International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

СМИСАО, 2011, Год. 1 (1), 13-16 УДК: 615.851:316.62

© 2011 Међународно друштво за научна Оригинални научни рад
интердисциплинарна истраживања у области јоге

Ефекти практиковања јоге на понашање
Сурендра Нат Дубеи
Др Р.M.Л. Авад Универзитет,
К.С. Сакет П.Г. Колеџ
Ајодја, Фаизабад, Индија

Апстракт: Група од 30 младића и 20 девојака, узраста између 16 и 18 година, сличних нивоа

образовања и економског статуса, тестирана је на 7 психолошких променљивих: самопоимање (селф
концепт), толеранција, ненасиље (ахимса), истинитост, вера и верност. Установљено је да су
испитаници из експерименталне групе која је практиковала јогу постигли на тесту значајно високе
вредности у области самопоимања, толеранције, ненасиља (ахимсе), истинитости, вере и верности, у
поређењу са резултатима тестова пре започињања  јога праксе. Резултати тестова контролне групе
испитаника нису показали значајне промене. 
 
Кључне речи: јога, понашање, селф концепт, толеранција, истинитост
 
Увод
 
Јога омогућава постизање јединства духа и тела и способност управљања умом. Јога не придаје важност
једностраном развоју личности, већ је усмерена на потпуни развој личности.
 
Пракса јоге може бити средство за стицање важних врлина (нежност, толеранција, истинољубивост,
патриотизам), као и за постизање физичког и психичког здравља, доброг расположења и друштвености. 
 
Јогу чине осам делова:  јама, нијама, асана, пранајама, пратјахара, дхарана, дхјана и самадхи. Првих
пет компоненти називају се бахиранг јога, што значи спољна и нижа јога. Последње три компоненте
(дхарана, дхјана и самадхи) носе назив антаранг (унутрашња или виша) јога.

Јога практичари истичу важност континуитета извођења пранајаме, указују-ћи да она води

у стање пратјахаре, а њен континуитет даље доводи практичара на ниво дхаране.
Континуитет дхаране води у  дхјану, а њена континуирана пракса води у самадхи.
Практичар треба чврсто да се придржава континуитета да би пронашао средиште у свом животу.
Редовно практиковање јоге може допринети многим променама: у телу и уму и понашању
практичара. Ова студија представља покушај да се укаже на то.
                                                   
Метод
 
Узорак испитаника је чинила група од 50 адолесцената (30 младића и 20 девојака) узраста од 16 до 18
година, студената 11. и 12. разреда, из града Фаизабад у  Индији. 
Коришћен је упитник о самопоимању - селф-концепту (Sarasvat, 1992). 
Циљ ове студије је да открије постоји ли повезаност између јога праксе и  толеранције, ненасиља
(ахимсе), истинитости, вере и верности групе адолесцената. Са испитаницима је рађен интервју.
Самопоимање сагледавамо као организовану конфигурацију перцепције, веровања, осећања, ставова и
вредности које појединац доживљава као део својих карактеристика (Pederson, 1965).
Толеранција представља способност да се издржи и толерише. Ахимса означава ненасиље у мислима,


drsurendra_fzd@yahoo.co.in
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

речима и делу. Истинитост се подразумева у мислима, речима и делу. Вера се у раду сагледава као
веровање у сопствене способности и у свеобухватног Ствараоца. Верност подразумева потпуну
преданост.
Испитаници су подељни у две групе, према вредностима испитиваних
променљивих. Експериментална група је добила задатак да 15 дана, сваког јутра од 5.30 до
7.00 часова практикује јогу. Јога пракса је укључивала: интонирање мантре ‘ОМ’ праћено са 3-4 стиха
на санскриту; пранајама технике дисања (8 техника пранајама: бхастрика, капалабхати, агнисар, уђаи,
анулом-вилом, бхрамари, удгетх и пранав). Између вежби дисања извођено је 12 лаких (сукшма) вежби,
сурја намаскар – поздрав сунцу (12 положаја), асане (12 асана), праћене извођењем симхасане и
хасиасане. 60 радњи требало је извршити у периоду од сат и по времена, са преданошћу. Петнаестог
дана, испитаници су тестирани на исте променљиве на које су тестирани и на почетку програма.
 
Резултати истраживања
 
Резултати истраживања пре и после јога праксе експерименталне и контролне групе су представљени су
у табелама 1 и 2 одвојено:

Tабела 1. Ефекти јога праксе на самопоимање (експериментална група)

 
Димензије  Пре јоге После јоге 15.дан т
самопоимања М С.Д. М С.Д.
Физичка 29.00 3.89 35.67 3.17 5.66**
Социјална 27.92 2.93 30.25 3.05 2.77*
Темпераментна 30.05 3.60 36.18 3.25 6.32**
Образовна 30.89 3.84 36.81 3.11 6.04**
Морална 28.70 3.15 35.06 2.97 7.39**
Интелектуална 27.78 3.56 34.69 3.16 7.27**
** p < .01,  * p< .05
 
Табела 2. М (средња вредност) и СД (стандардна девијација) самопоимања код контролне групе 

Димензије   Први тест Поновљени тест 15. дан t

самопоимања М С.Д. М С.Д.
 Физичка 29.27 4.05 29.45 3.87 0.161
 Социјална 28.25 3.17 28.25 3.25 0.000
Темпераментна 31.00 3.78 31.16 3.61 0.154
 Образовна 30.56 3.89 30.60 3.78 0.037
 Морална 29.11 3.46 29.27 3.35 0.167
 Интелектуална 28.08 3.09 28.05 3.01 0.035
** Све t- вредности немају значаја
 
Преглед табела 1 и 2 открива да је у групи која је практиковала јогу 15 дана дошло до значајног 
побољшања у свих шест димензија самопоимања, док у групи која није практиковала јогу, није било
значајних промена просечних вредности. Дакле, може се извести закључак да практиковање јоге 15 дана
може да помогне адолесцентима да развију боље самопоимање.
 
Испитивање је резултирало информацијама о толеранцији, ненасиљу, истинитости, вери и
верности. Анализиран је садржај одговора. Откривено је да су све променљиве остале непромењене у
контролној групи, док је у експерименталној групи која је практиковала јогу, дошло до повећања
толеранције, истинитости и верности.
 
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Закључак
 
Резултати ове студије не могу се генерализовати, јер је студија спроведена на веома малом узорку.
Потребно је спровести истраживање на великом узорку, како би се открио ефекат јога праксе и на многе
друге променљиве, као што су стрпљење, такмичарски дух и фактори личности. И поред тога, с
озбиљношћу треба сагледати резултате спроведеног истраживања који наговештавају да јога може бити
метод за стицање важних врлина (нежност, толеранција, истинољубивост, патриотизам), као и за
постизање физичког и психичког здравља, доброг расположења и друштвености. Дакле, јога може бити
дисциплина за оплемењивање појединаца новим хуманим ставовима и вредностима, што најдиректније
утиче на креирање хуманијег друштва.
Будући да свако друштво тежи успостављању и одржању психофизичког здравља грађана, обезбеђивању
услова за лагоднији, креативнији живот у којем сваки појединац треба да има подједнака права и
могућности у остварењу самоактуализације, јога овом идеалу може дати допринос, пружајући смернице
за његово остварење.

Литература:

1. Gandhi M.K. (2001). An Autobiography : The story of my Experiments with Truth. Ahmedabad: Navjivan Publishing House.
2. Pederson, D.M. (1965). Ego strength and discrepancy between conscious and unconscious self concept. Perceptual and Motor skills,
20, 691- 692.
3. Saraswat, R.K. (1992). Manual for self-concept Questionnaire. Agra: National psychological corporation.

Примљен: 2. јул, 2011

Прихваћен: 9. август, 2011.