УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Тема - СКЕЈТИНГ - Техника скијашког трчања

Семинарски рад из предмета : Скијашко трчање

Предметни наставник: Студент: 1. Душан Раичевић 6569

Доц. др Хаџи Милош Видаковић 2. Аранђел Аксић 6669

Лепосавић, 2013. године

 Садржај:

1. Историјат скијања .................................................................................................................1

2. Скијање као спорт ................................................................................................................3

3. Нордијско скијање ...............................................................................................................4

4. Скејтинг техника скијашког трчања ...................................................................................8

4.1 Клизачки корак „један један“ .................................................................................8

4.2 Клизачки корак „један два“ ....................................................................................9

4.3 Клизачки корак „веслање“ ......................................................................................10

4.4 Клизачки корак ..........................................................................................................11

5. Ски опрема .............................................................................................................................12

5.1 Скије ...........................................................................................................................13

5.2 Ски штапови ...............................................................................................................13

5.3 Ципеле и везови ..........................................................................................................14

6. Закључак ...............................................................................................................................15

7. Литература .............................................................................................................................16
1. Историјат скијања
Почеци скијања се, према недавно пронађеним цртежима у пећинама откривеним након
повлачења ледника, вежу уз ловце које историчари смештају у доба египатских фараона.
Технике скијања у то доба су највероватније личиле начину скијања који данас називамо
скијашким трчањем или нордијском скијашком дисциплином.

Оцем модерног скијања сматра се Норвежанин Сондре Норхајм. Он је у 19. веку конструисао
скијашки вез који је омогућио управљање скијом, и то техником која се данас назива телемарк.
Каснија усавршавања скијашког веза и скијашких ципела довела су до даљег усавршавања скијања
и појаву тзв. алпских скијашких дисциплина. Раних година 20. века Аустријанац Ханес Шнајдер
представио је технику управљања скијом ротацијом горњег дела тела која се по именом Арлберг
техника (названа према крају из којег је потицао) врло брзо раширила као популарна рекреација и
спорт.Норвешку, у сваком случају, морамо сматрати колевком спортског скијања, о чему
сведоче правила с војног такмичења у Кристијанији, које је одржано давне 1767. године.
Тада је основна дисциплина било скијашко трчање, сада познато под називом нордијско
трчање, док су ски-скокови и алпске дисциплине, то јест спуст, слалом и супервелеслалом
почели да се практикују нешто касније. Скандинавци сматрају да је скијање, а самим тим
и остали слични спортови, настало на њиховим просторима, мада се многи археолози не
би сложили с њима. Било како било, пећински цртежи у Русији, Норвешкој и Шведској
говоре о томе да су људи користили неке врсте помагала за кретање по снегу још четири
хиљаде година пре нове ере. Како би се прилагодили на вечну зиму, становници данашње
Кине су од коре дрвећа израђивали ципеле обложене кожом животиња, а за нарочито
непроходне делове правили су дрвене плоче на којима су стајали - претече данашњих
скија.

Postoji mnogo teorija o mestu i vremenu nastanka skijanja i, naravno, nijedno nije apsolutno pouzdano.
Jedni tvrde da je sve počelo u Mongoliji, pa da se odatle, tokom ledenog doba, kada je severni deo
Pacifika bio okovan ledom, migracijama proširilo na Severnu Ameriku i dalje na ceo svet. Što se tiče
skandinavskih mitova, oni kažu da se pre oko 10.000 godina dogodila invazija naroda koji su došli sa
severa, i to na skijama. Taj narod je, navodno, upotrebljavao reč „ski“, koja je proistekla iz norveškog
izraza „skid“, koji otprilike znači „presvučen kožom“. Tada skije nisu mnogo podsećale na današnje, već
je desna bila kraća od leve i presvučena kožom, a svrha joj je bilo odgurivanje.

1
Да ова сага има везе с истином говори и слика нађена у пећини Родој у Норвешкој, стара
преко седам миленијума, на којој је приказан ловац на скијама (на слици). Касније, у
средњем веку, када су људи схватили колико је лакше кретати се на скијама кроз снег,
њихова примена проширила се с ловаца и номада на ратнике, курире, свештенике…

Норвешку, у сваком случају, морамо сматрати колевком спортског скијања, о чему

сведоче правила с војног такмичења у Кристијанији, које је одржано давне 1767. године.
Тада је основна дисциплина било скијашко трчање, сада познато под називом нордијско
трчање, док су ски-скокови и алпске дисциплине, то јест спуст, слалом и супервелеслалом
почели да се практикују нешто касније.

За пионира спортског скијања сматра се Сондре Норхајм, који је средином 19. века
направио телемарк скије са заобљеним врхом и везовима. Први скијашки клуб основан је
1861. у близини Осла, а пет година касније одржано је и прво такмичење. Француски
планинар Анри Дуамел први је користио скије на падинама Алпа у близини Гренобла
1879. године. Аустријанац Матијас Здарски скратио је скије и конструисао први метални
вез, а при спусту је почео да користи и нове технике уз помоћ штапова. Те своје изуме
описао је у књизи 1897, што се сматра почетком алпске технике скијања.

Историја скијања

Као и скијање, и ски-скокови су настали у Норвешкој. Поручник Олаф Рије скочио је пред
публиком 1809. читавих 9,5 метара. Неколико година касније, изграђена је и прва
скакаоница у Холмеколену, где се и даље одржавају такмичења.

2
2. Скијање као спорт
Скијање је стандардни олимпијски спорт на зимским Олимпијским играма.
Скијашке дисциплине делимо на алпске, нордијске и скијашке летове. Иако постоје
и варијанте штафетних трка у нордијском скијању, скијање је углавном
појединачни спорт. Често се у скијашке спортове убраја и сноуборд, који је од
1998. године такође укључен у породицу олимпијских спортова. Опрема за тај
спорт се битно разликује од скијашке опреме по томе што се не користе две скије
већ један борд односно даска за скијање на којој бордер стоји у сличном положају
као у сурфовању на таласима.

Алпске такмичарске скијашке дисциплине су: слалом, велеслалом, спуст, супер-

велеслалом, алпска комбинација и паралелна такмишења. Неслужбено би их могли
категорисати на техничке (слалом и велеслалом) и брзинске (спуст и супер-
велеслалом) дисциплине. Сва правила и организација и контрола скијашких
такмичења су под управом Међународне скијашке федерације (ФИС) са седиштем
у Берну, (Швајцарска).

Нордијске дициплине, познате и под називом скијашко трчање, се практикују на

различитим дужинама стазе, у две основне категорије: класични стил и слободни
стил. Једна варијанта скијашког трчања је и биатлон, у којој се комбинује скијашко
трчање с стрељаштвом.Скијашки летови се изводе на специјално припремљеним
скијашким скакаоницама, а циљ је остварити што већу дужину скока уз додатне
оцене за стил.Сноуборд се изводи у неколико различитих дисциплина. Алпске
дисциплине обухватају нпр. слалом трке, и одржавају се на страндардним уређеним
скијашким стазама. Међутим, популарније су дисциплине слободног стила или
слободне вожње, које се могу одвијати у специјалним халфпајп стазама или на
неуређеним стрминама. Такмичари слободног стила се најчешће окупљају и
такмиче на играма екстремних спортова под називом X-games.

Врсте скијања :

1. Алпско скијање

2. Нордијско скијање

3. Скијашки летови

4. Скијашки скокови

3
3. Нордијско скијање
Нордијске дисциплине сврставају се у моноструктурална циклична кретања, која
захтевају висок ниво моторичких и функционалних способности. Настало је у
пределима где су снежне падавине биле обилне и дуго се задржавале. У таквим
условима скијашко трчање, односно кретање на скијама је било једино средство за
савладавање великих раздаљина,с циљем лова, ратовања или преношења поште.

Суштинска разлика између нордијског и алпског скијанја је у начину кретања и

везивања стопала за скију. У алпским дисциплинама цело стопало је чврсто везано
за скију, док у нордијским дисциплинама скија је привезана само за прсте, а пета је
слободно. То им омогућава олакшано кретања на различитим конфигурацијама
терена.

Нордијско скијање је без дилеме најстарија скијашка дисциплина. Најстарији пар

скија пронађен је у Шведској и потиче из периода од пре четири и по хиљаде
гходина. Наравно скију су у то време коришћене за лакше кретање кроз дубоке
снежне падавине. Као спортска дисциплина скијашко трчање први пут се појавило
1730. године у Скандинавији. Прва такмичења огранизована су почетком
деветнаестог века. Све до Олимпијаде у Шамонију 1924. године, скијашким
трчањем углавном су се бавили спортисти из северне Европе и Азије. Након
демонстрације овог спорта на Олимпијади, он је постао популаран и у другим
крајевима света. Данас нордијске дисциплине чине једну трећину спортова који су
уврштени у програм Олимпијских игара.

Нордијске дисцпилине, односно покрети у овој активности захтевају ангажовање

читавог организма, односно свих мишићних, група као и респиратног и
кардиоваскуларног система.

Скијашко трчање се много брже и интензивније развијало у нордијским земљама

тако да се ова скијшка дисциплина сврстава у нордијске дисциплине где свега
репетитивна снага ногу,руку и раменог појаса, трбуха и леђа и то са
субмаксималним интезитетом.

У скијашком трчању такмичари савладавају стазу субмаксималним и великим

интезитетом, где је изузетно важна мотивација и одређени конативни фактори који
су значајни за остваривање високих спортиских резултата. Скијашко трчање
позитивно утиче на раст и развој младог организма на повећање моторичких и
функционалних способности и на развијање моралновољних особина и других
компонентних личности.

4
У скијашком трчању до пре неколико деценија такмичења су се разликовала,
слично брзом ходању, само по дужини стазе коју је требало што пре савладити.
Увођење нових стилова трчања, као и тимских такмичења, на радост публике, које
често поред стаза има и на десетине хиљада допринело је већој атрактивности овог
спорта.

Стазе по којима се данас такмичари надмећу представљају комбинације равних

делова, узбрдица и спустова, и траже супер припремљеност такмичара. Поред
појединачних постоје и такмичења тимова при чему резултат тима чини збир
времена свих такмичара у њему. Такмичења тимова су обично на стазама дугачким
по десетак километара, док се појединци утркују на стазама од пет до педесет
километара.

Упражњавање нордијског скијања захтева од кандидата пре свега одређени ниво

способности респиратног и кардиоваскуларног система, а може се примењивати
као такмичарска или рекреактивна активност.

Брзо савладивање технике скијања и основних покрета, као и природност кретања

дозвољава да се нордијско скијање може примењивати у свим узрастиним
категоријама. За ову активност потребно је пронаћи место са довољно снега.

Скијшко трчање је најстарија скијшка дисциплина која се развила из потребе

човека за лакшим начином транспортом на снегу. Осим као сама самостална
дисциплина скијашко трчање и скијашке скокове, затим биатлоне који повезује
скијашко трчање и стрељаштво. Постоји више разлога због чега је скијашко трчање
у свету изразито популарна рекреативна телесна активност. Према мишљењу
бројних научника скијашко трчање је једна од најбољих аеробних телесних
активности.

Наиме скијашко трчање позитиво утиче на развој срчаносудовног система човека

истовремено активно готове све мишићне групе те због компоненте клизања на
скијама не представља додатно оптерећење на тетив и зглобове. На основу тога
скијашко трчање спада у групу телесних активности с малим ризиком
повређивања. Скијашко трњање спада у групу телесних активности са малим
ризиком повређивања. Такмичења у нордијском скијању обухватају цео распон
дужина стаза од тзв. спринт трка од неколико километара па до маратона од
неколико десетина километара. Дисциплине и правила такмишења прописује и
спроводи Међународна скијашка федерација (ФИС).

5
Нордијско скијање је стандардни спорт на Зимским олимпијским играма. ФИС
такође организује и Светски куп и Светска првенства.Осим тога, нордијско скијање
је саставни део два комбинована спорта: Нордијске комбинације, која повезује
нордијско скијање и скијашке скокове, те биатлона, који повезује нордијско
скијање и стрељаштво

Нордијско скијање

Скијашко трчање је захтеван спорт који излискује пре свега техничко тактичке и физичке
способности као и металну чврстину.Природа овог спорта захтева од врхунског скијаша
да поседује и аеробне и анаеробне капацитете да задовољи физиолошке потребе спорта.

Савремен тренинг скијашког трчања заснива се на великом броју тренинга издржљивости

током припремног периода додајући тренинг брзине у предтакмичарском периоду, и
ангажује се у интервалима високог интезитета пред најважнија такмичења.

Нормативи за трке
Основне нордијске дисциплине су скијшко трчање, скијашки скокови и нордијска
комбинација. У нордијске спортове спадају још и биатлон, телемарк, ски маратон,
ски оријентирин, роллер ски итд...

Врста такмичарског трчања на скијама у којем се према рељефу земљишта

такмичар креће равницом успонима и низбрдицама.

0.4 – 1.8.км спринт 50 м

2.5км 50 м
Висинска раван између 3.3 км 65 м
најниже и највише тачке на
3.75 км 75 м
једној стази, не сме бити већа
од: 5 км 100 м
7.5 км 125 м
0.4 – 1.8 км слободан 0 -30 м
10 км
спринт 150 м
Максимални успон. Разлика 0.4 – 1.8 км класичан 10 – 30 м
у висини јендог успона не 15 км и више
спринт 200 м
сме да пређе границе које су 2.5 км 50 м
приказане у табели али може
бити прекинут једним 3.3 км 50 м
таласастим делом терена , 3.75 км 50 м
чија дужина не прелазима
200 метара у дужину или 5 км 50 м
низбрдица која не прелази 10
метара. 7.5 км 65 м

10 км и више 80 м

4. Скејтинг техника скијашког трчања

4.1 Клизачки корак „један један“
То је елемент скијшког трчања где се сваки наизменичан одраз ногама прати
истовременим одразом руку. Када се клизи на стајној нози, њој се прикључује нога
која се налази у заножењу и рукама се замахне напред. Пре него што се убоду
штапови пресе се цело тело напред и горе при чему се горњи део тела нагне напред
како би кукови остали позади . Штапоби се убадају са благо савијеним рукама у
зглобу лакта и на њих се брзо преноси тежина тела. Одраз рукама је брз, снажан и
енергичан, а завршава се иза кукова, испуштањем штапова из шака а затим се
штапови брзо преносе напред за нови одраз. Овај елемент клизачке технике
најчешће се користи на равном терену и благом успону.

Вежбе за обуку клизачког корака „један један“

За савладавање клизачког корака користе се следеће вежбе:

 истовремено одгуривање обема рукама

 одгуривати се на једну ногу
 одржавање равнотеже уз што дуже проклизавање са једне на другу скију
 вожња у кругу са преступањем
 ритмично проклизавање и преношење тежине тела са једне на другу скију уз
правилан замах руку
 клизање без штапова, руке савијене испред груди , клизање на једној скији,
стопало се прати тако што је колено изнад прстијуклизне ноге(нога је
савијена у коленима)
 клизати без штапова са напред укрштеним рукама,лактови су у висини
рамена
 клизање без штапова са наизменичним замахивањем руку
 извођење корака само једним штапом, наизменично левом и десном руком
 извођење клизачког корака у целини, прво лагано а затим повећавати брзину.

Напомена:

o за време извођења вежби морамо водити рачуна да клизна површина скија

буде паралерна са подлогом
o кретање руку у правцу кретања скије.
8
4.2 Клизачки корак „два један“
Подразумева да се на свако наизменично отклизавање ногама врши одгуравање –
потискивање обема рукама на сваки други корак ( два отклизавања нограма десна ,
лева или обрнуто, прати једно одгуравање рукама ). На нози на којој је тежина тела
прикључује се слободна нога. Руке се налазе напред. Пре убода штапа у снег брзо
се тело нагне напред и пренесе тежина тела.
Убадају се штапови са повијеним рукама док се лактови постављају према ван и у
страну.Њих на скију јескоро паралерна са скијом стајне ноге.

Врши се одраз истовремено обема ногама. Одраз стојне ноге почиње у задњој фази
одраза рукама, а завршава се када су штапови напустили снег. Постављање скије
слободне ноге на снег почиње када је одраз супротне ноге завршен.

Након одраза руке се преносе напред. Овај начин клизања примењује се на свим
деловима стазе, али се најчешће примењује на равном терену и благом успону.

4.3 Клизачки корак „веслање“

Карактерише се по непрекидном , наизменичном отискивању скијаша једном и
другом ногом, као и отискивање рукама на сваки други корак. Одразоутискивање
рукама почиње чим нога додирне снег.

Прво се убада и отискује штап са стране ноге која врши клизање а затим следи
убод и отискивање другог штапа, једна рука увек иде нешто више од друге руке,
али се потискивање завршава када се руке нађу иза кукова.
Веслање се на успону изводи „поскакивањем“ али је зато дужина клизања на
скијама краћа, с тим што је фреквенција рада руку брза и снажнија. Поскакивање се
изводи са једне на другу ногу.

10

4.4 Клизачки корак

Користи се и у алпском скијању и заједнички је израз за коришћење више
варијанти клизачке технике. Изводи се наизменично отклизавањем ногама без
отискивања штаповима. Извођење ове технике помаже наизменично замахивање
рукама које се постављају испред или позади тела.

Ова техника поред тога захтева одржавање правца клизања а то се постиже

постављањем тела тако да средина лица, колена и стопала стоје у једној равни, а то
се може постићи добрим преносом тежине тела. Колена се потискују напред како
би се постигла одређена брзина кретања. Клизачки корак се користи када се жели
повећати брзина кретања на равном терену или благом успону.
Клизање функционише захваљујући што метална оштрица причвршћена за ципелу
клизаљке може да клизи са веома мало трења преко површине леда. Међутим,
лагано нагињање оштрице и “закопавање” једне ивице у лед, даје клизачу
могућност да повећа трење и контролише своје кретање. Уз то, клизач бира и
покрете дуж кривудаве путање док нагиње своје тело радиално и савија колена,
користећи гравитацију да убрза њихов импулс. Такође, клизачи могу да створе
импулс гурајући оштрицу насупрот кривудавој путањи. Комбинујући акције
нагињања и одгуривања, клизач прелази ледену површину, остављаља траг
оштрица и одаје утисак грациозног и ненапораног кретања.

11

5. Ски опрема
За бављење нордијским скијањем потребне су скије потребне ѕа скије, ципеле,
везови и штапови. Једна од предности овог спорта је што је опрема ѕа скијашко
трчање далеко јефтинија од опреме за алпске дисциплине.

Најчешћа дилема код рекреативаца је да ли скијати по већ готовим стазама или по

нетакнутој природи.. За уређење стаза користе се специјалне машине које иза себе
остављају траг сличан шинама тако да скијаш не мора претерано да брине куда ше
да се креће кад већ може једноставно да се препусти уживању. По утабаном снегу
скијање је много једноставније и лакше него по „дивљини“. Са друге стране,
скијање ван стаза може бити далеко занимљивије, нарочито по сунчаном времену,
када је површина снега залеђена па скијаш има јединствен доживљај да клиза по
ваздуху.

ски опрема

Добра теоријска обука представља полазну основу за даље бављење нордијским

скијањем. Инструктор може скијаша почетника на стази да научи основним
елемнтима за два до три дана. Инструктори заправо само покажу основне покрете,
а за остало скијаш мора сам да се сналази,што значи пуно скијања, односно
упорност,одважност и истрајност.

12

5.1 Скије
Рекреативне скије. Широке су од 47 до 55 мм,чвршће су од такмичарских,имају
добру ребрасту подлогу и не морају се мазати. Намењене су почетницима и неуким
скијашима.Спортске скије. Намењене су рекреативцима који поседују већи ниво
скијашке технике. Широке су до 64 до 50 мм, подлога је профилисана и не морају
се мазати.Такмичарске скије. Употребљавају их такмичари и користе се на
припремљеним стазама. Постоји велики број типова такмичарских скија, а
примењују се за различите врсте снега и дисциплина. На скијама постоји фабричка
ознака за тврдоћу скија: Х – тврде, М – средње.. За класичну технику бира се скија
са ознаком Ц класик.
Скије за скејтинг технику разликују се од скија за класичну технику. Њихова улога
клизна површина је глатка са једним или два канала кроз средину скија. Имају
ознаке СКАТЕ дуже су од телесне висине кандидата за 10 – 25 цм

5.2 Скијашки штапови

Избор скијашких штапова зависи од телесне висине,скијашког знања и снаге руку и
раменог појаса такмичара а углавном су нижи од његове телесне висине за 25 –
30цм. Приликом избора важно је водити рачуна о њиховој тежини и тврдоћи као и
о облику рукохвата и крпљи. Дужина и облик рукохвата је прилагођен према
длану, како би се приликом испуштања штапова после одгуривања задржали у
рукама.Штапови за „скејтинг“ технику се такође разликују од штапова за класичну
технику и краћи су за 15 до 20 цм од телесне висине такмичара.

13

5.3 Ципеле и везови

У скијашком трчању чине јединствену целину. Ципеле треба да буду удобне и

функционалне, како би обезбедиле одраз и имлпус према прстију стопала.
Конструкција веза је таква да пета иде у страну. Ципеле се углавном израђују од
коже, гуме или пластике и могу бити за такмичаре и рекреативце плитке или
полудубоке.
За рекреативно скијшко трчање употребљавају се гумене или најлонске навлаке
које штите ципелу од влаге и одржавају топлоту стопала. Код рекреативаца везови
блокирају само врх ципеле, те омогућавају стабилно прегибање зглоба.

Систем ципеле и везови за „скејтинг“ технику, имају исту функцију као код
класичне технике. Ципеле су дубоке и са обе стране појачане како би се добро
фиксирао скочни зглоб. Квалитетније ципеле имају посебан уложак који се
прилагођава облику стопала.

Вез за скијашко трчање Вез ѕа скијашко трчање

14

6. Закључак
Скијање као спорт код скијаша представља огромне психчке и физичке напоре
захтевајући од скијаша велику снагу, издржљивост, кординацију и агилност, јер о
победнику током такмичења одлучују стотинке секунде.
Скијање није спорт који се састоји само од спуштања низ падину већ обухвата
окретање у завојима, успињање, падање и ходање по сниегу, приликом чега
учествују велике групе мишића поготово мишића ногу.
Кондициона способност скијаша је веома важан фактор у бављену овим спортом
било рекреативно или професионално.
Скијање је спорт који захтева добру кондициону припремљеност скијаша. У току
припремног периода скијаша осим технике скијања, спроводи се и кондициони
тренинг усмерен на развој снаге, брзине, издржљивости, равнотеже,
флексибилности, итд.

15
7. Литература

1.Бојан Јошт, Јанез Пустоврх , Нордијско смучање (1995)

2.Светислав Драговић Међународна смучарска правила – Нордијске дисциплине
(1983)
3. интернет
16