Мара Бранковић

Мара Бранковић (1401, Вучитрн[1] — Јежево, 14.

Мара Бранковић
септем ар 1487) ила је ћерка деспота Ђурђа
Бранковића и жена турског султана Мурата II.

Садржај
Биографија
Књиге о њој
Породично стабло
Референце
Литература
Спољашње везе

Биографија
По доласку њеног оца на престо Ср ије, долази до
преговора о њеном венчању за турског султана
Мурата II, а 1435. одлази у харем у коме има око 300
жена. Мара је друга српска принцеза која је ила
удата за неког турског султана. Прва је ила
принцеза Оливера Лазаревић кћи кнеза Лазара и
кнегиње Милице, супруга султана Бајазита I 1390—
1402. Покушавала је да спречи ослепљење
заро љене раће Стефана и Гргура. У Турској Лик Маре Бранковић са Есфигменске повеље
орави све до смрти Мурата II 1451. године. (1429)

Датум рођења 1416.

По повратку у Ср ију од султана Мехмеда II до ија
о ласт око Ду очице и Лесковца за своје Место рођења Вучитрн
издржавање. После смрти оца 1456. представља Датум смрти 14. септембар 1487. (85/86 год.)
важан и најреалнији политички фактор у Ср ији.
Место смрти Јежево, данашње Дафни у
Ипак з ог суко а са проугарски расположеним
ратом деспотом Лазаром ежи код султана Грчкој
Мехмеда II код кога има завидан утицај. Династија Бранковић
Отац Ђурађ Бранковић
Одмах након доласка успела је да до ије имање у
некадашњем Јежеву (данас Драма у Грчкој) у Мајка [Име непознато (Трапезунтска
лизини Сера и ту је проводила своје дане. Био је то принцеза, сестра цара Јована
њен из ор удући да се ова земља налазила на путу IV Великог Комнина)
из Ср ије у Свету гору, а ту су ила и имања
Супружник Мурат II
светогорских манастира. То је ило место где су
свраћали по ожни путници на свом путовању до
Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је рата Гргура, ујака
Тому Кантакузина, деспотицу Јелену (удовицу рата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и
 осанска краљица Мара-Јелена (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за
свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај ио види се из тога што је њена жеља
ила пресудна приликом из ора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Драме
1487. године и сахрањена је у о лижњем манастиру Косиници. Осим што се појављује као јунакиња
неколико историјских романа и студија, Мара Бранковић се појављује и као лик у турској историјској
серији о Мехмеду Освајачу под насловом Mehmed Bir Cihan Fatihi која је емитована 2018. године.

Мара је носила мошти Јована Рилског из Великог Трнова у манастир Рила 1469. године. [2]

Књиге о њој
О њеном животу написано је више историјских романа и студија:

Надежда Д. Павловић: „Царица Мара“, Вук Караџић, Београд 1982. године, 269 страна.
Душан Баранин: „Царица Мара“, Српска књижевна задруга, Београд 1986. године, 145
страна. (касније још неколико издања)
Војислава Латковић: „Мара Бранковић: царица у вртлогу историје“, Бесмарк, Беокњига,
Београд, 222 стране. 2007. ISBN 978-86-7694-139-1. (касније још неколико издања)
Михаило Ст. Поповић: „Мара Бранковић, жена између хришћанског и исламског
културног круга у 15. веку“, 2014. преведена са немачког на српски.
COBISS.SR 288860167 (http://www.sr.cobiss.net/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=c
obib&rid=288860167&lani=sc)
Никола Гиљен: „Две српске султаније - Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара
Бранковић (1418-1487): Две биографије као прилог историји српско-османских односа
1389-1487“, Дерета, Београд, 2016

Породично ста ло
16. Младен
8. Бранко Младеновић
4. Вук Бранковић
2. Ђурађ Бранковић
20. Прибац Хребељановић
10. Лазар Хребељановић
5. Мара Лазаревић Бранковић
22. Вратко Немањић
11. Милица Хребељановић
1. Мара
Бранковић
24. Јован VI Кантакузин
12. Матија Кантакузин
25. Ирина Асен
6. Димитрије I Кантакузин
26. Андроник II Палеолог
 13. Ирина Палеолог
27. Ирина од Монферата
3. Јерина Бранковић
7. Euphrosyne Palaiologina

Референце
1. „Mara Branković - Carica U Vrtlogu Istorije[[Категорија:Ботовски наслови]]” (https://web.archi
ve.org/web/20120421023404/http://www.leo.rs/93f47704-d073-45b0-9e53-437aef29a4dc/MAR
A-BRANKOVIC-CARICA-U-VRTLOGU-ISTORIJE.aspx). Архивирано из оригинала (http://ww
w.leo.rs/93f47704-d073-45b0-9e53-437aef29a4dc/MARA-BRANKOVIC-CARICA-U-VRTLOGU
-ISTORIJE.aspx) на датум 21. 04. 2012. Приступљено 02. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза
(помоћ)
2. РАЗКАЗ ЗА ПРЕНАСЯНЕ НА МОЩИТЕ НА ИВАН РИЛСКИ В РИЛСКИЯ МАНАСТИР (http
s://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=452&WorkID=15780&Level=1)

Литература
Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа (http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorij
a/corovic/istorija/index_l.html).

Спољашње везе
Историјска библиотека: Мара Бранковић (http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:mara-bra
nkovic)
Српска принцеза у турском царству („Вечерње новости“, 21. јун 2015) (http://www.novosti.r
s/vesti/kultura.71.html:553950-Srpska-princeza-u-turskom-carstvu)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мара_Бранковић&oldid=23166237”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 31. мај 2020. у 20:23 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.