Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma.

Po zanimanju bio je
lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih
časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su Đulići i Đulići uveoci, prva o srećnom porodičnom
životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, Jovan Jovanović pisao je satirične i
političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Sremska
Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja. Osnovnu školu
pohađao je u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije
upisao je studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko
obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio
njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču Jovan Jovanović se upoznao i sa Svetozarem Miletićem i
Đurom Jakšićem. Posle završenih studija prava, Jovan Jovanović Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i
kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se
upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su
Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža). Ipak, služba u
magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo
književni časopis Javor i satirični list Komarac.Godine 1863. Jovan Jovanović Zmaj preselio se u
Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični
list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine
1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398
pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.
Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku
praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove
porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići
uveoci. Jovan Jovanović Zmaj preminuo je 14. juna 1904. u Sremskoj Kamenici. Zmaj je i prevodio,
naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Šandora Petefija. Pored
ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“. Iz nemačke poezije prevodio je Getea
(„Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i
epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz
strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika
Tenisona. Pored Zmaja, uređivao je satirične listove Žižu i Starmali. Od 1880. pa do smrti izdavao je
dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena. Jedan od velikih ljubitelja Zmajeve poezije bio
je i veliki srpski naučnik Nikola Tesla. Tesla je preveo desetak Zmajevih pesama na engleski jezik,
smatrajući ga najvećim srpskim pesnikom. Teslini prevodi pesama objavljeni su u čuvenom časopisu
„Vek” (The Century Magazine). U istom je magazinu izašao i Teslin tekst posvećen Zmaju, u kome je
Tesla američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate
detalje vezane za početke Zmajevog književnog rada. Zahvaljujući Nikoli Tesli, Zmaj je postao prvi
srpski književnik koji je preveden i objavljen u SAD.