Основне академске студије

Смер: Заштита радне и животне средине

Предмет: Основи система заштите

СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Међународне организације
и заштита на раду

Ментор: Студент:

Милица Стојановић Александар Крстић

Ниш, 2014
 Садржај

Увод
1. Међународне организације и заштита на раду
1.1. Међународна организација рада
1.2. Светска здравствена организација
1.3. Организација за храну и пољопривреду
1.4. Организација међународног цивилног ваздухопловства
1.5. Међународна агенција за атомску енергију
1.6. Програм Уједињених Нација за развој
1.7. Међудржавна косултативна организација за поморство
2. Регионалне и невладине организације организација
3. Међународна организација рада
3.1. Међународна конференција рада
3.2. Административни савет
3.3. Међународни биро рада
4. Конвенције и препоруке у области заштите на раду
5. Развој система заштите на раду у Европској унији
Закључак........................................................................................................................................13

Литература.....................................................................................................................................14
 Увод
Међународна организација рада (International Labour Organization, односно ILO), је
специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и
међународно призната људска и радничка права. Основана је 1919. године Версајским
миром и постала је прва специјализована агенција УН 1946. године.
Међународна организација рада формулише међународне стандарде рада у облику
конвенција и препорука које постављају минималне стандарде радног права: слободу
удруживања, право на организовање, колективно преговарање, укидање принудног рада,
једнаке шансе и једнаки третман, и друге стандарде којима се регулишу услови у целом
распону питања везаних за рад. Пружа техничку помоћ у следећим подручјима: стручно
образовање и стручна рехабилитација; политика запошљавања; администрација
рада; радно право и индустријски односи; развијање менаџмента; задруге; социјална
сигурност; статистика везана уз рад, и сигурност и заштита на раду.
Друштвено организована делатност заштите на раду подразумева свестрано
настајање да се отклоне опасности, односно, узроци угрожавања здравља људи, природних
и материјалних добара. Због тога су савремена индустријска друштва веома
заинтересована за организациону и системску проблематику заштите на раду. У ширем
смислу, заштита обухвата целокупну заштиту радника на раду и у вези са радом. Заштита
на раду као право и душност се не односи само на раднике већ и на лица која на раду и по
основу рада ушивају одређена права на заштиту по било ком основу налазе на раду.
Појам заштите на раду у организационом систему треба да нам помогне при одређивању
и објашњавању организационих облика путем којих се одвија заштита на раду, односно у
којој форми се одвија функција заштите.
 1. Међународне организације и заштита на раду

У области заштите на раду значајан утицај имају и међународне организације, као што
су :
 Међународна организација рада;
 Међународна организација социјалног осигурања;
 Сведска здравствена организација;
 Европско удружење заштите на раду и др.
Међународно регулисање заштите на раду, као идеја, појављује се још у прошлом веку и
везује се име социјал утописте Roberta Ovena. Иницијативу Roberta Ovena и Avgusta
Blankija, да се донесу мађунардне одредбе у циљу побољшања положаја радника, касније
су прихватиле владе неких европских земаља (Немачка, Швајцарска и др.).
Одсуство државне интервенције, у пружању заштите радницима од експлоатације доводи,
још почетком 19 века, до покушаја да се она обезбеди на међународној основи. Ово је било
неопходно, јер је признавање одређених права радницима од стране послодаваца у једној
држави, дирктно утицало на повећање цене коштања њихових производа, тако да су они на
међународном тржишту били скупљи од робе произведене у конкурентним државама у
којима социјална права нису била призната. Због те економске конкуренције, признавање
права радницима у једној држави било је могуће само ако се слична права признају и у
другим државама, а то се могло постићи само међународним законодавством.
На овом пољу значајну улогу имао је Међународно удружење за заштиту радиника,
основано 1900. године у Француској, у Паризу.И ако није имало званична обележја
межународне организације, ово удружење је било претеча будуће Међународне
организације рада. Његовом заслугом донете су и прве међународне конвекције о забрани
употребе белог фосфора у индустрији шибица и о забрани ноћног рада (1905. и 1906.
године на коференцији у Берну). Међутим, као акција која је непостредно претходила
формирању Међународне организације рада сматра се Међународна радничка
Конференција у Линдсу 1916. године на којој је постављен захтев за оснивање једне
међународне комисије која би радила на унапређењу међународног радног законодавства и
контролисала његову примену.
 1.1. Међународна организација рада
Међународна организација рада – МОР (International Labour Organization,
односно ILO), основана је 1919. године на Конференији мира у Паризу и имала је статус
Друштва народа. Међународна организација рада промовише развијање независних
радничких организација и удружења послодаваца и тим организацијама осигурава тренинг
и саветодавне услуге. Унутар система Уједињених нација, Међународна организација рада
је јединствен по својој трипартитној структури у којој радници и послодавци суделују у
раду управних органа организације као равноправни партнери владама.
1.2. Светска здравствена организација

Светска здравствена организација, СЗО (енгл. World Health Organization) посебна је

организација Уједињених нација која делује као координирајуће тело међународног јавног
здравства. Основана је 1948. и заседа у Женеви. Има за циљ да доведе све народе на
највиши могући нифо физичког и менталног здравља и спокоја;да се бори против великих
ендемских болести и епидемија, и да доприноси развоју хигијене; да координира
међународну акцију у области здравства; да доприноси напретку научне и стручне сарадње
у области медицине.
СЗО је донела специјалне програме за научно истраживање, као што су програми
о тропским болестима (у договору са ПИНР-ом и светском банком), о акцијама за борбу
против маларије или о стандардима у исхрани (у договору са ФАО), настојећи да прецизно
дефинише прехрамбене производе у исти мах безопасне и храњиве, прихватљиви
ниво прехрамбених адитива или дозвољене границе талога пестицида, итд.
Организује кампање обавештавања народа (путем плаката) или персонала у здравству у
разним државама (достављањем стручних брошура). Она такође организује кампање за
бригу о вакцинацији (један од најзапаженијих успеха је несумњиво елиминисање вариоле у
њеној ендемској форми.

1.3. Организација за храну и пољопривреду

Организација за храну и пољопривреду ( Food and Agriculture Organization FAO) је
агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945.
како би побољшавала производњу пољопривредних производа у свету и исхрану
свихљуди. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији
океана и шума и надзире истраживања како би побољшала семена и како би развила
ђубрива и пестициде.
 1.4. Организација међународног цивилног ваздухопловства
Организација међународног цивилног ваздухопловства ( International Civil Aviation
Organization ICAO) је специјализована организација Уједињених нација чија је улога да
креира и модернизује стандарде и препоруке у међународнм ваздухопловству, са циљем да
се обезбеди безбедан, ефикасан и уређен развој ваздухопловства, као и да лица која послују
средствима за аеротранспорт или пружају друге услуге у овој области.
1.5. Међународна агенција за атомску енергију
Међународна агенција за атомску енергију (International Atomic Energy Agency, IAEA)
често називана само ИАЕА као скраћеница из енглеског језика.
Међународна агенција за нуклеарну енергију је првенствено међународна организација за
промоцију мирољубивог коришћења нуклеарне технологије а уједно да забрани њено
коришћење у војне сврхе и за производњу нуклеарног наоружања. Центар ове организације
је у Бечу, Аустрија. Настала је као независна организација 29. јула 1957.године.
Тренутно, агенција има 144 члана, а званични језици организације су енглески, француски,
арапски, кинески, руски и шпански.
1.6. Програм Уједињених Нација за развој
Развојни програм Уједињених нација (УНДП) је програм УН за друштвени
развој земаља чланица. Основан је 1965. како би помагао нацијама да максимално
искористе сопствене природне и људске ресурсе, обезбеђивањем експертизе и других
облика помоћи. Сарађује са другим агенцијама УН на директној помоћи у
кризним ситуацијама, а заједно са Светском банком обезбеђује финансирање
развојних програма. Једна од важних функнкција УНДП је смањење сиромаштва.
Програм Уједињених нација за развој представља највећи мултилатерални извор дароване
техничке подршке у свету. Седиште програма је у Њујорку и то је највећа агенција
унутар Уједињених нација. Ова организација која се финансира путем донација обезбеђује
обуку, стручне консултације, и ограничену помоћ у опреми за земље у развоју, са великим
акцентом на помоћ најнеразвијенијим земљама.
1.7. Међудржавна косултативна организација за поморство
Међудржавна косултативна организација за поморство ( Inter-Governmental Maritime
Consultative Organiyation ,IMCO) се бави стручним и техничким питањима безбедности
бродова и транспорта превоза роба и опасних материја. Бави се питањима загађивања мора
пловним траспортом и мерама безбедности и спречавања загађења мора.
 2. Регионалне и невладине организације организација

У оквиру организације ''Економска комисија Уједињених нација за Европу'' значајан је

пример Комитет за унутрашњи саобраћај који се бави питањима безбедности у саобраћају,
конструкцији возила и сл.
Економски савет- Уоквиру ове организације раде комитет за социјална питањаи његова
помоћна тела за заштиту на раду и медицину рада чији је циљ да унапреде безнедности
система и др.
Међународно удружење социјалног осигурања је аутономсна међународна институција
са седиштем у Женеви. Њен главни задатак је да развија међународну сарадњу у области
утврђивања техничких и организационих метода рационалног развоја социјалног
осигурања.
Међународна електротехничка је међународна организација која се бави пословима
стандардизације у области електротехнике. Више од 70 националних електротехничких
комитета чине фамилију ИЕЦ-а, са Генералним Секретаријатом у Женеви. Због
административних и других практичних разлога, у већини земаља (као и у Црној Гори)
Национални електротехнички комитети су уједно Националне организације за
стандардизацију, односно њихов саставни дио. У оквиру ИЕЦ-а, на доношењу
међународних стандарда из појединих области електротехнике ради више од 170 стручних
тијела. Годишње се донесе више од 500 међународних стандарда из области
електротехнике, док укупан број ИЕЦ стандарда и сродних докумената износи преко 6000
докумената.
 3. Међународна организација рада

По оснивању Међуародне организације рада 1919. Године Конференција је на својој

првој седници одлучила да оснује Комисију за међународно радно законодавство од
петнаест чланова. Рад комисије је започео проучавањем енглеског пројекта о стварању
сталне организације у оквиру Друштва народа, која би доносила конвенције о
међународном регулисању радних услова и односа и водила надзор над њиховом применом
а завршило се подношењем извештаја Мировној конференцији.
У извештају комисије била су дефинисана два предлога:
1. Оснивање сталног органа за међународно уређивање заштите радника;
2. Принципи будућег међународног радничког законодавства.
Мировна комисија је усвојила оба предлога и исти су унети у Версајки уговор, а
прихватање предлога значило је, уствари, оснивање Међународне организације рада
(МОР).
Број држава чланица Међународне организације рада се из године у годину повећавао, тако
да чланство у њој има 184 дрђаве и самим тим представља најбројнију Међународнеу
организацију, не рачунајући Организацију Уједињених Нација. Циљ Међународне
организације рада је да побољша услове живота и рада народа и самим тим да осигура
основе трајног мира који може бити заснован само на социјалној правди. Зато
Међународне организације рада проучавањем различитих проблема из области услова рада
и живота радника, питањима радних односа и на основу тога утврђује међународно
законодавство.
Главна и основна делатност Међународне организације рада састоји се у доношењу норми
међународног радног законодавства путем препорука и конвенција. Међународна
организација рада има веома специфичну организациону структуру, која је веома значајна у
њенум функионисању.
Међународну организацију рада чине три органа, и то :
1. Генерална коференција представника земаља - чланица ( Међународна
конференција рада);
2. Административни систем;
3. Међународни биро рада.
 3.1. Међународна конференција рада

Међународна конференција рада је врховни и највиши законодавни орган

Међународне организације рада. Овлашћена је да доноси међународне норме у области
рада. Састављена је од по четри делегата свих држава, чланица од којих су два
представници владе а по један представник радника и послодаваца. Сваки од делегата има
право гласа тако да Међународна конференција рада представља светску трибину, на којој
се влада, радници и послодавци договарају о питањима рада, како у свакој појединој
држави- чланици Међународне организације рада, тако и у мешународним размерама.

По уставу Међународне организације рада, Међународна конференција рада се одржава

сваки пут када се укаже потреба, а најмање једном годишње. Сваки делегат има право гласа
индивидуално о свим питањима која разматра Конференција.

3.2. Административни савет

Административни савет је извршни орган Међународне организације рада задужен

пре свега да се стара о извршавању одлука Међународне конфернције рада и да врши
контролу над законитошћу Међународне конференције рада и да врши контролу над
законитошћу Међународног бироа рада. Одговоран је за координацију свих активоности
Међународне организације. Администативни савет усмерава целукупну политику
Међународне организације рада. Чини га 48 чланова. Овлашћен је да именује Генералног
директора Међународног биора рада. Савет се обнавља сваке треће године.

3.3. Међународни биро рада

Међународни биро рада је орган Међународне организације рада у коме је

концентрисана администрација ове организације, задужен је да прикупља и обрађује све
информације из области међународног регулисања услова рада. Преко њега Конференицја
и Административни савет одржавају односе са државама-чланицама. Биро прати промену
међународних норми, брине се о спровођењу програма техничке помоћи, научног и
стручног рада. Биро врши функцију сталног секретаријата Међународне организације
рада. Бироом руководи Генерални директор, који истовремено врши функцију генералног
секретара Конференције.
 4. Конвенције и препоруке у области заштите на раду
У свету постоје различите класификације конвенције и препорука, од којих је
значајна она која се базира на развоју доношења и правно-методолошке принципе
прихваћене за уређивање питања у Међународне организације рада. Оне су сврстане у
следеће групе:
o Основна права човека;
o Запошљавање;
o Социјална политика и радни услови;
o Заштита деце и малолетика;
o Рад жена;
o Управа рада и општа питања;
o Посебне категорије радника.
Све ратификоване конвенције и препоруке Међународне организације рада могу се
класификовати у неколико група:
o Из области запослености у запошљавања;
o Које регулишу основна права човека поводом рада;
o Из области радних односа;
o Из области заштите на раду;
o Из области социјалног осигурања;
o Које се односе на инспекцију рада;
o Које регулишу остала питања.
Приликом доношења '' Опште декларације о правима човека'' Генерална скупштина
Уједињених нације је у декларацију унела посебне одредбе о социјално-економским
правима човека. Све до сада усвојене конвенције и препоруке опште мере заштите на
раду могу се сврстати у две групе:
o Конвенције и препоруке које дефинишу опште мере заштите на раду;
o Конвенције и препоруке посебне заштите радника.
 У ковенције и препоруке које дефинишу опште мере заштите на раду спадају оне које
се односе на све раднике у радном односу. По редоследу доношења, овој групи припадају
на пример:
- Препорука број 97 о заштити здравља радика на радном месту;
- Конвенција број 119 о заштити машина;
- Конвенција број 139 о професионалном раку;
- Конвенције број 148 и препорука број 156 о заштити радника од професионалних
ризика у радној средини проузрокованих загађењем ваздуха, вибрацијом и буком;
- Конвенција број 135 и Препорука о заштити на раду, здравственој заштити и радној
средини;
- Конвенција број 136 о заштити од опасности тровања бензолом;
- Конвенција број 162 о заштити од азбеста;
- Конвенција број 167 о безбедности и здрављу у грађевинарству;
- Конвенција број 81 о инспекцији рада у трговини и индустрији;
- Конвенција број 161 и Препорука број 171 о службама медицине рада;
- Конвенција број 13 о употреби оловног белила у бојадисању;
- Конвенција број 115 и Препорука број 114 о заштити радника против јонизујућег
зрачења;
- Конвенција број 127 и Препорука број 128 о макималној тежини терета који може да
преноси само један радник.
Препоруком су обухваћене техничке мере заштите, пријављивање професионалних
болести, прва помоћ, здравствени прегледи. У моштву постављених норми из области
заштите на раду, дефинисаних од стране Међународне организације- рада,
Основна права
основе човека
система
заштите на раду чине: - Запошљавање
 Права и обавезе радника и радничких представника; - Социјална политика и радни
 услови;
Права, обавезе и одговорности послодаваца да обезбеђују заштиту на раду;
Тела, органи
 Обавезе влада земаља – чланица на националном плану. - Заштита деце и малолетика;
Доноси
МЕЂУНАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА
- Рад жена;
Ковенције
РАДА - Управа рада и општа питања;
- Посебне категорије радника.
Препоруке

Општа конференција
представника земаља-
чланица
Међународни биро рада
Административни савет
Слика 1. Шематски приказ органа и тела Међународне организације рада и основна документа
која доноси ова организација
 5. Развој система заштите на раду у Европској унији

После безуспешних покушаја уједињења европских држава насилним путем и

освајачким ратовима, 1950. године заступа се нова идеја о мирном уједињењу држава
Европе, када је основана Европска заједница за угаљ и челик и практично постављени
темељи за оснивање Европске уније. Уговор о оснивању Европсте заједнице за угаљ и
челик, који је том приликом закључен, био је први документ Европске заједнице, који је
садржао и одредбе о заштити на раду.
У оквиру овог Уговора дато је право овлашћеним лицима да покрећу и финансирају
истраживања, чији је циљ заштита на раду у производњи угља и челика. Након овога
појавио се већи број анализа о условима рада и мерама заштите, што је имало утицаја на
инплеметацију заштите на раду у организацији рада. Разултати ових мера је значајан
напредак у области заштите на раду. После позитивних искустава са функионисањем ове
заједнице, 1957. године потписани су нови споразуми о оснивању Европске економске
заједнице и Европске заједнице за атомску енергију. Оснивањем Европске економске
зајендице и усвајањем Руског уговора, проблематика заштите на раду саглеедава се
свеобухватније, а одредбама Уговора, прописи о заштити на раду уводе се и у друге
индустријске гране и секторе.
Закључак
Contents
Увод.............................................................................................................................................................3
1. Међународне организације и заштита на раду.................................................................................4
1.1. Међународна организација рада................................................................................................5
1.2. Светска здравствена организација.................................................................................................5
1.3. Организација за храну и пољопривреду...................................................................................5
1.4. Организација међународног цивилног ваздухопловства.........................................................6
1.5. Међународна агенција за атомску енергију..............................................................................6
1.6. Програм Уједињених Нација за развој......................................................................................6
1.7. Међудржавна косултативна организација за поморство..........................................................6
2. Регионалне и невладине организације организација......................................................................7
3. Међународна организација рада........................................................................................................8
3.1. Међународна конференција рада....................................................................................................9
3.2. Административни савет..................................................................................................................9
3.3. Међународни биро рада..................................................................................................................9
4. Конвенције и препоруке у области заштите на раду......................................................................10
5. Развој система заштите на раду у Европској унији........................................................................12

1) Основи система заштите, Бранислав Анђелковић, Универзитет у Нишу, Факултет

Заштите на раду у Нишу, Ниш, 2010
2) Организација заштите на раду, Јаков Милутиновић, Ниш ,1982
3) Међународни правни извори у области безбедности и здравља на раду,
Универзитет у Нишу, Факултет Заштите на раду у Нишу
4) http://www.isme.me/saradnja/medjunarodna.php
5)