УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

АНГАЖОВАНОСТ РЕКРЕАТИВАЦА
БЕОГРАДА
Мастер рад

Студент: Ментор:

Милан Смиљковић проф. др Душан Митић

Београд, 2018.
 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

АНГАЖОВАНОСТ РЕКРЕАТИВАЦА
БЕОГРАДА
Мастер рад

Студент: Ментор:

Милан Смиљковић проф. др Душан Митић

Чланови комисије:

1. доц. др Горан Пребег

2. доц. др Сандра Раденоић

Београд, 2018.
САЖЕТАК

Рад је базиран на истраживању ангажованости рекреативаца Београда.Он обједињује

истраживања која су вршена на катедри за рекреацију на Факултету за спорт и физичког
васпитања Универзитета у Београду. Истраживања су се обављала у виду анкетирања
рекреативаца ''како, зашто и колико се бавите рекреацијом''.

У циљу овог истраживања коришћена је метода анкетирања у којој је учествовало 344

рекреативаца из Београда 184 рекреативаца мушког и 160 рекреативаца женског пола
старосног доба од 17 до 74 година. Кренули смо од опште хипотезе да се претпоставља да
међу рекреативцима постоји разлика када је у питању пол, хоби, образовање, различите
активности у односу на бављење спортско рекреативним активностима. У осталим
хипотезама смо разматрали ангажованост рекреативаца из Београда у односу на пол и
старост.
Полазећи од претпоставке да се мушкарци више баве рекреацијом од жена (хипотеза бр. 1)
долази се до закључка да се хипотеза усваја.
Подаци који су добијени не поткрепљују већ постављену хипотезу 2 која се ослања на
претпоставку да испитаници млађих од 35 година имају више хобија. Самим тим се одбија
хипотеза 2.
Добијени подаци се уклапају у претходно поменуту тврдњу (хипотеза 3), где се кренуло
од претпоставке да рекреативци мушког пола користе више реквизита . Самим тим се ова
хипотеза усваја.

Добијени резултат се не поклапа са хипотезом 4, да мушкарци више упражњавају

спортско-рекреативне активности. Самим тим се хипотеза не прихвата.

3
APSTRACT

The work is based on the research of the engagement of recreational people in Belgrade. It
combines research carried out at the Department of Recreation at the Faculty of Sport and
Physical Education of the University of Belgrade. The research was conducted in the form of
interviewing recreational players "how, why and how much you do recreation".

For the purpose of this research, the survey method used 344 recreationists from Belgrade, 184
male and 160 female recreational women aged 17-74. We started from the general hypothesis
that it is assumed that among recreational players there is a difference when it comes to sex,
hobbies, education, various activities in relation to sports and recreational activities. In other
hypotheses, we discussed the involvement of recreational people from Belgrade in terms of sex
and age.

Starting from the assumption that men are more engaged in recreation than women (hypothesis
No. 1), it is concluded that the hypothesis is adopted.

The data obtained does not support the already established hypothesis 2, which relies on the
assumption that subjects under the age of 35 have more hobbies. Therefore, the hypothesis 2 is
rejected.

The obtained data fit into the above-mentioned hypothesis (hypothesis 3), starting from the
assumption that male sex recruits use more props. Therefore, this hypothesis is adopted.

The result obtained does not coincide with hypothesis 4, that men exercise more sports and
recreational activities. Therefore, the hypothesis is not accepted.
УВОД
1 Увод ........................................................................................................................... 1

2 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА ИСТРАЖИВАЊА ...................................... 3

3 ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ........................................................... 5

4 ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА ........................................................................ 7

5 МЕТОДОЛОГИЈА ................................................................................................... 9

5.1 Метод истраживања ......................................................................................... 9

5.2 Циљеви и задаци ............................................................................................. 10

5.3 Хипотеза истраживања .................................................................................. 10

5.4 Узорак варијабли ............................................................................................ 11

5.5 Опис инструмената ......................................................................................... 11

5.6 Узорак испитаника ......................................................................................... 11

5.7 План обраде података..................................................................................... 11

6 РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗА....................................................................................... 12

7 ЗАКЉУЧAK ........................................................................................................... 34

8 ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................ 38

9 ПРИЛОГ .................................................................................................................. 39
1 Увод

Предмет нашег интересовања јесте шта, како и колико су данашњи

рекреативци ангажовани у појединим рекреативним активностима, односно којим
активностима испуњавају своје слободно време.Резултате које смо добили даће
слику о тренутном стању а и могу послужити као оријентир у даљем раду.
Живимо у времену бурног и богатог материјалног развоја, а брзина
живота и борба за високи стандард све више заокупљују пажњу човека.Савремени
начин живота и рада довео је и негативне продукте за нормално функционисање
организма.Како време пролази, човек се све мање физички напреже, а све више се
осећа психичко оптерећење.
Према извештају Светске здравствене организације (WHO ,Working
together for health-The World Health Report, 2006) недовољна физичка активност
проглашена је за ризико фактор. Раније су такав статус имали хипертензија и
гојазност. Хипокинезија или недостатак кретања, представља најновији „изум“
савременог доба, болест која се мора озбиљно схватити, због тога је и неопходно
свакодневно телесно вежбање и неки вид физичке активности, од којих, као вид
модалитета, не само спортског већ и рекреативног вежбања. Рекреација има
задатак да својим програмом поврати, очува и унапреди човеково здравље.
Без обзира на старост или услове рада, свакоме је, ради очувања здравља
потребна физичка активност, неспорно је да редовна физичка активност, добро
дозирана утиче на кардиоваскуларни систем и тако да срчани мишић буде јачи,
повећава се ударни и минутни срчани волумен .Доста је богатија капиларна мрежа
срчаног мишића , самим тим се смањује могућност инфаркта миокарда. Смањује
се закрчење крвних судова који су услед тога еластичнији а најзначајније је што
се смањује повишен крвни притисак у крвним судовима.
Бројна истраживања упућују на закључак да је недостатак физичке
активности први на листи фактора који негативно утичу на здравље, (Гиденс,
2005, стр. 160)
Редовна физичка активност не утиче само на кардиоваскуларни систем,
физичком активношћу повољно утичемо на рад низа органа и делова
локомоторног апарата, тако да кости постају чвршће.

1
 Редовном физичком активношћу спречавамо нагло повећање телесне
масе и болести које су везане за гојазност.У комбинацији са правилном исхраном
може се значајно утицати на редукацију телесне масе и промену метаболизма,
односно механизма депоновања масноћа у организму.
Код особа које се редовно баве неком од физичких активности евидентно
је смањење анксиозности и депресије, то повољно утиче на стабилније
психолошко стање, на животну ведрину и расположење.
Редовно бављење физичком активношћу дoноси позитивне ефекте на
функционисање људског организма.
Пут којим ће се извршити неко истраживање је методологија.
У овом истраживању коришћен је метод узорка. Под тим појмом
подразумева се издвајање и истраживачки третман само дела популације то јест
само појединих чланова популације која се најчешће означавају именом ентитета
или узорак испитаника.
Предмет овог истраживања је ангажованост рекреативаца из Београда
различитих занимања у рекреативним активностима.
Задатак за будућег професора физичког васпитања је да својим примером,
поступком или речима укаже да је заиста боље, здравије бавити се физичким
активностима у слободно време.

2
2 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА ИСТРАЖИВАЊА

Овај рад обједињује истраживања која су вршена на катедри за рекреацију

на Факултету за спорт и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Истраживања су се обављала у виду анкетирања рекреативаца ''како, зашто и
колико се бавите рекреацијом''. Истраживања су се обављала 2015 године где је
анкетирано 345 рекреативаца из Београда.
Анализом одговора које смо добили на основу анкетирања имаћемо увид
о ангажовању у рекреацији, њиховом слободном времену, хобију.О јавном и
друштвеном животу, моћићемо да сагледамо однос рекреативаца из Београда
према рекреацији.
Све већи број људи учествује у рекреативном физичком вежбању, али је
просечан ниво развоја физичких способности на нивоу популација развијенијих
земаља све нижи. Ову чињеницу објашњавамо тако што се зна да оних који се не
баве рекреативним вежбањем има много више од оних који практикују
рекреативно вежбање.Самим тим они имају све лошије физичке способности и то
са озбиљним последицама по њихово здравље и квалитет живота уопште.
У развијеним земљама евидентна је чињеница која поткрепљује горе
речено. Иако су физички захтеви на радним местима све мањи код великог броја
средовечних и старих радника радна способност опада до критичног нивоа
уколико се не баве редовно рекреативним вежбањем. У модерној цивилизацији
преовлађује седентарни начин живота.
Физичко вежбање у рекреацији нема искључиво здравствени карактер.
Одговарајућим физичким вежбањем, развојем кардиоваскуларне издржљивости
који прати велики расход енергије, а тако и смањење масних наслага. Развојем
снаге коју прати хипертрофија мишића, као и развојем покретљивости која
доприноси бољем држању тела и елегантнијем кретању, могуће је у великој мери
поправити физички изглед мушкараца и жена свих узраста. Код старих особа
морамо имати на уму и чињеницу да квалитет њиховог живота не зависи само од
воље да ли желе да обављају неку рекреативну активност већ и од тога да ли су
способни да самостално обављају свакодневне активности. Често се испитује да
ли још увек поседују минималан ниво способности као што су равнотежа и
кординација.

3
 Физичка активност одржава моторне и функционалне способности.
Рекреативна физичка активност имају благотворан ефекат и успоравају
старење.(Стоиљковић, С. et al, 2002, стр. 1-4)

4
3 ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА

Под дефинисањем појмова имамо задатак да објаснимо следеће појмове:

рекреација,
слободно време,
Реч рекреација је латинског порекла rekreatio што значи окрепљење,
освежење, разонода, поновно стварање.
По дефинисању појма рекреација Вучковић С. (1988. стр 14) посебан
акценат ставља на добровољност учешћа, непрофитабилност и допринос здрављу.
Вуковић каже “У свим дефиницијама већине аутора је сагласна да је рекреација
добровољна активност, а никако наметнута. Овом активношћу се не остварују
средства за егзистенцију већ се овом активношћу применом њених садржаја,
облика и метода диприноси унапређењу здравља, подизању физичких и радних
способности. Рекреација није само у служби здравља, она остварује и друге
функције: педагошку, андрагошку, ергономску, психолошку и хуману функцију”
У енциклопедији Физичке културе (Том 2 п-ж, 1977) рекреација се
дефинишен као “Целокупна делатност човека изван професионалног рада, коју је
он сам изабрао по властитом опредељењу и усмерава је ка позитивном
стремљењу”. Рекреација придоноси развоју човекове личности, задовољењу
његових потреба, подизању расположења као и психичком растерећењу.
Према Митићу (2001. стр. 42) који издваја заједничко из дефиниција
наводи се да је: Рекреација делатност која се одвија у слободно време по
слободном избору уз добровољно учешће са сврхом освежења, одмора, забаве,
обнављање снаге ради задовољења потребе за кретањем, игром, дружењем.
Слободно време је одлика савремене цивилизације и феномен који се
појављује у свим историјским епохама.
Аристотел и Платон говоре да активности у слободно време треба да
пружају уживање, срећу и блажен живот. Појам уживање не подразумевају сви
једно те исто, већ свако по свом укусу и према својим способностима.
Johan Kelly (Нада Ковачевић-Радић, Рефлексије О/И слободног времена
Београд 1992, страна 12). Пишући о слободном времену веома аргументовано и
детаљно развија тезу да је слободно време људски феномен и могуће га је наћи у
некој форми у људским културама и цивилизацијама.

5
 Радно време је некада трајало 14 сати, а данас је то 8. Према подацима
светске организације за слободно време и рекреацију WLRA (World Leisure and
Recreation 1989 page 33) настављају са тендецијом скраћеног радног времена и
повећање слободног времена током радног века- него се радни век скраћује.
Живот након пензионисања у просеку је трајао око 10 година, а од 1988
траје у просеку око 25 година. Слободно време подлеже законитости прерастања
квантитета у квалитет. Када се генерално сагледа слободно време је простор у
коме човек најпре може све обухватније задовољити своје потребе.

Наравно људи не старе на исти начин и истим темпом. Геронтологија

тврди да стари хетерогена група и да су разлике веће што су људи старији.
Примере можемо видети свакодневно, има стараца са 50 и младића са 70 година.
Сама физичка активност појачава одбрамбене снаге имуног система, успорава
процес артериосклерозе и уклања основне тегобе старости” (Митић, Д.,
Стојиљковић, С., 2004)

6
4 ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА

Здравље, поред основне биолошке конотације о одсуству болести код

датог појединца, има и друге, вишедимензионалне бенефиције на живот
појединца и друштва у целини, као што су социјална, психолошка, и више пута
поменута, физичко-радна димензија. Можемо рећи да здравље представља
потпуну способност да се на адекватан начин ефикасно реализују сви изазови које
намеће свакодневни живот и основни је услов пуне реализације потенцијала
сваког појединца.
Највећи део наше свакодневне животне активности, укључујући превоз,
послове око куће, на послу, у школи, у слободном времену, смањио је нужност
физичке активности. Као последица тога, уочавамо општи тренд смањивања
укупне физичке активности у свим старосним категоријама грађана. Подаци
истраживања Еуробарометра из 2002. г. указују да је две трећине одрасле
популације у земљама Европске Уније (ЕУ) физички недовољно активно за
достизање оптималне здравствене користи (European Opinion Research Group,
2003).
Према истраживањима које је на бази мета анализе прикупио и обрадио
Vuory, 2007.особа која нема редовну физичку активност повећава ризик од:

Хроничних срчаних обољења за 1,5 до 2 пута

Инфаркта миокарда 2 пута
Дијабетеса за 20 – 60%
Гојазности 2 пута
Хипертензије за 30 %
Рака дебелог црева за 40 - 50%
Остеопорозе за 30 -50%
Убрзаног опадања аеробног капацитета за 50% брже
Губљење самосталности за 10 – 20 година раније

Овим проблемом ангажованости у рекреацији су се бавили студенти

Факултета спорта и физичког васпитања у својим семинарским радовима.

7
 За компарацију резултата узети су семинарски радови доле наведених
аутора
Студенти Врста активности Место

Урош Симић и Марко Гаровић Рекреативци Кошутњак

Вања Челебић и Милена Лончаревић Рекреативци Јаково
Љубица Папић и Наташа Станојевић Cross fit Gym total team
Вања Мијајловић и Дамјан Станчић рекреативци СЦ Олимп
Немања Ребић и Владимир Растовац Аеробик Батајница
Дино Адровић и Иван Стојиљковић Рекреативци СЦ Олимп
Настов Лука Рекреативци Студењак
Миливоје Савић и Лука Станћу TRX suspesion training Force centar
Шћепановић Симонида и Костић Драгица Индивидуални тренинг Тонус
Васић Кристина и Бојанић Милан рекреативни клуб Београд
Александар Башкаловић и Васиљ Ђурић Баскет Мондо Баскет
Павличевић Александар и Петровић Михаило Рекреативни тенис ТЦ Новак
Богдан Божовић и Марко Лакићевић Мали фудбал Ада Циганлија
Коста Маринковић и Денис Кусић Аикидо Клуб Арс
Бошковић Ивана и Мићевич Лана Баскет Кошутњак
Пајевић Немања и Данило Мијонић Пливање Базен Кошутњак
Виденовић Андреа и Чакмак Драгана Трчање Ада Циганлија
Стеван Радојчић и Никола Ћусић Хип хоп плес Н. Београд

8
5 МЕТОДОЛОГИЈА

Пут којим ће се извршити неко истраживање је методологија. Потиче од

грчке речи:

1. METHODOS- начин, пут

2. LOGOS- наука

Што значи наука о начину.

“Методологија се најчешће дефинише као теорија о истраживању. Она
проучава и систематизује путеве, методе и поступке истраживања, како би се
могао добити одговор на битна питања. Она се бави организацијом и процесом
истраживања” (Малацко, Ј. 1991, стр. 19)

5.1 Метод истраживања

У овом истраживању коришћен је метод узорка. Под тим појмом

подразумева се издвајање и истраживачки третман само дела популације то јест
само појединих чланова популације која се најчешће означавају именом ентитета
или узорак испитаника. Коришћена је:
- Техника анкетирња
- Статистичка обрада података
- Компарација
Од статистичких техника коришћене су мере и поступци дескриптивне
статистике (aритметичка средина, стандардна девијација) као и графичко
табеларно приказивање резултата истраживања.

9
5.2 Циљеви и задаци

Предмет овог истраживања је ангажованост рекреативаца из Београда

различитих занимања у рекреативним активностима. Рекреативци различитог
занимања. Задаци овог истраживања су:
1. Испитати да ли мушкарци користе више врста рекреације у односу на
жене.
2. Испитати да ли рекреативци старији од 35 година имају више хобија у
односу на рекреативце млађе од 35година.
3. Сазнати да ли мушкарци поседују више реквизита за бављење
рекреацијом од жена.
4. Утврдити да ли се мушкарци више баве рекреацијом од жена.

Задатак за будућег професора физичког васпитања је да својим примером,

поступком или речима укаже да је заиста боље, здравије бавити се физичким
активностима у слободно време.

5.3 Хипотеза истраживања

Х0- Претпоставља се да међу рекреативцима постоји разлика када је у питању

пол, хоби, образовање, различите активности у односу на бављење спортско
рекреативним активностима.
Х1- Претпоставља се да мушкарци користе више врста рекреације у односу на
жене.
Х2- Претпоставља се да испитаници старији од 35 година имају мање хобија.
Х3- Претпоставља се да рекреативци мушког пола имају више реквизита у односу
на жене.
Х4- Претпоставља се да мушкарци више упражњавају спортско-рекреативне
активности у односу на популацију жена.

10
5.4 Узорак варијабли

Истраживање обухвата следеће варијабле:

 Прва група се односи на персоналне податке
 Друга група варијабли испитује слободно време и његову
искоришћеност
 Трећа група се односи на реквизите за рекреацију и друге
активности.
 Четврта група варијабли се односи на процену знања за самостално
креирање програма рекреативне активности
 Пета група се односи на разлоге не бављења рекреацијом

5.5 Опис инструмената

Инструмент који је коришћен је анкетни лист, стандардизоана анкета

Митић и сарадници 2010.Њега чине 21 питање. Већи део питања је затвореног
типа. Анкетни лист је наведен прилогу на крају рада.

5.6 Узорак испитаника

Узорак је део популације коју смо анкетирали. Наш узорак је контролисан

у смислу да су то рекреативци из Београда. Истраживање обухвата 345
рекреативаца из Београда. Активности које имају рекреативци које смо
анкетирали су: рекреативци, спортске игре и фитнес програми.

5.7 План обраде података

Базе су преузете из семинарских радова са попуњеним анкетним

листовима, касније сам их статичком процедуром обрадио. Коришћени су
проценти а од компаративне статистике индекс Х2тест.Резултати су табеларно и
графички приказани у следећим поглављима и теоријском анализом образложени.

11
6 РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗА

У даљем тексту рада биће приказани одговори сваког испитаника на

питања која су дата у анкети.

6.1 ПОЛ ИСПИТАНИКА

У анкети је учествовало 345 рекреативаца из Београда. Са дијаграма 1 се види да

има 184 рекреативаца мушког пола ( 53,3% ) и 161 рекреативаца женског пола
(46,7 % ).

Дијаграм 1. Пол испитаника

6.2 УЗРАСТ ИСПИТАНИКА

Просек година свих испитаника је 28,97 година. Најмлађи испитаник има

17 година, док најстарији испитаник има 74 година.
Са дијаграма бр. 2 се може уочити да је најмлађи испитаник мушког пола
уједно и најмлађи испитаник целокупног узорка испитаника (17 година) док
најмлађи испитаник женског пола је 18 година, најстарији испитаник мушког пола
има 74 година, а женског пола 73 година. Аритметичком средином година
старости добијен је просек година код мушкараца и код жена. Просек година
мушкараца је већи него код жена и износи 30,2 године а код жена је 27,5 година.
Дијаграм 2. Просек година испитаника

12
 74 73
80
70

Године старости
60
50
40 30.2 27.5
30 17 18
20
10
0
Најмлађи Најстарији Просек
година
Мушкарци 17 74 30.2
Жене 18 73 27.5

6.3 БРАЧНО СТАЊЕ

Дијаграм 3. Брачно стање испитаника

Са дијаграма бр. 3 се види да већина испитаника још увек није у

стабилном браку (233 испитаника, 72,1%) Овакав резултат се може објаснити
тиме што је просек година испитаника 28, што се и види на дијаграму бр. 2.
Мањи број њих је у браку (73 испитаника 22,6%), разведених 12 ( 3,5%) и 5
удоваца-удовица( 1,4%).

13
6.4 КВАЛИФИКАЦИЈА ИСПИТАНИКА

Дијаграм 4. Квалификација испитаника

На основу дијаграма 4. може се рећи да су само 2 (0.6%) испитаника са ниским

образовањем, са просечно квалификованим образовањем има само 1 (0,3%)
испитаник, квалификованих 12 (3,5%), средња стручна спрема има највише
испитаника 132 (33,3%), док виша стручна спрема 87 (25,2%) и са високом
стручном спремом 111 (32,2%) испитаника.

6.5 КОЛИКО САТИ ДНЕВНО ИМАТЕ СЛОБОДНОГ

ВРЕМЕНА ЗА СЕБЕ И СВОЈЕ ОМИЉЕНЕ АКТИВНОСТИ.

Просек слободног времена је 3 сата и 51 минут. Из овога можемо да

закључимо да испитивана група има сасвим довољно времена за рекреацију.
Минимум слободног времена износи 1 сат, док максимум износи 13 сати.

14
Дијаграм 5. Слободно време квалификованих испитаника

8.0

7.0

6.0
Слободно време

5.0 ПКВ, 4.0 ВШС, 4.1ВС, 3.8

КВ, 3.7 ССС, 3.6
4.0

3.0 НКВ, 2.0

2.0

1.0

0.0

Дијаграм бр. 5 приказује слободно време рекреативаца Београда у односу на

њихову квалификацију. Може се уочити да највише слободног времена имају
рекреативци са вишом стручном спремом. Овај податак се може повезати са
послом којим се бави њихова струка. Наиме, у већини случајева, људи са високом
стручном спремом имају канцеларијске послове и њихово радно време је осам
сати у току дана, док је код људи са нижом стручном спремом радно време далеко
веће и махом је дуже од осам сати.

6.5.1 ДА ЛИ СМАТРАТЕ ДА ИМАТЕ ДОВОЉНО СЛОБОДНОГ

ВРЕМЕНА

Рекреатици из Београда су проценили да имају доста слободног времена

112 (32,7%) делимично 121 (35,3%) и 110 (32,1%) нема времена, што се види на
следећем дијаграму (Дијграм 6.)

15
Дијаграм 6. Слободно време испитаника

6.6 ДА ЛИ ИМАТЕ НЕКИ ХОБИ

На питање: Да ли имате неки хоби? Већина испитаника је одговорила да

има. Махом, се њихов хоби односи на гајење цвећа, мачака,пса (123 испитаника),
технички аматеризам (97 испитаника) затим стварају (81 испитаник) и
сакупљањем се бави 19 испитаних.(Дијаграм 7.)

Дијаграм 7. Хоби испитаника

100.0%
90.0%
80.0%
70.0% Сакупљам
56.4%
60.0% Гајим
50.0% Технички аматеризам
40.0% Стварам
24.4%
30.0%
20.0% 12.8% 12.8%

10.0%
0.0%

16
Дијаграм 8. Хоби испитаника у односу на године старости

60% 51.9%
50% 40.2% 40.5%
36.5%
40%
30% 22.8% 25.9%
20% 11.3%
10%
5.1% Млађи од 35 год.
0% Старији од 35 год.
-10%

Дијаграм бр. 8 приказује хоби испитаника у односу на године старости. Као што
се може видети хоби гајење и стварање је више заступљен код испитаника
старијих од 35 година. Док је код испитаника од 35 година и млађих заступљенији
хоби сакупљање и технички аматеризам.

Значајност уочене разлике између испитаника до 35 година и старијих тестирали

смо израчунавањем Хи-квадрат теста који је у овом случају показао значајну
разлику између испитаника млађих од 35 година и старијих од 35 година о
њиховом хобију. Вредност Хи-квадрата износи 14,89. За df=3 на нивоу
значајности 0,5.

Подаци који су добијени не поткрепљују већ постављену хипотезу 2 која се

ослања на претпоставку да испитаници млађих од 35 година имају више хобија.
Самим тим се одбија хипотеза 2.

17
6.7 КОЛИКО ЧЕСТО ОДЛАЗИТЕ НА НЕКУ ОД ЈАВНИХ
ПРИРЕДБИ

Са дијаграма бр. 9 се може уочити да се највише посећују утакмице (65,2%),

биоскоп (77,1%) затим позориште (55,9%) и након тога музеј (35%).

Дијаграм 9. Врсте јавних приредби

100%
19.1% 10.4% 4.6%
80% 24.6% 13.3%
30.4%
60% 45.5%
59.4%
40% 40.6% 63.8%
20% 43.8%
64.3% РЕДОВНО
21.4%
34.2% ПОНЕКАД
0%
22.9%
НИКАД

18
6.8 КОЛИКО ЧЕСТО ОДЛАЗИТЕ

Рекреативци Београда највише одлазе у кућне посете 94,3%, затим у кафиће

91,3%. Дискотеке посећују њих 66,2% док мање посећују ресторане са музиком
(63,1%).

Дијаграм 10. Место одласка рекреативаца Београда

МЕСТО ОДЛАСКА
100.0%
15.9% 20.0%
35.9%
80.0%

60.0% 46.7% 45.5%

40.0% 58.3% 38.0%

20.0% 37.1% 34.5% 0.3%

0.0%
5.3% 17.7%
5.8% 9.3%
0.0%
у кућне кафић ресторан у остало
посете са дискотек
музиком у
РЕДОВНО 35.9% 38.0% 15.9% 20.0% 0.3%
ПОНЕКАД 58.3% 5.3% 46.7% 45.5% 0.0%
НИКАД 5.8% 9.3% 37.1% 34.5% 17.7%

19
6.9 КОЛИКО ЧЕСТО ИГРАТЕ

Већина игара је друштвеног типа. Веома мали проценат игра у односу на

слободно време које имају рекреативци. Рекреативци Београда редовно играју
(6,7%), понекад (26,8%) а чак (66,5%) никада не игра друштвене игре.

Дијаграм 11. Врсте игара

160.0%

140.0%

120.0% 58.0%

100.0% 8.1% 2.0% 0.6%

6.4% 2.3%
9.9%
2.9% 9.3%
11.9%
17.1% 14.5%
80.0% 28.4% 31.6%
29.6%
38.3% 27.2% РЕДОВНО
60.0% 54.5% ПОНЕКАД
92.8% 87.5% НИКАД
40.0% 83.2%
65.5% 62.0% 65.2%
52.2% 59.4%
20.0%
28.1%
0.0%

20
6.10 КОЛИКО ЧЕСТО СЕ БАВИТЕ ФИЗИЧКИМ ВЕЖБАЊЕМ

Већина њих упражњава редовно физичке активности, а што се тиче

организоване активности у спортским центрима ретко иду. (Дијаграм 12.) Овако
добијени резултати се објашњавају тиме што је ово диригована група
рекреативаца, самим тим је и овако добар резултат учесталости физичких вежби.

Дијаграм 12. Учесталост физичких вежби рекреативаца Београда

2.3%
никад
12.5%

49.9% понекад, у току месеца,

године
35.4%
1 - 2 пута недељно

3 -4 пута недељно

21
Дијаграм 13. Учесталост физичких вежби рекреативаца Београда према полу

100%

80% 53.3% 47.5%

3-4 Пута недељно
60% 1-2 Пута недељно
Понекад
40% 33.1%
Никад
36.4%
20%
16.9%
8.2%
2.2% 2.5%
0%
Мушкарци Жене

На дијаграму бр. 13 је приказан учесталост физичког вежбања рекреативаца

Београда према полу. Са дијаграма се може уочити да око половина рекреативаца
вежба два до четири пута недељно. Рекреативци мушког пола имају више
физичких активности од рекреативаца женског пола. Овако добри резултати се
могу објаснити тиме што је ово диригована група испитаника- рекреативаца.

Значајност уочене разлике између испитаника мушког пола и женског смо

тестирали израчунавањем Хи-квадрат теста који је у овом случају показао да не
постоји статистички значајна разлику између испитаника мушког и женског пола
о учесталости физичких вежби. Вредност Хи-квадрата износи 6,19. За df=3, на
нивоу значајности 0,5.

Добијени резултат се не поклапа са хипотезом 4, да мушкарци више упражњавају

спортско-рекреативне активности. Самим тим се хипотеза не прихвата.

22
6.11 ДА ЛИ И КОЛИКО ЧЕСТО УПРАЖЊАВАТЕ НЕКУ
СПОРТСКО РЕКРЕАТИВНУ АКТИВНОСТ

Дијаграм 14. Врсте рекреације рекреативаца

100 0.0 0.6

0.3 0.9 0.6
4.1 0.3
0.3 2.0 1.4 2.0 0.9 0.6
0.0
6.4 7.8 7.0 5.2 2.3 2.0
4.1 5.5 4.6 6.7 4.6 3.5 2.9 2.0
5.8 5.5 2.9
1.7
90 21.412.2 15.7 9.3 2.9 6.7 4.9 12.5
15.7 14.5
16.5 13.9 8.711.3 27.021.417.4
80 26.420.329.0
22.3
70
28.7
30.1 20.0 42.9
60
49.0
50 95.4 94.5 97.4
38.3 85.8 81.2 3-4 пута нед.
40 77.478.3 80.9
74.5
66.770.163.5 68.169.9 1-2 пута нед.
30 40.9 54.8
52.2 понекад
20 41.7
29.6 никад
10 23.2
7.0
0
Скејт борд

Балоте
Трчање

Пливање
Фудбал

Шах
Вожња бицикле 1

Одбојка

Лов
Риболов

Плес, фолклор
Стони тенис

Билијар

Рошуле, ролери 1
Тенис

Боди Билдинг 1
Шетња
Баскет-кошарка1

Аеробик

Планинарење

На дијаграму бр.(14) је приказан проценат учесталости спортско-рекреативне

активности рекреативаца Београда. Велики проценат рекреативаца никад не
упражњава наведене спортско-рекреативне активности. Од наведених активности
може се издвојити шетња као активност која се највише упражњава у односу на
остале. Заправо, шетња и трчање су једне од најлакших и најефтинијих спортско-
рекреативних активности које не захтевају додатне спортске реквизите.

23
Проценти у загради представљају колико испитаника од укупног броја испитаних,
бар некад упражњава неку од наведених спотрско-рекреативних активности.

1. Шетња 319 (92,1%)

2. Баскет 163 (47,3%)
3. Фудбал 153 (44,4 %)
4. Трчање 263 (76 %)
5. Вожња бицикла 241 (70,3% %)
6. Пливање 198 (57,2%)
7. Одбојка113 (33,5%)
8. Тенис 99 (29%)
9. Стони тенис 123 (36,3%)
10. Аеробик 76 (22,1%)
11. Боди билдинг 72 (21,4%)
12. Скејтборд 12(3,7%)
13. Риболов 48 (14,3%)
14. Лов 17(4,9%)
15. Планинарење 62 (18%)
16. Билијар 108 (31,2%)
17. Шах 101(29,3%)
18. Ролери86 (24,9%)
19. Плес 63 (18,3%)
20. Балоте 8 (2,32%)

6.12 ШТА ИМАТЕ ОД РЕКВИЗИТА ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ

Са дијаграма 15 се могу уочити следећи подаци:

1. Бицикл 273 ( 79,3 % )
2. Скије 98 ( 28,4% )
3. Клизаљке 47 (13,6 % )
4. Рекет за тенис 109 (31,5 % )
5. Шатор 63 ( 18,2 % )
6. Чамац 24 ( 6,9% )

24
 7. За риболов 54 (15,6)
8. Ролшуле 75 ( 21,7% )
9. Скејтборд 23 ( 6,6% )
10. Лопта 245 ( 71% )
11. Роњење 33 ( 9,57 % )
12. За лов 11 ( 3,1% )
13. друго 3 ( 0,8% )

Овако добијени подаци су у директној вези са подручјем на коме је истраживање

обављено. Пошто се ради о диригованој групи (рекреативци из Београда), лако је
објаснити зашто бицикли и лопте предњаче у односу на друге реквизите. Наиме,
Београд поседује велики број места на којима се може возити бицикл, као и
велики број терена за кошарку, фудбал, и остале спортове са лоптом. Та чињеница
оправдава добијене резултате јер су људима доступни и јефтини овакави видови
рекреације.

Дијаграм 15. Врста реквизита код рекреативаца Београда

100%
Бицикл
90%
Скије
79.13%
80% Клизаљке
71.01%
70% Рекет за тенис

60% Шатор
Чамац
50%
За риболов
40% Рошуле-ролерке
31.59%
28.40%
30% Скејтборд
21.73%
18.26% Лопта
20% 13.62% 15.65%
9.57% За роњење
10% 6.95% 6.67%
3.19%
0.87% За лов
0%

25
Дијаграм 16. Врста реквизита у односу на пол

Друго 0.0%
1.6%
За лов 1.2%
4.9%
За роњење 9.3%
9.8%
Лопта 63.4% 77.7%
Скејтборд 3.7%9.2%
Рошуле 10.3% 34.8%
За риболов 5.0% 25.0%
Чамац 5.6%
8.2%
Шатор 16.1%
20.1%
Рекет за тенис 28.6%34.2%
Клизаљке 6.0% 22.4%
Скије 25.5%31.0%
Бицикл 80.7%
77.7%
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%
Рекет За За
Бици Клиза Шато Чама Рошу Скејт За
Скије за рибо Лопта роње Друго
кл љке р ц ле борд лов
тенис лов ње
Жене 80.7% 25.5% 22.4% 28.6% 16.1% 5.6% 5.0% 34.8% 3.7% 63.4% 9.3% 1.2% 0.0%
Мушкарци 77.7% 31.0% 6.0% 34.2% 20.1% 8.2% 25.0% 10.3% 9.2% 77.7% 9.8% 4.9% 1.6%

На дијаграму бр 16 приказан је проценат коришћења разних реквизита

рекреативаца Београда у односу на пол. Са дијаграма се може уочити да се у
највећој мери користи бицикл и лопта. Према добијеним подацима мушкарци
предњаче у коришћењу свих поменутих реквизита осим у рошулама и
клизаљкама. Овај податак се објашњава чињеницом да су вожња рошула у
летњим месецима и клизање у зимским месецима спортови којима се искључиво
баве жене. Може се видети још и то да се у највећој мери користе бицикл и лопта
и код жена и мушкараца.

Значајност уочене разлике између испитаника мушког пола и женског смо

тестирали израчунавањем Хи-квадрат теста који је у овом случају показао да
постоји статистички значајна разлику између испитаника мушког и женског пола
у врсти реквизита које поседују. Вредност Хи-квадрата износи 77,97. За df=12 на
нивоу значајности 0,5.

26
Овако добијени подаци се уклапају у претходно поменуту тврдњу (хипотеза 3),
где се кренуло од претпоставке да рекреативци мушког пола користе више
реквизита . Самим тим се ова хипотеза усваја.

6.13 ДА ЛИ ОДЛАЗИТЕ ВАН ГРАДА

Рекреативци из Београда излазе често из града што можемо видети на графикону

17, (21,6%) не излази из града, они који излазе понекад (57,2%), а они који
редовно излазе из града (21,3%)

1. Дневни излет 220 (63,8% )

2. У току викенда 280 (81,2 % )
3. У току распуста 304 (88,1 % )

Дијаграм 17. Излет рекреативаца Београда

100.0% 8.1% 15.7%

90.0%
80.0% 39.4%
70.0% 55.7%
60.0% РЕДОВНО
65.5%
50.0% ПОНЕКАД
40.0% 48.7%
НИКАД
30.0%
20.0% 35.1%
10.0% 18.3%
10.7%
0.0%
на дневни у току викенд у току распуст
злет

27
6.14 У СЛОБОДНО ВРЕМЕ БАВИМ СЕ ВЕЖБАЊЕМ

Са дијаграма 19 може се уочити да испитаници који имају друштво за вежбање се

више баве рекреативним активностима у односу на испитанике које немају
друштво за вежбање. Овако добијени резултати су у директној вези са врстама
рекреације где предњаче шетња и групни спортови, што ће рећи да се људи
првенствено баве рекреацијом због дружења, а потом и због здравља и личног
изгледа.

Дијаграм 19. Вежбање рекреативаца Београда у слободно време

70%
60% 30.0% 27.6% 18.7%
50% 20.6% 3.1%
40% 4.8%
30% 24.6% 12.8%
30.5% 27.3% Редовно
20% 38.3%
17.9% 24.6%
10% 8.1% 11.2% Понекад
0%
Никад

28
6.15 ДА ЛИ СЕ ОСЕЋАТЕ СПОСОБНИМ ДА САМОСТАЛНО
САСТАВИТЕ ПРОГРАМ ВЕЖБАЊА ЗА СЕБЕ

Када сагледамо резултате већина њих се осећа способним да сама себи

састави програм вежбања (40,1%). 20,1 % су они који се не осећају способним да
саставе програм вежбања, док они који се осећају делимично способнимчине 39,8
% (Дијаграм 20.)

Дијаграм 20. Састављање програма вежбања

20.1%
40.1% НЕ
ДЕЛИМИЧНО
39.8% ДА

6.16 ДА ЛИ СТЕ КРОЗ НАСТАВУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

СТЕКЛИ ПОТРЕБНА ЗНАЊА НА ОСНОВУ КОЈИХ БИСТЕ
МОГЛИ ДА СЕ БАВИТЕ ВЕЖБАЊЕМ У СЛОБОДНО
ВРЕМЕ?

Мали број рекреативаца је кроз наставу физичког васпитања стекло

одређена знања на основу којих сматрају да би могло да се баве физичким
вежбањем (28,4 % ), 42 % њих мисли да имају делимична знања за вежбање у
слободно време, док 29,3% није стекло знања кроз наставу физичког васпитања.

29
6.17 КОЛИКО ИЗНОСИ НОРМАЛАН ПУЛС У МИРУ?

На питање колико износи нормалан пулс у миру одговорило је (89,72%),

док само (10,28%) није одговорило. Испитаници који су одговорили на
постављено питање у просеку су одговорили да је нормалан пулс 68,7 откуцаја у
минуту.

6.18 КОЛИКО ОРИЈЕНТАЦИОНО МОЖЕ ДА БУДЕ

МАКСИМАЛНИ ДОЗВОЉЕНИ ПУЛС У ТОКУ
РЕКРЕАТИВНЕ АКТИВНОСТИ

Већина испитаника је одговорила да се пулс у току вежбања креће у распону

између 130 и 150 откуцаја у минути. То потврђује чињеницу да су рекреативци,
без обзира на пол и старост добро упућени у здрав начин вежбања и ако се
професионално не баве спортом. Може се рећи да су добијени резултати
охрабрујући јер људи схватају озбиљност вежбања поготово када је реч о
рекреацији у позним годинама.

6.19 УКОЛИКО СЕ НЕ БАВИТЕ ФИЗИЧКИМ ВЕЖБАЊЕМ

НАВЕДИТЕ РАЗЛОГЕ ЗА ТО

Већина испитаника нема времена (25,3%), удаљени су му терени (25,3%), сметање

околине и разумевање (18,2%) док је не осећају потребу за физичким вежбањем
(28,2 %), (30,1 % ) рекреативаца којима недостају навике за физичким вежбањем.
(Дијаграм 21.)

1. Не осећам потребу 98 (28,2%)

2. Недостају ми навике 103 (30,1 %)
3. Сметају ми године старости 67 (19,3 %)
4. Немам времена 104 (30,2 %)
5. Материјални издаци 80 (23,1%)
6. Смета ми разумевање околине 62 (18,2%)
7. Недостатак и удаљеност терена 86 (25,3%)

30
 8. Нема ко да организује 89 (26,2%)
9. Немам то где да чиним 65 (19,3%)
10. Остало 31 (9%)

Дијаграм 21. Разлози невежбања

70.0%
60.0%
50.0% 36.5% 34.8% 33.6%
44.9% 40.6% 38.8% 38.0%
40.0% 45.5% 44.6%

30.0%
9.0%
12.2% 9.9% 6.7% 8.1% 9.0% НЕ
20.0% 3.2% 3.5% 4.6% 20.3%
10.0% 16.2% 20.0% 16.2% 21.2% 16.5% 14.5% 16.8% 16.8% 14.2% 0.0% ДОНЕКЛЕ
9.0%
0.0% ДА

6.20 ДА ЛИ СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ДА ТЕСТИРАТЕ СВОЈЕ

СПОСОБНОСТИ НА СПОРТСКО МЕДИЦИНСКО
РЕКРЕАТИВНОМ САВЕТОВАЛИШТУ НА ФФК

Већина испитаника је одговорила на постављено питање (79,20%) Од оних који су

одговорили на постављено питање, (49%) одговорило је да је заинтересовано,
(28%) је одговорило да је можда заинтересовано, док (23%) је одговорило да није
заинтересовано. Из овога се види да су рекреативци Београда су заинтересовани
за тестирање своје способности на спортско медицинско рекреативном
саветовалишту.

ДА МОЖДА НЕ
49% 28% 23%

31
Дијаграм 22. Најчешће врсте рекреације према полу

100.0% 100.0%
100%
87.5%
90%
80.0% 80.0%
80% 75.0%

70%
60.0%
60.0% 60.0%
60% 55.0%
52.0% 50.0%
50.0%
48.0%
50% 45.0%
40.0% 40.0% 40.0%
40% Мушкарци

30% 25.0% Жене

20.0% 20.0%
20% 12.5%
10%
0.0% 0.0%
0%

На дијаграму бр. 23 приказане су врсте рекреације према полу. Уочава се да

испитаници женског пола не користе фудбал као спортско-рекреативну
активност, док мушкарци не користе аеробик. Занимљив податак је да се трчањем
подједнако баве и мушкарци и жене, док код осталих врста активности постоје
варијације.

Занимљив је и однос процената код тениса и хип-хопа где се може видети исти
однос у процентима и код тениса и код хип хопа али са разликом у половима.
Наиме, тенисом се баве 80% мушкараца док се хип-хопом баве 80% жена.

Значајност уочене разлике између испитаника мушког пола и женског смо

тестирали израчунавањем Хи-квадрат теста који је у овом случају показао да
постоји статистички значајна разлику између испитаника мушког и женског пола
о врсти рекреациј по полу. Вредност Хи-квадрата износи 621,26. За df=11 на
нивоу значајности 0,5.

32
Полазећи од претпоставке да се мушкарци више баве рекреацијом од жена
(хипотеза бр. 1) долази се до закључка да се хипотеза усваја. У 6 од 12 наведених
врста активности мушкарци се више баве од жена, док су у једној од активности
једнаки. Самим тим се долази до закључка да мушкарци активнији од жена у
бављењу рекреацијом.

33
7 ЗАКЉУЧAK

Све већи број људи учествује у рекреативном физичком важбању, али је просечан
ниво развоја физичких способности на нивоу популација развијенијих земаља све
нижи. Ову чињеницу објашњавамо тако што се зна да они који се не баве
рекреативним вежбањем има много више од оних који практикују рекреативно
вежбање. Самим тим они имају све лошије физичке способности и то са
озбиљним последицама по њихово здравље и квалитет живота уопште.

Из свега се може закључити да је једна од карактеристика старења и нежељене

килаже и болести недовољна физичка активност људи. Сама материјална
могућност и недовољна мотивисаност су само неки од изговора.

По мом мишљењу са физичким вежбањем треба почети много пре како би се

људи навикли на свакодневно вежбање и да ту навику наставе и након школовања
и за време посла па чак и у пензији. Београд као милионски град има веома добре
услове за бављење рекреацијом. Тачније, поседује прегршт места за бављење
разним активностима као и могућност рекреативаца за набавку одређених
реквизита за одређени вид рекреације.

У анкети је учествовало 345 рекреативаца из Београда, мушког пола 184 и

женског пола 161. Просек година је 28,7 година.

Ниво образовања је значајан фактор за бављење рекреацијом, при чему је средње

школско образовање преломни ниво. Ниско квалификовано образовање има само
2 испитаника, са просечно квалификованим образовањем има само 1 испитаник,
квалификованих 12, средња стручна спрема има највише испитаника 132, док
виша стручна спрема 87 и са високом стручном спремом 111 испитаника.

Може се уочити да највише слободног времена имају рекреативци са вишом

стручном спремом. Овај податак се може повезати са послом којим се бави
њихова струка. Наиме, у већини случајева, људи са високом стручном спремом
имају канцеларијске послове и њихово радно време је осам сати у току дана, док
је код људи са нижом стручном спремом радно време далеко веће и махом је дуже
од осам сати.

34
Већина испитаника још увек није у стабилном браку 233 (72,1%)

Испитаници са нижим образовањем се мање баве рекреацијом. Просек слободног

времена је 3 сата и 51 минут.Из овога можемо да закључимо да испитивана група
има сасвим довољно времена за рекреацију.Минимум слободног времена износи 1
сат, док максимум износи 13 сати.

Хоби испитаника у односу на године старости. Хоби гајење и стварање је више

заступљљен код испитаника старијих од 35 година. Док је код испитаника од 35
година и млађих заступљенији хоби сакупљање и технички аматеризам.
Вредност Хи-квадрата (14,89) је већа од граничних вредности због чега се може
рећи да постоји статистички значајна разлика између рекреативаца старијих од 35
година и млађих од 35 година
Подаци који су добијени не поткрепљују већ постављену хипотезу 2 која се
ослања на претпоставку да испитаници млађих од 35 година имају више хобија.
Самим тим се одбија хипотеза 2.

Што се тиче обиласка рекреатиаца из Београда на неку од јавних приредби 14,5%

редовно посећује приредбе, 48,1 понекад одлазе на неку јавну приредбу, док 37,4
никад не одлазе. Највише посећују биоскоп 78,5% затим утакмице (66,7%), онда
позориште (56,1%) и након тога музеј (34,6%).

Рекреативци Београда највише одлазе у кућне посете 94,3%, затим у кафиће

91,3%. Дискотеке посећују њих 66,2% док мање посећују ресторане са музиком
(63,1%).

На питање колико често играју друштвене угре, рекреативци Београда редовно

играју (6,7%), понекад (26,8%) а чак (66,5%) никада не игра друштвене игре.

Реквизити нам говоре о томе колико је опредељење за бављењем рекреацијом у

поседу рекреативаца Београда.Њих чак 273 има бицикл ( 79,1 % ) ,лопту 245
(71,1% ), рекет за тенис 109 (31,5%), 11 испитаника (3,19%) има опрему за лов.

Можемо уочити да се у највећој мери користи бицикл и лопта. Према добијеним

подацима мушкарци предњаче у коришћењу свих поменутих реквизита осим у
рошулама и клизаљкама. Овај податак се објашњава чињеницом да су вожња
рошула у летњим месецима и клизање у зимским месецима спортови којима се

35
искључиво баве жене. Може се видети још и то да се у највећој мери користе
бицикл и лопта и код жена и мушкараца.

Овако добијени подаци се уклапају у претходно поменуту тврдњу (хипотеза 3),

где се кренуло од претпоставке да рекреативци мушког пола користе више
реквизита . Самим тим се ова хипотеза усваја
Вредност Хи-квадрата (88,975) је већа од граничних вредности због чега се може
рећи да постоји статистички значајна разлика између рекреативаца мушког и
женског пола о врсти реквизита које поседују.

Вредност Хи-квадрата (6,199) је мања од граничних вредности због чега се може

рећи да не постоји статистички значајна разлика између рекреативаца мушког и
женског пола о учесталости физичких вежби.

Рекреативци мушког пола имају више физичких активности од рекреативаца

женског пола.

Добијен резултат се директно поклапа са хипотезом 4, да мушкарци више

упражњавају спортско-рекреативне активности. Самим тим се хипотеза прихвата.

Мали број је кроз наставу физичког васпитања стекла потребна знања на основу
којих би могли да се баве физичким вежбањем. Испитаници који су одговорили су
делимично упознати колико износи пулс у миру, али већина њих није одговорила
на ово питање. Недостатак материјалних услова, навике,удаљеност терена су
разлози зашто се не баве физичким вежбањем. На питање да ли су заинтересовани
да тестирају своје способности на спортско-медицинско-рекреативном
саветовалишту на ффк већина испитаника је одговорила да је заинтересована.
Уочава се да испитаници женског пола не користе фудбал као спортско-
рекреативну активност, док мушкарци не користе аеробик. Занимљив податак је
да се трчањем подједнако баве и мушкарци и жене, док код осталих врста
активности постоје варијације.

Занимљив је и однос процената код тениса и хип-хопа где се може видети исти
однос у процентима и код тениса и код хип хопа али са разликом у половима.
Наиме, тенисом се баве 80% мушкараца док се хип-хопом баве 80% жена.

36
Полазећи од претпоставке да се мушкарци више баве рекреацијом од жена
(хипотеза бр. 1) долази се до закључка да се хипотеза усваја. У 6 од 12 наведених
врста активности мушкарци се више баве од жена, док су у једној од активности
једнаки. Самим тим се долази до закључка да мушкарци активнији од жена у
бављењу рекреацијом.

Вредност Хи-квадрата (621,261) је већа од граничних вредности због чега се може

рећи да постоји статистички значајна разлика између рекреативаца мушког и
женског пола о врсти рекреације по полу.

На основу добијених резултата дошло се до закључка да рекреативци у своје

слободно време не упражњавају довољно спортско- рекреативне активности.

37
8 ЛИТЕРАТУРА
1. Гиденс, Ентони, Социологија, Београд, Економски факултет, 2005
2. Кочавенда радић Н, Рефлексије ОИ слободног времена 1992 год
3. Малацко, Ј Припрема дипломског рада Нови Сад 1991 год
4. Митић Д. Рекреација ФФК Београд 2001год
5. Митић, Д., Стојиљковић, С. Рекреативна активност пензионера 2004, стр.
72-78)
6. Перић Д. Операционализација 1 ФФК Београд 1994
7. Перић Д. Операционализација 2 ФФК Београд 1994
8. Станимир Мр. Стојиљковић, Марија Еремија Мацура, Славица Др. Сузић,
Сања Мр. Мазић, Дејан Поповић-асистент, Дејан Нешић-асистент, Душан
Др. Митровић (2002): Физичке способности жена трећег доба које редовно
вежбају јогу часопис “физичка култура” Београд бр.1-4,стр)
9. Челебић С. Успорите старење Београд 2000год
10. Челебић С. Чудесне вежбе Београд 1998 год.

38
9 ПРИЛОГ

ФСФВ БЕОГРАД

РЕКРЕАЦИЈА

Желимо да сазнамо што више о томе КАКО-ЗАШТО И КОЛИКО СЕ БАВИТЕ

РЕКРЕАЦИЈОМ.

Вашим искреним одговорима пуно ћете нам помоћи.

Унапред захваљујемо.

1. ПОЛ М Ж

2. КОЛИКО ИМАТЕ ГОДИНА _______

3.ВАШЕ БРАЧНО СТАЊЕ

1.Неудата - Неожењен

2.Удата - Ожењен

3.Разведена - Разведен

4.Удовац– Удовица

4.ВАША КВАЛИФИКАЦИЈА

НКВ - ПКВ - КВ - ССС - ВШС – ВС

5. КОЛИКО САТИ ДНЕВНО ИМАТЕ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА ЗА СЕБЕ И

СВОЈЕ ОМИЉЕНЕ АКТИВНОСТИ _________ сати

5.А ДА ЛИ СМАТРАТЕ ДА ИМАТЕ ДОВОЉНО СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА

1. да 2. делимично 3. не

39
6. ДА ЛИ ИМАТЕ НЕКИ ХОБИ (заокружите и упишите оно чиме се бавите)

1.САКУПЉАМ: марке, значке, заставице, касете...........

2.ГАЈИМ: цвеће, мачке, пса, голубове, рибице..................

3.ТЕХНИЧКИ АМАТЕРИЗАМ: фотографија, радио аматер, видео

продукција, компјутер ......................

4.СТВАРАМ: музика, сликам, вајам, шијем, везем, пишем песме

.............................

7.КОЛИКО ЧЕСТО ОДЛАЗИТЕ НА НЕКУ ОД ЈАВНИХ ПРИРЕДБИ:

никад понекад редовно

1. биоскоп 1 2 3

2. позориште 1 2 3

3. музеј-изложба 1 2 3

4. утакмица 1 2 3

5. концерти 1 2 3

8. КОЛИКО ЧЕСТО ОДЛАЗИТЕ :

никад понекад редовно

1. у кућне посете 1 2 3

2. кафић 1 2 3

3. ресторан са музиком 1 2 3

4. у дискотеку 1 2 3

5. __________________

40
9. КОЛИКО ЧЕСТО ИГРАТЕ

никад понекад редовно

1. шах 1 2 3

2. карте 1 2 3

3. јамб 1 2 3

4. лото 1 2 3

5. томболу 1 2 3

6. рулет 1 2 3

7. монопол 1 2 3

8. видео игре 1 2 3

9. Спортска кладионица 1 2 3

10.КОЛИКО ЧЕСТО СЕ БАВИТЕ ФИЗИЧКИМ ВЕЖБАЊЕМ, СПОРТОМ У

СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ

1. .никад

2. понекад, у току месеца, године

3. 1 - 2 пута недељно

4. 3 -4 пута недељно

11.ДА ЛИ И КОЛИКО ЧЕСТО УПРАЖЊАВАТЕ НЕКУ СПОРТСКО

РЕКРЕАТИВНУ АКТИВНОСТИ: (заокружите)

никад понекад 1-2 пута нед. 3-4 пута нед.

1. Шетња 1 2 3 4

2. Баскет-кошарка 1 2 3 4

3. Фудбал 1 2 3 4
41
4. Трчање 1 2 3 4

5. Вожња бицикле 1 2 3 4

6. Пливање 1 2 3 4

7. Одбојка 1 2 3 4

8. Тенис 1 2 3 4

9. Стони тенис 1 2 3 4

10. Аеробик 1 2 3 4

11. Боди Билдинг 1 2 3 4

12. Скејт борд 1 2 3 4

13. Риболов 1 2 3 4

14. Лов 1 2 3 4

15. Планинарење 1 2 3 4

16. Билијар 1 2 3 4

17. Шах 1 2 3 4

18. Рошуле, ролери 1 2 3 4

19. Плес, фолклор 1 2 3 4

20. Балоте 1 2 3 4

21. Друго __________

12.ШТА ИМАТЕ ОД РЕКВИЗИТА ЗА СПОРТ- РЕКРЕАЦИЈУ:

1. Бицикл 7. За риболов

2. Скије 8. Рошуле-ролерке

42
3. Клизаљке 9. Скејтборд

4. Рекет за тенис 10. Лопта

5. Шатор 11. За роњење

6. Чамац 12. За лов

Друго ______________________

13. ДА ЛИ ОДЛАЗИШ ВАН ГРАДА :

никад понекад редовно

1. на дневни злет 1 2 3

2. у току викенд 1 2 3

3. у току распуст 1 2 3

14. У СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ БАВИМ СЕ ВЕЖБАЊЕМ:

никад понекад редовно

1. Тако што имам своје друштво са 1 2 3

којим по договору трчим, идем у

шетњу, играм фудбал, кошарку...

2. Одлазим у неки од спортских 1 2 3

центара где се бавим вежбањем

3. Имам свој самостални програм 1 2 3

који редовно спроводим

4. Бавим се спортом у неком клубу 1 2 3

5. Немам друштво за вежбање, не 1 2 3

43
вежбам сам , не идем у спортски центар - не бавим се вежбањем у слободмо време

15. ДА ЛИ СЕ ОСЕЋАТЕ СПОСОБНИМ ДА САМОСТАЛНО САСТАВИТЕ

ПРОГРАМ ВЕЖБАЊА ЗА СЕБЕ

1. не 2. делимично 3. да

16. ДА ЛИ СТЕ КРОЗ НАСТАВУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА СТЕКЛИ

ПОТРЕБНА ЗНАЊА НА ОСНОВУ КОЈИХ БИ МОГЛИДА СЕ БАВИТЕ
ВЕЖБАЊЕМ У СЛОБОДНОМ ВРЕМЕНУ

1.не 2. делимично 3. да

17.КОЛИКО ИЗНОСИ НОРМАЛАН ПУЛС У МИРУ

__________ откуцаја у минуте

18.КОЛИКО ОРИЈЕНТАЦИОНО МОЖЕ ДА БУДЕ МАКСИМАЛНИ

ДОЗВОЉЕНИ ПУЛС У ТОКУ РЕКРЕАТИВНЕ АКТИВНОСТИ за особу од 40
година

__________ откуцаја у минуте

19.УКОЛИКО СЕ НЕ БАВИТЕ НИКАКВИМ ОБЛИКОМАКТИВНОГ-

РЕКРЕАТИВНОГ ВЕЖБАЊА НАВЕДИТЕ РАЗЛОГЕ ЗА ТО:

ДА донекле НЕ

1. Не осећам потребу 1 2 3

2. Недостају ми навике 1 2 3

3. Сметају ми године старости1 2 3

44
4. Немам времена 1 2 3

5. Прилични су материјални 1 2 3

издаци

6. Смета ми неразумевање 1 2 3

околине

7. Недостатак и удаљеност 1 2 3

терена

8. Нема ко да организује 1 2 3

9. Немам то где да чиним 1 2 3

10.Друго

20.ДА ЛИ СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ДА ТЕСТИРАТЕ СВОЈЕ СПОСОБНОСТИ

У СПОРТСКО-МЕДИЦИНСКО-РЕКРЕАТИВНОМ САВЕТОВАЛИШТУ НА
ФАКУЛТЕТУ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

ДА МОЖДА(зависи од цене) НЕ

21. НИСМО ВАС ПИТАЛИ А ЖЕЛЕЛИ БИСТЕ ДА

КАЖЕТЕ НЕШТО НА ОВУ ТЕМУ:

__________________________________________

__________________________________________

ХВАЛА!

45