PRODUKTIVNOST

FAKTORA

Ukupna produktivnost
faktora
Prosena i marginalna
produktivnost faktora
 UKUPNA PRODUKTIVNOST
FAKTORA
Ukupna produktivnost faktora treba da odgovori
na pitanje koliko e se promeniti ukupna
koliina proizvoda, kada se promeni koliina
samo jednog varijabilnog faktora, sa datom
koliinom fiksnog faktora.
Kada preduzee ne moe da menja veliinu
kapaciteta, opremu ili maine, ukupna koliina
proizvoda zavisi od koliine varijabilnog faktora.
Ili kada je koliina fiksnog faktora data ukupan
proizvod zavisi od koliine varijabilnog faktora.
 Ukupna produktivnost
faktora
Ukupna produktivnost faktora izraava
se konceptom ukupnog proizvoda.
ta je ukupan proizvod?
Ukupan proizvod pokazuje
maksimalnu koliinu proizvoda koja
moe da se proizvede ulaganjem
razliitih koliina varijabilnog faktora,
sa datom koliinom fiksnog faktora.
 Ukupna produktivnost
faktora
Ukupan
proizvod moe da se prikae
matematiki, tabelarno ili grafiki.
 Rastua produktivnost
faktora
Rastua produktivnost faktora je
proporcionalno vei rast ukupnog proizvoda
od koliine varijabilnog faktora.
Rastua produktivnost faktora nastaje zbog
disproporcije izmeu fiksnog i varijabilnog
faktora, odnosno kada je koliina fiksnog
faktora daleko vea u odnosu na koliinu
varijabilnog faktora.
Disproporcija se smanjuje daljim ulaganjem
varijabilnog faktora, to ima za rezultat rast
ukupnog proizvoda.
 Rastua produktivnost
faktora
PRAVILO:
U fazi rastue produktivnosti faktora,
preduzee treba da nastavi sa daljim
ulaganjem varijabilnog faktora, jer sa
poveanjem koliine varijabilnog
faktora, ukupna produktivnost
faktora raste.
 Konstantna produktivnost
faktora
Konstantna produktivnost faktora
postie se na granici prve i druge faze
proizvodnje.
Konstantna produktivnost faktora znai
da je rast ukupnog proizvoda
proporcionalan poveanju koliine
varijabilnog faktora.
Konstantna produktivnost faktora znai
da je uspostavljen srazmeran odnos
izmeu fiksnog i varijabilnog faktora.
 Konstantna produktivnost
faktora
PRAVILO:
Kada je postignuta konstantna
produktivnost faktora preduzee
treba da nastavi sa daljim ulaganjem
varijabilnog faktora, zato to se
ukupan proizvod poveava.
 Opadajua produktivnost
faktora
Opadajua produktivnost faktora znai
da je rast ukupnog proizvoda
proporcionalno manji od porasta
koliine varijabilnog faktora.
Opadajua produktivnost faktora se
javlja zbog nesrazmere izmeu
fiksnog i varijabilnog faktora, pri emu
je koliina varijabilnog faktora vea u
odnosu na koliinu fiksnog faktora.
 Opadajua produktivnost
faktora
PRAVILO:
Preduzee treba da proizvodi na
gornjoj granici druge faze
proizvodnje, kada je ukupan proizvod
najvei.
 Negativna produktivnost
faktora
Trea
faza proizvodnje kada dolazi do
pada ukupnog proizvoda.
 Zakon promenljivih odnosa
Zakoni rastue i opadajue produktivnosti
su dve strane istog zakona proizvodnje, a to
je zakon promenljivih odnosa.
Zakon promenljivih odnosa kae da, kada se
datoj koliini fiksnog faktora dodaje sve
vea koliina varijabilnog faktora, ukupan
proizvod e pre, ili kasnije, poeti da opada.
Naziv zakona promenljivih odnosa oznaava
da produktivnost faktora zavisi od odnosa
izmeu fiksnog i varijabilnog faktora.
Zakon promenljivih odnosa ima skoro
univerzalnu vanost.
 Prosena i marginalna
produktivnost faktora

Prosena i marginalna produktivnost

faktora izraavaju se konceptima
prosenog i marginalnog proizvoda.
 Prosena produktivnost
faktora
Prosena produktivnost faktora
izraava se konceptom prosenog
proizvoda.
Prosean proizvod je kolinik izmeu
ukupnog proizvoda i ukupne koliine
varijabilnog faktora, tj.
PPrL = Q/L.
Prosean proizvod pokazuje ukupnu
koliinu proizvoda po jedinici uloenog
varijabilnog faktora proizvodnje.
 Marginalna produktivnost
faktora
Marginalna produktivnost faktora
izraava se konceptom marginalnog
proizvoda.
Marginalni proizvod je promena
ukupnog proizvoda, koja nastaje
ulaganjem jedne dodatne jedinice
varijabilnog faktora, uz konstantnost
svih ostalih faktora, tj.
MPr = Q/L.
 Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosean proizvod pokazuje doprinos
svih jedinica varijabilnog inputa
promeni ukupnog proizvoda.
Marginalni proizvod pokazuje
doprinos jedne jedinice varijabilnog
inputa promeni ukupnog proizvoda.
Prosean i marginalni proizvod se
mogu prikazati tablerno i grafiki.
 Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosean i marginalni proizvod se
grafiki prikazuju krivama prosenog i
marginalnog proizvoda.
Kada kriva PPr raste, marginalni
proizvod je vei od prosenog
proizvoda, tj. kriva MPr je iznad krive
prosenog proizvoda: sluaj rastue
marginalne produktivnosti varijabilnog
faktora.
 Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Krive PPr i MPr se seku u taki maksimuma
prosenog proizvoda: sluaj konstantne
marginalne produktivnosti varijabilnog faktora.
Kada prosean proizvod pone da opada,
marginalni proizvod je manji od prosenog
proizvoda, tj. kriva MPr je ispod krive PPr:
sluaj opadajue mariginalne produktivnosti
varijabilnog faktora.
Kada se MPr izjednai sa nulom i postane
negativan, to je faza negativne produktivnosti
inputa.
 Prinosi obima
Prinosi obima se ostvaruju kada su svi
inputi varijabilni, tj. kada preduzee moe
da menja koliinu svih inputa da promeni
veliinu kapaciteta, opremu, maine,
tehnologiju proizvodnje, broj radnika.
U zavisnosti od toga koliko e se promeniti
veliina obima proizvodnje, ako se
promeni koliina svih inputa razlikuju se
rastui, konstantni i opadajui prinosi
obima.
 Rastui prinosi obima

Rastui prinosi obima se ostvaruju

kada je promena obima proizvodnje
proporcionalno vea od prromene
koliine inputa L i K; na primer, ako
se koliina rada L i kapitala K povea
za 15%, a obim proizvodnje se
povea za 25%.
 Konstantni prinosi obima
Konstantniprinosi obima javljaju se
kada je promena obima proizvodnje
srazmerna, tj. proporcionalna
promeni koliine inputa L i K; na
primer, ako se koliina inputa
udvostrui, i obim proizvodnje e da
se udvostui.
 Opadajui prinosi obima
Opadajui prinosi obima nastaju kada
je poveanje obima proizvodnje
proporcionalno manje od od
poveanja koliine inputa L i K; na
primer, ako se koliina rada L i
kapitala K povea za 30%, a obim
proizvodnje za 20%.
 Razlozi rastuih prinosa
obima
Podela i specijalizacija rada.
Specijalizacija i nedeljivost
kapaciteta.
Geometrijski odnos
zapremina/povrina.
Rezervni kapacitet.
 Razlozi konstantnih prinosa
obima
Konstantni prinosi obima nastaju kao
rezultat ekspertskog prorauna
optimalne veliine kapaciteta, a to je
proizvodno-tehniki najefikasnija
veliina fabrike.
 Razlozi opadajuih prinosa
obima
Neefikasnost upravljanja velikim proizvodnim
kapacitetom, tj. fabrikom.
Nepotpuna informisanost glavnih menadera;
gubitak kontrole; oteana kominukacija, zbog
neblagovremene i nepotpune transmisije
informacija sa vrha preduzea na dole, i sa
dna na gore; odluke kasne; delegiranje
odluivanja na zamenike, koji nisu dovoljno
kompetentni poveava birokratiju; problem
koordinacije velikog broja aktivnosti.
 MERENJE PRODUKTIVNOSTI
Krajem 19 veka, produktivnost se merila
odnosom izmeu koliine proizvoda i broja
asova rada, to predstavlja produktivnost
rada.
Razlozi, zbog koji se produktivnost
poistoveivala sa produktivnou rada su:
1. Radno-intenzivni karakter proizvodnje;
2. Uticaj teorije radne vrednosti,
3. Znaaj i vanost ljudskih resursa, koji nisu
samo ljudski inputi, ve su inicijatori,
organizatori proizvodnje i inovatori.
 Problem merenja
produktivnosti
Proizvod i inputi se izraavaju fizikim
jedinicima mere, pa su razliiti proizvodi
i inputi meusobno nesamerljivi.
Reenje:
Primeniti jedinstvenu metodologiju, koja
e se kao standard koristiti za merenje
produktivnosti.
To je metod stalnih cena.
 Metod stalnih cena
Metod stalnih cena je vrednosni, tj. novani metod
merenja produktivnosti.
Heterogeni proizvodi i inputi se svode na novanu
vrednost, ime se prevazilazi problem njihove
nesamerljivosti.
Produktivnost se meri stalnim, a ne tekuim
trinim cenama, zato to se trine cene menjaju,
pa ne bi bilo mogue odrediti da li se produktivnost
promenila zbog promene cene ili zbog promene
koliine.
Obraunom fizikog proizvoda i inputa u stalnim
cenama izraavaju se samo promene koliina, a ne
promene cenam jer se stalne cene ne menjaju.
 Metod stalnih cena
Dva metoda stalnih cena:
1. Metod stalnih cena izabranog
baznog perioda;
2. Metod deflacioniranja tekuih cena
na cene bazne godine.
 Metod stalnih cena izabranog
baznog perioda
Metod stalnih cena izabranog baznog
perioda primenjuje se kada se raspolae
podacima o fizikom obimu proizvodnje.
Bazni period je period u odnosu na koji se
vri poreenje.
Izbor baznog perioda ima veliku vanost,
zato se za stalnu bazu poreenja uzima
onaj period u kome je pojava pokazivala
normalno stanje, ili se uzima prosek
nekoliko godina.
Bazni period treba da bude to blii
posmatranom periodu.
 Metod deflacioniranja tekuih
cena na cene bazne godine
Metod deflacioniranja tekue
vrednosti proizvodnje primenjuje se
kada se ne raspolae pdacima o
fizikom obimu proizvodnje.
Tekua vrednost proizvodnje svodi se
na cene bazne godine, tj.
deflacioniranje se vri indeksima
cena.
 Merenje fizikog proizvoda
metodom stalnih cena
Ukupna koliina proizvoda ili usluga
se ponderie stalnim cenama.
Promena proizvoda izraava promenu
koliine proizvoda ili usluga, a ne
promenu cena, poto cene ostaju
nepromenjene.
 Merenje koliine inputa
metodom stalnih cena
Rad se meri brojem radnika, ili brojem
asova rada, tako to se radovi razliite
vrste kvalifikovanosti ponderiu stalni
cenama rada izabranog baznog perioda.
Opredmeen kapital se meri brojem
maina/as, koji se mnoi stalnim cenama
zakupa na sat, izabranog baznog perioda.
Investicioni kapital se meri realnim
godinjim prinosom kamate na uloeni
kapital.
 Pokazatelji produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnosti

Parcijalni pokazatelji produktivnosti
 Pokazatelj ukupne
produktivnosti
Pokazatelj ukupne produktivnosti faktora je
kolinik izmeu proizvoda i svih uloenih
inputa,
P = Q/I, ili P = Q/L + K.
Pokazatelj ukupne produktivnosti pokazuje
doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda.
Indeksni broj, koji pokazuje relativnu, u
procentima izraenu promenu
produktivnosti u posmatranom periodu u
odnosu na bazni period koji iznosi 100.
 Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti su:
1. Produktivnost rada;
2. Produktivnost kapitala;
3. Produktivnost poljoprivrednog
zemljita;
4. Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti.
 Produktivnost rada
Produktivnost rada je odnos izmeu
proizvoda i uloenog rada,
PL = Q/L.
Racio produktivnosti rada poredi
proizvod sa uloenim radom i
izraava doprinos rada u generiranju
proizvoda.
 Produktivnost kapitala
Produktivnost kapitala je odnos izmeu
proizvoda i uloenog kapitala,
PK = Q/K.
Produktivnost opredmeenog kapitala
pokazuje doprinos kapitalne opreme u
stvarnju proizvoda.
Produktivnost investicionog kapitala, koji se
izraava realnim godinjim prinosom kamate
na uloeni kapital, pokazuje koliko je
odricanje od sadanje potronje da bi se kroz
porast produktivnosti investiranog kapitala,
ostvarila vea potronja u budunosti.
 Produktivnost poljoprivrednog
zemljita

Produktivnost poljoprivrednog
zemljita izraava se kao odnos
izmeu proizvoda, tj. poljoprivredne
kultura i odreene merne jedinice
zemljita, najee po hektaru.
 Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti su:
1. Na nivou privrede: racia
produktivnosti preduzea, grana ili
privrednih sektora,
2. Na nivou preduzea: racia
produktivnsoti pojedinih
organizacionih jedinica (divizija,
fabrika) ili pojedinih vrsta rada.
 Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti
pokazuju doprinos samo jednog
faktora promeni proizvoda.
Parcijalni pokazatelji produktivnosti
ne pokazuju koliko je doprinos svih
uloenih faktora promeni proizvoda.
 Ciljevi i znaaj merenja
produktivnosti preduzea
Pokazatelji produktivnosti kao
integralni deo upravljakog
informacionog sistema (MIS)
preduzea;
Poreenje produktivnosti;
Informisanje i mobilisanje radnika;
Dugorone projekcije i budetiranje
sredstava.