International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

СМИСАО, 2011, Год. 1 (1), 310-313 УДК: 615.851:71/72

© 2011 Међународно друштво за научна Прегледни рад
интердисциплинарна истраживања у области јоге

Животни простор као одраз сазревања практичара јоге

Александра Митић
Међународно друштво за научна интердисциплинарна
истраживања у области јоге, Београд, Србија

Апстракт: У раду се трагало за одговором да ли унутрашњи развој постигнут практиковањем јоге

утиче на креирање и успостављање спољашњег простора у којем обитавамо. Изучава се спољашњи
простор, његове законитости које произилазе из јога филозофског сагледавања постојања. Дисциплина
јоге успоставља унутрашњи ред тј. унутрашњу развојну архитектуру која по Патањђалију има осам
нивоа. Можемо закључити да је непросредно спољашње просторно уређење, углавном одраз у огледалу
унутрашњег (не)мира и (не)успостављене хармомичности.

Кључне речи: јога, света архитектура, енергија, уредност

 
Увод
 
Према старом и очуваном делу које говори о архитектури, De Architectura (Vitruvius), добра грађевина
треба да има лепоту, стабилност и корисност, па се архитектура често посматра као начин проналажења
одговарајућег склада између ове три карактеристике, а да ни једна не доминира.
Архитектура је мултидисцлиплинарна јер обједињује науку, уметност и филозофију. Говорећи о
приступу једног архитекта, често се говори о његовој „филозофији“.
 
Јога је дисциплина саморазвоја (Никић, 2010) тј. метод који на специфичан начин обједињује
филозофију и „архитектуру”. Симболичним сагледавањем, осмостепени пут јоге (аштанге) по
Патањђалију можемо сагледати као својеврсну статички дефинисану структуру која ће омогућавати
ослонац у путу саморазвоја на свим нивоима.

Јога архитектура
 
Јога је пут оплемењивања телесне, емоционалне, социјалне и духовне димензије бића. Оплемењивање
претпоставља преуређење перцепције усвајањем знања применом јога метода. Нова перцепција и
креирана животна филозофија пружа освешћење и јачање ослонца у себи, који пружа сигурност и
повећање степена самопоштовања (Никић, 2011). Унутрашњост се, стога, може сагледати као извориште
израњања лепоте до тада скривених потенцијала, та се потенцијали сагледавају као светлосне
фрекфенције унутрашњег храма изворишних енергија сопства.
 
У Индијској архитектури дом се зове манусхиалаја (manushyalaya) што у буквалном преводу значи
људски храм. Тако, дом није само сколониште где се спава и једе већ свето, духовно место.
 
Развој светих простора уочен је и код људи који данас практикују јогу. Можда је та потреба за
спољашњом хармонијом резултат унутрашњег склада. Примећено је да је простор у коме живе
инструктори јоге у далеко већој мери у хармонији и складу. Простор одише чистоћом и сваки предмет у
простору има смисао и намену. Практичари јоге увиђају да је пут ка нивоу самадхи (просветљење)
путовање ка сопственом језгру, тј. Суштини. То је путовање у којем релативно “ја” постаје свесно лепоте
и могућности апсолутног „ја”. Самадхи је тренутак самопрепознавања, спознаја јединства и хармоније


saskamitic@gmail.com
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

(Никић, 2011). Тај увид, по принципу одраза у огледалу, утиче да они у све већој мери доприносе складу
у свом спољашњем простору. Јога подиже ниво свесности практичарима. Они тада немају потребу за
хармонијом, већ су директно креатори склада (Никић, 2010). Саморазвој је процес.
 
Развојне димензије
 
Продубљивањем свог унутрашњег, психолошко-емоционалног света, развија се тенденција да се избаце
или поклоне све непотребне ствари, комади намештаја, одећа, а јавља се потреба за тачном
дефинисаношћу простора у коме живе, без пуно детаља, и жеља за хармонијом и крајњом
функционалношћу. За јога практичаре простор и време су важни. Повећавањем нивоа свесности време се
сагледава као континуитет САДА, јер прошлост настаје сада а и будућност креирамо сада. Простор је
место у којем се догађа трансформација, простор у којем пупољак постаје цвет. У простору у којем се
живи бира се погодно мирно и проветрено место на којем се изводи јога пракса (асане, пранајама,
банде, мудре, крије, дхарана, дхјана). Тиме се одређује свето место (место са исказаним значајем) у већ
светом простору домаћинства (Никић, 2010).
Окружени смо космичким простором прожетим временом и различитим видовима енергија. Јогин
препознаје унтрашњи простор, у којем су Патањђалијеве степенице грађевина која води саморазвоју, и
спољашњи простор, у којем се светлост освојене свесности одсликава стваралаштвом, одржавањем и
разградњом.
 
И у древној науци  Васту шастра (Мајан), ситему познатом под називом „света архитектура“,
унутрашњи простор се повезује са енергетским центрима (јога чакрама). Тако Васту препоручује да се
замисли у простору пуруша са ногама ка југо-западу, а главом ка северо-истоку. Југо-западна страна где
су ноге одговара муладара чакри и представља земаљски симбол и везу са земљом која треба да буде
стабилна, јака, добро укорењена. Свадистана чакра је повезана са доњим делом стомака, везана је за
принцип воде и све што је вазано њу. Манипура чакра је повезана са пупчаном регијом и везана је за
соларни плексус. Повезана је са средишњим делом храма који је увек отворен и празан, примајући
космичку енергију. Верује се да пуруша дише кроз овај део тела, односно да дом (стан, кућа, викендица)
добија енергују кроз ову тачку. У средшњем делу груди смештена је анахата чакра, повезана са
плућима и дисањем, али и са љубављу. Вишуда чакра је повезана са грленом регијом, одакле долази звук
и одјекује кроз простор. Аџна чакра је повезана са регијом између обрва и са акаша простором. На
североистичној страни, у пределу темена је сахасрара чакра, где треба да буде смештена соба за јога
праксу (асане, пранајама, дхарана, пратјахара, дхјана, крије, банде, мудре). Енергетски канал (сушумна
нади), а у васту под називом 'дандам' или кичма куће (пројектована у зависности од позиције предњих и
задњих улазних врата по правој линији), обезбеђује слободан проток пране (енергије) у све делове куће.
 
Света архитектура
 
Геометријски центар земљишта за изградњу објекта се посматра као центар нашег тела - пупак (регија
соларног плексуса). Североисточна страна земљишта симболично представља главу, а југозападна
представља базу, основу. Лева страна земљишта може да се посматра као пингала (енергетски
канал), лева страна тела, која је носилац соларне енергије, а десна страна је ида нади (енергетски канал)
нослилац месечеве енегрије. У центру земљишта је највећа концентрација енергије, као што је и код
човека соларни плексус. Стога се на том месту избегава било каква градња. Тај се део оставља отворен
за сажимање космичке енергије. Фаворизује се принцип да све што је тешко треба да се гради на
страни пингале, а све што је лако на страни иде.

Закључак
 
Овај рад је само једна карика у ланцу истраживања којим се истиче значај мудрости јога знања и
архитектуре. У „светој архитектури“ свих традиција, па и у новијој западној архитектури, пројектовање
обавезно укључује и нематеријалне потреба оних који ће у њима живети. Значај емоционалног
испуњења, могућност остваривања социјалних контакта, планирање простора за остваривање
International Scientific Yoga Journal: Sense | Међународни научни часопис о јоги: Смисао

психофизичке рекреације, духовне потребе атеиста, верника, естетске потребе, потребе за природом,
сада су легитимни захтеви који се постављају пред архитектом приликом пројектовања. Осим крова над
главом здравље захтева задовољавање и других горе наведених потреба које се не смеју изоставити.
Хиљадугодишња јога знања о постојању принципа: изградње, одржавања и разградње могу и данас бити
у свести архитеката приликом пројектовања. Одржавањем се боримо против ентропијских процеса,
обезбеђујући основ да оно што смо градили опстане што дуже у хармонији са човеком и природом. Јога
не познаје одвојеност. Oна нас и данас упућује на доживљај и разумевање јединства свега што постоји.
Храмови који су се градили стуктурном основом подсећају на јантре или мандрале, све време имајући у
виду енергетску димензију постојања и потребу да простор обезбеди њено несметано циркулисање
(кретање). Пројектовало се и градило по мери човека, ни једног тренутка не губећи из вида и његов
кључни однос са унивезумом и начелима његовог функционисања. Практиковањем јоге мења се угао
перцепције стварности па и односа према времену и непосредном простору у којем се обитава. Можемо
тај процес назвати оплемењивањем. Простор и време добијају нови смисао, па и значај за самог
појединца који у њему обитава. Стога, можемо потврдити да је животни простор одраз наше
унутрашњости и нивоа свесности из које сагледавамо стварност.

Литература:

1. Curtis, W.J.R. (1996): Modern Architecture since 1900. Phaidon Press.

2. Schimieke, M. (2002): The most powerful Vasati tools to balance spatial energies. EAVS.
3. Stapathi, G. (2005): Building Architecture of Stha-patya Veda. Dakshinaa Pub. House.
4. Nikić, P. (2010): Povezanost suštinskih i joga kompetencija. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa
Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd,
Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, str. 27-37.
атура се налази на страни 309.

Примљен: 17. август, 2011

Прихваћен: 23. септембар, 2011.