INVESTICIJE

Investicije

Investicije rtva,odnosno odricanje od

potronje u tekuem periodu,radi
ostvarenja veih rezultata u budunosti

Investicije proces alokacije

ekonomskih resursa u vremenu
 Investicije

Investicije obuhvataju:
ulaganja u maine i opremu
ulaganja u finansijsku aktivu
ulaganja u razvoj novog proizvoda
ulaganja u sticanje novog znanja

Alokacija resursa u vremenu je

zajednika svim ovim procesima
investiranja
 Investicije kao sredstvo ostvarivanja
optimalne alokacije ekonomskih
resursa u vremenu
Ekonomska teorija izbora u vremenu

Sutinske komponente ekonomske teorije izbora su:

ogranicenost
mogucnost alternativne upotrebe

Ogranienost i mogunost alternativne upotrebe,

ukazuju na potrebu donoenja odluka o nainu
njihove upotrebe odnosno na potrebu izbora
pravaca upotrebe ekonomskih resursa.
 Ekonomska teorija izbora

Ekonomska teorija izbora je disciplina

ekonomske nauke koja prouava izbor
alternativnih pravaca upotrebe
ekonomskih resursa, odnosno promene
do kojih dolazi u izboru u zavisnosti od
promena okolnosti od kojih izbor zavisi
 Ekonomska teorija izbora
Struktura ekonomske teorije izbora poiva na:
eljenim objektima ili ciljevima - predmet su
izbora i mogu se razliito definisati u zavisnosti od
preferencija donosioca odluka i ogranienja koja se
izboru postavljaju
donosiocima odluka - pojedinci i grupe pojedinaca
principima ponaanja u izboru - polazi od
racionalnog ekonomskog ponaanja donosioca odluka
okolnostima od kojih izbor zavisi - dele se u dve
grupe: set mogunosti i set ogranienja
preferencije donosioca odluka, (obrazovanje,
vaspitanje, iskustvo) - za svakog donosioca odluka
se moe odrediti funkcija preferencija rangira
alternative izbora prema njiihovoj poeljnosti
 Predmet izbora
Definisanje predmeta izbora uslovljeno je:
Shvatanjem krajnjeg cilja ekonomske aktivnosti
raditi da bi se ivelo (zadovoljenje potreba-potronja je krajnji
cilj)
iveti da bi se radilo (ekonomske aktivnosti su same sebi cilj)
Shvatanjem vremena i naina na koji se tok vremena
ukljuuje u analizu
sadanji trenutak-taka u vremenu u kojoj se donosi odluka
period vremena-vremenski interval omedjen sadanjim
trenutkom i ma kojim trenutkom u budunosti
Pretpostavke:
Svi dogadjaji relevantni za odluivanje se obavljaju unutar istih
vremenskih intervala
Sve odluke se donose na poetku ovih vremenskih perioda, a
svi rezultati se ostvaruju na kraju
Jedinini periodi vremena odnose se na period od jedne godine
 Predmet izbora
Podjimo od funkcije korisnosti:
U (c1, c2, . . . ct, . . . )
Predmet izbora je potronja u razlicitim
periodima vremena c1, c2,...,ct, a cilj
donosioca odluka je postizanje eljenog
rasporeda potronje u vremenu
Pretpostavka: da funkcija korisnosti ispunjava
odredjene uslove vezane za preferencije
donosioca odluka
Zahtev: donosilac odluka je uvek u stanju da
rangira alternative u skladu sa preferencijama
 Predmet izbora

Ispunjenje zahteva obezbedjuju:

1) aksiom potpunosti rangiranja, koji

eliminise situacije u kojima donosilac
odluka ne moze ili odbija da izvrsi izbor

2) aksiom tranzitivnosti relacije, koji

obezbedjuje konzistentnost izbora
 Mogunosti izbora

Da bi se mogao ostvariti eljeni raspored

potronje u vremenu, kao krajnji cilj izbora,
neophodno je da donosilac odluka raspolae
mogunostima preraspodele potronje u vremenu.
S tim u vezi, postoje razliite trine mogunosti i
razliite mogunosti proizvodne transformacije.
Dakle, mogunosti preraspodele potronje u
vremenu zavise od:
Inicijalne kombinacije resursa
Trinih mogunosti
Proizvodnih mogunosti
Trine mogunosti
 Pretpostavke
Osnovni izvor tekue potronje pojedinca predstavlja
plata ili neki drugi oblik naknade za rad, koji emo
nazvati zajednikim imenom dohodak (Yt)
Ovako shvaen dohodak pojedinca unapred je
odredjen, tako da je njegovom visinom odredjena
inicijalna potronja pojedinca
Prilikom razmatranja mogunosti potronje u tekuem
periodu pojedinac polazi od svog tekueg dohotka
(Yt), ali uzima u obzir i dohodak u buduim
vremenskim periodima.
Transferi dohodaka izmeu razliitih vremenskih
perioda kako bi se ostvario eljeni raspored potronje
u vremenu ostvaruje se na tritu kapitala
Savreno (perfektno) trite kapitala- ekon. subjekti u
svakom periodu vremena mogu po datoj, konkurentski
odreenoj ceni uzimati ili davati kredite.
Radi jednostavnosti analiza se zasniva na pretpostavci
o postojanju dva vremenska perioda tekui (0) i
budui period (1)
 Davanje kredita

Tekua kamata izraava uslove pod

kojima se moe transformisati dohodak
iz jednog vremenskog perioda u drugi
kako bi se postigao eljeni raspored
potronje na savrenom tritu kapitala.

1 din u budunosti (1+i) din, i-kamatna

stopa

1+i - cena tekueg dinara u izrazima

budue vrednosti dinara (faktor
akumulacije)
 Uzimanje kredita

Pojedinac na savrenom tritu kapitala moe pod jednakim

uslovima i uzimati kredite.

1 din uzetog kredita u budunosti (1+i) din

Maksimalan iznos uzetog kredita e biti odreen proizvodom visine

budueg dohotka i izraza 1/(1+i)

1/(1+i)= faktor sadanje vrijednosti ili diskontni faktor- vrednost

dinara u narednom periodu izraena tekuom vrednou dinara.

Istaknuti odnosi izmeu sadanje i budue vrednosti novca ukazuje

na postojanje vremenske vrednosti novca, koja je posledica
objektivnih trinih mogunosti, a ne subjektivne vee sklonosti za
potronju u sadanjosti u odnosu na budunost.
 Pri datom inicijalnom dohotku i
kamatnoj stopi odreene su
alternativne potronje
pojedinca
Trina linija MM predstavlja
raspoloive kombinacije
potronje pojedinaca odreene
njihovim inicijalnim dohotkom i
trinom kamatnom stopom
po kojoj se mogu uzimati ili
davati krediti.
t=0 tekui period
Preseci trine linije sa
t=1 budui period
koordinatnim osama
oznaavaju maksimalne iznose MM trina linija
potronje odgovarajueg
perioda, ako je potronja
drugog perioda jednaka nuli
 Stopa transformacije sadanje i budue potronje du trine
linije MM je 1+i, a negativna vrednost ove stope, -(1+i)
predstavlja nagib trine linije. (vea kamatna stopa-vei nagib)
Kretanje od take Y pa navie po MM- odricanje od tekue
potronje y0 u korist budue potronje (davanje kredita)
Kretanje od take Y pa nanie po MM- odricanje od budue
potronje y1 u korist sadanje potronje (uzimanje kredita)
Sadanja vrednost inicijalnog dohotka/bogatstva pojedinaca
predstavljena je presekom trine linije MM i ose t 0:
W0y =y0+y1/(1+i)
 Kako sve kombinacije potronje prikazane
linijom MM imaju istu vrednost kao i inicijalna
kombinacija dohotka, to vai
C0+C1/(1+i)=y0+y1/(1+i)=W0y
(jednaina trine linije )
Ipak, sa stanovita pojedinanog donosioca
odluka one nisu ekvivalentne.

Proces transformacije sadanje i budue

potronje pokazuje samo objektivne trine
mogunosti preraspodele potronje u vremenu,
ali nita ne govori o tome kakav e biti izbor
pojedinca u okviru tih mogunosti. Do tog
izbora dolazimo ukljuivanjem u analizu
preferencija donosilaca odluka.
 Krive indiferentnosti (U, U, U) predstavljaju grafiki
prikaz preferencija donosioca odlika, odnosno
kombinacije potronje ija je korisnost za potroaa
ista.

Krive indiferentnosti prikazuju spremnost pojedinca

da se odrekne dela tekue potronje u zamenu za
dodatnu jedinicu potronje u buduem vremenskom
periodu i obrnuto, ali uz zadravanje istog nivoa
ukupne korisnosti.
 Spremnost, odnosno stopu po kojoj se potronja
meusobno zamjenjuje izraava graninu stopu
supstitucija (C1/C0), odnosno jednaka je apsolutnoj
vrednosti prvog izvoda krive indiferentnosti u jednoj
taki.

Geometrijski, granina stopa supstitucije predstavlja

nagib tangente krive indiferentnosti u odreenoj taki.

Konveksnost krive indiferentnosti prema

koordinantnom poetku izraava opadajuu graninu
stopu supstitucije, odnosno poveanjem mogunosti
tekue potronje poveava se i spremnost potroaa
da se odrekne dela te potronje u zamenu za jedinicu
dodatne potronje u budunosti.
 Sa pomeranjem du krive indiferentnosti s leva
na desno tangente krive indiferentnosti dobijaju
sve blai nagib, to ukazuje na pojavu da se sa
poveanjem mogunosti tekue potronje
povea spremnost potroaa da se odrekne
dela te potronje u zamenu za jedinicu dodatne
potronje u budunosti.
Nakon ukljuivanja u analizu preferencije
donosioca odluka, moemo utvrditi kakav e biti
njegov izbor u okviru objektivnih trinih
mogunosti
Ovom reenju odgovara tekua potronja u
iznosu c0* i budua potronja u iznosu c1*, zata
je potrebno rtvovati deo tekue potronje dajui
kredit u iznosu y0 - c0* uz kamatnu stopu i
c1 * = y 1 + ( y 0 - c0 * ) ( 1 + i )
 Zakljuak

Postojanje trita kapitala u znaajnoj mjeri

determinie odluke o sticanju dohotka i njegovoj
raspodeli u vremenu.
Naime, kada ne bi postojalo trite kapitala
raspored potronje u velikoj meri bio bi uslovljen
vremenskom strukturom dohotka pa bi se moglo
desiti da pojedinac rtvuje vei ukupni dohodak
sa nepovoljnijom strukturom u korist nieg
ukupnog dohotka iji je raspored u vremenu vie
prilagoen njegovim potrebama potronje.
Sa postojanjem trita kapitala ovakve rtve su
nepotrebne jer se odluke o sticanju dohotka
mogu u potpunosti odvojiti od odluka o potronji,
ime se stvaraju mogunosti za uvaavanje
kriterijuma maksimiranja dohotka prilikom
odluivanja o sticanju dohotka.
Proizvodne
mogunosti
Proizvodne mogunosti
 Proizvodne mogunosti
Kriva PP predstavlja skup tehnoloki efikasnih kombinacija
tekue i budue potronje koje se mogu ostvariti polazei
od datog dohotka u tekuem periodu
Ona predstavlja mogunost transformacije tekueg
dohotka u odredjene kombinacije proizvodnih rezultata u
vremenu (p0 i p1)
Kriva PP izraava sve kombinacije u vremenu proizvodnih
rezultata koje se mogu ostvariti fizikom (proizvodnom)
transformacijom dobara, a koja odredjuju tekuu potronju
Preseci transformacione krive sa osama pokazuju
maksimalne veliine potronje, odnosno proizvodnih
rezultata po periodima
Vertikalna isprekidana linija od take Y pokazuje da se
budui dohodak ne moe koristiti za poveanje tekue
potronje preko iznosa odredjenog tekuim dohotkom,
odnosno da proizvodne mogunosti nisu reverzibilne
Veza izmeu dohotka i proizvodnih rezultata za
dva vremenska perioda (t = 0, 1) predstavljena
je relacijama

p0=yo + qo i p1 =y1 + q1

gde: pt predstavlja proizvodni rezultat,

yt inicijalni dohodak, a
qt koliinu transformisanog dobra
Polazei od ovih relacija moemo
definisati realne investicije,
odnosno dezinvesticije

Kada je qo<0 i q1>0 govorimo o

realnim investicijama, a u obrnutom
sluaju o dezinvesticijama.
Odnosno, u tekuem periodu realne
investicije i0 postoje kada je

i = -q =y -p
Ukoliko prihvatimo stanovite da investicije
uopte uvek predstavljaju neki oblik rtve u
sadanjosti da bi se ostvarili poveani
rezultati u budunosti, onda realne
investicije, odnosno investicije u realnu
aktivu i kapitalna dobra (maine, zgrade i
si.) moemo definisati kao rtvovanje dela
tekue potronje da bi se ostvarili
proizvodni rezultati koji e omoguiti porast
budue potronje preko iznosa odreenog
buduim dohotkom.
 Na slici, proces investiranja predstavljao bi
kretanje navie od take Y du transformacione
krive PP
Koji e deo tekueg dohotka pojedinac investirati
zavisie od njegove spremnosti, izraene krivom
indiferentnosti, da rtvuje deo tekue potronje
kako bi poveao buduu potronju
Izbor pojedinca prikazan je takom P* u kojoj se
granina stopa prinosa na investicije izjednaava
sa graninom stopom supstitucije tekue i budue
potronje (granina stopa vremenske preferencije)
U odsustvu mogunosti da se posredstvom trita
postigne drugaiji raspored potronje u vremenu
uz pretpostavku o postojanju samo dva vremenska
perioda, eljena kombinacija proizvodnih
rezultata istovremeno predstavlja eljeni raspored
potronje u vremenu, odnosno p0*=c0* i p1*=c1*
Istovremeno postojanje
proizvodnih i trinih
mogunosti
Istovremeno postojanje proizvodnih i
trinih mogunosti
Uoptavanje koncepta na
vie vremenskih perioda i
kontinuelni tok vremena
Pretpostavimo da pored sadanjeg perioda vremena postoje
jo T buduih vremenskih perioda.

Predmet izbora proiruje se na potronju T+1 vremenskih

intervala c0, c1, c2, ..., cT, vektor dohotka postaje y0, y1, y2 ...
yT, a vektor proizvodnih rezultata p0, p1, p2, ..., pT .

Prilikom analize dva vremenska perioda kamatnu stopu

obeleili smo sa i i ona je predstavljala cenu po kojoj se
razmenjuju ekonomski resursi tekueg perioda za resurse
budueg perioda. U optem sluaju razlikuju se kamatne
stope i1, i2, i3, ..., iT po kojima se razmenjuju resursi
prethodnog (t-1) za resurse narednog (t) vremenskog
perioda. Stoga je u optem sluaju sadanja vrednost
potronje jednaka:
C1 C2 CT
W 0 C0 ...
1 i1 ( 1 i 2 )( 1 i1 ) ( 1 iT)...( 1 i 2 )( 1 i1 )
(1.1)
 Iz (1.1) vidimo da se potronja ct bilo kog vremenskog
perioda sukcesivnim diskontovanjem mo e svesti na
vrednost tekueg perioda. Na slian nain utvruje se
sadanja vrednost kombinacije inicijalnog dohotka

(1.2)

y1 y2 yT
W i sadanja
Y
kao
0 y0 vrednost proizvodnih ... rezultata ili
1 i1 ( 1 i 2 )( 1 i1 ) ( 1 iT)...( 1 i 2 )( 1 i1 )
dostignutog bogatstva

(1.3)

p1 p2 pT
W p0
0
P
...
1 i1 (1 i 2)(1 i1) (1 iT )...(1 i 2)(1 i1)
Postupkom obrnutim od diskontovanja utvruje se budu a
vrednost. Budua vrednost potronje jednaka je

WT = c0 ((1+i1)(1+i2 ) (1+iT)) + c1 ((1+i2 ) (1+IT)) +

+ cT-1 (1+IT) + cT (1.4)

a na slian nain utvruje se i budua vrednost dohotka i

budua vrednost proizvodnih rezultata.
Kada je visina kamatne stope ista u razliitim periodima
vremena, odnosno kada je i1 = ... = it , navedene formule se
mogu uprostiti. Sadanja vrednost potronje kada je kamatna
stopa i nepromenjena jednaka je

C1 C2 CT (1.5)
W 0 C0 ...
1 i (1 i ) 2
(1 i )T

Po istom principu mogu se uprostiti i relacije (1.2) do (1.4).

 S
V0
i

Uz pretpostavke da je vremenski horizont beskonaan, da su

prihodi od investicionog projekta u svakom periodu vremena
jednaki, i da oviSprihodi poinju 1 da se ostvaruju u periodu 1,
V 0 S S (1 )
tj. da je s0 = 0, ais1 = s2 = ... =isT = ... = s, sadanja vrednost
prihoda od projekta Vo jednaka je

(1.6)
 Podjimo sada od analize u kontinuelnom vremenu
Kamatna stopa i utvrdjuje se uvek za odredjeni
vremenski period (godinu dana).
Kada taj vremenski period ne odgovara toku
dogadjaja u stvarnosti, onda se taj vremenski
period moe podeliti na vie vremenskih intervala.
Brojem ovako utvrdjenih intervala odredjen je broj
kapitalizacija koje se mogu izvriti u periodu za
koji je utvrdjena kamatna stopa i.
Ako sa n oznaimo broj ovih intervala, svakom
intervalu duine 1/n osnovnog perioda odgovara
kamatna stopa i/n. Po protoku osnovnog perioda
kapitalizovana vrednost novane jedinice vie
nee biti 1+i, ve (1+i/n)n. Po protoku t osnovnih
perioda, kapitalizovana vrednost bie (1+i/n)nt.
Poveanjem broja intervala kapitalizacije n, poveava se
uestalost kapitalizacije. Kada broj ovih perioda tei
beskonanosti, kapitalizacija postaje kontinuelna, pa je
vrednost novane jedinice po protoku t osnovnih perioda
pri kontinuelnoj kapitalizaciji jednaka:

lim(1 i / n) e
nt it
n
gde e predstavlja bazu prirodnog logaritma (e=2,7187).
 T
V S (t )e
Polazei od iznetog,
T
I (t )
dt
ranije date relacije mogu se modifikovati
0
za potrebe analize u uslovima kontinuelnog vremena. Budua
VT i sadanja vrednostT V kontinuelnog toka prihoda s(t) od
V e
0
o I (t )
dt
nekog investicionog 0projekta, u optem sluaju kada se
kamatna stopa menja u vremenu, jednake su:

T
I (t ) 0 i ( )d (1.7)
 T
VT 0 s (t )e dtit

T it
V 0 0 s (t )e dt
Kada je kamatna stopa nepromenjena, izrazi (1.7) i (1.8)
pojednostavljuju se u

(1.7)
 USLOVLJENOST
INVESTICIONIH
ODLUKA OBLIKOM
PREDUZEA
 Sa stanovista karakteristika krajnjih prava na efekte
investicionih odluka, preduzea delimo u tri grupe :

1. Akcionarska drutva

2. Oblici preduzea sa jednim vlasnikom

inokosna preduzea

3. Ostale vrste preduzea

 Pretpostavka o postojanju dva vremenska
perioda:

TEKUCI ( 0 )
BUDUCI VREMENSKI PERIOD ( 1 )
 INVESTICIONE ODLUKE
AKCIONARSKOG DRUSTVA
 Karakteristike akcionarskog drutva:

Najmanji stepen ogranienja prava raspolaganja

neto efektima investicija
Nosioci ovih prava su vlasnici akcija
Neogranicenost njihovih prava na raspolaganje neto
efektima investicija ogleda se u slobodnoj
prenosivosti akcija na druga lica
Ne postoji vremensko ogranienje raspolaganja neto
investicijama
Postoji podvojenost izmeu akcionara i neposrednih
donosioca odluka o investicijama
Neophodno je da jasno razlikujemo :

mogunost drutva za proizvodno angaovanje

kapitala realne investicije

od

mogunosti akcionara da na tritu kapitala

kupujui i prodajui HOV finansijske investicije,
ostvari eljeni raspored potronje u vremenu.
Imamo dve pretpostavke :

1. Trite kapitala ima karakteristike savrenog

trita i
2. Razmena na tritu kapitala ne izaziva dodatne
trokove i ovo trite je efikasno ;
 Karakteristike savrenog trita kapitala su :

Ekonomski subjekti u svakom periodu mogu po

datoj, konkurentski odreenoj ceni uzimati ili
davati kredite u eljenim iznosima ,

Nemogunost da investitori i akcionarska drutva

utiu na cenu koja se formira na tritu kapitala ;
Uz navedene pretpostavke postojace potpuna
saglasnost izmeu investitora akcionara i samog
akcionarskog drutva o kriterijumu na osnovu
koga e
e se donositi investicione odluke.

Investicione odluke procenjivae se sa

stanovita njihovog doprinosa tekuoj trinoj
vrednosti prava na neto efekte investicija

Pretpostavimo da AD u sadanjem vremenskom

trenutku t=0 raspolae sredstvima za investicije
u iznosu Y0. AD e investirati iznos Y0P0* kako bi
maksimiziralo svoju sadanju vrednost Wo*.
 Investicione odluke
akcionarskog drutva
 INVESTICIONE ODLUKE
INOKOSNOG PREDUZEA
U ovu grupu preduzea spadaju preduzetnike firme i
jednolano drutvo sa ogranienom odgovornou.

Zajedniko svojstvo ovih oblika preduzea jeste da je

primarni pojedinani subjekt odluivanja o
investicijama istovremeno i vlasnik prava na krajnje
efekte ovih odluka.

Investicione odluke preduzea nose sva obeleja

preferencija vlasnika preduzea
 Zavisnost investicionih odluka preduzea od preferencija
njegovog vlasnika prikazana je na slici kroz dva tipina sluaja:
1) Preferencije vlasnika preduzea izraene krivom indiferentnosti
Ua tada je ponaanje preduzea, odnosno vlasnika preduzea
identino ponaanju AD (vlasnik e interno investirati kapital u
iznosu Y0P0*, a zatim e na tritu kapitala investirati u sticanje
akcija AD iznos p0c0*)
2) Preferencije vlasnika preduzea izraene krivom indiferentnosti
Ub kako vlasnik preduzea ne moe da proda deo svojih prava
na neto efekte investicija u preduzeu, a da se to ne odrazi na
promenu njegovog statusa ili promenu oblika preduzea, obim
investicija kojim se maksimira korisnost vlasnika preduzea
odredjen je takom u kojoj je najvia kriva indiferentnosti
tangenta transformacione krive PP (obim investicija je Y0C0B, a
potronja vlasnika preduzea u sadanjem i buduem periodu
iznosi C0B i C0B, respektivno)
 Korisnost vlasnika B bi se povealo kada
bi za finansiranje potronje mogao da
pozajmi sredstva u iznosu p0R0B ili kada bi
svoje preduzee reorganizovao u AD.
U ovom sluaju optimalan iznos
investicija bio bi Y0p0*.
Vlasnik bi dosegao viu krivu
indiferentnosti UB i obezbedio eljeni
raspored potronje na viem nivou u
iznosu R0B u sadanjosti i R1B u budunosti.
INVESTICIONE ODLUKE
OSTALIH OBLIKA
PREDUZEA
To su:

ortako drutvo
komanditno drutvo i
drutvo sa ogranienom odgovornou

Njihova zajednika karakteristika je da su prava

na
ubiranje neto efekata investicija ograniena i
vezana
za subjekte odluivanja o investicijama.
 Ova grupa preduzea se prema stepenu
ogranienja prava na neto efekte
investicija nalazi izmeu analiziranih
akcionarskih drutava i inokosnih
preduzea.

A ako se posmatra obim investicija i

kriterijumi na osnovu kojih se donose
investicione odluke ova grupa preduzea
je blia inokosnom preduzeu.
 KRITERIJUMI ZA DONOENJE
INVESTICIONIH ODLUKA
U zavisnosti od toga da li uvaavaju vremensku vrednost
novca ili ne, metode izraavanja efektivnosti investicionih
projekata dele se na:
Statike metode
Period povraaja (vreme koje je potrebno da se ulaganja u neki
projekat nadoknade iz priliva gotovine iz neto ekonomskog
toke projekta)
Raunovodstvena stopa prinosa (odnos oekivanog dobitka od
projekta i kapitalnih ulaganja u projekat)
Dinamike metode
Metod sadanje vrednosti (svodjenje buduih priliva na
sadanju vrednost. NSV dobija se kada se od sadanje vr. neto
priliva iz ekonomskog toka inv. projekta oduzme sadanja vr.
ulaganja u sam projekat)
Metod interne stope prinosa (diskontna stopa kojom se
sadanja vrednost proizvodnih transformacija svodi na nulu)