CAMPYLOBACTER

Đorđe Kostić M2 14351

 C. jejuni
 C. fetus subspecies fetus

 C. coli

 C. lari

 C. upsaliensis
Morfoloske osobine:

 Gram negativne bakterije

 Oblika zareza,slova S ili galebovih krila
 Pokretne: polarna flagela na jednom ili oba kraja
celije
 Nemaju kapsulu
 Asporogene
Kulturelne osobine:

 Bakterije roda Campylobacter rastu na

temperaturi 25ºC-42ºC. Na tº od 37ºC mogu se
razmnozavati sve vrste. Optimalne tº:
 C. jejuni, C.coli i C.lari 42ºC
 C. fetus 25º-37ºC
 Optimalan PH za razmnozavanje: 7.0-7.5

 Za uspesan rast I razmnozavanje potrebne su

selektivne hranljive podloge bogate
belancevinama I amino-kiselinama sa dodatkom
kombinacije antibiotika koji inhibiraju rast
ostalih bakterija a ne ugrozavaju rast
Campylobactera.
 Selektivne hranljive podloge koje se primenjuju
za rast Campylobactera:

- Butzlerova selektivna podloga

- Blaserova podloga
- Skirrow krvni agar (sadrzi liziranu konjsku krv)
- Preston-Campylobacter podloga (sadrzi drveni
ugalj umesto krvi)
 Na cvrstim podlogama campylobacter raste u
vidu sitnih, sjajnih I glatkih kolonija, koje se
mogu slivati duz linije zasejavanja tako da
poprimaju izgled kapi vode.
 Posle duzeg inkubiranja kolonije postaju
belicasto sive.
 Od podloga za obogacivanje koriste se alkalna
peptonska voda(ph 8.4), Blaserova tecna
podloga I Preston medium.
 U tecnim podlogama Campylobacter raste
ravnomerno zamucujuci podlogu.
Campylobacter jejuni-Butzlerov agar
Blaserova podloga (campy Bap)

Skirrow krvni agar Preston medium

 Biohemijske osobine:
Pokazuju slabu biohemijsku aktivnost
Ne fermentuju ugljene hidrate, ne produkuju
indol niti ureazu. Vecina vrsta produkuje H2S I
redukuje nitrate u nitrite.
Katalaza I oksidaza pozitivne.
 Antigenske osobine:
1) O-antigeni (lipopolisaharidi sa endotoksicnom
aktivnoscu)
2) H-antigeni (to su proteini flagela i
predstavljaju dominantne antigene)
3) Povrsinski antigeni (to su proteini smesteni u
spoljnoj membrani celijskog zida)
 Faktori virulencije:

• Kolonizacija gastrointestinalne sluzokoze

• Adherencija za intestinalne celije
• Invazija intestinalnog epitela
• Enterotoksin indukuje intraluminarnu
akumulaciju tecnosti I izaziva dijarealni sindrom
 Oboljenja koja izazivaju bakterije iz roda
Campylobacter nazivaju se kampilobakterioze

 C.jejuni I C.coli izazivaju akutni dijarejalni sindrom

koj zahvata zdravu populaciju. Enteritis izazivaju obe
vrste, mada se smatra da je infekcija izazvana C.coli
znatno blaza od infekcije C.jejuni.
 Infekcija nastaje oralnim putem unosenjem
mikroorganizma preko hrane,vode ili preko
inficiranih zivotinja. Campylobacter je osetljiv na
zeludacnu kiselinu tako da je potrebno da se unese
veliki broj bakterija da bi doslo do infekcije.
 Bakterije se razmnozavaju u tankom crevu I uzrokuju
zapaljenje praceno pojavom eritrocita I leukocita u
stolici.
 Ponekad moze doci do prodora bakterija u krvotok
kada se razvija entericna groznica.
 Period inkubacije traje 3-5 dana a bolest se javlja u
vidu akutnog dijarejalog sindroma. Klinicka slika
varira od asimptomatskih oblika do teskih stanja.

 Simptomi koji prate enterokolitis su: povisena

telesna temperatura, abdominalni bolovi, dijareja,
nauzeja I povracanje. Stolice su vodenaste I sluzave,
obojene zucnim bojama a ponekad sa primesama
krvi. Uglavnom bolest prolazi za nedelju dana.
 C.fetus subspecies fetus – Kampilobakterioza koju
izaziva ova vrsta je infektivna bolest zivotinja koja
se prenosi I na ljude. Bolest se karakterise
povisenom telesnom temp., drhtavicom,
povracanjem, I prolivom. Klinicki se bolest
manifestuje u obliku bakterijemije, meningitisa
kod novorodjenceta I abortusa kod zena.
Bakteriemija kao najcesca moze dovesti do
septickog artritisa, perikarditisa I endokarditisa.
 C. lari - potencijalno patogena vrsta za ljude.
Endemski se javlja kod morskih galebova aali
izaziva enteritise kod ljudi koji su slicni onima
izazvanim C. jejuni

 C.upsaliensis - izolovan je iz fecesa dece sa

dijarejom I iz krvi dece sa bakteriemijom, pa se
smatra da ova vrsta moze predstavljati
oportunisticki agens.
 Laboratorijska dijagnoza

Za bakterioloski pregled uzima se dijarejalna stolica

ili rektalni bris. Prisustvo malog broja bakterija u
uzorkovanom materijalu zahteva koriscenje
transportnih podloga.
Od transportnih podloga koristi se Cary-Blair
podloga ili polucvrsti Brucella agar sa 10% ovcije
krvi
Direktna mikroskopija fecesa omogucava otkrivanje
kampilobaktera uocavanjem karakteristicnih
Gram-negativnih bacila, savijenih u obliku slova S
ili galebovih krila. Na osnovu toga moze se
postaviti preliminarna dijagnoza.
Zasejane selektivne podloge inkubiraju se na temp.
od 25ºC I 42ºC radi diferenciranja termofilne grupe
kampilobaktera u duzini od 48h.

Od tipicnih kolonija prave se preparati, boje 2%

karbolfuksinom I mikroskopiranjem uocava
karakteristicna morfologija.

Konacno identifikovanje vrsi se na osnovu

fizioloskih osobina pomocu testova: oksidaza,
katalaza, H2S, redukcije nitrata …

Latex aglutinacioni testovi koriste se za

identifikovanje izolovanih kampilobaktera vrsta
C.jejuni, C.coli, C.lari I C.fetus subsp. fetus