International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

СМИСАО, 2011, Год. 1 (1), 241-268 УДК: 615.851:330

© 2011 Међународно друштво за научна Прегледни рад
интердисциплинарна истраживања у области јоге

Актуелност јоге у светлу преиспитивања либералног модела глобалног

пословања и стварање нове глобалне економске и друштвене парадигме
Виктор Радун
Универзитет Метрополитан, Београд
 
Апстракт: Глобална финансијска и економска криза показала је све рањивости неолибералног
тржишног модела раста и развоја. Централни изазов пред којим се налази данашња економска теорија
јесте изазов преиспитивања теоријске основе на којој је изграђен модел глобализације и глобалног
економског система. Економска наука и наука менаџмента трагају за новим решењима. Створено је
низ нових пословних концепата, чији је нагласак на порасту етичности и друштвене одговорности
пословања, те хармонизације и интеграције међусобних односа бизниса, друштва и окружења, што
изражава тежњу за успостављањем нове парадигме, у циљу стварања духовне економије. У потрази за
новим, алтернативним решењима, теоретичари се окрећу филозофији и праксама јоге.
 
Кључне речи: парадигма, духовна економија, филозофија и етика јоге, карма јога, глобална економска
криза.

Увод

Глобална економска криза је показала рањивост и неодрживост комплексног  глобалног система који је
до сада створен. Економска теорија је пред „изазовом преиспитивања теоријске основе на којој је
изграђен модел глобализације и глобалног економског система“, са својим институцијама, методама и
начином функционисања. Глобална криза захвата и саму основу друштвеног развоја и егзистенције,
преиспитујући суштину и циљеве друштвеног напретка и постављајући фундаментала питања опстанка
људског друштва уопште. Одговори друштвене заједнице и решења која она даје не смеју бити
парцијални и партикуларни, већ системски и холистички. Глобална друштвена заједница захтева
промену парадигме, у правцу стварања нове, духовне економије. Економска наука и наука менаџмента
трагају за новим решењима. Створено је низ нових пословних концепата, чији је заједнички именитељ
нагласак на порасту етичности и друштвене одговорности пословања, те хармонизације и интеграције
међусобних односа бизниса, друштва и окружења. Осмишљавање нових пословних концепата и тежња
за успостављањем нове парадигме у циљу стварања духовне економије отвара простор за примену
алтернативних приступа и метода. У потрази за решењима, теоретичари кризе (кризолози) се окрећу
филозофији и праксама јоге.
 
Глобална економска и друштвена криза: отворена питања и изазови друштвеног развоја

Од средине 20. века историја развоја људског друштва добија нове контуре, ток и динамику, постижући
свој пуни замах, нарочито у периоду последњих деценија 20. века. Промене које трпи економија и
друштво у целини, радикално су другачије у односу на претходни период развоја људског друштва.
Читав један свет се руши и рађа се потпуно другачији, нови свет.
Процес убрзане глобализације, настао као производ три велике технолошке револуције (коју претежно
карактерише бујање и широка примена информационе, телекомуникационе и биотехнологије, уз то и
велики научни и технолошки продори у области генетике, неуронауке и нових материјала),  као

vradun@gmail.com
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

доминантна сила, преобликује данашњу економију, као и све друге аспекте друштва, увећавајући
комплексност, међузависност и неизвесност. Промене су постале брзе, радикалне и непредвидиве.
Глобализација је револуционарно променила тржиште и конкурентски амбијент. Покренут је талас
интернационализације и интеграције националних економија и тржишта, у циљу стварања глобалне
економије.
Глобална финансијска и економска криза почела је у САД средином 2007. године, прво као финансијска
криза, у форми хипотекарног „мехура“, да би се врло брзо проширила и захватила читаву америчку
економију, а већ следеће, 2008. године, рецесија се прелила у велики део глобалне економије,
захвативши како развијене економије, тако и економије у развоју. (Радун, 2010)

„Модеран” глобални финансијски систем, какав је изграђен унутар оквира неолибералне глобализације,
није прошао тест глобалне кризе. Пуцањем хипотекарног мехура, урушио се и финансијски систем, а
преко веза између финансијских институција и финансијских тржишта на глобалном нивоу рецесија се
пренела из САД на друге земље и брзо је добила размере епидемије. Тако је криза врло брзо прерасла у
глобалну кризу, која је захватила економије великог броја земаља у свету. Ова криза није само
финансијска ни економска. Она представља и кризу глобализације и глобалног начина пословања
уопште.

Глобализација после кризе није више иста као што је била до кризе. Глобална криза је показала
рањивост и неодрживост комплексног  глобалног система који је до сада створен. Она је нагнала
теоретичаре глобализације да преиспитају своје доктрине. Говори се и пише о неизбежном успоравању,
па чак и назадовању процеса глобализације. Према неким ауторима (Evans, Jones, Stevens, 2010),
глобализација и глобални систем су запали у кризу. П. Менделсон размишља: „Моје питање је: до ког
степена је банкарска криза, кредитна криза, заправо криза овог типа глобализације? С обзиром да
почињемо да обнављамо глобалну тражњу након најдубље економске кризе у протеклих 60 година, прве
економске кризе глобализоване економије, то заиста изгледа као важно питање које треба поставити.“
(Mandelson, 2010)
У нашим ранијим анализама процеса глобализације указивано је на нужност критичног приступа
глобализацији. Анализа постојећег таласа или модела глобализације навела нас је на закључак да постоје
бројне слабости, недоследности и противречности које могу да доведу до кризе. У први план се
помаљају следеће карактеристике које су довеле до кризе: екстремна комплексност, недовршеност
процеса глобализације, нагомилавање и раст противречности које су иманентне глобализацији и
продубљивање јаза између земаља, организација, предузећа и људи који имају користи од глобализације ,
и оних земаља, организација, предузећа и људи које глобализација слаби и сиромаши.
Централни изазов пред којим се налази данашња економска теорија јесте изазов преиспитивања
теоријске основе на којој је изграђен модел глобализације и глобалног економског система , са својим
институцијама, методама и начином функционисања. Криза је доказала фундаменталну недолотворност
таквог модела и срушивши га, оставила нам је празан простор. Она призива критику фундаменталних
идеја глобалног тржишног (тј. капиталистичког) система, наговештавајући револуционарну смену
система.
Посебан изазов представља ниво комплексности урушеног економског, нарочито финансијског система,
који се као такав отео контроли и довео до контаминације глобалног финансијског и економског
система, уједно довевши до махинација и манипулација различите врсте. Формулисана  је економија која
се не заснива на реалној производњи и вредностима, већ на очекивањима (у случају актуелне кризе то су
била очекивања у дугорочан тренд раста цена некретнина) и калкулацијама, без логичке и економске
основе. Финансијска или монетарна сфера економије изгубила је везе са реалном, материјалном
производњом, постајући спекулативна економија.
У позадини глобалне финансијске и економске кризе лежи теоријски модел на којем је изграђен
целокупан економски систем и економска политика САД и у другим развијеним тржишним привредама.
То је модел неолибералне тржишне економије, који је у основи садашњег таласа глобализације. Он је
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

преовладао од 70-тих година 20. века, променивши драстично укупан економски амбијент. Иако постоје
различите варијанте неолиберализма, њихови заједнички елементи могли би се свести на неколико
битних: а) економски индивидуализам; б) нагласак на приватној својини; ц) слободна конкуренција и
подстицање предузетништва и д) одбојност према државном интервенционизму и колективизму.
Неолиберализам инсистира на слободи појединца, слободи кретања роба, услуга, капитала и радне снаге
на тржишту и верује у моћ тржишта да самостално регулише економски живот. У средишту
неолибералног схватања је формула: „минимум државе и регулативе, максимум тржишта и
предузетништва.“ Крах постојећег финансијског и економског система означава и крах неолибералне
економске доктрине и захтева трагање за новим путевима и теоријама на којима би био изграђен нови
глобални економски и друштвени поредак.
Глобална економска криза превазилази границе свог економског одређења. Она има и друге димензије.
То је и општа друштвена криза, еколошка криза, политичка криза, криза морала и вредности. Глобална
криза захвата и саму основу друштвеног развоја и егзистенције, преиспитујући суштину и циљеве
друштвеног напретка и постављајући фундаментала питања опстанка људског друштва уопште: а) ко
смо? б) куда идемо? ц) шта је друштвени развој?
Целокупни друштвени развој може бити сагледан кроз укрштање, међусобно преплитање и интеракцију
два суштинска система: а) људско друштво и б) природно окружење. Глобална криза је, отуда, пре
свега резултат нарушене динамичке равнотеже између развоја људског друштва и еволуције природног
окружења, при чему је еколошка парадигма и еколошка криза крајњи сублимат те неравнотеже.
Основна глобална питања која чине суштину еколошке кризе и која су као таква предмет проучавања су:
а) биодиверзитет; б) климатске промене и глобално загревање; ц) пренасељеност Земље; д) природне
катастрофе; е) загађење ваздуха, воде и земљишта; ф) дефорестација (уништење шума); г) заштита
природе и животиња и х) исцрпљивање резерви природних ресурса.
На прелазу 20. у 21. век, тезу о еколошкој кризи замењује теза о еколошкој катастрофи. Синтетички
показатељи обима разарања животне средине су:

 климатске промене (глобално загревање, ефекат „стаклене баште“, истањење озонског омотача,
топљење леденог покривача на половима, суше, поплаве...)
 велике природне катастрофе (земљотреси, вулканске ерупције, цунами, торнада, урагани,
циклони...)
 истребљење биљних и животињских врста
 интоксикација земљишта и хране и оскудица „здраве“ хране
 појава нових болести, раст алергија, канцера и психосоматских болести

На данашњем нивоу развоја говоримо о синтетичким резултантама вишедеценијског разарања

окружења од стране људског друштва. У извештају Међувладиног панела о климатским променама
(Intergovernmental Panel on Climate Change), коју су сачинили изабрани научници из преко 50 земаља
света, закључено је да је „врло мало вероватно да се загревање током 20. века може објаснити
природним узроцима. Касни 20. век је био неуобичајено топао. Палеоклиматске реконструкције показују
да је друга половина 20. века вероватно био најтоплији 50-годишњи период на северној хемисфери у
последњих 1300 година. Овакво рапидно загревање конзистентно је са научним разумевањем начина на
који би клима требало да реагује на рапидно повећање гасова који узрокују ефекат стаклене баште попут
онога које се појавило током прошлог столећа, док је загревање неконзистентно са научним
разумевањем начина на који би клима требало да реагује на природне екстерне фаторе, као што су
варијације у сунчевом зрачењу и вулканској активности.“ (Solomon et al, 2007)

Развој људског друштва је дошао до критичне тачке, када постојећа стопа може да се одржи само
науштрб уништавања природног окружења. То је тачка када настављање друштвеног развоја у
будућности истим темпом више није могуће. У свом раду „Освета Гаие“ (The Revenge of Gaia: Why the
Earth is Fighting Back - and How we Can Still Save Humanity) Џ. Лавлок тврди да је сада сувише касно да
избегнемо озбиљне последице климатских промена и глобалног загревања и да је концепт одрживог
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

развоја превазиђен јер смо ушли у период неодрживог развоја. По његовом мишљењу, неизбежне су
велике природне катастрофе, које ће задесити човечанство у наредним годинама, проузроковати огромне
миграције и однети много људских живота.

Друштво постаје жртва сопственог развоја, чиме се развој искривљује у своју супротност, постајући
кочница и ограничење. Нужно је застати и преиспитати досадашњи пут. То је историјска раскрсница, на
којој ваља предахнути и направити радикалну промену. Друштво треба да се револуционише, да
начини квантни скок у квалитативно ново стање, бирајући радикално другачији пут.

У потрази за новом глобалном парадигмом: на путу ка стварању духовне економије

Слом глобалног финансијског система, као што смо видели, повукао је за собом слом глобалног
економског система, а глобална економска криза уједно је и еколошка и општедруштвена криза.
Одговори друштвене заједнице и решења која она даје не смеју бити парцијални и партикуларни, већ
системски и холистички. Решења најпре треба тражити у правцу реконцептуализације система уређења
глобалних економских односа, односно у правцу реинжењеринга глобалног економског система.
Свака криза уједно представља и прилику. Највећа глобална економска криза означава највећу прилику,
јединствену у историји друштвеног и економског развоја, а то је прилика за једну свеобухватну и
корениту трансформацију глобалне економије. Ова трансформација захтева потпуни раскид са
постојећим моделом економије и пословања и прелазак на радикално нов. Овде се заправо говори о
квантном скоку са једног економског модела на други, односно, о промени парадигме.
Израз „промена парадигме“ први је увео у науку Томас Кун, 1962. године. На основу опсежних
истраживања које је спровео, Кун је закључио да научно напредовање није еволутивног типа, већ је пре
„низ мирних интервала испрекиданх интелектуално насилним револуцијама“, а у тим револуцијама
„један концептуални свет се замењује другим.“ (Kuhn, 1970)
Тако, у раном стадијуму светског друштвеног економског развоја, пеовладавао је аграрни начин
производње, који се задржао хиљадама година. То је стадијум аграрне економије. Затим, након велике
индустријске револуције у 18. веку, најпре у најразвијенијим земљама, а затим и у осталим деловима
светске заједнице, наступа ера индустријске економије. Са развојем телекомуникационих и
информатичких технологија и појавом првих рачунара, негде половином 20. века, индустријска
економија бива замењена информационом економијом. У последњим деценијама 20. века, вртоглав раст
информација и информационог загушења учинио је да се информациона економија убрзано
трансформише у економију знања.
Глобална економија која се убрзано развијала до глобалне економске кризе називала се различитим
именима (дигитална економија – Д. Тепскот, умрежена економија – М. Кастелс, еколошка економија –
А. Фарел, бестежинска економија – Лидбитер, економија знања – П. Дракер), али најкоришћенији израз
је економија знања. На основу овог кратког приказа можемо закључити да је светски економски систем
интелигентан, па према томе и самоучећи. Када се освоји једна фаза у развоју, претходна фаза је сасвим
превазиђена. Овде треба узети у обзир да, када говоримо о светском економском систему, мислимо на
економије различитих земаља, региона и нацоналних интеграција, међусобно повезаних у целину.
Економија знања, која одликује садашњи ниво развоја глобалне економије, радикално се разликује од
претходне, информационе економије. Економија заснована на знању или економија знања је таква
економија у којој је вредност претежног дела укупно произведених и размењених роба и услуга
доминантно створена на бази примењеног знања.
На нивоу економије, глобална економска криза је учинила нужним осмишљавање нове парадигме, на
чијим основама ће бити изграђена нова глобална економија. Траже се нови путеви развоја, стварање
нове глобалне економије која ће бити праведнија, обухватнија и хуманија.  Налазимо се на путу трагања
за новом парадигмом која ће економију и пословање поставити на потпуно нову основу, одбацивши
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

спекулативне праксе Вол Стрита (Wall Street) и лицемерје Вашингтонског консензуса, и прихватајући
нове вредности које укључују истински повезане економије на глобалном нивоу, у интересу целине.
Дана Зохар и Јан Маршал ову нову парадигму називају Духовни капитал. Д. Зохар и Ј. Маршал духовни
капитал стављају у контекст духовне интелигенције и дефинишу га као „количину духовног знања и
експертизе који су на располагању појединцу или култури у целини, где атрибут духовни подразумева
„смисао, вредности и фундаменталне циљеве.“ (Zohar, 2004) И даље, „То је капитал који се стиче
служењем дубљем смислу, служењем дубљем осећају сврхе и служењем фундаменталним људским
вредностима. То је вид капитала који се изворно не мери у доларима и центима већ пре у осећају
остварења, високог морала, захвалности, и у општем увећању благостања које прати раст квалитета
људског живота“ (Zohar, 2004)
Концепт духовног капитала је корак напред у правцу хуманијег капитализма, који у средишту економије
и пословања ставља човека, приказујући га као богатство и посебну вредност, а не као обичан ресурс,
попут осталих, материјалних ресурса. Духовни капитал захтева холистички приступ бизнису. То
подразумева схватање посла као целине, где је пословање синтеза предузећа и ширег окружења унутар
којег оно послује и са којим саобраћа. Коначно, на крају прве деценије 21. века, на прагу смо нове
економске револуције, револуције која ће изродити истински нову глобалну економију. То ће бити
прелаз из економију знања у духовниу економију.
Економска наука и наука менаџмента трагају за новим решењима. Последњих деценија је створено низ
нових пословних концепата, чији је заједнички именитељ нагласак на порасту етичности и друштвене
одговорности пословања, те хармонизације и интеграције међусобних односа бизниса, друштва и
окружења. Међу тим концептима издвајају се следећи: одрживи развој, еколошка економија, зелени
производи, социјални капитал, духовни капитал, корпоративна друштвена одговорност и други.
Нова економија треба да буде изграђена на темељним вредностима које су прокламоване већ дуже
време, а које сада могу бити реализоване. То су, међу осталим:
 значајнија улога и праведнији третман људског, социјалног и духовног капитала;
 уравнотежено, координисано и одмерено регулисање тржишта, а посебно финансијских;
 чвршће повезивање монетарне економије са реалном економијом;
 чвршћа и праведнија интеграција развијених и мање развијених економија у глобалној
економији.
 
Алтернативни пут глобалне економије јесте транзиција ка тзв. „зеленој економији“. То је пут који се у
САД увелико пропагира и у који се полажу велике наде да ће исти успети да извуче из рецесије
посусталу америчку економију. Ради се о стратегијском помаку ка потпуно новом виду економије и
пословања. УНЕП (Програм за животну средину Уједињених Нација) (UNEP, 2009), као агенција при
УН, покренула је 22. октобра 2008. године Иницијативу за зелену економију (Green Economy Initiative),
са циљем да се иницира нова економија – тзв. зелена економија. Прилика за избављење из рецесије у
коју је запао читав свет види се у стимулисању тзв. „ниско-угљеничне“, „чисте“ и „зелене“ економије,
која је у успону.
Концепт одрживог развоја настао је 1980. године, у извештају Међународне Уније за очување природе
(International Union for the Conservation of Nature and Natural Resources – IUCN), а формално је препознат
у извештају Светске Комисије о животној средини и развоју (World Commission of environment and
development), 1987. године. Циљ одрживог развоја је „задовољити потребе садашњости без истовременог
компромитовања способности будућих организација да задовоље њихове сопствене потребе.“ (Gilpin,
2000)
Концепт корпоративне друштвене одговорности (КДО), настао последњих деценија 20. века, уобличава
потребу за редефинисањем улоге економије и пословања у савременој ери глобализације. Овај концепт
истиче одговорно и етичко пословање, које узима у обзир целокупно, не само пословно, већ и друштвено
и природно окружење. Тренд еколошки безбедне економије диктира начин производње и иновације, као
кључни фактор економског и уопште друштвеног развоја.
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Најчешће се у теорији наводи дефиниција Светске Банке, према којој се КДО дефинише на следећи
начин: „Корпоративна друштвена одговорност представља посвећеност предузећа одрживом
економском развоју бригом о запосленима, њиховим породицама, локалној заједници и друштву у
целини, како би се побољшао квалитет њихових живота на начин који је добар за предузеће и његов
развој.“ (IFC-The World Bank)
Европска Комисија одређује КДО као „концепт помоћу кога компаније интегришу бригу за друштво и
животну средину у својим пословним операцијама и у својим интеракцијама са својим стејкхолдерима
на добровољној бази.“ (European Commission, Corporate Social Responsibility) Из ове дефиниције се може
закључити следеће:
 Концепт КДО истовремено инкорпорира друштвена питања и питања животне средине.
 Концепт КДО не треба одвајати од пословања, будући да се он односи на интеграцију интереса
и бриге за друштвено и природно окружење и пословне стратегије.
 КДО је добровољан концепт.
 Важан аспект КДО јесте како се предузећа односе према њиховим интерним и екстерним
стејкхолдерима.
 
Етички аспекти и принципи јоге и могућност имплементације јога филозофије у пословању по
моделу духовне економије
 
Осмишљавање нових пословних концепата и тежња за успостављањем нове парадигме у циљу стварања
духовне економије отвара простор за примену алтернативних приступа и метода. Теоретичари кризе
(кризолози) се окрећу филозофији и праксама јоге.
Каква је перспектива јоге? Где је улога јоге? На који начин се у пословању и економији могу
имплементирати основни принципи јоге, како би се унапредило и побољшало пословање и како би се
људско друштво извукло из глобалне кризе – технолошке, економске, политичке, етичке и друштвене, и
трансформисало у истинско друштво знања.
У области менаџмента се могу користити првенствено етички аспекти јога филозофије и њен однос
према људским вредностима. Говори се о индијском „етосу“ или „етосу“ јоге. Под етосом се
подразумевају моралне идеје и ставови који припадају неком појединцу, групи или институцији.
Химадри Барман користи израз индијски етос у менаџменту (ИЕМ) (Barman, 2010). Заснивајући своју
теорију на древној индијској култури, Барман изводи неколико значајних принципа ИЕМ:
 
 Неизмерне могућности за усавршавање људског бића садржане су у људском духу;
 Холистички приступ који указује на јединство божанског принципа, индивидуалног сопства и
универзума.
 Суптилни, неопипљиви субјекти и груби, материјални предмети су једнако важни. Мора се
освестити аџна чакра, као центар интуиције, мудрости, визије и предвиђања. Унутрашњи
ресурси (духовне врлине) су моћније од споољашњих ресурса (капитал, машине, зграде, опрема).
 Упражњавање карма јоге даје двоструки ефекат: индивидуални и јавни.
 Јога Кармасу Каушалам – постизање изврсности у раду кроз самомотивацију и саморазвој.
 Сарадња је најмоћнији инструмент тимског рада и успеха у сваком предузећу. (Barman, 2010)
У разматрању значаја и улоге јоге и њене делотворне примене у пословању средишња пажња је
посвећена карма јоги. Карма јога се среће и под називом нишкам карма (НК), што се може превести као
делање или чињење без везивања за плодове рада или акције. Обрнуто од оваквог начина делања је
делање код којег се субјекат везује за своје резултате или плодове и назива се сакам карма (СК).
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Табела 1. Разлике између нишкам карме и сакам карме.

 
   
НК (делање без везивања) СК (делање са везивањем)
Очување психичке енергије Расипање психичке енергије („burn out“)
Акција без реакције Акција која укључује реакцију
Циљ: усавршавање (укључује и успех и Циљ: успех (искључује неуспех)
неуспех)
Унутрашња аутономија /самодовољност Зависност од спољашњих фактора,
склоност упоређивању са другима
Бити у свету, али не саставни део њега Бити у свету и бити саставни део њега
Друштвено и економски релевантно Друштвено и економски под знаком
питања
Посвећеност раду Посвећеност везана за награде
Обогаћује ум Обогаћује посао
Постизање изврсности кроз „рад је Постизање изврсности кроз
обожавање“ конкурентност
 
Помоћу редовног извођења јога праксе човек долази у склад са законима природе и са окружењем. Јога
по својој дефиницији подразумева доживљај јединства човека (микроуниверзума) са окружењем
(макроуниверзум). Усклађивањем човека и окружења помоћу упражњавања јоге могуће је избећи грешке
и патњу или их свести на минимум. У карма јоги, која представља крајње стање НК, човек делује без
везивања за награду, за плодове свог рада. Он дела ради чистог делања. Карма јоги је посвећен раду, он
је потпуно апсорбован у акцији, и између њега и акције нема разлике. Али, он није везан за ту акцију. Он
не очекује ништа, никакву награду или добит. Свака акција је заправо прилика јер човеку је дато да дела
и да спроводи акције. Само акцијом се може постићи остварење, а преко остварења се долази до
ослобођења.
У Бхагавад Гити се на једном месту каже: „Joga sthah kuru karmani“ – „Буди постојан у јоги и делуј.“
Читав стих (II, 48) гласи овако: „Буди постојан у јоги, о Арџуна. Извршавај своју дужност и напусти
сваку везаност за успех или неуспех. Таква уравнотеженост ума се назива јога.“ (Bhagavad Gita, II, 48)
Вивекананда, разматрајући карма јогу, објашњава принцип невезивања – ваирагја. Он пише:
„Невезивање је основа сваке јоге... Невезаност не значи да нешто треба да радимо у вези са нашим
спољашњим телом, јер сво невезивање је у духу. Везујућа карика за „Ја или моје“ је у духу. Ако не
постоји та веза с телом и чулним стварима, где год да смо и шта год да смо, нисмо везани.“ (Vivekananda,
1896)
Вивекананда повезује моралност са слободом. „Све што око себе опажамо, од атома до човека, од
неживх честица материје до највише егзистенције, то јест људске душе, бори се за слободу. Цео
универзум је резултат те борбе за слободу... Све има склоност ка бесконачном ширењу или
распростирању. Све што видимо склоно је да из своје основе тежи остварењу слободе.“ (Vivekananda,
1896)
Образлажући практичну филозофију карма јоге, дефинишући је као начин постизања слободе кроз
несебичан рад, Вивекананда проширује ово схватање карма јоге на целокупно поље моралности,
закључујући: „оно што је себично је неморално, а оно што је несебично је морално.“
Када говоримо о етици јоге, онда пре свега треба имати на уму практичну вредност те етике. Ако јаму и
нијаму прихватимо као етички темељ на којем се заснива целокупна грађевина јоге, онда њих треба
разумети као основна правила и обавезе којих се јогин треба придржавати како би постигао циљ.
Патањђалијев систем јоге уводи ова правила и обавезе како би успоставио неопходно стање свести за
даље напедовање у вежбама јоге. Другим речима, то су правила и (специфично јогијске) обавезе којима
се уклањају препреке и сметње на путу јоге. За приближавање јоге обичном човеку, најважније је
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

прихватити правила јаме. Према Јога сутрама, јама се дефинише као скуп општих правила исправног
понашања и обухвата (Patanjali’s Yoga Sutras, II:30):
 Ахимса – „уздржавање од насиља“;
 Сатја – „истинољубивост“;
 Астеја – „не-посезање-за-туђим-добром“;
 Брахмачарја – „контрола властите чулности“;
 Апариграха – „одрицање од поседовања (свега што није неопходно)“.
Јама су правила исправног понашања која тек са упражњавањем постају врлине. Тек са упражњавањем
свих ових пет правила заједно, синхронизовано, без ограничења, у свим условима, постиже се велики
завет – „махаврата“. С друге стране, јама и нијама нису саме по себи циљ. Оне су само прва два од осам
чланака или удова јоге.
Међутим, значај ових, наоко једноставних правила, није чисто теоријски нити је ограничен на
филозофију јоге. Врло брзо, јогин или онај који упражњава праксе јоге увиђа да му придржавање
одређених правила помаже. Уопште, озбиљно бављење јогом подразумева бављење сопственим
физичким телом (и другим телима – кошама) и умом. Напредовање у јоги није могуће или је битно
отежано ако вежбач није претходно етички утемељен. С друге стране, и сама пракса јоге морализује
човека. То је процес који се одвија континуирано, испољавајући се као све дубља и шира спознаја себе и
окружења.
Истинска етика је увек практична. Вежбач јоге врло брзо осећа благотворно дејство једноставних
правила јаме на сопствено здравље. Искуство је најбољи учитељ. Нису нам неопходне санкције. Но,
озбиљно придржавање ових правила је изузетно тешко. У свету у којем живимо, са свих страна вребају
искушења. Како се држати првог правила јаме – ненасиља, ако смо окружени, заправо запљуснути
насиљем, са свих страна? У томе је огромна „заслуга“ медија – радија, ТВ, интернета. Убиства, масовна
убиства, самоубиства, саобраћајни удеси, свађе, суђења, туче навијача, нереди на улицама градова,
демонстрације, ратови локалних размера, терористички напади, антитерористичке акције полиције,
државни удари и пучеви, атентати, разводи бракова, малолетничка деликвенција, све су то различити
видови насиља. Насилничко понашање је постало модел понашања савременог мушкарца и жене.
Етика јоге нам је данас потребнија него икада. Данас, када се садашње „глобално доба“ описује као доба
кризе, доба турбуленције и хаотично доба, када је промена нешто што је константа, неопходно нам је
смирење које пружа јога. Извор свих препрека и „зала“ за човека и људско друштво у целини је у
различитим манифестацијама, односно активностима духа (ћита), које се називају врти.
Патањђалијеве Јога сутре већ у другом стиху дају дефиницију јоге, која представља истински увид у
суштину и циљ јоге: „Yoga ścitta vrtti nirodha“, што се може превести као „јога је умирење активности
духа“.
Одрицање или невезаност је од посебног значаја. Оно је нарочито битно за данашњег човека. Но, ово
одрицање је врло често погрешно схватано. У јога филозофији невезаност се назива „ваирагја“. У
Маханараyана Упанишади је о томе речено следеће: „Нити ритуалима, нити породицом, ни богатством...
само одрицањем се стиче богатство.“ (Saraswati, 1989) Одрицање је пре свега унутрашњи, а не
спољашњи став. Тако човек може уживати у свим задовољствима, а да увек буде свестан и не подлегне
замкама које задовољства носе са собом. То је приступ који човеку омогућује да буде потпуно слободан,
слободан у својим активностима, изводећи активности и не подлежући њиховом утицају. Управо је на
томе акценат – на слободи од утицаја. Везаност води човека у зависност, а зависност носи страх – страх
од губитка неког задовољства.
Невезивање, насупрот томе, води у знање и мудрост. Свами Сатјананда Сарасвати то овако формулише:
„Невезаност је оно што трансформише живот. Ако неко учествује у животу, али са ставом невезаности,
онда његов живот добија нову димензију. Невезаност је оно чиме се може учествовати у свету, а не бити
ухваћен у мрежу заваравања и не изгубити се у догађајима. Из овога се рађа мудрост. Тек када неко
посмара свет са невезаношћу, може га разумети.“ И даље: „Циљ санјасе је унутрашња слобода,
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

ослобађање од свих менталних спутаности, тако да ум може да постане савршено огледало искуства.“
(Saraswati, 1989)
Патањђали у Јога сутрама (стих I, 33) прописује драгоцено упутство за практично деловање у сусрету
са људима који су у различитим емоционалним стањима:
„Разматрање остварења наклоности, самилости, среће и индиферентности у односу на лица која су
срећна, несрећна, добра и зла води смирењу духа.“ Када се ова сентенца анализира, може се добити
сажет водич за практичну емоционалну културу или практикум људских вредности, који нас води како
да се делотворно носимо са свакодневним догађајима (Gasparski, Ryan, 1996):

 Наклоношћу у сусрету са срећнима;

 Самилошћу (саучествовањем) у сусрету са несрећнима;
 Испољавањем среће и радости у сусрету са добрима;
 Задржавањем става индиферентности у сусрету са онима који су зли.

У контексту актуелизације јоге и њене имплементације у етику пословања и духовну економију која је
на помолу, а залажући се за неопходност ревитализације и рестаурације фундаменталних људских
вредности и поновног успостављања хуманизма на новим, истински људским основама, ми смо
установили нову теорију хуманизма, назвавши је „фундаментални хуманизам“. Доктрина
фундаменталног хуманизма заснива се на 10 основних принципа. Тешко је издвојити један од тих
принципа науштрб других, али са становишта теме значајно је навести последњих 6 принципа ( Radun,
2011):

- Прихватање свих других бића и ентитета, који чине природно окружење на планети Земљи, као и
шире, у свеукупном спознатом и неспознатом универзуму, и тежња за успостављањем и одржавањем
склада између човечанства и окружења.
- Борба за слободу сваког човека и свих људи у целини.
- Борба против сваке дискриминације и ограничења слободе човека и људи у целини, посебно
ограничења сујеверја, страха, верске догме, ропства, лицемерја и обмане, као и свих видова екстремизма,
који протежирају једну способност или склоност човека науштрб других.
- Неговање суштински људске етике и људских врлина, развој слободног и критичног духа, подстицање
креативности и изграђивање уравнотежене и складне личности.
- Стварање услова да институције и организације буду подређене људима и да буду у функцији људи, а
не обрнуто.
- Љубав и истинска вера у јединство, развој и просперитет сваког човека и човечанства у прошлости,
садашњости и будућности.
 
Закључак

У раду је указано да је глобална економска криза, која је уједно и општа друштвена криза, наметнула
нужност преиспитивања постојећег модела глобалне економије, и отворила питања усвајања новог
модела глобалне економије и друштвеног развоја у целини, који ће бити изграђен на основама нове
пословне етике и новог приступа према послу и животу уопште. У том контексту, анализирана су
достигнућа филозофије и праксе древне јоге и указано на неке могућности њихове имплементације у
будућем пословању, на путу ка остварењу парадигме духовне економије. Јога се актуелизује и
имплементира у етику пословања и духовну економију која је на помолу. Јога пружа простор за
ревитализацију и рестаурацију фундаменталних људских вредности и поновног успостављања
хуманизма на новим основама. Помоћу редовног извођења јога праксе, човек долази у склад са законима
природе и са окружењем. Усклађивањем човека и окружења помоћу упражњавања јоге, могуће је избећи
грешке и патњу или их свести на минимум. У области менаџмента се могу користити првенствено
етички аспекти јога филозофије и њен однос према људским вредностима. Осмишљавање нових
пословних концепата и тежња за успостављањем нове парадигме у циљу стварања духовне економије
отвара простор за примену концепта јоге.
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

Литература:

1. Barman, H.: Indian Ethos & Values in Modern Management, http://himadri.cmsdu.org/documents/IndianEthos.pdf

2. Bhagavad Gita, II, 48.
3. Corporate Social Responsibility,IFC-The World Bank, http://www.ifc.org/ifcext/economics.nsf/content/csr-intropage
4. European Commission, Corporate Social Responsibility, http://ec.europa.eu/enterprise/csr/index_en.htm
5. Evans, A., Jones, B., Stevens, D. (2010): Confronting the Long Crisis of Globalization – Risk, Resilience and International Order,
Report, Brookings/CIC, www.cic.nyu.edu/scarcity/docs/evans-globalization.pdf
6. Gilpin, A. (2000): Environmental Economics, a critical overview, John Wiley & Sons, Ltd.
7. IPCC (2007): Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment, Report
of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Solomon, S., D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor
and H.L. Miller (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp. Chapter 9,
Understanding and Attributing Climate Change,
http://ipcc-wg1.ucar.edu/wg1/Report/suppl/AR4WG1_Ch09-suppl.html (04.2008.)
8. Kuhn, T., S.(1970): The Structure of Scientific Revolutions, Second Edition, Enlarged, The University of Chicago Press, Chicago.
9. Mandelson, P. (2010): Is the Banking Crisis A Crisis For Globalization?, Forbes, sajt: www.forbes.com
10. Radun, V. (2011): Manifest fundamentalnog humanizma, Polja No. 468, http://polja.eunet.rs/polja468/468-11.pdf
11. Radun, V.: Globalna finansijska kriza: uzroci, dinamika, karakteristike, Megatrend Revija, May 2010.
12. Saraswati, Satyananda S. (1989): Sannyasa Tantra..
13. Vivekananda (1896): Karma Joga, http://www.sacred-texts.com/hin/kyog/kyog07.htm
14. UNEP (2009), http://www.unep.org , (accessed: 09.09.2009.)
15. Zohar, D., Marshall, I. (2004): Spiritual Capital: Wealth We Can Live by, Berrett-Koehler Publishers, San Francisco,.

Примљен: 21. август, 2011

Прихваћен: 26. септембар, 2011.