Professional Documents
Culture Documents
Lекторисана монографија ISPRAVLJENO
Lекторисана монографија ISPRAVLJENO
Ова димензија у додиру може даље бити разложена на три елемента: у којој
мери је неко у контакту са позитивним и негативним мислима, осећањима и
поступцима и у којој мери их може задржати у перспективи. Друга димензија селфа
јесте помирити се са сопственим позитивним и негативним странама и способност да
се оне интегришу зарад личне афирмације и оправдања. Трећа димензија селфа
конвергира ка сфери достигнућа и представља димензију у контроли. И она се даље
разлаже на три елемента: начин доношења одлука, начин поступања на основу одлука
и начин на који особа прати и контролише сопствене мисли, осећања и поступке,
„флексибилно одговарајући на промене реалности“ (Ishizuka, 1988, стр. 200).
Интимност је сфера позитивног менталног здравља која обухвата три
димензије: интелектуално-социјалну, емоционалну и физичко-сексуалну димензију.
Интелектуално-социјална сфера састоји се од прихватања сопственог партнера
онаквог какав јесте, способности да му се верује и зависи од партнера, као и жеље и
способности да се дозволи партнеру да зависи од нас. Емоционална димензија обухвата
емитовање и примање бриге, наклоности и љубави. И трећа, физичко-сексуална
димензија интимности, обухвата три елемента: меру у којој је појединац способан да
буде заједно са партнером, колико жели да додирне партнера (сензуалност), као и
способност појединца да доживи сексуално узбуђење.
Трећа сфера позитивног менталног здравља, према овом моделу, јесте
постигнуће. Ишизука је сматрао да продуктивне и креативне активности попут
каријере и посла представљају сублимисан (социјално прихватљив) начин задовољења
потребе за блискошћу са другима, „пошто изгледа да су све активности усмерене ка
постигнућу несумњиво осмишљене тако да се достигне прихватање, поштовање и
дивљење од стране других, путем сублимације и пожртвованости“ (Ishizuka, 1988, стр.
200). И сферу постигнућа Ишизука је поделио на три димензије: задатак, селф и
димензију интерперсоналних односа. Димензија прилагођавања задатку односи се на
то да у оквиру активности усмерених ка постигнућу особа може да правилно постави
Синдром менталног здравља приказан је као координатни систем на коме
апсцису представља континуум менталне болести (симптоми болести), а ординату
континуум менталног здравља (симптоми субјективног благостања) (Keyes & Lopez,
2002). Модел је представљен на Слици 2.
Слика 2. Модел менталног здравља као потпуног стања (на основу Keyes & Lopez, 2002)
где ознака (1-ф) означава једнофакторски модел, а ознака (2-ф) двофакторски модел. У
таблицама значајности χ2, добијена вредност 5,57 са једним степеном слободе значајна
је на нивоу 0,05.
Ради одабира погоднијег модела посматрали смо и добијени Акаикеов
информациони критеријум (Akaike`s information criterion – AIC). У једнофакторском
моделу вредност овог индекса износила је AIC = 30.55 док је у двофакторском моделу
AIC = 26,98. Сматра се да је бољи онај модел који има мању вредност Акаике индекса.
На основу ових анализа, можемо закључити да се вредност хи-квадрата
значајно смањује увођењем двофакторског модела, односно да двофакторски модел
више одговара подацима од једнофакторског. Ови резултати иду у прилог постављеној
хипотези да ментално здравље и ментална болест чине два различита, међуповезана
континуума.