101

* 31861 62389
7 101

9101

SLOVANSKÁ KNIHOVNA
*3186162389*
hico {
 POKRET

00 GODINA
199
1848 i 1849 .

NARODNA SPĚVANJA

od

ŽALOVANA I NJEGOVA BRATA BOŠNJAKA .

U CARIGRADU

1851 .
 HR
AN
IČ
NE

VĚIC
CTH
SLOVANSKA 00
NIW

..ܼ‫ ܛ‬r?
KNIHOVNA

E
PRAZ

Tko se boji, neka i nepoji.

Nar . reč .
 PĚSMA PÈRVA .

Što to gèrmi, šta l' na nebu sěva ?

Sva je slika munjah, i gromovah ,
Cini mi se , i zemlja se trese. -
Nit gromovi, ni munje , ni trešnja ;
Već topovi Jelačića Bana ,
Světle šare hrabrih Šerežanah ,
I Hèrvatskih Kraišnikah lunte,
Na Beč gèrme , sěvaju , i praše.
Odjekuju berda, i dubrave ,
Pa sva zemlja na okolo strepi.
Magjarsko se kraljestvo potresa ,
Kuha, mota , lomi, i pretvara .
Grom obara previsoka dubja , '
Kosa ravna polja nejednaka.
Kaži , Vilo , što je uzrok bilo ?
Kakvi l' su ih tam ' diri preněli ?
Hoću , pobro, ako slušat hoćeš ,
 - 4 -

Ako li mi obećaješ tvèrdo ,

Da ćeš moje pěsme ti popěvat
Sve uz gusle po selim ' Slavenskim.
Hoću , vilo , věra ti je tverda !
Onda kliče posestrima pobri :
Kad deveti Pio Papa sveti
Poče svojim dělit, navěšćivat
Veću milost, slobodu, i pravdu :
Jek iz Rima milozvuk po světu
Razleže se ; novo sjanu sunce .
Svi Narodi , zemlje, i jezici
Bez razlike věre, i podrekla ,
S'nečuvenom radostju, veseljem ,
Tom' se suncu pokloniše nikom ,
Svak u njemu svoju sreću smatra ,
Izpunjenje svojih traži željah ,
Oproštenje od svojih verigah.
Zli, zlo Papu razuměli ljudi ,
Tu štit traže i opake ćudi.
Dobrim pravac, zlim srědstvo on biya.
Pervi lanci pukoše u Franci,
Plah udarac ni dobra neštedi .
U Beču se jeka odazvala .
Sva Němačka , i sva Talianska ,
Sva Magjarska, i zemlje Slavenske
 - 5 -

Stresoše se , pokrenuše kruto .

Mračnoj hudoj Meternika vladi
Odpěvala pokoj sva Europa !
Al se plaho prenagliše ljudi ,
Poguliše pšenicu sa ljuljom .
Zlatni věre, i zakonah lanci
Izpucaše z gvozdenim obručim .
Kada konji zobni, silni , tovni
Iz zatvora na polje izsudu ,
Pa se izmaknu, uzdu, oglav zbace ,
Tervenikom terkat im se neće ;
Svaki sebi nove pule gradi ,
Na verljike, na plotove stèrnu,
I kroz bare glibovite gèrnu ,
Uz klisure stèrmenite skaču .
Kad kad koi vidi se na kolcu ,
Drugi u baram prosěnutim kvèrče.
Tak slobodu preuzela holost ,
Zapahnulo sebeljubje ludo ,
Běsna sila , puna svog uzdanja ,
Uzdu, oglav věre , i zakonah
Zbaciv ' gazi , nove pute kèrči ,
Dole, berda, i planine steće
U livade , i poljane ravne
Sćěni, može prevèrnut, okrenut ;
 6

Serdca i ljudske pretvoriti ćudi ,

Staro izbit , sve svoje navèrnut ,
Na slobodu sloboda nasèrnu ,
Gnječi, gojavi, nova staru davi.
Duh , i ponos narodnostih raznih
Oživio , věru nadvisio ,
Pretěrao měru , razlog , pravdu’
Magjarske se žvalje, i němačke
Obloždero razvalile biše ,
Izkidane da proždru Slavene .
Razcepljenja takog udes kobni
Već od věka Slavene razteže .
A sva uda svoulu tělu teže .
Priskočila srèća i Slavenim ;
Na vrěme im dopanuli glasi .
Podigle se Slavenkinje Vile ,
Kroz oblake lete kano strele ,
Gromovitim zatru bile glasom ,
Sve Slavene na okolo bude .
Jek se odzivlje po svoj Europi ,
Naj jače se hori nad Hèrvatim ,
Sèrbim , Čehim , Slovencim Slovacim :
Zlo ga sěli , spavali i pili !
Eno vam se jurve kuju lanci ,
Da slobodu vašu staru , i mladu
 -7

Hromu, kljastu u tamnici stegnu.

En' Magjari sklopili se s' Němcim ,
Da vas děle ko stado ovacah ;
Vodom poje, a travicam hrane ,
Da na vama kao na volovma
Oru , zube, gnoj na njive vuku ;
Kosti i rebra s batinama tuku .
Svu baštinu vaših starih Dedah
Poplaviti, posvojiti kane ,
Vas zavadit , iztergat , izcepat,
I u svoju silom stèrpat vojsku .
Vaše hrabre , i junačke ruke
Njih će štitit , vašu děcu parat ,
Kad vas htědne tudjinac pokarat.
Zakoni su taki za vojnike ;
Htěl', nehtěli zaklet se imate ,
Na sramotu izvèršit valjade.
To će vam se izkolit na glavi ,
Ako' u skladu složni nebudete ,
Ako vaše krasne sile, snage
Duha , těla , broja neskopčate ;
Spletke, mrěže hrabro nerazdrete.
To učin'te , pak 'ste predobili ,
Zora puca i vašega sunca !
Već je vrėme da vàs svět poznade
 8

U ponosnoj sliki slave stare ,

Od vašega skladnog probudjenja
Groznica će slavoždere snaći !
Mi hoćemo , nebesa , i Vile
Za pravdu vam poděliti strėle.“
Kad Slaveni glas doduše Vilah,
Prenuli se lavi od mèrtvila ,
Na sabor se u Zagreb sabrali ,
Savět čine , sebi kroje pravdu,
Kako im je ostalo od starih.
Jelačića slavna pukovnika
Skladno obraše sebi milog Bana
Za trojednu Kraljevinu staru.
Članke šalju Caru Ferdinandu .
Razlog , prayda Cara je prignula
Jelačića potvèrdi za Bana .
To Magjarim vèrlo mučno bilo ,
Sve su svoje paperili strěle
Da Hèrvatske pomèrse račune .
Malo zatim počasilo vrème ,
U srěd Pešte pram bělu Budimu
Skupile se sve Magjarske glave.
Kolovodje : Košut, i Batyani ,
Szemer , Ötvös , Déak , i Meszaros,
Percel, Nyari, Perény, Behöti.
 9

Na čelu im Ištvan Palatine ,

S' njima Pulszky, Vuković , Hrabovszky.
Izrodice, slavenski odpadnici.
Věće snujn, mrěže , spletke grade ,
Da pod jaram Serbe, i Hèrvate ,
I Slovake, Rusine , Rumune
Hunski skuče, da ih poinagjare.
Da svoj jezik, a i divje ćude
Na pitomo to navèrnu stablo .
U Košutu gotovina rěčih :
Papir zlato u ruci mu biva ;
Laž u ustim' ko istina siva .
Magjarski je Slovak besėdio :
„ Počutite pleme Atilovo ,
Vitezovi, pèrvi narod světa !!
Pred Magjarim unucim od Hunah
Dèrbtala je cěla Europa .
Dvěsta hiljad' već nas nebiaše
Za oružje, osim děce , ženah ,
Kad smo ove zemlje preoteli.
Sad nas ima petnest milionah
Pod Magjarskom krunom stanovnikah ,
Sve priznaje sav svět za Magjare ,
Obistinit to nam sad valjade.
U Magjare pretvorit je nuždno
 -- 10 -

Narod Sèrbski , Slovački, Hèrvatski

I Rumunski, sa šakom Rusinah ,
I s Erdeljskim došlacim saksoncim .
Ta imena treba izkorenut ,
Svi Magjarski zboriti imadu .
Pó Slavenah Austrianskog carstva
Predat ćemo Němcim za Helote ,
Drugu polu valja pomagjarit!
Već smo z dvorom natèrgnuli uzle :
A Pišta nam može bit za kralja.
Samo treba još satèrt Hèrvate ,
Pa će roge i Sèrbi uvući.
Uzalud se židaja Slovaci ,
A Saksonce , s' Rumunim smo stegli.
Magjarski su već sad poklisari
U Parizu , Stambolu , Londonu ;
Pa čak , bratjo, i u Vašingtonu .
Europa nas u zvězde kuje,
U Frankfurtu svezali smo s' Němcim .
Dvěsta hiljad skupit ćemo vojske ,
A novacah četrest inilionah
Ja ću skucat, sabrati , i snaći ,
Makar bilo iz pakla izvući !
Ime, jezik , i Magjarsko Carstvo
Do cèrnoga širit će se mora ;
 - 11 -

Sinjeg mora obale obkružit.“

Kada Košut dovèršio rěči ;
Drug začudjen govorio drugu :
Jesi l' čuo Boga Magjarskoga ?
Pretvorio on se u Košuta ;
Olsvu svoju uložio mudrost ,
Dok mu jezik satvori, s' pametju.
Tu éljen - u kraja nebiaše ! -
Al s ' podiže Ziči , i Séčenji,
Pa družini tiho besedili :
S' veseljem se , pazite, neopojte !
Od petnaest ovieh milionah
Kamo srčća da b’ tretjina bila
Ol ' Magjarah , oli Magjaronah !
Netičite narodim ' u živac.
Neće Slavi , věra vam je tvèrda !
Odreći se materina mléka.
Slavenska su dèrva i presuha ;
Němnačka ih, i naša nepravda
Presušila , i sok im popila :
Ako plahnu , ko će moć ugasit ?
Na to Košut oči izopači ,
A Magjarčad u njeg' zazurila ,
Na čelu mu proučila misli ,
Pa plahnuše kano oganj živi ,
 12

Stade lupa , stade zveka cordah ;

Od holosti sve pijano viče :
Zar imade još kogod na světu ,
Da Magjarskom layu probudjenu
Perkositi smije, uz nos poći ?
Al ti sada mahne Košut rukom ;
Sve zamuknu ; on preuze rěči :
„ Poslušajte Vitezovi silni !
Sama sila sveg' posla ne zbija ,
Junačko je igrat se i varke.
Cara , s' Bečom još dèrž’mo na ruci ,
Prevèrnuti može prekretaljka.
Dvor je Bečki varavica stara ;
Sad je s' nama , a sad sa Slavenim .
Elo im je darovo i Bana ,
Hèrvati ga po sebi izbrali .
Dvor na ove razjarit valjade ,
Komarice , s' rojom obadovab
Podbacili treba ; Beč razdražit.
Panslavisma strašilo u ruke !
Beč će mislit već Rusa pred vratim ,
A Hèrvate izdajice s’ Banom .
Pak eto nam lova gotovoga.
Već te molim Ištvan Palatine !
Skoro cara prignusmo u Beču
 13

Da ti preda punomoćje kraljsko ,

Pa nut gledaj u Hèrvatskoj maloj,
Preko naše volje, i namăre ,
Ban banuje pod krunom Ugarskom .
Njega zbacit, Hèrvate podjarmit,
I ugnječit u klici Slavenstvo ,
To je dužnost Němca, i Magjara.
Car je uteko nesvěstno iz Beča.
Hajd' otidi Magjar Palatine
Do Insbruka Tirolskoga grada ,
I povedi Ministra Batyana .
Nać' ćeš ondě našeg Esterhaza ,
Obkružite Cara Ferdinanda ,
Panslavisma strašilo u ruke !
Car će od njeg poplašit se s ’ Dvorom.
Podasprite, podkuhajte Banu,
Jelačiću imenu zlokobnom ,
Izdajici Austrianskog Carstva ;
Nebi li ga k'nam na sud privukli ;
66
Ti Hrabovski bit ćeš Komisarom .“
Košut reče , sve sklanjaju glave ;
Ni u koga pogovora . nejma ,
Zafaljuju spasitelju svomu.
* Hitra kola odvezoše , pobro ,
Batýan liju, s' Ištvan palatinom
 14

Do Insbruka Cesarova grada.

Pred carom su sve mrěže prostèrli ,
Za uplesti, i ulovit Bana .
Oštro Cara prekorili bili ,
Što on goji guju u njedarcim
Jelačića, i narod hérvatski
Od strašila vas Dvor prebliedi ,
A na Caru i kosa poběli
Kad ga Batjan uglavio biše
Izdajica da mu doći neće :
Ban bo na rok , zvan , nemože doći.
Batyan lija s prigodom se služi ,
Caru daje našaranu kartu ,
Da podpiše , pljuaku poliže ;
Bana smetne, pridade Magjarin ,
I vierne nevěrli Hèrvate.
Caru Batyan, s' magjarskim poštenjem ,
Obećaje četrest hiljad' vojske
Poslat odmah suprot Talianim ,
Ako svergne Jelačića Bana .
Car podpisa, ujede ga guja.
List odleti hudi do Košuta.
Na vrat, na nos Hirlap ga razbuba.
A Ban banù pred Careve Dvore .
Cvět Hèrvatah , i bratje Sèrbjanah
 ' 15

Pratio ga , s' Patriarem svetimn . ·

Němadia kad zgleda Hèrvate
U narodnom svom lepom odělu ,
Prozori se začepiše z glavam ,
Staro, mlado , veliko, nejako
Sve se tiska , sve iz sobah zuri ;
Světlim gostim spraviše bakljadu.
Ban u hanú sēde na tenabu .
Kad je treće ogranulo sunce ,
Caru Eszteraz govorio rěči :
Nije, Care , u Banu posluha:
Dvakrat 'smo ga amo k'nama zvali ;
Da se pere, skloni , i ponizi ,
Tvèrdokoran poklonit se neće .
Nas Magjarah kod Tebe ne tèrpi ,
Hoteo bi da svědoka nejma.
Kad ti glasi do Bana dopèrli ,
Caru jeste poručio rěči :
Doć ti neću , dok same Magjare
Za svědoke niojih hoćeš rěčih .
Nek ' se najdu svi tvoji Dvorani,
Moje društvo , i pèrvi gradjani,
Onda ćemo razbistriti stvari.
Laž se krije, pravda světlost traži.
Sto Ban reče, car je naredio .
 16

Stučilo se sunce , i oblaci ,

Gusti, cérni , ubili ih jadi !
Tko će ikad te spletke razmèrsit ,
I bionu skinut s ' oka Dvoru ?
Tu se hoće , mila bratjo , draga ,
Čisto sèrdce , sa savěstju mirnom ,
Pa još pamet, s ' jezikom uzajmit
Čak iz ve Ira nebeskog okruga .
Banu Vile u pomoći bile,
Svud odgojka pratile nevidne ,
Još mu taku pomast pripravile :
Kad je oči s njom namazo Dvoru,
Svim biona , s ' ljuskom pade s’ vida !
Pa kad Cesar bistro progledao ;
Ivan Herceg, i Sofia mudra ,
Sve proplaka na Banove rěči :
Bistre suze niz biela lica ,
Kano biser, trune se, obanja.
A magjarskim kobnim Poklisarim
Mraz na obraz pade opudjenim .
Prekipila žuč im je od jeda ,
Al ga kriju , Banu se umiljuju.
Ivan Herceg stavlja se po srědi,
Za pomirit s'Hèrvatim Magjare.
Nastaviše ovi tèrvenikom ,
 17

Odnesoše do Košuta věsti .

Pobegoše tmine iz pred sunca .
Pa je Care besědio Banu :
Ti si Bane zenica Hèrvatah :
Sve je u te očima upèrlo ,
Tvoje reči i dubje smotaju ,
Proviru se sèrdcu do dubinab .
Dobro znadeš kako me u duši
Odmetnuta pèrži Italia ,
Tvoji mi ju hrabri graničari
oo

Od Sardinskog preoteše Kralja.

bir

Ali čujem da s’ hladit počeli ,

h

I s' Magjarim tuć se nakanili.

Nebi li ih s tvojim užgo rěčim !
A ja ću se brinit nadoměrit
Vaše želje Sèrbske , i Hèrvatske.
Ako l vami pretuže Magjari,
Ja ću tebi pomoć pružit Bane.
Ban napisa ; osta Italia !
Graničarska věra ju sačuva .
Pa se s' Carem oprostio Bane ,
Povraća se u hèrvatsko krilo.
Věst ga huda susrěla na putu ,
Pod oči mu list novinah dojde ,
U novinam , već Ban časti lišen ,
( Narodne pesme o pokretu . ) 2
 18

I magjarskom podvèrgnut vladanju .

Car Ferdinand podpisao rukom !
Kad to vidi kita od Hèrvatah
I Rajačić Patriara sveti ,
Bratje Sèrbah , i Slavenska dika,
Ki pratiše do Insbruka Bana,
Čuvajući zenicu Slavensku : /
Kad vidiše što novine kažu ,
Razpaljeni sterkaše se k' Banu .

‫ہم‬
U svima se sèrdce razkipilo

‫وہ‬
Rad nevěre , i take nepravde .
1

Plahe njemu govorili rěči :

Eno Bane , svuda lete glasi ;
Sva Sèrbia, Hèrvatska, Slavia
Vatrom tinja , na skoro će buknut.
Car zapali vodan od Magjarah !
Tebe s' nami, njim ' preda u ruke.
Nas dèržaše do sad seb' do pasa ,
S' nam podnožje hoće da sad grade !
Neće, Bane, věra ti je tvèrda
Pod to brabri podleć narod slavni.
Svi za puške, i za britke ćorde ;
Pa što nama Bog, i srèća dade !
Ti si, Bane , Caru i prevěran ,
Tom si stazom sve nas uputio ;
 19

Pak etoti sad naknade krasne !

Ako li ćeš tomu sklanjat glavu ;
Ter za věru , ljubav Ferdinanda
Narodu se iznevěrit kaniš :
Hajde od nas , drugog ćemo tražit,
Ali Němčad , ni Magjarčad hola
Nad Slavenim gospodarit neće ;
Nit će nami luk na glavi tući ,
Ban Jelačić te presěče rěči :
Stèrpite se , o slavenski cvětu !
Čini mi se, i savěst mi kaže,
Da Ban vaš je i do tog dorasto ,
Presegnut ću cara na kajanje ,
Uzdat će se , bit će porěcanja .
Al nas věra , i pram caru ljubav
Opominje da mu razumimo.
I njemu su dogustile tuge.
Znate da je poběgo iz Beča ,
Ni sám nezna kud udara glavom .
Italia izmiče mu uzdu :
A Magjari savezani s Němcim ,
To se čini da s’ razpane carstvo .
Da se onim znahorim Frankfurtskim
Světla kruna pokori cesarska ;
Slava, světlost kuće Habsburgove,
 20

S' Ferdinandom da na věk preblědi.

$' toga , bratjo, žalit ga imamo ,
Što se faća sad desnom , sad lěvom ,
Ko potopnik, ne bi li izplivo .
Izplivat će, ali s' našom ladjom ,
Naša ladja s' carom ségurnia .
Što je pčelam matica u tèrnki,
To je , bratjo, car nami Slavenim .
Pričekajte dok s'do malo vèrnem ,
Ja sám hodo si carem razmedjašit.
Zbogom reče ; zagrabiše sěvci ,
Doplaviše pred careve Dvore.
Ban unidje, podje caru k' ruci ;
Izmače se , zborit nastavi se ,
Besědio junak na junačku :
Stèrp' se care mili Gospodare ,
Da ti pèrsa , pak i sèrdce skrozju
Sve otvorim ; u njem ' ogledaj se,
Vidi, pipaj moje rane ljute ,
Koje si mi , i narodu momu
Skoro zado : pa ni kazo něsi,
Već otisko da novine trube .
Dakle si me, i sav Narod věrni
Dušmaninu predo najvišemu ?
Zašlo, care, da od Boga najdeš ?
 - 21

Zašt' odsecaš sebi desnu ruku ?

Vidiš da t' je usahnula leva .
Zar nevidiš jamu podkopany ,
Gdě te kane propastit Magjari ?
Oni vele, i govore jasno :
Da car jesi samo što te tèrpe
Porad svoga veledušja krasnog.
Skoro jesi uteko iz Beča.
Kam’ ti tvoji sad vierni Němci ?
Frankfurt znadu , za te znati neće :
Šta kuhaju, štali snuju znadeš ;
Frankfurtu se poklonit imadeš ,
Danas car si , a sutra si sluga .
To su nite, i osnove hude ,
To ti kroje Germani , s ' Magjarim
U tom kolu Taljani, Poljaci.
Zar ćeš , care , tu sramotu primit,
Da cesarsku krunu Austriansku ,
I sva slava Habsburgova dvora
Utèrne se s' tobom za uvěke ?
A evo ti tvèrdu věru dajem :
Propo jesi sa svim tveim carstvom ,
Ak' prezireš Slavene, s'Hèrvatim .
Za čast bansku ja ti i nemarim
Ali pazi , narod neuvrědi ;
 22

Narod , care , razuměm slavenski ;

On ti krunu s amo može spasit ,
Može, care , a volja pripravna .
Naglo želi say narod slavenski
Na taj oltar sve žèrtve preněti ,
Siromaštvo sve, s' kèrvju vlastitom .
Ja nevelim, care Gospodare :
Da nas sama s' tobom ljubav sklapa,
Oli kakva uspomena draga.
Slaveni su uvěk prezirani
Još od tvojih i pradědah bili.
Od Lipsie, tia do Parisa
Sve su svojom natopili kérvcom ;
Kano i sad polja talianska :
Sve za tvoju , i tvog carstva diku.
Al pastorčad bez majke su bili ,
Na glavnjama svojim ko tudjinci ,
Němci časti děliše s' Magjarim :
Znoj, kèrv slavska , bila hrana, brana :
Inorodcim směh , poruga bili.
Ti to znades, i tvoji věćnici :
Pa s' izdaje, možebit, bojite ;
Ter neznate , kud ćete se mašit :
Sad Magjarim , sad nam pružaš ruke.
Ta nestalnost izvor je propasti.
 23

Magjarim je kruna kraljska, carska ,

Térn u oku ; naměre im preči :
Isti je udes němačkog jedinstva .
Dok si carom , a i našim kraljem ;
To jedinstvo sklopit se nedade ;
Za to skladno Němci, i Magjari,
Taliani , i něki Poljaci
O propasti tvoje krune rade ,
Tvoje krune, i roda slavenskog.
Nas Slavene izcēpat, podělit
Snuju , němčit, magjarit, podjarmit.
Za te mreže sav naš narod znade ,
Probudjen je već se osvěstio ,
Sloboda je , bratinstvo , jednakost
Jur na ustim i děce slavenske.
To primismo mi svi za načelje ,
Te se rěči s našim serdem slažu ,
To je Isusov, apoštolski nauk.
Isto trube Němci , i Magjari,
Demokrati , i svi Demagogi ;
Aſ tog blaga sami gospodari.
Iz svih dělah laž im viri huda .
Hotěli bi da Slaveni bedni
Moljakaju , prose , i kamiču :
Dok lakomu što njihova ruka
 - 24

Oľ uděli , oľ pljusku priveže ;

I povrati što je bila dala ,
Pa nas pusti razbijenih dlanah .
Bor me , care, varaju se ljuto :
More im se povratiti zajam .
Nije šala vas narod slavenski
Tako dražit , na mejdan pozivat !
Iste dakle dušmane imamo .
To nas , care, s' tobom těšnje veže ;
Pretèrpljene pomèrsuje krivde ;
Zamljadjuje naše rane stare ,
Sva je jezgra pametnih Slavenah
Jur udrila moim pravcem pravim :
Da ti krunu , i carstvo sačuva ,
Bolji temelj položi Slavenstvu .
Al su tebe , care gospodare ,
Zli věćnici na zlo već navukli .
Od svih molbah viernih Hèrvatah
Jednu si im bio uslišao :
Izabrana mene od njih Bana
S' carskom rečju, i vlastitim pismom
Skoro jesi prosto potvérdio.
Pa sad gledaj šta si učinio !
Sam ti jedan veran osta narod :
Srěču krune , i njegovu krasnu
 - 23

Istor biah ja spojio s' carstvom .

Věra ti je, care Ferdinande :
Desnica bi, i sablja Hèrvatska
Sve dušmane pred noge ti svukla ;
Tvoja kruna još sjajnia bila .
Ti sad, care, razkidaš na věke.
Šta će poslē iz tog dalje slědit ,
Prorok něsam , pravo neznam kazat.
Samo znadem da car biti nećeš .
Slaveni će drugi stožer tražit ;
Ko Magjari, Tevtoni, Taliani .
Ak' ostaneš Grof samo' u Tirolu
Dosta bi ti i to sreće bilo.
A ja , care , věru ti zadajem ,
Suprot tebi nikad ustat neću ,
Do grobnice ostat ću ti věran ;
Al' jednako i mom rodu slavnom ,
I slobodi , koju si podpiso .
Istina je , imade Slavenah ,
Ki na Rusa i nebote glede :
Nagoni ih krivda i nepravda .
Poslušaj me , kajati se nećeš :
Ravnopravnost nek’ istina biva ,
A sloboda svim jednako siva .
Věra , jezik , svetinja narodna ,
 26

Nek je svima ravno sigurana .

Sve narode primi za posinke.
Nitko, care , nek nije pastorče.
Nepuštaj ih pod noge Magjarim .
Svi će sèrdcem prionuti za te.
Još je liek i sada na vrěme.
Ja se u te ;, ti se uzdaj u me :
Spojit će se razkinuto carstvo ;
Tvoja kruna još světlia sěnut .
Eto , care , sèrdce odkriveno !
Laži , varke u njem ' se nelegu ,
Niti tamne sakrivene misli ,
Sve sam ti ih skupijo u jezgru.
To je izraz svih věrnih Slavenah,
Polovine tvog velikog carstva . -
Kad je Care razabrao rěči ;
U more mu potonuše mis li :
Nenalazi odgovora Banu ,
Već se kuca u pèrsa od jada ;
Prosti sinko , nek' oprosti Narod ,
Nevěra je našla me u tugi,
Prevarila , podpis izmudrıla ! .
Pa razkrili obe běle ruke ;
Ljubi Bana u čelo junačko :
Sědi dole moje desno krilo ,
 27

Poduminto razdèrmanog carstva .

Tvoje bistro oko sokolovo ,
Věra, ljubav prama meni stalna
Sve razumit more, i dokučit . .
Ali evo druge muke težke :
Iziskuje i razlog, i pravda ,
Věrnost tvoja , i mojih Hèrvatah :
Da te opet za Bana potvèrdim ,
I poreknem oni podpis kobni .
Pověrio da sam , dobro znadeš,
(A i to je za nevolju bilo)
Palatinu punomoćje kraljsko
Svih zemaljah, i krune Ugarske :
A pod njom je i vaša Hèrvatska.
S tim sam one sèršljenove běsne
Utolio istor, umorio.
Da sad javno potvèrdim te Bane ;
Nagla holost ukorih Magjarah
Izkidat će sve zakonske uzle.
A ti , Bane , još s tvojim Hèrvatim
Sile nejmaš za stěrat u brazdu.
Ja t' očito ni pomoć ne smědem .
Ne, ćeš moći odolil Košutu.
Treba, sinko, još malo razvući.
A evo ti moja rěč carska :
 28

Ban ćeš ostat, pak i više primit ,

A Hèrvati, Sèrbi bit će sinci .
Ivan Herceg sve će to izravnit.
Ajde, sinko , u sto dobrih časah !
Věrne Sèrbe, i moje Hèrvate
Pozdravi mi , u věrnosti tverdi ,
Želim moći želje im izvèršit.
Caru Bane bělu ljubi ruku :
A car opet u čelo junaka :
Oboici potopljeno lice.
Soko ' odleti k’ Hèrvatim , Slavoncim :
Sve ga čeka ko ozebo sunca ,
Od brige im pobělile vlasi.
A kada se pomolio Bane ;
Zemlju ljube, k’ Nebu dižu ruke,
Na tom milu zafaljuju daru .
Sva s'Hèrvatska pokrenula listom ,
Svud se viju narodni barjaci.
Ban Jelačić u svih zvoni ustih.
Malo vrěme počasilo biše ,
Ivan Herceg Banu knjigu piše :
Na skoro će amo u Beć doći
Palatine, s' izborom Magjarah ,
Hodi i ti najdi se u Beču ,
Ne bili smo poravnali stvari.
 29

Jelačić je i na to pripravan .
U Beč dojde, sède na tenahu.
Svi častnici , i svi Generali ,
Cvět vojnički, i gospode bečke ,
Sve se svèrvi da pozdravi Bana ,
Generala pod - maršala carskog .
Ah da vam je , sokolovi sivi ,
Vidit bilo čuda golemoga :
Kad se noćca ufatila biše ,
Beč bogati na noge se diže ,
Četrest hiljad , pak i više zubljah
Zažeže se , u rukama nosa ,
Noć se u dan pretvorila světlí.
Sve to vèrvi gdě stanuje Bane,
Dobelhof mu ministar na straži !
Jeka stoji Slavenskih slavuljah.
Pak i Němci priatelji carstva
Popěvaju pěsme davorie,
Udaraju zile, i borie ,
A hori se : Živio nam Bane !!
Ti bi reko : car se kruni mladi.
Sve to Košut i sluša , i gleda ,
I magjarčad, s odpadnicim němcim ,
Sèrce im se strunulo od jeda ;
Pak i oni od zemlje Košuta
 - 30

Na rukama dèrže, i nosaju ;

I pèrkose Banovim štovnicim .
Pak u těšnje skopčale se stranke .
Ivan Herceg, po naredbi carskoj,
Obe stranke pomiriti radi.
Ban postavlja uvěte od mira ,
Magjar nadut ništa primit neće ;
Dok Jelačić ne svergne se 'z Banstva.
Pa svak doma razbijenih dlanah !
Kaži, vilo ! što je dalje bilo ..
 PĚSMA DRUGA.

Lete strèle kroz mérke oblake :

Nisu strěle, već slavenske Vile ,
Sazivaju Sérhe , i Hèrvate :
U Zagreb ih na sabor sazvale.
Na čelu je Jelačiću Bane ,
Sjajna zvězda slavenskoga světa ;
Štit desnica austrianskog carstva .
A Rajačić do njeg Patriarka ;
Mudri starac sèrdca junačkoga ,
Bratje Sèrbah zenica, i glava .
Savětnici cviet od naroda.
Kulmer Franjo mirotvorne ćudi ,
Zdrava mozga, procědjenih mislih.
Knez Drašković podpor narodnosti.
A do njega Lentulaj Mirko ;
Za uprave čověk , i vladanja.
Vranicani mentor světovanja .
Tu i hrabri Metel Ožegović ,
Razmèrsitelj zagonetkah pravde ,
Uzboj, ustuk magjarskog nasilja ;
Ko i Bužan drug slavni pobědah .
Medju njima Gaj Ljudevit slavni ;
 - 32

Uskresitelj naroda llirskog ;

Vatre svete podtakač i straža ,
I početnik narodnih Novinah ;
Mloge jeste izveo iz tminah .
Pokraj njega Kukuljević Ivo ,
Oštra uma , duboka razuma ,
Znanac naših slavenskih starinah :
Sve što piše za serdce se prima.
On zatrubi : Zlatni- Prag odjeknu ,
Sve - Slavenski otvori se Sabor ,
I srodni se poznaše ogranci.X
Zloba , sumnja razbi ga , razpèrha.
Još u Zboru Mažuranić Ivo ,
Z bratom Antom razboritim mužom ,
Siju světlost s' perom, i jezikom ,
Od Osěka Gjorgjević Mojsia
Bistar, krēpak , snažan govorniče.
Pleševički sladkorěčnih usnih ,
Razmotritelj krupnih dogadjajah.
Šulek, Kušljan , Medaković , Krestić ,
Novinari, s' Gajem su na glasu.
Mnoga jesu izkèrčili dubja ,
Mnogo drača prosékli, i tèrnje ,
Otvorili zelene livade ,
Gdě Slavenska sladko mladež pase.
 33

7
Svakog žilja, trave, cvetja , bilja
Možeš naći : proběraj opazno !
Uz ružice , i katmer ti raste :
Al i metilj, od kog gnjije jetra :
I tatula , od šta boli glava ;
Svěst se' ukrada, čověk budalaka .
Poznati ćeš kako primirušiš ,
Presadjeno iz vèrtla zapadnog.
Okani se , more zapahnuti ,
Pak ćeš i ti počet vèrtoglavat.
Al, više je rumenih ružicah ,
Bosiokah, katmerah' , liljanah .
Vas im narod bit će věk zahvalan ,
Ak' poprave slog, i ljubav pravu .
Skladni ljudi , skladan čine narod .
Jedan drugog žaliti , i tèrpit ,
Dobro za zlo vraćat , i oprašćat ,
Protivnika mamit ogovarat ,
Sumnje těrat , nikog nepotvarat ,
Věru štovat, nesvadjat se s cerkvam ;
To s' uvěti stalna skladovanja!
Ciganski se psovati, i ružit ;
Nadmetat se ko će cèrnje gèrdit ,
Izučene nakazuje ljude.
Mèržnja, grižnja, grizina je smradna ,
( Narodne pesme o pokretu . ) 3
 - 34 -

Sklad, slog, ljubav ružica mirisna .

Mal mi , Pobro , nesmelnu se s' uma ,
I Žigrović , u saboru Frano ,
Nemčić Anto , s' Vukotinovićem ,
Rěčju, dělom , duhom muži snažni.
Tu su i drugi . Sèrbski, i Hèrvatski
Světlonoše , narodni ljubimci .
Car Stěpane, Bunjik i Medanić.
Slovak Hurban , s Česi i Slovenci.
Sabor kite tri imena krasna :
Ožegović, Šrot, i llić vrědni ,
Kruna , dika bratje svetjenikah ; ,
Razuzdane zbiju uprav misli. -
Rěč otvori Jelačiću Bane :
Već ste čuli , moja bratjo draga :
Ivan Herceg, sve Němačke glava ,
Nas nemože pomirit s’ Magjarim .
Ja uvěte postavih zaludu
Potrebite za učvèrstit carstvo ,
I sahranit narodnosti razne .
U jednakoj slobodi, bratinstvu
Nastoj'o sam sve spojiti carstvo :
Magjari ga raztrojiti kane ,
Sebi , Němcim , děo Taliancim ..
Pó Beča su za sobom povukli ;
 35

(Zar da koze car naš slavni pase ?)

Pak su u to upleli i Poljske
Maloumne naše rodiake ;
Varaju ih s novim uskérsnutjem .
A trojednu kraljevinu staru ,
S' Vojvodinom , pozobat sanjaju .
Svim narodim , pod krunom Ugarskom ,
Htěl , nehtěli , valja bit Magjarim :
Oni drugu narodnost netèrpe .
Eto šalju svoje poklisare ;
A kèrste ih povlastnike carske :
Hrabovskoga rodom odmetnika ,
I Čanjia gèrdnog okrutnika .
Okužiše i zemlje Slavenske
Suzgoritim svojim Magjaronim .
Na razloge gluhi su , i němi ,
Holost im je pamet zanijela ,
Košutov se svud otrov razlěva !
Nit se dadu uloviti s ' rěčim ,
Valjat će ih s' topovim usvěstit,
Dim iz mozga izgoriti s prahom !
Već vas pitam , Sokolovi sivi :
Može l' mo se pouzdati u se,
Dušmaninu na mejdan izaći ?
Kad družina mejdan očutila ;
 36

Kérv , junačka prekipila biše

Sve se diže ; jednim gèrlom krisnu :
Svak za ćordu , kopje, šaru světlu !
Teb ' je dosta namignuti, Bane :
Kud ti okom , sva Hèrvatska skokom,
I Sèrbia vesela će poći :
Budi nami predhodnica zvězda .
Vas ti Narod svu oblast predaje ,
Što narediš pogovora nejma !
Nekasnimo; spremajmo se listom .
Tad se iztače omsica iz nugla ;
S pouzdanim progovara glasom :
Razmotrite ugrijane glave !
Od Magjarskih petnest milionah
Mi smo' odělak do dva miliona .
Oni silni z bogastvom i blagom ,
Uredjenu upravu imadu ,
S ' carevom je potvèrdjena rukom .
Kraljska oblast sva je u Nadvorniku .
Sad su sebi svu potegli vojsku :
Njim ' naša je kraina predana .
Naša vojska bori se u Talii ,
Četrest hiljad po izbor junakah .
U Kraini još ima vojnikah ,
Pripravni su, znam , umèrt za Bana,
 37

Goli', ubogi kuda mogu poći ?

Odkle dosta zagrabit novacah !
Za odělo , branu, spravu bojnu ?
Ban pljačkati, i plěnit nedade .
Jur se brine Frankfurt za Magjare ,
Taliani, Poljaci, i Turci
Njima žele, a svi na nas reže .
Bratja Česi , Slovaci , Rusini,
I Saksonci, s' kukavnim Rumunim
Rad bi dobro, al pomoć neznadu.
Sama božja za nas stoji pravda !
Pa još i to razgrizite , ljudi:
Osam stotin' godinah nas sklapa
U bratinskom savezu s' Magjarim .
Bojat se e da kad razkinete
Obadva će nadvarati Švaba .
Pa njihovi kobni proletari
Ugarsku će poplavit s'Hèrvatskom .
Postat ćemo Germanski Helote ,
Kad s' pomoćju bogatih glavnicah ,
Dosudu se našega imanjstva .
Tud ' njihovo sebeljubje cilja :
I pod krinkom tobož' da prosvěte ,
Kriju odluku za svim gospodarit :
Oni skrovno ovu vatru pale .
 38

S ovim , bratjo , plašit vas nekanim :

Već da i vi , i sva Europa
Zna procěnit , potegnut na vagu ,
Kakvo brěme nalažete Banu ,
Ak' on srećno tu zadaću rěši ,
Ako želje sviuh narodnostih
Z' Dinastiom skopča, i pomiri;
Ako Slavjan , Magjar, Talianac,
$ ' Rumunima , steku poverenje ;
U carskomu sědnu Ministeriu,
Neodrekav čuvstva narodnoga ,
Svi sinovi budu ko i Němci ,
( To , znam , želi naš Jelačić Bane)
Ak' izvede , nek svět propověda :
Da j muž pèrvi devetnestog věka ;
A Slaveni da su slave vredni ,
Samovolju Němac', i Magjarah
Pobědili, učvèrstili carstvo,
I uveli narodno bratinstvo .
Kad omsica dovèršio reči :
Mnogi svojim zavadjeni mislim ,
Na razkèršću od dva stoje puta ;
Obziru se na koju će stranu ;
Jelačiću govorili rěči :
Kaži, Bane, obodva ti světa ,
 39

Ti sam dalje vidiš, neg svi ostali,

Čist, prav jesi , mi ti věrujemo ,
Možeš srèću naroda slavenskog
U careve pouzdati ruke ?
Tad velika nasta pobuloga :
Zar još dosta něsmo izvarani ?
Ban podiže svoju bělu ruku ;
Udilj sve je zamuknulo mukom :
Věrujte mi , bistroumni ljudi:
Ja u caru imam pouzdanje.
Kad se ovi vas izbistri muljež,
Vidit ćete da smo mili sinci ,
Nitkom' otčuh , car će Otac dragi
Postat svojim svim narodim raznim.
Što se bude napinjat, roguljit,
Nametat se silom gospodarit,
Rogove će potuljit, uvući ,
Sravnat će se, sve stěrat u brazdu .
Vi dadoste, ja se vlasti primam ;
I car će ju potvérditi znadem .
Ja se uzdam u pravdu , i savěst ,
Pomoć Boga , koi krivde kara ,
U desnice mojih · Kraišnikah,
Svih Hèrvatah , i bratje Sèrbjanah :
Da ću krunu, i narode spasit:
 - 40 -

Jeda Boga , i srěće junačke !

Izvèršujte što budem naredit.
Ja ću z brodom udarit na more ;
Izvest ću ga kroz valove k’ luki ;
Nek' je u ladji Rajačiću stari ,
I s njim hrabri sèrbski Narod krasni.
Bělu ruku Patriarbi pruža :
Starac sveti oběručke prima ;
Posvećuje savez , i bratinstvo.
Sréćna časa , i mila sastanka !
U svima se sèrdce razigralo.
Sva veselo gèrla zahorila :
Bog ubio tko nas razstavio !
Oživio carstvo , i Slavenstvo !
Dušmani nam pod nogama bili !
Tebe, Bane, s' Patriarhom svetim
Slava, srěča pratila u věke !!
Što učiniš pogovora nejma.
Pa sve hode, kuda Ban razredi,
Ban ostaje u bielom Dvoru :
Pa duboke osnove vojničke
U visokoj razpravlja pameti.
Prišapnu mu posestrima Vila :
Ja ti dajem , uzmi moja krila ;
Leti hitro Hèrvatsku prestrěli;
 - 41

Slavoniu , s’ Krainom obajdi;

Nek te ugleda Dunav , more sinje :
A ja ću ti pripravljati pute.
Tko te vidi, ostat će občaran ;
Tko te usluša , jezikom je svezan ,
Na tvoje će sve se dignut rěči.
Kraina je još puna junakah ,
Tebe dèrže za otca, i majku .
Kad razume , da si na čelu , Bane ,
Kuda , zašto, s ' kim li idu na vojsku,
Goli , bosi za tobom će poći .
Svaka majka pregorit će sinka ,
-I uboge , s' děcom , udovice
Bělu svitu skinuti će s glave ;
Komad hlěba děčici oteti ;
Oděvat će, hraniti junake.
Siromašan , ubog tvoj je narod ,
Ti s' ljubavju prebogat si, Bane ,
Ona će ti prebavit', i snaći
Vojsku , hranu , topove , oružje.
Dušmani će preblědit od straha.
Al najpria uzduž oko Drave
Pram' Magjarim ti postavi straže ;
Zmija mačku nek' gleda , i preža
Zube oštre, podbit će se samci.
 42

Ban posluša svoju milu Vilu.

Světlica je svuda prestrelila :
Na okolo u Zagreb se svèrnu.
Jesi l brate, ikada motrio
U proletje, kada iza sněga
Zemlja, stabla od žarkoga sunca
Razgrijana, sokom natopljena ,
Pupa, cvate , milo se razvija ;
Cvětje vrije, i zelena trava ?
To t' je slika narodnog razvitja,
Kudgoder je prohodio Bane.
Ej kosti mu i u grobu cvale !!
Sve je uprav pogodila Vila ;
Na ruci mu , i besědi bila.
Kratko za tim počasilo vrěme :
Momak banu pred Banove Dvore ,
Opaljenih berkah , i pèrčina ;
Aljine mu rešetane zèrnjem ;
Vas od berza potamnio praha :
Svak se seća, da je s' polja bojnog .
Dok unidje, knjigu Banu pruža.
Ban razmota : Patriarha piše :
„ Běsan větar od sěvera puhnu ,
Već se naše zanihalo more ,
Nasernuše na Sèrbe Magjari.
 43

U Kikindi vatra zapaljena,

Divji Huni věšaju mi sinke .
Vukovar je , s Petrovaradinom
Njim u šakam ; nami nož u tělu .
A Hrabovski , muž grabove glave .
Izrod , kuga naroda slavenskog ,
Navalio jur je na Karlovce :
Sèrbadia ošaknu ga svojski.
Ja sam digo děcu na oružje ;
Panj narodni zalévaju s' kèrvju .
Neće moći odolěti sami.
Bèrže bolje na pomoć s Hèrvatim .“
Rajačiću odgovara Bane :
„ Vojvodu ste skoro izabrali ;
Šupljikac je vèrstan Generale.
Odmah piši ; i ja ću mu pisat :
Iz Talie nek rodu pohiti
Dok on stigne, dèržite se čvèrsto ,
Odbijajte, a ne napadajte.
Dok ja moje razvijem barjake,
Ja ću napast , poslě ću ti kazaty
Moje nije još dozrelo vrème.“
Knjiga ode : Jelačić se sprema.
Jedno jutro uranio Bane :
Kroz prozor je durbin promolio ,
 44 -

Pa pogleda polju u širine :

Ovariso s okom na konjika :
Zveketuša po sapima seva ,
Magla konju iz nozdèrvah suče :
Uzendjie zafaćaju busa ,
Uprav kući pred njegove dvore.
Dok doleti momak, s' konja klisi ,
Dim iz sěvca na sve bije strane.
„ Šta je dobra , moje děte drago ?“
Eto knjige ; sve ćeš vidit Bane.
Al Rajačić još tužnie piše :
„ Kamo věra saprěla te Druže ?
Zar nas hoćeš zaostavit same ?
Magjari su sa sve strane mirni :
Ni odklen im pogiběl ne prěti ,
Svu su na nas silu obernuli ,
Jur nas zoblju ; kuće sela pale ;
Žene, decu, starce kolu, sěku.
Ovo su i sad oni Huoi stari.
Svukodlakim věštice su hude
Izkotile Hune nakaznike .
Věra Hrista kožu proměnila ,
Ćud divia prěsna želi mesa ,
S' udim ljudskim opet pèrte ledja.
Sve što nam je i milo , i sveto ,
 -
+ 45

Taru i gaze, iz korěna gule :

Narod sèrbski sav iztrěbit kane .
Sa Sikulcim kèrvnim rodiocim ,
Naše zemlje , i imanje děle .
Věra ti je , red će ' i na vas doći.
Daj poleti , dok je jošte vrěme.
I bratja će iz Turske Sèrbie
Pretèrkati , udrit na divjake. “
Kad Jelačić knjigu razmotrio ,
Od jada mu preblědilo lice.
Pa se Bane svojim bije mislim.
Što ću sada za Boga miloga ?
Bratja ginu , sèrdce mi se cépa ,
Věra , ljubav na pomoć pozivlje .
Al kad tako razpolovim vojsku,
Neću moći zmiju ubit u glavu.
Zmaj u Pešti , Milanu , i Beču ,
Troglav vatru na sve bljuje strane.
Moje zvanje , i odluka tverda
Jest ugasit trostruko ognjišće ;
S'Kraišnicim , hrabrim serez anim
Razkopati , ta razvalit gnjezda ,
Sklopiv sile s' Radeckiom slavnim .
To ja snujem ; za to silu skupljam .
Pa sad vidi te nevolje ljute !
 - 46

Il ' mi pravac proměnut valjade ;

(Pravac, bez kog u célj se ne směra, )
Ilu bratji probuditi sumnju ,
Ko da na led navedo ih tanki.
Eno već se Patriarka tuži ,
Da mu savez sa mnom , i s' Hèrvatskom
Težko tišti, ko kamen na duši.
Pak još gora , cèrnja , i krupnia
Zaprěka se nije prekinula.
Ja sam kazo, sva zna Europa ,
Da mi sablja u desnici sěva ,
I topovi predamnom gruvaju,
Za mom caru povratiti carstvo ;
Buntovnike stěrati u brazdu ;
Rogobadna sjediniti uda ;
I slobodu spojit sa zakonim,
Carskoj Vlasti prebavit poštenje ;
Izjednačit narodnosti razne ,
Sèrdce moje s' jezikom se slaže .
A caru su premogli Magjari,
Oduzeo jest mi oblast Bansku ,
Još ju nije povratio javno.
Duh odpadnih i holih Magjarah
Na zakonskom još se vèrza putu ;
Carski pečat, podpis, carsku vojsku
 1
- 47

Nose , vode , suprot meni vuku.

Odpadnika , carskog odmetnika
Mene trube po svoj Europi.
Još car glasa toga nepobija.
Tko će take moć svèrstvovat misli ?
Bože, čudna udesa na světu !
Tako Bane po sobi se šeta ;
Sam se svojim razgovara mislim .
Pa se spusti na stolac od svile ;
(U bocke se i svila pretvara, )
Pero zgrabi ; hitro knjige piše .
Pèrvu otišće Patriarhi starom :
Nedvoumi, i nezdvoji , Pobro !
Šaljem sada, do pet, šest hiljadah ,
Bratja bratji da se u nuždi najdu,
Dok i moje još dozrije vrěme ;
A vidit ćes , na skoro će doći .
Ti će orli , vrane, čavke cerne
Tebe, Sèrbe ostavit u miru ,
Kad začuju da im gori gnjezdo.
Zabavu ću prihavit im krupnu .
Silu , snagu , i sèrdžbu Magjarah
Namamit ću na me, i Hèrvate .
Kosa na brus ; Vila na Halila .
Jeda Boga , i srèće junačke !
 48

Drugu šalje pram bielu Beču ,

A na ruke cara Ferdinanda ;
I Ministrah carskih poslanikah.
Upravljena knjiga na Latura,
On razpravlja sa svom vojskom carstva ,
Što Magjari odcepili niesu .
Čuj Lature, i Ministri carski !
Ni car, ni vi , nit Herceg Ivane
Nas Hèrvate pomirit s’ Magjarim
Nemogoste : mi smo mogli sami,
Kad bi htěli o izdaji radit ,
I okrenut , s njima, caru ledja ;
Raztèrgnuti s' Austriom uzle .
Zar vam něsu već izmakli uzdu ?
Bez vas svoje šalju poklisare
Carim , Kraljem , i Frankfurtu kobnom ,
Sada hoće da s nama objače.
S ' varkam , silom , s' kupnim obećanjim
Već nas nude ; mog ' se boje oružja.
Sklonitii biti obećaju
Za narodne svetinje nevrědjat.
Sardinia s' mnogim nudi blagom
S ' Magjarim nas nastoji pomirit,
Bem, Dembinsky o tom poslu rade,
Ali šta će onda bit od carstva ?
 49

Šta l od sjajnog Habsburgova dvora ?

Ja na ime Sèrbah i Hèrvatah ,
S Magjarim se pogadjah u Beču .
Vi znadete, car čestiti znade,
Moji s njima uvěti od mira
Něsu samo za moj narod bili ;
Već još jače za cara , i carstvo ,
Baš s toga se pogodili něsmo ;
Stoga na moj sad nasèrću narod .
U Banatu ' već se kérv prolěva .
Ja sam gotov s hrabrim Kraišnicim
Zauzbiti dušmanina hola ,
Mom' narodu osigurat pravdu ,
Vlast povratit caru oduzetu ,
To želite i vi, dobro znadem .
Hrabre desne , i sèrdca junačka
Uza me su ; a kod vas je blago,
Sprava bojna, oděća , oružje,
Šaljite mi , nenakanjujte se ,
Utvérdite jednoć prekretaljku ,
Ja pljačkati i robit neznadem ,
Nit ću ogarit ime Kraišnikah ;
Al' ni moje, kan' da buntovnički
Top okrećem na Kraljske barjake ;
Na Husare (što mi sèrdce cépa ! )
(Narodne pesme o pokretu. ) 4
 - 50

Dok mi care vlast nevrati Bansku.

Zar još, care , s ' tvojom rečju jakom
Košutovcim zapovědit nećeš ,
Da moj narod ne gnječe , ne draže ,
Da se projdu sile , i nepravde ?
Pa kad javnu zbiljnu rieč carsku
Nogam zgaze ; ( a zgazit će , znadem)
S'mene na njih pred bielim světom
Duh buntovni slazi ; i laž , huda
U svoje se zauzbia leglo .
Cèrno im je pod koprénom bělom ,
Moje bělo pod cèrnom je lice .
Obadvama valja skinut krinku.
Věruj care , s tvojim savětnicim !
Ako věrne Sèrbe, i Hèrvate ,
Rad slabosti zapustiš Magjarim ;
Ako odlučno sada nepostupiš ,
Zbogom reci kruni i cesarstvu ,
A šta nama Bog, i srěča dade.
Dobro znadem da ste i vi u těsnu ,
Beč s’ Košutom već u tikvu puše,
U Italii sila je vojnička.
Javno očito pomoć mi nesměte,
Ať se uzdam u Boga, i pravdu ,
I u hrabrost mojih sokolovah ,
 51

Košutu ću roge zbit u glavu,

I njegove zbacit povlastnike.
Ako li bi i vam dogustilo ,
Stvorit ću se ja s' vojskom pod Bečom .
Zbost ću zmaja kopjem , pod nogama .
Kad razabra car , s’ Ministrim Bana ....
Ni tri něsu prohodila dana :
Na četverti dan Rujna měseca
Raznesoše novine po carstvu,
,,Poděljena po želji narodnoj ;
Oduzeta s prevarom Magjarah
Vlast Banova s' carskom opet rěčju
Jelačiću povraća se Jozi."
Kad Ban cara razumi s'Hèrvatim
Posestrime na ruci mu vile :
Iz više se k nebu pod oblake ;
Kroz njih lete ko světlice munje ;
Nad Krainom , Hèrvatim , Slavoncim
Zagèrmiše, oganj razjariše,
Sva se zemlja potrese, zalila.
Sva se oprema pod barjake skuplja,
Kano běle soli željne ovce
Na solilo , kad ih pastir javlja .
Jes ' vidio u srěd leta , pobro ,
Kad u jaku kakvu pčelinjaku
 52

Pčele u večer obsědnu za zvukom ,

Iza kiše sedam osam tèrnjkah ,
A matice s' pěvanjem navěste,
Da im sutra putovat valjade,
Pa kad žarko već ograne sunce ,
Rojevi se počmu osukivat ,
I zrak križat na hiljade stranah ,
Očekuju dok matice pojdu ,
Dok na čelo svojih regimentah
Nestave se , i pravac nekažu ,
To je slika kraine vojničke ;
Kad jih u boj pozovnuše vile ,
I matica kraljica maticah ,
Ban Jelačić iz Zagreba krenu .
 PĚSMA TREĆA .

Ban Jelačić iz Zagreba krenu ;

Čadorove penje pokraj Drave ,
Na brėžuljku svoj zeleni šator ;
Na njem sjaje jabuka od zlata ,
Na jabuci s' krili soko maše .
Sebi mami jato sokolovah,
Na magjarske orle , i gavrane.
Kraj šatora barjak usadio,
To je dělo slavenkinjah vilah ,
Sa svim znacim trojednog kraljestva.
Na barjaku lav z grivom raztresa ;
I laviće Ličane pozivlje .
Ris šareni Otočane vabi,
A do njega zmaj leti na krilih ,
Iz njeg' iskre lete na sve strane,
Po visoko izdignuo glavu ,
Pa na svoje zviždje šerežane ,
I zmajiće ljute Ogulince.
A vuk vije svojim Sluinjanim .
Do njeg jelen vitorogi riče ,
 54

Okrenó se prama Gradiščanim .

Konj vilenjak nogam o tle tuče,
I Brodjane za mejdana budi .
Slon prostrana pleća razvratio
Za Banova dva primiti puka .
Kratko za tim počasilo vreme,
Sva se sila Hèrvatska, Slavonska
Sa sve strane pokrenula listom .
Sve k ’ Banovu kraj Drave barjaku
Cilja , gèrne , i pěvajuć sèrne,
Nadtěču se tko će pèrvi doći.
Kaž’te vile, znam tude ste bile :
Koji odkle, kakvi li junaci
Dojezdiše , koji l vodje bili ?
Jedno jutro uranio Bane ,
Na brègu se kraj šatora šeta
Iz medj' svojih kèrstašah barjakah,
Iz daleka maglu podpazio ,
Magla žuta sva od praha gusta ,
Větar puhnu , ukaza se vojska.
Napred jaši Kempen Generale ,
Za njim plavi šest hiljad junakah
Od Sluinske hrabre regimente.
Sokolovi skoro doletili
Preko mora s' lovori Italie.
 - 55

Pram njima je izšetao Bane ,

Ruke šire , u lice se ljube.
Dok sědoše , i kahvu popiše ,

4.
Stade tutanj polja zelenoga ,
Al' eto ti druga četa gerne
Ogulinski s' vijaju barjaci.
A matica Rastić Generale
Šest hiljadah vodi sèršljenovah ,
Težko ti se magjarskim ulištim !
Za tim malo počasilo vrème ,
Stade polje opet pojekivat,
Bubnji tutnje, puške popraskuju ,
Sve dva , a dva popěvaju jasno.
Bože mili , kak' je vidit krasno
Otočane sokolove sive !
Mlade , uzrasle , uzorita lica !
Naustnice morske pijavice ;
A mišice ko rastove biljke ,
Prětnja u oku, na čelu veselje ;
Hola , lahka , i krěpka koraka.
I njihu je do šest tisuć bilo .
Vojvoda jim Hartlieb Generale .
Radostan jih dočekao Bane,
Běla hlěba , i debela mesa ,
Rujna vina svakom izobilja.
 56 -

Pa se iznova polje zalilalo ,

Zatreptilo na gorici listje,
Stoji huka svilenih barjakah ,
Térka , viska silnih sukonjicah ,
Sve po polju golubove grade.
Bože mio , tko bi opet bio ?
Šest hiljadah lavah Ličaninah ;
I žestokih zmajah šerežanah ,
Kroz topove , i kroz prepriečke »)
Njim su svuda uvěk ravni puti,
Kud navale, tuda i provale .
Junak štuje , miluje junaka ,
Tako i oni Jelačića Bana ,
Svi bi za njeg izginuli listom .
Vodja im je hrabri Kneževiću .
U Ličanah uvěk živi Tale ,
Štono su ga budalinom zvali ,
Pa je sada i ime presvuko,
Najhrabrii junak od Ličanah,
S'trista svojih zaostao drugah
Iza vojske, Toljaga Šimune .
Da mu vidiš odoru, i ormu,
I njegovih sličnih Serežanah !
I ti bi se posměhavo s' Banom .
4) Baricades.
 57

Junak jaši na dobru putalju ,

Na tri noge putalj nabusuje,
Preko gvoždja zakusuje travu ,
O kukovim oběšene torbe,
Gola konja dèrvenica tišti ,
Pa bi reko, tu ima i sadna !
O jabuci nadžačina gluha
Pritegnuta s likom usukanim ,
S drugu stranu poskakuje corda ,
Soputom je privezana tvèrdom ,
Pa se balčak sve s'nadžakom ljubi.
Ta kakva je světla , i oprana !
Sedam godin' čadila na pantri,
Sědalo je kokošima bila .
S njom s' ponosi Toljaga Šimune.
Ah kakav je, šinula ga guja !
Mérka 'bèrka , a oka kèrvava ,
Propali mu pèrsti kroz opanke ,
A kolěna kroz šalvare vire .
Na glavi mu kapa od tri vuka ,
Kapa ziva ko da no je živa ,
Pa kroz kapu perčin promolio ,
Zavèrgo se čavlenom batinom ,
Hiljadu je stratio klinacah ,
Još ni pola nije popodio .
 58

Na ledjih mu dolama kostrena ,

Ti bi reko, vrèću je nayuko.
S' ličinom se junak utegnuo ,
Oběsio neoprane bèrke ,
A nad oči obèrve navuko ,
Kroz obèrve do dva světla - luča ,
Kao měsec kroz jelove grane .
Hromo , vitez , turka napred kljuse >
Nogam gurka , oseća ga često ,
Nebi li ga pohvalilo družtvo .
Grohotom se Ban na njega smije ,
Kako dodje , s' putalja se svali,
Prefatili hitri konja momci ,
Tamo amo, tri četiri puta
Obsukuju , za batinu vežu .
Navukoše zobnicu na glavu ,
Ječam melje, s' nogam putalj tuče.
Šimun kroči do desetak putah ,
Pak utèrpa pod čadore Banu ,
Ban celuje u čelo junaka ,
Na cèrvenu posadi ga svilu ,
Tu se svila poljubi s' kostretju.
Čibukčie s lulam dotèrkale ,
Kavedžie sa zlatnim fildžanim ,
Kavu sèrče Toljaga Šimune ,
 59

Kavu sèrče , dime odvaljuje,

Sve na svèrdle iz lule se suču ,
A još Banu nepovraća rěči ,
Jer je junak lakom na besědam ,
On ih štedi za svoga putalja.
Toljaga se zavětovo biše ,
S' putaljom se samo razgovarat ,
I sa svojih trista Ševaranah ,
Dok ne skobi Magjare Honvéde .
Dok tri lule Šimun izkadio ,
Prisu putalj u kolane torbu .
Na noge se Toljaga nasadi
Plaho grampa do hroma putalja ,
U’zendjiu tište nogu lěvu ,
Levakinjom prehyatio unkoš,
A zubima čibuk posrědio ,
Pak otvori razgovor s putaljom :
Ej putalje, sve moje imanje !
Ol? ćemo oba zavaliti klanac ,
Oli ću ti kaltak proměnuti ,
Baš s' onoga Košutova vranca,
Ja s' njegovom alilom zagèrnut ,
Gonit ću ga do paklenih vratah .
Sva se moja družina zaklela
Nosit ovo hudobno odělo
 - 60

Za zaodět magjarske Honvéde ,

S njima ćemo proměnut se svojski.
Ja ću presvuć junaka Košuta
Baš kako nas sad družina gledi.
Nek svět s njima spèrdačinu zbija,
Ko sad s ' nama ponosita vojska.
Ako šuti , šušasto je, kažu ,
Ako reko, rogato , je viču.
To izusti, u sedlo se baci ,
Dodaše mu čavlenu batinu ,
Ode Šimun mabom bez obzira ,
Odmah za njim trista Ševeranah
Preko Drave na most nagèrnulo .
Vuk magjarske poplašio ovce !
U te mire dvě čete prispile ,
Dvanest hiljad' momak ko jelenah,
Od Gradiške regimente , i Brodske.
Pak i drugi sokolovi sèvi
Iz četiri županie krasne ,
Varaždinske, Zagrebske , Križevske
Sletili se, s ' Věrovitičanim .
Sva se sila oko Bana zbila ,
Sedamdeset na pervo hiljadah.
Kada Banu već dozrělo vrème,
Uzbaci se na konja viteza ,
 - 61

Na glavi mu trepti perjanica,

Stade zvězda u mladu měsecu.
Svoju tako uredio vojsku,
Iz dva krila měsec izkružio ,
U sredu se postavio Bane,
Z golom sabljom u desnici ruci,
Iz nje sunca sve na kola skaču.
Rukom mahnu junak na junake ,
Sve se oči svratile u Bana ,
Sve umuklo , uho nadignulo,
Ban s’ krepkiem progovara glasom :
„ Za svietlu krunu cesarovu ,
I za milu našu Domovinu ,
Za narodnu slobodu , i pravdu ,
Rad ljubavi mene vašeg Bana ,
Ovde ste se slegnuli junaci ,
Za zbit roge obćem dušmaninu .
Ja vas danas vodim na Magjare,
Na Magjare, (u sèrdcu me vrědja !)
Jer su oni bratja naša stara ,
Sedam stotin skladovali lệtah.
Jedna šaka s' holostju naduta
Zlu pod zdravu robu im prodala ,
Uši s lažim , serdce s duhom holim
Napunila , bratinstvo razderla ,
 62

U nesklad ih s nama oborila.

Moja briga cielj, i staranje
Jest : svèrgnuti s vladanja Košuta,
I uhoro ono Ministerstvo.
Kad měhovi već prestanu pubat ,
Pa zloduhni větar raztiskivat ,
I cěvi će umuknul, ušutit.
Duh pravedni opet će ih oživit ,
Opet ćemo svi se bratski ljubit.
Vi ste , bratjo , na glasu junaci ,
Vitezovi, kolěna vitežkog ,
To jur znade i sva Europa ,
Sva četiri znadu kraja světa .
Eno svima svedok Italia !
Lavi u boju , a na miru janjci ,
Bogu , rodu, svomu caru věrni,
Prigoda nam i sada se daje ,
Osvětljajmo ime Kraišnikah,
Proslavimo kolěno slavensko ,
Da oživu , pazite dobro glavu !
Nitko nije pljačko, ni palio .
Kad dušmanske razbijemo vojske ,
Holost tar'te , poniznost milujte ,
Nit pokorne više ucvěljujte ,
Sèrdcem s dělim , i mehkanim rěčim
 63 -

Zabludjenu bratju požalujte,

To je bilég starinskih junakah !
Hajd’te za mnom , svi hrabro stupajte
U ime Boga , i sreće junačke!
Netom Bane Zaveršio reči ,
Gèrmljavina stade sviuh gèrlah :
Bog živio našeg milog Bana ,
Svih junakah ogledalo sjajno !!
Pa se nebo prolomilo biše
Od gèrmljave pušak' , i topovah.
Magjarim se rat navěsti kobni !
Preko Drave prevérvila vojska ,
Na zemljište nastupi Ugarsko ,
Iz pred nje se potegli Magjari,
Kano bura od juga plahoga.
Tu Ban zove do dva Generala ,
Roth je jedan , drugi Filipović,
Njim odcěpi do osam hiljadah
Gradiščanah , i mladih Brodjanah .
Otišće ih ka Pečuhu gradu ,
U Baranji da Sèrbe zakrile ,
Da zaklone bratju od Magjarah.
A Ban silom poplavi Kanižu ,
Zaludu se Košut preklinjaše ,
Da mu pedlja popustiti neće .
 64

Ljudi snuju , presěcaju Vile.

Bog izpravlja gdě zabrazde ljudi ,
U ruci mu svih kraljestvah udes,
Jedan skida , drugi diže narod .
 PĚSMA ČETVÈRTA .

Pade vojska okolo Kaniže ,

Konj do konja , junak do junaka ,
Čadarovi kao labudovi,
A barjaci kano i oblaci ;
Bojna kopja ciela gora steća ,
Da poleti iz neba jabuka ,
Kopja bi ju verhom dočekala ,
Da nepane na zemljicu cernu , -
Noć s' unoća , vatre zapališe ;
Bubnji tunje, popucuju šarke ;
Odjekuju gusle i tambure ,
Popěvaju krajiški slavulji.
Nětko hvali Kraljevića Marka,
Drugi pěva Miloš Obilića ,
Netko slavnog Zrinovića bana ,
Skender- bega , Stojanović Janka .
Kara - Gjorgja i cara Lazara .
Kolo igra , a čaše se cède. -
Gdě najviša vatra goriaše
Okružena kilom od junakah ;
( Narodne pesme o pokretu. ) 5
 66

Gdě popěvke najjasnie zveče ,

Tamo stiže neznam iz ordie :
U srěd kola postavljena klupa ,
Tu poravni junak , nasloni se ;
Razvalio pleća od aršina ,
Razmetnuo pèrsa od tri pedlja,
Cérnim runom, sva pèrsa obrasla :
Na ramena uzbacio berke ,
Dvě bi rekó , kite svile merke :
Oberve mu oči nadkrilile ,
Iz očiuh modar plamen sěva :
Dva obraza , dvě rumene ruže ;
Vedro čelo listak knjige běle :
Cervenilo nakitilo usne ,
A kroz usne běljuškaju zubi
Čisti , snažni po sto dižu okah.
Sve ga mirka i zagleda družtvo,
Kalpak skida, klanja se junaku..
Mlad , ponosit, sve preda se gledi;
Sam se misli , ni s kim neromoni,
Pěsmu sluša Stojanović Janka.
Dodaše mu pun jaretnjak vina,
Prisuši ga, ko jelenče majku.
A i pěvač s cèrvenikom krasnom
Pokiseli gerlo zakorělo,
 67

Pa neznanca guslam ponudio,

A delia odmahnuo rukom ,
Ter se maši s desnom pod kabana,
I izvuče gusle šimširove,
Nanj' natište srebèrno gudalo,
Napeto je s pozłatjenim vlasim ,
Što je vila pobri darovala ;
Pa zapěva glasovito, krasno,
Ko kad lave u dubravi rukne,
Pa mu slavulj odlikne s jablana.
U svima je sèrdce podèrhtalo ,
Od miline dok se razigralo.
„ U Krajini, sokolovu gnjezdu,
Majka ljulja čedo u povitku ,
Na njega se pošmignulo vilam,
Kad je majku sanak osvojio, 1
Malo čedo ukradoše vile ,
Odnesoše u vilinske dvore ,
U visoke na Velebit stěne .
Težko do njih dopiru kérstaši.
Pod stěnom je zelena poljana
Okružena petstolětnim borjem ;
Ljudska noga tu nemeće stopah :
Bistra voda ječi niza stěne ,
Tu je vilah skrovno věžbalište,
 68

Tude goje i uče posinke,

Pak im udes kraljestva pridaju ,
Da obore, izprave, sagrade .
Kad dvie vile dětešce donile ,
Sve su druge oko njega svile ,
Zagledaju pèrsa i mišice ,
Na čelu mu štiju i na licu ,
To lupežtvo čestituju sekam .
Pa ga redom zadahnuju vile ;
Čedo goje i s vodicom poje.
Na čelu mu urezuju mudrost,
Svět , razbornost, oštroumnost krasnu :
Na pèrsih mu izdělale pravdu ,
Uměrenost strah božji i jakost,
Hrabrost , stalnost, slobodu junačku .
Na mišicam sablje, dževerdani,
Samokresi i topovi bojni.
Istinu my na jeziku , čelu
Ucěpiše , i čarobnim rečim
Ukrasiše , da mu para neima.
U čedu se, ko u vosku bělu ,
Děla vilah milo slikovala .
Čiste děve sa nebeskim plamom ,
I one se u njeg' zaljubile .
Na dvanestu kad godinu stupi,
 - 69

Vitezko mu , junačko odělo ,

Natěčuć se, nabavljaše vile .
Konjica mu jedna odhranila
Bělim mlékom i ječmom jarnikom :
Nabavila sedlo od biljura ,
Niz njeg' zveče od srebra sindžiri,
Iz njih sjaju na kite cekini ,
Na jabuci kamen blista dragi ,
U po noći , kano i u podne
Kovač vidi podkovati doru
Dok maziu pozlatjenu grize.
Na čelu mu měsee i danica ,
A iz pèrsah žarko bije sunce .
Iz tkanicah , što mu sedlo stežu ,
Svako-bojni plamte kamenčići.
Dvě šarulje pružile s' po sapim ,
Ploče srebro , a čavli su zlato.
Labke noge pod plemićom dorom ,
Kad poleti, van što krilab neima ,
Jedva rosu sa travice truni ,
Ti bi reko : zemlje se netiče .
Kada děte zapasalo snagu ,
I mišica zabreknula běla ,
Sve s' izmiče dori u podrume ,
Hotelo bi sve jahat i térkat,
 70

Al ga sama nepuštja pomajka ,

Da se nebi prenaglilo děte ;
Da ga větar nehlane s konjica;
Neda maha , dok se neutverdi ;
Uči njega svèrstovat dorina :
Kopje hitat, dohvatjat u ruke ;
Na najžešćem doratovu terku
Puške palit , punit , podprašivat ;
Jelovinu sabljom odvaljivat,
U celj jedan po pet putah smirat ,
Sad pristrizat , sad poljanu skružit.
Svemu s děte s dorom privěžbalo.
A kad s perom po hartii šara ,
Cernilo se u biser pretvara ;
Kolik' rečih toliko almasah .
Kad govorit nastavi se děte,
Uši, sèrdce , misli i nagnutja
Njegova su , veće tvoja něsu ;
Ni sam neznaš , kako te prikrada.
Još pomajka izučila sinka
Pěsme s vilam kitit i popěvat,
Zabavljat se s tamburom i lirom ;
Misli sverćat, u tvorila slěvat ;
Pravdu cěpat i parbe smirivat;
Zvězde, zemlju měrit i poznavat ;
 71

Sèrdcah ljudskih´uvojke razvijat;

Zla i dobra medje razdeljivat. -
Pa kad vila podpazila vrème ,
Sila , snaga děte razapregla ,
Uvodi ga u dvoranu skrovnu,
Iznosi mu vitežko odělo ,
Što su seke pripravile davno .
Na njeg' meće svilu i kadifu,
Uteže . ga šarenicom pasom
Od bedarah do vitkih rebarah .
Za pas zadi dva světla engleza,
A niz bedra damaškinju ćordu ;
Beč s Budimom i gradove ine
Na sablji mu izvezle su vile.
Dževerdan se světluca na ledjim ,
Dostiguje u visini orla ,
I ukida ždrala iz oblaka :
Dva nišana , dva kamena draga ,
Po njem térču jeleni i sèrne,
Hèrti , vižlad dahkte ustopice ;
Vuk se libi , medved nosi s' samcom .
Štit mu vile od srebra salile ,
A na štitu města i gradovi ,
Znaci tajni razbojah junačkih .
Kad se děte zaodělo lěpo ,
 - 72.

Sa zemljice klisi na dorina :

Vila dèrži za dizgine desnom ,
A s ' levom je barjak dodavala ,
Na barjaku dvanaest regimentah :
Pa još k tome vèrli slobodnjaci ,
Konjanici na konju odrasli ;
Lika , Otočac , Slunj sa Ogulinom ,
Dvie Banove , Gradiška i Brodska ;
Gjurgjevačka, Križka , Varadinska,
I svi znaci trojedna kraljestva,
Tu su vile svu mudrinu svile ,
Dvanest vilah dvanest godin' vezlo .
S' barjakom se větri zaigraju ,
A dorin se otimlje na uzdi,
Zečki igra , s' nogam zemlju gerne,
Uši strigu , viska odjekuje,
U nozdèrve ferkće, rokće , zviždje.
Světla griva u kopitu směra,
Iskre plamen , iz očiuh sěva .
Serdce u momku , i mladu dorinu
Napreglo se od sile , i snage ,
Mirovat im neda , ni počivat ,
Oba željna boja velikoga .
Plahnu vatru věšto toli vila ;
Něšto šapnu posinku, i dori,
 73

Na igru ih pusti u poljanu,

A vile se izkitile redom ;
I one se začudile same
Kad se děte konja naigralo ,
Odjaši ga kod vode studenca ,
Uznak leže na zelenu travu ,
Sam se doro oko njega voda ,
Bělu pěnu preko sebe valja ,
Po poljani golubove gradi .
Mlado momče san prevari kratak.
Kad se prenu , oko sebe glednu ;
Koliko je oko térzne jelah ,
Na vérh svake běl labud popěva .
Čiste vile, i nebeske děve
Za čas su se tako pretvorile ;
Sladkim pěsmam opet ga uzpavaše.
U snu mu se prikaza pomajka ;
Ajde sinko glavom preko světa,
Već za tebe ovdi nije stanka ,
Mi smo otkale tvog života platno .
Osnova je : srěća ti junačka ,
Slava, dika sviet će nadživit ;
A potka je : klanci jadikovci,
Krupne brige, i zaprěke. težke.
Borit ćeš se dokle si na světu,
 74

Boj ćeš biti desnicom , i s' umom .

Troglava ćeš zmaja nadvladati,
Razdèrmano spojit ćeš carstvo .
Hèrvat ćeš se s'perom , i jezikom
Za narodnu slobodu , i pravdu .
Mlado momče što na dori radi ;
Oběručke popleskuju vile .
Pak mu s poče na okolo borje
Sa visokim svojim klanjat vèršcim ,
( I větri su vilam u posluhu)
A brežuljci igraju ko janjci.
Nigdi sinko zapustiť te neću .
Bit će pravac i danica zvězda
Uskrišenog' tvog naroda slavnog'.
Nikom poći neće moć za rukom
Omrazit ' te , zavaditi š' njime ;
Ja ću mreže sve izkidat sinko.
Još smo takog' imenjaka tvoga
Odgojile, u svět otisnule ,
Pomozi mu zmaja ubit' u glavu ! ..
Ajde děte u sto dobrih časah,
Dušmani ti pod nogama bili ,
Ko tvom dori ploče, čavli světli.
Kad se momak od sna probudio,
Al' kod njega nigdi nikog nejma;
 75. –

Sve izčezlo, osim sama dore.

Dori griva u kopitu drima ;
Na jabuci oběšena lira ,
Poklonila Nijemkinja vila ,
Jer na slavsku sinak zaboravi.
On se najde na obali mora.
Nastavi se putovat' po světu ;
Nikom junak ništa nekazuje. –
Sve to mi je moja bratjo draga
Posestrima kazivala Vila .
Tri krat sam ju junak preklinjao,
Da mi kaže tko je , gdě li ti je ?
Za njim ' b ' išo preko běla světa ;
Da mi ga je nagledať se kleto !
Tako mi je podviknula vila
Neznam da li pravo je zborila
Jedva sam se umolio vili ;
Pa mi seka odgovori rěči :
„ ,,, Zar si bolan bez vida , bez uma ?
To je glavom vaš Jelačić bane,
A imenjak starina Radecki,
Oba ptića iz Slavenskog' gnězda ;
Oba ogojka vilah zagorkinjah .
Raztěrat' će orle mèrljinaše
Od bolestna Austrianskog carstva .
 76

Italia i Magjarska hola

Pred njima će svoja savit krila .
A hoće li spasiti Slavenstvo
To će vila mudrija kazivat.
 PĚSMA PETA .

Učestili tatari po putim ,

Hitro lete k Beogradu stolnom ,
Gdě su Ugarski krunili se kralji:
„ Prepravljajte stanove, i hranu ,
Eto s' vojskom Jelačića Bana !
On se diže k'nami iz Kaniže .
Nesmědoše pobit se Magjari.
Tko će lavu na mejdan izaći ?"
Strah odleti na cernieh krilih ;
Na Peštu se, i na Budim běli
Kao mora natište , navali .
Kada Košut smotrio pogiběl ,
Pred světinu izlazi sabranu .
Jedna glava, a deset jezikah ,
Strah im skida, slobodu ulěva,
Mužko , žensko nagovara rečim :
Da prionu za Buditu utvérdit ,
Jaze kopat, dovlačiti pěsak .
Pa da vam je pogledati bilo,
Kak’gizdave gospoje Budimske
Žal nasiplju , vuku na kolcima !
 78

Běle noge sěvću do kolēnah ,

Sve tu vrie ko u mravinjaku
Kad ga noga pokruti konjika.
U Kaniži nekasnio Bane,
Bez odpora kroz Ugarsku striže,
Zdravo dojde svojim sokoloyim ,
Ka blatnomu Balaton jezeru.
Široko je dugo , i duboko,
Pet šest danah ima u okrugu ,
Měsecu se klanja, za njim hoda,
Po njem plove svakostruke ladje.
Kada Bane na obalu dojde,
Brod s’ pomoli, kroz valove striže ,
Magjarski je u njem Palatine ,
Ustavi se, malu spušta ladju ,
U njoj Zićy knjige nosi Banu ,
Od Ištvana Magjar Palatina.
Košut ga je hitro opremio ,
Da on Banu na susrět izajde ,
Nebi li ga kako utolio,
Utolio , oli ulovio ,
Oľ za njeko zabavio vrěme ,
Dok s' Magjarska sila nesjedini.
Jelačiću piše Nadvorniče,
Na besědu , i věru ga tvèrdu ,
 79

I magjarsko poziva poštenje,

Da slobodno k ' njem dojde u ladju,
Za pogodbe utvèrdit od mira ,
Magjari će , što žele Hèrvati ,
Sve poklonit , nek se rata projdu,
Kèrv nevina da se ne prolěva.
Na obali knjigu štije Bane ,
Njegovi ga kruže Generali ,
Poglavari i kita vojnička,
Svi magjarskim dobro věšti varkam .
Zićy kumi , i zaklinje Bana ,
Da bi' unišo u brod Palatinu.
Ban na svoje glednu Generale ,
Stade zveka sabljah , i oružja,
Svi planuše kano oganj živi,
Grofu Zićy zagèrmiše s' rěči ,
Věra ti je , prevarili něste !
Moljakali dosta su Hèrvati ,
I puzali kod vas proseć pravde ,
Vi ste ljudi skupi na toj cěni,
Bez naše je kèrvi nedajete.
Mi smo sada odredili čvèrsto ,
S našom kèrvju tu zakupit pravdu
Kèrv nevina saprěti će krivce .
Ban potverdi z' gromovitim glasom !
 80

A grof Zićy ko kérpa preblědi;

Sve ' mu od mira izčeznuše nade ,
Ti bi reko , da sudbina zadnja
Magjarskoga roda, i kraljestva
Sva se u cernu njemu prikazala.
Hode Zićy u brod k ' Nadvorniku,
A Palatin razbiv dlane tužan
Leti u Beč , otresa se časti .
*1
Sve vladanje Košut posvojio,
A Ban banú u Beograd stolni ,
Rukopisi ) za njim učestili ,
Car Ferdinand piše , uči , kaže ,
Šta Ban ima radit, šta l ' se proći ..
Što Jelačić caru , Beču piše,
Ufatio Košut, razglasio
Sva se Banu čudi Europa
Povlastnicim šta u Beču carskim
Na razpadku odgovara carstva,
Šestnest, veli carskih rukopisah
Primio sam ; pak još da ih dojde ;
Po njima se ja nemogu vladat.
S'moga pravca , i s' mojih osnovah
Ja se nedam smetnut , ni pokrenut.
Za krunu ću , cēlokupno carstvo ,
I za kuću Habsburgovu světlu
1) Handbilleti .
 - '81 -

Vojevati, i raditi stalno ,

Makar bilo saprot volji carskoj. .
To su ljudi pèrvoga značaja ,
Po dva , po tri , i više věk neradja.
U te mire carski Poklisare
Stiže u Budim Lamberg Generale,
Nebi l' kako vatru ugasio ,
I sklonio obe na mir strane .
U zò čas je po se dohodio ,
Proboli ga na mostu Magjari ,
Privoljili na to i poglavari.
Ban k'Budimu pokrenuo vojsku,
Sve magjarska sila popuzuje ,
I uzmiče pred njim ka Budimu .
Iztišće ih iz sela Velence,
Još tri sata , pa Budimska vrata.
Kliknu Vila s visokih planinah ,
A na ime Jelačića Bana :
„ Popij pobro , jednu čašu gorku,
Dosta sam ti pružala i sladkih,
Baranjska ti četa zarobljena
Od Percela vodje Košutova ,
Izdala ju oba Generala
Kod Ozore kobnoga seljašca.
Ej nevěro zaplatila glavom !
( Narodne pesme o pokretu .) 6
 82

Nu poslušaj ti tvoju pomajku :

Okani se Pešte , i Budima .
Teb je novac nestalo , i hrane,
Robit, globit, namet razrezivat,
Svim je tvojim protivno načelim,
To bi s' tobom rat voditi bilo .
Daleko si već od Beča , sinko ,
Novci , pomoć stignut moći neće .
Košutovci svi su već Magjari,
Od njega se odkèrpit nedadu ,
Pèrva zmije u Beču je glava ,
Beč je svoim zapanula jedom ,
Na skoro će plamen buknut strašni,
Košut, Puljsky s ' mnogim milionim
Vatru pire , kupe proletare.
S osvojenjem Pešte, i Budima
Nit ćeš cara , nit spasiti carstvo .
Poslušaj me, o milo odgojče!
Vèrni s ' vojskom z ' desna na lievo ,
Pram Požunu prekučuj se k Beču ;
Nek si bliže, nek si na vrieme,
Za popast se sa zmajom otrovnim ,
Pod Bečoin su tvoji lovorovi !
Drugi ćete dopratit k' Budimu !
Dobrim, věrnim , zabludjenim ljudim
 83

Mir , obranu donět ćeš , sigurnost.

Pa će zatim i to vrěme doći ,
Oba glavna molit ćete grada ,
Da upišu u listove zlatne
Tvoje ime medj svoje gradjane
Da se s tobom ponose, i diče !!
< Pak i běli , od severa , Orle
Tebe motri , i tvoje korake ,
Čudit će se ; darove će spremat !“
Světovanja Ban prima od Vile ,
Mártony vašar ostavlja , s ' Budinom ,
Mahom leti s' vojskom prama Beču
A svali se s ' Pešte mora straha.
Lažitorba i to u se primi :
„ Ban razbijen běži bez obzira !“
S tim se těši ponižena holost.
Netom Bane u Starigrad dojde,
U po noći hitrac s’ kobnim glasom :
,,Beč u vatri : poginó Lature ,
Eno visi o noćnjem světjnjaku,
Ilosvete gad na njeg izlěva,
Što je htěo tebe pomoć, Bane !!
Svu su spravu oružnice carske
Odmetničke razčapale ruke,
Deset hiljad' posade vojničke
 - 81 -

Uklonilo, s' vodjom se iz grada ,

2 ' Belvedera , podviv ruke, gleda ,
Što svetinja pomamna, i běsna
Suprot Bogu, věri , caru radi.“
I car, rukom , Jelačiću piše :
„ Tebe sada činim Poglavarom
Svih vojničkih, i gradjanskih upravah
Nad svim zemljam Ugarskog' kraljestva!
Bogu , sinko i tebi u ruke
Sve predajem , leti pod Beč s' vojskom ,
Ja ću sutra běžat k' Olomucu.
Beč obsědni , i dèrži na uzdi ,
Dok se i ja osvěstim , i snajdem ,
Nastojat ću da te neosamim ."
Kad se od jada oporavi Bane ,
I u se se od sèrdžbe povrati ,
Rieč reče, zemlja se potrese
Od nagloga sve vojske pokreta .
Zla oduha , dim i magle guste ,
Iz Beča se do nebesah viju ,
Na se vuku gromove , oblake ,
Tih Slavenah sva sèrdca vierna
Uzplamtila živim ognjem gnjeva ,
Ne na nogam , već na hitrim krilim ,
Ti bi reko , pod Beč se saviše.
 85

Car poběgo , Beč ga kune , gèrdi,

A Košuta u zvězde okiva ,
Messenhauser prehvatio vladu ,
Veći děo sabora dèržavnog
Uz njeg pristo, s' poglavicam Věća ,
Oko grada postavili straže ,
A Magjare vabe na Hèrvate ;
Da bi ovi med dvě vatre bili.
Šalju Banu jednog poklisara ;
„ Što ćeš ovde s' tim tvojim golićim ,
S'pustahijam otih divjih hordah ?
Odmah čisti, i vodi skakavce ,
Dok ih nesmo pozobali žive ."
Ban Bečanim mužke vraća rěči ,
„ Otvarajte sva vrata od grada ,
Dok ih něsam s' topovi razlupo ,
Prepravljajte stanove vojnicim ,
Dok vam něsam saborio dvore,
Vi ćete mi zaodět goliće,
Skakavci će na grad uzskakivat.“
Beč mu s vatrom poče odgovarat ,
Ban s' topovim pozdravljat gradjane.
A Magjarah do trijest hiljadah
Od Leite iza ledjah prěti,
S time Banu , i bojcim Hèrvatim
 86

Město straha više sèrdce raste ,

Slavnijoj se još pobědi slute ,
Kad se vatra razplamti , razjari ,
1 voda joj višu silu daje ,
Savěst pravde , i prirodne snage,
Pa věština poslušnih gibanjah,
Slavno ime svog vojvode Bana ,
Gérdna pakost tlačiteljah pravde ,
Bez pravoga stožera , i célja ,
Kolica je nesklada , nerada ,
Sve to hrabri Banove junake ,
Trostruči im slobodu , smijenstvo ,
Dušmane im pretvara u mrave .
Car Ferdinand u tuzi , zdvojenju
Knjigu na sve podložnike piše ,
Da prionu uz Banovu věrnost ,
Da ga ' brane ko Jelačić Bane ,
Pa se carstvo na dvě razbi strane.
Svi Slaveni osim šake Poljske
Uz Bana se cara priklopili .
Sva Němačka, i sva Talianska ,
S' većim dělom Němac Austrianskih ,
Ljubimacah carskih , posinakah
Dovu čine Košutu , Magjarim ,
Da bi kruna caru spala s' glave,
 87

I sapeta razvergla se uda .

Psuju, ruže Bana , i Slavene ,
Ko sliepe samosilja sluge ,
Nedostojne slobode i pravde ,
Iz Štajera , Brna , drugih městah
Čopori se dižu odpadnikah ,
U Beč vèrve za pomoć , porazit
Bana s' vojskom , u društvu Magjarah.
Blum Niemce , a Pulski Magjare,
.
Bem , na glasu z’ boja Ostrolenke ,
Svoje u Beču zastupa Poljake.
Rojevi se kupe kod maticah ,
Sve se spravlja za boja odlučna ,
Svak uvidja da čvor tu se drěši,
Raznih narod da se udes rěši,
Il će ostat, il se razpast carstvo .
Němci vide da b ’ se udavili, -
Ako bi ga progutali cěla ,
Mogla bi se sva utroba smutit ,
Za tretjinom zazubice rastu ,
Jevtina je njim za svaku cenu ,
Pa Austrie makar i nebilo ,
Odcepila makar se Magjarska.
Tak ’ Poljaci snuju , s' Talianim.
Zdrav um Slavski, bistar, nepomućen
 - 88

Kaže Banu , kaže svim Slavenim ,

Da se onda sanio složit dadu
Sveg Slavenstva narečja, ogranci ,
Nastanjeni u tom silnom carstvu ,
Probudjeni, a još nespojeni,
Složit, stopit , sve sile razvijat,
I pohlepne dušmane obijat,
Ako věrni svom značaju starom ,
Nedadnu se smetnut ni pokrenut
S' puta istine , zakonah i pravde
Ako svoje želje, i naměre
Sa koristi sklope Dvora carskog .
I Austria ak' ostane cěla,
Nezavisna , slobodna , i jaka .
Té se misli u Bana upile,
Svom je soko govorio družtvu ,,
„ Kad ovoga nebi bilo carstva ,
Mi Slaveni stvorit ga imamo ,
A kamo li da ga nebranimo
Suprot svima silam naperenim !
Beč, Magjare dèržimo na uzdi ,
Nedajmo se dušmanim sjedinit.
Sad nas , bratjo , evo dvajest danah
Dažd ledeni , na polju močvarnu ,
Bez pokrova, nemilice tuče,
 89

Nepriatelj zadirkuje često .

Stèrpite se sokolovi sivi.
Iz te vaše patnje , žèrtvah, trudab ,
Svem vašemu rodu , i Slavenstvu
Nove srèće rodit će se sunce.
Na skoro će poslat nam, opremit
Car naredbe, pomoć , spravu bojnu,
Onda ćemo nasèrnuti zbiljno
Bog će dati, i sreća junačka,
Slava , di ka čeka nas do věka !
 PESMA SESTA .

U Holomucu Svatopluka gradu ,

Starom gnjezdu Moravskog kraljestva,
Car Ferdinand silnu skuplja vojsku
Od Hanakah moravskih junakah ,
Od Poljakah liepih Ulanah,
Krasnih Čehah težkih oklopnikah ,
I što osta seb ’ věrnih Němacah .
Vindišgraca stavlja poglavarom ,
Ter ga šalje pod mirove Beču ,
Da se združi s' Jelačićom Banom ,
I s njegovim hrabrim Jug- Slavenim ,
Da uzpèrkos buntovnoj Europi
To razpèrši gnjezdo prevratnikah ,
Iznevěren opet da grad vrate
Na put mira, věre, i zakonah ,
Da ufanje dignu odpadnicim
Taliancim , i holim Magjarim ,
I Niemcim carstva podkopnicim ,
Kad Vindišgrac pod Beč dohodio,
Obe s’ Banom razredio vojske,
 - 91 -

Devedeset hiljad' nakomicah ,

Beč pozivlje , al se zlo odzivlje
Na predaju bez uvěta prěka ,
Sobe gnjev se razpalio strane ,
Zagèrmiše topovi ubojni,
U dva časa hiljada ih rukne .
Sva se zemlja na okolo stresa ,
Dim se vija nebu pod oblake ,
Strašna vatra pèrži dvore , cerkve ,
A gvozdena klupka razasjana
Kroz zidove sve prozore, grade ,
Hore , ruše , kuće obaraju ,
Bečanim je oganj pretužio ,
Al se mužki , i hrabreno brane :
Sto hiljadah bori se mišicah ,
Blum požiže staro, i nejako,
Bem na razboj prevodi junački ,
Messenhauser postavio stražu
Na vérh kule svetoga Stěpana ,
Da na staklo pazi , i pogleda ,
Kad će rupit velika , i silna
Obećana vojska od Ugarah,
Pa se često igraju i varke,
Da s gradjani zaborave tuge,
I klonuta sèrdca podignu se,
 92

Netom čuju : eto nam Magjarah !

Smerknutá se razvedruju lica ,
Smèrgodjena čela razvijaju ,
Svi se u lave pretvore, i tigre.
Nevěrovat to nitko ne smide ,
Nit govorit' o predaji, pobro.
Sve ko slěpo, na topove sèrne .
Iz Bahnhofa ') prama Vindišgradcu
Oganj siplju, tvèrdjav preotimlju .
Vindišgradc ih tare , pèrži , pali.
Šta od Bana znaš ' mi kazat, vilo ?
Tu za Bana ti ne pitaj, dušo ,
Već za Akilu Pelidića glasnog ,
Za Ajaksa Telamonovića ,
Diomeda , i Idomenea ,
Meriona, i slavnog Stenela ,
Za Mentora, i Ulisa hulog ,
Za Hektora, Patrokla , Enea ,
Antenora, Sarpedon', Dardana,
I ostale pod Trojom junake,
Da si bio , moj pobrica dragi ,
U tom boju žestokom, i ljutom ,
Ti bi reko : svi su uskrisili
U Josipu Jelačiću Banu ,
4 ) Pristanište železnice.
 93

U njegovim lavim šerežanim ,

I ponosnim hrabrim Kraišnicim .
Lav prezire pseto , herta, kera,
Na medjedu , tigri i hijeni ,
1 na slonu svoju kuša snagu .
Tako i Ban proběra junake ,
Pa gdě čuje glasovita Bema ,
Tam razpaljen leti od junaštva .
Jägerzeil predgradje je Bečko,
Najběsnii tu je mejdan , razboj,
Sve što biše gujah, i šaruljah ,
I preprěčkah, s ' topovim ubojnim ,
Naperio Bem věštak pram Banu.
U Banu se sèrdce razigralo ,
Na topove i sam bi nasèrnó,
Da ga Hompeš silom neuzteže ,
(Hompeš čuvar tog' života skúpog )
I da vodje nesčća ga dužnost.
Sve iz njega živa vatra sěva ,
Razpalila sèrdca svih junakah,
U desnici britka igra corda ,
Perjanica trepti mu na glavi
( Inglez reče, Henrik je četverti 1)
Rieč reče , sve poteče naglo ,
') Vidi Novige onoga vrěmena Némačke.
 94 -

S položenim bodilom nasèrnu

Na Bemove topove , vojnike,
Na snopove padaju junaci ,
Kèrv topove zali , ušutiše .
Dok dlano dlan , al' dvanaest topovah
U rukami -lavah šerežanah !
Bema sila natrag zauzbila.
Je s' vidio , kad vihar prenagli
Sa svom snagom sapopane dubje,
Sada uprav, sad na svèrtke skruži ,
Mota , lomi , kèrši, prevaljuje,
Obsukuje, pak iz žilah guli,
U zrak diže, pak o tle otresà ,
To je slika , kad gromove zdruziš ,
Plahovitog Jelačića maha !
Sve Toljaga po mejdanu sěva ,
Kèrvava mu do rukatke ćorda ,
I desnica do ramena ruka .
Beč uzprednu od te sile nagle.
Poplaviše predgradje Hèrvati ,
S preprěčakah kroz prozore skaču ,
Uboice love , kolju, traže ,
Kolik' kućab , toliko gradova h ,
Sve s'navalom oteše junaci .
Banu ulice otvora Landstrassen ,
 95

S' bělim rubcim kroz prozore mašu ,

Pozdravljaju poklon čine Banu ,
Cvět predgradja vilene junake
Junačtvu se , i besědi divi ,
Kako Slavjan zboreć nadvisuje
Po němački Bečko Novinarstvo .
U dobroti sèrdca vitežkoga
Svojoj krivdi štit, utěhu traže ,
Ban ih těši, uči, ogovara,
Dok podviknu Vila iz visinah ,
Na noge se Jelačiću z družtvom !
Eno sila žestokih Magjarah ,
Još pet sata, eto ih na vrata ,
Ako silu silom neodvratiš. “
Vila umuknu , Ban na noge klisi ,
S' Vindišgradcom kratko vije věće ,
Pa se izmaši soko iz pod Beča ,
S vitezovim svojim odabranim ,
S'konjanicim , s'Čehim oklopnicim ,
A Vindišgrade grad obsědnut tišti ,
Ban odpraši na susrět Magjarim ,
U Švehatu skobi pèrve straže ,
Trijest hiljad pred njim jeste zmajah ,
Sve pod izbor Hunskih uštropakah .
Poglavica Moga Generale,
 96

Pak i Košut doletio glavom ,

Da razjari, podpali junake .
Vatren jezik 'sto valja topovah .
Netom Bane podpazi Magjare ,
U red bojni svoju stvori vojsku ,
S očima ju , i s rěči razpali ,
Na dušmane prenaglo navali.
Vidio si, spominješ se , pobro ,
Kad s prolome, pretvore oblaci
U dažd strašni , pa kad bljuznu naglo,
Štogod skobi poplav, kèrši , valja ,
Stabla , kuće , mostove ohara .
Tako vojska Jelačića Bana
Sbori , skėrši svu silu Magjarah.
Razbijeni nedadoše bėgom ,
Ban s’ lovori povraća se k Beču !
Na broju mu nebiaše društvo ,
Nestalo mu Toljage Šimuna ,
I njegovim listom ševaranah .
Zaglavili svi sú, njetko kaže ,
Ban u brizi , sva u brizi vojska.
U ta doba konjik s razbojišta.
Jeda, brate, igdi ševaranah ?
Vidio sam Toljagu Simuna ,
On podpazi na běgu Košuta,
 97

Otišće se jastreb za golubom , zoa

Kulašu se bage razgrijale , roll
Sve dva skoka s jednim primotaje.
Šimun sebi pute kroz Honvéde
Desno , Jěvo sve s' batinom kòrči.
Družina ga nazorice slědi ,
Uoči ga Košut obziruć se, bibit
Slugu mlavi, konje mlavi sluga, X
Imala je dèrhtavica snać ga.
Osovina puče od hitrine. 15java
Konju Košut odseca remenje ; stall
Sve ostavi, poběže na vrancu , A
Drugog vranca ufati Šimune, bloc
Košutovu Atilu iz kolabbo silnya
On izteže, na pleća navuče.i vile
Hotjaše još gonit Košuta ,
Oko njeg' se skleptaše Honvédi,
Kao vrane oko orla sama , nol A
Oľ kad vuci udare na samca . to a
Preletiše k njemu ševarani,
Dalje s njima ja nemogo tèrkat
Konj mi susto, a dopo sam ranah ,
Ja podpazi još jato Honvédah ,
Zakləpiše naše Sevarane. A
Ja vam više ništa neznam kazat,
7

( Narodne pesme • pokretu . )

 98

Bog bi dao, da je dobro bilo .

Istor oni biabu u rěči ,
Drugo momče boso , gole glave
S' razbojišta stiže , na glas viče ,
Bèrže Bane svu povraćaj vojsku ,
Běg se Hunski u potěru okreno.
Vidio samºnaše ševarane
Zarobljene pěše, bez oružja ,
Gdě ih gone Magjarski Honvédi,
Svu je Košut natrag vèrno vojsku ,
Ustav'mo se, dočekajmo spravno ,
A eto ih , věru vam zadajem .
Dokle momče tako zboriaše ,
Magla odkri Ševerane bědne >
Goli, bosi , v kapam razdèrtim ,
Lik je pojas, a kostret odělo ,
Priklapljuju sustani , umorni,
A Honvédi gurkaju o tragu ,
Gone , praše kao jato kozah,
Sva se vojska uzvérvila biše ,
Ban na dürbin gledajuć se směje,
Družini je govorio rěči :
Sevarani, ono su Honvédi , kutoa
A Honvedi , jesu Sevarani.
Sve presvuko Toljaga Simune !
isabes
 99

On netroši šalimice rečih,

Na kulašu zar ga nevidite ,
Prekrivena s atilom Košuta ,
Zasužnjena vodi u ruci vranca .
A u drugoj batina kèrvava,
Pa sva vojska pred njega izšeta ,
Afferim ti , sokolovo krilo !
Nije lova bez sokola sivog,
Nije boja bez Toljage Šime !
Ban s' lovori povrati se k ' Beču , *
A Bečani kraju preterani ,
Vindišgradcu predati se nehtě
Bez uvětah , i bez oblakšicah.
Poběsnili gore u zdvojenju ,
Pak i carske zapališe dvore,
Dvore pune uspomenah starih ,
Blaga , üresa , starih dragocěnih .
Kad Ban vatru podpazi na dvorih !
S ' većim ognjem sèrdžbe zaplamtio ,
Na zidove lave tište mahom ,
Naperene negleda topove,
Što na njega, i svoje junake
Sjajno bljuju gvozdje bez pristanka.
Pa da ti je pogledati bilo ,
Štą Ličani, šta li Šerežani,
 100

Šta li drugi Kraišnici rade !

Ti bi s presto Gérčkim , i Trojanskim
Čudit, divit starinskim junacim .
U dive se pretvorili ljudi,
Za po sabta u rukam im vrata .
Carske dvore čiste Kraišnici,
Vatre duhnu, love palioce ,
.
Vojska carska grad zauze širom .
Da nebiše Bana s Jug - Slavenim ,
Do po sahta u pepelu dvori !
On sahrani krunu, dvore , carstvo !!
Pèrvu glavu u stolnome gradu
Troglavoga zmaja buntovnoga
Satre ; vrati red , sigurnost ljudma ,
S'Vindišgradcom hrabrim poglavarom .
Druga zmaja već je u torbi glava,
Radecki ju starina odvèrno,
Al' bi se ova pomladila bila,
Da je pèrva zavladala z Bečom ,
I da treća nije ostala sama,
Sve bi Košut znao izliečit ,
Ban Jelačić pomèrsi račune ! -
Malo za tim postajalo vreme ,
Car u Holmuc zove oba muža ,
Na dolazku pred njih izšetao , .
 101

Cěliva ih u čelo junačko :

Da ste zdravo dva stupa mog carstva !
Počinite, ter se izpokojte,
Sutra ćemo zborit na uranku .
Kada svanu, i ogranu sunce ,
Car Ferdinand skupio kućane ,
Brata Franu, i sina mu Jozu,
Sve věrnike, i pouzdanike,
Medju njima i Ban , s' Vindišgracom .
Sěde care na prestolje zlatno,
Na glavi mu světli kruna stara .
Kad Ferdinand malo pošutio,
Podiže se, sa prestolja sajde,
Sjajnu krunu sebi z glave snima.
Na bratića svog Josipa Franu
Krunu stavlja, vodi ga za ruku,
Posadi ga na svoje prestolje ,
Proglasi ga svoim Nastupnikom ,
Samog sebe pèrvim podložnikom .
Odreče se i krune, i carstva ,
Spodajnicim svojim se oprašta.
Ukrade se suza soka Banu ,
A Sofia potopila lice.
Sva ganuta od tog veličanstva,
Raztopljena sèrdca proplakala,
 102 -

Dobrota je cara Ferdinanda

U sva njedra duboko se svila !
Svak to žali , al' se razgovara ,
Jer u caru vitežkomu mladom
Novu vide novog carstva zvězdu ,
Suze taru , ćutjenja menjaju .
Jozi Frani novom caru svomu
Pozdrav, poklon radostni preněli.
Pa Ferdinand preuzeo reči :
Nu poćuti moj sinovče dragi ,
Krunu sam ti predo , i prestolje ,
Kako mi je ostalo od dědah.
Pak još drugo predajem ti blago,
Kakva něsam primio od starih ,
Valja Tebi krune , i cesarstva !
Rukom lati Jelačića Bana ,
Prehvatio z drugom Vindišgraca ,
Radeckia starinu spomenu ,
Sve troicu predaje sinovcu ! -
Frano Jozip çar postade mladi ,
Da na boljem temelju , i stupih
Carstvo osnuje, sjedini, uredi ,
Sve Narode spoji, izjednači.
U pravdi ga svi pomogli svetil
Izbavili od zlih savetnikah ,
 103

Pravda věrna , i pravedna věrnost,

Věra u Boga , pram narodim ljubav,
Kitile ga , i dvorile věkom !!

1
Berolio imesici 50H
TAMMIKUS goistyk sgom ) P,
Poidu od 59'sh syokevodoil
adih ob septen beste in vele
i leonth 291 obodole
osilov i olis sode 911
3 Sinodi gibšutbo .
tand your nei dette ou
Briga o Lotan itidobbi I
 PĚSMA SEDMA . :)

BOJ KOD KARLOVACAA .

Što
to se ono Srien zamaglio !
lli gori, ili kuga mori ?
Klikni vilo da ti dobro bilo!
Ter mi kazuj tuge , i žalosti.
Progovara iz gorice Vila
I kazuje tuge i žalosti
Koe narod slavni poklopiše
Od onoga kletog zulumčara
Hrabovskoga da ga bor ubio !
Slavni narod istom dušom dahnu
Za slobodu i narodnost milu ,
Tere pobro ! malo i veliko
Odlučuje trudit, i borit se
Do potrebe istu kéry proliti
I zadobit narod što odluči
Od gospode, i prednjakah svoih
Jedan Sabor kupi u Zagrebu

1) Ova i slědeča pesma spěvana je od Žalova

na, dočim su sve priašaje , od brata mu Bo še
njak a.
 105

Glava mu je Jelačiću Bane

Od gospodske kèrvi i plemena
Silni Junak na oružju pobro !
Drugi Sabor narod hrabri kupi
U Karlovcih kraj Dunaja vode
U srěd Srema onog bogatoga.
Ta Gospoda mudra věća čine
Za utvérdit med narodom celim
Svetu slogu, i bratinstvo čisto ,
Još slobodu i jednakost željnu
Al znaduéi za ta věća dobra
Dušman kleti, koi od stotinah
I stotinah prošastih godinah
Slavni narod tare, i progoni,
I otima narodnost mu milu
A silom mu tèrpa magjarštinu ,
Magjarštinu, i njemštinu gèrdmu.
Nemogući dakle dušman gledat,
Da progleda narod slavni okom
Od slobode, i bratinstva željnog ,
Daje mite, obećaje blago,
Dostojanstva děli prevelika
Ljutim gujam , kletim odpadnicim ,
Carnoeviću da bi se obesio !
I Hrabovskom da ga grom ubio !
 - 106

Carnoević zmija čete kupi

Od pandurah magjarskih ajdukah,
S njim uzima bělu Kikindiu ,
Pod mač stavlja mladu Sèrbadiu ,
Još naperi tanana věšala ,
Tere věša one světle ljude,
Kui s glave od naroda slavnog.
Malo vrěme za dugo nebilo
Dvanaesti dan měseca lipnja
Viče Vila od Fruškieh gorah ,
Vikala je jasno , žalovito :
Karlovčani žalostna vam majka !.
Eto na vas vojska ognjevita,
Neoprani oni ah magjari
Od starine pogano koljeno.
Pred vojskom je silni Generale
Jović sèrbin žalostna mu majka. “
Istom vila presta besěditi,
Ugleda se vojska ognjevita
Od katanah magjarskih konjikah,
I pěšakah mladih vitezovah ;
Iz prevare oni udariše
I Karlovce ognjem zapališe , :
Dim se diže gori pod nebesah .
Kako pobro ! kiša pramaljetna
 107

Rodno pada iz oblakah gustih ,

Tako zèrnje iz silnih topovah
I pušakah onih gvozdenjakah , .
Gusto daždi po bielu gradu ,
Po svem gradu, i okolo njega.
Pomaganje žene i děvojke.
Kose gule starci i starice ,
Jauk stoji malene děčice.
Kad vidiše Karlovčani mladi
Tužno stanje domovine svoje,
Sve se skače na noge lagane
Ter prefatja sablje naoštrene,
Još i puške one dževerdane.
Dušmaju se skladno opiraju
Za cěla tri debela sahta ,
Tu se cérna kèrvca proljevaše.
Al nemože pobro drugčie biti,
Hrabri narod mora predobiti ,
Poběgoše magjarske Katane,
Poběgoše glavom bez obzira
Ka onome bělu Varadinu .
U grad su se tvèrdi zatvorili.
Ej Hrabovski kamo tvoja hvala ?
Misliš da si narod ti satreo ,
Nisi, nisi věra ti je moja !
 108

Istom si ga sada razjédio.

Tako mu Bog, a i sreća dade,
Na skoro će narod osvětlati 1103
Izdaičkom kervju sablje svoje 33
Neka, neka ! brate i pravo je !
Ja izpěvah ovak novu pěsmau :)
Novu pesmu a mmogo kérvavu *
Na spomenu slavnih Karlovčanah ,
Na sramotu magjarskih katanah
I onoga kletog zalumčara
Hrabovskoga da bi proklet bio.
Tko će bolje rodilo mu polje
A mi bratjo ! da se veselimo
I radostne pěsme , da pevamo
Sve na sreću slavnoga naroda .
 she won 2
ni 017 Revo

PĚSMA OSMA . xl18v16H

Žalovan je gusle pobacio,

Na ruku se lěvu naslanjao
Pa je slušo tri debela danka,
Gdi topovi ječe ko gromovi
Jeka im se i u Bosnu čuje , ti
Dim se diže gori pod nebesa
Rekao bi da je danak sudnji,
A po selib i bělih gradovih
Niz dunava studenu vodicu
U dèržayam bečkoga cesara ,
Žalovan se za dugo mislio, ays
Pa misleći u seb ' hesědio :
Mili bože ! Što li može biti isvan
Što gruhaju ubojni topovi i
Strašno ječe kao i gromovi, s, in !
Ima l'ondi kèrice, i mejdana ? « 1
Tko li gine, tko li živ ostaje ,
Tko uzmide bože ! tkol primiče ,
Tko li gubi, tko li predobiva ?
 110

As koga je da ga bor ubio !

Žalovana Vile dozivale ,
Do tri Vile do tri posestrime,
Hèrvatkinja pa i Slavonkinja
Pa i vila od Banata ravna .
Dozivale ter su besedile :
Žalovane žalostna ti majka !
Zloga sio i vina popio ,
A još gore gusle pobacio,
Kada želiš mili pobratime !
Znati uzrok kérvée prolivene
Med narodim od jednoga carstva
Kog je glava , i vedro prestolje
Beč bieli kruna cesaruva ;
Uzmi gusle pa uz njia kiti,
Šalji pěsme u svět na sve strane
A evo ti brate uzrok pravi :
Bog je jedan sve ljude stvorio,
Svaki narod u jedno spojio
I svoj jezik svakom ostavio ;
Po naravi i po pravdi biva
Da svaki želi najpri rodu svomu, ..
Da svak voli bratu rodjenomu ;
Ali sila, il' prevara kleta .
Jedan narod svérhu drugog diže.
 _ 111

Jadni narod čiem je zarobljen

Ta i nezna veće da je narod
Nego znade da je rob nevoljni.
Jači pravdu naopako tlači
Pa otimlje jezik i svetinju
A nariva svoje običaje
I kud hoće jači tud se kreće,
Pa u ratu svagdi žestokomu
Narod gine , i kèrvcu prolěva,
A kod kuće zemlje obradjuje
Danak daje i gospodu hrani
A gospodu ljute izjelice,
Pa i evo mnogo godin projde
Od kada je mir ti u cesarstvu ,
Al je uz to zulum preveliki
Siromahe tlačio svako doba,
Cvilile su carstva “ pokraine,
Beč bieli a i sva Austria,
Ceska zemlja , i sva Moravia ,
Ungaria , Erdelj, i Hèrvatska,
Slavonia i sva Dalmacia,
Lombardia sa Mlětcima bělim ,
Cvilile su pa su i plakale ,
A na zulum kletog zulumčara,
Zulumčara kneza Metterniha ,
 112

Koi sědi carim um koljeno ,

Starcu Frani pokojna mu duša !
I njegovu sinu Ferdinandu ,
Sviet cvili do neba se čuje ,
Al zulumčar zato i nehaje,
Pravdu tlači krivdi město daje ,
Kad naumi koga hoće veže
A kog hoće na slobodu pušća
Makar ljudib stotinu ubio
Il gradove vatrom popalio ,
Zulum čini kleti zulumčare ,
Pa zulumu da bi trag ukrio
Uhodama silno blago děli,
Sa svih stranah nek mu dokažuju ,
Što o njemu gděgod tko govori ,
Tko ga hvali , tko li na njeg plače ? -
Dan za danom vrěme za vrěmenom ,
Francuzka je zemlja procvilila
Rad zuluma pobro ! svoga kralja ,
A Filipa onog prestaroga
I Gvizota njegva učenika.
Francuzka je majka od slobode,
A dušman je zuluma svakoga.
Kad se pobro nitko i nenada ,
Francuz diže zulum sa svog vrata,
 1
113 -

Sve raztjerá ljute zulumčare

Pa povrati narodu slobodu --
Kad to vidli Bečani gradjani,
Svi se listom oni podigoše ;
Udariše skladno na svog kneza
A věćnika vedroga Cesara .

3
Ta onoga kneza Metterniha,
Dvore su mu běle razkopali
I njega bi živa razčapali
Al uteče nesretna mu majka,
I poběže u zemlju englezku .
Neka ide běde ga nosile
Kamo srčća da je još i davno !
Kad to vidli bečani gradjani
Milost prose od dobrog cesara
Svetu pravdu , i željnu slobodu .
Što prosiše to i zadobiše
Od svietle krune cesarove .
U to doba magjarska gospoda
Glavu dižu a slobodu ištu ,
Što magjari pobro zaprosiše
Sve im cesar lepo podeljuje,
I slobodu i vlastitu vladu .
Kad to vidla hèrvatska gospoda
Ka cesaru šalju poklisare
( Narodne pesme o pokretu .) 8
 - 114

Ravnopravnost ištu i slobodu .

Al je magjar glava ponosita
Ne htje svojiin zadovoljan biti ,
Već bi hteo holo gospoditi ,
Nad svim drugim brate narodima,
U Ugarskoj, i svemu Erdelju ,
U Hèrvatskoj på i Slavoniji,
Zato magjar da ga jad ubio
Kod cesara baca bacanie ,
Navraća ga na zlo preveliko
Svět mu daje da milost zaněče, '
Svem narodu našem ilirskomu,
Hoću riet pobro ! Slavjanskomu .
Kad to vidla hèrvatska gospoda ,
Sabor kupe cěle kraljevine,
U Zagrebu gradu bielome
I pozivlju milu bratju svoju,
Sve Slavonce pa i Dalmatince ,
Još i željnu bratju vojvodjane,
Sèrbe one na glasu junake,
Koi jedno sa Hèrvatim traže,
Cjelokupnost carstva prostranoga ,
Ravnopravnost i slobodu željnu.
Sveg sabora glava svietli bane
Jelačiću na glasu viteže
 115

Mudra glava brate i pametna, /

Narod ljubi kao majka sinka
A narod ga sluša ko babajka.
Svu gospodu liepo světovao,
Da bratinstvo medju se ponove
Nek se dèrže sloge i jedinstva,
Pa nek brane krunu cesarovu ,
Cělokupnost carstva prostranoga .
Ravnopravnost i slobodu svetu.
Čiem bane zbori u saboru ,
Zveka stoi sabalj dimiskinjah,
Na junacim toke poskakuju ,
Poskakuju pa i pocikuju,
U pèrsima svakom serdce igra ,
Pripravan je svaki prolit kérvcu
Za slobodu, i za domovinu .
U saboru skupa odrediše
Silom satèrt hologa magjara.
Kupi narod blago nebrojeno,
Svaki daje štogod više može,
Srebro zlato i drago kamenje ,
Svetjenici križe i dukate ,
A gospoje struke izpod vrata,
Malo vreme za dugo nebilo ,
Kadli se je narod pripravio
 116

Zaratit se sa svojim dušmanom ,

Sa dušmanom běsnim magjarom ,
Diže vojsku Jelačiću bane .
Osamdeset hiljad vitezovah
Sve po izbor pješak' i konjikah
A uz vojsku hrana , i džebhana ,
Pa i oni ubojni topovi .
Pred vojskom je Jelačiću bane ,
A , uz njega světli generali
Dablen vitez od orlova grada ,
Rastić , Kempen na glasu junaci ,
Todorović zmaje od dvi glave,
I Zeisberg ona ljuta guja ,
Nužan , Burić , dvě silne aždaje,
I Kamenjak nad četami glava
A deveti danak rujna biše ,
Kada se je vojska pokrenula ,
Udariše bubnji i svirale
Razviše se svileni barjaci
Pred četama silnih graničarah ,
Silna vojska dravu prebrodila ,
Pa i muru sretno prebacila ,
Pa osvoi lepo Medjumurje.
Hèrvatska je ono djedovina.
Vojska jezdi pravo ka Kaniži ,
 117

Od Kaniže k stolnom Beogradu ,

Bježi magjar pred banovom vojskom
Kao vrebac pred kobčićem hitrim,
Tude banu tužni glasi stigli
Da su neki ljute izdaice ,
Oficiri pa i generali,
T'vèrdu vjeru za nevjeru dali ,
Pa predali sedam hiljad vojske,
Graničarah na glasu junakah ,
Predali ih nemilim magjarim ,
Ej nevěro nigdi te nebilo !
Ide bane pravo ka Budimu,
Kad je bane kod Velenca bio ,
Nedaleko od bjela Budima,
Dočeka ga magjar neoprani ,
Sa četama i bojnim topovma .
Tude se je vatra zametnula ,
Med dvi vojske od kèrvava boja ,
Magjar éljen ! viče al uzmiče ,
Hèrvat živio ! viče a primiče ,
Magjar sili nemogav odolit,
Razbježe se bérzo na sve strane,
Po berdima i gustim dubravam ,
Ko pilići ljeti po koprivam.
Istom Hèrvat okèrvavi cordu,
 - 111188 5

Pa je tare svilenom mahramom ,

Da se na nju može ogledati .
Pa je ćordi tiho besědio :
Cordo moja pusta neostala ,
Lahko ti mi presěče magjara
Davor cordo ! još će nješto biti
Al podviknu iz gorice vila
Jasnovito ali žalovito ,
Dovikuje Jelačića bana :
Jelačiću bogom pobratime !
Oli sada , oli već ikada
Budi brate Beču u pomoći ,
I obrani krunu cesarovu ,
Beč bieli živom vatrom gori
Němčadia na noge ustala ,
Iz Beča je cara iztěrala ,
Syu raztjera cesarovu vojsku,
I pogubi Latour generala ,
Ej viteže pokojna ti duša !
A s Němcim se magjar sjedinio ,
U Beču se zlo veliko kuje,
Da bog dade da će dobro biti ,
Jelačiću bogom pobratime !
Sad obrani prestolje cesara,
A evo ti cesar obećajc,
 119

Da će tebe sretna učiniti ,

I da će te odmah uzdignuti,
Svèrhu sviuh světlih generalah .
Kogod se je caru zaklinjao
Věran biti, i posluh činili ,
Neka tebe pozna za glavara ,
To je volja vedroga cesara,
Što bude tvoj narod zaiskati ,
Milost će mu carska sve podati.
Kad je bane vilu razumio,
Na noge se lagane skočio ,
Leti s vojskom k Beča bielome .
Magjarska ga vojska dočekala ,
Kod Švehata, da bi izgorio ,
Pred vojskom je světli generale ,
Cérni Moga na glasu viteže,
Dvě se vojske tude zavadiše,
Zavadiše pa se i pobiše .
Jeka stoi ognjenih topovah ,
Prasak stoi jasnih dževerdanah ,
Zveka stoi oštrih dimiskinjah ,
Jauk stoi ranjenih junakah ,
Viska stoi konjah , i paripah ,
Od topov se ništa nečujaše,
Od dima se ništa nevidjaše.
 120

Tu se biše pó biela dana ,

Još se nezna čiji mejdan biše .
Kad to vidi Jelačiću hane ,
On podviknu iza svega gèrla ,
Mili bože pomozi me sada !
Bode konja srebrenim mamuzam. ,
Zamiša se u magjarsku vojsku,
Kano vuče u plašljive ovce,
A za njime sva njegova vojska.
Nepucaju tude dževerdani ,
Nego zveče britke sablje pobro !
Bojna kopja oštri bajuneti ,
Pada magjar od sablje hèrvatske ,
Kao trava kad ju kosa mlati .
Množtvo pade nevěrnog magjara ,
I još bi ih tude zaglavilo ,
Al je bane serdca milostiva .
Njem je dosti svladati dušmana ,
Pa svladana neda nigdi sjeći,
Niti dade robit , ni paliti.
Al je magjar osvetljiva duša ,
Ko da ga je zvier okotila ,
Pun osvete, i zlobe proklete.
Kog ufati on živa nepušća,
Već ga stavija na muke paklene,
 121

Pa i živa u zemlju zakopa . -

Od Švehata bane pokrenuo ,
Pravo zdravo Beču bielome .
Istom bane pod Beč dojezdio ,
Al u Beču němčadia silna ,
Mnoge dvore vatrom zapalila ,
Pa i dvore vedroga cesara .
U tu vatru bane s vojskom sèrne ,
Vatru tèrne , němčadiu gnjavi
Němčadia mnoga izginuše ,
Što ostade běži ka Budimu ,
A pred njima Bem je generale ,
Od poljačkog roda i plemena.
Silni junak komu slike nejma ,
Med magjarim i němcim mlitavim.
Nut poslušaj mili pobratime ,
Ovu krivdu , i zlobu paklenu ,
Hèrvatska se kérvca prolěvaše ,
Kod Velenca , i Švehata kletog ,
U sred Beča , i okolo njega,
I mišice slavnih graničarah ,
Ugnjetoše holost zlih magjarah ,
I biesne one němčadie.
Al se cesar toga zaboravi ,
Sa besjede cesarske popuze ,
 122

Što je banu dao, sad oduze ,

Da je glava sviuh generalah ,
Pa to daje Vindišgracu knezu ,
Kèrvopiji naroda našega ,
Ej! nepravdo nigdi te nebilo !
Neharnosti němačka prokleta ,
Kada li ćeš prestat svět varati ?
Hérvatima što si obećala ,
U nevolju ljutu kad si pala ,
Još im ništa nisi ti stvorila .
A od bana dostojanstvo uze ,
Dostojanstvo nad svim generalim ..
I vojska se njegova dieli,
I predaje drugim generalim ,
S tim se krila oblomiše banu ,
S tim potavni slava graničarah .
Dan za danom vreme za vrěmenom ,
Čim Vindišgrac po Budimu šeta ,
A trošeći po kèrčmama vince ,
I ljubeći mlade budimkinje,
A gizdave one magjarkinje,
Magjari se lepo osnažiše ,
Silnu vojsku oni sakupiše ,
Pred vojskom su silni generali,
Görgey, Klapka , i do dva Percela ,
 123

Bem , Dembinski, Gujon, i Damjanić.

Pa i drugi hrabri generali .
A kad su se lěpo osnažili ,
Sa svih stranah udariše snažno,
Na banovu pocepanu vojsku ,
Na banovu i na cesarovu .
Ban se brani , graničari ginu ,
U sredini magjarštine ljute,
Kod Solnoka , i Kapolne klete ,
Kod Cegleda , i kod Kečkemeta,
Silne su se vojske udarile ,
Magjarom je sreća priskočila ,
A nesreća banu i cesaru ,
Rad izdajstva Vindišgraca němca .
Magjari se lěpo osvjetlaše,
Osvoiše biele gradove ,
Po Ugarskoj i Erdelju ravnom ,
Od Požuna do grada Sibinja,
Od Moravske pa do Varašdina ,
Sve Magjari sebi prisvoiše .
Malo vreme za dugo nebilo ,
Na Budim su složno udarili ,
Na juriš su njega osvojili .
Tud pogibe množtvo graničarah ;
Ta oni su banu desna ruka ,
 124

Pa izginu cesarova vojska,

I pogibe Henci Generale .
Kad to vidi od Beča cesare ,
Rano rani bělu knjigu piše,
Natapa ju suzam iz očiuh ,
A na ruke pobratima svoga ,
Sviuh Rusah Cara velikoga ,
Ta Nikole od sievera zmaja.
U knjizi ga lepo pozdravljaše ,
Od njeg prosi pomoć u nevolji.
Kad Nikola knjigu proučio ,
Odmah drugu biše napisao ,
A na ruke Paškevića kneza,
Generala nad svim generalim .
Pa je care njemu naredio ,
Da podigne silnu rusku vojsku,
Dvěsta hiljad pěšak', i konjikah .
Kad Paškević glase razabrao ,
Skočio se na noge lagane ,
Pomladi se junak ostareli ,
Pa poklopi konja hitru vilu ,
I podiže silnu rusku vojsku.
A uz vojsku hranu, i džebanu,
Još i one ubojne topove .
Sa tri strane navalila vojska,
 125

Poplavila Erdelj i Ugarsku ,

Pred vojskom su silni generali ,
Lahka perja cara silenoga .
Kad to vidi nevoljni Magjare ,
Zlu se poče slutit velikomu ,
Savira se jadan , i sakuplja.
Sve je misli na jednu smislio ,
Pokušavši malo sreću s gvoždjem ,
Běžat glavom a u tursko carstvo . -
Ali tko će sili odoleti,
Tko li Rusa igda predobiti ?
Košut jadan magjarski vladare ,
Běži tužan glavom preko světa ,
A Görgey njiov generale,
Seb ' i vojsku Rusima predaje,
Imajući podpuno ufanje ,
Da će primit lepo oproštenje ,
Od bečkog vedroga cesara .
Ali su se ljuto prevarili ,
Jer Haynau silni generale ,
Od sve vojske pobro cesarove ,
U Aradu naperi věšala ,
Pa pověša slavne generale ,
Od magjarskog roda i plemena ,
I Slavjane njiove drugare .
 - 126

Onda bilo , sad se spominjalo ,

.
Koga nije da kruha ne jide .
A mi bratjo, da sve razmislimo ,
Sve o sudu boga velikoga !
Te o ljudskoj pravdi i nepravdi ,
Tko je věra , tko li je nevěra !,

2.4. 1925
--
--