Ve od svojih prvih filmova, abrol predstavlja 2 razliita tipa mukog karaktera.

Prvi je dionizijski (obino Pol ili Popol), a drugi apolonijski (arls ili arl). Ime Pol potie od grkog imena Paulos, to znai ,,onaj koji miruje ili onaj koji je u miru. U Hrianstvu, vezuje se za ime apostola Pavla. arls ili arl potie od germanskog imena Karl, a znai slobodan ovek, ali bez aristokratskog porekla i visokog poloaja. Meutim prvi car Svetog rimskog carstva se zvao upravo Karlo Veliki, koji je uspeo da iz haosa koji je nastao posle pada Rima uspostavi red. Ako uzmemo u obzir znaenja ovih imena, a zatim se osvrnemo na karaktere, oigledno je da ih je abrol koristio vrlo ironino. Iako se abrol identifikovao vie sa drugim, apolonijskim, oigledno je da su mu (Po)Pol likovi bili privlaniji: psihopatske serijske ubice, kao to je mesar Popaul (an ani) u ,,Mesaru (Butcher, 1970), eirdija (Miel Serault) u eirdijinim fantomima (Les Fantomes du Chapelier, 1982), Landri (arl Dene) u ,,Landriju (Bluebeard, 1962) i motociklista Andre (Mario David) koji donosi i ljubav i smrt u ,,Naivnim devojkama (Les Femmes Bonnes, 1960). arls-Pol dihotomija predstavlja odjek odnosa izmeu abrola i Pola egofa, scenariste vie od deset filmova (od ,,Roaka pa nadalje). abrol je bio fasciniran svojim prijateljem, ali mu je on na neki nain bio i odbojan, to je pokazao u ,,Prijatanom izletu (Une Partie de Plaisir, 1975), u kojem egof igra monstruoznog mua koji nasilno podvrgava suprugu (igra je njegova biva supruga) svojoj volji. Za razliku od abrola, koji je tvrdio u jednom delu svog ivota da je marksista Ja sam na levoj strani, jer nisam na desnoj. To je tako jednostavno. egof je bio desniar. Iako razliiti, delili su ukus za komediju (loe) naravi. Pol (Briali) u ,,Roacima, nosi nacistiku kapu, sadistiki budi prijatelja Jevrejina zaslepivi ga bakljom i viui razne gadosti na nemakom jeziku. an-Pol Belmondo remeti konvencionalni mir domainstva u ,,Ledi(A double tour, 1959) krei osnovne manire za stolom besmislenim poalicama. abrol je jednom priznao: Ja sam farsiar. Ne biste trebali da me uzimate previe ozbiljno.[1] To je jedan od razloga to je zlo u abrolovim filmovima esto banalno, a likovi groteskne i farsine figure. ~Serijske ubice~ Ako pogledamo preciznije motive i rtve ubistava u abrolovom opusu, primetiemo da se oni mogu podeliti u nekoliko grupa. U prvu grupu mogli

bismo svrstati serijske ubice: motociklista u ,,Naivnim devojkama, Landri u ,,Landriju, i Pol u ,,Mesaru. Karakteristika sva tri lika jeste da njih prvenstveno vodi ID-nagonski tzv. ivotinjski deo ljudske linosti. ID predstavlja onaj mrani deo ljudske linosti do kog se teko prodire, haos, kotao pun kljualih uzbuenja, podrazumeva energiju koja potie od inistinkta i koja se usmerava na puko zadovoljenje potreba. Ovaj deo linosti obino se vezuje za negativnu stranu ljudskog karaktera, koja ne zna za dobro i zlo, a ni moral. Ovi instinkti tokom ivota postaju i instinkti smrti koji po Frojdu treba da prevedu organski ivot u neivo stanje. Zato kada Id dominira on se izraava na jedini mogui nain kroz destrukciju, agresiju i ubistvo. Ako uporedimo psihoanalitiko tumaenje ID dela linosti sa abrolovim pogledom na ljudsku prirodu moemo uvideti da su slinosti vie nego oigledne. Unutranjost due o kojoj on pria zapravo je ID, dominanta koja vodi njegove junake pri izvravanju nasilnikog ina i koja predstavlja zlo u ljudima. Meutim abrol uvodi te junake ne da bi se bavio njima ili njihovom psihopatolokom analizom koliko drutvom u kom takvi likovi ive, te njihovim inom ubistva koje izaziva reakcije okoline. Lik motocikliste Andrea (Mario David) je najtajnovitiji, najskriveniji, pravo olienje zla, predator koji vreba svoje rtve (devojke) iz prikrajka. Do kraja filma o njemu neemo saznati gotovo nita vie. Andre se pojavljuje ve u prvoj sekvenci filma zajedno sa njegovim stalnim rekvizitom motociklom. Zatiemo ga naslonjenog na zid zgrade iz koje e malo potom izai ,,naivne devojke. On ne odgovara na pitanje ,,Traite nekog? i odmah deluje kao neko ko se krije ili neto napregnuto oekuje. Samim nainom uvoenja ovog lika, mizanscenskim resporedom i uglovim snimanja abrol uvodi Andrea onako kako on eli da ga mi vidimo u tom trenutku, a ne kako bi ga objektivno vidjele devojke. Kljuan trenutak u toj sekvenci nastupa malo kasnije kada se u jednom kadru fiksira relacija izmeu motocikliste i djevojke ekline njegove budue rtve. Samo nekoliko kadrova posle aklina prilazi motociklu i gotovo pobono ga miluje, a motociklista zadovoljno i sreno posmatra iz prikrajka. Kada se pogledaju izmeu njih je staklo motocikla. Kasnije je to staklo izloga prodavnice u kojoj radi aklina, a isti motiv dobija smisao u sceni u zoolokom vrtu kada devojke kroz staklo posmatraju ivotnje. Asocijacija na odnos rtve i plena ovde postaje jasna. Na ovom principu neprestanog igranja u prikazivanju motocikliste i akline, naine na koji oni posmatraju jedno drugo, abrol insistira do kraja filma. itavo ponaanje motocikliste svedeno je na posmatranje akline.

Sve to saznajemo o njemu zapravo jesu rekcije na aklinu i na njeno ponaanje: njega zabavlja to to se ona preplaila tigra u zoolokom vrtu, to to ga ona konstanto gleda iz svoje prodavnice itd. Meutim u toku filma on nam ne deluje potpuno antipatino i ne moemo odmah pretpostaviti da je on neki ,,patoloki tip. Ovo drugo vienje ubice je zapravo gledanje iz vizure devojaka. One znaju da on prati aklinu, ali one u njemu ne vide nikakvu opasnost ve potencijalnog ljubavnika. abrol se poigrava naom vizurom ubice na sian nain i u sceni upoznavanja odnosno ruka na koji odlaze Andre i aklina. Na samom poetku on je simpatian i zabavan, pokuava da je nasmeje. Ali sve vie preteruje dok njegovi postupci ne postanu jezivi i zastraujui. To je trenutak kada nam abrol jasno sugerie da sa njim ,,neto nije u redu i to ovog puta i iz vizure devojke koja pak prelazi preko te injenice. U sceni na bazenu kada se motociklista pojavljuje i spaava devojke od dvojice napasnika abrol se jo jednom poigrava sa naim vienjem ovog lika. etnja umom na kraju filma (koja je parodija na popularne sentimentalne narative filmova romana) se zavrava sadistikim zloinom i to je trenutak kada napokon uvidimo ko je taj mistini motociklista. Kada ne bi bilo ovog poigravanja sa vizurama i stalne sumnje na koju nas reditelj navodi, obrt na kraju bi bio suvie oigledan. injenica da je Andre vie poput neke dijabolike senke, mistini tip ubice bez jasne motivacije, dovodi do banalizovanja zla. Meutim oigledno je da je abrolu upravo to bilo potrebno kako bi se bavio priom koja njega zapravo interesuje, a to je da su u takvom buroaskom drutvu ene osuene da biraju izmeu psihopata ili prostaka olienih u Marselu i Albertu. abrol je sam istakao u intervju sa Markom ivasom[2], da je eleo da napravi film o ljudima koji ne mogu da se poveu meusobno zbog naina na koji ive. Odstupajui od najee upotrebljavanog prikaza zla kao oblika ljudske nadmoi, natulnosti i izazova, abrol se trudi da prikae zlo sa kojim se moe saoseati ili identifikovati. Zlo se manifestuje kao potisnuta, ali neizbena smrtonosna crta ljudske psihe. Ubica je prikazan kao heroj ili bolje rei anti heroj, ali i kao rtva drutvenog sistema i okolnosti, kao i primitivnih mranih nagona duboko ukorenjenih u ljudskoj psihi. Interesantno je da abrol ipak na kraju nagovetava zadovoljenje pravde, jer e ubica biti uhvaen( grupa dece koja prolaze je videla njegov motor, ispala mu je torba). Takav odnos prema ubicama abrol e zadrati i u svojim narednim ostvarenjima. U ovoj dekonstrukciji drutvenog sistema film prikazuje uspavanu, nemirnu i nemoralanu prirodu oveanstva,

karikirajui i banalizujui likove tako da njihove osobine postaju jo izraenije. U Landriju, abrol ipak podrobnije prikazuje lik ubice. Landri je prosean, obian ovek kojim ima etvoro dece. U toku je Prvi svetski rat i on mora da ih prehrani. A to ini tako to zavodi usamljene ene, a potom ih ubija i spaljuje u pei. Iako ubica, Landri je izuzetno simpatian lik, dobar otac koji ini sve za svoju porodicu. On se armantno, kameleonski prilagoava svakoj eni, buduoj rtvi. Landri je kompleksna karikatura: ni malo ne lii na zavodnika, a jo manje na ubicu, to proizvodi niz smenih situacija u kojima on pokuava da recitujui poeziju i izmiljajui prie zavede ene. Iako ih ubija na kraju, on im pre toga prua iluziju sree za kojom one oajniki tragaju i koja im ne dozvoljava da racionalno sagledavaju stvari. Na neki nain one same u svojoj naivnosti (kao i naivne devojke) podstiu svoj tragian usud. ak i kada ih Landri ubije, gledalac ne doivljava oseaj straha ni uasa, pogotovo jer se ubistva u jednoj montanoj sekvenci nenormalno brzo reaju to stvatra jednu potpuno grotesknu sliku. Slino kao to Andrea u ,,Naivnim devojkama vidimo iz ugla devojaka i iz ugla autora, tako i ovde gledalac ima dvojak uvid u ono to Landri radi. Na taj nain abrol onemoguava gledaocu da potpuno saosea sa bilo kojim od likova. ,,Landri se moe posmatrati na dva nivoa. Sa jedne strane to moe biti crna komedija u kojoj se prikazuje buroaski moral nakon Prvog svetskog rata (koji zbog opte dekadencije neminovno dovodi do Drugog). Ipak, sa druge strane, ovo moe biti i pria o oveku koji je prinuen da ini niz uasa, te se postavlja pitanje da li zasluuje razumevanje ili beskompromisnu osudu. Ako uzmemo u obzir da je na abrola prilino uticao Fric Lang, to ima smisla s obzirom da i Lang postavlja slicno pitanje u ,,Ubici M. Ambivalencija sa kojom sagledavamo Landria, njegove rtve i drutvo zapravo ona sa kojom gledamo i devojke i motociklistu u ,,Naivnim devojkama. U takvom stilu koji doarava jedan odreeni kod sveta, nema ni pravih junaka, samo onaj koji pripoveda o tom istom svetu to ga u nedostatku ostalih i ini jedinim vrednim junakom, a to je opet posebna svest koja se javlja u situacijama vanredne egzistencijalne opasnosti, to je mentalitet koji abrol na neki nain uvek evocira.

,,Mesar (Le Bousher) predstavlja kulminaciju u prikazu ,,id figura u abrolovim filmovima. Iako je se u filmu dese etiri ubistva od kog je poslednje samoubistvo mesara Popola (an anin), ,,Mesar ima strukturu ljubavne prie : Popol je zaljubljen u uiteljicu Helen (Stefani Odran) i pokuava da je osvoji. injenicu da je on ubica prihvatamo isto kao to bismo i informaciju da je on bolestan od neke teke bolesti vie ga saaljevajui nego osuujui. Popol je najoseajniji, najneniji i najmiliji lik u ovom filmu. Lako se vezujemo za njega od samog poetka, to je sluaj i sa Helenom. Kao to nam atmosferom i uvoenjem likova motocikliste Andrea i Landria abrol sugerie njihovu neobinost, tako i u ,,Mesaru, film otvara slikom sela, venanjem u jednom malom mestu. To mesto je udaljeno od civilazicije, mirno pusto, u sebi skriva neto divlje. Dejms Monako[3] istie da peinski crtei sugeriu da je ubica zapravo moderni peinski ovek. Svoju drugu rtvu ubija napolju na suncu i istom vazduhu,a ne u peini- kao i peinski ovek. To je ono to njega usko povezuje sa prva dva junaka-ubice,sa njihovim ID-om koje u Popolu izvire oiglednije nego igde. Meutim abrol ini korak napred u karakteriziaciji ubice dajui nam sliku Popolove prolosti. Popol je bivi vojnik, koji pati na neki nain od Vijetnamskog sindroma. On se vratio iz krvavog rata u kom se njegovi psihopatoloki, bestijalni nagoni bili poeljni i podstrekivani. Da je rat uticao na dodatno podstrekivanje bestijalnosti je oigledno jer su Popolove reference na rat este tokom filma. Kada kida meso u mesari njega to podsea na front na kom je gledao tako iskidane i ispeene ljude. Za njega su ljudska i ivotinjska krv isto. U tim trenucima njegov pogled postaje divljaki, gotovo zverski. Ta strana njegove linosti vidi se i u prii o seksualnim odnosima. Popol, kada ispituje Helenu o njenim emotivnim vezama, navodi joj da ovek moe da poludi ako ne vodi ljubav,a Helena mu govori da je suprotno. Za Popola je oigledno i voenje ljubavi ivotinjsko ispunjenje nagona. Ako ih ne isupunjava ovek moe da poludi-zakljuak je koji Popol oigledno izvlai iz svog iskustva. Kada poseuje Helenu on joj ne donosi cvee kako bi to uradio ovek. On joj donosi ivotinjsko meso, poput mujaka koji se dokazuje enki.

Upalja koji mu Helena poklanja, a na osnovu kog e kasnije shvatiti da je Popol ubica takoe funkcionie na simbolikom nivou. Upalja je simbol spiritualnog plamena, ali i seksualnosti (to se kod abrola ponavlja vie puta npr u filmu Neverna ena),a Helena ne eli da se uputa u takvu vezu sa Popolom. Kasnije kada pronae upalja pored druge devojke rtve, ona ga skriva, to oigledno pokazuje njen oseaj krivice, strepnju da je ona u Popolu pokrenula taj nagon. Taj upalja je takoe i simbol Popolove krivice. Novi upalja kojim Popol zamenjuje pravi kako bi prikrio krivicu, istovremeno oslobaa i Helenu. Ali ta sloboda ne traje dugo. Na samom kraju kada ona ve zna da je Popol taj koji ubija ene on dolazi kod nje sa noem u ruci,posramljen, nesrean i tiho joj kae: ,,Znam da me se plai i to je ono to ne mogu da podnesem. Helena u strahu zatvara oi oekujui smrt. Ali u tom trenutku ona shvata da pred njom ne stoji udovite nego rtva. Kada otvori oi ve je kasno. Popol se ubio mesarskim noem, onim kojim se seciraju ivotinje. U poslednjoj sceni kada dovodi probodenog Popola u bolnicu Helena na sebi ima crvenu haljinu, simbol krvi, mesa, ali i strasti. Popol je moli da ga poljubi, jer ljubav je ono to oveka distancira od zveri. Njena nemogunost da ga voli potakla je u njemu mranu stranu koja je dovela do ubistava i na kraju njegovog samoubistva. Ljubav se razvija u trenutku kada junakinja shvati ubicu i prihvati ga takvog kakav jeste. Personalizovana, individualna krivica u Mesaru dobija novi iri okvir-postaje kolektivna, drutvena krivica koja postoji od praistorije do danas. Popol se rtvuje za sve nas, proivljava nae kolektivno ludilo, konkretizujui ga.[4] Kao i uvek kod abrola dijalektika je stvar kontrasta izmeu zavodljive, mirne, sjajne povrine buroaskog ivota i ozbiljnog naglog nasilja koje povremeno nenadano izvire iz njega. injenica da u Mesaru nema satirinog tona kao u njegovim prethodnim filmovima, da je ubica najoseajniji lik, a ovo saoseajna psiholoka studija njegovog odnosa prema Heleni izdvavaju ovaj film u abrolovom opusu. S obzirom na sve ovo Dejms Monako s pravom tvrdi da kroz Mesara abrol ukazuje saaljenje prema svima nama koji ne moemo da se odbranimo od terora svog ID-a ak ni kada smo svesni njegovih kobnih posledica. ~Ubistvo s predumiljajem~ U drugu grupu abrolovih ubica moemo svrstati sve one koji to ine iz nekog jasnog motiva. To su obino ubistva iz strasti ili ljubomore, povezana sa ljubavnim trouglom: Leda(A double tour1959), Oko lukavosti (Loeil

du malin, 1962), Skandal(Le scandale 1967), Neverna ena(La femme infidle 1969), Upravo pred no(Juste avant la nuit 1971), Crvene noi(Les noces Rouges 1973) Iz ove grupe se izdvaja Neka zver krepa(Que la bete meure 1969) ija je tema ubistvo iz osvete i Raskid(La rupture 1970) u kom je ubica samo karika koja je posrednik pravog zla. abrol je poput Hikoka smatrao da nije zanimljivo priati prie o plaenim ubicama, jer je to ionako njihov posao. Njega su zanimala prie o obinim ljudima koji poine zloin. Svet malograana je upravo svet u kojem je zloin najprisutniji, jer je to najzatvoreniji svet. Ceo jedan deo buroazije, i to ne krupne buroazije koja je ,,slobodna ve sitne i srednje koja je ostala puritanska i viktorijanska. Filmom ,,Oko lukavosti (Loeil du malin,1962) zapoinje temu branog neverstva i ljubavnog trougla. Iako raen u duhu novog talasa on sadri sve elemente abrolovskog trilera ukljuujui i buroaziski milje, dramu koja se gradi do neizbeno tragikog zavretka i naravno jezivu, ozbiljnu muziku, te vidljiv oma Hikoku. Albin Mersier(ak Karijer) je tipina abrolovska kreacija, predator koji namerno izaziva raznorazne zaplete, ali je istovremeno nesposoban da racionalizuje sopstvene akcije. Kroz veto konstruisan voice-over, u mogunosti smo da prislukujemo misli glavnog junaka, to nam dalje omoguava da zavirimo duboko u njegov uznemiren i opasan um. Iako je Albin negativac abrol prikazuje par Helenu (Stefani Odran) i poznatog pisaca Andreasa Hartmana (Valter Rajer), kao odbojne jer ive u izmiljenom svetu. Sve to oni imaju i sve to jesu je lano. Nakon to narator, Albin, odlui da rasturi tu iliziju, poinje da prati Helenu i slika je. Kada otkriva da Helena ima ljubavnika, on pokuava da je uceni da bude i sa njim, ali ga ona odbija. Albin odnosi njene slike muu, koji je potom ubija i zavrava u zatvoru. abrol ovde uvodi motiv transfera krivice koji je neretko koristio i Hikok. Mu preuzima ulogu negativca, uinivi ono to Albin nije mogao. Film se zavrava sa naratorom Albinom koji kae da je mnogima priao tu priu, ali da mu nisu verovali, to uvodi i abrolovsku igru sudbine koja e postati neizostavni element skoro svakog filma. Albin na kraju postaje rtva sopstvene manipulatorske igre udruene sa neumitnom sudbinom. Film Oko lukavosti nikda nije stekao popularnost Neverne ene, Mesara i ostalih dela iz tog ciklusa, ali je u njemu je abrol uveo dva bitna motiva kojima e se baviti i kasnije. Jedan je brano neverstvo koje e uneti u nekoliko filmova od Neverne ene, Upravo pred no, Crvenih noi pa do komedija Dr. Popol. Drugi je motiv prenoenja krivice koji varira i kroz Neka zver krepa, Raskid.

U Nevernoj eni (Una femme infidele,1968) abrol nastavlja da se bavi temom koja e ga interesovati do kraja stvaralatva. U njemu ubistvo proistie iz ljubavnog trougla, u kom ljubomorni arls(Miel Buket) ubija Viktora(Mauris Ronet), ljubavnika svoje ene Helene(Stefani Odran). Meutim do samog trenutka ubistva ni ne slutimo da je arls, jedan obian ovek, koji ivi onako kako treba, sposoban da uradi tako neto. Kada poseti ljubavnika Pegala jo nije siguran da e ga ubiti. On igra savrenu igru mirnog slobodoumnog mua sve dok ne vidi upalja koji je Helena poklonila Pegalu, a koji je svojevremeno bio arlsov poklon njoj. Upalja je na simbolinom nivou ovde izraz seksualnosti i strasti koju je njegova ena poklonila ljubavniku. arls koji je verovatno impotentan, shvata da je Pegal taj koji njegovoj eni prua ono to on ne moe. Ne mogavi da izdri vie, arls u tom trenutku ubija Pegala i to skulpturom koja na simbolikom nivou predstavlja Helenino prisustvo tj. indirektnu krivicu za ubistvo. Ali kao i sve rtve u abrolovim filmovima, Pegala deli odgovornost, odnosno krivicu za smrt zajedno sa njima. rtva, bukvalno ili figurativno je trai. Helena preutno prihvata odgovornost i spalivi Pegalovu fotografiju postaje arlsov sauesnik. Meutim abrol nagovetava da zbog zloina uvek mora neko da ispata. U ovom sluaju, dete, simbol nevinosti gde abrol kroz detetovu slagalicu sugerie kako od ubistva njihov brak, porodica i ivot se polako raspadaju. Taman kada je sastave dolazi policija i odvode arlsa. Kao i sve ubice i njega stie pravda ili kazna. Iako fiziki najudaljeniji u poslednoj sceni, Helena i arls su u tom trenutku blii nego ikada , jer se napokon razumeju. Bez obzira na ozbiljnost teme, ne moemo a da se na trenutak ne nasmejemo abrolovim junacima. U situacijama kada oni sede i razgovaraju, vie lie na gdina i gu Smit iz Joneskove elave pevaice nego na ive ljude. Jonesko je poput abrola koristio graansku porodicu preko koje je, reajui niz situacija i dijaloga koji se raspadaju do besmisla, prikazao ljudsku otuenost i trule graanske zajednice. U blaoj meri to isto radi i abrol. On sam navodi da je pojam poznavanja i razumevanja drugih za njega najbitniji jer razreava sve probleme.

 Kad upoznamo druge razumemo i motive koji ih pokreu. Polazei od toga uvek biram linosti kriminalaca. To nisu marginalci, to su ljudi koji pripadaju drutvu, ali su se nekim inom izdvojili od njega.[5] Upravo pred no (Juste avant la nuit,1971) predstavlja varijaciju na istu temu, koji je zapravo drugo lice istog problema, kao u ogledalu. abrol je ova dva filma nazivao blizancima. I dok se u Nevernoj eni zloinom reava problem u Upravo pred no, zloin je kao gangrena[6]. arls(Miel Buket) ubija svoju ljubavnicu, koja je ena njegovog najboljeg prijatelja. U oba filma re je o odnosu izmeu dvoje likova i zloina na drugoj strani. Ubistvo se deava na samom poetku filma i to vie kao in ljubavi, a abrol nam zapravo nikad ne da jasano objanjenje tog ina. Jo jednom imamo motiv rtve koja deli krivicu za svoju smrt. Laura je zapravo uivala u sado-mazo odnosima. Ona je traila arlsu da je kazni, dok je upravo taj odnos koji nosi u sebi odreenu ivotinjsku ulnost u arlsu pokrenuo njegov ID koji dalje kulminira ubistvom. Nakon ubistva on kao da vraa svoju ljudsku svest, njegov EGO nadvladava ID. arls nakon ubistva sedi okiran na krevetu,kao da se pita: ,,ta sad? , a potom izlazi iz stana kao da je sve normalno. Oskar Vajld je rekao da svaki ovek ubija ono to voli, dok kod abrola to oigedno nije sluaj. Britanski psihoanalitiar Ernest Dons je jednom rekao da ne elimo da ubijamo ljude koje najvie mrzimo, ve one koji evociraju u nama najvie nepodnoljivih sukoba, zato to je ljudska priroda ta koja pokuava da rei unutranje sukobe odluno-da bude ili jedno ili drugo. Pomirljiva teorija pak, je zasnovana na ideji da su sukobi posledica konfuzije koja se moe jednostavno reiti ignorisanjem jednog dela nae prirode. Meutim, realnost je da unutranji sukobi definiu nas kao ljude i vuku nas napred. To nisu bitke koje se mogu dobiti, to su bitke koje su se oduvek bile, a oblak praine koji se die sa ratita predstavlja ko smo i ta smo. [7] Mogue je da je Laura bila ta koja je arlsa podseala na sukob prirode i koja je bila izvor njegove zbunjenosti i besa. Da bi se oslobodio toga arls je ubija. Ali njegova savest mu ne dozvoljava da nastavi da ivi mirno. On priznaje svoju krivicu kako eni Heleni tako i prijatelju Fransoau (Fransoa Perier). Tim inom arls ne trai oprotaj nego osudu. Ali umesto toga i ena i prijatelj pokuavaju da mu pomognu da se sabere i nastavi da ivi kao pre. Kada ga ubeuju da je on dobar ovek, oni u njemu vide ono to arls eli da bude: ovek koji je svestan svojih elja, ali ih dri pod kontrolom radei kreativan posao, koji ivi u novoj raskonoj kui, ima enu, decu i ljubavnicu. Meutim, arls ne uspeva, ve sve vie tone u samoosudu, poinje da zvui kao Laura na poetku koja trai da je kazni. eli da se preda. Helena ga uverava da predaja nema moralnu vrednost i

da je to njegova obina perverzija. Fransoa tvrdi da to nee nita promeniti, to ga ini usamljenim u njegovom oseaju krivice. Nakon toga Helena mu sipa nekoliko kapi sredstva za spavanje i daje mu da popije. On pije, preutno pristajui na smrt. arls je eleo da bude veliki ovek, ali mu se ta elja nikada nije sasvim ostvarila. Bolje onda da ga i prijatelji i porodica pamte kao oveka koji je eleo da bude. Skandala nema, nita se nije otkrilo, lani sjaj buroazije je sauvan. On i Helena su sada zamenili uloge to dodatno pojaava kraj u kom Helena sedi na plai,gleda svoju decu i nalazi se u poziciji u kojoj se nalazio arls. Ni ona vie nije sigurna da li e moi da nastavi da ivi sa krivicom sa kojom arls nije mogao. Moralista abrol prepoznaje zver u svima nama, vestan je da pravda ima vie od jednog tumaenja i nikako ne puta svoje junake da preu preko zloina pa ak i kada ih niko ne osuuje.

Nerazdvojiv od ova dva filma je i Crvene noi(Les noces rouges, 1973) u kom abrol nastavlja da se bavi odnosima u ljubavnom trouglu, ali po prvi put uvodei i politiku i ekonomsku mo kao bitan faktor. abrol predstavlja pripadnike buroazije kao moralno korumpirane, ali i duboko tragine figure. Zbog svog bogatstva i poloaja, oni su zarobljeni unutar sistema koji ih primorava da brinu o pogrenim stvarima. U Crvenim noima, Lusil(Stefani Odran) i Pjer (Miel Pikoli) su u zabranjenoj vezi, strepe da e ih otkriti njen mu ili bilo ko drugi i da e doi do skandala. Kada otkriju da Pol(Klod Pjeplu) zna za njih, ostaju okirani to njemu ne smeta njihova afera. Neprotiv, Pol je vidi kao pozitivan razvoj dogaaja, kao priliku da uini svoju enu srenom,a i da obezbedi poslovnu lojalnost njenog ljubavnika. U nemogunosti da razumeju Polovo veto odbacivanje i manipulisanje buroaskim moralnim kodovima, ljubavnici ga ubijaju, zapeativi na taj nain svoje sudbine. Pjeru (a ni Lusil) u nijednom trenutku ne pada na pamet da napusti to mesto, da pobegne sa enom koju voli. I on i Lusil imaju poloaj, status kog ne ele da se odreknu ili da iznevere ono to se od njih oekuje. Beg nije opcija. Pjeru je lake ubiti enu i Pola kako bi poeo novi ivot. Ova vrsta drutvene paralize izazvane statusom je takoe tema filma Luis Bunjuela The Exterminating Angel (1962) gde Bunjuelovi likovi stavljaju ljubaznost i

socijalni poloaj ispred opstanka, a abrovi likovi iznad morala i prijateljstva. Radije bi da budu tajne ubice nego da otkriju njihovo neverstvo suprunicima. Kao i u Upravo pred no i ovde postoji referenca na Sartra poloaj abrolovih junaka dosta podsea na onaj u drami Iza zatvorenih vrata. Likovi trougla su osueni jedni na druge, da se veno prepiru. Kao i svim ostalim junacima i njim vlada njegova animalna priroda koja je ovde najvidljivija jer je dodatno pocrtana prikazom strasnih scena meu ljubavnicima. Pjer zapravo dosta podsea na arlsa iz prethodna dva filma. Kao i prethodni abrolovi pripadnici buroazije,on nije sposoban da prihvati dve strane svoje prirode koje su u stalnom konfliktu. S jedne strane oni su civilizovani, urbani, imuni ljudi koji imaju mogunost da ive kako ele. Ali, sa druge, oni ude za ogranienjima, pravilima i granicama. Ova vizija sukobljenosti u oveku je prisutna ne samo u radovima Sartra, ve i Frojda: U Egzistencijalizam je humanizam (1946), Sartr govori o oseaju bola i oaja ljudi koji shvataju da su slobodni i odgovorni za svoje postupke. Ne postoji univerzalni etiki kodeks, objektivan oblik ljudskog blagostanja, samo onaj sa kojim mogu da ive. Mnogi ljudi koji imaju ova oseanja bola i oaja reaguju bacajui se sami u naruje moralnog sistema. Kao to je Frojd rekao u Grupnoj psihologiji i analizi Ega (1922) da grupa eli da ima vladara, da bude ugnjetavana, kao i da se plai tog vladara. arls, u Upravo pred no, slino kao Laura pre njega (a moda i Helena posle), udi za osudom. On ne moe da se nosi sa iskljuivom odgovornou za svoje postupke i tako pokua da se postavi pod vie autoriteta: prvo njegove ene, zatim prijatelja i na kraju policije. Isti sluaj je sa Pjerom. Iako su uhvaeni neoekivano, zahvaljujui pismu koje je Helena, Lusilina erka, poslala policiji (plaei sa da e njihova afera izai na videlo), Pjer i Lusil su imali ansu da pobegnu odmah nakon poinjenog zloina. Ali oni ostaju tu u istom mestu, ponaajui se onako kako se od njih oekuje i gotovo iekujui kaznu za svoje delo. Njih dvoje su zaljubljeni, a ipak e biti razdvojeni. A mogli su biti sreni. Mogli su ostati zajedno. Ali, umesto toga oni su ostali zarobljenici svoje klase i statusa. abrol ne isputa priliku da kazni. Tu se jo jednom vraamo na Sartra jer po njemu pakao je sainjen od takvih. Zanimljivo je da jedini junak za koga moemo naslutiti da je proao nekanjeno je Ludovik (Miel Buket) iz Raskida. On zapravo pokree itavu manipulatorsku igru kako bi unitio Helen (Stefani Odran), dok je Pol(an Pjer Kasel) samo njegova ,,produena ruka. Jo jednom se pojavljuje motiv transfera krivice. Na samom poetku arls (an Klod Drot), leeni narkoman, napada svog sina( neizostavan motiv deteta kao

nevinosti koja strada u nemilosrdnoj manipulatirskoj igri odraslih) i Helenu. Sin zavrava u bolnici, a arlsov otac Ludovik unajmljuje Pola kako bi pribavi podatke da Heleni oduzme sina. Na kraju arls strada (ubija ga Pol) a Ludovik prolazi nekanjeno. Istina on gubi sina, ali on se odavno pomirio sa tim gubitkom. Njegov novi cilj je bio unuk koji e ga naslediti. abrol ostavlja otvoren kraj slino kao i u Neka zver krepa. U tom filmu abrol prestaje da se bavi odnosima u trouglu i prelazi sa ljubomore koja je dominantna u prethodnim filmovima na osvetu. Naime arls (Miel Diosoj) se sveti Polu (an ani), oveku koji mu je kolima pregazio sina i pobegao. Odnos likova arls- Pol u ovom filmu dolazi direktno u prvi plan, a banalnost zla, oveka-zver, abrol dovodi do vrhunca otelotvorivi ih u jednom oveku- Polu (nije sluajno to isti glumac, an ani igra i mesara Popola). On je olienje nie ili zemaljske, animalne prirode oveka, njegova svest je usmerena iskljuivo na ispunjavanje njegovih materijalnih i instinktivnih potreba, ukljuujui egocentrian i egoistian odnos prema drugim biima. Naime, itavo usmerenje izraavanja nie ljudske prirode moglo bi se svesti na formulaciju: Ja prvi i jedini- a to je ono to Pol jeste. arls ga opisuje u svom dnevniku nakon prvog susreta: karikatura potpuno loeg oveka, nikada ne bismo mogli da zamislimo da neko takav postoji u stvarnosti. Meutim abrol je svestan odreene artificijelnosti kao i injenice da gradi lik potpuno loeg oveka, beskrupuloznog, bez morala, koji nema ni traga od pristojnosti, simpatnosti, pa ak ni humanosti. Mrzi ga njegov sin Filip (Mark di Napoli),a njegova supruga anin( Anok Ferjas) ga podjednako mrzi ali ga se i plai. Tokom mune scene veere u porodinoj kui Dekortovih, on se izruguje sa svojom suprugom itajui njenu poeziju na glas sa vrlo podrugljivim tonom, a sa njim se smeje jedino njegova majka (Raimone), zapravo i jedina osoba koja moe da podnese prisustvo svog sina. Kada Filip sluajno obori au vina, Pol uzima hranu iz tanjira i gaa deaka, ignoriui uasnuta lica svojih gostiju. On je svakim delom svog bia karikatura kojom ga smatra arls, ovek tako odvratan da moe da postoji samo u filmu, te arlsov plan ubistva ima svako opravdanje. abrol zato komplikuje stvari uvodei Helenu koja spreava lako razreenje. Ona arlsu odvlai panju od osvete, budi u njemu oseanja koja su mnogo jaa i sloenija od proste mrnje i elje za osvetom koju osea prema Polu. A osim toga arls je pomalo i hamletovski lik koji stalno pronalazi nove razloge i odlae osvetu.

abrol daje znaajniju ulogu sudbini nego u bilo kom od prethodnih filmova. Grka mitologija i grki bogovi se provlae kroz razgovore arlsa i Filipa, a u itavom filmu postoji mnogo mesta koja vie podseaju na neki ,,sudbinski udes nego na uzrono posledian sled dogaaja. U tom panteonu Pol bi bio petparaki, impulsivni bog savremeni Dionis. Ali i arls, iako olienje apolonijske prirode, ima dionizijske porive. Zver postoji u svakom oveku. Njegova igra je manipulatorska, veta, a on ni sam nije svestan gde e ga odvesti. abrol jo jednom na kraju pocrtava- u toj manipulatorskoj bezdunoj igri strada dete. Iako na kraju nismo sigurni ko ubija Pola, abrolova moralna poruka ne izostaje. Kraj je kompleksna spoznaja danka koji uzima svako ubistvo, pa ak i moralno opravdano ubistvo, kao i krivice koja se namee kada se uzima ljudski ivot. Film poinje i zavrava se sa talasima okeana, s tim to se kontekst menja: na poetku, oni su simbol nevine deije igre, a na kraju voda koja e sprati krivicu i greh oveka voenog osvetom. Koliko god kukaviki i moralno korumpirani izgledali svi ovi abrolovi likovi, oni su takoe i tragine rtve izopaenog drutvenog poretka, primorani da poriu svoju nesreu i oseaj klaustrofobije. Zlo, nasilje i emocionalno muenje u koje posru pripadnici abrolove buroazije kombinovani sa njihovom krivicom i (samo)saaljenjem zaista iziskuju emocije. abrol ih prua, ali inei svoje likove grotesknim, budalastim i banalnim, pravi ironiki otklon. On nikada nije hladan ili ravnoduan i to je najbolje moe da izazove oseanje sauea lieno sentimentalnosti. ~Ubice u komedijama~ Posle neuspeha Naivnih devojka i Landrija abrol je snimio nekoliko komedija-parodija Tigar voli sirovo meso(Le tigre aime la chair fraiche1964), Mari antal protiv doktora Ka(Marie-Chantal contre docteur Kha, 1965) i Tigar mirie na dinamit (Le tigre se parfume la dynamite 1965). U to vreme takve parodije su bile vrlo popularne, ali ih abrol nikada nije preterano voleo. Snimao ih je jer je eleo da snima, a jedini nain je bio da se okrene popularnom anru, koji e zabaviti gledaoce. Upravo u ovkavim komedijama zlo dosee najvii stepen groteske. abrol je istakao da je Mari antal u ovom opusu njegov omiljeni film jer je u njemu eleo da prikae pravo lice doktora vajcera (Albert vajcer, francusko-nemaki filozof i medicinski misionar u Gabonu, Majka Tereza tog vremena, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952.)

,,Mrzim doktora vajcera i njegov lani humanizam. U Mari antal je to doktor Ka. Hteo sam da prikaem da je dobri dr vajcer zapravo bio uasni kolonijalista[8]. abrolova mrnja oigledna je u svakom deliu ovog lika. Doktor Ka ( Akim Tamirof), bled, u crnom odelu sa kravatom i konim rukavicama, skupljenih oiju nalik zmijskim ine ga super-negativcem. Njegov dubok, gotovo elktronski glas neverovatno podsea na alfa 60, kompjuter iz Godarovog filma Alfavil (Alphaville, une trange aventure de Lemmy Caution (1965), u kom Tamirof takoe igra znaajnu ulogu. Slino je i sa filmovima o Tigru. Zli junaci su zli i parodirani do kraja. abrol je trebao da radi pijunske filmove poput onih iz serije Gorila: La Valse di gorille (1959) i Le Gorille mordu Larcheveque (1962), zajedno sa Roderom Haninom. Kada su prava za Gorilu iznenada povuena, abrol je i dalje eleo da snimi film u istom stilu kao i Hanin, koji je odluio da napie scenario (potpisan pod imenom Antoan Flakot). Tako je nastao lik Tigra sofisticiranog, pomalo mazohistikog akcionog heroja, abrolovska verzija Dejmsa Bonda. Iako se danas smatra prevazienim u svakom smislu, ovaj film i njegov nastavak Le Tigre se Parfume a la dinamit su bili veoma popularni, raeni u skladu sa senzibilitetom svog vremena, ostvarili uspeh i omoguili abrolu da pone da snima filmove kakve je zaista eleo.

Uz portrete ljubomornih mueva, mirnih ena, osvetoljubivih oeva, korumpiranih politiara, impotentnih i frigidnih, enskaroa i nimfomanki, stidljivih provincijalca u Parizu i buroaskih ubica, abrolovi filmovi su isto toliko studija Francuske i njenog naroda. Kao i Balzakova comedie humaine, abrol u svojim filmovima prikazuje ogledalo Francuske, ali pomerajui perspektivu sa druge strane ogledala, tamo gde je istina sakrivena ispod buroaskog sjaja. Njegovi filmovi prodiru iza zidova udobnih domova, mirnih predela i ogoljavaju nevolje junaka. abrol u njihovom prikazu zna da bude i vrlo neprijatan i vrlo smean. Smeh je poput interpunkcije koja podvlai bolna seanja i doprinosi apsurdnosti

itave situacije. Svirep je,ali im ne sudi. Ubistvo je nasilniki in, ali ga abrol ne vezuje za kriminalce, marginalce ve za pripadnike buroazije. Nasilje je u abrolovim filmovima uvek skriveno na poetku, vreba ispod maske uglaene buroazuje njihovog naizgled mirnog i ureenog ivota. On je opsednut zlom u oveku i njegovoj okolini unutranjost due je haotina i nespoznatljiva, a ono to dopire do povrine teko je racionalizovati. Odnos vanjskog i unutranjeg je vrlo bitan za abrola. Ono to je unutra je nespoznatljivo i u tome abrol vidi osnovni zakon i misteriju ivota. Zbivanja sveta su po njemu vrlo ambivalentna; postoji vanjsko lice stvari koje odlikuju neka adekvatna pravila i postoji njihovo unitranje lice, skriveno i jedva prepoznatljivo, iji je izraz uvek mraniji i koje uvek izraava nesuglasicu sa vanjskim svetom. Kako mi nikada ne dopiremo do te mrane strane ovekove linosti mi zapravo nikada ne otkrivamo do kraja ta je to u oveku to pokree njegove nagone da ubija. ,, Uvek pokuavam da objasnim ljudima kada bi pokuali da shvate ljude koji su poinili zloin, da bi onda razumeli i sam zloin. Mrzim suenja, pravdu i procese., tvrdi abrol,iako je u nekoliko svojih filmova prikazivao suenje, a pravda stie gotovo sve junake. Ipak to nije znak da abrol osuuje svoje ubice. Naprotiv, on se trudi da ih razume. Za njega je vrlo vaan pojam poznavanja drugih, razumevanja drugih, jer je to upravo klju koji razreava probleme. Moda je bio pesimista,ali jedan od onih sa neverovatnom eljom za ivotom. MAJA TODOROVI