Efekat tretmana vebi oblikovanja na decu ruralne i urbane sredine

UDK 796.1-053.5

EFEKAT TRETMANA VEBI OBLIKOVANJA NA DECU

RURALNE I URBANE SREDINE

Danica Pirl1, Dragan Marinkovi2, Slobodan Pavlovi3, Sandra Mianovi4

Univerzitet u Niu, Fakultet sporta i zikog vaspitanja, Ni, Srbija1
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i zikog vaspitanja, Novi Sad, Srbija2
Univerzitet u Kragujevcu, Uiteljski fakultet u Uicu, Uice, Srbija3
Univerzitet u Novom Sadu, Uiteljski fakultet u Somboru, Sombor, Srbija4

UVOD
Fiziko vaspitanje je sloen vaspitno-obrazovni proces, koji institucionalno poinje u predkolskim i traje sve do visokokolskih ustanova. Uspenost ovog procesa zavisi od kontinuiranog i
kvalitetnog rada, koji ima izmeu ostalog za cilj, podizanje nivoa motorikih sposobnosti. Jedino odgovarajui nivo motorikih sposobnosti omoguava uspeno uenje sloenih motorikih zadataka,
koji su deo integralnog razvoja deteta (Kukolj, 1997). Sa aspekta motorike neophodno je neprestano
raditi na razvoju motorikih sposobnosti, i to tako da se prirodni nivo motorikih sposobnosti pojedinca podie na vii nivo (Vinji, 2004). Jedan od osnovnih sredstava u nastavi ali sportskim programima jesu vebe oblikovanja koji kroz svoju strukturu zagrevaju, jaaju i isteu ovekov lokomotorni
aparat. Vebe oblikovanja predstavljaju u osnovi prirodne pokrete pojedinim delovima tela. Izvode
se u osnovnom ili izmenjenom mehanikom obliku, ali uvek sa posebnim ciljem. Ove vebe ne utiu
samo na izmenu telesne spoljanosti, ve i na poboljanje kvaliteta aparata za kretanje. Vebe oblikovanja imaju za cilj funkcionalno osposobljavanje lokomotornog sistema sa usmerenim uticajem
na telesne miie i zglobove. Pomou njih se razvija miina snaga i pokretljivost zglobova i otklanja
miina napetost. Uticaj vebi oblikovanja se moe kretati u tri pravca: jaanju, istezanju i labavljenju
miia. Vebe oblikovanja deluju na normalno funkcionisanje i zdravlje organizma u celini.
Veliki je broj okolnih inilaca kao to su socio-ekonomski status, kulturalni uticaj, ivotni stil,
zdravstveni status i drugi koji utiu direktno na nivo zike aktivnosti kod dece, a samim time vri se
i indirektan uticaj na motorike sposobnosti dece (Neves i saradnici, 2005; Matsudo i saradnici, 2006;
Humbert i saradnici, 2006; Heersink i Volpe, 2004). Porodica kao jedan od kljunih faktora u stvaranju svestrane linosti ali motorikog razvoja na poseban nain ima ulogu i u stvaranju motorikog
domena deteta (Mikalaki, Hoek-Momirovi, i Bala, 2006; Mikalaki, okorilo, i Panteli, 2006).
Razliitost uslova u kojima individua odrasta i razvija se, kao i uticaj tih uslova u odreenoj meri
podstie ili postavlja prepreku u podizanju stepena zike aktivnosti (Baquet, Twisk, Kemper, Van
Praagh, i Berthoin, 2006; Wedderkopp, Froberg, Hansen, i Andersen, 2004). Istraivanje koje je sprovedeno nad uenicima treeg i etvrtog razreda osnovnih kola u Berlinu (Pster i Reeg, 2006),
ukazuje da su motorike sposobnosti uslovljene socijalnim statusom i mestom boravka, ali ne treba
iskljuiti uticaj drugih faktora. Mati, Kulji i Maksimovi (2010) su dokazali da je zika aktivnost, a
samim tim i motorike sposobnosti detreminisane uticajem mesta boravka, naroito kod devojica.
Mati i Jaki (2007) su ustanovili da povoljna ivotna sredina pozitivno utie na ispoljavanje koordinacije, kao motorike sposobnosti kod devojica. Petri i Blaevi (2008) naglaavaju u svom
istraivanju da u samom nastavnom procesu oprema, rekviziti i materijalni uslovi ne moraju da budu
Zbornik radova

325

Danica Pirl, Dragan Marinkovi, Slobodan Pavlovi, Sandra Mianovi

presudan faktor u podizanju motorikog prostora kod dece. Takoe istiu da nastavnici i pedagozi
zikog vaspitanja moraju svojim stavom, znanjem i odnosom mnogo vie doprineti kvalitetu rada
i asa. Sagledavajui problem odnosa izmeu dece koja dolaze iz seoskih i gradskih sredina moe
se rei da su razliiti nalazi i nije u potpunosti jasan odnos po pitanju motorikog aspekta i razvoja,
i ne postoji konsenzus koja deca imaju bolje rezultate. Eiben i Mascie-Taylor (2004) su istraivajui
motorike sposobnosti Maarske dece gradskih i ruralnih sredina ustanovili da deca sa sela imaju
bolje motorike sposobnosti i manje su gojazna. Takoe seoska deca iskazivala su bolje motorike
performanse i prema drugim autorima koji su se bavili ovim prostorom u Hrvatskoj (Peji, Kati,
talec i Viski talec,1997; Badri i Petrai, 2007). Ozdirenc, zcan, Akin, i Gelecek (2005) i Tinazci i Emiroglu (2010) su ustanovili da 35% gradske i 30,6% seoske dece u Turskoj se ne bavi nikakvim
vidom zike aktivnosti, i da su gradska deca privrena provoenju slobodnog vremena pred televizorom pa se zakljuuje kako su deca koja ive u gradskim sredinama manje telesno aktivna i sklonija
prekomjernoj telesnoj teini i gojaznosti. Takva pojava negativno deluje i ima za posledicu smanjen
nivo motorikih sposobnosti kod dece iz gradskih sredina. Gadi i Vukovi (2012) su dokazali
da devojice ruralnih sredina imaju bolje rezultate na 10 od 18 testova motorikih sposobnosti u
odnosu na devojice iz grada. Svi podaci koji iskazuju bolje motorike sposobnosti seoske dece uglavnom se tumae veim nivoom aktivnosti na otvorenom prostoru kao i veim obimom kretanja.
Seoska imanja ponekad predstavljaju dobar poligon i prostor na kome deca pomaui u obavljanju
pojedinih aktivnosti, unapreuju i motoriki aspekt linosti.
Na drugoj strani postoje ozbiljni nalazi o tome da su deca iz gradskih sredina statistiki
znaajno bolja u sprovoenju motorikih aktivnosti. Mati (1980) je na vie od 500 uenika iz sela
i grada istraivao relacije i utvrdio da su gradska deca statistiki znaajno bolja u veini sprovedenih motorikih testova. Bala i Krsmanovi (1982) su na prostoru AP Vojvodine istraivali razlike u
antropometrijskim i motorikim sposobnostima izmeu dece sela i grada ali isto i prema polu ispitanika. Dobijeni su zakljuci koji ukazuju da su uenice iz grada pokazale znaajno bolje rezultate u
motorikim testovima a uenici iz sela su dominirali u pojedinim antropometrijskim merama i testu
za procenu mehanizma za regulaciju kretanja. Istraivanje koje je sprovedeno na uzorku od 240
uenika od prvog do etvrtog razreda osnovnih kola sela i grada na podruju Uica ukazuje da su se
u veini motorikih sposobnosti u svim analiziranim uzrastima deca iz grada odlikovala boljim rezultatima (Sredi, 2003). Neto novije istraivanje (Neljak, Novak i Podnar, 2011) na uzorku od 1066
uenica osmog razreda primenom 12 motorikih testova ukazuje na to da su devojice iz urbanih
sredina prokazali bolju motoriku osnovu.
Sagledavajui zakljuke, veina ovih radova osnovu za takve rezultate pronalazi u tome da
gradska deca imaju vie prilika i mogunosti da se na usmereni i sistematian nain ukljuuju u
razliite sportske organizacije i na takav nain podiu nivo motorikih sposobnosti. Sa obzirom na
okolnosti koje su postavljene u nainu ivota, demografskim kretanjima i generalnim stavom socijalne sredine, a prema ranijim istraivanjima pretpostavlja se da e se ovim istraivanjem pokazati
znaajno bolja motorika manifestacija dece iz gradskih sredina.
Cilj ovog istraivanja jeste da se utvrdi da li postoji efekat tretmana primene intenzivnijih
vebi oblikovanja kod dece mlaeg kolskog uzrasta i kod koje dece je taj efekat znaajniji u odnosu
na mesto boravka.

METOD
Istraivanjem je obuhvaeno 158 dece, uzrasta od 9 i 10 godina koja su pohaala osnovne
kole na podruju Vojvodine. Ispitanici su podeljeni prema kriterijumu pripadnosti seoskoj ili gradskoj sredini i na osnovu toga su napravljene dve podjednake grupe prema broju.
Tretman prema grupama je bio simetrian sa naglaenim vebama oblikovanja u pripremnom
delu asa kako bi se nivo motorikih sposobnosti unapredio i kako bi se dalo na znaaju vebama oblikovanja. Na taj nain poveao se intenzitet primene ovih vebi kako bi se njihovi efekti mogli uporediti. Tretman na obe grupe je trajao tri meseca nakon ega je vreno testiranje i dijagnostikovanje
nivoa motorikih sposobnosti.

326

Conference Proceedings

Efekat tretmana vebi oblikovanja na decu ruralne i urbane sredine

U ovom istraivanju uzorak mernih instrumenata inili su razliiti testovi za procenu motorikih sposobnosti dece ali i pojedini antropoloki pokazatelji rasta i razvoja.
Prema tome za utvrivanje antropolokog statusa primenjeno je merenje koje je sprovedeno
prema IBP (Internacionalnom Biolokom Programu).
1. Telesna visina (mm), za procenu dimenzionalnosti skeleta - visina
2. Telesna teina (0,1 kg), za procenu voluminoznosti tela teina
Motoriko testiranje sprovodilo se prema postupku koji su ranije primenjivali razliiti autori
na slinom uzorku ispitanika i koji je podrazumevao motorike instrumente prilagoene uzrastu
odnosno modikovane za decu (Bala, 1996, 1999).
1. Test pretklon u sedu raznono (cm), za gipkost;
2. Test skok udalj iz mesta (cm), za procenu koordinacije tela i reorganizacije stereotipa
kretanja;
3. Test podizanje trupa (frek.), za repetitivnu snagu trupa;
4. Test izdraj u zgibu (0,1s), za statiku snagu ruku i ramenog pojasa ;
5. Test tranje 20m (0,1s), za procenu koordinacije tela i reorganizacije stereotipa kretanja
Statistika procedura je podrazumevala primenu T-testa uparenih uzoraka (ponovljenih merenja) za celokupan uzorak ispitanika ali i zasebno prema mestu prebivalita. Na taj nain se utvrdio
efekat tretmana intenzivnih vebi oblikovanja kao i koji subuzorak naspram mesta prebivalita je bio
bolji u samom tretmanu (nivo statistike znaajnosti iznosio je p0,05).Za sve analize koje su izvrene u ovom istraivanju koristio se statistiki paket SPSS 20.0.

REZULTATI
Eksperimentalno istraivanje koje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi efekat specinog tretmana na decu mlaeg kolskog uzrasta u selo i gradu. Rezultati pokazuju dve tabele koje nas umeravaju na podatke o tome kakvi su efekti na celokupnom uzorku ispitanika kao i zasebno prema mestu
stanovanja.
Tabela 1. Rezultati uparenih uzoraka na celokupnom uzorku ispitanika
N

AS

SD

Inicijalno

158

40.5823

6.24267

Finalno

158

43.19

6.490

Inicijalno

158

122.7342

27.81614

Finalno

158

125.72

28.049

Podizanje
trupa

Inicijalno

158

21.2848

10.89094

Finalno

158

23.87

11.398

Izdraj u
zgibu

Inicijalno

158

224.1519

250.22334

Finalno

158

227.39

250.576

Inicijalno

158

52.9430

8.54307

Finalno

158

50.72

7.612

Pretklon

Skok u dalj

Tranje 20m

-23.263

.000

-29.999

.000

-19.701

.000

-21.361

.000

5.787

.000

Legenda: N broj ispitanika AS-aritmetika sredina; SD-standardna devijacija; t-vrednost t testa;

p-znaajnost efekta tretmana.
Zbornik radova

327

Danica Pirl, Dragan Marinkovi, Slobodan Pavlovi, Sandra Mianovi

U tabeli 1 se mogu uvideti podaci vezani za efekte tretmana primene intenzivnih vebi oblikovanja na celokupnom uzorku. Uvia se da je ostvaren statistiki znaajan napredak u svim motorikim sposobnostima koje su uzete u razmatranje istraivanjem. injenica je takoe da su najbolji
efekti ostvareni u tri motorika prostora-gipkost, eksplozivna snaga nogu, i statika snaga ruku i
ramenog pojasa. Aritmetika sredina i njene vrednosti jasno prikazuju koliko su deca napredovala
primenom tretmana i da je razlika izmeu inicijalnog i nalnog merenja velika
Tabela 2. Rezultati uparenih uzoraka na dva subuzorka
Grad

Inicijalno

AS

79

41.2

Pretklon
Finalno

79

44.2

Inicijalno

79

129.4

Skok u dalj

-17.99

.000

79

132.8

Podizanje Inicijalno
trupa
Finalno

79

22.7

79

26.1

Izdraj u
zgibu

Inicijalno

79

256.7

Finalno

79

260.9

Tranje
20m

Inicijalno

79

52.5

-17.80

.000

.000

-15.65

.000

-9.27

.000

-9.41

.000

12.48

.000

118.6
19.8
.000
21.5
191.5
.000
193.8
53.2
3.90

49.6

115.9

-27.37

79

42.1

-41.23

Finalno

AS
39.9

-36.42
Finalno

Selo

.000
51.7

Legenda: N broj ispitanika; AS-aritmetika sredina; t-vrednost t testa; p-znaajnost efekta

tretmana
Kako se istraivanje bavilo i efektima u odnosu na to da li su deca iz ruralne ili urbane sredine,
efekte tretmana sagledavamo u tabeli 2. Jasno se uvia da jeostvaren statistiki znaajan napredak u
svim motorikim varijablama u obe grupe ispitanika. Takav rezultat proizilazi iz injenice da su i na
celokupnom uzorku vrednosti bile takve. Meutim, kako bi ipak utvrdili neke odnose, uoavamo da
su vrednosti t-testa znaajno vee kod dece iz urbane sredine. Takve vrednosti nedvosmisleno pokazuju da su gradska deca imala bolje efekte tretmana i da je njihov napredak znaajno bolji od dece
iz ruralne sredine. Uoavamo i same razlike u aritmetikim sredinama izmeu inicijalnog i nalnog
merenja kod obe grupe ispitanika.

DISKUSIJA
Istraivanje koje je realizovano sprovedeno je sa ciljem da se utvrdi efekat tretmana intenzivnih vebi oblikovanja kod dece mlaeg kolskog uzrasta kao i odnose u tim efektima kada se sagledava to da li nastavu pohaaju u selu ili gradu. Na osnovu sprovedenog istraivanje moe se zakljuiti
da su na generalnom nivou sva deca ostvarila statistiki znaajan napredak kao rezultat tretmana.
Sve merene motorike manifestacije su se znaajno unapredile i pokazale se kao bolje nakon eksperimentalnog tretmana.
Razdavanjem celokupnog uzorka na subuzorke prema mestu boravka, utvruju se slini efekti.
Deca iz ruralnih i gradskih sredina zasebno su pokazali veliki i statistiki napredak u svim istraivanim motorikim aktivnostima. Meutim ono to je evidentno jeste injenica da su gradska deca
imale mnogo vee efekte i njihov napredak je izrazito vidljiv. To ne umanjuje nivo motorikih spo-

328

Conference Proceedings

Efekat tretmana vebi oblikovanja na decu ruralne i urbane sredine

sobnosti na kraju tretmana kod seoske dece, ve samo ukazuje na injenicu da kod gradske dece postoje odreeni faktori koji su uticali na to da tretman mnogo vie doprinese razvoju motorikih sposobnosti. Razloge za takve odnose izmeu gradske i seoske dece u napretku kroz tretman moemo
sagledavati iz vie uglova. Ipak, ono to jednu decu odvaja od druge jeste prevashodno njihov nain
ivota i uticaj sredine. Prethodnaistraivanja ukazuju na razliite odnose.Ono to je karakteristino
to je da se ne moe nai jedinstven stav i gledite povodom razlika izmeu gradske i seoske dece u
pogledu motorikih sposobnosti. Trend promena u ovom odnosu je delom posledica demografskih
kretanja pogotovo na prostorima bivih republika SFRJ. Iako su nekada deca sa sela bila bolje i znaajnije motoriki sposobna, dananja slika je daleko drugaija i moe se osetiti promena u sociodruvenim aspektima koja zahvata i podruje zikog odgoja i vaspitanja dece.
Postoji manji broj istraivanja koja su se bavila uticajima rezidencijalnog statusa na motorike sposobnosti uenika, iako su motorike sposobnosti jedne od najeih oblasti prouavanja u
zikom vaspitanju. Upravo drutveni standardi, mesto i uloga zikog vaspitanja u njoj, kao i socijalni status roditelja i uenika, predstavljaju samo neke inioce socijalne sredine koji mogu svojim
posrednim delovanjem uticati na razvoj motorikih sposobnosti populacije te sredine i na stepen
angaovanja u odreenim sportskim aktivnostima. Deca iz gradskih sredina imaju vee mogunosti
za bavljenjem razliitim zikim aktivnostima, za razliku od dece koja ive u selima. Razlog tome
je to postoje vie organizovanih programa za bavljenjem aktivnostima i sportom, kao i vie pristupanih ustanova koja omoguavaju takvu vrstu realizaciju rada. U selima, rad uitelja u realizaciji
asa zikog vaspitanja ne razlikuje se od rada uitelja koji rade u gradovima, iako uglavnom uitelji
i uenici iz grada imaju bolje opremljene prostorije za rad. Takoe, rezultati nekih ranijih istraivanja ukazuju da upravo socio-ekonomski status ispitanika utie na nivo motorikih sposobnosti,
a to se povezuje sa boljim mogunostima za bavljenjem razliitim aktivnostima, naroito u veim
sredinama. Tako Gai (2012) ispituje motorike sposobnosti uenika urbane i ruralne sredine, na
uzorku od 210 uenika. Rezultati kanonikediskriminativne analize motorikih sposobnosti uenika pokazuje znaajne razlike u motorikim sposobnostima izmeu uenika iz razliitih sredina.
Deaci iz urbane sredine imaju bolje rezultate u veini testova, ali ta razlika nije apsolutna. Eiben
i Mascie-Taylor (2004) su prema dobijenim rezultatima istraivanja utvrdili neproporciju izmeu
dece iz seoske i dece iz gradske sredine. Deaci i devojice iz urbane sredine su imali bolje motorike
sposobnosti i bolji motoriki status. Takvi rezultati su opravdani veim telesnim karakteristikama.
McMurray, Harrell, Bangdiwala i Deng, (1999) svojim opirnim istraivanjem u SAD ukazuju da su
deca iz urbane sredine motoriki sposobnija i kao jedan od razloga za takvo dobije rezultate navode
i vei broj mogunosti koje se deci pruaju u pravcu bavljenja sportom.
Sa druge strane postoji i odreeni broj istraivanja koja su dobila rezultate koji ukazuju na
znaajnu motoriku nadmo dece iz ruralnih krajeva. Tako istraivanje koje je sprovedeno (Cetini,
Petri i Samardija, 2011) na uzorku 400 uenika mlaeg kolskog uzrasta (200 devojica i 200 deaka) u kolama u Hrvatskoj, utvrivalo je razlike u motorikim sposobnostima i motorikim dostignuima izmeu dece koja ive u urbanim i ruralnim sredinama. Rezultati su pokazali da deca iz ruralnih sredina postiu bolje rezultate u motorikim sposobnostima i motorikim dostignuima, gde
se pretpostavlja da razlog lei u injenici da deca ruralnih sredina imaju bolje mogunosti za igru na
otvorenom, a samim tim su i vie telesno aktivna. Grupa turskih naunika (Tinazci i Emiroglu, 2010)
bavila su se ispitivanjem razlike u zikim sposobnostima uenika mlaeg kolskog uzrasta iz urbane
i ruralne sredine. Na osnovu primenjenih osam testova (sedam motorikih i jedan kardiovaskularni),
rezultati istraivanja pokazuju da uenici ruralne sredine imaju bolje rezultate. Uenici ruralnih sredina postigli su bolje rezultate u proseku od uenika iz urbanih sredina i prema istraivanju Petria
(2009). Gai i Vukovi (2012) su na uzorku od 188 uenica osnovne kole iz urbanih i ruralnih
sredina pokazali da postoje znaajne razlike u motorikim sposobnostima ispitanika, gde su devojice iz ruralne sredine imale bolje rezultate u veini realizovanih testova, ali ta veina nije apsolutna.
Iz do sada navedenih istraivanja jasno je da ne postoji konsenzus o tome u kojoj su sredini
deca bolje motoriki potkovana. Stoga zakljuujemo da je jako bitno decu inicirati da se ziki angauju, i omoguiti im to vie podsticaja sa raznih strana (roditelji, kola, sredina, uzori, drugovi,
komije, poznati sportisti itd.). Moglo bi se rei da bi rei da ovi inioci u razliitim sredinama preZbornik radova

329

Danica Pirl, Dragan Marinkovi, Slobodan Pavlovi, Sandra Mianovi

uzimaju razliite odgovornosti u stvaranju povoljnih okolnosti za motoriki razvoj, i podsticanje

dece na ziku aktivnost (Baquet i saradnici, 2006; Wedderkopp i saradnici, 2004). Upravo iz jaine
pojedinih inilaca proizilazi i razlika izmeu dece istoga uzrasta u selu i gradu. Osnovna dva faktora
koja se mogu postaviti kao pretpostavka za javljanje razlike izmeu dece iz razliitih sredina, kako je
ovo istraivanje utvrdilo, su uticaj sredine i porodice.
Sredina, drutveni standard, kulturni nivo sredine, mesto i uloga zikog vaspitanja u njoj,
samo su neki inioci socijalne sredine, koji mogu svojim posrednim delovanjem, usmereno delovati
na razvoj motorikih sposobnosti njenih lanova. Uticaj sredinskih faktora na participiranje dece u
zikoj aktivnosti moe biti jako izraen. Takvo stanovite potvruju istraivanja koje su se bavila
faktorima uticaja na uestvovanje dece u zikoj aktivnosti u odnosu na slabiji i bolji socio-ekonomski status sredine, odnosno da li se ono odvija u gradu ili selu (Neves i saradnici, 2005; Matsudo i
saradnici, 2006; Humbert i saradnici, 2006; Heersink i Volpe, 2004). Svaka sredina prua razliite
uslove, a od pojedinca zavisi koliko e biti angaovan u onome u emu ona omoguava i prua.
Drutveno-kulturno-tradicionalne podloge ustanovljene u ruralnim i urbanim sredinama na
poseban nain upuuju na nivo zikog vaspitanja. Tako porodica kao stub i osnova drutva i igra
veoma vanu ulogu u formiranju motorikog prostora deteta (Davison, Cutting i Birch, 2003; Doupona, 2001; Sallis, Prochaska i Taylor, 2000; Trost i saradnici, 2003) a upravo je porodica ona koja je
razliita u veim i manjim sredinama.

ZAKLJUAK
Vebe oblikovanja kao jedan od sredstava u nastavi i sportskim programima svojom primenom mogu znaajno unaprediti motorike dimenzije kod dece mlaeg kolskog uzrasta na svim
nivoima. Ipak, evidentno je da su deca iz gradskih sredina mnogo bolje reagovala na primenjen tretman. Stoga, neophodno je tragati za razlogom i reenjem koje e u buduim tretmanskim programima ostvaritijednak uticaj i na decu iz ruralnih sredina. Da li e taj tretman podrazumevati neke druge
nastavne metode ili razliite intenzitete, ostavlja se autorima buduih istraivanja. Evidentno je da
uticaj sredine i porodice, kao dva veoma jaka faktora rasta i razvoja, ima u odreenoj meri osnovu za
dobijanje rezultata ovoga istraivanja. Razlike u mnogim socio-ekonomsko-kulturalnim aspektima
postavljaju se kao osnova za razlike i u motorikom, zikom pa i u krajnjoj liniji ziolokom razvoju
dece mlaeg kolskog uzrasta. Istraivanjem je takoe utvren neosporivo bolja motorika dimenzija kod dece iz grada to nas stavlja pred zakljuak da je gradska sredina i porodica bolja za motorika
i sportska dostignua dece. Ipak sa druge strane ne sme se izgubiti iz konotacije upravo ta promena
socijalnih karakteristika veih i manjih sredina koja nam ne dozvoljava da usmereno i jednolino
gledamo na reenje ovoga problema.
Individualizacija programa sa naglaskom razvoja motorikih sposobnosti u onoj meri u kojoj
je neophodno, a pri tome uzimajui u obzir drutveno-socijalne aspekte sredine, moe biti put ka ekasnijem sprovoenju nastave zikog vaspitanja. Samo pravilnim delovanjem na motoriki razvoj
u svim delovima asa, unapreuje se i zdravstveno stanje dece, podstie se svestrani i skladan razvoj
linosti a to je bez sumnje zadatak svih nas koji radimo sa decom.

330

Conference Proceedings

Efekat tretmana vebi oblikovanja na decu ruralne i urbane sredine

LITERATURA
1. Badri, M., i Petrai, T. (2007). Razlike u antropometrijskim obiljejima i motorikim sposobnostima uenika urbanih i ruralnih sredina. U G. Bala (ur.), Antropoloki status i zika aktivnost dece, omladine i odraslih. Novi Sad: Fakultet sporta i zikog vaspitanja. 2007:107-113.
2. Bala, G. (1996). Sportska kolica: Razvoj motorikog ponaanja dece. Novi Sad: Kinesis.
3. Bala, G. (1999). Some problemsandsuggestions in measuring motor behavior of pre-schoolchildren. KinesiologiaSlovenica, 5(1-2), 5-10.
4. Bala, G., i Krsmanovi, B. (1982) Diskriminativna analiza nekih antropometrijskih i motorikih
dimenzija uenika i uenica gradskih i seoskih kola u SAP Vojvodini. Fizika kultura, Beograd,
br. 2
5. Baquet, G., Twisk, J., W., Kemper, H. C., Van Praagh, E., &Berthoin, S. (2006). Longitudinalfollow-up of tnessduringchildhood: interactionwithphysicalactivity. Am J Hum Biol, 18(1), 51-8.
6. Davison, K. K., Cutting, T. M., &Birch, L. L. (2003). Parents activity-relatedparentingpracticespredictgirls physicalactivity. Medicine &Science in Sports&Exercise, 35(9), 15891595.
7. Doupona, M. (2001). Inuence of some aspects of parentalsocio-economic status on the attitudetowardssports. Kineziologija, 33(1), 94-104.
8. Eiben O. G., &Mascie-Taylor C. G. N. (2004). Childrensgrowthandsocioeconomic status in Hungary. Economicsand Human Biology, 2, 295-320.
9. Gadi, A., i Vukovi, I. (2012). Motorike sposobnosti uenica osnovne kole urbane i ruralne
sredine. Glasnik Antropolokog drutva Srbije, 47, 131-138.
10. Heersink, J. L., &Volpe, S. L. (2004). Assessment of PhysicalActivity in Children of Low-Income
Status in WesternMassachusetts. Medicine &Science in Sports&Exercise, 36(5)
11. Humbert, M. L., Chad, K. E., Spink, K. S., Muhajarine, N., Anderson, K. D., Bruner, M. W., Girolami, T. M., Odnokon, P., &Gryba, C. R. (2006). Factorsthat inuence physicalactivityparticipationamonghigh -andlow- SESyouth. Qualitativehealthresearch, 16 (4), 467-483.
12. Kukolj, M., Arunovi, D., i Bokan, B. (1997). Motorike osobine uenika mlaeg kolskog uzrastau funkciji sagledavanja senzitivnih perioda motorikog razvoja. Letnja kola pedagoga
zike kulture 97, Zbornik radova.
13. Mati, R., i Jaki, D. (2007). Socio-ekonomske karakteristike i motoriko ponaanje devojica
mlaeg kolskog uzrasta. U Antropoloki status i zika aktivnost dece, omladine i odraslih, Gustav Bala (Ur.), 213-21. Novi Sad: Fakultet sporta i zikog vaspitanja.
14. Mati, R., Kulji, R., i Maksimovi, N. (2010). Motoriko ponaanje i socijalno-ekonomsko
okruenje. Teme, 4, 1247-1260.
15. Matsudo, V. K., Andrade, E. L., Matsudo, S. M., Araujo, T. L., Guedes, J. S., Andrade, D. R.,
&Oliveira, L. C. (2006). Changes in Levels of PhysicalActivityAccording to Socio-EconomicLevel, AfterFiveYears of anIntervention Program. Medicine &Science in Sports&Exercise. 38(5), 369.
16. McMurray, R. G., Harrell, J. S., Bangdiwala, S. I., &Deng S. (1999). Cardiovasculardiseaseriskfactorsandobesity of ruraland urban elementaryschoolchildren. J RuralHealth, 15(4), 365-74.
17. Mikalaki, M., okorilo, N. i Panteli, S. (2006). Povezanost zike aktivnosti djeaka i njihovih
roditelja sa odnosom roditelja prema zikoj aktivnosti. U Bala, G. (ur.), Antropoloki status i
zika aktivnost dece i omladine (265-269). Novi Sad: Fakultet sporta i zikog vaspitanja.
18. Mikalaki, M., Hoek-Momirovi, A., i Bala, G. (2006). Povezanost socijalnog statusa roditelja
sa zikom aktivnou uenica osnovnih kola. U Bala, G. (ur.), Antropoloki status i zika aktivnost dece i omladine (249-256). Novi Sad: Fakultet sporta i zikog vaspitanja.
19. Miti, D. P. (1980). Fiziki razvitak i motorike sposobnosti uenika 15.godita grada i sela, kao
osnov za programiranje nastave zikog vaspitanja. Magistarski rad, Beograd: Fakultet za ziko
vaspitanje.
Zbornik radova

331