Jedna stara fotografija

Vremena ce prolaziti,secanja ce se promeniti,ljudi ce odlaziti,a uspomene ce ostati na

fotografijama kao svedok proslog vremena. volim da odlazim kod bake u njenu staru trosnu
kucicu punu starog namestaja i crno belih fotografija.
Baka se cesto vraca u poslost i sa setom prica o svojoj mladosti.Svaka slika je zracila
toplinom i lepotom iako je bila u crno belom izdanju.Posebnu paznju baka je davala
uramljenoj fotografiji koja je bila okacena na zidu sobe.Po njenom izgledu moglo bi se reci
da je nastala pedesetih godina proslog veka.
Na crno -beloj fotografiji bili su moja baka i deka u dvoristu ispred kuce.Na pragu kuce
stajala je lepa zena dvadesetih godina.Svezina njenog lica i lepe crne oci isticale su se a
kosa je bila uredno zategnuta u pundju.Lepa zena u jednostavno beloj haljini a ipak tako
otmenoj ,sa osmehom na licu zracila je dok je posmatrala muskarca koji joj je prilazio sa
buketom cveca. Na sebi je imao tamno odelo sa tankim prugama bele boje.Lepo skrojeno
odelo isticalo je siroka ramena i snazni stas muskarca.Imao je razbarusenu crnu kosu
,gustu i kovrdzavu. Bilo je neke bolecive lepote u tom neznom pogledu,kao da se iza njega
skrivaju brige i patnje.U pozadini fotografije jasno se moglo videti drvo tresnje koje se savilo
pod teretom svoga roda ispod nje se lenjo izlezavao pas,kao da je bio svedok jedne divne
ljubavi. Na kamenom stepenistu kuce bile su poredjane zasadjene muskatle krupnih
prelepih cvetova.
Dok je pricala o ovoj fotografiji u bakinim ocima videla se sreca bas kao na slici. Rekla mi
je ,da su se ona i deka sreli na stazi gde se ukrstaju sudbine. ":Bio mi je prijatelj,pre svega
covek.Prvi put kad sam pogledala u te zalosne oci videla sam toliko toga ,odricanje ,tezak
zivot ,ljubav i veliko srce.Bio je ostavljen i sam a davao zivot za druge .Trebao je mrvu
ljubavi ,bio je covek koji je umeo voleti i davao srce .On je bio ,cisto srce a ja smirena dusa
,tako zajedno bili smo jedna celina,krila srece.Nije nas zivot oni dani koji su prosli,nego oni
koje smo zabelezili na ovim fotografijama;-prica baka puna sete. Slusajuci baku i gledajuci u
ovu staru fotografiju,vidim snagu naucene lekcije zivota i ponos koji je nosio moj deka.
Kad se ja osvrnem na zivot,ljude oko sebe,vidim sebicnost ,zlobu i bolne uspomene.Deka
i baka su imali svoju malu idilu i svoj spokoj koji niko nije mogao narusiti.
Mozda se neke stvari nikad nece vratiti.....Koliko god se trudili ,zato na fotografiji ce ostati
secanja na sve te lepe trenutke i onda cemo biti sigurni da su zauvek tu i na
sigurnom......Bilo crno-bela ili neka druga fotografija cuva uspomene.