Strukturalizam i

poststrukturalizam
Dekonstrukcija

Jacques Derrida
Razlika/ sistem binarnih opozicija/ hijerarhija
Logos
Misao
Svest (samosvest)

Subjekt
Znanje
Identitet

Leksis
Govor (usmeni, pisani)
Ne-misao (mit, pria,
umetnost)
Objekt
Mnjenje
Razlika

 Derida se zalae za
sistematsku razgradnju, tj.
za promiljanje ovih
dihotomija ne kao
meusobno iskljuivih ve
u razlikama, dakle, bez
hijerarhije, u odnosima
razlikovanja.
Sosirov pojam razlike:
jezik je sistem razlika bez
pozitivnih termina; postie
svoje jedinstvo kroz
razlikovanje jezikih
oznaitelja, i na taj nain
mapira svet.

Struktura, znak i igra...

Prvi put proitao tekst 1966. godine na John
Hopkins International Colloquium;
Prvi put je ovde artikulisana
poststrukturalistika teorijska misao;
Na koji nain je Derida u ovom tekstu povezao
termine iz naslova?

Struktura?

Istorija pojma strukture;

Prelom;
dogaaj;
Ovaj dogaaj ima spoljni oblik preloma ili
udvajanja;
Pojam strukture star koliko i zapadna nauka i
filozofija;
Koren i u tlu obinog jezika;

STRUKTURALNOST STRUKTURE
Neutralizovana;
Svedena: centrom,
takom prisutnosti ili
vrstim poreklom;
Potisnuta u
strukturalizmu;

Centar?
Ureuje strukturu;
Odreuje igru strukture;
Igra delova u okviru
celovite forme;
JO I DANAS NEKA
STRUKTURA LIENA
SVAKOG CENTRA
PREDSTAVLJA SUTU
NEZAMISLIVOST;
Zatvara igru; nemogua je
zamena delova i lanova u
samom centru;

SREDITE STRUKTURE, ALI SVOJE

SREDITE IMA NEGDE DRUGDE.
UVEK SE TAKO MISLILO DA JE SREDITE,
KOJE JE PO FUNKCIJI JEDNO, INILO U
STRUKTURI ONO TO UPRAVLJAJUI
NJOME IZMIE STRUKTURALNOSTI.
CENTAR JE U STRUKTURI I IZVAN
STRUKTURE.
CENTAR NIJE CENTAR.

CELOKUPNA
ISTORIJA POJMA
STRUKTURE, PRE
PRELOMA O KOJEM
GOVORIMO, MORA
DA BUDE
MILJENA KAO NIZ
ZAMENA SREDITA
SREDITEM, KAO
JEDNO
POVEZIVANJE U
NIZ ODREENJA
CENTRA.

CENTAR DOBIJA, REDOM I RAVNOMERNO,

RAZLIITE OBLIKE I NAZIVE. ISTORIJA
METAFIZIKE, KAO I ISTORIJA ZAPADA, BILA
BI POVEST METAFORA I METONIMIJA.
Odreenje bia kao prisutnosti (prsence);
EIDOS, ARCHE, TELOS, ENERGEIA, OUSIA,
ALETHEIA, TRANSCENDENTALNOST,
SVEST, BOG, OVEK ITD.
Centar nema prirodnog mesta;
Ne-mesto;
Funkcija u kojoj se odigravaju u nedogled zamene
znakova;
TA CENTAR ISKLJUUJE?

DOGAAJ PRELOMA

U trenutku kada je strukturalnost strukture

postala predmet miljenja;
elja za centrom;

Gde i kako se dogaa decentriranje

kao miljenje strukturalnosti
strukture?

Derida navodi autore (Nie, Frojd, Hajdeger);

Uhvaeni u vrstu KRUGA;

Da li je mogue miljenje strukture izvan

strukture?

Moemo li stajati izvan sistema?

Dekonstrukcija kao dvostruki potez:
1. PREMETANJE neke granice (centra i margine);
2. OKRETANJE strukture, binarnih opozicija;

Ispitati ta znai vratiti u igru vrednosti koje su

proterane na rub;
Pitanje tenzija i otpora;

Humanistike nauke
Derida poinje od etnologije i kritike etnocentrizma;
Prima u svoj diskurs primese etnocentrizma;
RE JE TU O KRITIKOM ODNOSU PREMA
JEZIKU HUMANISTIKIH NAUKA I O
KRITIKOJ ODGOVORNOSTI ZA DISKURS.
RADI SE O TOME DA SE IZRIITO I
SISTEMATSKI POSTAVI PITANJE STATUSA
DISKURSA KOJI PREUZIMA IZ NASLEA
SREDSTVA POTREBNA ZA DEKONSTRUKCIJU SAMOG TOG NASLEA.

TOTALIZACIJA
Zahtev za uspostavljanje totalnog mitskog jezika
lien smisla; nemogu, beskoristan;
Igra;
Beskrajna zamena u okviru jednog konanog
skupa;
Kretanje suplementarnosti;

 Derida se poduhvata
istraivanja utemeljenosti
samog temelja.
Sistem metafizike je danas
uzdrman, a njegov strah
poprima oblik nasilnog
odnosa Zapada prema
svemu drugom, pri emu su
vojno i ekonomsko nasilje u
savrenom strukturalnom
skladu sa jezikim
nasiljem
Otpor: misliti sebe izvan
principa uma.

Derrida - defining deconstruction

http://www.youtube.com/watch?v=vgwOjjoYtco
Jacques Derrida: Section 2 http://www.youtube.com/watc
h?v=psCqdIRL40&feature=bf_prev&lis
t=PLC08DCF187C25896C
Jacques Derrida: Section 3 http://www.youtube.com/watch?v
=0BgzOQLzJk&feature=bf_prev&list
=PLC08DCF187C25896C

Deridin osvrt na Sosira (jedan od

mnogih)
Uz pomo pojma znaka uzdrmana je metafizika
prisutnosti.
Ako nema transcendentalnog oznaenog, ako
igra znaenja nema granica, kako govoriti o
znaku a da smo sam pojam i njegovu stabilnost
doveli u pitanje?
Razlika izmeu znaka i oznaenog;
Oznaitelj oznaeno referent;

 Ako se ukloni radikalna razlika izmeu

oznaitelja i oznaenog, trebalo bi napustiti
samu re oznaitelj kao metafiziki pojam.
ulno/pojmovno;
No, mi ne moemo da se odviknemo od pojma
znak, ne moemo da se odviknemo tog
metafizikog sauesnitva a da istovremeno ne
odstupimo od kritikog delovanja usmerenog
protiv njega, bez opasnosti da izbriemo razliku
u identitetu sa sobom jednog oznaenog koje
svodi na sebe svoj oznaitelj...

Redukcija znaka je imala potrebu za

opozicijom koju je suavala.
OPOZICIJA INI SA REDUKCIJOM
SISTEM.

DEKONSTRUKCIJA

Kontraredukcionistiki;
Antirelativistiki;
Afirmativni postupak;
Puta da mesta razlike, inioci otpora igraju
svoje uloge, da revalorizuje ono to je u
tradicionalnim sistemima bilo potisnuto,
marginalizovano i negirano.
Biti paljiv prema razlikama.

 Derida se poduhvata istraivanja utemeljenosti

samog temelja.
Sistem metafizike je danas uzdrman, a njegov
strah poprima oblik nasilnog odnosa Zapada
prema svemu drugom, pri emu su vojno i
ekonomsko nasilje u savrenom strukturalnom
skladu sa jezikim nasiljem
Otpor: misliti sebe izvan principa uma.

Logocentrizam
Vladavina uma, dominacija principa uma.
Metafizika prisustva, prezencije.
Vladavina venog prezenta.
Deridina dijagnoza za bolest zapadnog miljenja;
Lek u dekonstrukciji;
Politika dekonstrukcije se utemeljuje kao odgovor
na poziv drugog.
Veza sa sopstvenim identitetom je uvek, sama po
sebi, veza izmeu nasilja i drugog.

 Dekonstrukcija se suprotstavila politici jezika jer ona

prikriva iskljuivanje, represiju, marginalizaciju i
asimilaciju pod velom prividne neutralnosti isto teorijskih
rasprava. Ona utie na sve drutvene institucije.
Dekonstrukcija ne sme ni da definie ni da predvia. Ona
predstavlja neku vrstu anarhije odgovornosti.
Ona nije neutralna, ona intervenie.

Opozicija govor-pismo
Predstava da prvo uimo govor pa onda pismo
je odriva samo dok se odrava ova opozicija, i
dok se, prema tome, pismo razume samo
doslovno, grafiki, vizuelno, empirijski.
Pismo je tradicionalno definisano kao pisani
otisak (grafika reprezentacija zvuka). Samo kao
takvo pismo ide nakon govora kao istorijska
injenica, budui da se govor tradicionalno
dovodi u vezu sa prirodom i istinom.

Platon i zapadno miljenje

itava zapadna filozofija gradila se na velikom
sporu izmeu miljenja i jezika,
izmeu onoga to je filozofski diskurs i onoga to
je mit,
Suspendovanje onih jezikih efekata koji
destabilizuju pojmovne strogosti i onemoguuju
govor o jednoj, venoj istini,
trijada, metafizika postavka koja e se provlaiti
kao uslov kroz itavu zapadnu filozofiju: pojam
jednog (hen), dobrog (agathon) i istinitog
(aletheia).

Svet ideja i svet privida

Platon podrazumeva dva sveta i razvrstava ih
prema principu podele, odnosno unutar binarnih
opozicija: sutina i pojava, Ideja i slika, original i
kopija, model i simulakrum.
Kopije nastaju na osnovu slinosti u odnosu na
ideju (tesarev krevet). Simulakrumi na neslinosti
(slika kreveta).
Simulakrum je izgraen na neslinosti,
nejednakosti, na razlici, on pounutruje neslinost.

Dobar i ubedljiv govor

razlikuje po vrednosti dva govora, logosa, to je
dobar govor, s jedne strane, i ubedljiv govor, s
druge. Tako e Sokrat postulirati ''dobar govor''
kao onaj koji se zasniva na istini i filozofiji:
''Ne sastoji li se, dakle, nuan uslov za ono to treba
da bude lepo i valjano reeno u tome da se dua
onoga koji govori razumeva u istinu onih stvari o
kojima eli da govori?''

Govor i pismo
Platon u Fedru koristi egipatski mit o Teutu i
Tamu, kako bi objasnio razliku izmeu govora i
pisma;
Derida e u znaajnom i vanom delu svog rada
osvrnuti vie puta na ovaj tekst;
bog Teut i kralj-bog Tam;
Teut, izumitelj ''pismenih znakova'', pravda izum
pisma pred vrhovnim Tamom:
''Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budu
mudriji i da bolje pamte, jer je naen lek za
pamenje i mudrost''.

Tamov odgovor
''Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvede
vetine, a drugi da oceni koliko je u njima tete i
koristi za one koji e se njima sluiti. Oni e, naime, u
duama onih koji ih naue raati zaborav zbog
nevebanja pamenja, jer e ljudi, uzdajui se u pismo,
seanje izazvati spolja stranim znacima, a nee se
seati iznutra sami sobom. Nisi, dakle, izumeo lek za
pamenje, nego za opominjanje, a uenicima nosi
prividnu, a ne istinitu mudrost, jer kad postanu
mnogoslualice bez nastave, uobraavae sebi da su i
sveznalice, iako su veinom neznalice i teko
podnoljivi u saobraaju, jer su postali nazovimudraci
a ne mudraci''.

 mit o Teutu i Tamu govori o seanju (mneme) i

opominjanju, podseanju (hypomneme).
Imamo seanje i
doseanje/priseanje/podseanje; spolja i unutra;
sutinu i privid; mudrost i mnjenje.
Tako e pismo dolaziti spolja, a ne iznutra;
''seati se iznutra samim sobom'', tj. seanje ideja;
Ideje se ispisuju u dui, na dui, i dua mora sebe
da uje, sa sobom da razgovara, da uje svoju re.
Ali pismo je eksteriorno, spoljanje u odnosu na
duu, dolazi spolja i ima snagu prodiranja unutra,
zaposedajui mesta pravog znanja, time inei
privid znanja, nazoviznanje.

Derivativnost pisma
Derida e govoriti o ''eksterioritetu pisma''.
Naspram pisanja istine u dui (boansko,
prirodno pismo) stoji pisanje kao ulno, u
prostoru, i to je polje kulture, techne, artefakta, to
je ljudska procedura i prisilno vezuje za ovaj
svet, svet privida, svet palih dua.

 Govor uva svog oca (miljenje), njegov otac je

prisutan, pa i smisao, namera i poslednji sadraj
poruke. Pismo je bez oca, ono nastavlja da
deluje u odsustvu oca. Pismo je ''razmetni sin'',
simulakrum koji stvara nove modele, daje
mogunost vie izvora, mogunost neutvrdivosti
izvora, osloboeno je zakona Oca. Pismo je
nezakonito anarhino, patricidno.
Pismo, graphe, samo zamenjuje govor,
izgovoreno, pismo je uvek reprezentativno i
sekundarno. Ono je senka ive rei. Ponavljanje.

 Da li je jezik/govor prirodan?
Da li je jezik/govor priroen
oveku?
Opozicije se baziraju i konstruiu
vrednosti, hijerarhizaciju. Otuda
strana istine, prirode, miljenja jeste
strana govora (namera kao
prisustvo, poreklo govora prisutno).
Govor je prirodan budui da dolazi
iz umova i tela ivih govornika koji
misle (ili nameravaju da ostvare
znaenje) ono to govore i govore
ono to misle a da se ne oslanjaju na
protetike, tehnoloke instrumente.
Prisustvo govornika garantuje
istinitost izgovorenog. Pismo je
sekundarno,reprezentaciono. Ima
instrumentalnu, tehniku,
derivacionu ulogu, kao kopija istine
govora.

Fonocentrizam
Da bi govor dobio takav status
nereprezentovane istine mora biti
suprotstavljen pismu kao reprezentaciji.
Samo ako su diferencijalni, suplementarni ili
diseminacijski efekti zanemareni, mogue je
odreenje govora kao samodovoljnog i
nezavisnog, sasvim neukaljanog porekla
pismom.

 Zato se toliko govori o pismu, od Platona,

Aristotela, preko Rusoa, do Sosira i mnogih
drugih?
Derida odgovara da oni zapravo upozoravaju na
opasnost koju pismo nosi, tehniku hazardnost,
groznicu i zlo.
Pad u kulturu, raskid sa prirodom.
Ali ne uva se istota govora kao takva, nego sam
ideal istote.
Brani se ideja da postoji autentinost, originalnost,
identitet, istina, priroda itd.
To je metafiziko naslee.
Pismo je spolja za ono iznutra.

Deridino shvatanje pisma

Pismo dolazi pre govora
paradoks.
Udaljava se od lingvistike kao
nauke o jeziku, odbacuje njenu
fonoloku osnovu.
Fonoloka perspektiva:
privilegovano jedinstvo
izgovorenog spoj zvuka i
smisla unutar fonikog.
Derida pismo ne uzima kao
fonetsko pismo, vidljivo
otiskivanje.

archi-criture

Pismo oznaava odsustvo:

1. potpisnika/autora/pisca i
2. referenta.

Pismo oznaava gubitak prisustva.

I izgovoreno i napisano je znak. Sadri odsustvo
referenta, neprisustvo stvari. Svaki znak je trag,
oznaka otiska drugog, koji se nikada ne moe
vratiti, ponovo se uspostaviti, ili uiniti prisutnim.
Svet kao prostor inskripcije, otiska, traga.

 To pismo dolazi pre svakog znaka. Pismo traga,

arhe-pismo, prapismo. ini oznaavanje moguim
i ini nemoguim izlazak iz oznaavanja,
posredovanja u neposredovanost,
nereprezentaciono, u nekontekstualno prisustvo.
Deontologizacija prisustva: trag ne-sasvim-tu
(fantomizacija, spektralizacija).
La diffrencerazlika
La diffrancerAzlika, razluka (ne moe se prevesti
u govor, funkcionie samo kao pismo, odnosi se na
sistematsku igru razlika, tragove razlika).
U srcu postojanja nije sutina ve rAzlika.

Trag (drugog)
Sosirova ideja arbitrarnosti znaka:
Istorijsko-institucionalna konvencija, odnos
oznaitelj-oznaeno je institucionalizovan u
sistemu razlika koji stvara znaenje.
Prema tome, nijedan znak ne moe da oznaava
sam (uvek je u odnosu). Svaki znak je znak
znaka. Svaki oznaeni je drugi oznaitelj.

Prisustvo i odsustvo
Znak nikad nije prisutan.
Uvek je upleten u igru/mreu diferencijalnih
odnosa sa drugim znacima.
Nema niega izvan ove igre.
Nema nieg izvan teksta.
Trag je znak odsutnog prisustva.
Struktura znaka je odreena tragom drugog koji
je zauvek odsutan. (G. . Spivak)

Jacques Derrida himself in ''Ghost

Dance''

http://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwq
zbI

Pitanja

Binarne opozicije
Dekonstrukcija
Derida i koncept logocentrizma i fonocentrizma
Obrazloite naslov Deridinog teksta Struktura, znak i
igra u diskursu humanistikih nauka.
Strukturalnost strukture Deridin kritiki osvrt na
strukturalizam
Obrazloite Deridin stav: Centar nije centar.
Deridin osvrt na opoziciju priroda/kultura Kloda LeviStrosa
Klod Levi-Stros i opozicija domai majstori/inenjer
Deridina kritika opozicije govor/pismo
Derida i diffrance
Kako razumete stav aka Deride: Nema nieg izvan
teksta.