Sokrat

Profesorske teze i pitanja za razmišljanje

 Sofisti i Sokrat
• Razlika nomos/fizis: šta je to i koliko se sofisti u pogledu ove distinkcije međusobno
razlikuju?
• Relativizam (koji sve?) – Protagora: „Čovek je mera…“ (Teetet)
• Nihilizam (koji sve?) – Gorgija: „Ništa se ne postoji a i ako postoji ne može se saznati, a i
ako se može saznati ne može se saopštiti…“ (Gorgija, 483c – 484b)
• Vrlina – Kalikle, pravda kao pravo jačeg (Videti i Sokratov dijalog sa Trasimahom u knjizi I
Države)
• Da li je Sokrat prezirao sofiste samo zato što su „na prodaju“?
• Sofisti kao „učitelji vrline“. Šta je predmet podučavanja?
• Zašto Aristofan vidi Sokrata kao naročito poremećenog „sofistu“?
• Teorijski odnos sofista i Sokrata: šta su „veštine“ dijalektike i retorike; koji je odnos
znanja i mnjenja
 Sokratov metod
- Metod, obično: dijalektika, majeutika i ironija
- Aristotel kaže još i: „Induktivna rasprava i opšta definicija koje, i jedna i druga, predstavljaju načelo nauke.“ (Metafizika 1078b) Zato se
ponegde navodi „indukcija“, mada je dijalektika – vođenje dijaloga – ključna. U pisanim tekstovima ne mogu se voditi dijalozi, zato Sokrat
nije pisao.
- Najkarakterističniji metod koji koristi Sokrat iz Platonovih ranih dijaloga je elenhos (na grčkom znači dokaz, pobijanje, ispitivanje). Sokratov
elenhos je potraga za moralnim istinama u kojoj se pomoću pitanja i odgovora istražuje sagovornikova teza samo ako je potvrđena kao
vlastito uverenje onog ko odgovara i smatra se pobijenom samo ako je njena negacija izvedena iz njegovih vlastitih uverenja. Najvažnija
karakteristika elenhosa jeste istraživanje, ali elenhos nije cilj samome sebi, inače bi bio eristika. To istraživanje je za Sokrata sama filozofija, a
cilj nije potraga za bilo kojom istinom, već za istinom s područja morala. Elenhos se ponekad poredi sa očišćenjem duše, što znači da on ne
donosi gotova saznanja, nego uklanja prepreku znanju koja je prisutna u čoveku, a to je uobraženost da se već poseduje znanje. U Apologiji
Sokrat kaže kako mu je bog naložio dužnost da ljudima pokaže da nijedan čovek nije mudar. Njegov zadatak je da posrami ljude što žive
pogrešno i da se okrenu onome što je najvažnije, a to je vrlina. Krajnji cilj elenhosa nije da pruži intelektualno obrazovanje, nego da omogući
moralno poboljšanje. Da bi čovek bio pun vrlina, mora da nauči šta je vrlina, a to može samo ukoliko se ukloni lažno znanje. Da bi se uklonilo
lažno znanje nužno ga je podvrći elenhosu. To je razlog zašto Sokrat smatra da je elenhos prikladno sredstvo moralnog obrazovanja.
- Dijalektika: znanje i mnjenje (razlikovati). Predrasude. Rasprava. Aktivna razmena.
- Majeutika: Sokrat i rob (Menon, 82b)
- Ironija: šta je tačno? Da li Platonov Sokrat (iz Države, Odbrane, Menona…) zaista samo zna da ništa ne zna?
- Ironija i predrasude. „Znam da ništa ne znam“ kao ironija?
- Ne treba zaboraviti „demona“. Koja je njegova uloga?
 „Znam da (ništa?) ne znam“ i „Vrlina je
znanje“
• Da li za Sokrata postoji definicija vrline? („Vrlina je znanje“ je
karakterizacija, ne definicija.)
• Da li se Sokratovi dijalozi završavaju bilo kakvom konačnom definicijom?
• Šta Sokrat hoće da postigne ubeđivanjem svojih sagovornika da on sam
ne zna šta je vrlina?
• Kako biste objasnili to što Sokrat tvrdi i da vrlinu niko „ne zna“ i da je
„vrlina – znanje“? Da li su ove teze međusobno saglasne?
• Kako razlikujete značenje termina: znanje, saznanje i saznavanje.
• Sokratova sličnost sa Aristotelom: stalni napor, a ne definitivno
„postignuće“. Nema kraja.
Vrlina, znanje, sreća, „psihološki egoizam“
• Sokrat: niko od ljudi ne odabira zlo dobrovoljno (Protagora, 358)
• Kontekst rasprave o vrlini – to je nasleđeno od homerskih vremena.
• Četiri kardinalne vrline: hrabrost, umerenost, mudrost, pravednost (kojima se dodaje i „pobožnost“)
• Kad je reč o vrlinama, pored čuvenih pet kardinalnih ili “stožernih” vrlina (mudrost, pravednost, umerenost,
hrabrost i pobožnost), postoji i Ksenofontovo svedočanstvo kako je Sokrat govorio da obuzdavanje strasti i
nagona, enkrateia (vladanje sobom ili samokontrola), predstavlja osnovu svih vrlina.
• Da li Sokrat smatra tezu da postoji samo jedna vrlina? Jer: sve su „znanje“.)
• „Psihološki egoizam“ i „racionalni egoizam“ u etici nisu najjasnije etikete. “Svako nužno teži svom dobru“ je teza
zajednička ovim odredbama. One se odnose na stav prema prirodi motivacije karakterističan za utilitarizam koji
je bolje zvati „psihološkim hedonizmom“ koji nije normativna teorija već osnov za (deskriptivnu) psihološku
teoriju motivacije.
• Vrlina jeste povezana sa srećom, ali ne i neposredno sa zadovoljstvom. Sokrat nije „psihološki hedonista“. On
misli da se može biti srećan i bez zadovoljstva. Na njega aludira Aristotel kada kaže: „Ali oni [filozofi] koji tvrde
da je čovek razapet na spravi za mučenje ili pod teškim udarcem sudbine ipak srećan samo ako je dobar [tj. ima
vrlinu] govore čiste gluposti ili svojevoljno ili protiv volje.“ (Nikomahova etika, 1153b)
• Nema jasnog određenja ni vrline ni sreće kod Sokrata, ali one su, kao i kod Aristotela povezane.
 Filozofski smisao Sokratove smrti
• Istorijski kontekst optužbe protiv Sokrata
• Tradicionalna grčka ideja glasi da ljudi ne mogu uspeti u životu bez pomoći bogova. Paradigma hibrisa
(arogantnog ponosa) jeste verovanje da možete uspeti upravo bez pomoći bogova. Eudaimonia, koja se
najčešće prevodi kao “sreća”, prvobitno je označavala nosioca eudajmonije kao “onog kome je božanstvo
naklonjeno”. A opet, u Apologiji Sokrat se približava shvatanju da morate i možete da uspete svojim sopstvenim
snagama, da možete steći eudajmoniju bez pomoći boga ili bogova (nije li to jedan od razloga za podizanje
optužbe protiv Sokrata?)
• Sokrat se pita (u dijalogu Eutifronu): Odobrava li Bog x zato što je x dobro (sveto) ili je x dobro (sveto) zato što
ga Bog odobrava? Sokrat, naravno, navodi Eutifrona da prihvati prvu alternativu i da odbaci drugu. Svetost
postaje moralni kvalitet koji prethodi i koji je nezavisan od božije naklonosti ili nenaklonosti. Da li “Eutifronova
dilema” predstavlja izazov teološkom utemeljenju etike? I nije li to još jedan od razloga za podizanje optužbe
protiv Sokrata?
• Zašto i za šta je Sokrat optužen – ovo su dve različite stvari
• Kako se Sokrat vladao kao građanin Atine?
• Zašto Sokrat odbija da pobegne?
• Kakav je Sokratov stav prema zakonima? (Razmisliti šire o ideji „vladavine zakona“.)