ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Проблем истраживања. Релације појединих сегмената антрополошког простора према

конкретним физичким активностима, па према томе и физичким активностима џудиста и
каратиста, може да буде једно од релевантних питања теорије и праксе у тренажном процесу
уопште. Бројна искуства нам показују да је ефикасност у процесу тренинга проблем који је
подложан утицају целокупног домена антрополошког простора који се иначе дефинише као
биопсихосо-циолошки простор ентитета спортисте. Изоловано посматрање утицаја појединих
субпростора, детер-минисаних моторичким, когнитивним, конативним али и неким другим
варијаблама, није редак случај. Међутим, ограничења која дају таква истраживања, а која се
могу свести под феномен евидентно поједностављених међусобних утицаја димензија тог
простора са конкретним мани-фестацијама кретне природе индивидуе, имала су за последицу
генерисање информација које је би-ло тешко обликовати у јединствену, заједничку теорију.
Баш због тога у оквиру овог истраживања та ће концепција бити напуштена.

Већина досадашњих истраживања по правилу су показала да су моторичке

способности, као латентне димензије, које су првенствено одговорне за моторичке
манифестације човека у интер-претацији моторичке ефикасности спортиста, доминантне, то
јест приоритетне. Утицај морфолошких карактеристика, као карактеристика које у оквиру
реализације кретног процеса представљају излаз-ну функционалну компоненту, такође је
веома значајан, поготову у физичким активностима које захтевају већи интензитет. Когнитивно
функционисање у оквиру кретне манифестације, дире-ктно је подређено степену
комплексности кретних структура те манифестације. Утицај конатив-них карактеристика је
везан за модулацију ефеката у оквиру кретних манифестација.

Овако дефинисање наведених сегмената антрополошког простора у циљу стварања

једин-ствене теорије тих сегмената захтева принципијелну генерализацију информација, чија
експликација, без примене функционално-кибернетичких поставки, сигурно не би била могућа.
По кибернетичкој концепцији кретне манифестације су само излаз из система. Значи, кретне
манифестације су после-дица реакције унутрашњег система или још прецизније, индикатори
одређених унутрашњих структура. Како у основи тих структура леже латентне димензије,
кретне манифестације се дефинишу као спо-љашње манифестације тих латентних димензија
према томе, могуће је претпоставити латентни ста-тус антрополошког простора који се може
измерити одговарајућим мерним инструментима, као основу за закључивање о
специфичностима и разликама тог простора у односу на спорт.

Основни проблем овог истраживања је дефинисање специфичности латентне

структуре антропо-лошких димензија џудиста и каратиста. У том контексту предмет
истраживања су моторичке и ко-гнитивне способности и конативне карактеристике, као
сегмент антропошког простора поменутих спортиста једних према другима по полу.

Предмет истраживања. Утврђивање статуса антрополошке димензије џудиста и каратиста

гледано по полу, и да ли су специфични трансформациони процеси довели до трансформација
у ког-нитивном, конативном и моторичком простору, односно утицали на промену структуре.
 Циљеви истраживања. Генерални циљ је да се утврди структура моторичких и
когнитивних способности и конативних карактеристика као и њихове разлике у односу на врсту
спорта (џудо – карате) и према полу.

Парцијални циљеви

 да се утврди структура моторичких и когнитивних способности и конативних карактери-

стика џудиста,

 да се утврди структура моторичких и когнитивних карактеристика и конативних спо-

собности каратиста,

 да се утврди разлика у структури моторичких способности џудиста и каратиста према

полу,

 да се утврди разлика у структури когнитивних способности џудиста и каратиста према

полу и

 да се утврди разлика у структури конативних карактеристика џудиста и каратиста према

полу.

ХИПОТЕЗЕ

Генерална хипотеза (Хг)

На основу примењених варијабли могуће је утврдити структуру антрполошких

моторичких и когнитивних способности и конативних карактеристика џудиста и каратиста као и
њихове разлике. Очекује се статистички значајна разлика код спортиста различитих спортских
борилачких вештина.

Х1 На основу примењених варијабли могуће је претпоставити структуру антрополошких

моторичких и когнитивних способности и конативних карактеристика џудиста.

Х2 На основу примењених варијабли могуће је претпоставити структуру антрополошких

моторичких и когнитивних способности и конативних карактеристика каратиста.

Х3 Очекује се статистички значајна разлика у структури моторичких способности џудиста и

каратиста према полу.

Х4 Очекује се статистички значајна разлика у структури когнитивих способности џудиста и

каратиста према полу.

Х5 Очекује се статистички значајна разлика у структури конативних карактеристика џудиста и

каратиста према полу.
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Избор узорка испитаника је био условљен организационим и финансијским

могућностима потребним за спровођење истраживачког поступка. Било је неопходно осигурати
довољан број квалификованих и увежбаних мерилаца, одређен инструментаријум и
стандардизоване услове у којима ће се реализовати предвиђено истраживање. Мерење је
било реализовано на узорку који је репрезентативан за целу Републику Србију.

Популација спортиста из које је одабран узорак испитаника дефинисана је као

популација џудиста и каратиста оба пола старости између 18 и 27 година који живе у градски,
приградским и сеоским срединама. Испитаници су физички здрави, без изразитих
психофизичких аберација и који су активни у спортским дисциплинама џудо и карате.
Обухваћени су тренажним поступцима који се спроводе у оквиру матичних клубова и
репрезентације Србије.

Узорак испитаника. На основу изабраног статистичко-математичког модела, односно

програма, циљева и постављање хипотезе одлучено је да у узорак буде укључено око 200
спортиста (око 100 џудиста и око 100 каратиста оба пола) старости између 18 и 27 година. Ве-
ћина оваквог узорка мора да задовољи следеће критеријуме:

 да ефектив узорка буде толики, да омогући онолико степени слободе како би се било
који коефицијент у матрици склопа, или било који коефицијент корелације једнак или већи од
21 могао сматрати различитим од нуле са грешком закључивања мањом од 01;

 да би се успешно могле применити адекватне статистичке методе, према најновијим

убе-ђењима, број субјеката у узорку мора бити пет пута већи од броја примењених варија-бли;

Поред наведеног испитаници су морали да испуне и посебне услове:

 испитаници су били мушког и женског пола,

 старост испитаника је била дефинисана на бази хронолошке старости, тако да су

истражи-вањем били обухваћени испитаници од 18 до 27 година ± 0,5 година,

 испитаници су били у периоду истраживања редовно подвргнути тренажном процесу у

сво-јим клубовима или репрезентацији Србије што се утврђује увидом у клупску евиденцију
посећивања тренинга и броја тренинга остварених у том месецу,

 испитаници нису имали никаквих соматских деформитета и аберација и били су

физички и мен-тално здрави.

Узорак варијабли. Примениће се 16 варијабли које ће покрити следеће моторичке регу-лативне

механизме:
 МРИЕ - механизам за регулацију интензитета ексцитације

МРТЕ – механизам за регулацију трајања ексцитације

МРИЕ + МРТЕ = МЕР механизам за енергетску регулацију

МСРТ - механизам за синергијску регулацију и регулацију тонуса

МСТК - механизам за структурирање кретања

МСРТ + МСТК = МРК механизам за регулацију кретања

Моторичке способности се обично сматрају директно одговорним за решавање

задатака спорта и физичке културе, без обзира да ли су ти задаци везани за едукативне,
такмичарске или рекреативне активности. Мерење моторичких способности представља
полазну основу у свим процесима поменутих подручја физичке културе, једноставно због тога
што је управљање тим процесом, без информација о почетном трансформационом и финалном
стању система којим се управља – не може ни замислити.

Утврђивање нивоа појединих димензија моторичког простора је новијег датума и

спада у домен моторичке дијагностике. Како способности које дефинишу моторички простор
нису дате непосредно већ као латентне димензије о чијем се квантитету и квалитету закључује
на основу излаза из тог система, њихово мерење није остварљиво директном методологијом.
Зато се мо-торичке способности мере индиректно преко конвенционалних кретних
манифестација названих моторички тестови. Осим тога, латентне димензије моторичког
простора се не испољавају као чи-ста својства, већ се углавном комбинују у различитим
варијацијама, а то, даље, повећава поте-шкоће у мерењу тих димензија.

Као инструменти моторичког простора служе моторички тестови који представљају

скуп за-датака за које је претходним истраживањем утврђен начин постављања и вредновања
ре-зултата као и њихове мерне карактеристике. Као стандардизовани поступци моторички
тестови представљају најважнији извор информација о нивоу и развоју кретних способности
испитаника.

Варијабле које дефинишу моторички простор у овом истраживању су:

 фактор сегменталне брзине,

 спринтерске брзине,

 експлозивне снаге,

 репетитивне снаге,

 статичке снаге,

 гипкости,

 равнотеже,
 координације и

 моторичке прецизности.

Мерни инструменти. На основу напред дефинисаног модела, као и на основу метријских

карактеристика тестова моторике за процену латентних моторичких димензија примењени као
батерија 16 моторичких тестова изабраних тако да као репрезенти ефикасности
идентификованих механизама информатичког и енергетског типа, покажу целокупни
моторички простор испити-ване популације.

Моторичке варијабле обухваћене овим истраживањем мерене су на следећи начин:

ТЕСТОВИ :

МРИЕ - скок у даљ из места (СУДС)

- скок у вис с места (СУС)

- троскок с места (ТСК)

- бацање медицинке у даљ обема рукама из седења (пружених ногу) леђима осло- њени на
зид (БМУДОРУК)

МРТЕ - згибови на вратилу потхватом (ЗНВП)

- дизање ногу лежећи (ДНОЛ)

- подизање трупа лежећи на леђима за 60 секунди (ПТЛНЛ)

- подизање трупа лежећи на стомаку за 60 секунди (ПТЛНС

МСРТ - стајање на једној нози попречно на клупици за равнотежу са затвореним очима

(РАВЗАТОЧ)

- тапинг тест доминантном руком (ТАПТДР)

- трчање из високог старта на 20 метара (ТИВСТАР)

- дубок претклон на клупи (ДУПРЕНК)

МСТК - провлачење и прескакање (ПРОПРЕ)

- гађање циља ногом помоћи тенис лоптице (ГАЦИНОТ)

- осмица са провлачењем (ОССАПРО)

 - полигон натрашке (ПОЛИНАТ)

Мерење когнитивних способности: Модел когнитивних способности који ће се

применити у овом истраживању у складу је са метријским карактеристикама когнитивних
мерних инструмената. За процену когнитивних спосо-бности примењена је батерија тестова
КОГ-3 (Волф, Момировић и Џамоња, 1992.).

Батерија КОГ-3 је минимална батерија за процену ефикасности перцептивног, серијалног и

паралелног процесора. Верзија те батерије коришћена је да би се постигао основни циљ, то
јест, да би се утврдио ниво генералне когнитивне способности.

Мерење конативних карактеристика: Примена одабране батерије тестова (КОН-6) за процену

конативних карактеристика циљане групе спортиста спроведена је у оквиру тренинга у
клубовима чији су чланови. Време ангажвања спортисте на тестирању износио је 45 минута.
Тестовима ће присуствовати поред аутора овог истраживања још и тренер и представник клуба
у којем се спроводе истраживања.

Статистичка обрада података: Применом одоварајућих статистичких поступака

настоји се добити одговор на главно питање овог Истраживања: утврдити структуру и
специфичност дефини-саног антрополошког простора (моторичке и когнитивне способности и
конативне карактеристике) џудиста и каратиста и њихове разлике у односу на пол. Одговор на
ово питање је могуће дати ако су поред свих других релевантних услова истраживања
примењене и одговарајуће статистичке процедуре за кондензацију и трансформацију
добијених резултата.

Подаци добијени на тестирањим биће обрађени Факторском анализом у циљу утврђивања

структуре моторичких и когнитивних способности и конативних карактеристика џудиста и
каратиста по полу, и, Дискриминативна анализа за утврђивање разлика у структури
моторичкихи когнитивних способности и конативних карактеристика џудиста и каратиста по
полу.

ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И НАУЧНИ ДОПРИНОС ДИСЕРТАЦИЈЕ

Резултати који се очекују су одређени кроз генералну хипотезу (Хг) и 5 подхипотеза (Х1, Х2, Х3,
Х4 и Х5).

Ако добијени резултати истраживања потврде постојање статистички значајне

релације између система варијабли моторичких регулатора (као ситема критеријумских
варијабли) и система варијабли когнитивних процесора и система конативних регулатора (као
система предикторских варијабли), истраживање ће наћи своју примену у кинезиолошко-
антрополошкој науци и непосредној практичној употреби.

У кинезиолошко-антрополошкој науци резултати истраживања ће допринети

даљем развоју и усавршавању конструкције и функционисања кибернетичког модела
моторичког интегралног и интеракцијског функционисања регулатора, а у непосредној
пракси оптималнијем управљању и контроли у развоју моторичке способности.

Пружиће се увид о томе која врста трансформације ће се догодити на вежбачу након

извесног времена бављења овим спортом. То ће умногоме и одређивати предиспони-
раност појединца за бављење џудо или карате спортом. Самим тим, коначан исход (по-
стигнуће појединца) ће бити јасније опредељен и на тај начин оправдавати труд и сре-
дства уложена у тренажном периоду.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Андерсон, Т.Њ., Ан интродуцтион то мултивариате статистицал аналyсис. Јохн Њилy анд

сонс, ИНЦ. Нењ Yорк 1958.

2. Аллпорт, Г.Њ., Персоналитy: А Псyцхологицал интерпретатион, Холт, Нењ Yорк, 1937.

3. Аллпорт, Г.Њ., Склоп и развој личности, Култура – Београд 1969.

4. Аллпорт, Г.Њ., Персоналитy, Холт 1961.

5. Брковић, А. Промене личности ученика под утицајем наставе, Технички факултет у Чачку
1991

6. Брковић, А., утицај успеха и неуспеха на личност ученика. Учитељски факултет у Ужицу,
Ужице 1994.

7. Булатовић, Р., Личност и став одраслих према образовању, Завод за уџбенике и

наставна средства – Београд 1983.

8. Брооковер, Њ.Б., Схаилер, Т., Патерсон,А., Селф-цонцепт оф абилитy анд Сцхоол

Ацхиевемент, Социологy оф Едукатион, 37, 1964.

9. Боснар, К., Хорга,С., Анализа неких резултата у тестовима когнитивних способности и

тестовима личности добијеним на перспективним спорташима СР Хрватске, Кинезиологија, 1-2,
Загреб, 1981

10. Бујас, З., Увод у методе експерименталне психологије. Школска књига, Загреб, 1967
11. Буквић, Б., са сарадницима, Пројект израде инструментарија и методологије за
идентификовање талентованих ученика, институт за психологију 1973

12. Буквић, А., Мерење интелектуалних способности. Психолошка истраживања 2, институт

за психологију-Београд 1980

13. Бурт, Ц., (1949): Тхе струцтуре оф тхе минд: а ревиењ оф тхе ресултс оффацтор аналyсис,
Бритисх Yоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy, 19.п. 100-111

14. Барон, Ј. (1988)- Персоналитy анд интеллигенце ин Стернберг, Р.Ј.(Ед): Хандбоок оф

хуман интелигенце. Цамбриге Университy Пресс.

15. Броадбент, Д.Е., (1958): Перцептион анд Цомунницатион, Пергамон Пресс, Оџфорд

16. Бyрне, Д., Ан Интродуцтион то персоналитy: А ресеарцх аппроацх, Прентице –Халл, Нењ
Јерсy, 1966

17. Цаттелл, Р.Б.: Тхеорy оф флуид анд црyсталлизед интелигенце: А цритицал еџперимент.
Јоур. Едуц. Псyцхологy, 54, 1, 1963

18. Цаттелл, Р.Б., Сциентифиц аналyсис оф персоналитy, Цхикаго, Алденце, 1966

19. Цаттелл, Р.Б., Персоналитy струцтуре: Тхе ларгер дименсион, (персоналитy,

Ед.Лазарус,Р.С. Оптон, Е.М., Пенгуин Боокс, 1967)

20. Цаттелл, Р.Б., Тхе 16ПФ анд дасиц персоналитy структуре: а реплy то Еyсенцк, Јоурнуал
Бехавиорал Сциенце 3, 1973

21. Цаттелл, Р.Б., Научна анализа личности, Београдски издавачки завод, Београд, 1969

22. Цаттелл, Р.Б.(1971) Абилитиес: тхеир струцтуре, Цроњтс анд ацтион Хоугхтон Миффлин
Цомпалy, Бостон

23. Цаттелл, Р.Б. Десцриптион анд Хеасуремент оф персоналитy, Лондон, Јонсон Репринт
Цо. 1972

24. Цоолy, Њ.Њ., Лохнес, П.Р.: Мултивариате дата аналyсис. Јохн Њилеy анд сонс, ИНЦ. Нењ
Yорк-Лондон-Сyдеy-Торонто, 1971

25. Дасхиелл, Ф.Ј.: Фундаменталс оф генерал псyцхологy, Хоугхтон, Миффлин, Бостон 1949

26. Доналдсон, М., Ум детета, превод Ружица Росандић и Бранко Вучићевић, Завод за уџбе-
нике и наствна средства Београд 1982

27. Денис, Б.Аццордино, Мицхаел,П. Аццордино, Роберт,Б.Сланеy, Ан инвестигатион оф

перфецти-онисм, ментал хеалтх, ацхиевемент анд ацхиевемент мотиватион ин адолесцентс.
Псyцхологy ин тхе Сцхоолс-Вол. 37, иссуе 6, 2000, п.535-545. тхе Пеннсyлваниа Стате
Университy.

28. Драгићевић, Ч., Статистика за психологе. Друштво психолога Србије, центар за

примењену психологију. Београд 1997
29. Еyсенцк, Х.Ј.: Дименсионс оф персоналитy, Лондон, Роутледге анд Кеган Паул, 1947

30. Еyсенцк, Х.Ј.: Тхе сциентифиц студy оф персоналитy, Лондон, Роутледге анд Кеган Паул,
1952

31. Еyсенцк, Х.Ј.: Тхе струцтуре оф хуман персоналитy, Н.Y.Њилеy,1953

32. Еyсенцк, Х.Ј. Тхе дyнамицес оф анџиетy анд Хyстериа, Роутледге анд Кеган Поул,Лондон
1957

33. Еyсенцк, Х.Ј (1967)- Интелигенце ассессмент: А тхеоретицал анд еџпериментал

аппроацх. Тхе Бритисх Yоурнал оф едуцатионал псyцхологy, 37,1:81-99.

34. Еyсенцк, Х.Ј.(1957): Тхе Динамyцес оф Анџиетy анд Хyстериа, Роутледге анд Кеган Поул,
Лондон.

35. Енглисх, Б.Х. анд Енглисх, А. Обухватни речник психолошких и психоаналитичких

појмова. Савремена администрација 1972

36. Фулгози, А.: Факторска нализа. Школска књига, Загреб, 1979

37. Фулгози, А., Психологија личности(теорија и истраживања), Школска књига Загреб 1985

38. Фурнеауџ, Њ.Д. (1957): Репорт то империал Цоллеге оф Сциенце анд Тецхнологy,
Лондон.

39. Фисце, Д.Њ.: Меасуринг тхе цонцептс оф персоналитy, Алдине Публисхинг Цомпанy,
Цхицаго 1971.

40. Гоод, В.Ц., Сцатес,Е.Д.: Методе истраживања у педагогији, психологији и социологији,

Отокар Кершовани, Ријека 1977

41. Гуилфорд, Ј.П., Основи психолошке и педагошке статистике, Савремена

администрација-Београд 1968

42. Гуилфорд, Ј.П., Тхе натуре оф хуман интеллигенце, Нењ Yорк, МцГрањ-Хилл,1967

43. Гуилфорд, Ј.П., Хоепфнер,Р. (1971), Тхе аналyсис оф интеллигенце. МцЦроњ-Хилл Боок
Цомпанy

44. Гарy, Л. Цанивез ''Предицтиве анд цонструт валидитy оф тхе девелопинг цогнитиве
абилитиес тест:релатионс њитх тхе иоња тестс оф бсиц скилсс'' Псyцхологy ин тхе Сцхоолс-Вол.
37,2,2000 пагес 107-113-Иллиноис Университy.

45. Гагне, Р.М.: Цонтемпорарy иссуес ин Едуцатионал Псyцхологy, Едитед бy Цларизо,Х.Ф.

ат ал, Бостон: Аллyн анд Бацон 1977

46. Хавелка, Н., Лазаревић,Љ. Спорт и личност, Спортска књига, Београд 1981

47. Хандлеy, Г.Д. Персоналитy, Леарнинг анд теаацхинг, Роутледге анд Кеган Паул, Лондон,
1973.
48. Харре, Д. Модерн Фацтор Аналyсис. Тхе Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго, 1960

49. хорн, Ј.Л. Тхе струцтуре оф интеллецт: примарy Абилитиес у књизи Дрегер,Р.М(ед),
Мултивариате ресеарцх. Цонтрибутионс то тхе Ундерстандинг оф Персоналитy, Батон Роуге,
1971.

50. Игњатовић, Р., Фактори развоја ученикове личности, ИГКРО ''Свјетлост'', ООУР Завод за
уџбенике Сарајево 1980

51. Игњатовић, И. (Докторска дисертација – ''Интеграција друштвене и личне

прилагођености лично-сти'').

52. Келвин, С. Хол, Гарднер Линџи., Теорије личности, Нолит – Београд 1983

53. Креч, Д., Крачфилд,П., Елементи психологије, Научна књига-Београд 1969

54. Клине, П. (1966): Еџтраверсион, Неуротицисм анд Ацадемиц Перформанце амонг

Гхананиан Университy Студентс, Бритисх Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy, 34. П.92-94,
Лондон.

55. Коларевић, Д., Однос интелигенције и личности у ситуацији професионалне селекције.

Психологија 3-4, 2000, с 471-482.

56. Квашчев, Р., Могућности и границе развоја интелигенције. Нолит, Београд 1981

57. Квашчев, Р., Милинковић,М.,: Утицај склопа особина личности и способности на успех
испи-таника у школском учењу –Психолошка истраживања 3, институт за психологију 1984

58. Квашчев, Р, (1977 а,б,ц,д): Утицај способности сложаја особина и мотивације на успех у
школском учењу. Психологија бр.1 ,Друштво психолога СР Србије, Београд, стр 63, а-38, б-49, ц-
34, д-68(стр 31-75)

59. Квашчев, Р., Ђурић,Ђ., Кркљуш,С., Способности особине личности и успех ученика,
Завод за издавање уџбеника Нови Сад, иснститут за Педагогију Филозофског факултета Н.Сад
1989

60. Квашчев, Р., Способности за учење и личност, Завод за уџбенике и наставна средства
Београд 1980

61. Крстић, Д. Психолошки речник (треће допуњено издање). Савремена администрација,

Београд 1996

62. Лyнн, Р.(1959), Тњо Персоналитy Цхарацтеристицс Релатид то Ацадемиц Ацхиевемент,

Бритисх Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy

63. Маслов, А.Х., Мотивација и личност. Нолит, Београд 1982

64. Момировић, К., Одређивање таксономских скупина директном облимин

трансформацијом ортогонализираних оригиналних и латентних варијабли.
Кинезиологија,Вол.3,бр1,1973,с.31-37
65. Момировић, К. и Хорга,С.(1990): Повезаност резултата у тестовима интелектуалних
спосо-бности и особина личности. Примењена психологија, 11, 1, с.31-36

66. Момировић, К. Игњатовић,И. Шипка,П и Хорга,С., Цаноницал релатионс бетњеен

интеллецтуал анд персоналитy домаинс. Ревија за психологију,16, 1-2, с. 21-32

67. Момировић, К., Њолф,Б., Џамоња,З., Кон 6, Кибернетичка батерија конативних тестова.
Са-вез друштва психолога Србије-Центар за примењену психологију, Београд, 1992.

68. Моррисон, Д.Ф. Мултивариате статистицал метходс. Мцграњ-Хилл, Боок Цомпанy, Нењ
Јорк 1972.

69. Младеновић, У., Школско постигнуће ученика и конативне димензије личности

Ајзенковог типа, Педагошка стварност бр.3-4, 2000.

70. Момчилов, Д., Анализа структуре поузданости ЕYСЕНЦКОВОГ УПИТНИКА ЕПQ (верзија
од 103 ајтема), необјављени дипломски рад, Филозофски факултет у Новом Саду 1996

71. Муссен, П.Х., Цонгер Ј.Ј., Каган, Ј., Цхилд девелопмент анд персоналитy, Харпер, Нењ
Јорк 1974 с.423

72. Новалев, А.Г., психологија личности(ИИ издање) Просвешние, Москва 1965.

73. Нотцутт, Б. Тхе Псyхологy оф персоналитy, Метхуен, Лондон, 1953.

74. Небилитсyн, В.П., анд Грај, Ј.А., Биологицал басес оф индивидуал бехавиор Н.Y.
Аацадемиц Пресс, 1972.

75. Пек, Д, Витлоу, Д, Теорије личности, Нолит-београд 1978.

76. Поповић, Б., Психологија личности - Савез друштва психолога Србије, Београд 1985.

77. Поповић, Б., Изворне црте личности (по Кателу), скрипта Филозофски факултет, Београд
1973.

78. Поповић, Д. и сарадници, Каноничка корелациона анализа као оптимална метода за

одређи-вање релација између два скупа варијабли, Научни подмладак, Свеска за природно-
матема-тичке и техничке науке, XИX(1987),1-2 с. 63-69

79. Поповић, Д., Факторска анализа као оптимална метода за одређивање

моторичких способности перспективних џудиста, Зборник радова Филозофског факултета, 1
(1988): 55-64

80. Поповић, Д. и Радисављевић, Д., Структура когнитивних способности џудиста, Научни скуп,
Валоризација ефеката програма у физичкој култури, Нови Сад, 1990.

81. Поповић, Д. и сарадници, Релације когнитивних способности и ефикасности извођена џудо

техника, ИВ конгрес спортских педагога Југославије и И међународни симпозиј, Љубљана-Блед,
1990.
82. Поповић, Д. и сарадници, Релације конативних карактеристика и ефикасности извођења
џудо техника, ИВ конгрес спортских педагога Југославије и међународни симпозиј, Љубљана-
Блед, 1990.

83. Поповић, Д., Еревна кивернитикис просегисис тис домис тон гностикон иканотитон тон
атхлитон сто јудо, Атхлитикес епистимес, Атхина, бр 1, 1992., стр. 83-108

84. Поповић, Д. Утврђивање структуре психосоматских димензија у борењима и израда

поступа-ка за њихову процену и праћење – Монографија. Факултет за физичку културу
Универзитета у Приштини, Приштина, 1993.

85. Поповић, Д., Петровић, Ј., Боли, Е., Станковић,В., Тхе структуре оф тхе персоналитy оф
фемале данцерс. 3рд Интернатионал Цонгресс он пхyсицал едуцатион & спорт. Комотион,
1995.

86. Поповић, Д., Боли, Е., Петковић,М., Григоропулос,П., Σχεσεις μεταξύ νοητικών ικανοτήτων
και χαρακτηριστικών προσωπι κότητας σε κορίτσια τα οποία ασχολούνται με κλασικούς και λατινο-
αμερικάνικους χορούς. 4тх Интернатионал Цонгрес он Пхyсицал Едуцатион & спорт. Комотини,
1996.

87. Поповић, Д., Кулић, Р., Боли, Е., Косић, Ј., Η επίδραση των χαρακτηριστικών προσωπι ηαην
εκέλεη των χορευικών δομώω ћε λαшινο-αμερικάνικους χορούς. 5тх Интернатионал Цонгрес ох
Пхyсицал Едуцатион & спорт. Комотион, 1997.

88. Первин, Л.А., Персоналитy: Тхеорy, ассессмент, анд реасеарцх, Јохн Њилеy анд Сонс,
Нењ Јорк ет ал, 1970

89. Рост, Детлеф Х, Унтеррицхтспсyцхологие фур дие Грундсцхуле, Бад Хеилбрунн-Обб.

Клинкхардт, 1980, поглавље које су написали: Хубер Л. Гунтер-Рост Х.Детлеф: ЛЕРНКОНЗЕПТЕ
унд УНТЕРИЦХТ, 9-57.

90. Радоњић, С., Психологија учења (прва књига), Завод за уџбенике и наставна средства-
Београд 1985.

91. Радоњић, С., Објективизам и бихејвиоризам у савременој психологији - Психологија

бр.1-2 с.3-12

92. Ракић, Б., Мотивација и школско учење, Наставна библиотека 1977

93. Рот, Н., Психологија личности, Завод за уџбенике и наставна средства(допуњено

издање) Београд 1994.

94. Рогерс, Ц.Р., Он бецоминг а персон: а тхерапист виењ оф псyхотхерапy, Бостон, Хоугхтон
анд Миффлин, 1961.

95. Рогерс, Ц.Р., Цлиент-центеред тхерапy, Бостон, Хоугхтон анд миффлин, 1965

96. Старовлах, М., Структура когнитивних и конативних димензија и њихов утицај на

школски успех ученика, Факултет за физичку културу у Лепосавићу, 2006.
97. Спеарман, Ц.Е., Генерал интелигенце објецтивелy детерминент анд меасуред,
Америцал јоур-нал оф Псyцхологy, 15, 206-221, 1904.

98. Стевановић, Б., Учење и памћење, Завод за основно образовање и образовање

наставника СР Србије 1973.

99. Стоиљковић, С., Односи интелигенције и особине личности, Психологија 1995, 1-2, с.29-
42

100. Смиљанић, М., Које се особине личности код надарених математичара мењају под
утицајем професионалног успеха, односно неуспеха. Настава и васпитање 1999, бр.5.

101. Смиљанић, М., Интелектуалне способности и црте личности врлодобрих и одличних

ученика у основној школи. Настава и васпитање 1998 бр.1.

102. Скинер, Б.Ф., Наука и људско понашање, Обод,Цетиње 1969.

103. Саваге, Д.Р.(1962.): Персоналитy Фацторс анд Ацадемиц Перформанце, Бритисх јоурнал оф
Едуцатионал Псyцхологy, 32, п.44.

104. Станков, Л. Савремене перспективе у истраживању интелигенције. Психологија 1991 бр. 3-

4.

105. Тхурстоне, Л.Л. Примарy ментал абилитиес. Псyцхометриц монограпхс, Н.1, Цхикаго, 1983.

106. Тасић,Т., Јевремов,Т., Васић,А. Релације неких димензија личности и школског успеха у
средњој школи. Педагошка стварност 1998 бр 3-4.

107. Таллент, Н. Псyцхологy оф Ађустмент, Ван Ностранд, Нењ Јорк 1978 с.217-223.

108. Вернон, П.Е., Адамсон,Д.Ф.Вернон. Тхе псyцхологy анд едуцатион оф гифтед цхлдрен,
Лондон, Метхуен анд Цо, 1977.

109. Виготски, Л. Мишљење и говор . Нолит, Београд 1982.

110. Вучинић, Б., Поповић,Б.В и Момировић,К. (1992.). Прилог познавању односа између
интелектуалних способности и особина личности.

111. Волф, Б., Момировић, К, Џамоња,З. Ког 3. батерија тестова интелигенције. Савез друштва
психолога Србије-Центар за примењену психологију. Београд 1992.

112. Њоодњортх, Ф.Ј. Фундаменталс оф генерал псyцхологy, Хоугхтон, Миффлин, Бостон 1949

113. Њарбуртон, Ф.Њ., Тхе месуремент оф персоналитy, И, Едуцатионал Ресерацх, 1962, 2.

114. Бала, Г. 2008., АПА стандард за писање научноистраживачких радова, Факултет за физичку
културу, Нови сад,

115. Бароу, Х.М., Р. МецГи, 1975., Мерење у физичком васпитању, ,,Вук Караџић’’, Београд,

116. Цаттелл, Р.Б. (Ед.). (1966). Хандбоок оф Мултивариате Еџпериментал Псyцхологy. Цхицаго:
Ранд МцНаллy & Цомпанy.
117. Драгић, Б. 1996., Џудо за образовање тренера, Факултет за физичку културу, Нови сад,

118. Гигов, В. и Илић, А. 1979., Основи карате за младе, Бор.

119. Јорга, И., Јорга, В. и Ђурић, П. 1972., Карате, Спортска књига, Београд.

120. Курелић, Н. и сар., 1975. Структура и развој морфолошких и моторичких димензија

омладине, Београд,

121. Малацко, Ј. и Поповић, Д. 2001., Методологија кинезиолошко антрополошких

истраживања, Универзитет у Приштини, Факултет за физичку културу, Лепосавић,

122. Момировић, К. Њолф, Б. и Џамоња, З. 1992., Кибернетичка батерија конативних тестова

КОН-6, Београд

123. Ницовић, М. 1989., Фул контакт карате, Београд,

124. Обадов, С. 2005., Џудо, едиција универзитетски уџбеник, Нови сад,

125. Оyама, М. 1967., Карате, Младост, Загреб,

126. Поповић, Д. 1989. Поступци за објективизацију и оцењивање ефикасности извођења

јудо технике и утврђивање његове структуре, ,,Научни подмладак’’, Ниш,

127. Поповић, Д. и сарадници, 1987., Релације моторичких способностии ефикасности

извођења џудо технике, Научни подмладак, Ниш.

128. Ћирковић, З., Јовановић, С., и Касум, Г. 2013. Методика џудоа, Београд,

129. Дрид, П. и Тодоров, И. 2014. Џудо наука и пракса, Београд.

130. Тењовић, Л., 2000. Статистика у психологији, Центар за примењену психологију Друштва
пси-холога Србије, Београд.

РАДНА БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА

Рођен сам 22.12.1956. у Аранђеловцу где сам завршио основну и средњу школу.
Школске 1975/1976. уписујем Факултет за физичку културу у Београду. Завршио сам га у року и
дипломирао на катедри за Хигијену код Др проф. Ивана Алексића на тему Прилог изучавању
раширености алкохолисања средњошколске омладине општине Аранђеловац оценом 10. од
октобра 1982. до августа 1990. године радим као професор физичког васпитања у ,,Средњи
шоли техничне и здравствене усмеритве’’ у Новом месту, Словенија. Од јануара 1991. године
радим и ОШ ,,Веља Герасимовић’’ из Венчана, општина Аранђеловац, на месту наставника
физичког васпитања. Од јануара 1997. године радим на месту наставника физичког васпитања у
ОШ ,,Милан Илић Чича’’ у Аранђеловцу где сам запослен и данас. Марта месеца 2005. године
сам уписао постдипломске студије на Факултету за физичку културу у Приштини и програм
завршио просечном оценом 10. Магистарски рад на тему ,,Разлике у структури моторичких и
когнитивних способности и конативних карактеристика џудиста и каратиста’’ браним 29.02.
2012. године код Др проф. Драгана Поповића.

НАУЧНИ РАДОВИ:

1. СТРУКТУРА КОНАТИВНИХ КАРАКТЕРИСТИКА КАРАТИСТА, објављен у зборнику научних и

стручних радова (први део, стр. 69.), изложен на међународном симпозијуму СПОРТ И
ЗДРАВЉЕ у Тузли 2012.

2. СТРУКТУРА КОНАТИВНИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЏУДИСТА, објављен у зборнику научних и

стручних радова (први део, стр. 282.), изложен на међународном симпозијуму СПОРТ И
ЗДРАВЉЕ у Тузли 2012.

3. АКТИВНОСТИ УЗ ПОМОЋ КОЊА У РЕХАБИЛИТАЦИЈИ ОСОБА СА ПОРЕ-МЕЋАЈИМА У

ПОНАШАЊУ, објављен у зборнику научних и стручних радова (први део), изложен на
међународном симпозијуму СПОРТ И ЗДРАВЉЕ у Тузли 2013.

4. АРАНЂЕЛОВАЦ КАО СВЕУКУПНИ ПОБЕДНИК ОСИС 2001. Рад презентован на саветовању

СПОРТ КАО ФАКТОР КУЛТУРЕ У СЕОСКОЈ СРЕДИНИ, Врњачка бања, 7-8. априла 2012. године.

5. СПОРТ КАО ФАКТОР ОКУПЉАЊА МЛАДИХ НА СЕЛУ. Рад презентован на саветовању

СПОРТ КАО ФАКТОР КУЛТУРЕ У СЕОСКОЈ СРЕДИНИ, Аранђеловац, 23-24. март 2013. године.

6. ТРАДИЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ НАДМЕТАЊА КАО МОТИВАЦИЈА ЗА РЕВИТА-ЛИЗАЦИЈУ

СПОРТА НА СЕЛУ. Рад презентован на саветовању СПОРТ КАО ФАКТОР КУЛТУРЕ У СЕОСКОЈ
СРЕДИНИ, Врњачка бања, 22-23. март 2014. године.

_____________________________

Мр Бранислав Банић

Књаза Милоша 152 а/1

34 300 Аранђеловац