Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац

Одсек медицинских студија Ћуприја

Хирургија

Семинарски рад

ХЕРНИЈЕ ТРБУШНОГ ЗИДА

Професор: Студент:

Х Х

Ћуприја, 2024. година

 Садржај
Увод...............................................................................................................................1

1. Етиологија и епидемиологија...........................................................................2

2. Подела хернијација трбушног зида..................................................................3

Ингвинална кила......................................................................................................3

Феморална кила.......................................................................................................3

Умбиликална кила...................................................................................................3

Епигастрична кила...................................................................................................3

Инцизионална кила..................................................................................................4

Парастомална кила..................................................................................................4

Комликације хернија трбушног зида.................................................................4

3. Лечење и превенција хернија...........................................................................6

Закључак.......................................................................................................................7

Литература....................................................................................................................8
 Увод

Херније трбушног зида, познате и као киле, представљају избацивање односно

избочење органа или ткива кроз слабост или отвор у трбушном зиду. Ово се догађа
када се мишићи или ткива која обично задржавају органе у трбушној шупљини ослабе
или отворе. Киле могу настати из различитих разлога, укључујући: Слабост мишића,
породичну историју и прекомерну телесну тежину.

Кила се састоји од ткања која обично формирају трбушни зид, укључујући

мишиће, тетиве и мембране. Када дође до киле, ова ткања се растегну и пропусти
одређене делове органа кроз нормално затворене отворе или слабе тачке у трбушном
зиду. Свака кила се састоји од килног отвора, килне кесе и садржаја килне кесе.
Киле трбушног зида могу бити ингвинална, феморална, умбиликална, епигастрична,
инцизиона и парастомална.

Симптоми хернијација трбушног зида се јављају у виду избочења, отеклина,

бола, опстипације и проблема приликом дефекације, мучнине, горчине у устима.

Дијагноза киле се обично врши од стране лекара путем физикалног прегледа и

може захтевати додатне тестове као што су ултразвук или КТ за потврду.

Лечење киле често укључује хируршку интервенцију да би се поправио слаби

део трбушног зида и спречио да органи излазе кроз килу.

Слика 1. Приказ кила

Извор https://odobasic.com/wp-content/uploads/2017/08/kile-1.jpg

3
 1. Етиологија и епидемиологија

Кила трбушног зида представља важан медицински проблем који се јавља када
се ткива или органи протуре кроз слабости или отворе у трбушном зиду. Етиологија
овог стања може бити вишеструка и обухвата различите факторе који доприносе
њеном настанку. Један од најважнијих фактора је генетска предиспозиција.
Истраживања су показала да постоји породична склоност ка развоју киле, што укаже
на улогу генетике у њеној етиологији. Осим тога, старосна доб и мушки пол такође су
показани као ризични фактори за појаву киле.

Други значајан фактор је повећани абдоминални притисак. Стални напони на

трбушни зид, као што су тешки физички рад, тешка физичка активност или чак
хронични кашаљ, могу ослабити мишиће трбушног зида и допринети развоју киле.
Поред тога, тежина такође може бити фактор ризика, јер прекомерна тежина ствара
већи притисак на трбушни зид.

Учесталост киле трбушног зида варира широм света, али студије показују да је
учесталост отприлике 2-3% у општој популацији. Мушкарци су склонији да развију
килу трбушног зида него жене, при чему су студије показале да је та учесталост
између 4% и 10% код мушкараца, док је код жена око 2%. Ово може бити због разлика
у физиолошким карактеристикама, али исто тако и због различитих животних стилова
и ризичних активности.

Епидемиологија киле трбушног зида обухвата различите факторе, укључујући

демографске, социоекономске и биолошке аспекте. Напредак у медицини и
технологији доприноси бољем откривању и лечењу киле, што може утицати на њену
прецизнију регистрацију и учесталост. Додатно, студије о стиловима живота и диети
могу пружити важне увиде у разумевање фактора који доприносе килама трбушног
зида и могу помоћи у развоју превентивних стратегија.

Укратко, етиологија киле трбушног зида је комплексна и обухвата различите

генетске, околинске и биолошке факторе.

4
 2. Подела хернијација трбушног зида

Описане киле представљају различите клиничке ентитете са специфичним

механизмом настанка и потенцијалним компликацијама. Разумевање њихових
карактеристика је од суштинског значаја за правилну дијагнозу и правовремено
лечење.

Ингвинална кила
Ингвинална кила је најчешћа врста киле у хуманој медицини и јавља се када се
ткива или органи протуре кроз слабости у ингвиналном каналу, који се налази у
пределу ингвиналне области, најчешће на страници стомака. Етиологија ингвиналне
киле укључује факторе као што су повећани абдоминални притисак, слабости у
ингвиналном зиду или урођене аномалије. Садржај килне кесе у случају ингвиналне
киле обично укључује органе као што су црева или масни ткива.

Феморална кила
Феморална кила је ретка врста киле у хуманој медицини и јавља се када се
ткива или органи протуре кроз феморални канал, који се налази испод ингвиналног
канала. Ово је ретка врста киле и обично се јавља код старијих особа, често жена.
Етиологија феморалне киле може бити повезана са структурним аномалијама или
повећаним притиском у абдоминалној шупљини. Садржај килне кесе у феморалној
кили обично укључује црева.

Умбиликална кила
Умбиликална кила је најчешћа кила код новорођенчади и младе деце, али може
се јавити и код одраслих особа. Она се јавља када се ткива или органи протуре кроз
слабост или отвор у умбиликалном региону. Етиологија умбиликалне киле може бити
повезана са слабошћу мишића или отвора у овој области. Садржај килне кесе у
умбиликалној кили обично су масна ткива или део црева.

Епигастрична кила
Епигастрична кила се јавља у епигастријалном региону, што је област између
грудне кости и пупка. Ово је ретка врста киле која се обично јавља као резултат

5
слабости у мишићима или ткивима у овој области. Садржај килне кесе у епигастричној
кили може укључивати масно ткиво или део црева.

Инцизионална кила
Инцизионална кила је кила која се јавља као компликација након претходне
хируршке операције у трбушном региону. Она настаје када се ткива или органи
протуре кроз слабост или отвор у трбушном зиду на месту претходне инцизије.
Садржај килне кесе у овом случају може бити различит и зависи од локације и типа
операције.

Парастомална кила
Парастомална кила је кила која се развија около стомачне стома. Она настаје
када се ткива или органи протуре кроз слабост или отвор у трбушном зиду у близини
стомачног стома, који је креиран хируршком процедуром. Садржај килне кесе у
парастомалној кили може укључивати масно ткиво или црева.

Комликације хернија трбушног зида

Компликације киле трбушног зида представљају важан аспект овог
здравственог стања који може имати значајне последице на здравље пацијента. Киле су
појава у којој се органи или ткива протуре кроз слабости у трбушном зиду, а када дође
до компликација, могући су различити проблеми који захтевају хируршку
интервенцију и лечење.

Једна од најчешћих компликација киле трбушног зида је инкапсулација. Ова

компликација настаје када се орган или ткиво које је изашло кроз килу умота у околно
ткиво, стварајући отпор уклањању и погоршавајући стање киле. Овај процес може
изазвати бол и инфламацију, а у тежим случајевима може довести до тоталног
заустављања циркулације у протуреним органима.

Још једна значајна компликација је инкарцерација. У овом случају, протурени

органи или ткива остају заглављени у килној кеси, што може довести до ограничене
циркулације крви. Ово може представљати хитно стање и захтева медицинску

6
интервенцију у најкраћем могућем року да би се избегле озбиљне компликације као
што су ткивна некроза и перфорација.

Перфорација киле је још једна сериозна компликација која може настати као
резултат интензивног притиска на протурене органе или ткива. У овом случају, зид
киле може пукнути, омогућавајући садржају килне кесе да изађе у околност, што може
довести до перитонитиса, инфекције и других озбиљних здравствених проблема.

Поред тога, компликације киле могу укључивати и бол, отекнуће или

непријатности у абдоминалном региону. Ови симптоми могу бити присутни као
последица притиска који изазива кила на околне структуре.

Важно је нагласити да се лечење компликација киле трбушног зида обично

своди на хируршку интервенцију, у којој се организам враћа у нормалан положај и
репарирају слабости у трбушном зиду. Рано откривање и лечење киле и њених
компликација од изузетног је значаја за спречавање озбиљних здравствених проблема
и боље исходе за пацијента.

Компликације киле трбушног зида могу имати озбиљне последице на здравље

пацијента и захтевају брзу и адекватну медицинску интервенцију. Разумевање ових
компликација и њихових потенцијалних последицаја од суштинског је значаја за
здравствене раднике и пацијенте.

7
 3. Лечење и превенција хернија

Лечење и превенција хернија трбушног зида представљају важан аспект

управљања овим здравственим проблемом. Херније трбушног зида могу представљати
значајано оптерећење за пацијента, али постоје различите стратегије за лечење и мере
које се могу применити у циљу спречавања њиховог настанка.

Када је реч о лечењу хернија трбушног зида, хируршка интервенција је

најчешћи приступ. Циљ хируршког лечења је репарација слабости у трбушном зиду и
враћање протурених органа у њихов нормалан положај. Постоје различите технике
хируршког репарације, укључујући примену мрежица или употребу аутологних ткива,
а избор методе зависи од величине, локације и типа херније. Хируршка интервенција је
обично ефикасна у уклањању хернијалног дефекта и смањењу ризика од повратка
херније.

Поред хируршког лечења, постоје и нехируршке мере које могу бити корисне у
менаџменту хернија трбушног зида. Ту спадају измене у начину живота, као што су
избегавање тешких физичких напора, подизање тежине и контрола тежине. Важно је и
ослабљивање мишића трбушног зида, за шта могу помоћи редовна вежба и јога. Ове
активности могу јачати мишиће и подржавати трбушни зид, смањујући ризик од новог
настанка херније.

Превенција хернија трбушног зида такође игра важну улогу у управљању овим
проблемом. Превентивне мере укључују избегавање фактора ризика као што су тешки
физички напори, дигање тежине, кашаљ и констипација. Одржавање здраве тежине и
редовна физичка активност могу допринети јачању мишића трбушног зида и
спречавању хернија. Осим тога, правилно подизање тежине и коришћење помоћних
средстава као што су појасеви за подизање тежине могу помоћи у смањењу напона на
трбушни зид и спречавању херније.

Лечење и превенција хернија трбушног зида захтевају холистички приступ који

обухвата хируршке и нехируршке стратегије. Редовни медицински прегледи и примена

8
превентивних мера могу помоћи у ранијем откривању и спречавању хернија, док је
хируршка интервенција ефикасна у лечењу и смањењу ризика од повратка херније.

Закључак

Херније трбушног зида представљају значајан јавноздравствени проблем

широм света. Оне су изузетно учестале, а настају када ослаби или се оштети мишићни
зид трбушне шупљине, дозвољавајући органима да изађу из својих нормалних места.

Главни узроци укључују наследне факторе, старосне измене у ткивима,

повећани притисак у трбушној шупљини (као што је зарастање после операција или
повећани стомачни притисак услед грубог физичког напона).

Превенција је од суштинског значаја у смањењу инциденце хернија. Редовно

вежбање, одржавање здраве тежине и избегавање фактора ризика као што су повећани
притисак на мишиће стомака и тежак физички рад могу бити корисни. Такође,
преоперативна прегледаност и правилно управљање стомачном шупљином током
хируршких здравствених процедура могу значајно смањити ризик од херније.

Хируршко лечење се сматра ефикаснијим од конзервативних метода, као што су

ношење појаса или терапија лековима. Хирургија омогућава репарацију оштећених
ткива и укрепљивање трбушног зида, што смањује ризик од поновне појаве херније.
Додатно, хируршко лечење може бити потпуно решење проблема, док конзервативни
методи могу само олакшати симптоме или споро напредовати.

Херније трбушног зида представљају значајан јавноздравствени проблем који

захтева превентивне мере и ефикасно лечење. Превенција кроз здраве животне навике
и правилно управљање здравственим процедурама могу значајно смањити њихову
учесталост, док је хируршко лечење најефикаснији начин за решавање овог проблема.

9
 Литература

1. Колак, Ј. (2017). Херније трбушног зида (Doctoral dissertation, University of

Zagreb. School of Medicine. Chair of Surgery). Очитано 30.03.2024. Доступно на
https://zir.nsk.hr/islandora/object/mef:1381
2. Милић, Д. Ј. и Пејић, М. А. (2003). Tension-free procedures in the treatment of
groin hernias. Српски архив за целокупно лекарство, 131(1-2), 82-91. ). Очитано
30.03.2024. Доступно на https://doiserbia.nb.rs/Article.aspx?ID=0370-
81790302082M
3. Ковачевић, П., Величков, А., Стојиљковић, Д., Величков, А., & Ћеранић, З.
(2014). Реконструкција оштећења предњег трбушног зида пуне дебљине након
ресекције тумора-приказ болесника. Српски архив за целокупно
лекарство, 142(5-6), 347-350. Очитано 30.03.2024. Доступно на http://scindeks-
clanci.ceon.rs/data/pdf/0370-8179/2014/0370-81791406347K.pdf
4. Питловић, В., Вучинић, Д., Самарџић, Ј., Јуришић, Д., Рупчић, М., Краљик, Д.,
& Мишкић, Ђ. (2009). Лапароскопски поправак вентралне херније. Ин 8.
конгрес Хрватског друштва за дигестивну кирургију с међународним
суд‌јеловањем (pp. 138-138). Очитано 30.03.2024. Доступно на
https://www.croris.hr/crosbi/publikacija/resolve/irb/578740

10