This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com
 VIDENER

| 11
HN AG7U H
СА 2 7.3 3727

| || нагло соцван
LIBRARY

Giba

El

BOUGHT FROM THE

АМЕУ БЕЛСНMOND SHELDON

FUND
 (1.1.1. I

na mnog
у ло 13 mi
|||
| E|
 2" z je,

S 27)}{2 \ll

ЛИРИЧНЕ РОДОЉУБНЕ ПЈЕСМЕ

CIJERAO

РИСТО МИЛИЋ,

А нА цктињу
у државној Печатњи
- И 68 7 0,
3. na se sa
L“

--
-:
U gl. 33. - 1 | “
L| |З ЗАКС" |
ЈАN 24 1968
 _A w'zy/ŽMИ
.‹42<Ё%1%;542ДЁЗ„4?гьгёцаходюа#д

{L L

@š
/

свиштлом книзу

ШШШФШШ По
ГОСПОДАРУ

оловоднн ЦРНЕ ГоРв

и вгдь
теч
 Дm ron-mon.
Од ког стрепи злотвор Србства клети;

Србског вјенца поноситом крину,

Што Косово витешки освети.

Орлу сивом — који Омладину

Љуби силно и стазу јој свјетли ;

Млађан полет душу вуче крилну,

Те свом Вођи у закриље мети.

 Ти са Кнеже свету свету љ.
За слободу Рода борац при

И заштита с витештвом горућа.

9 тога дакле ове пјесме сада,

Посвећујем теби кнеже при

Фа звездо нашег ускрснућа

У Котору на Богојављење
1870,

947 su mrena u ana

PICTО МИЈИ ЈЕ
BIJEČIME.
Кад мужеви у узима стењу,
Ваља духом да с" на више пењу:
Дух савезат” ништо кадро није,
Кад га љубав, кад га слога грије.

„ВРШИДБАЧ СУНДЕ ЧИЋА.

 I.

ПоздРав Кнезу Николи I.

(Приликом НБегова долазка у Боку 1867. године.)

7eo an on v.
Владаоче славни народу свом
Бокељски Срби с пламеним чуством
Радују с' данас долазку Твом

Ватрена љубав, што срца жари,

С поносом њину обимље груд;
А из тих груди поздрав ти зуји
И усклик искрен ори се свуд:

Срећно нам дош'о, пресвјети госте,

У брацком крилу Србинства свог!
Срећно нам дош'о, надеждо Србства
И сјајна смаво народа твог

Нек те Бог благи могућа, силна,

Подржи роду кроз дуги вјек:
Да љутим" ранам' мучене раје
Десницом снажном додадеш лjек!

Витешком, вјерном народу твоме

И цјелом Србству звјезда си ти –
Живио, Кнеже, несторска љета!
Овдашњи Срби кличу ти сви.
-–-Go
II.

ПРној Гоги.
Цвјетај славом, мати Србскијех Ахила!
Поноси се, храме богиње слободе!

Црна Горо, гњездо соколово!

Србског рода ти си стубац јак;
Ти освети, јуначки Косово,
С тобом дичи с" прави Србин свака
Ти си ковчег све наше светиње,
Слоге, славе, имена Србског;
Ти с" остатак свјеће Немањине –
Тебе с неба брани сами Бог.

Ти челична порађаш јунака,

Ког неплаши пак'о нити гром,
Већ он хити смјело и без страха
У бој, бранит свој премили дом.

Четир вјека ти си се борила

Са силнијем душманином — хој!
И свагда си витепки одбила
Крвожедни Азијатски рој.

Силна царства и чувене хале,

Под ноге им паше, као роб ;
А у твоје земље, кршне, мале,
Мјесто славе допаде их гроб 1

Звјерску јарост Турских чета силни

Непобједни твој укроти мач —
Тужној Босни и Херцеговини
Својом крвљу ти утиреш плач I

Цјели свијет тебе храбру слави,

Све Славенство на-те баца взор ;
Од свег Србства теби само плави
Рујна зора на слободни бор!

И слободе сунца твоје горе

Најсјајнији обасјава зрак;
Јунаке ти Србске виле дворе,
Од теб" бјежи црни робски мрак.

Кроз сва Србска брда, поља, горе,

И кроз сваку Србску жарку груд,
Одјек твоји" славни" дјела с" ори —
С тобом Србин поноси се свуд!
--AvvvvЛЛvvv
 III.

Полазак Пгнoгorma v boj.

О с Богом, с Бoгoм, љубо 1

У крвав хитам бој,
Да браним од злотвора
Слободу и род мој! –

Отиди, мој драгане,

Притакни овај цвјет;
Отиди весео, храбар
Паст" мора душман клет!

Та нема веће славе

Од борбе за род свој,

И за-њ се лавски борит”
Отид” Милане мој!

Безсмртно свак c" увјенча,

Ко за род гине, мре;
Та боље и неживјет,
Нег душман да нас тре!

Те ако, мој драгане,

Погинеш у тај бој:
Проћ" неће дуго вр"јеме,
Нараст" ће синак твој.

Тад ћу му ја Србкиња
Опасат" бритки мач,
Нек тебе свети мртва,
А мени стјеши плач!
----wчSAD-orb.5--w
 IV.

0 смPти Великог Војводе Минка

Пет Ровића НБегоша.

Неста Мирко, дика свога рода,

Aох! туге и жалости тешке;
Зађе звјезда сјајна с нашег свода,
Неста главе храбре и витешке 1

Смрт напрасна зграби у свом плјену

Црне Горе поносита сина.
Који с крвљу сваку обли стјену,
Бранећи је од злотвора кивна.

Неста Мирко — Леонида храбри,

Што с Граховцем вјенац славе стече;
Неста Херкум спроћ” Османá слабих,
Ког србкиња скоро рађат" неће ||
49
Тужи Горо свог славног витеза,
Ал" у жалост срце нерастужи:
Ти имадеш врла дична Кнеза,
Који Србству на утјеху служи.

Он ће тебе руководит” мудро,

Храбро бранит" слободу ти свету;
Он ће срушит" браће робство худо,
И надјачат“ Турску силу клету.

Дичног оца он је соко сиви,

Цјелом Србству дика и уздање;
У њему ти исти Мирко живи,
Те ће роду љуте видат” ране.

С њим ћеш Горо са јунаштвом твојим.

Одржати у роду првенство;
Блажи тугу с врлим Кнезом својим,
Мирка чека вјечито блаженство 1
---o---
 5
y

ПРолећу 1862 год.

Зима љута и холује црне,

Што бјеснише к'о мурје у ад,
Клета влада њихова истиче,
Ев" прољећа да заруди сад!

Ој прољеће, богињо природе !

Одкри Србству божаствени лик,
И с горућим пламенијем чуством
Мога срца саслушајде клик!

Поздрављам те, о прољеће красно 1

Из давна ти изгледивах зрак,
Да ми роду дичним сјајом сијнеш
И проћераш са неба му мрак.

Та доста га тешки лед притиск'о,

И сносио несносљиви јад;
Та доста је с црним робством стењo
И Косовски оплакив"о пад.

Али с тобом лед му се растапа,

Црног робства оставља га ноћ,
С тобом већ му рујна зора свиће
И клонулог духа снажи моћ!

Срећно дошло, о прољеће славно!

С усхићењем уздижем ти глас;
Јер ми с тобом роду зора плави
И слободе жељни куца час ||
----оф---
 VI.

Саши.

Косово сам гледо, ко да је на јави,

ће се дуго пружа, а зора га плави;
Одасвуда к њему Србин журно лети,
Да већ роду скине Турски јарам клети.
најдаред сина тробојна застава,
К"о дуга с" указа на небесни свод;
Под грбом јој стоји: да ускрсне слава!
Устаните, Срби 1 прославите род!

Гледајући дуго то чудно знамење,

Небо се натмуши, а муња засјевне,
Од громовног тутња све поље затрепти,
Тек застава сама сва у пламен свјетли.
Олуја се шири, а трески се ору,
Рек'о би, да дође свјету страшни суд:
А громови хуче, као да говору:
Напред, сложно, Срби! паст" ће злотвор худ.

Натмушено небо ведрити се стаде,

Само облак један видити се даде;
Из облака тога чудна сјајност сјевну
И представи дичну светог Саве сјену,
ће пруженом руком са небесног свода
Показује ови написани стих:
Папред смјело с мачем, синци мога рода!
Србске мајке тужан освећите клик 1

Написани листак у мучи се створи,

И по гробовима Косовским се проли!
Из гробова тијех сјени су устале,
На Видов-дан што су за слободу пале.
Гроб Милошев оне колом окружише,
И потмукли њини испустише глас:
 -

Дижи се, Милоше 1 душман већ издише!

Устадоше Срби, да освете нас!

Кад та привиђења Србска војска виђе,

На сусрет злотвору низ Косово сиђе;
Поче топ да пуца, а ханџар да звечи,
A јуначка крвца нагне рјеком тећи.
Са Авале вила довикује, буди:
Ко је Србин, с мачем нек хита у бој!
У том нагло скочих, те с" од сна пробудих
И повикнух гласно: одма, роде мој!
"O-9----
VII.

ПРошлост, Садашњост и Будућност.

Прошлост нам је била с Немањима славна,

Ал' с раздора клетог претвори се тамна;
Са Косовом Србство тешки удар снађе,
И сунце слободе с Србског неба зађе.
Бранковићу црни, просто ти не било,
Што у робство свали са издајством род!
Ти одломи Србству соколово крило,
И покровом црним застре Србски свод.

Са неслоге црне и издајтва клета

Окова нас робство ев" пет стотин” љета;
Кроз то вр"јеме доста издржасмо јада,
Што нам злотвор злобни са мукама зада;
А код тол'ки снажни просвештени сила
Ненађе се једна, да нам пружи лjек;
Тек надежда цигла утјеха нам била,
А уз ту и гуслин тјешио нас јек.

Све, што гођ је Србство најљеше имало,

Све му је с Косовом немило пропало; —
8

Тек му сама душа остаде у груди,

Која сад на ново почиње да с" буди.
Нек се буди, шека, и згода је дошла,
Дуго јој је небо сакривао мрак — ч.
Устај. душе, устај, холуја је прошла,
Ево већ ти сија зорин сјајни зрак!

Кад те, душо, прошлост необори тужна,

Која те у оков сковала к'о сужња;
Нека те садашњост ни мало нестрави,
Јер ти са њом срећни Видов-данак плави.
На видик изиђи из мрачнога стана,
Садашњост те зове, на сусрет јој ход",
Будућност се кроз њу указује славна,
Са којом ће скоро да т” ускрсне род!
—9фон

VIII.

Папе наРодно ускне спуће.

Вила.

Дође вр"јеме и мени вам Вили,

Да с очију стресем робски санак;
И позовем Србски народ мили,
На оружје и бојни устанак.
Устај дакле о Душане силни,
Вила тебе из мртвих дозива;
Устај Марко и Милоше крилни,
Србски род вас у помоћ позива!
ч
(Три се грова растварају, и три се сјени јављају).

Душан.

Кроз тренутак мојих мирних снова,

Каква бједа мимо Србство снађе?
 Bила.

Није тренутак већ је пет вјекова,

Од када му с тобом сунце зађе!

Душан.

Зар ме силна смрт преграби клета!

ће је Урош 2 - he Jш Призрен-град?

Марко.

Посестримо тако т" оба свјета 1

Казуј: како ми је Прилип сад?
Милош.

Србска слава — Србска сила ђе је 2

ће је Лазар? — ће ли Крушев-град?
– Или Србство сунце већ не грије,
Чим из мртвих нас ти будиш сад?
Bила.

Призрен, Прилип и Крушевац бјели,

Срушили се у најцрњи гроб,
Удар снађе Србски народ цјели,
Силан Србин тек је данас роб 1—
Уроша је Вукашин утук'о,
С њим Немањин красни свену цвјет:
Пропаст Србству придоврши Вуко,
Лазар паде, свлада Турчин клет!

Душаш.

Ах Уроше — aх надеждо моја!

Каква л' судба тебе снађе тужна?

Марко.

Вуканине не им"о покоја 1

Зашто Срба ти учини сужња?
10

Милош.

Бранковићу увјек проклет био

Што издаде мекана Лазара?

Сва три.

Хајд"мо виђет ко с" усудит смио,

Нам таковог починити квара.

Душан.

Додај Вило моју круну сјајну,

II додај ми жезла владарскога.

Марко.

Ам" и мени брже ћорду бајну,

И приведи шарца помамнога.
Милош.

Посестримо послужи и мене,

Шестопeрца дај ми пламенога.

Сва три.

Пак нек стрепе Османлије мјене,

Од устанка нашег витешкога.

Вила.

Спремила сам сваком своје давно,

Па хитајмо брже на устанак,
Да с" разведри Србско небо тавно,
Да слободе просине нам данак! –
Ја одлазим до гласне Авале,
Вјенце плести застави тробојној.

Душан.

Чуварици наше родне славе —

Црној Гори — ја одлазим мошној.
 |1

Марко.

Болгарију Србства посестриму

Из дремежа пробудити спјешим.

Милош.

Равну Босну и Херцеговину

Храбром мишцом летим да утјешим!

Butta.

Сваки своме предјелу нек хита,

Да подиже браћу успавану;
Видов-данак нови Србству свита,
Сваки своју нек окупља страну.

Сва четири.

Сакупљеним и сдруженим' силам“,

Ускрснут" нам треба мили род;
На србскијем соколовим кршлам —
К бојном пољу управимо ход!

Хајд"мо, хајдмо дужност света зове,

Робство срушит" и одагнат” ноћ,
Хајдмо славе тргат лаворове,
Наша слога има јаку моћ.

Хајд" дигнимо Призрен порушени,

И Дечански обновимо храм;
Хајд" спасујмо народ потрвени,
Да пред свјетом не бије нас срам I
12
IУ.

ПоздРав СР бетву.
(о новом љету 1868 год.)

Срећно, здраво, браћо мима!

Срећан и ти, роде мој!
Hовим годом поздрав прим'те
И мог срца жарки пој!

Старо љето мукло прође,

А прежељан ступи год;
У ком Србству згода дође
Да слободин збере плод.

Веселмо се, браћо врма ||

Ев" нам зори срећни дан,
Да сви сложно јуришимо
На душмански клети стан.

Те да слава Србска сијне,

Ко прољећни бјели крин;
А проклето робство мине,
С њиме црни душманин.

Застава се већ развија —

Хој 1 на ноге стар и млад!
Кукољ пожњет" измеђ жита,
Похитајмо сви на рад!

Ливада је бојно поље,

А кукољ је душманин:
Српом по њем — ко ће боље,
Бит” ће дични србски син ||

Здраво, браћо! здраво, роде !

Срећан био нови год |
Силе наше нек се споје,
Узбраћемо жељни плод
---ergoes
 13
Х.

На су свет ЗОРИ.

Доста је Србство чамило бједно,

Од кад га покри Косовска ноћ :
Доста је тужно подни"ио мука",
Од кад га свлада туђинска моћ.

Доста је крви невољно мило,

Туђинца дворећ к'о црни роб ;
Доста је дјеце за туђе сврхе
У тамни до сад спратило гроб.

Али већ зора слободе свиће,

На запад блиста њен сјајни зрак;
Исток се теке почиње рујнит"
И с њега скоро проћи ће мрак.

Диж"мо се, браћо, на сусрет зори!

Мачеве паши старац и млад!
Хитајмо сложни — Душан нас зове 1—
Заставу дићи на Призрен град!

Пропалу нашу негдашњу славу

Пробудит" хоће оружја звек:
Ко гођ је Србин, нек у бој хита,
Тамо нас зове садашњи вјек 1

XI.

Тамо нас зове...

Србској тузи, невољи, јаду,

Посљедни сада избија сат:
Србскоме роду косовску љагу
Јуначком крвљу треба нам прат I
14

Небо се ведри — робство одлази,

Најсрећниј" Србству освиће дан:
Ко гођ је Србин, нека некасни,
Порушен зидат' слободи храм |

Оштримо мача, седлајмо хата,

К Марсовом пољу хајдемо сви;
Пођимо сложни против душмана,
У коме жарка Србска крв ври 1

Тамо нас чека старинска слава!

Нештедмо, браћо, живота свог,
Већ нек се сваки походу справља —
Тамо нас зове Душанов Бог!
--shasan
XII.

Пlто на путу стоји...

Што на путу стоји народној свјести?

Што л' нам смета рђу са себе отрести?
Раздор, крвни раздор, с њим неслога клета!
То је отров љути што нам срећи смета !
Неслога нас грозно у невољу свали,
И слободи нашој тамни скопа гроб ;
С неслоге смо лудо туђинцу се дали,
С неслоге је Србство данас тужан роб 1

Ко међ' нас посија ово сјеме клето?

Ко ли све изврну шта нам бјеше свето 2
Доклен ћемо сносит" робства муку круту"
Кад ли ћемо свладат” јад — срамоту љуту?
И дивљи народи с" опростише јарма,
А тек Србин оста да робује сам:
Друге сунце грије, нас још грли тама,
Нама поћ непрође, других" свјетли дан!
 15

Овако смо на свјет закопани живи,

А у том смо много сами себе криви;
Сносит" више није ово стање бједно,
Руку к руци дајмо, буд"мо тјемо једно.
Под заставом братства, јединства и слоге,
Својој рани љутој хајдмо тражит” лјек;
Народе је слога уздигнула многе,
И нас уздић мора овај будни вјек 1

Једне мајке дјеца, сви смо права браћа,

Судба нам је равна и иста задаћа;
Од сад никог вјера нек више недјели.
Хајдмо нашој сврхи, хајдмо својој цјели,
Проклет сваки онај који вјеру сплета,
И с њом родне браће руши сложни склад;
Нек је сваком вјера слободна и света,
А тек слога нам је најважнија сад!

Калуђери, Фратpи нека цркву служе,

У народне после нек се с нам' недруже:
Одвећ добро знамо одкуд с” раздор роди,
Сад је народ свјестан да се собом води.
Остан'те у миру наши отци свети,
Братцка слога вашу надмашује моћ;
Што нам на пут стоја — раздор ваш је кмети,
Ta и без вас знамо својој цјели доћ ||
-mede-

ХIII.

Мије згода . . .

Није згода дошла, великаши трубе,

Није згода — веле — што скут Муји љубе;
Спавај Роде спавај, још освитак није,
Још је рано спавај — док сунце огрије.
16

Код таквијех вођа спавај роде јадни,

Очекуј мирно док осване дан;
А нек вољно бјесни Османлија гадни
Нека дом ти руши, нек ти скврни храм!

Љутим врагом с" кољу поносити борци,

За слободу с" боре храбри Црногорци;
Рјеком крвца тече, земља се потреса,
Треском се разлежу и сама небеса.
Јевропа се диви снази србског лава,
ће се с Идром бори без задруге сам:
Великаши вичу: нека Србство спава
Није допла згода, није јоште дан!

Лав са Идром сврши љути рат крвави,

На Балкану с' ватра вулканска запали;
Исток се узруја, Цариград с" узмути,
А Мују спопаде страх и трепет љути.
Помоз Боже јаки с тог небеског свода,
Шlјело Србство кликну у свој жарки плам;
Великаши опет: није ово згода,
Спавај Роде мирно док зaбјели дан!

Благо роду јадном — куку славо наша 1

Благо тужној браћи код оваких паша;
Неплаши се Мујо, душом се небуни,
Само великаш"ма с златом сандук пуни.
А ти роде чекај док ти згода дође,
Великаша твојих чекај сјајни дан:
Ти си свикнут мраку, слушај мудре вође,
Згода ће ти доћи кад и судни-дан 1
 g:
ХIV,

Напни Дипломати...

Сува јесен прође, ево зиме љуте,

Србски дипломати рат с" турчином слуте;
За устанак згодни, ево доба – веле,
Чим прољеће сване да с"мегдани дјеле. –
Већ сносити није робства муку љуту,
К бојном пољу треба управити код:
Мач савладат" има јад, невољу круту,
Мач уздићи има подјармљени род!

Вјетри бјесно хуче, киша пљушти шаха,

Вејавица вије, студен стриже јака;
Звјeрaд заклон траже холује се страши,
На дан изић" бјели и курјак се плаши.
У собама врућим дипломати врли,
За устанак згодни удешују план:
За доста су Србство Османлије трли, “
С прољећем поновит" треба Видов-дан ||

Вемљопис огромни зелен стол покрива,

Међу дипломате препирка је жива;
Један виче: с војском управо к Призрену,
Други опет: боље на саму Једрену.
Трећи хоће с њоме нек с“ у Босну`ythe,
И ту улогорит" Србски главни стан
А четврти реди ратничко оруђе,
За одсудну борбу, за одсудни дан!

Новинари трубе к'о из једног јата,

Чим прољеће гране бит" ће страшна рата
Отезању млаком више мјеста нема
Ко је за оружје нек се у бој спрема. –
Дипломати већ су удесили шане,
Све је спремно, чујте, за устанак свет 1
|S

Јадни Србин чека док прољеће сване,

Да с огњишта шћера вражки измет клет,

Прољеће освану, неста зиме љуте,

Новинари храбри к'о мртваци ћуте :
ће сте вође, ђе сте? војска стоји спремна,
bурђев-данак дође, а вас јоште нема?
Ђе сте дипломати, зар у таквом миру,
Рат водити треба и надвладат" звјер"?
Бојно поље вам је на празном папиру,
А јунаштво храбро бујни шампањер 1
—љ568

ХV.

Кога чекаш...

Кога чекаш Роде мили 9

Кога чекаш Роде тужни?
Да ти ланац с руку скине —
Кога чекаш Роде сужни

У себи т" је сво уздање,

На чем туђа помоћ треба;
Чему дакле мртво дремаш,
Ил' слободу чекаш с неба?

Прошлости се Роде сјети,

Какав бјеше јак и славан;
Прени дакле душом смјело,
У снаги си ма ком раван.

Жртве треба — крви треба,

Пак да робство и јад мине;
С жртвом само — с крвљу само
Слобода ће тек да сијне.
 19
Ти си роде чим и снажан,
Оклевања тек c" окани;
Врла ђеца кадра су ти
Да застрепе пак'о сами.

Сваки помоћ себе воли,

Сваки своју корист иште;
Кога чекаш – ти негледе,
Јер ти робством ђеца пиште.

Сврхом својом у ортаклук

С злотвором се твојим друже, –
Они исти – које чекаш
Да ти крјепку помоћ пруже.

Неоклевај Роде мили,

Сјајна зора теби свиће;
Са слободом тек је можно
Обезбједит” своје биће.

Само с крвљу — с жртвом својом,

Слобода се може стећи;
Кој" с" од жртве ове штеде
Тај ће жртвом сам подлећи.

Вр"јеме лети, дан те зове,

Устај смјело роде мили ;
Слободе је вр"један онај
Кој" с" у својој узда сили.

ХVI.

Сабљу ми дајте...

Челичну, оштру сабљу ми дајте,

Труба ме зове хитам у бој,
Дремат" већ нећу, Србин сам знајте,
Та вршит" морам задатак свoj.
20

Срце је храбро, миш”ца и' јака,

Душу ми прати усхићен лет;
И с паклом с" борит" не ћутим страха,
Кад ми је сврха и позив свет!

Пољана бојна Србина чека,

Том пољу смјели управљам ход:
Побједу буди оружја звека
С оружјем хоћу послужит" род.

Додајте брже сабљу ми амо,

Па нек ме с њоме прогута гроб ;
Слободу хоћу — слободу само,
ч. Та више нећу живит“ к'о роб

ХVII,

Болесном Муји.

(При Париској изложени 1867.)

Љута боља, о жалости Мујо!

Тебе силна тамном гробу води;
Париз, Лондон узалуд с” обиш'о,
Сво љекарство њино т" мало шоди!

Болест твоја све то већма расте,

И труло ти исцјеђује тјело;
Тужна раја, којом господариш,
Већ ти чита самртно опјело.

Србин, Бугар и Грк т" оплакује,

— А и како свога госу неће! –
Што под јарном робства си их ство,
И сунчеве лишио их свјеће.

Благодарност света и њих веже,

Да ти сада дужни зајам врате;
Због тога се са оружјем журе,
По војнички да те гробу прате.
 21

Смртни удес скоро ти се ближи,

Избјећи га још имадеш л"јека:
А тај л"јек је: ваздух овај мјењај–
Здравиј ваздух даће ти га Мека.

Путуј брже и некасни, Мујо!

Здравље тражи у завичај стари;
Међу нами већ ти стања није,
Меки хитај, те се опорави 1

Пак ту клекни на гроб Мухамеда

И ускликни : шућур Богу хвала 1
Што с" уклони од сјеверног вјетра,
И ћаурска пламена ханџара 1

ХVIII.

БРаћи БугаРима.

СПриликом Бугарскога покрета 1867. год.)

Витези врли, браћо нам сродна!

Срећан нек буде устанак ваш!
Напред, јунаци, прегните сложно –
Та сад је за вас најзгодниј час!

Света је борба, свете су жртве,

Задатак ваш је славан и свет;
СДружите силе — доста сте снажни,
Да вам подлегне душманин клет!

Одважност, сталност Кандије храбре

Углед вам буди у борби тој:
Пак Идра нека отров просипа –
К врагу ће поћи Азиски рој!

Слобода красна тамо вас чека :

Смјелошћу к њојзи управ"те ход;
Држ"те се чврсто, држ'те се храбро –
Сљедит" ће вами и Србски род!
22

На ноге, браћо, на пољу бојном 1

На страну стрепњу, на страну страх!
Побједа славна бити ће ваша,
Зора вам зори — нестаје мрак!

—Ey

XIX.

Беahи Личанима.

Душа нам је била у цјелој милини,

Кад вас имадосмо у нашој средини :
Та може ли Србу ишта бити слађе
Него кад се с браћом састане и нађе."?
Није зајста можно описати радост,
Која нам у груди пливала је тад;
Нити ону љубав и душевну сладост,
Која наше груди обима и сад!

Сјећамо се добро они дивни часа,

Која оживљују и сад чувства наша;
Сјећамо се кад смо бадњаке можили,
И к'о права браћа уз њих с' веселили.
Сјећамо се они наздравица жарки,
Које у част роду испијасмо, свом;
А још већма наши разговора сладки,
Што их имадосмо на састанку том I

Грјех би зајста био не сјећат се тога,

Ф
Кад смо једна ђеца дичног рода свога у
Та нам свима иста бјеше прошлост тамна,
И судбина клета била нам је равна ; —
Будућност нас опет очекује славна
Да прошлост замјени и оћера мрак; —
И поврати она срећна доба давна,
У која ће наше славе синут" мрак!
 23

Родољуб је жарко прама вјери, роду,

Нека вас и даље у напредак воду:
А братинска љубав светиња вам буди,
Да и одсад жари србске ваше груди.
Пјесма нека ова буде поздрав мили,
Овострана браћа којег шиљу вам:
Срећни, здрави били соколови сиви,
Скоро опет дошли у посјети нам!

–ESTRE

ХХ.

O glaе Том Сав II.

(приликом вечерње oчeтковине у Которском Славенском

Читалишту; 1868. године).

Дух успаван Србски свуд се журно буди,

На обзорју Србства жељна зора руди;
Глупо вр"јеме прође, с њим тама незнања,
Ipoh" морају скоро и муке страдања.
Нема више стрепње Нептунове силе,
Да нам с валим грози поклопити брод 3
Холуја се тиша, катарке с" развиле,
Брод је својој мети управио ход.

Народност је лађа у морској пучини,

Мета јој је допрјет слави, величини :
Морнари су на њој родољубци дични, —
Који но су с духом храбри и челични —
Да издрже наглост бурни морски вама,
Те би јој на пут могли стати том.
Родољубцим овим вјечна буди слава!
Што одважно плове к срећном циљу" свом.

Наша лађа доста препона надвлада,

Пристаништу славном ево једри сада ;
24

Бјесомучно море побјеђено с" мири,

Права и слобода свуд се бујно шири.
Просвјета је роса она благодатна,
Која нам развија из пупољка цвјет;
Радиности башта с пространством је знатна,
Прионимо к раду, задатак је свет!

Данашња свечаност у овом заводу,

Заклад нам је вјерни народности, роду:
Да и ми напредку корачамо смјело,
И у тежње да смо једно исто тјело.
Сложно дакле браћо, дух времена зове, —
Напредку корачат и прославит род ;
Цјел братинског скупа, и сјајности ове,
Уродиће зајста Едем — рајски плод!

Слава буди теби 1 женски поле красни,

Данас ви сте нами вјерни доказ јасни, —
Да и ваше њежне за род пламте груди,
Чим надање жарко наше душе буди; —
И чувства нам већма усхићује млада,
Да схватисте и ви задатак ваш свет.
Ви сте нами узор, побуда и нада,
Ви сте нашем роду красни вјенчев сплет ||

Радост буд и нами браћо Омладино!

Што је згодом овом и нам данак син"о, —
Да млађаној души крила развијемо,
И с полетом жарким к небу с" узвијемо,
Будмо браћо душе сталне и челичне,
Лаћајмо се рада, предузмимо лет;
С нам су родољубци и Србкиње дичне,
Напред браћо сложно, задатак је свет!

Кад се наше душе, срца силе сложе,

Ко нас тада сложне раставити може!
 25

Слога народ силним и побједним ствара,

А неслога клета руши и обара.
Уздигнимо дакле молбу светом Сави,
Србске лозе Он је узорити грозд;
Нека нас предводи напредку и слави,
И од сваке „бједе спасе Србски род!

—ВЕКОВЕ–

XXI.

Да женимо Род.

Пет вјекова тужних, пуни туге, јада,

Ево већ истичу, од кад Србство страда ;
Доста бјеше муке и тиранства клета,
Доста Србству црних проминуше љета !
Дуго је са надом удовао тужан,
Што још нико није под небесни свод;
Али већ је вр"јеме, да небуде сужањ,
Ево дође доба, да женимо род!

Старо љето јучер у вјечности прође,

Ново љето данас на владање дође,
C старим годом нек нам црни данци мину
А са новим срећни нек Србству засину 1
Оставимо мирно прошлост оплакану —
Нек у гроб почива на Косову том!
А будимо спремни, с новим Видов-даном
У сватове, поћи милом роду свом!

Је л' вам знана љуба нашем роду слична?

Та то је слобода љепотица дична I
Плетимо им, браћо, поносите вјенце,
Љубави и слоге уметнимо цвјеће 1
Похитајмо с њима са оружјем свјетлим,
Дочекат" их славом у тај Призрен-град,
26

И допратит" смјело пред олтаром светим,

Нек с тим браком Србству зора сине тад.

Неумрле сјени предака нам славних,

Устаће и оне из гробова тамних,
Кум ће бити Душан, кнез Лазар прикумак,
А барјактар дични, Реља крилни јунак;
Милоп с Краљевићем два ђевера млада,
Стари сват пред свима витез Југ-Богдан;
Браћа Југовићи нек чауше тада,
А војвода нек је Страхнњићу бан!

Четир сестре дичне, к'о четири бора,

Херцеговка, Босна, Србија, Црна Гора,
На весељу брату, роду свом ће пренут
И сдруженим силам” Србско коло кренут.
У том колу, браћо, хватајмо се сложно,
Нек с њега затутњи плави неба свод;
Јер тек само слогом Србству јесте можно,
Вјенчати слободу за свој мили род!

XXII.

bОсни.

Славна Босно поносита земљо,

Србског рода ти си снажни уд!
К"о даница звјезда Србству сјаше,
Пре но што те свлада душман худ!

Повјест Србску име твоје краси,

Србској круни ти си алем драг!
Под мачима твоје ђеце врле,
Грабежљиви многи клону враг.
 27

Судба клета и грозно Косово,

С Србством цјелим помрачи ти свод:
Тештих мука робства нечувена,
Тужно јеси окусила плод 1

Цвјетне твоје церерске равнине,

Опустоши бјесно Осман клет;
Благостања, плодности обилне,
Пет вјекова ев" да т" свену цвјет!

Дуготрајном робовању твоме,

Најпосљедњи сад избија час!
Посестрима твоја Србска вила,
Са Авале уздиже ти глас:

Устај, устај сестро Босно славна

Стреси ланце звјерског робства тог:
Устај брже слобода те зове,
Буди сина дична Рељу твог 1

Диж" се Рељо крилати витеже,

Сједај коња, пламен трзај мач :
Те окупљај Бошњаке јунаке,
Да већ једном мајки стиша плач I

Турско робство што ти браћу стеза,

К"о самртник издишује сад:
Друга опет хала зија с прека
Која т" Босни_страшни грози пад!

Турско робство с нечовјечном муком,

Тек живота коснуло се твог;
Хала с прека смјера само на то,
Да те лиши и имена свог!

Диж" се Рељо!"оклевања није,

Босном пуштај бојне трубе глас:
Под барјаком твоју браћу скупљај
Јер у борби тек је Србству спас!
26
Само борба и одважност стална,

Може хали осујетит' пл'jен;

Босна круни србској припада,

Диж" се Рељо, значај брани њен!

—ЕOGORE—

XXIII.

Сад је вијеме ...

Кога Србска мишца служи,

Ко је Србин прав;
С бритким мачем нек похита
Бојипту на јав.

Оклевања више нема,

Већ устајмо сви;
У ком срцу жарка крвца,
За слободу ври 1

Робовасмо пет вјекова,

Ко нико на свјет;
Сад је вр"јеме да се сруши
Робски манац кмет!

Из гроба се Душан диже,

Славе наше сјај!
Да пузењу Србског рода,
Већ c" учини крај!

И са Србске земље шћера

g.- Aзијатски рој;
.у С тога, браћо, сад ил' икад—
"ACви напред у бој!

Trom se on me,
Свиће Видов-дан!
 29

Ко гођ жали крвцу лити,

Нек га туче срам!

Призрен-граду, хајд"мо смјело,

Круна нам је ту;—
Ту је злотвор закопао
Славу нашу сву:

Отуд к Босни, србском рају,

Управимо ход!
То је звјезда која трепти,
На наш родни свод!

С Босне хајдмо Милешеву

Дичном храму том I
Ту нас чека свети Сава
У наручју свом.

Немањића ту је легло,
Дично и на глас:
Црногорци, браћа наша,
Ту ће сусрест" нас.

Ту ћемо се скупно сдружит",

И развити рад;
И ту ћемо руке пружит"
За спрат" покор, јад!

Са Ловћена и Авале,
Виле кличу нас;
Већ хитајмо врла браћо,
Важан куца час!

С мачем дакле хајд"мо сложно,

У наш србски стан; „
Ту нас зове слава стара
Зове Видов-дан!

----евеКвакв-
З0
У ХIV,

Ој Милоше...

Ој Милоше србска дико славна, -

Ускрсни нам из тог гроба тамна;
Тргни силан свога мача љута,
Пресјеци нам манац робства крута.

Одасвуда тебе храбра кличу,

Србски синци на гроб ти се стичу :
Бранковића нећеш више наћи,
Да ти вјерност пред Лазаром тлачи.

Србска земља с жарким пламом гори,

Душманину неће већ да двори;
Већ Милоше устај нама славни,
Срби су ти за бој одвећ справни.

Коњиц тебе оседмани чека,

Домовина с тобом тражи л"јека;
Чуј Милоше! Видов-дан ев" свиће,
Устај брже — србски род те кличе!

ХХV,

- Молитва Богу.

0 1 пресилни Творче саздатељу свјета,

Непостижна тајно, царе свих планета;
0! преблаги Боже својега створења,
Ког" с трепетом служи сунце и в"селена.
Ја малени мравак са страхом смиреним,
Молитву уздижем вишњем трону твои;
Молим Ти се Творче са срцем скрушеним,
Сад ил' икад помоз Србском роду мом!
 Зl

Смртни бјеху грјеси мојих прађедова,

И заслужна казна Косовскога боја;
Али већ утоли Твог праведног гњева,
Некмач робског бича над Србством несјева.
Прости, Творче прости! вјерном Србу Твоме;
И молећи његов саслушај глас:
Царе врх царева! смилуј с" роду моме,
Те слободи жељној руководи нас!
-–-966--

У1.

Састанку СР беке Омладине

у Бечкенеку год. 1868.

Срећни данак Србству поносито руди,

А с" радоcћу србске с" преливају груди;
Родољубна чуства к'о пчеле се роје,
О брацком састанку Омладине своје.
Поноси се Србство, та имадеш чиме, —
И најсрећниј данас торжаствује дан;
Јер састанак овај храбре Омладине,
Утемељит тежи твој просвјетни храм.

Просвјета народе до славе успиње,

Руши робства ланце, — гони мрачне тмине;
Просвјета и Србство увјенчат" ће славом,
Да слободом сине у животу јавном.
Радуј с" дакле Србство, срећни дан доживи,
Јер сунца просвјете теб" осија зрак;
Омладину милу нек ти Бог поживи!
Та она т” је стубац за будућност јак.

Весели се и ти Омладино мила,

Роду и теб" расту соколова крила;
С крилма тим ће с" винут кнебу у висини,
И слободом допрjет својој величини.
32

Срећно Србство данас састанак ти слави,

Јер у њем прозире за будућност плод:
Бодрим духом браћо пребивајте здрави,
Напредујте сложно — ускрснут ће Род!
-c-c-CEG-ove

XXVII.

МИТИ ПОПовићу.

Читао сам пјесме твоје

Пуне ватре, пуне чара:
Из њих видим, да ти груди
Препуне су родног жара.

Познао сам, да ти бољи

У њих срце мелем иште;
Прозрео сам тежки јади
Да ти србско срце тиште.

Та и мени исте боље

Раздиру ми срце младо;
Па с тога ти пјесме волим
И с њима се дружим радо.

Пјевај даље, брате мили!

Тек јунаку пјесма служи;
А кукавац нек се крије,
Нек у тами вавјек тужи!

Србину је пјесма сродна,

Јер му она тугу блажи;
Пјесма Србу чуства буди,
Да пропалу славу тражи.

Пјевај, докле небо наше

Рујне зоре зрак осјени;
А кад ова ноћца прође,
Нек ти перо мач замјени!
 53
ХХVTIL

Милици Стојадиновића СР бKнЊи.

Красни вјенац роду, што га с" пјесмам" справи,

Јесте зајста дичан, да те Србин слави;
Ти с" у Србству прва у твојему полу,
Која смјеле уђе у пјесничком колу.
Теби првој хвала заслужна припада,
Ти си дични узор красног пола твог;
Стобом се поноси Србадија млада,
Јер си врша кћерца дичног рода свог!...

Пјевај даље пјевај, пјевај, сестро мила,

Жарком твоме духу сасвим разви крила!
Помрчина бјега, зора Србству руди,
У вилинске гусле весело загуди!
Буди, сестро, буди и друге све твоје,
Да у колу с тобом сложно буду том;
Нек заставе везу за јунаке своје —
Живи, сестро, браћи, живи роду свом!

—EGRE—

ХХlХ.

ЖЕАЈНОСТИЈЕВ

мученичкој враћи и врлим Витезовима војеног

sрода „РAДЕШКИ, који су постали жртвом
огњене смрти дана 8-20 февруара 1869.

По већој страни ђе Славен живи,

Запјевка с” ори — жалост се шири:
Туга обузе синове рода
За врлом браћом с „Радецког, брода,
Што их водени прогута гроб
3
34

Ах! кмета судбо — случају злобни,

Ах! ватро звјерска — злотворе кобни;
Ви сте нам браћу сатрли дичну,
Схраброchу својом Херкулу сличну;
Нестрепећ вашу невјерну коб.

Зар Нептун такву милост осјећа,

За оне — које с славом увјенча; —
На Вишке волне водене своје,
Да „Вулкан“ грозни к'о шаку проје
У прах обрати витешки створ!

Ах! мили роде худе си среће,

Јер ти овакво китњасто цвјеће; —
У бездну мора немило вене,
Које ти у свјет притече цјене,
И које т" бјеше поносни бор!

A и ми с родом синци смо тужни,

Очи су наше извори сузни;
За врлом браћом — што против врага
Прослави с" њима челична снага,
Дворећи царство, бранећи дом!

Прeблагом Отцу — Творцу вселене,

Дижимо браћо молитве смјерне;
Нек с вјенцем славе едемска цвјећа,
Мучену браћу нашу увјенча
Са вјечним миром у царству свом!

— ЗВОЗЕ
 25
ХХХ.

Далмацији.

Славска земљо, шта" л' дочека тужна,

Какви на те наиђоше дани;
Да те злоба туђинска и кужна,
У гроб тамни хоће да сарани?

Звонимира, Немањића славних

Земљо света поносна и сјајна;
Ти запамти опасности крајних,
Ти сазнаде силу Дијоклецјана. –

Ти издржа навалу Авара,

Ти надјача холују с громови;
Теби Осман незададе квара,
Ти херкулски незгоде преплови.

Ти попрати многа тамна вјека,

А народност цјеловну сачува;
Грозност Марта и Нептунска смека
Теб' не свлада ни с мора ни с сува.

Лава с лиши, ал' подрани гују,

Што т" излеже многе гује кмете;
Да ти родни славски ваздух трују,
И светиње оскверњују свете.

Оне данас теби замке праве,

И народност одричу прастару;
Оне теже да те лише славе,
Да ти језик и права сатару.

А какве су те делије силне,

Што поноса дирају се твога? –
То су вране црне из туђине,
Које храниш крвљу срца свога.
З6

Оне тебе од родних сестара –

Славоније и Хрватске, туђе;
Оне т" ваде срце из њедара
С" изродима, што су им оруђе.

Нечовјечност преподлога лика,

Врлина је тим вранама клета;
Кад и личност сами заступника
Самовољи њиној није света.

Далмацијо! Смиљанића мати,

Шта л' дочека у просвјетном вјеку;
Да т” развитак незнан туђин крати,
И самрт ти навјеcћује прјеку!

Докле ли ћеш, земљо мученичка,

Својом крвљу совуљаге жирит”? —
Докле ли ће удвора крвничка
По теби се јаничарски ширит”?
--Ro

XXXI.

ЗAВЈЕPA.

a Tрагични у момак Косовским

МИЛОШ, МИЛАН, ИВАН.

Милош.

Витештво, вјерност тако л' се цјени,

Такве ли вјенце њима се плету;
На пољу бојном хитајмо брже,
Опрати љагу на видик свјету!
Милан.

Увреду нашу тек спрати може —

Анџар пламени, јуначка крв.
 ::

Иван.

Духови, срца нек нам се сложе

Мурат ће силни бит' нам к'о црв.
Милош.

Видов-дан бјели сјутра освиће,

Путујмо браћо у турски стан.
Милан.

Невјерам" Лазар нека нас кличе,

Свједочит хоће сјутрашњи дан.

Иван.

Клевете црне Бранковић клета,

Неће нам смести витешки план.

Милан.

Оправдат вјерност дужност је света,

Вуку нек буде вјечити срам.
Милош.

Говору дугом мјеста сад нема,

Сједајте коње, трзајте мач!

Милош, Милан, Иван

(укупно).

А Мурат нека с ордијом креће,

Подврћи Срба да му је роб;
Та Србин њему подат се неће,
Та шре ће волит" пригрлит” гроб. –
Најпрве жртве за Србство мило,
Пре зоре сјутра бит" ће мо ми;
Јесмо ми роду невјерно крило—
Невјерство наше познат' ће сви!

—вOGORE—
 У ХII.

Бад њ И ДА П.
—аван

hovom Да предузме владу,

Укажи свјету румени зрак; У лаганом ходу
Жељно те Србин јутрос изгледа Хитро се успиње
Да му саћераш у бездну мрак. На небесном св0ДУЗ

Изиђи дични украсе неба - Заручници зори

На тај небесни узвишен трон; У загрљај иде,
Ко млада нева на сусрет хитај С гледом звјезде гаси
Сунашцу жарком, драгану свом. Да му незавиде.

Изиђи зоро, изиђи скоро, Нек с драган с драгом

Укажи свјету радостни дан; Горен грли, љуби,
С највећом славом Србство те чека Остави се неба
С тобом му свиће и Бадњи-дан! — И вр"јеме негуби,
H
H. H. КgeMJви поглед сврати
Србство има обичаја славни". Да видиш милина,
Које чува од времена давни"; Бадњи-дан какви је
У њим" живи дух нашег народа, Међ' браћом Србина:
У њима је дичност нашег рода;
Они су нам повјестници свјећа. Чини ти се земља
Те потомство на праотце сјећа; Бит" у правом рају,
Они су нам залог од старина, He secеле тече
С којим" Србин дичити се има; По свакоме крају;
У њима се вр"једност рода види,
Проклет био – кој с" од њих стиди На све стране врви
H
4. НА Народ да те срета,
Eво браћо ево Свуда чујеш усклик =
Зора веће зори, Здраво многа љета!
Даница је звјезда
К"о сестрица двори; Одтуд пођи даље
Кроз зелену гору,
Доласку се њеном Чут" ћеш лjeпе пјесме
Природа весели, E, The се „по њој ору;
A"плаво се небо
Ружично румени.
А уз пјесме скупа
Са истока одтуд Сјекире гђе звече,
Сјајност с" веља диже, Јер ту Србин бадњак
Све се већма шири Бадњем-дану сјече.
Све долази ближе.
Чија је то сјајност До њега Србкиња
Тако силно свјетла? радостном клику,
То је жарког сунца Пјевајући бере
Цара свих планета! Зелеш-моворику,

К"о ријеком тече
Свуд весеље бујно.
Из подрума Србин
Вуче вино рујно.
С њим на таван носи
И остала пива,
А међ' стадо бира
Претила пецива.
Уз то дођи, виђи
Радост дјеце мале,
У каквој се игри
И весељу дале;
Пјевају по кући
I несташно скачу.
Радујућ" се дару –
Божићнем колачу.
To весеље л"јепо
Цјели данак траје,
А нова свечаност
Са ноћу настаје.
--- --
48
Свјет је овај различите боје —
Што у тајни скрива лице своје;
На времену точку се окреће,
3;":":
ратак јесте живот нашег вјека,
Данас јесмо сутра смрт нас чека;
Кроз живот нас прате много бједа,
Задовољство што н"уживат неда.
Неправедно с" човјек на свјет тужи
Јер страстима својим подло служи :
Са свјетлости те г" у мраку воде,
Немир, туге с њим се лако сроде –
И срце му са савјешћу гложе,
Док га мртва у гроб неположе.
Истина је на свјет није стално,
Ал' с" у њему може живјет славно;
Оним", који сложно живјет знају —
Тим' се ствара овај свјет у рају:
Срећан народ који с" вјенча слогом
Тај је у сродство свишњим самим Богом.
Слога јесте извор сваке среће,
Сложан народ и планине креће;
Слога чини да напредак цвјета,
Слогом с” руши свака сила кмета;
Слогом Србин бити може дичан,
И у снаги баш Ахилу сличан;
Слогом Србин бити може славан,
Да му рједко други бива раван;
Слoгoм само Србин може роду
39
Повратити славу и слободу;
Слогом само Србин много вр"једи,
Слогом врага може да побједи;
Слогом Србин неплаши се лава,
Слогом Србска ускрснут' ће слава;
Слогом Србин робство може стрести
И са страхом душмана затрести;
Слогом само међ' браћом Србима,
Процвјетаће србска домовина,
Зато браћо слогу приљубимо,
А неслогу од нас одтуримо.
Са неслогом државе се руше,
И народи у робству се гуше;
Са неслогом, слава, срећа вене,
И најсилниј под слабијим стење;
Са неслоге и пропаст се снрема,
“,“ ,“,“
неслоге је ,“,“
и Србство пропало,
И душману у руке с" предало;
Неслога нам одузе слободу,
И оцјепи крило Србском роду;
Неслога нам сву славу обори,
И туђинцу Срба робом створи!
Снеслоге је многи народ пао,
ће је она тује црни ђаво. —
Хајд" неслого од нас се удаљи,
Јер су Срби добро те познали;
Хајд" у бездну и море се дави,
Јер Србима веће зора плави;
Сунце бит" ће скоро да се роди,
Србин хоће живјет у слободи.
Слога срећу народима прати,
А љубав је права њена мати;
Љубав опет кћи је самог Бога
И царица од свјета овога;
На земљу је сам Бог посла” снеба,
Зато њој се подчинити треба.
Благо свуда, куда слога влада,
Јер ту човјек од страсти нестрада;
Злоба, мржња, са завинiћу бјежи,
Од онога, кој к њојзи тежи:
Завист, немир, човјека не сјеку,
Под нiом живи к'о у златном вјеку.
BE
4. 48.
У коло браћо, у комо слоге,
У љубав чврсто држ"мо се сви;
На страну бац’мо, мрзост и злобе,
У коме права Србска крв ври.
Тежње и мисли нек су нам једне,
Обштој цјели нек тежи свак;
Здружена браћа, јаке су стјене
У љубав, слогу, Србин је јак.
 40
Кад скупно силе склопимо наше, У накрст бадњаке
Ласвo нам ј" свладат” душмана свог; На ватру ставите,
С њихoвoм силом нек нас неплаше, Пак са часним крстом
Снама је правда, с правдом је Бог! Сви се прекрстите;

у коло браћо, у коло сложно. На сваком бадњаку

Poбство залази, немајте стра;
Cдружени слогом, све нам је можно,
Зора слободе већ нама сја!
SE
46. 4.
Дан се мраку клони, и сунце залази
Свјетовима другим, свјетлити одлази;
Ознојен од труда владајући с даном
Иде те се купа у мору пространом;
Гледале га горе, брда, и планине,
Како силан рони у морске дубине;
Утонуше гледећ" у р"јеку милина,
Те им лице стече бајног руменила;
Ал' и та милина мало им потраје,
Ка" све друго кратко што у свјету траје.
Ноћ се одтуд диже, одкуд сунце зађе,
У таму обвија, што пред собом нађе;
Са копреном црном разастре небеса,
Чудна су ти Боже дјела и чудеса!
Одовуда опет нек'ва сјајност сјеца,
Ta je cјајност знади бл' једoга мјесеца;
По небу ко наша поносно се шеће,
Нејзбројно стадо звјезда себом креће;
Те по шлавом небу к" кандила свјетле,
И к'о бисер-зрно на вјенчићу трепте.
Остави мјесеца нек те цвјезде пасе,
Чуј сад славу звона гдје нам Божић гласе
А уз звона звекот пуцшавине јаке,
Хајд"мо брате кући ложити бадњаке. —
4. NO
Ватра на огњиште
У пламену гори,
Запјевајмо браћo
Нек се кућа ори;
Пак одатле сваки
Нек бадњак пригрли,
На огњиште с њиме
Да га ватра грли;
Домаћице мила
Носи бардак вина:
А шеницу бјелу
Сад посши над свима;
Пак са свјећом дођи
И бадњаке срета,
На здравље ти Божић
И на много љета!
Пришалите свјећу,
Да нам Бог да здравље
Напредак и срећу;
А са рујним винцем
Свакога залијмо,
Нек и они пију
Нек се веселимо.
Донес" те ми амо
Шарена бардака
Хоћу с њиме напит
У славу бадњака:
Здраво здраво били
Дубраве јунаци,
Becели нам били
Божићни бадњаци!
Много љета Србство
Наше веселили,
И радостно уз вас
pби вино пили! –
S
48 HE
Остав" бадњаке нека ту горе,
Још има доста до рујне зоре;
BeЧера давно на астал чека,
Без рујног вина нема нам л"јека;
Пиринач, зеље, у тањир стоје,
A pујно вино! ам јунак тоје!
Побратим мој млађаног вјека,
Гледи га како вјерно ме чека; —
Евоме побро, евоме к теби
А тко се с тобом братио неби?
Кад ме спопану жалости бјеси,
Ко бољи од теб", да ме утјеши;
Стобом се рушу немири јади,
Огорчен живот с тобом се слади:
Ко теб' нељуби и радо нема
Тај човјек није него је свиња. —
За асталом браћо редом посједајио
Првенства међ нама нигда негледајмо
За влашћу нетреба нигда се грабити,
Ко заслуге има ње ће вредан бити;
Тешко том народу ђе се власт отима,
Јер са тијем годи самим душманина:
Нек влада ко може, нек слуша ко има
Пак ће права љубав бити међу свима.

Шта си побре стао, или ти се дремље,
Начем шосљевино каднасу гробспреме
Да чудна ми Срба!- да чудна јунака
Наточи ми брате шарена бардака,
У славу и спомен Христова рођења!
Испит'ћу га сада некмуј" виша ц јена:
Здраво браћо здраво, рујно вино пијли
0тачбину милу скорим посвојили. —
Сад донес" барута жз ђедове ћесе
Да напуним ове празне самокресе,
Нека дадем гласа да нjeсмо заспали
Нити да смо с вином у пјанство се дали,
Већ да смо умјерени и да смо трезвени
И свак од нас знаде оружје да цјени.
Латите се браћо и ви сви пушака
Ако сте потомци косовски јунака;
нека ваздух јекне нек се земља тресе
Нека чују Срба како с огњем креше. —
41
Други ми бардак наточи брате,
Живота нашег волна се брод,
С њиме ћу напит нека сви знате
Да живи Србство и Србски Род!
Негу6'те вр"јеме већ вино пијте,
Срамно је Србин да буде роб;
Кад згода буде и крвцу лијте,
На бојном пољу славан је гроб.
Слобода Србу свагда је сладка,
У славу њену напијмо сви;
Та смо унуци Краљевић Марка
Србскога рода, синци смо ми!
Весело браћо! Бог правду штити
На исток-сунцу указа с" мај; —
А ви у паклу ! — варвари клети,
Beh србске зоре заблиста сјај! –

Трећи ми бардак још дајте лако,

У Тројству Божјем силна је моћ :
Поноћ већ куца спавајте сладко,-
На здравље браћо добра вам ноћ! –
 У 111.

Болест моја.

Страшна болест притискује

Ах! мој живот млади;
Рањено ми срце тиште–
Преголеми јади.

Чуство ми се смртно бори

У болане груди;
А душа ми к'о очајник —
Којекуда блуди.

Очи моје наводњене

Грозне сузе лију;
А уздаси кроз груд ми се —
Ко курјаци вију.

Фрума ми је ућутала
К"о да неког тужи;
Црни сјети, силни јади
Сад су моји друзи.

Ilјесме моје некад пуне

Жара и милине;
А данас су испуњене –
Немиле горчине.

Сунашце ми тамно светли,

Још тамније звјезде;
А облаци к'о помамни —
По небу ми језде.

Бола ова прекраћује

Течај мога вјека;
Та имаде л' игђе, Боже!
За њу каква љека?
 A

Тјелесна ми боља није,

То знадем за цјело;
Већ душевна, што је тешко
Уставит јој врело.

Врело њено извирује —

Из прошлости тамне;
Која Србство јоште гони
И чемери дане.

Стога јесте тако грозна

И љека јој нема,
Док гођ буде мило Србство
Да у робство дрема.

А чим му се робство стресе

И слобода с" врати;
Тад ће моја боља нестат"
Што ми живот крати.

С"ускрснућем србског рода,

Пребољет" ће душа;
Изчезнућ' ће с неба мога
Облаци и тмуша.

Смирит" ће се бујно чуство,

И борење волно;
Oздравит" ће груди моје
И срдашце болно.

Нестатиће уздисаја,
" Ти лептири клети;
Сунце ће ми са звјездама
Зрачније да свјетли.

Фрума ће ми тад издават"

Анђеоске гласе;
А срце ми кроз радостне
Lмиват ће таласе,
44

Пјесме ће ми бити пуне –

Сладкозвучна склада:
А с" њима ће с"к небу узвит'
Моја душа млада.

У слободи рода мога,

Тек налазим љека;
А иначе — масно може,
Смрт ме зграбит" пр"јека, —

Да са тугом нев"jек уснем —

На дну тамног гроба;
И к'о цвјеће росно свенем —
У млађано доба!

--God-a

ХХХIV,

Уједињеној Омладини СР беској на скуп

штини у великој Кикинди 1869.

Сложно браћо! оклевати није,

С" добрим духом корачајте смјело;
Сијелост вашу ко" да свладат" смије
И превратит" узвишено дјело?

Напред браћо са зубљом просвјете,

Јер обстанка без ње Србству нема;
А нек грају изродице кмете,
Вами вила китњаст вјенац спрема.

У начело све је Србство с вама,

За слободу буд"те борци сиви;
Честит сакуп, срећна радња сама,
С Омладином нек Бог Србство живи!

—easesse- _
 45
ХХХV.

Хајд"мо бРаћо...

Хајд"мо браћо сложно хајдмо,

Застава се красно вије;
Труба зове — хајдмо хајд"мо,
Супрот ко нам стати смије?

Челичне су наше груди,

А сврха нас води света;
Хајд"мо браћо зора руди,
Подлећ мора сила кмета.

Народност је мртво тјело,

Кад слободе своје нема;
Зато браћо хајд"мо смјело,
Србство не см“ је већ да дрема.

Слобода је сврха света,

Хајд"мо смјело труба ори;
А нек чељуст зија кмета,
Србин не см је већ да двори.

Дремали смо четир вјека,

Туђину смо измет били;
Ни одкуд нам не би л"јека,
А за другог крв смо мили.

Та и ми смо на свјет људи,

Вр"јеме нам је тражит своје;
Зар душмани дивљи, худи,
За нељуде да нас броје.

На што живот тужном робу,

Ког слободе зрак не грије;
Боље му је бит у гробу,
Да га земља сунцу крије.
46

Слогом нам је свашта можно,

Дух Душанов врх нас бдије:
Хајдмо браћо, хајд"мо сложно,
Застава се красно вије! —
—-2236036-
ХХХVI.

ПИ ја љубим...

И ја љубим — жарко љубим

Луче једно одвећ бајно:
То ми луче души свјетли,
Као небу сунце сјајно.

Красна ли је та љепојка,
За којом ми груди горе!
Анђели би — да је виде —
Сишли с неба да је дворе!

Лице јој се к'о сњег бјели,

И по њему румен шеће.
Као зраци рујне зоре,
Кад просине у прољеће.

Очи су јој дражи пуне,

Сјају, трепте као звјезде,
Које тамном тихом ноћи
Преко плава неба језде.

К"о јањешце умилна је,

А невина к'о голубче;
Пак одрећи може л' когод,
Да ми красно није муче!

Погледа је зрачна, хитра,

К"о кад муња небом сине:
Та може л' се ико дивит”,
За чем душа моја гине!

—GOGORE
 ur
ХХXVII.

Нек се сквије...

Нек се скрије зора рујна

Испред твога лица красна;
Јер тек моју душу зрачи
Дражест твоја љубка јасна.

Жарко сунце с" своји зраци

Нек не свјетли небо моје;
Мени грију два сунашца,
Два сунашца... очи твоје!

se
Славуј нек ми од сад ћути
Са умилним гласом својим;
Јер се млађан већма сладим
Мелодичним гласом твојим.

Вишњи Творац свог анђела

Нек нешиље мени с неба —
Та ти си ми дични анђ'o,
А други ми-начем треба?

Ти си мени зора рујна,

Ти си моје сунце сјајно;
Ти си славуј— ти си анђ"о,
Ти си цвјеће одвећ бајно!

Тебе једну сврху свега

Душом, срцем силно волим;
Сјенка твоја преда мном је,
И кад млађан Бога молим.

-EGORE
 XXXIII.

Пзневјегена нада...

Aо свјете, издајица кмети!

Aо надо, тужна и преварна!
С Богом остај обманљиви санче!
С Бoгoм и ти, жељо сухопарна!

CБогом красни поносити цв"jeтe!

Заман моји сви за тобом труди,
Да т” пресадим у бостану моме
И да т"паднем к'о пчела на груди!

Au" немарност — вода је поњела!

Намјеру ми бједном осујети;
Те ми звезда с младог неба зађе,
Да од мене срећнијему свјетли!

С Богом, дакле, моја звјездо сјајна,

Бајно муче и анђелче рајско!
С Богом, вјечна успомено дична!
С Богом — с Богом моје цвјеће мајско!

С Бoгoм и ви њежни уздисаји,

Који бјесте малени лептири,
Ово цв"jehе што сте облeћали
Дању ноћи на лагани крили!

С Бoгoм и ви, пјесмице љубавне!

Нек вас други одсад пјева, пише;
С Богом, госпе, с Богом, љепотице,
СВогом свјете — нетребаи те више!

--Novo
 \ x \!\,.

Растанак.

Стужним срцем и сузним очима,

Поздрављам те Анко моја мила 3
Срећан нут ти моје срце жели,
Докприспијеш здраво својојцјели.

С Бoгoм, с Бoгoм о вилински створе!

За тобом ме тешки јади море;
0Чи твоје милостне и бајне
На мом небу бјеху звјезде сјајне.

Те ми звјезде за гором залазе,

И на вјеки с очих ми одлазе;
Низ то море парабродом мете,
Да од мене срећнијему свјетле.

Параброде још некрећи сада,

Јер т" заклиње моја душа млада:
Тужна жели с Анком да с" опрости,–
С њом с" лишава дражи и милости.

С Богом, Анко. мој голубче бјели,

Клета судба од мене те дјели;
С Богом звјездо и анђелче рајско,
Путуј, срећно моје цвеће мајско.
-“Oslo:

XL.

На Милкином гнеобу.

0ј! претамни и жалостни гробе:

Тужни дворе и злотворе мој!
Јер најдраже шта на свјет имадох,
То ми скрива меден камен твој.
4
50

У теби ми сладке наде лежу,

Мојој души које бјеху сјај;
. Ал' ту сјајност ти за навјек згаси,
И животу мом приближи крај!

Кроз тебе ми радост, мир пропаде,

Несносан м’је с тебе пост"о свјет:
У теби ми ах! у праху труне,
Моја Милка – мој поносни цвјет!

Гдје су т” Милко звјездосјајне очи?

Гдје ли твој славујеви глас?
Гдје ми љубка румен — медна уста?
Гдје вилински онај витки стас?

Гдје т" је љубкост ружичнога лица?

На ком сјаше божанствени зрак;
Све у једном тренутку нестаде,
Све прогута тамни гроба мрак!

Гдје си Милко!ја те тужан кличем,

Клечим, плачем на кам гроба твог;
Пробуди се већ анђеле красни,
И обгрли сад драгана свог!

На чем тужит кад помоћи нема,

И на гробу нарицати том;
Дођи смрти — пригрли ме тужног,
А ти гробе саставиме с њом!
-ревре

XLI.

Кад би млађан...

Кад би млађан у пјесмици мого,

Дивотанче тебе опјевати;
Тражит" више ништа неби хтио,
Од свег свјетског блага што се злати.
 51

Кад би млађан, — тебе луче красно,

Уздић” мог"о до данице сјајне;
Све би звјезде за ме тамне биле
Код твог сјаја и љепоте бајне.

Кад би млађан такву силу им"о

Да т” претворим у сунашце жарко:
Желио би да и поћи тамном —
Кад дању свјетлиш ми једнако.

Још када би — твоје устне медне —

Мог"о љубит" к'о пчелица цвјеће;
СBoгом свјете с душом би узкликно:
Љепшег цвјета у теб" цвјетат” пеће!

-“GODGч

XLII.

МОТ Луча ПОРТPe!

Љепшега створења || Твоји глас надмаша

Баш не створи Бог; || И анђелски звук;
Ка" што си ти луче || Камо л' неће виле
Занос срца мог. || Поносити, струк.

Гледао сам зору || Без срца би био

И њен рујни лик; || Кано сињи кам;
Ал' прам лица твога || Љути би ме тук'о
Пи сравнит' јој слик. || Шред свијетом срам. —

Сматрао сам звјезда || Мртвим бих се мог"о

Трептајући сјај; || Баш назвати жив;
Ал' прам твоји очи || Био би природи
Бљесак шта је тај7 || А и Богу крив:

Славуја сам слуш'о || Кад за таквим створом

Умиљати глас; || Као што си ти;
Сњевао сам Виле || Небих љубав чуо
Поносити стас. || Да ми у груд ври!

—SAGGSE—
 ХLIII.

За чим ТУЖИМ . . «

За чим тужим? — још ме питаш,

Звјездо моја сјајна;
Како л' могу да нетужим,
Вило обајана!

Зар незнадеш Видов-дан је,

Мој голубе бјели,
Пак су ми се тежки јади
На срдашцу свели.

Те ми груди болом јече

Од љутијех рана;
Јер се сјећам успомене
Тужног Видов-дана.

Судбине се црне сјећам,

Што с њим Србство снађе,
Кад нам слава са неслоге
За облаком зађе.

Пак непитај, за чим тужим

И проклињем Вука,
Beћ, Српкињо, и ти данас
Тужи са мном скупа!

-29С

ХLIV".

TPazКИШЕ ЛИ . . .

Тражим ли ми срце
Moj анђеле с неба?
Срце сада недам,
Јер ми роду треба.
 Тражиш ли ми душу
Млађану из груди?
Дао бих ти, али —
За Косовом блуди.

Тражиш ли ми љубав,
Голубице мила?
Љубав ми се за род
У освету слима.

Тражиш ли пољубца
Невина и медна?
За душманском крвљом
Уста су ми жедна.

Тражиш ли за спомен
Драгоцјена дара?
Ништа сада немам,
До оштрог анџара.

Са анџаром крећем
Потражити роду
На бојноме пољу
Славу и слободу.

Здраво ли се вратим,
Сјајно муче моје –
Живот, душа, срце
Тад ће бити твоје!
-r:bdeG

ХLY,

Кад заони . . .

Кад заори труба бојна,

Срб да с" диже стар и млад;
С Бoгoм остај луче моје,
И ја крећем с њима тад!
54

Тробојни ми барјак прави,

Нањ. Душанов вези грб;
Изнад грба круну стави,
За ком чезне сваки Срб|

Испод грба нек је ловор,

Ратоборцу он је крас;
Неоклевај луче зрачно,
Видов-дан је скоро, знаш!

У сред боја пламенога,

Развити ћу барјак тај;
И вјеруј ми смиљче бајно,
Борит" ћу се као змај.

Љубав твоја умит' ће ми,

Обилића снажну моћ:
Зато брже радњом хитај,
У бој с браћом морам поћ.

С тим барјаком вјенац сплети,

Јер већ нећу остат" робz
Жртва л" паднем за слободу,
Китиће ми "вјенац гроб
-5ooč--

XLVI.

Ако ли ћеш...

Ако ли ћеш љека својој бољи наћи,

Ил" ако ћеш вјерна у несрећи друга;
Код пјесника пођи-нећеш с пута заћи,
Бега често тишти невоља и туга.

Пјесник зна за боле, ал' неће да пузи,

Душа му је врутак чемера и меда;
Пјесник се са паклом ка" са небом дружи,
Стананога чуства стог је лица бљеда.
 55

Ако ли ћеш радост својој души наћи,

И весела друга ако л" ћеш ка' треба;
Код пјесника пођи — нећеш с пута заћи,
Он је кадар јоште звјезде снимит' с неба.

Пјесник нађе радост и кад срце тужи,

Он изводи ватру и из самог меда;
Пјесник се са вилом и анђелом дружи,
У пјесника љек је — ког спопане бједа.

, ХLVII.

За чем јоште живим"?

О преблаги Боже! за чем јоште живим?

Што л' за живот није дигни с овог св’јета;
Та л' какви је живот код тужнога срца, —
Ког за својим родом тишти судба кмета.

Молих Ти се Творче до сад непрестано,

Да већ зрак слободе и мој род огрије;
Та зора несвиће — сад Те молим само
Кад за свјетлост нисам, нек м" и па свјет није

ХLVIII.

У наРучне твоје . . .

У наруче твоје — то небјеше давно,

Кад у несвјест клонух крај тебе вило;
Срце још ми дркће, душа још ми сумња:
Да л' је то на сану ил' на јави било.
5ff)

Блажени тренутак ка" што овај бјеше,

Ах! једаред јоште да ми с неба слети;
У наруче твоје — Дивотанче мило,
Сладко би ми било заиста и умрети!

N. I. IX.

II је се н и к.

К"о холуја кад завитли силна,

Муња сјева а гром страшно риче;
Тако исто душа с" бори крилна
У грудима жалостног пјесника.

За холујом кад с" расиђу тмине,

Небо с" горди у ружичном лику;
Тако исто душа с" сјајом сијне
У грудима веселом пјеснику.

К"о лав снажни кад на браник стане,

Оштри зубе и помамно рика;
Тако исто огњем срце плане
У грудима ватрена пјесника.

К"о лептирче што цвјеће oблеће,

И над њем' се од милине шика;
Тако исто срце се размеће
У грудима млађана пјесника.
 5--
L.

„Љуба в.

Љубав је извор сваки врлина,

Љубав је Бога одојче свето;
Љубав је сјеме рајскога крина,
Љубав је смртним" зрцало свјетло.

Љубав је огањ пламени, силни,

Љубавје што но чудеса ствара;—
Љубав је вођа храбри и крилни,
Љубав је која страсти обара.

Љубав одважне витезе прави,

Љубав је вјенац витешки дјела;
. Љубав подстиче поносу слави,
Љубав је струја едемског врела.

Љубав је коло напредка, среће,

Љубав је стубац брацкоме складу;
Љубав и горе дрма и креће,
Љубав је идол човјеку младу.

Љубав је права ко челик чврста,

Љулав је зрачна животу свјећа;
Љубав се дјели у много врста,
Љубав је рода од свих највећа!
О
d. G
 BE JE IIITO.

-мањ–

страна.

Посвета Њ. С. Кнезу Николи 1.

1. Поздрав доласком Кнезу Пиколи у Боку

. Црној Гори
Лолазак Црногорца у бој.
О смрти Великог Бојводе Мирка Петровића Бегоша.
Прољећу 1867.
Сан
Прошлост, Садашњост и Будућност.
. Нашег Народа ускрснуће.
. Поздрав Србству на ново љето 1868.
| . На сусрет Зори,
. Tамо нас зове...
. Што на путу стоји...
. Није згода...
. Наши Дипломати.
. Кога чекаш? ...
. Сабљу ми дајде.
. Болестном Муји при Париској изложби 1867.
. Браћи Бугарима 1867.
. Браћи Личаиима 1867.
. () Светом Сави 1868.
. Да женимо Род.
. Босни.
. Сад је време.
. Ој Милоше.
25. Молптва Богу.
26. Састанку Омладине Србске у Бечкереку 1868.
27. Мити Поповићу.
28, Милици Стојадиновића Србкињи.
 59

стрина

Жалоспјев утопљеницимн „Радецког, брода.

З(). Далмацији. ЗА
31. „Завјера“ трагични уломак Косовски. SM
32. Б RДЊИ-ДАН. 38
33. Болест моја. 42
34. Омладини Србској у В. Кикинди 1869. 44
35. Хајд"мо браћо ... 45
36. И ја љубим ...
37. Нек се скрије... 47
38. Изневјерена нада. 48
39. Растанак. GA
40. На Милкином гробу. 49
41. Кад би млађан ... 50
42. Mor Jуча Портре. 51
43. За чим тужим?... 22
44. Тражиш ли?... 52
45. Кад заори... БЗ
46. Ако ли ћеш... 54
47. За чем јоште живи?... 55
48. У наруче твоје... 55
49 Пјесник. 56
50, Љубав. 57
 60

Г. ПРЕДБРОЈНИЦИ.

БеогFад.
51.

Скупио г. Михаил Љукикратић. – Високоучена

Гг. Прољесори Београдске Гимназије: Михајим М. 0
стоја; М. Зечевић; Светозар Вуловић; С. М. Кара
марковић: Милош Милојевић; Јован ђаја:– Гг. Петар
Милићевић: Миленко Обрадовић; Васо Кољевић; Ђ.
Ж. Јовичић: Јањићије Пантелић; Лука Маринковић;
Светозар Карапетровић; Живојин Јанићијевић; Миша
Јокић; Јован Јев. Арсић; Аца Фотић; Аранђео То
нић: Милан Симић; Милован Р. Маринковић: Михајши
Дујић; М. Д. Димић; H. Окан; Н. Чајкановић; Архив.
Никифор Дучић; Боривој Драгашевић; Богољуб Петра
новић; Мита Јовановић; Михајило Мостић; Васа Те
скић; Aћим Радовановић; Ристо Ристић; Ђорђе Ди
митријевић: Милош Ковић; Која Р. Шарчевић; Јован
Шљивић; Јово Љубојевић; Лазар Трипковић за сва
Павла; Живко Јосифовић: Живко Градиштанин; Ко
ста Деспотовић; Дмитар Паранос: Трифун Марковић:
Трифун Стојаковић за своју нећакињу Катицу; Јован
Влаховић официр 5 књига; госпођа Јелисавета Нико

nas un Ana. J_
Беч.
44.

Скупио г. Стеван Врчевић правник. Г. правници

Владоје Шмид; Ловро Павловић Лучић; Анте Течи
зић; Иван Захар; Борђе Исајловић; Андрија С. Ј
ковљевић; Балдо Бицаро : Анте Вуковић; Ладиси
Мразовић. – Слушатељи Филозофије: Иван Турка
Мишко Брашић; Иво Укас: Драгомир Дешковић; Јос
Мартиновић; Јосиф Струкел ; leтар Рачанели: Мар
|

| 61

ka. – Mamme men Athem; Baum

kapгатић; Марко Стипетић; Марко Светинчић; Дими
прије Тирол сликар; г. Јован П. Бешлин 20 књига;
Гиша Скочић медицинер; Фране Брожовић.

Бенковац.
14.

Скупио г. Јован Мијовић. Г. Никола Кнежевић

прото Бенковачки ; Герасим Алавања парох Куле
Атлагића; Илија Војводић парох Биљански; Марко
Витас Прлић парох Коларски; Илија Росић парох Ми
рањски: Шпиро Калинић учитељ Јагорски; Јереи Сава
Бјелић; Ђуро Зечевић; Јово Јурковић за кћер Милицу;
Андрија Јовић; Јово Димитровић: Петар Катић за сина
Нику; Стефан Стојисављовић; Јован Мијовић.

Бијела.
15,

Скупио г. Игњатије Злоковић парох. Г. Јован

Вуковић; Лука Желалић; Ђорђе Секуловић; Јован ђи
новнћ; Тодор Злоковић; Христифор Вуковић; Рафаил
Вуковић; Костантин Злоковић; Христифор Илић; Јован
Букилица; Драгомир Шеровић; Томо Шеровић; Јован
Радовић; госпођа Савета Желалић.

Будва.
20,

г. сеп маша по ње ишавет по њ.

ВPIац.
50,

Србско пјевачко Друштcо 50 књига.

 62
ГРБаљ.
36,

Скупио г. Сава Петровић окihински тијних. Г.

Јован Радановић парох Сутварски 2 књиге; Митар 3
парох Врановачки за себе и сина Миливоја 2 књиге:
Митар Ковачевић парох Ластовски 2 књ. ; Крсто ђула
парох Шишички 1 књ.; Лука Старчевић парох Глав
тичићки 2 књ.; Иво Микијем парох Загорски 2 ка
Јово Рафајимовић парох Пријерадски за себе и сла
Ника 2. књ.: преподобни отац Митрофан Бан админ
стратор Манастира Под-Ластву 2 књ.; Гr. Мићo Ву
шић за себе и сина Божидара 2 књ.; hуро Тујкова
за себе и сина Стевана 2 књ.; Никола Перић; Maps
Вукадиновић; Ђуро Томов Радановић; Стеван Ј. Бе
ладиновић трговац из Рисна 3 књ.; Илија Поповић и
Рисна; Лазар Букилица; Савва Петровић 3 књ.; где
Јоке удова Бура Вукшића 2 књ.; Милева Зец.

Дубновник.
29,

Скупили Г. краћа Бошковић. Г. Божидар Јан

ковић парох; Јован Новаковић учитељ: трговци: брi
Бошковић 20 књ.; Никола Путица; Стефан Браваца.
Ристо Мичић 2 књиге; Милош Марић 2 књиге; Јова
Кнежевић.
ДобРота.
8.

Скупио г. кат. Лука Трипковић. Г. помора

капетани: Лука Трипковић 2 књ.; Паво Каменаровић
Видо Каменаровић; Паво Ђ. Трипковић; Мато Ради
pи; Иво Милошевић; госпођа Даринка Каменаровић

REPцег-Нови.
66.

Скупио г. Јефто Гојковић. Tr., трговци: Мh

Ратковић 10 књ.; браћа Гојковић 10 књ.; Јbубо Кон
|
 63

eновић 5 књ.; Мићо Познановић 5 књ.; Крсто Ра

овац 5 књ.; Ристо Ковачић учитељ 5 књ.; Марко
'адојевић 3 књ.; Урош Ломбардић 2 књ.; Глиго Јан
овић 2 књ.; Стево Павковић 2 књ. Душан ђ. Воји
овић 2 књ.; Крсто Радојевић; Митар Гојковић; Јован
laвковић; госпође: Љубинка Комненовић 10 књ.; Пе
рослава Радуловић 2 књ.

Скупио г. Шетар Аврамовић парох Подски.

13,

Гг. Преподобни О. Јоаникије Аврамовић Јеромонах

авински; Петар Аврамовић парох 2 књ. ГГ. трговци:
luho Русовић 2 књ.; hуро Павковић 4 књ.; Глиго
Iетровић; Драго Достинић; Мило Мартиновић ученик;
Шпиро Мусић.
ЗадаР.
27.

Скупио г. Димитрије Анђус. Пречастни г. Ђорђе

Iиколајевић прото; Гr. трговци: Јово Глишић за сина
'авру; Шпиро Петрановић за сина Божу; Раде О
радовић; Андрија Синобад за сина Мутимира; Илија
Iмић; Никола Шолић; Стефан Загораз; Тодор Синобад;
Шпиро Рачета; Михајил Јакшић чиновник; Владимир
Iапарава гимназиста ; Доброслав Јовановић: Алекса
Вечевић; Душан Баљак; Савва Бјелановић; Тома По
овић; Илија Перазић; Косто Греговић; Јован Јавор;
танко Маргетић; Вук Зоре професор; Симо Матавуљ:
Милип Стоисављевић: Михајил Катурић; Антун Мон
ана; госпођа Анастасија В. Петровић.

Скупио г. Илија Шушак гимназиста.

11.

Преч. Г. Герасим Петрановић Конзисторијални и М.

lраговића архим. Г. Стељ. Маргетић; Baco guyjић; Петар
Партиновић; Костантин Кулишић; Лазар ђурковић; Петар
 64

Поповић; Илија Поповић, Илија Шушак; Станиcua

Мажибрада; Глиша Скочић; Јован Вучетић; госпођ
Анна Маргетић.
ЗагFeč.
6.

Скупио г. Борђе Бањанин, Личанин.

Друштво „Звијезда“; Г. Младен Живојиновић ||

књ.: Никола Крек; Димитрија Егић; Ђорђе Бањанин

Итебеји себски.
4.

Госпођица Лонгиновићева 4 књиге.

КОТОР.
92.

Скупио г. Јован Мариновић. Пречастни Провика

г. Атанасије Чурлић, 0. Вуколај Поповић, катихета, g
Лазар Ерцеговић капелан 2 књ. Г. трговци: Јова
Томовић 10 књ., Никола Стефановић 10 књ., Лаза
Вербер 5 књ., Петар Рамадановић 4 књ., Андрија Ш
Милића за синовца Јована и Милоша 4 књ. Стева
Бјеладиновић 2 књ., Божо Буронић 2 књ., Косто А
Јовановић 2 књ., Миће Мариновић 2 књ., Јован Ви
љача 2 књ., Илија Поповић 2, књ., Јован Радоноћ 2
књ., Андрија Рамадановић 2 књ., Мавро Мандел 4 књ.
Саво Ивановић 2 књ. Војин Бућин 2 књ., Дамјан Ма
pиновић 3 књ., браћа Стојковић 2 књ., boрђе Срдић
Браћа В. Јовановић, Саво Мариновић, Томо Марино
вић, Веселин Поповић, Вукале Вулић, Илија Комнено
вић, Саво Суботић, Никола Кирјак, Иво ћирковић
Никола Радичевић, Михајил Жуткић, Јово Властелиновић
Стефан Вицковић, Томо Вицковић, Лука Соколовић
гђе: Јелисава Бербер, Марија Рамадановић за -- син
 65

Љабомира и кћер Драгињу 3 књ., Милева. Рамадановић,

Емилија Огњеновић за кћер Милену, Катарина удова
Јовановић за кћер Евдокију, Марица Мариновић, Ма
рија Жуткић, Анета Марковић.
у.
Скупио г. Шпиро Огњеновић.
37.

Tr. Марко Томовић из Ластве 2 књ., Шпиро Вој

водић из Мориња, Марко Каменаровић из Доброте,
Јоко ђучић с Каменара, Андрија Кривокапић из Пе
распа, НикоToлановић из Лепетане, Буро Петровић
с Пелузице, Митар Огњеновић, Гашпар Петровић, Лука
Пешикан, Петар Јакшић, Косто Рамадановић, Илија
Ивановић 2 књ., Владимир Митровић, Триљон ћедовић,
hуро Иванковић, Лука Јовановић, Петар Суботић, Косто
Ивелић, Нико Клакор, Милутин Фротић за сина Љу
бомира, Мићо Суботић за сина Лазара и ђура 2 књ.,
Шпиро Огњеновић за сина Стевана 3 књ., Јован Ка
дија, Нико Стијепчевић из Ластве, гђе: Анета удова
ћурановић 2 књ., Маре Мартиновић са кћером Јованком 2
књ, Олга Јовановић за сина Љубомира, Ређина Милетић,
Марица Буронић.
КаменаРИ.
16.

. Скупио г. Стефан Н. Ђупић Г. Мато Н. Ђучић,

Стево II. bучић, Нико С. Ђучић, Ђуро С. Ђучић, Шпиро
С. Ђучић, Марко Н. Ђучић, Крсто Мијаловић, Нико
Матовић, Мато Катурић, Томо Катурић, ЕШпиро Секу
мовић, Јоко Балић, Андрија Балић парох, Марко Ма
- товић, поп Саво Бјелић, Митар К. Свилановић.

Кути.

зо.
Скупио г. Стефан Перазић парох. Г.: Стеван
Перазић парох 2 књ., Ј. Кунић, Лесо Кочетановић,
 66 . “

Никола Јелић, Момир Вуковић, Богдан Зизер, Игњo

Накићеновић, Ђуро Пасовац, Илија ћиловић, Никола
Вујачић, Илија Вујновић, Шпиро Ковачевић, Томо 0–
жеговић, Адам Марић, Стефан Милошевић, Лeco Ha
кићеновић, Драгомир Марић, Јован Чукас парох Си
совића, О. Јоаникије Аврамовић намјесник матастира
Саввине, Игњо Марић, Лазар Несторић, Андрија Ко
вачевић, Радивој Накићеновић; Јован ђурановић, Петар
Бакрач, Никола Цвјетковић парох Баошића, Драгомир
Pauовац, кап. Васо Видаковић, кап. Костантин Митровић.

КРивошије.
SS

Скупио г. Стефан М. Самарџић. Г. главари и

војсковође: Милан Радојичић, Петар Андрин Самарџић,
Томо Алесин Самарџић, Томо Гајов Одалић, Стеван
М. Самарџић.
Леденице.
3.

Скупио г. Алекса Јоков Сукотић. Г. главари и

војсковође: Филип Матов Суботић, Јово Антов Суботић,
Тодор Лазовић. .
. Маис (у БаРањи).
“ S.

Скупио г. Јован Бољарић учитељ. Г. Милош

Коларић, Мита Јанковић за синове ђуру и Живана,
Младен Јbубојевић за сина Савву, Браћа Новаковић,
где Александра Бољарић учитељка, Аница Јовановић,
гђице: Милева Топонарскова, Анђелина Андрејевића.

МОРињ.
4.
--
Скупима гдица дорђијана Бурковића из Рисна.
Госпође: Ређина Берберовић, Нина Берберовић, Ружица
Берберовић, Марија М. Војводић.
* , sm
“ ОРавац.
15,

скупила гђа Анђелита Вукасови, где: Анђе

лија Вукасовић за кћер Наталију, Милица, Ратковић за
кћер Небодарку. Г.: кап. Владислав Вукасовић, Васо
Ратковић за кћер Јованку, Симо Перовић за синовичну
Андријану, Иво Вукасовић за кћер Љубомирку, Мара
Вукасовић за кћер Анету, Саво Гопчевић за сина
Мирка, Филип Перовић за кћер Зорку, Иво Гопчевић
за сина Васа, поп Шпиро Лазаревић за сина Драга.
поп Јован Ковачевић за сина Уроша, Јово ћетковић
за сина Сима, Мато ћетковић за кћер Андријаву,
Богдан Вукасовић за кћер Маријану.

Пешта.
10.

Г. Лазар Томановић правник 10 књига.

ПРЧањ.
- 13.

скупо г. широ Огњеном г. крпетани: Фер

динанд Жбутега 2 књ., hиђи Жбутега" 2 књ., Лесо
Жбутега, Јозо Буровић, Петар Жбутега 3 књ. Мато
Луковић, Виконт Акт Верона, гђе Тонина удова Глави
нић, Анна Луковић.
ПОДГОРица.
30.

Скупио г. Ђорђе Ј. Армути учитељ. Гr. 0. За

харија Поповић свештеник, трговци: Арсо Радичевић
за сина Јована и Тома 2 књ., Лука Ненезић, браћа
Гвозденовић 2 књ., Крсто Лаиновић, Ристо Рогошић,
Саво Лаиновић, Крсто Вукотић, Саво Мартиновић, Фи
мип Бурић, Јован Башановић, Димитрије Златичан,
Евтимија ћорђијевић, Јаков Бошковић за синове Тома
 68

и Филипа, Алекса Ненезић, Андрија Рогошић за сина

ћорђа, Јаков Чубрановић, за сина Димитрију, Јово
Стиовић, Нешо Кулић, Крсто Вучинић, Василије Мар
ковић, Нико Радичевић, Нико Лакочевић, Саво Голу
бовић, Марко Златичанин, ђорђије Бољевић.

“ пећ. (Стага Себија).

. . . . 1. .

Г. Варем Григоријевић златар.

Рисан.
. 22.

Скупио г. Владимир Јовановић. Г. трговци: Стево

C. Јовановић, Стево Б. Поповић, Baco H. Ковачић,
Мило М. Радовић, Стево М. Самарџић, Урош Комне
новић, Петар В. Самарџић, Јово Јевтов Филотић, Јово
C. Чучковић, Васо Б. Јовановић, Симо С. Ивелић, Косто
H. Угриновић, Лазар Н. Ђурковић, Косто Л. Папренипа,
Нико Аврамовић, Мило М., Поповић, гђе Анастасија
М. Ивелић, Госпава Ј. Поповић, Љубимирка М. Јова
новић, Анна М. Јовановић, Милица Ј. Ђурковић, Љу
бица Н. Ђурковића. - .

cond Marg r. ponu.

20.

Г. трговци: Ишија Радовић, Митар ћатовић, Нико

Властелиновић, Саво П. hеловић, Васо ћатовић, Јово
A. Катурић, Ристо А. Суботић, Ђорђе Бабић учитељ,
Андрнја Папреница, Марко М. Никовић, Митар Бјела
диновић, Митар Радовић, Јован Васиљевић парох У
балски, Нико Шпаровић, кап. Марко Ивелић за себе
и сина Станислава 2 књ., Митар Ј. Катурић, Митар
T. bурковић за сина Љубомира, Ана М. Ђурковић за
себе и за кћер Марину 2 књ. . . . .
 , 69

Скутла госпођица Борђијала Бурковић.

10.
- . У-
Tr. Мато Стијеповић, Михајим ћатовић, ђуро ће
ловић, Митар Бјеладиновић за сестру Елену и сино
вицу Марију 2 књ., гђице Даринка Папреница, ђор
ћијана Ђурковић 2 књ. Катарина Јововић, Анна Чучак.

Pшјека Пlнепојевића.
17.

Скупио г. Петко Милков. Г. трговци: Петар

Пешов, Ђорђе Поповић, Матан Вујовић, Радослав Цветко
Минков, Мато Чакић, Божо Петров, Петар Џаневић,
Мијат Стеванов, Јово Ватић, Никола Ђ. Лајновић, Симо
H. Поповић, Савић Р. Милатовић, Стељo Ј. Јововић,
Видак Н. Милатовић, Стефан М. Гвозденовић, Илија А.
Шћеповић, Мато Милошевић.

Poee.
11.

Скупио г. С.Лоловић. Г.: Нико Калуђеровић,

Панто Мустур, Иво Маровић, Лука Паландачић, Петар
Калуђеровић, Љубисав Кршанац, Александер Кршанац,
Јован Урдесић, госпође: Милица Тројановоћ, јорђина
Тројановић, Маре Калуђеровић. r

Сомбове.

21.

Скупила госпођица Софија С. Стефановић. Г.

Трива Атанацковић бивши ц. кр. Суда подпредсједник
у пензији, д-р Антоније Коњовић адвокат, Димитрије
Манојловић градоначелник, др Јован Вујић адвокат,
Пикола Ђ. Вукичевић главни приправнички професор и
главни основни школа управитељ, као и уредник школ
 70)

скога Листа, гђа Емилија Дракумовић за кћер Сомију,

гђице Лујза Стојачковић, Софија Јанковић, Марија По
повић, г. Младен Средојевић срб. нар. учитељ, Милу
тин Татић жуп. подбељежник, Младен Лугомарски кан
целиста, Стеван Попић, П. Станимировић, Марко Бикар,
Богољуб Костић, Исак ненад Бикар, Јован Рајић, Прока
Манојловић, Србско Читалиште и варошка Књижница.

СкадаР.
19.

Скупио г. Филип Радичевић. Његово Високо

благородије Руски консул г. А. Николајев, И. Јастребов
царско-руског консулата секретар, Алекса Поповић
руског консулата томач, Глиго Перовић пруског кош
сумата чиновник, преч. г. Јефтимије Шпиркић прота и па
рох, Матија Зматичанин Мариска учитељ, Гr. трговци и
родољубци: браћа Беровић, Филип Р. Вучковић, Тодор
Р. Вучковић, Димитрије Толин, Лука Н. Лукић, Миха
јим Т. Михајиловић, Цвијетко Милетић, Chепо Станић,
Јован Радованов Пипер, ћоко браћа Драговић, Ђорђије
К. Џаневић, Димитрије Ц. Хојовић, Коста Михајиловић.

ТРијест.
21.

Скупио г. Стефак Јововић. Преподобни Отци:

Саватија Кнежевић, Викентије Ковачевић, Гr. Јован
Димовић, Стеван Јововић 10 књ., Вељко Лубардић,
Никола Опујић, Милош Шеровкић, Александер Ратковић,
Мићо Дукаловић, Драго Памучина, Јован Вучетић, А
лександер В. Вукасовић.

, ТРебиње.
15,

Скупио г. Вуко Врчевић ц. кр. агент аустринског

посланства. u Члан срвског ученог Друштва. Препо
 71

добни 0. Мелентије Перовић игуман манастира Дужи

4 књ, О. Леонтије Радуловић Eмимер Мостарске прав.
цркве 2. књ. г. Вуко Врчевић, Г. трговци: Тодор Пе
ровић, Томо ћемовић, Никола Поповић, Ристо Аџи
Петровић, Стеван ћеловић, Томо Свилокос, Стеван
Кукшић учитељ србске Школе.

IIIид.
10,

Скупио г. Војин Новаковић. Гr. трговци: Љубомир

Момировић, Љубомир Кнежевић, Сава Тубић, Љубомир
Симуновић, Милан Симуновић, Миливој Мауковић, Че
домил Цверић, Војин Новаковић, Миливој Петровић,
Јован Спајић.
bаково.

Бегова Преузвишеност преосвећени г. Јосиф Борђе

Штросмајер Епископ ћаковачки 10 књига.

Петиње.
21.

Скупио г. Шпиро Ковачевић, учитељ.

Његово Високородије г. Божидар Петровић Бегош

пресједник Сената 2 књ., ГГ. војвода Ђуро Матановић
сенатор, Машо Врбица сенатор, Станко Радонић адју
тант Свијетлог Кнеза, Саво пламенац срдар, Јован Сун
дечић протопоп, Милан Костић ректор Богословије,
Никола Брзак управитељ телеграфа, Алекса ђорђевић
официр, Панто Пејовић оницир, Петар Пејовић заступник
црногорски у Скадру, Илија Рамадановић управитељ
црногорске заложнице 3 књ., Шпиро Ковачевић за себе
и сина Милутина 2 књ., Димитрија Анђус учитељ,
Никола Живаљевић типограљ. госпође: Емилија Кпстић,
Марија Брзаковић.
 7:2

Скупио г. Филип Радичевић јаком и учитељ. Н.

12. - 1.

Ibeгово Високопреосвештенство Митрополит Цр

ногорски г. Иларијон 2 књ., пречастни О. Висаријон
Љубиша Архимандрит, преч. г. Стеван Каничић парох
и прото Цетињски, Марко Драговић П. год. богослов, ri
Филип Радичевић Ђакон и учтељ, преч. г. Вуко Пла
менац прото Црмнички и парох Бољевића, Раде Хај
дуковић парох Утрга, Јован Павићевић парох и учи
тељ Глуходолски, Михајим Улићевић парох и учитељ
Дупила, Илија Јовановић учитељ"Брчела, Ђуро Ников
Иванишевић.
Скупио г. Јован Ђорђевић.
6

Г. Шћепан Кустодија, Гr. занатлије: Перо Фатић

златар, Јован ђорђевић трзија, г. трговци: Јован П.
Милуновић Пипер, Јефто Вулетић за себе и сина Вука.
—EGORE—

—asaa-zЗЕсž-ењаa-
БЕКОЛИКЕ ГЛАВНИЈЕ ПОГРJELIKE.

На стр. 1. сх. 4. мјесто владаоче, читај владалче.

„, „ 9. сх. 9. мјесто како ми је Прилип сад, чи
тај како Прилип ми је сад.
9. сх. 13. мјесто грије, читај греје.
20. сх. 1. м" јака, читај м" је јака.
22. сх. 30. мјесто мрак, читај зрак.
31. сх. 29. и теб", читај у теб".
41. сх. 13. мјесто умјерени, читај умјерни.
51. сх. 8. мјесто кад дању, читај ка" и дању.
61. сх. 28. мјесто друштcо, читај друштво.
62. сх. 3. мјесто тијник, читај тајник.
64. сх. 14. мјесто Јован, читај Дамјан.
„ сх. 18. мјесто Вербер, читај Бербер.
„, сх. 21. мјесто Виљача, читај Гиљача.
„ сх. 22. мјесто Радоноћ, читај Радонић.
|
||
 N

(i na ne me mogu se mi
Пол Другу. И 11 11

11 и 1 ли