Историја Олимпијских игара

На територији античке Грчке организовале су се разне верске свечаности,

које су садржале и одређене елементе надметања. Временом ова
надметања постају велике такмичарске манифестације прерастајући у
панхеленске празнике, на којима је показивано јединство, напредак и моћ
грчког света. Мало се који народ може похвалити манифестацијом каква је
код Грка била Олимпијада. Својим садржајима, значајем и дугим
раздобљем, постала је трајна људска вредност, па као таква и данас
надахњује људе широм света. Олимпијске игре су добиле назив по месту
одржавања - Олимпији, која се налази у северозападном делу Пелопонеза,
односно у покрајини Елиди. Смештена је између река Алфеја и Кладеја у
светом граду Алтису. Већина аутора сматра да су античке Олимпијске игре
први пут одржане 776. п. н. е. у Грчкој и да су оне одржаване све до 392. н. е.

Слика бр. 1

1
Легенде о настанку Олимпијских игара:

Слика бр. 2

Прва легенда, уједно и најстарија, је да је Олимпијске игре основао бог Зевс,

прослављајући своју победу над оцем Кроносом. Према овој легенди Кронос
збацио је са престола свога оца и са супругом Реом завладао светом. Да га
његови синови не би збацили са престола као што је он свога оца, Кронос је
одлучио да их након њиховог рођења прождере. Тако је учинио са синовима
Посејдоном и Хадом, међутим када се родио Зевс, Реа је Кроносу уместо
Зевса подметнула камен који је увила у пелене, а Зевса је склонила на острво
Крит. Када је Зевс одрастао затражио је од Матиса да му помогне да са
престола збаци свога оца. Он му је дао напитак за Кроноса који га је попио и
из утробе избацио своја два раније прогутана сина. Зевс је затим са својим
сестрама, Хером, Хестијом и Деметром и браћом Посејдоном и Хадом након
десетогодишње борбе збацио Кроноса са власти и у име тога основао
Олимпијске игре.

2
Друга легенда, говори да је Херкулес, син бога Зевса и Алкмене оснивач
Олимпијских игара. Према овој легенди Хера, Зевсова старија сестра и жена,
била је љубоморна на смртницу Алкмену, па је помутила ум Херкулесу који је
убио своју децу. Да би окајао овај грех, Херкулес је морао да служи Еуристеју,
све док не изврши дванаест задатака (негде пише и девет). Сви ови задаци су
били веома тешки и опасни по живот Херкулеса. Један од задатака био је и
чишћење Аугијевих штала (Аугије је краљ Елиде). Херкулес је успео да
изврши овај задатак тако што је срушио део зида у близини реке Алфеј и
скренуо њен ток ка шталама. Међутим Аугије и Еуристеј нису хтели да
признају Херкулесу да је обавио овај задатак. Херкулес, је затим испунио
остале задатке и вратио се да убије Аугијуса и Еуристеја, освојио је државу
Елиду и у Олимпији основао игре у част бога Зевса.

Трећа легенда, говори да је Пелопс оснивач Олимпијских игара. Према њој

Пелопс је у знак захвалности боговима изградио светилиште у Олимпији и
организовао свечане игре. Према легенди Аиномаосу, краљу Пизе,
пророчанство је предсказало да ће умрети онога дана када се његова ћерка
Хиподамеја уда. Због тога је сваког младића који је желео да ожени његову
ћерку изазивао на трку кочијама и тек ако га победи може да ожени
Хиподамеју. Служећи се лукавством Аиномаос је пуштао просиоце испред
себе, а онда их сустизао и убијао са леђа. Међутим Пелопс је уз помоћ богова
сазнао за намеру Аиномаоса и служећи се лукавством победио, а Аиномаос
је погунуо под точковима кочија. Тако је Пелопс оженио Хиподамеју и
завладао Пизом.

Четврта легенда, која је и најпознатија и са највећом реалном основом. По

њој су Олимпијске игре настале на основу пророчанства у Делфима,
саопштеном Ифитосу, краљу Елиде. Ифитос је по легенди тражио одговор на
питање: ,,Шта је потребно да учини како би престали ратови, глад, беда,
болести и несреће?". Бог Аполон који је по предању казивао вољу богова,
рекао му је да он и остали Грци оснују Олимпијске игре. Краљ Ифитос је
донео одлуку да се свечане игре одржавају сваке четврте године, а
четворогодишњи период назвао ,,Олимпијада".

3
Прва Олимпијада:

Прва Олимпијада је период између 776. године п.н.е. до 772. године п.н.е.
Олимпијада је добијала име по победнику Олимпијских игара, међутим овај
обичај се задржао само до тринаестих Олимпијских игара у време када је
једна дисциплина била трчање на један стадион (192,27 м). Програм
такмичења и број игара на Олимпијским играма се са годинама мењао тако
да је од 776. до 472. године п. н. е. од једног па до пет дана. Организација
игара започињала је годину дана пре отварања када су бирани Хеланодици.
Хеланодици су били организатори и судије Олимпијских игара. Они су слали
Спондофоре, посебне гласнике Елиде у све Грчке градове да разгласе
почетак Олимпијске године и објаве свети мир.

Свети мир је био уговор три грчка краља у коме је стојало да се у периоду од
месец, а касније три месеца око игара територија Олимпије проглашава
светом и да су на њој забрањени било какви ратови, уношење оружја и
слично. Ко би прекршио овај закон новчано је кажњаван. Правила
Олимпијских игара су била јако строга и на играма је могао учествовати сваки
слободно рођени Грк, који је претходно вежбао 10 месеци и није починио
неко лоше дело (светогрђе, крађа, прекршио свети мир...). Жене нису имале
право присуствовања на Олимпијским играма, чак ни као гледаоци. Једини
изузетак је била свештеници храма богиње Деметре, која је имала своје
почасно место на стадиону.

Почев од 472. године пре нове ере програм такмичења трајао је пет дана.
Први дан извођена је церемонија отварања. Званични део је почињао
пријављивањем, након тога је свечана поворка сачињена од спортиста и
хеланодика пролазила улицама Елиде до храма бога Зевса, где су
свештеници приносили жртву. Након тога су спортисти коцком извлачили
распоред такмичења. Потом је поворка ишла до кипа бога Зевса Хоркиоса,
где су спортисти и хеланодици полагали заклетву да ће се часно борити

4
односно судити. На крају церемоније поворка је улазила на стадион и
гласоноше су објављивале да су игре отворене.

Четврти дан је био најважнији дан на играма. Четвртог дана су се

организовала коњичка такмичења пре подне, а такмичење у петобоју после
подне. Пети дан је био последњи и није био такмичарски. Петог дана су
проглашавани победници и додељиване су им награде. Победници на
Олимпијским такмичењима добијали су име Олимпионик које су трајно
задржавали и венац од маслинових гранчица који им је стављан на главу.

Након македонских освајања Грчке и доласка краља Филипа II и његовог

сина Александра Македонског светилишту у Олимпији и Олимпијским
играма посвећивала се велика пажња. Међутим, након смрти Александра
Македонског 323. године п.н.е. почео је мало по мало да опада древни сјај
Олимпије, а са њом и институција Олимпијских игара. Након освајања
Олимпије од стране Рима у другом веку пре нове ере игре су све више губиле
свој сјај. Учествовање је дозвољено женама, па чак и робовима. Последње
древне Олимпијске игре одржане су 393. године јер је Теодосије и већ 394.
године декретом укинуо многобоштво, а са тим и све око Олимпијских игара.
Тако је прекинута дуга традиција одржавања игара у Олимпији од чак 1.169
година за које време су игре одржане 293 пута.

Оживљавање Олимпијских игара:

Римски цар Теодосије 393. године укида Олимпијске игре, међутим

олимпијски дух није сасвим ишчезао. У 17. веку у Енглеској почеле да се
одржавају спортске приредбе налик древним старогрчким играма. Током
следећих векова слична спортска догађања организована су и у Француској и
Грчкој, али то су била мала такмичења, без икаквог међународног значаја.
Занимање за оживљавање олимпијских игара расло је како су ископавањима
немачких археолога, средином 19. века откривани остаци античке Олимпије.

Обнова модерних Олимпијских игара почела је заправо оснивањем

Међународног олимпијског одбора на иницијативу Пјера де Кубертена.
Наиме, француски педагог и хуманист, Пјер де Кубертен, дошао је на идеју

5
да би требало обновити Олимпијске игре, како би се спорту дао
организовани али и хуманизовани садржај. Упорним радом организовао је у
Паризу 1894. године Оснивачки конгрес Међународног олимпијског одбора
за који је израдио и правила. У великом амфитеатру париске Сорбоне 79
делегата и 49 спортских организација из 12 земаља једногласно је
прихватило одлуку да се обнове Олимпијске игре.

Прве обновљене Олимпијске игре, по одлуци првог конгреса Међународног

олимпијског одбора, одржале су се у главном граду Грчке, прапостојбини
олимпијских игара, Атини, 1896. године.

Модерне Олимпијске игре (летње):

Слика бр. 3

Прве модерне Олимпијске игре одржане су у Атини од 6. до 15. априла 1896.

године. Такмичио се 241 спортиста из 14 држава у девет спортова.
Учествовали су спортисти из 14 земаља, а најбројније су биле делегације
Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије. Са 241 спортистом, колико их
се надметало за медаље, Олимпијске игре у Атини биле су највеће спортско
такмичење одржано до тада. Женама, у духу античке традиције, такмичење
није било дозвољено, а спортисти су се борили за медаље у воденим
дисциплинама, атлетици, рвању, мачевању, тенису, бициклизму, дизању
тегова, гимнастици и стрељаштву.
6
Победници су, уместо златних, добијали сребрне медаље, дипломе и круну
од малсиновог венца, другопласирани дипломе и ловорове круне, а
трећерангирани само медаљу од бакра за успомену.

Слика бр. 4
Слика бр. 5
Бренан
Коноли Карл Шуман

Прву златну медаљу на модерним Олимпијским играма, освојио је

Американац Џејмс Брендан Коноли, који је тријумфовао у троскоку, а
највише златних медаља освојио је Немац Карл Шуман.

На посредан начин, у историју олимпизма ушла је Гркиња Стаманта Ревити,

позната и под надимком Менпомена, добијеном по музи трагедије у
античкој митологији. Ревити је, љута што јој организатори такмичења нису
дозволили да учествује у маратону, у знак протеста, дан после званичне трке
одлучила да претрчи 42 километра, на стази од Маратонског поља до Атине.

Освајачи медаља:

1. САД 11 – 7 – 2 (злато,сребро, бронза)

2. Грчка 10 – 17 – 19
3. Немачка 6 – 5 – 2
4. Француска 5 – 4 – 2
5. Велика Британија 2 – 3 – 2

7
Развој Олимпијског покрета током 20. и 21. века узроковао је промене у
Олимпијским играма. Неке од њих су покретање Зимских олимпијских игара
за зимске и спортове на леду, Параолимпијских игара за спортисте са
инвалидитетом и Олимпијске игре младих за спортисте од 14 до 18 година.
Олимпијске игре глувих и Специјалне олимпијске игре такође су под
надзором МОК-а; игре глувих одржавају се од 1924, док се Специјалне
олимпијске игре одржавају од 1968 и намењене су ментално заосталим
особама.

Зимске Олимпијске игре:

Зимске Олимпијске игре су вишедневно спортско такмичење у зимским

спортовима на снегу и леду, пандан Летњим олимпијским играма. Прве
Зимске Олимпијске игре одржане су у Шамонију од 25. јануара до 5.
фебруара 1924. године на Олимпијском стадиону. Барон Пјер де Кубертен,
оснивач олимпијског покрета, био је огорчени противник Зимских игара.
Сматрао је да крше основни постулат олимпизма – окупљање свих
спортиста на истом месту и у исто време. У складу са Кубертеновим идејама
такмичења у хокеју и уметничком клизању одржавана су на Летњим играма
1908. и 1920. године. Кубертен је лично спречио да Игре у Шамонију понесу
назив Олимпијске игре. Званични назив био је „Међународна недеља
зимских спортова“. Признање је стигло посредно и прећутно.

Слика бр. 6

8
Олимпијска знамења:

1. Олимпијска застава – има белу позадину са пет испреплитаних кругова

(плави, црни, црвени, жути и зелени). Они представљају пет
континената и симболизују универзалност олимпизма и сусрет
спортиста из читавог света. Боје заставе представљају све нације света.

Слика бр. 7

2. CITIUS - ALTUS - FORTUS (брже – боље – даље)

Ове три латинске речи су постале олимпијски мото 1894. године, на
предлог Пјер де Кубертена, када је основан Међународни олимпијски
комитет. Још један од препознатљивих симбола олимпизма је слоган
Најважнија ствар у животу није тријумф, већ борба; није најбитније
победити, већ борити се и учествовати.
3. Пламен и бакља
Један од најпознатијих обележја Игара. У знак сећања на Игре античке
Грчке, пламен се помоћу сунчевих зрака пали у Олимпији, одакле
креће на пут ка граду домаћину Игара. За сваке Игре се прави посебна
бакља чију копију има сваки носилац, а пламен је оно што се преноси
од једног до другог.

Слика бр. 8

9
4. Медаље
Додељивање медаље победницима је још један од симбола који се
везује за олимпијске игре. Медаље су направљене од позлаћеног
сребра (“златне”), сребра и бронзе и додељују се тројици
првопласираних спортиста у свакој дисциплини. Медаље на сваким
Играма имају специфичан дизајн о ком одлучује организатор сваки
Игара. Од 1928. до 2000. године је на лицу сваке медаље био приказ
богиње Нике, традиционалне грчке богиње победе са палминог граном
у левој и победничком круном у десној руци. Друга страна медаље је
имала обележје игара на којима је додељена.

Слика бр. 9

5. Химна
Олимпијска химна се свира сваки пут током дизања олимпијске
заставе. Химну је компоновао грк Спиридон Самарас уз речи грчког
песника Костиса Паламаса. И музику и текст је изабрао Деметриус
Викелас, први председник МОК-а. Химна је први пут изведена током
цремоније отварања И Игара у Атини 1896. године, али све до 1958.
године није постала и званична химна МОК-а. На свим играма од 1896.
до 1960. године је земља домаћин компоновала посебну химну.

10
Олимпијски спортови:

Постоје бројне поделе спортова, и тешко је направити потпуно тачно

разграничење. Често се говори о олимпијским спортовима, тј. онима
који су у програму зимских или летњих Олимпијских игара као и о
осталим, неолимпијским спортовима.
Тркање:
 ''Људски погон'' ( трчање, пливање)
 Бициклизам
 Мотоциклистичке трке

Са противником:

 Борилачки (џудо, карате, бокс, аикидо...)

 На терену (тенис, багминтон, одбојка..)
 Тимски (фудбал, рагби, вилбал, хокеј..)

Остали такмичарски спортови:

 Погађање мете (стрељаштво, голф..)

 Оцењивачки спортови (гимнастика, скокови у воду..)
 Снага (дизање тегова, троскок..)

Атлетика

Атлетика
Скокови
 Троскок
 Скок удаљ
 Скок увис
 Скок мотком

Трчања

 Маратон

11
  Полумаратон
 Дупли маратон
 Ултрамаратон
 Маратон човек против коња
Бацања
 Диск
 Кладиво
 Потковице
 Копље
 Кугла

Брзо ходање

Спортови са животињама

 Трке камила
 Трке коња
 Трке запрега
 Голубарство
 Трке четворопрега
 Трке са препонама

Татјана Сенић II 3

12
13