Jedan dan za pamcenje

U zivotu kao i u svakodnevnici postoje dani koji su nam veoma dragi i upecatljivi u nasem secanju.Ti dani
mogu biti puni lepih dogadjaja ali takodje mogu biti i dani kao i svaki drugi.
Posebno mesto u mom secanju popunjeno je jednim sasvim obicnim danom.Taj dan nije bio
prepun dogadjaja i kakvih putovanja ili slavnja,vec dan koji sam proveo sa porodicom u kuci.
Znatizenjan da saznam vise o mojim roditeljima i njihovom zivotu i nacinu na kojim su ga ziveli,kroz
albume i slike,zakljucio sam da njihov zivot nije bio nimalno jednostavan i lak.Njihov zivot od samog
detinjstva bio je kao i svaki drugi,odlasci u skolu,druzenje sa prijateljima i pomaganje oko kucnih poslova.
Prolazeci kroz razne slike i albume,nailazim na fotografiju porodice sa putnom torbom u izbeglickoj
koloni.Shvatio sam da je to poslednja fotografija pred napustanja svog ognjista.U meni se probudilo puno
osecanja i pitanja na koje sam nisam imao odgovor.Upitavsi majku da mi razjasni situaciju u kojoj se tada
nasla dobijao sam odgovore na pitanja,koja su ucilina samsvim obican dan veoma upecatljivim u mom
secanju.U razgovoru sa majkom shvatio sam kako covek kroz zivot dozivljava neocekivane trenutke koji
mogu biti dobri ili losi,ali bez obzira na te trenutke treba se boriti za svoju porodicu i ljude koje volimo jer
nas to cini istinski srecnim.
To je za naizgled bio obican dan,ali za mene veoma poseban jer sam shvatio da jedan dan i jedan
trenutak mogu promeniti zivot.Cenimo zivot,jer makakav bio on je jedan jedini i nas je.