Izbor pitanja

UFKM

Primeri pitanja (birate 2 od 5)

• Da li je Dekart skeptik? Dekart se ne koristi klasicnim filozofskim
skepticizmom, vec metodoloskim skepticizmom. Metodoloski skepticizam podvrgava svo
znanje ispitivanju sa ciljem da razvoji lazne tvrdnje od istinitih, dok klasican filozofski
skepticizam dovodi istinitost odredjenog znanja u pitanje.
• Da li je ‘Mislim dakle postojim’ silogisticki zakljucak? Ne, zato sto Dekart
do zakljucka dolazi prostom intuicijom uma. Kako bi bio silogisticki, trebalo bi da ima i
‘’Sve sto misli, postoji” kao drugu premisu.
Hintika pored Dekartov ‘’cogito’’ argument sa muzikom I instrumentom kojima je ona
odsvirana.
• Prema Dekartu, koja je priroda spoljasnjeg sveta? Prema Dekartu,
spoljasnji svet je dokazano istinit kroz postojanje Boga i svaka obmana proistice iz
disfunkcija culnih organa. Spoljasnji svet je protezan, za razliku od duse koja je misaona.
Spoljasnji svet najbolje spoznajemo kroz aritmetiku i geometriju, a one su nam, Bogom
dane, nuzne istine.
• Prema Kantu da li su moguci sinteticki sudovi a priori? Navedite primere.
Sinteticki sudovi a priori su ne samo moguci, vec se nalaze se u svakoj prirodnoj nauci.
Ima par izuzetaka, kao npr a=a, ali svi ostali su sinteticki. Jer ne mozemo prostom
anaizom doci do odgovora, vec je potrebno opazanje. Npr 7+5=12. Geometrija isto,
izmedju dveju tacaka najkraci pu je prava linija - sintenticki. Fizika - Kod svakog
prenasanja kretanja dejstvo i protivdejstvo moraju biti isti. Pri svim promenama fizickog
sveta materija ostaje nepromenjena.
• Ukratko objasnite zasto izgleda da su determinizam i sloboda volje u
sukobu? Determinizam je vidjenje da sve ljudske radnje mogu biti predvidjene, pomocu
skupa faktora koji mogu biti odredjeni, dok je slobodna volja negacija te ideje. Slobodna
volja predstavlja mogucnost proizvoljnog delanja IZISKIVANJA ljudske volje na svet.
• Sta je racionalni model naucne promene?
• Sta je modularnost uma? Svaka funkcija u mozgu je nezavisna I ovu
domenospecificnost nazivamo modularnosti uma.
• Po Sokratu da li se vrlina moze nauciti? Objasnite ukratko. Sokrat je
prihvatio Protagorino misljenje da se vrlina moze nauciti, uz to da svaki pojedinac ima
odredjen kapacitet za istu. Sokrat smatra da je vrlina celina, ciji su delovi npr. Hrabrost,
dobrota et cetera.