PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET SPORTSKIH NAUKA

SEMINARSKI RAD
„BEEP TEST“
Predmet: Dijagnostika u sportu

MENTOR: STUDENT:
Doc. dr Nikola Ilić David Kaurin

Banja Luka, decembar 2022. godine

 S A D R Ž A J:
Strana

1. UVOD..........................................................................................................................................3

2. BEEP TEST.................................................................................................................................5

3. ZAKLJUČAK............................................................................................................................11

LITERATURA..............................................................................................................................13

PRILOG.........................................................................................................................................14

Popis slika..................................................................................................................................14

Popis tabela................................................................................................................................14
 1. UVOD
Sportski irezultati, irekordi ii iljudske igranice ise ipomjeraju iiz igodine iu igodinu. iGenetika,
i predispozicije ii ivolumen itreninga ine imogu ibiti ikrucijalni iparametri ikada ise itraži irazlog inovih
i rekorda ii isasvim iintuitivno ise idolazi ido izaključka ida ise imetode itreninga imjenjaju ii ida itakmičari
i treniraju ipametnije, iefikasnije ii iekonomičnije inego iikada iprije. iUpravo izbog itoga idolazi ido
i pomjeranja igranica ii ido irušenja inovih irekorda. i

Svakako ida ije inajveći ipokretač inauka iu isportu, iod isportske imedicine, ipreko ifiziologije iu isportu ipa
i do idijagnostike iu isportu. iDijagnostika iu isportu ije ifundamentalna inauka ikoja ije ipokretač
i vrhunskih irezultata ii isvi iuspješni itreneri ina isvim ikontinentima ikoriste idijagnostičke ialate
i testiranja isportista iza ievaluaciju ii ikreiranje itrenažnog iprocesa. iPostoje imnoge imetode ii inačini
i evaluacije ifizioloških istanja isportista ii isvaki isport ije ikarakterističan ipo isvojim itehnikama ikoje ise
i upotrebljavaju. iKada ije iriječ io itriatlonu, ikoji ije iciklični isport iizdržljivosti, iodmah ise izaključuje
i važnost idijagnostike. i

Da ibi ise ipratio irad, inapredak ii istanje itreniranosti, ineophodno ije iobavljati inekoliko iosnovnih
i funkcionalnih itestova igodišnje. iTada ise idobijaju iveoma iznačajni iparametri ikoji ipomažu iu
i kreiranju imikrociklusa, imezociklusa ii imakrociklusa. iPravilnim iformiranjem ii iusklađivanjem
i treninga iu izavisnosti iod idobijenih iparametara itrenažni isistem ipostaje iefikasniji ii isportista ii itrener
i rade ipametnije, iodnosno iuz imanji inapor isportista ipostiže ibolje irezultate. iDavno isu iprošla
i vremena ikada ije icilj ibio itrenirati išto iviše ii išto ijače i(Milanović, 2019). i

Danas ije ipoznato imnogo iviše io ifiziologiji ii imedicini isporta ii imnogi imetabolički iprocesi isu
i objašnjeni, itako ida ise iveoma iefikasno imože iciljati iodređeni itip itreninga isa iveoma ijasnim
i efektima ikoji iće iuslijediti inakon itreninga iili itrenažnog iprocesa ikoji ije iza icilj iimao iodređeni
i stimulus. iPrije ipočetka itestiranja ibitno ije iodrediti iproces ievaluacije ii ipotrebe itestova ii ijasno iznati
i kakvi irezultati i(tip irezultata) ise iočekuju inakon itesta. i

Faktori ikoji iutiču ina itestiranje ise imoraju iveoma ipažljivo iuzeti iu iobzir ida ibi ise idobili išto irealniji
i rezultati. iSportisti ikoji isu itestirani imoraju ibiti iupoznati isa isvim idetaljima iprotokola ii imoraju idati
i saglasnost iza iučešće iu iistom ii imoraju ibiti iupoznati isa isvim ipotencijalnim irizicima ikoje inosi

3
i određeni itest ifunkcionalnih isposobnosti. iI ina ikraju, iobrada ipodataka ičini imožda ii iesencijalni idio
i kompletnog iprocesa. i

Jer isami irezultati inemaju istopostotnu idirektnu ikorelaciju isa iočekivanim irezultatom isportista, ii
i zbog itoga isportski iradnici, inaučnici ii itreneri imoraju iimati ito iu ividu, ii ine ismiju izaboraviti ida ise
i sportske iperformanse idešavaju ina iterenu ina idan itrke, itakmičenja iili imeča, ia ine iu ilaboratoriji. iAli
i svakako ida isu ilaboratorijski irezultati iveoma ipouzdana inaznaka iperformansi isportista ii izbog itoga
i treba iopisati ione inajprimjenjenije ii ione iza ikoje ije idokazano ida iimaju inajveću ikompetentnost
i prilikom ievaluacije iodređenih iparametara ifunkcionalnih isposobnosti isportista.

4
 2. BEEP TEST
Funkcionalna idijagnostika iu isportu ipredstavlja iširok ispektar iparametara. iOd ievaluacije iopštih
i funkcionalnih isposobnosti iu ilaboratoriji, ipreko ianalize ifizioloških ii ibiohemijskih iprocesa ikoji ise
i dešavaju iprilikom itesta ipa ido itestiranja ikoja ise iobavljaju iu isituacionim iuslovima i(na iterenima).
i Tehnologija ije iveoma ibitan ičinioc ikoji ipomaže idijagnostici iu isportu ida ibude isve iviše
i prihvatljivija ii isve iviše ivalidnija. i

Razvijene isu imnoge inove imetode itestiranja izahvaljujući iveoma ipraktičnim itest imašinama ikoje isu
i dostupne iklubovima, ireprezentacijama iali ii ipojedincima, išto iranije inije ibio islučaj ijer ije iaparatura
i bila idostupna imalom ibroju inaučnih ii imedicinskih iinstitucija izbog ivisoke icijene. iOsnovni
i parametri ikoji isu iesencijalni ipokazatelj iočekivanih iperformansi isu:
 aerobni ikapacitet;
 aerobna isnaga;
 anaerobni ikapacitet ii
 brzina ii isnaga.

Prije ipripreme, iobavljanja ii ianalize ifunkcionalnih itestova ibitno ije irazumjeti ifiziološke ii
i biohemijske iprocese ikoji ise idešavaju iu itijelu isportiste, ikako ibi ise irezultati idobijeni ina itestu ibolje
i razumjeli ii iiskoristili. iSport ije imnogo iviše iod imatematike ii ifizike, ii isvaki isportista ije ispefičan ina
i svoj inačin, iiako ipostoje ifiziološke ii ibiohemijske inorme isvojstvene iza isvako iljudsko itijelo, isvi
i imaju irazličite iodređene iparametre ii ivrijednosti ikoje ine itreba itumačiti ina iisti inačin. iIskustvo,
i širok irad isa irazličitim itipom isportista ii ipoznavanje ifiziologije isu ikrucijalni ialati ikoje itrener iili
i naučnik imora ida iposjeduje i(Ostojić, 2020).

Aerobni ikapacitet ipredstavlja iukupan iutrošeni ikiseonik iu itoku iaktivnosti iili itrke. iMaksimalni
i aerobni ikapacitet iili iaerobna isnaga ipredstavlja inajveći iprocenat imaksimalne ipotrošnje ikiseonika
i (VO2max) iili imaksimalnu ibrzinu i(kada isu iu ipitanju iindirektni i- iterenski itestovi iodređivanja) ikoja ise
i održava iu iuslovima istabilnog istanja iza ivrijeme iprolongiranog ivježbanja ii ipredstavlja idrugi ivažan
i parametar iizdržljivosti, ipored iaerobnog ikapaciteta. i

5
Nije imoguće ikoristiti imaksimalni iaerobni ikapacitet iu itoku icijelog itakmičenja iili itreninga, ijer ise iu
i realnosti isvako itakmičenje iili itrka iodvijaju ina iodređenom iprocentu ivrijednosti iVO2 imax. iTaj
i procenat imože ida ise ioznači ikao iaerobni ikapacitet. iUobičajen itest iza iprocjenu iaerobnog ikapaciteta
i je ilaktatni iprag i(koristi ise ii itermin iANP iodnosno ianaerobni iprag).

Najčešće ise ikoriste itestovi iza iprocjenu ilaktatnog ipraga, ikao ii itestovi ikritične isnage ii imaksimalne
i brzine itrčanja, ijer ioni ipredstavljaju ikriterijum iaerobne isposobnosti ii ivažan isu iprediktor ikapaciteta
i izdržljivosti. iLaktatni iprag idefinišemo ikao iprelomnu itačku ikada ilaktati iu ikrvi inaglo ipočinju ida ise
i akumulišu iu ivećoj imjeri i(Perić, 2009). i

Može ise idefinisati ii ikao imaksimalno istabilno istanje iintenziteta irada ipri ikojoj ine idolazi ido ivelikog
i nagomilavanja ilaktata. iKod ivećine isportista ilaktatni iprag iima ivrijednost iod ioko i4 immol/l, iali ita
i vrijednost imože ibiti iod i2 immol/l ido i6 immol/l, idok ipostoje ii iekstremni islučajevi ikoji iizlaze iiz ite
i granice. iŠto ije isportista iutreniraniji, ion iima ivišu igranicu ilaktatnog ipraga, ito ijest iveću itoleranciju
i na ilaktate.

Slika 1. Standardni model performansi koji jasno izdvaja VO2max, ekonomičnost i laktatni prag
kao glavne činioce performansi sportiste

BEEP itest iodnosno itest isa izvučnim isignalom, ikoji ije iLeger irazvio ijoš i1982. igodine, ikoristi ise iu
i terenskim imjerenjima iza iprocjenu iaerobne iizdržljivosti isportiste. iU ipraksi ii iliteraturi iengleskog
i govornog ipodručja iupoznajemo irazličite ivarijacije iprotokola iovog itesta ipod irazličitim inazivima,
i kao išto isu i„Shuttle iRun iTest“, i„MultiStage iFitness iTest“, i„Yo iYo iEndurance iTest“ ii islično. iSve ite
i testove ipovezuje ipostojanje izvučnog isignala i(BEEP), iemitovanog isa inekog iod imedija i(kaseta iili

6
i CD i- ia), ikoji ise ikoristi iza ikontrolu ivremenskih iintervala itokom imjerenja. iBEEP itest ije ijedan iod
i najčešće iprimjenjivanih ispecifičnih itestova iza iprocjenu iaerobne iizdržljivosti iu ifudbalu. i

Uzme ili ise iobzir ihijerarhijska istruktura imotoričkih ii ifunkcionalnih isposobnosti ifudbalera ikao ii
i mišljenja ifudbalskih ieksperata idolazi ise ido izaključka ida ije iza iuspjeh iu ifudbalu inajvažnija
i izdržljivost i(30%), izatim isnaga i(20%) ii ibrzina i(20%), ikoordinacija isa i15%, ipreciznost i10% ii
i fleksibilnosti isa i5%. iNa iosnovu irezultata iBEEP itesta ibiće iproračunata iprimljenost ikiseonika
i (VO2max) ipo iformuli iLeger ii iLambert iiz i1982. igodine. i

Tabela 1. Test izdržljivosti

Br. ID itesta Naziv itesta Mj. ID iAK
i jedinica
1. i SBEEP BEEP itest nivo SI

Najbolja imjera iaerobnog ifitnesa ije iVO2max i(maksimalno iprimanje ikiseonika). iMaksimalno
i primanje ikiseonika inajbolje ije iprocjeniti iu ilaboratoriji ina ipokretnom isagu, ibicikloergometru iili
i veslačkom iergometru igdje ise, iosim iprocjene imaksimalnog iprimanja ikiseonika, idobijaju
i informacije ii io iostalim iventilacionim ii imetaboličkim iparametrima i(frekvencija isrca ii iaerobni
iparametri ina iaerobnom ii ianaerobnom ipragu, iventilacione isposobnosti iorganizma ii islično)
i(Sudarov, 2010). i

Ali, iu ivećini islučajeva inije iu imogućnosti i(barem ine iza isada) ičešće ikoristiti iusluge idijagnostičkih
i centara ite ise iu itim islučajevima iprimjenjuju iterenski itestovi iza iprocjenu ikardiovaskularne
i izdržljivosti. iJedan iod itakvih itestova ije ii itzv. i„BEEP itest“. iMnogi iautori idaju iprednost iBEEP
i testu iu iodnosu ina itestove iza iprocjenu imaksimalnog iprimanja ikiseonika ifudbalera iu ilaboratoriji ina
i pokretnom isagu, ibicikl iergometru iili iveslačkom iergometru. iRazlog iza ito ije ispecifičnost ikretanja
i fudbalera itokom iBEEP itesta, ia ito ije ikonstantna ipromjena ismjera, ikoja ije ikarakteristična iza
i fudbal.

7
BEEP itest iza irazliku iod iostalih itestova isastoji ise iod ijedne ičestice, ijer ise iradi io itestu iza iprocjenu
i aerobne iizdržljivosti. iTest ise iizvodi ido ikrajnjih igranica iaerobne iizdržljivosti ifudbalera.
i Specifičnost iBEEP itesta ilimitirala ije imogućnost iobrade ipodataka. i
Tabela 2. Deskriptivni pokazatelji BEEP testa
Std. Skewnes Kurtosi
Range Min Max Mean
i Dev. s s
SBEEP_1 6,03 9,03 15,06 11,81 1,34 0,01 -0,30
SBEEPM_ 1480,0 1500,0 2980,0 2160,2
311,75 0,24 -0,23
1 0 0 0 6
SBEEPKM
3,00 12,50 15,50 13,74 0,68 0,56 -0,25
1
VO2MAX_
17,57 53,75 71,33 61,04 4,00 0,56 -0,25
1

Poznata ije ipovezanost iizmeđu imaksimalnog iprimanja ikiseonika ii iudaljenosti ikoje iigrači iprelaze
i tokom iutakmice išto ije iujedno ii iglavni irazlog inastajanja irazlika iizmeđu iigrača iu ipolju, is iobzirom
i na ipoziciju ina ikojoj iigraju. iPrimjenjeni iprotokol iBEEP itesta ipredstavlja ivrlo ipouzdan ipostupak
i određivanja iaerobne iizdržljivosti ifudbalera iu ispecifičnim ifudbalskim iuslovima i(učestala
i promjena ismjera ii ibrzine itrčanja). i

BEEP itest iima ivrlo idobre ideskriptivne iparametre, imetrijske ikarakteristike i(pouzdanost ii
i osjetljivost) ite ise ikao itakav imože ikoristiti iu ibudućim inaučnim iistraživanjima. iBEEP itest ije idobar
i za itestiranje ispecifične iaerobne iizdržljivosti ijer ifudbaleri iizvode ikonstantne ipromjene ismjera
i tokom ikojih itrebaju iusporavati ii iubrzavati i(Vučetić, 2013).

Potrebna ioprema ii iuslovi itestiranja: iTest ise isastoji iod i21 iili iviše inivoa ipo i7 ii iviše iintervala
i istrčavanja idionica iod i20 imetara. iSvaki inivo itraje ioko i1 iminute, ipri ičemu itempo itrčanja iispitanika
i određuje izvučni isignal ipušten ipreko iodgovarajućeg iuređaja iza ireprodukciju izvuka. iIspitanik iu
i svakom iintervalu itrči idionicu iod i20 imetara i(koja ije ina ikrajevima ioznačena imarkerima, ičunjevima
i ili ibilo ikojim idrugim ioznakama), ia icilj ije ida iu itrenutku iemitovanja ibipa i(zvučnog isignala)
i ispitanik ibude iu iblizini imarkacije, itačnije iunutar i3 imetra iod ičunja. i

8
Tempo itrčanja ise ipovećava itako išto ise iinterval iizmeđu izvučnih isignala iskraćuje. iIzvodi ise ina ibilo
i kojoj iravnoj ipovršini, iu iotvorenom iili izatvorenom iprostoru, iminimalnih idimenzija i30×10 imetara.
i Oprema ikoja ije ipotrebna iza iizvođenje ibip itesta isu idva ičunja iili ibilo ikoje idruge idvije ioznake
i udaljene i20 imetara ijedna iod idruge, ite isnimljeni izvučni isignali ii iodgovarajući iuređaj iza
i reprodukciju iistih. i
Protokol: iTest ise izapočinje inakon i15 i- iminutnog izagrijavanja, ipripreme iza itest ii ikvalitetnog
i objašnjenja iispitanika io ipravilima, icilju ii izadatku itesta. iIspitanik ikreće iiz ipozicije ivisokog istarta ii
i na iprvi izvučni isignal istarta ii ipretrčava i20 im ilaganim itempom ikako ibi iu itrenutku iidućeg izvučnog
i signala ibio iu izadatom iprostoru iod itri imetra ido imarkacije. i

Svaki isljedeći isignal iznak ije iispitaniku iza isljedeći iinterval. iPo izavršetku isvakog inivoa, iispitanik
i čuje izvučnu inajavu iza isljedeći inivo iopterećenja. iTest izavršava ionda ikada iispitanik iunutar iistog
i intervala idva iputa izakasni isa idolaskom iu izadati iprostor iu itrenutku ioglašavanja izvučnog isignala
i (primjera iradi idva iputa ije izakasnio ina i12. inivou iopterećenja) i(Milanović, 2019). i

Rezultati ise iupisuju inumerički izavisno iod ibroja iistrčanih inivoa ii iintervala. iSvaki inivo ikoji ise
i istrčava iistom ibrzinom, isastoji ise iod iviše iintervala itako ida ije iispitanik ikoji ije iprošao i8 iintervala
i na i12. inivou ipostigao irezultat i12,8. iZbog ipovećanja ibrzine ipo isvakom inivou, ibroj iintervala
i povećava ise iu iskladu isa iporastom ibrzine itrčanja.

Tabela 3. Brzina i trajanje svakog intervala u BEEP testu

Niv Brzina Interval Niv Brzina Interval
o (km/h) (sek) o (km/h) (sek)

1 8,5 8,5 12 14 5,1

2 9 8,0 13 14,5 5,0

3 9,5 7,6 14 15 4,8

4 10 7,2 15 15,5 4,7

5 10,5 6,9 16 16 4,5

9
6 11 6,6 17 16,5 4,4

7 11,5 6,3 18 17 4,2

8 12 6,0 19 17,5 4,1

9 12,5 5,8 20 18 4,0

10 13 5,5 21 18,5 3,9

11 13,5 5,3

10
 3. ZAKLJUČAK
Aerobna isnaga iili imaksimalni iaerobni ikapacitet ijeste ivrijednost iVO2 max ili imaksimalna ipotrošnja
i i

i kiseonika, ikoja ise iizražava ikao irelativna ivrijednost iu iodnosu ina itjelesnu imasu isportiste.
i Vrijednost iVO2max ise ikonstantno imjenja iu itoku iaktivnosti/treninga. iTo ije imaksimalna ivrijednost
i transporta ikiseonika iiz ispoljašnjosti ido imišića i(velikih imišićnih igrupa) igdje ise ikiseonik ikoristi iza
i pravljenje ienergije iu itoku ifizičke iaktivnosti. iVrijednost iVO2max ivarira iu izavisnosti iod itipa
i aktivnosti ikoja ise iobavlja, ijer ikoličina ikorištenja ikiseonika inije iista iza irazličit itip iaktivnosti.

Tako ida iće ivrijednost iVO2max isportiste ibiti irazličita iu itoku itrčanja iu iodnosu ina ivrijednost iu itoku
i vožnje ibicikla. iPoboljšanje iaerobnog ikapaciteta iobjektiv ije ivećine itreninga iu itrenažnom iprocesu
i u isportovima iizdržljivosti. iErgometrijska ievaluacija iaerobne isnage ise ivrši idirektnim ii iindirektnim
i putem. iDirektnim iputem ise iodređuje iu ilaboratoriji isa ispecijalnom iaparaturom ikoja iobuhvata
i masku isa iprotokom ikiseonika. i

Indirektna iobuhvata iterenski itest igdje ise iprikupljaju ipodaci ipomoću ikojih ise iuz iprethodno
i standardizovane iformule iračuna ivrijednost ikoja iu ivelikoj ivećini islučajeva iodstupa isamo inekoliko
i procenata iod ilaboratorijske ivrijednosti, itako ida ije ina iširokom ispektru itestiranih iosoba, ikao
i srednja ivrijednost, iindirektan imetod iprilično ipouzdan. i

Prednost iindirektne ievaluacije ije ijednostavnost ii iodsustvo ipotrebe iinstrumenata ikoje imnogi
i treneri ii iklubovi ine iposjeduju, idok ije iprednost idirektnih imetoda itačnost ii ipouzdanost idobijenih
i rezultata. iDirekni itestovi ise iuglavnom ivrše ina iprofesionalnim isportistima, ia iindirektni ina
i amaterima ii istudentima, ikao ii isportistima iekipnih isportova igdje iegzaktna ivrijednost inije iod
i tolikog iznačaja ikao ikod isportista ikoji ise ibave itriatlonom, iatletikom iili ibiciklizmom.

Poput iaerobnog ikapaciteta, ianaerobni ikapacitet ipredstavlja isposobnost iza igenerisanje ienergije, iali
i putem iglikolitičkog isistema iili irazgrađivanja iglukoze. iGlikoliza ije ipredominantan ienergetski
i sistem ikoji ise ikoristi iza imaksimalne inapore iu itrajanju iod i30 isekundi ido i2 iminuta ii ito ije idrugi
i najbrži inačin ida ise iresintetiše iATP. iTokom iglikolize, iugljeni ihidrati iu iformi iglukoze i(šećera) iili
i glikogena iu imišićima i(forma iglukoze iu irezervi) ise irazlažu irazličitim ihemijskim ireakcijama ida ibi
i formirali ipiruvate. iGlikogen ije iprvo irazložen iu iglukozu iprocesom iglikogineze. iZa isvaki imolekul

11
i glukoze ikoji ije irazložen ina ipiruvat itokom iglikolize, idva imolekula iiskoristivog iATP i- ia isu
i proizvedeni. iTako ida ije iveoma imalo ienergije iproizvedeno ina iovaj inačin iali ibenefit ije ita išto ise
i energija idobija iveoma ibrzo.

12
 LITERATURA
1. Milanović, D. (2019). Teorija treninga. Beograd: Naučna knjiga.
2. Ostojić, S. (2020). Dijagnostika u sportu i fizičkom vaspitanju. Novi Sad: Fakultet sporta
i fizičkog vaspitanja.
3. Perić, D. (2009). Dijagnostika u sportu. Beograd: DTA.
4. Sudarov, N. (2010). Dijagnostika treniranosti sportista. Novi Sad: Pokrajinski zavod za
sport.
5. Vučetić, V. (2013). Izbor adekvatnog protokola testiranja za procjenu aerobnog i
anaerobnog energetskog kapaciteta. Zagreb: Naklada Slap.

13
 PRILOG
Popis slika
Slika 1. Standardni model performansi koji jasno izdvaja VO 2max, ekonomičnost i laktatni prag
kao glavne činioce performansi sportiste........................................................................................6

Popis tabela
Tabela 1. Test izdržljivosti..............................................................................................................7
Tabela 2. Deskriptivni pokazatelji BEEP testa................................................................................8
Tabela 3. Brzina i trajanje svakog intervala u BEEP testu..............................................................9

14