавају се.

illТАМ ПАРИЈА КОД "ПРОСВЕТЕ" - С. ХОРОВИЦ.t

Без слободе ни1)е правде нема.

Криво сједи, али право суди;

Што је право и Богу је драго.

'{ад 'ОН'О Српске славе раэви'О с' бјеше, најлепши

Па под њии! неД'ОСТi>јан, бјежеh с' мегдана, прима

Ве1; и он несмишљено постаје грозних синова

Маленом, ал' BojCKO~'

По несре1;и, и овде на њему, искали своју па­

Да круном, назови царском, окити недостојну

А своме Српском роду, да сплете грозни пет­

"П више разби и онаку Србинову раэдро-·

Ах, клета зависти, У K~M ти пропао плод, оста~и

Ено , падоше Југовиhи, паде српскијех јунака

ВеЋ и Бранковиh пије чашу отрова, као пра­

Узалуд љуби охолом Папи римском лажном све­

Ће народна клетва, забоде свој, тугом отро-·

Да с њим непомичан напоредо стане, одбијајуЬ'

А српска родна поља, цвијетне вароши, китња­

Мушки наџада . а вј ер о.ве . Турке, . слободан, чио

А }{арађорђе, јунаi.IКИ вожд, Српскијех осветника

и над њим сјеме грубог. властољубљ.а, иабљу а

шан бич,. издајством мре!

Да с војом цијењеном главом исплати слободе

Уграби врије ме, среЂа прискочи, Бонапарти сил­

О ст авит' Србе саМЮiа себи, дати им не вољно

Вен и пастир код стада, и ратар у пољу, и че­

Не види Србин, да му туђинство не преС1 е

I Слабо се чује јека гусала, једина српског ју-

На Св. Саву, 188...

Виђу лијепо, умријети морам,

А ја у чун кома да уиђем,

А Цариград .клети .остависмо - !

Ти ме вваше нешто, Господару,

Нонац ми се жића приближио,

.. " в.. ...llиа сам соБQJ.I

Што да мислим, има· ли бољега,

А Бог знаде, и у свему, Српс~ву,

Р8А8Ван щ)Ла~и Ji м:ећућИ,на сто ,lWВИТ,И'

Ево овђе свега. Господару,

1) Јере.вја Гаrиt., БJl1lШ8 руев:и в:оису.l у Дуб'роввив:у_

Нека дођу код мене овамо,

Он би све то дивно уредио,

Код толико милијуна људи, -

Петар ...1 ..008

- -' Di9itize~ Ьу Google

Неправедно изриче -пресуда,

Сам Бог знапе да л' ћУ оздраiнtni?

Ћор1)е Петров.' (секретару)

Секретару, што збориш, вјере ти?!

Ћ1Раmковиli пр. пуцаљу (шеи..ука) поrииуо је O~ ПУШRe.

Не шћасте ли мене. послушати, ..

'll8p1;8 ne'РIвlI1i озбиљно . ".

Digitized Ьу Google "

Ко се споро на посао креће",

Остави га, Bj'ep~' ти, Стеване,

По несре1;и, и овде на њему, искали своју па

А своме Српском роду, да сплете грозни пет

ВеЋ и Бранковиh пије чашу отрова, као пра

Узалуд љуби охолом Папи римском лажном све

А српска родна поља, цвијетне вароши, китња

Уграби врије ме, среЂа прискочи, Бонапарти сил

Вен и пастир код стада, и ратар у пољу, и че