Универзитет у Приштини

Факултет за спорт и физичко васпитање

Тема : Значај пливања за здравље човека

Семинарски рад из предмета : Пливање

Предметни наставник : Студенти :

Проф. др Драган Р. Тоскић Јован Раичевић 6387

Урош Савковић 6424

Стевица Пршић 6391

Владимир Бабић 6405

Лепосавић , 2014 . године

 Садржај :

Увод.................................................................................................................................................1

Проблем, циљ и задаци рада.........................................................................................................2

1. Утицај пливања на морфолошке карактеристике...................................................................2

2. Утицај пливања на функционалне способности.....................................................................6

3. Дејство пливања на кардиоваскуларни систем.......................................................................7

4. Дејство пливања на респираторни систем...............................................................................9

5. Добробити пливања за човека сваког узраста.......................................................................11

5.1. Узрасту деце.....................................................................................................................14

5.2. Пливање за труднице и бебе...........................................................................................15

5.3. Пливање скида калорије и помаже у мршављењу гојазних људи..............................18

6. Терапијско пливање код деформитета и повреда кичменог стуба.....................................19

7. Терморегулациони механизми у условима пливања............................................................20

8. Утицај морске воде на здравље човека..................................................................................21

Закључак.......................................................................................................................................23

Литература....................................................................................................................................24
Увод

Способност човека да се одржи на површини воде у хоризонталном положају као и да се

креће по њој, покретима сопствене локомоције подводимо под термин пливање. Вода је
одувек представљала изазов за човека било да је у њој тражио егзистенцију,забаву или
такмичење.

Пливање као физичка активност има највећу здравствено-хигијенску вредност у односу на

друге спортске и рекреативне активности, ако се изводи у оптимално хигијенским
условима. Боравак у води доприноси одржавању хигијене тела, побољшава се функција
коже, а истовремено се повећава њена заштитна улога.

Непроцењиви значај пивања посебно се види у свим непредвидивим ситуацијама, када се

човек изненада нађе у води.

У многобројним елементарним непогодама,поплавама,бродоломима и несрећним

случајевима, хумана вредност пливања доприноси ублажавању личне или друштевене
трагедије.

У нашој земљи пливање као спортко рекреативна активност углавном се упражњава у

летњим месецима, због недостатака затворених базена у мањим градовима, тако да
пливање као рекреативна активност није омогућена свима на прави начин.Пливање се у
историји човечанства појавило поприлично рано. Стручњаци истичу како је пливање
људима урођено, а да је једина препрека код учења пливања страх. Могуће је уочити да
бебе инстиктивно раде правилне покрете у води, што упућује на закључак да је то нешто
што је усађено у генима.

У 20 веку пливање постаје све популарније. Почели су се градити затворени и отворени

базени, због чега пливање више није само летња активност. Данас је пливање један од
најпопуларнијих спортова, а дефинитивно најпопуларнији облик летње активности.
Изузев предности за здравље, које су заиста бројне и значајне, пливање је забавно и
најбољи начин освежавања у врућим летњим данима. Пливање је само по себи облик
спорта, али је човек у потрази за забавом осмислио разне активности у води које укључују
и пливање.

Пливати могу све особе, независно од узраста или тежине. С обзиром да се пливањем не
оптерећују зглобови, а тело се налази у готово бестежинском стању, пливање не
представља напор организму, али с друге стране је једина активност током које је сваки
део тела активан.

увод о пливању 1.
Проблем, циљ и задаци рада

1. Утицај пливања на морфолошке карактеристике

Пливање као кретна активност побуђује интересовање једне врло хетерогене популације
како са становништа старосне доби, тако и са становништа мотивације.

Пливањем се баве особе оба пола,са најразличитијим циљевима. У пракси су се ипак

издиференцирала четири циља, као најчешћа приликом одлучивања за бављење
пливањем, а то су:

- правилан психосоматски развој младих,

- такмичење и остваривање квалитетних спортских резултата,

- рекреације са циљем одржавања здравља и виталности старијих,

- решавање одређених задатака из свакодневног живота и рада.

Пливање као облик физичког вежбања доприноси подизању и одржавању псохофизичких

способности свих узрасних категорија становништва, а посебно младих. Као средство
физичког васпитања пливање има велику образовну али и васпитну вредност. У циљу
овладавања или усавршавања пливачке технике наставник или тренер нужно мора
развијати и психофизичке особине као што су снага, брзина, гипкост, координација,
издржљивост итд.

Реализација задатака у циљу развијања наведених својстава, у условима повећаног напора

и непознате средине има велику морално-вољну и васпитну вредност. Пливање или обука
у пливању, представља плодно тлно за реализацију васпитно педагошких задатака. У
средини као што је вода, што за децу непливаче представља непознаницу која између
осталог изазива и страх, ауторитет васпитача пружа широку лепезу могућности за
развијање позитивних конативних карактеристика.

Утицај пливања на организам условљен је и карактером самих покрета,који спадају у

групу цикличних кретања, а реализује се у хоризонталном положају. Кретање кроз воду се
обавља активирањем скоро свих делова тела, а посебно радом ногу и руку, што такође,
има одређен позитивни утицај на развој организма и појединих његових система и органа.

Покрети у пливању се углавном остварују наизменичним брзим смењивањем контракције

и релаксације мишићних влакана.

утицај пливања на морфолошке карактеристике 2.

Притисак воде на крвне судове,нарочито вене на перифирији тела, дубоко и интезивно
дијафрагмално дисање, као и привидно губљење телесно тежине,омогућују лакшу и
потпунију циркалацију крви у организму. Зато пливање и друге активности у води служе
као средство за јачање и оздрављење срчано-судовног система.

Тело у води два до три пута интезивније испушта топлоту него на суву, а то значи да се
много брже хлади него ван воде. Такви услови приморавају поједине системе и органе
човековог организма на повећан интезитет обављања својих физиолошких
функција.Срчани рад се повећава,дисање такође, долази до промене тонуса периферних
крвних судова, повећава се количина излучених материја у тим процесима.Услед промене
температуре воде и интезивнијег испуштања топлоте у воденој средини терморегулација
тела се побољшава и јача отпорност организма.

Пливање предствља и једну од значаних дисциплна са здравствено-превентивног и

рехабилитационог аспекта. Познат је благотворан утицај природних фактора ( сунца, воде
и ваздуха ), на организам,поготово када се ради о морима, рекама и језерима. Поред свог
антибактеријског деловања,сунчани зраци имају и значајан удео о регулацији количине
калцјума на правилан равој коштаног система у процесу раста и развоја организма.

Пливање се примењује и као допунско средство у лечењу појединих болести везаних за

поремећај размене материје у организму,код почетног стадијума обољења органа за
дисање као и система крвних судова и одређених видова одузетости. Због свог изразито
позитивног утицаја на систем крвних судова и органа за дисање пливање се користи као
вид терапије код људи са ослабљеним срцем. Као поуздано терапеутско средство,пливање
се користи у спортској медицини, а хидротерапија је веома применљив медот лечења
многих обољења.

Пливање је таква физичка активност која готова подједнако ангажује све мишићне групе,
што изазива повећан рад система за дисање,система за крвоток и механизма за одржавање
телесне темепературе. Систематско понављање овакве активности челичи организам и
чини га издржљивијим и отпорнијм на болести.

Као спортско рекреативни садржај пливање има велики број присталица. У нашој земљи
због лоше материјалне ситуације и малог броја зимскиј базена, пливање као рекреативна
активност се најчешће упражњава сезонски, за време годишњих одмора и викенда. Као
рекреативна делатност пливање се користи код готово свих спортских дисциплина у
такозвованом прелазном периоду годишњег циклуса тренига као и за повремену
релаксацију спортиста у току читаве године.

утицај пливања на морфолошке карактеристике 3.

Систематско бављење пливањем доводи до адекатног утицаја на морфолошку структуру
локомоторног апарата, а нарочито на мишиће, лигаменте и зглобове. У зависности од
врсте напрезања долази до промена у структури, форми и размери појединих мишића.
Услед појачаног активирања терморегулационих механизма,ствара се поткожно масно
ткиво као заштита организма од губљења топлоте у води. То поткожно масно ткиво чини
мускулатуру благо заобљену, хармонично развијену са тонусом нижим него код спортиста
других специјалности.

Напрезање у воденој средини позитивно утиче на раст и равојкостију и зглобова.

Адапатационе промене у коштаном систему спортиста настају као последица
континуираног утицаја кретне активности, која делује на органску структуру костију
( молекуларне ћелијске,ткивне промене )

Већ након 6-7 месеци бављења пливањем видљиве су промене код деце млађег школског
узраста, а после 1 – 1.5 године код дечака и девојчица средњешколског узраста, уочена је
знатно већа разгибаност зглобова пливача у односу на остале спортисте, зависно од
пливачке технике.

Пливачи своју повећану разгибаност постижу и због :

- циклицног кретања са многобројним завеслајима,

- измене тонуса у пропулзивној фази са релаксацијом у ретропулзивној фази завеслаја,

- смањеног тонуса услед лежећег положаја у води,

- почетак спортске активности у рано доба поспешује тај моторички квалитет,

- одвијања физичке активности у топлој води.

утицај пливања на морфолошке карактиристике 4.

Већа физичка оптерећења манифестују се у општим променама на нервном и скелетном
систему и мускулатури, зависно од спортске гране тј. Структуре моторичке активности
( технике ).

Код врхунских пливача са висиком моторичком усвојеношћу покрета, мишићне групе

синхроно, али изразито рационално, учествују у циклусу завеслаја. Мишићна активност у
ппливању одвија се фазним типом динамичног мишићног напрезања ( карактеристичног
за циклична кретања ) у коме се измењују фазе максималног напора у пропулзији са
прелазом у фазу рертопулзије, где је мишић релаксиран, а активност смањена уз лагано
напрезање антагониста.

Знање пливача такође долази до изражаја у разним војним задацима. Не може се

замислити успешно вођење рата уколико би војници били непливачи и уколико не би
занли да користе водене површине за транспорт људства, опреме и наоружања. Данас се
поједини родови војске, посебно морнарицем не могу замислити без ширег познавања
пливања.

Често нажалост због непознавања пливања долази до утапања, а жртве су махом млади.
Мислећи да су савладили све тајне пливања, лако се одлучују на подухвате којима нису
дорасли и који се на крају завршавају кобно. Због свега сваки пливач би требао да зна
вештину самоспасавања,као и неке основне појмове о томе како се у случају утапања
притиче у помоћ утопљенику. Овај дубоко хумани значај ставља пливање испред многих
других физичких активности и сходно томе му треба дати и одговарајуће место у
друштву.

У нашој земљи на жалост пливање је привилегија само мањег броја већих градова и
економски јачих подручја. Што је најгоре ситуација се из године у годину погоршава, тако
да због немогућности одржавања објеката имамо случајеве да се поједини зимски базени
затварају.Зато се и пливање као спортско рекреативна активност, у нашој земљи махом
упражњава у летњим месецима.Тада се најинтезивније организују и обуке непливача.

Што се тиче педагога физичког васпитања, они би требало да се темељито оспособе како
би могли, пре свега у шкоала, да са успехом раде на обуци непливача и усавршавању
техници пливања.

утицај пливања на морфолошке карактеристике 5.

2. Утицај пливања на функицоналне способности

У пливању као уосталом и у већини других спортских грана,истраживања везана за утицај

пливања на функицоналне способности, махом су била усмерена на изучавање функција
појединих органа органских система ( локомоторног, транспортног и нервног система ),
где су до сада утврђене бројне ѕаконитости о грађи и функционисању организма,
истраживања су се одвијала у правцу изучавања о утицају различитих врста стимулуса на
трансформацију функционалних способности.Највећи број истраживања има из области
промена кардиоваскуларног тракта,као и промене у нервним процесима и мишићним
станицама под утицајем различитих типова стимуласа.

Опште је познато да се систем за транспорт кисеоника ( битан за аеробну енергетску

способност ) може најефикасније мењати под утицајем стимуласа цикличног
типа.Цикличним активностима унапређује се регулативна и транспортна ефикасност
дисајног система, а истовремено се мења и максимални минутни волумен срца.

Стање неутралних и хомораних регулациони система ( укључујући и терморегулацију )

има битног утицаја на ефикасност у спортским активностима. У процесу спортског
ренига,повратним механизмима побољшава се рад вегетативних и ендокриних функција.
Исто тако, повратно деловање очигледно је између биохемијских, енергетских и
хомеостатскореституцијских процеса у ткивима.

На основу досадашњих истраживања, може се закључити да се под утицајем спортског

тренига у људском организму догађају различите промене: метоболизам се вишеструко
повећава, што је повезано са променама функције респираторног, кардиоваскуларног,
ендокриног, нервног и других органских система. Функције ових органа постепено се
адаптирају на напор, што утиче и на повећање економичности рада.

утицај пливања на функционалне способности 6.

3. Дејство пливања на кардиоваскуларни систем

Волумен срчаног рада за време пливања, готово линијски се повећава са порастом

потрошње кисеоника ( брзином пливања ) и при једнакој субмаксималној потрошњи он је
приближно исти као при трчању или раду на бициклергометру. Максимални волумен
срчаног рада за време пливања код тренираних пливача исти је као и при трчању, а код
нетренираних може бити мањи за 25 %.

Фреквенција срчаног рада – пулса, такође расте линијски с повећањем потрошње

кисеоника ( брзином пливања ), али је обично нешто нижа него при трчању или при раду
на бициклергометру на истом нивоу потрошње 02. То се мора узети у обзир када се
фреквенција пулса користи као показатељ оптерећења. Смањена температура воде
смањује фреквенцију пулса, што се компензује повећаем систолног волумена.
Максимална фреквенција пулса при пливању је нешто нижа него при трчању око 200 уд-
мин, а при пливању око 185 уд –мин,а код жена приближно 200 и 190 откуцаја. Као и за
време рада на сувом, за време пливања са једнаким релативним аеробним оптерећењем ( с
једнаким % МПК ), фреквенција пулса код тренираних и нетренираних пливача
приближно је иста.

Систолни волумен расте при прелазку од мировања ка лаком раду, док се даље повећава
упоредо са повећавањем интезитета рада ( брзином потрошње кисеоника ). При релативно
малом аеробном оптерећењу он достиже одређен ниво, а затим, без обзира на повећање
оптерећења ( брзине пливања ) све до максималног, он се не мења или се само незнатно
повећава.

Хоризонталан положај тела ствара повољне услове за појачан проток венозне крви и
сходно томе – за потпуније пуњење срца за време дијастоле. Зато, при једнаком
субмаксималном нивоу потрошње кисеоника систолни волумен за време пливања већи је
него при раду на бициклергометру, што природно доводи до смањивања фреквенције
пулса.

Приликом систематског и правилно организованог рада код младих спортиста ( пливача,

ватерполиста ) долази до повећања функционалних способности срца, па и срчано-
судовног система у целини. То доводи до појачане циркулације крви, повећава се
систолни капацитет и долази до смањења броја срчаних откуцаја. Тако дете узраста 11 –
12 година којсе се систематски бави пливањем може да има 50 – 60 откуцаја срца у
минуту,док дете истог узраста које се не бави овом активношћу има 75 – 80 откуцаја у
минуту.

дејство пливања на кардиоваскуларни систем 7.

Рад срца у води за време пливања олакшавају следећи услови: притисак воде на целу
површину тела, што олакшава кретање венозне крви од периферије ка срцу, хоризонтални
положај тела за време пливања, чиме се смањује дејство земљине теже, и ангажовање
великиј мишићних група. Имајући то у виду, савремена медицина, између осталог,
пливање као физичка активност препоручује свима који имају одређена срчана обољења,
поготово ако је ослабио срчани мишић.

( cor )

Добробити пливања, огледају се у низу повољних утицаја које пливање има на тело, стање
духа и самим тим на целокупан организам.Током пливања, долази пре свега до постизања
психофизичког баланса, коме претходи опуштање тела и психе.

Док се тело покретима пливања креће кроз воду, сваки ваш мишић бива ангажован, а
притом, на њега се не врши грубо и агресивно деловање што може бити случај приликом
обављања неких других врста тренинга и облика вежбања.

Напротив, приликом пливања, на сваки мишић на телу вода и покрети које у њој изводите,
делују равномерно и уједначено, што резултира да сваки ваш део тела буде у једнакој
мери ангажован и активиран.Самим тим, долази до осећаја релаксираности тела, а то се
директно одражава и на баланс у раду унутрашњих органа, па самим тим и целокупног
организма.Када се мишићи вашег тела ангажују и опусте у додиру са водом, то се
директно одражава и на стање вашег ума који постаје растерећен и ослобођен лоших
мисли и стреса.

дејство пливања на кардиоваскуларни систем 8.

4. Дејство пливања на респираторни систем

За пливаче је карактеристичан велики плућни капацитет : код пливача мушкарца он

износи 5 – 6,5 литара, а код жена 4 – 4,5 литара, што је у просеку за 10 – 20 % више него
код људи истих година и пола који се не баве пливањем. Снага дисајних мишића и
капацитет плућа код пливача који се одређује количином ваздуха у првој секудни
форсираног издаха, такође је већи од уобичајених вредности ( за 8 – 15 % ).

За разлику од дисања у надземној средини, у води се обим дисања повећава искључиво на

рачун коришћења резервног обима удаха. Резервни обим издаха смањује се до 1 литра ( у
условима надземне средине до 2,5 литара ). Ниво мирног дисања, премешта се на страну
резервног обима, смањујући функционалну резерву плућа. Као последица тога, за време
дисања у води значајно се мењасастав алвеоларног ваздуха при максималном ареобном
пливању ( потрошња О2 на нивоу МПК ) вишаје него при дисајним путевима у воденој
средини се повећава за више од 50 % и то како у условима мировања, тако и у време
активног пливања, што захтева повећану активност дисајних мишића. При пливању
краулом, допунска количина кисеоника на сваки литар удахнутог ваздуха износи 1,3 – 2,8
мл.

За време пливања у условима субмаксималне потрошње кисеоника плућна вентилација,

дисајни коефицијент, парцијално напрезање и проценат засићености артеријске крви
кисеоником везан са потрошњом кисеоника приближно су исти као и при трчању на
покретној траци или при раду на бициклергометру.

Вентилациони еквивалент кисеоника при максималном аербном пливању нижи је него при
аналогном надземном раду. Узроци ове релативне хиповентилације су :

- притисак воде на грудни кош,

- отежана грудна екскурзија,

- зависност дисања од ритма пливања ( честоће завеслаја ).

При једнаком нивоу потрошње кисеоникка, плућна вентилација у пливању краулом

обично је нижа него у трчању или у пливању на леђа.Средња величина плућне
вентилације при максималном аербном трчању ( на нивоу „земаљског “ МПК ).

дејство пливања на респираторни систем 9.

Фреквенција дисања у пливању нижа је него при трчању. Без обзира на релативну
хиповентилацију, парцијално напрезање и садржај кисеоника у артеријској крви при
пливању приближно је исти као и при надземној мишичној делатности. Премда је
алвеоларно-артеријски кисеоник – градијент при максималном аеробном пливању нижи
него при максималном аеробном трчању, засићење артеријске крви кисеоником износи
око 91 % тј. исти такав.

На тај начин, плућна вентилација чак и за време максималног аеробног пливања је

довољна да засити артеријску крви кисеоником до нивоа као и у трчању. Према томе ,
спољашње дисање, као и на сувом, не ограничава МПК. Нижа максимална потрошња при
пливању, него при надземним локоцијама није везана са релативном смањеном
вентилацијом.

Приликом пливања и других физичких активности у води, дисање је отежано. Ритам

дисања код свих, па и код неофицијелниј техника, усклађен је са ритмом покрета. Обично
се на један циклус покрета ногама и рукама обавља један удах и издах.

При обављању издаха који се по правилу остварује у води, потребно је савладати спољни
притисак водене масе. За време издаха долази до интезивнијег рада мишића груди који
учествују у акту дисања, јер је потребно савладати притисак воде на грудима који износи
15-20 килограма.

Дисање у таквим условима повећава покретљивост и еластичност грудног коша, а тиме и

витални капацитет. Пливачи и ватерполисти спадају у категорију спортиста који имају
највећи капацитет плућа и извандредну функционалност респираторног апарата.

Висок ниво виталног капацитета плућа сусрећемо,по правилу код оних пливача који су
рано и систематски почели да се баве пливањем.Лекарском контролом дошло се до
података да код деце која се систематски баве пливањем, узраста 9-15 година,витални
капацитет има годишњи прираст 0,3 до 1,1 литра и знатно је већи него код деце истог
узраста која се баве другим спортом или која не упражњавају спортску активност.

дејство пливања на респираторни систем 10.

5. Добробити пливања за човека сваког узраста

Пливање се сматра једним од најкомплетнијих облика вежбања, јача мишиће целог тела,
подиже виталност и јача кардиоваскуларни састав.

Пливање је врста физичке активности која благотворно делује на психофизичко здравље.

Посебно је корисно за тело, јер је активна готово целокупна мускулатура, мишићи трупа и
удова, посебно руку и ногу. Пливање побољшава рад свих органа и система, чиме се јача
организам и обезбеђује општа физичка и психичка релаксација.Препоручује се свим
узрастима, од новорођенчета, када се најлакше плива, па до дубоке старости, зависно од
здравственог стања, индикација и контраиндикација. Деца треба да пливају због
благотворног утицаја на складан раст, развој и јачање организма у целини. За одрасле и
старије особе пливање је одлично за превенцију болести, као и лечење, рехабилитацију,
одржавање и повећавање радне и здравствене способности. Треба бити свестан и тога да
су последице физичке неактивности вишеструке. Готово нема система или органа који
због испољене неактивности директно или индиректно не трпе штету.

Пливање је одлично у лечењу свих обољења која захтевају:

- повећање мишићне снаге и издржљивости, мобилизацију зглобова, одржавање

равнотеже и побољшање координације покрета, релаксацију, смањење мишићног спазма,
повећање мишићне масе, укључујући парализу и друге неуромишићне и костно-зглобне
поремећаје, затим кондиционирање кардиоваскуларног и респираторног система, смањење
болова, отока…

- У исправљању деформитета кичме као што су искривљеност и погрбљеност.

Неправилности грудног коша као што су испупчене „кокошије“ груди и удубљене
„левкасте“ груди, успешно се лече физичким вежбама у комбинацији са активним
пливањем, захваљујући растерећењу кичменог стуба и максималном ангажовању мишића
трупа.

- Бронхијална астма се успешније лечи коришћењем антиастматика у комбинацији са

редовним пливањем. У води је због повећане влажности ваздуха и постојећег
хидростатског притиска на грудни кош отежано удисање, а олакшано издисање, што
захтева вежбе дисања, чиме се повећава проходност респираторних путева и јача
инспираторна мускулатура.

- Шећерна болест се лакше регулише и лечи у комбинацији са редовном физичком

активношћу, укључујући и пливање, јер током вежбања сви хормони расту, само инсулин
пада.

добробити пливања за човека сваког узраста 11.

Ипак, треба обратити пажњу на случајеве када је пливање забрањено, а то је свима онима
који имају повећану температуру, грозницу, заразне болести, изражену хипертензију,
срчану и респираторну инсуфицијенцију, епилепсију, ране, невољно мокрење, кожна
обољења као што су екцеми, ихтиоза, микоза.три пута недељно.Као и свака друга физичка
активност, пливање је препоручљиво најмање три пута недељно, не мање од пола и не
више од сат времена по једном тренингу. Дугорочно пливање доводи до адаптације
организма на све облике оптерећења, при чему се побољшавају снага и издржљивост
мускулатуре, зависно од начина и дужине тренирања.Најбоље је комбиновано пливање са
вежбама у води. Постоје разне вежбе укључујући специјализоване, које обухватају читаву
област под називом хидрокинезитерапија. За болесне особе није пожељно саветовати
вежбе у води без препорука лекара или још боље специјалисте физијатра.Пре уласка у
воду, посебно у базен, пожељно је туширање, када је из хигијенских разлога обавезно
проћи босим ногама кроз базен за ноге. Загревање обухвата мало претходног трчања и
вежби истезања са активним контракцијама мишића, трљањем или масирањем мишића,
посебно руку и ногу. По уласку у воду, загревање се изводи вежбама истезања, грчењем
мишића и активним пливањем у месту, зависно од температуре воде. Потребно је
подједнако ангажовати руке и ноге, не само за хоризонтално кретање, него и све друге
облике кретања.У односу на трчање пливање троши четири пута више енергије за исто
растојање. Потребна је одређена енергија за савладавање сила потиска, одржавање на
површини и кретање у води. Покрети, као и само кретање у води много су теже
изводљиви, због већег отпора воде у односу на ваздух.

Како вежбе у води делују

1 Преко коже путем рефлексогених зона на све органе и системе

2 Преко крвних судова коже, који садрже око трећину целокупне крви у организму

3 Преко мишића, услед силе хидростатског потиска

добробити пливања за човека сваког узраста 12.

Добробити пливања:

● Свеобухватност у односу на остале спортове: представља спој аеробног и анаеробног

начина вежбања који има позитивне резултате на здравље. Наиме, пливање је аеробна
активност којима се јача кардиоваскуларни састав, односно побољшава рад срца и плућа,
али уједно обједињује и елементе вежби снаге, који су присутни код рада.

●То је добро средство за мршављења – пливање је, уз правилну прехрану која се

заснива на здравим намирницама, добар начин да тиело изгуби вишак масног ткива,а
задржи постојећу мишићну масу.

●Допушта активност особама које се због инвалидитета не могу бавити спортовима чија
је претпоставка добар ослонац у усправном или седећем ставу.

● Не оптерећује зглобове па се њиме могу бавити и старије особе те особе са

специфичним тјелесним ограничењима.

● Изврсно одржава добру покретљивост,мишићну снагу и кондицију.

● Побољшава еластичност зглобова чинећи их отпорнијим на свакодневне напоре и

оптерећења.

●Делује опуштајуће – помаже у ослобађању брига и свакодневног стреса.

● Један од ретких спортова који не представља готово никакав напор за лигаменте,

хрскавицу и препоручује се људима свих доби.

добробити пливања за човека сваког узраста 13.

5.1. Узрасту деце

Осим што благотворно утиче на целокупни развој детета, пливањем се нарочито јачају
плућа и срце те развија осећај координације покрета и самоконтроле. Пливање је уједно и
дружење, искоришћавање слободног времена, јачање самопоуздања те позитивно утиче на
психосоцијални и физички развој детета.

Рано учење пливања утиче на телесни развој:

● Дисање: Притисак воде је узрок за јаче издисање ваздуха – дете је због њега
присиљено да ја че удише, тако му јачају дисајни мишићи, а витални капацитет се
повећава за готово 20%

● Кардиоваскуларни систем: притисак воде позитивно утиче и на кардиоваскуларни

систем, јер делује и на делове тела који су потопљени у воду те преко коже на вене. Под
утицајем тог притиска дотиче око 20% више крви у десни део срца и преко плућа у леви
део срца. Тако се повећавају и јачају мишићи срца.

● Скелет: на развој скелета утиче дечије интезивно кретање у води, што за последицу
има интезивни раст костију и њихово добро обликовање. Таквом детету се и кичма почне
пре мењати из округлог у дупли С облик.

● Мишићи: пливање доводи и до обликовања комплетног мишићног састава. Ортопеди

у томе виде основу за здрав развој детета без лошег држања тела. У прсном положају у
води јачају мишићи леђа, рамена и остали.

● Терморегулација: разлика између температуре тела и температуре воде је потицај за

успостављање терморегулације и отпорности тела. Редовним вежбањем се поправља
реакција дететове коже на хладно, способност терморегулације јача имунитет.

добробити пливања за човека сваког узраста 14.

5.2. Пливање за труднице и бебе

● Пливање се сматра одличним избором за труднице. У воденом окружењу које умањује

гравитациону силу и на тај начин начин деломично штити од повреда, хидростатски
притисак воде потискује крв из ткива у венску циркулацију. Умерена телесна активност се
препоручује јер може ублажити неке симптоме трудноће, умањити стрес, спречити
настанак трудничког дијабетеса те припремити организам за захтевни догађај – порођај.

● Пливање је једина спортска активност у коју је могуће укључити дете већ од најраније
доби. Кретање у води има позитиван учинак на дечји организам у целости, јер потиче
правилан телесни раст и развој, развија базичну моторику те доприноси развоју
когнитивних и конативних способности.

● Притисак воде постиче дете на снажније дисање, потичући јачање међуребрених

мишића који суделују у дисању. Убрзано дисање утиче на повећање броја плућних
алвеола, чиме се повећава капацитет плућа.

● Притисак воде позитивно делује на срчано-жилни састав детета:редовно вежбање у

води јача срце.

● Брзи покрети детета у води позитивно утичу на развој коштаног састава детета.
Доказано је да кичма с којима се проводе вежбе у води брже развија правилан С облик.

● Гибање у води омогућава равномерно обликовање свих мишића, а посебно леђних и

раменог појаса, чиме се ствара темељ за правилно држање деце.

● Телесни контакт родитеља и бебе у води делује на дете умирујуће,спречава страх и

буди осећај задовољства. На тај се начин постиже и развија поверење детета према води.

● Дете које плива има бољи сан и мирно спава.

добробити пливања за човека сваког узраста 15.

ПЛИВАЊЕ ЈАЧА ЗДРАВЉЕ-

На америчком институту у Сијетлу откривено је да жене које пливају минимум три пута
недељно могу за 20 посто да смање ризик од рака дојке. Пливање је специфична врста
рекреације јер хармонично јача апсолутно све мишиће тела и поспешује укупну
кондицију. Тежите ли савршенству тела (и, наравно, духа), не треба посебно наглашавати
колико су здравље и добра форма битни за ваш целокупни изглед. Ипак, немојте се
заваравати да ћете пливањем смањити телесну тежину, за то је препоручљиво бавити се
трчањем!

СПОРТ ЗА СВАКОГА-

Пливање у виду рекреације препоручује се старијим особама, па чак и онима који имају
срчане тегобе. Срчани мишићи постају снажнији, због јачања мишића грудног коша
продубљује се дисање, а тело добија више кисеоника. Током пливања, у покрету је цело
тело и не треба посебно наглашавати колико је то добро за руке и ноге. На човеково
здравље пливање може деловати и на психичкој бази. Након тридесетак (или више)
минута проведених у базену или на мору, осећаћете се опуштено. Пун погодак био би
одлазак у сауну на додатно растерећење од брига и проблема. У почетку крените лагано са
пливањем, а касније по могућности мало убрзајте, и у сваком случају пратите ритам вашег
тела. Изаберите стил пливања који вам највише одговара, али никако немојте кретати на
пливање уколико се не осећате спремно и здраво.

ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ПЛИВАЊА-

Такође, није паметно превише се опуштати у води, нити пливати празног или пуног
стомака јер таква стања вам само могу задати проблеме. У летњим месецима пливајте што
више у мору, али никако не претерујте. У случају грчева одмах изађите из воде и опустите
се. Пливање не само да је најбоља доказана вежба, већ има и низ психолошких предности.
Многа медицинска истраживања су доказала да пливање има врло позитиван утицај на
здравље, а и што је важно - забавно је. Кад пливате увек почните спорије, па појачавајте
интензитет како вам се тело навикава и прилагођава пливању. Направите флексибилан
распоред који ћете лако ускладити са осталим обавезама. Кад започнете, пливајте барем
30 минута. Тиме ћете извући највише из ове вежбе. Заправо, медицинска истраживања су
показала да је боље да пливате у краћим временским блоковима, а помоћи ће да вам не
досади рутина.

добробити пливања за човека сваког узраста 16.

Предности пливања за здравље човека-

Ако сте потпуно здрава особа, али и ако имате мање здравствене сметње, као што су
проблеми са болом у кичми и костима, последице прелома или бол у мишићима, прави
вид спорта и тренинга за вас, сигурно је пливање.

Било да пливате рекреативно и повремено или да сте професионални пливач, без обзира
на пол и на старост, пливање има благотворно дејство на ваш организам. То је зато што
током пливања, покрети које правите у води, притом уз мало улагање физичког напора,
веома интезивно делују на разгибавање вашег целокупног скелетног и мишићног система,
односно, апарата за кретање. Познати су примери, у којима су третмани пливања,
отклонили чак и благе и теже облике и проблеме инвалидитета и непокретности.Током
пливања, апсолутно не постоји тачка на вашем телу која остаје неангажована. Управо
зато, овај спорт се и препоручује као идеална рекреација, али и рехабилитација, након
спортских повреда, уганућа, истезања и прелома.Ниједан копнени спорт није толико
делотворан и користан каоо пливање.Осим позитивног и благотворног деловања на стање
и здравље вашег тела, пливање истовремено има изузетно позитиван и благотворан утицај
и на ваш ум. Оно вас ослобађа лоших мисли, напетости и нагомиланог стреса и отклања
осећај анксиозности, депресије и психичког немира.

Управо зато, може се рећи, да је пливање спорт који подстиче равнотежу и укупан баланс
духа и тела.Након пливања, осећаћете се опуштено и растерећено, расположено и моћи
ћете да рачунате на пуно мирнији и квалитетнији ритам сна и квалитетнију комуникацију
са својом околином, за коју ћете имати знатно веће разумевање и већу толеранцију.Уз то,
након што стекнете завидне пливачке способности, моћи ћете на потпунији начин и да
уживате током летњих тренутака одмора и опуштања поред реке или мора. Мишићи
пливача стално прелазе из стања максималног динамичког напора за време пропулзивног
покрета у стање релаксације уз лагано напрезање антагониста за време ретропулзије
стварајући „осећај ритма пливања“. Мускулатура пливача, независно о раду у аеробним
или анаеробним условима, адаптира се на водену средину, тј. поседује важан
кинестетички осећај за воду који се стиче само дуготрајним и систематским тренирањем.
Контракција мишића коју производи завеслај пливача (због специфичности водене
средине) мора имати брзинско снажну компоненту уз дуже репетативно понављање, па је
за деловање рада мишића важнија релативна снага.

добробити пливања за човека сваког узраста 17.

5.3. Пливање скида калорије и помаже у мршављењу гојазних људи

Пливање се сматра идеалним спортом за људе са прекомерном тежином.Пливањем

слободним стилом у трајању од 30 минута, може се потрошити око 350 калорија.
Најтежим стилом, делфином, у 30 минута ,може се сагорети 400 калорија.

Овај спорт позитивно утиче и на решавање масних наслага на грудима – пливајте леђно и
ударајте ногама кружним покретима и на тај начин се може постаћи циркулација у
подручјима где вам се накупља целулит.Већ након неколико сати пливања, осетићемо
већу снагу, флексибилност и мишићну издржљивост.

Пливање равномерно јача све мишићне делове јер се пливачи равномерно користе рукама,
ногама, трбушњацима, леђима и прсима.Стога, не треба чекати лето и десетак дана
годишњег одмора кад можемо пливати на мору,пливање на базену треба приуштити
редовно и пружити телу најбољу могућу активност.

Стручњаци препоручују свакодневно пливање у трајању од 30 минута, или минимално три

пута недељно.

Пливање је и прави избор за оне који желе да смршају, јер је то спорт уз који се губи
највише калорија. Илустрације ради, за само сат времена пливања прсним стилом, поред
јачања грудних мишића, може се сагорети и до 750 калорија. Према страним студијама,
жене које пливају пет пута недељно могу за 20 одсто да смање ризик од рака дојке.

Колико калорија можемо скинути пливањем показају многа истраживања.Неки од тих

резултата говоре да:

- за 30 минута пливања слободним стилом губи се око 350 калорија

- сат времена прсног пливања сагорева 750 калорија

- сат времена пливања лептир (делфин) стилом сагорећете око 800 калорија

- леђни стил сагорева око 500 калорија по сату

добробити пливања за човека сваког узраста 18.

6. Терапијско пливање код деформитета и повреда кичменог стуба

Постурални поремећај и деформитет кичме могу се пливањем са успехом отклањати.

Мобилизација целе кичме, јачање паравертебралне мускулатуре,а такође и трбушне,
рамено-лопатичнеи грудне доводи до стабилизације кичме и до корекције ових промена.
Асиметричним радом руку, могу се посебно ангажовати одређени мишићи и деловати у
правцу отклањања латералнихдевијација (сколиоза). Посебан проблем представља избор
физикалних средстава, њихов начин примене, оптерећење, број понављања, интезитет
вежбања и сл.

Пливање активира скоро целу мускулатуру, а вода као средина, која је 800-1000 пута
гушћа од ваздуха, својим отпором доприноси јачању мускулатуре тела који се у њој креће.
Правило је да током вежбања треба обратити пажњу на јачање онемускулатуре која је
била инактивна: нпр. уколико се ради о кифози, онда јачати мускулатуру леђа, а мишиће
груди истезати. Вежбе у води за јачање мускулатуре леђа пливањем обухватају технике
леђно, а код лордозе се најчешће за јачање мускулатуре груди и абдомена користи техника
прсно. Вежбе дисања у месту на ивици базена најчешће се користе за јачање грудне и
леђне мускулатуре,самим актом и форсираним издисајем имитирајући прављење
балончића, водоскока, „фонтана“ током издисаја у воду на уста па на нос. Све вежбе
дисања могу се спроводити у води док се вежба рад само рукама или само ногама, па на
крају извођење целе технике са координацијом.

Прсна техника пливања,иако је најспорија од свих техника, највише се примењује током

извођења вежби, посебно за јачање мускулатуре груди и отклањања деформитета
кичменог стуба. У леђном положају током пливања леђном техником се активирају и
мишићи који се ретко у свакодневном животу активирани радом.У зависности од
способности, а и самог деформитета кичменог стуба, могу се користити серије у пливању
као и на тренингу где је битно развијање функција и отклањања самих деформитета.Током
самих серија у пливању, а и за јачање мускулатуре ногу најчешће се користе пераја за
пливање. Палете за руке појачавају отпор током завеслајних површина у пливању, а самим
тим и развој леђне, грудне мускулатуре као и мишића раменог појаса. Више аутора слаже
се у мишљењу да поред одговарајуће терапије код деце са сколиозом долази у обзир и
телесно вежбање. Садашња сазнања говоре о позитивним ефектима кинезиолошке
стимулације и на развојне могућности детета и код функционалних трансформација, као и
за третирања детета са сколиозом. Постоје примедбе да хоризонтални положај у води не
омогућава мускулатури рад у скоро најзначајнијој функцији за човека, а то је стајање.
Посебно је то значајно код тзв. ,,асиметричних спортова“. Понављање истих
асиметричних покрета у неким спортовима има за последицу израженији развој једног
екстремитета или једнестране тела, али не може бити узрок девијацијекичменог стуба
нити погоршати постојећу деформацију.

терапијско пливање код деформитета и повреда кичменог стуба 19.

7. Терморегулациони механизми у условима пливања

Температуре воде обично је нижа од температуре коже. Вода поседује велики топлотни
капацитет и проводљивост топлоте, што заједно са конвекцијом ( кретање воде низ тело )
ствара предпоставку за значајно одавање топлоте у води. Ако у условима ваздушне
средине човек одржава топлотни баланс ( постојану температура тела ), без обзира на већа
колебања температуре ваздуха, то у условима водене имерзије за одржавање температуре
ваздуха, то у условима водене имерзије за одржавање нормалне температуре тела без
његове топлотне изолације, или појачане продукције топлоте, температура воде мора бити
око 33˚C. Најнижа температура воде при којој се у условима пуног мировања може
одржати топлотни баланс ( критична температура воде ) варира од 22˚C ( за пуније ) до
32˚C ( за мршавије ). Брзо одавање топлоте посебно је опасно за пливаче дугопругаше и
рониоце који дуго остају у води.

Средњи одлив топлоте из коже у воду, опредељује се разликом између температуре коже
и температуре воде. А при активном пливању та разлика се смањује за 1˚C. Тиме, разуме
се, брзо одавање топлоте лимитиран углавном од проводљивости ткива која, опет зависи
од температуре једра и температуре коже, односно од разлике између ових двеју
вредности. При температури воде само 2˚C нижег од неутралне (33˚C) брзо долази до
сужавања периферних кожних и мишићних судова, што повећава изолацију ткива
директно зависи од дебљине поткожног масног слоја. Промена температуре једра тела у
води обрнуто је сразмерна дебљини поткожног масног слоја. Због тога, смањивање
проводљивости топлоте за рачун снижавања кожног крвотока, посебно је важно за мршаве
људе. При температури воде од 26˚C, на пример, езофагална температура код мршавих
пливача се смањује за 0,2 ˚C, а код пунијих се чак повећава за 0,3 – 0,9˚C.За време
пливања око 95% целокупне продукције енергије се претвара у топлоту. Како је већ
истакнуто, пливање повећава топлотну проводљивост ткива, што изазива одавање
топлоте, нарочито у прохладној води. При том, одавање топлоте је веће него продукција.
Према томе, у прохладној води ( ниже од 25 ˚C ) тело се хлади при активном пливању,
него при мировању.Реакција крвотока на кретање у води одражава конфликтне захтеве у
метаболизму ( снабдевање активних мишића кисеоником ), са једне стране, и према
нормалној терморегулацији – с друге. Међутим, ни један од тих захтева ( нарочито у
хладној води ) не задовољава се у потпуности. Веће терморегулационо оптерећење
( расхлађивање тела ) доводи до смањеног снабдевања мишића крвљу због појачаног
кожног крвотока.При краћем интезивном пливању у обичним базенима са оптималном
температуром воде, топлотни баланс организма пливача практично се не нарушава. Шта
више, стварају се услови у којима се код пливача релативно мањи део срчаног рада
усмерава на кожну мрежу ( као терморегулациони механизам ), него код тркача на дуже
дистанце при веома високој температури.

терморегулациони механизми у условима пливања 20.

8. Утицај морске воде на здравље човека

● Снажнији имунолошки систем

Морска вода садржи бројне витамине, минералне соли, амино киселине и микроорганизме
који показују антибиотска и антибактеријска својства која иду у корист људском телу.
Она сама заправо има врло сличан састав хуманој крвној плазми и све ове компоненте се
апсорбују у наште тело док се купамо у мору. Морска вода на тај начин може ојачати Ваш
имуни систем и тиме Вас учинити и много отпорнијим према многим инфекцијама.

● Кожни третман

Потапањем у морску воду отварамо поре коже, што заузврат омогућује апсорпцију
морских минерала у наше тело. Истовремено, ове отворене поре излучују и токсине из
тела, чинећи тиме кожу здравијом. Морска вода садржи и много магнезијума, који је
веома ефикасан у хидрирању коже. Ово је доказано и истраживањима, а то заузврат
умањује непријатне симптоме попут црвенила или грубости коже.

● Боља циркулација

Пливање у морској води помаже да побољшамо и крвну циркулацију у целом телу, тиме
обезбеђујемо ефикасан рад свих органа и мишића. Пливање или чак и само лешкарење у
мору помаже у отклањању свих негативних ефеката које остављају стрес, лоша исхрана и
токсини из околине у којој живимо, који заправо и сами делују на циркулацију, али
штетно.

● Решава неугодне симптоме

Истраживањима је доказано да морска вода може веома ефикасно ослободити непријатних

симптома различитих болести, попут прехладе, грипа или бронхитиса. Пацијенти који
болују од пулмолошких болести често добијају савете да проведу што је могуће више
времена на обалама мора, како би тиме симптоми болести од којих болују били ублажени.

● Бољи сан

Свако ко је био на мору.могао је приметити колико боље спавамо током одмора на мору.
Разлог је ваздух који је засићен различитим састојцима морске воде, а међу њима су и
негативно наелектрисани јони. Они побољшавају нашу способност преузимања кисеоника
из ваздуха, те тако наш сан бива мирнији и окрепљујући.

утицај морске воде на здравље човека 21.

● Убрзано исцељивиње повреда и болова

Морска вода је позната и по свом исцељујућем дејству. Уколико задобијете плитку

повреду, требамо ући у море. Рана ће испрва пецкати, али слана вода ће је дезинфиковати,
очистити и учинити да брже зарасте. Исто можемо постићи и са мало алкохола, али
мислимо да је ова прва опција далеко пријатнија.

● Боља хигијена косе

Морска вода се понаша као природни шампон који лишава перути, прљавштине и
хемикалија које заостају у коси услед употребе балзама, лакова, гелова и других
производа за негу косе. Такође темељно чисти скалп чинећи косу јачом и гушћом.

● Мршављење

Пливање у мору је једна од најбољих физичких активности којом можемо ојачати цело
тело. Пливањем јачамо мишиће рамена, руку, абдомена, леђа и ногу, плус је и сјајан начин
да се решите вишка килограма, јер сат пливања сагорева 400 до 900 калорија. Уколико
добар део морских дана проведемо пливајући у мору, дефинитивно смршати – без
стриктне дијете или заморних посета теретани. А мршавији сигурно значи и здравији.

Добра морска вода :

- Садржи јод неопходан за рад штитне жлезде, садржи натријум, магнезијум, калцијум.
благотворно делује на астму и алергију, ублажава артритис, помаже у смањењу болова и
упала, лакше се подносе реума, болови у леђима и мишићима, купање у морској води
подстиче рад јетре, бубрега и коже, који иначе излучују штетне материје, помаже код
дерматитиса, псоријазе и екцема, подстиче обнављање ћелија, чисти кожу и утиче на њен
изглед, помаже у уклањању целулита, купање у води, а нарочито морској, ослобађа од
стреса.

утицај морске воде на здравље човека 22.

Закључак

У овом семинраском раду приказани су добробити пливања за здравље човека. Пливање је

једна од најзначајних ствари у животу људи без обзира на године. Пливање утиче на
функционалне способности и морфолошке карактеристике, утиче на кардиоваскуларни и
респираторни систем, има терапијски значај код људи са разним деформитетима.

Пливање посебно утиче у расту и развоју деце, даје веома добре резултате код трудница и
беба, ради што лакшег порођаја. Има веома ефикасне резултате у скидању калорија и
килограма, помаже у мршављењу гојазних људи, без икаквих последица и оптерећења, на
зглобове и кичме људи.

Пливањем се могу бавити особе сваког узраста, без обзира на године пливање прија
човеку сваког узраста,погодно је пливати у мору али се може пливати и на базену,
реци,језерима. Препоручује се најмање три пута недељно и то у току целе године, не само
током летњег периода. Овај спорт треба укључити у редован програм рекреативног
вежбања и никада није касно за пливање,зато што човек треба улагати у своје здравље.

закључак 23.
Литература

● Др Драган Р. Тоскић, (2008) Основи пливања - Крушевац

● Бранислав Јевтић, (2011) Пливање у настави – Београд

● http://www.stetoskop.info/Plivanje-znaci-zdravlje-1530-s7-content.htm

● www.Porodica/16709/Plivanje-za-pravilan-razvoj. com

литература 24.