PRODUKTIVNOST

FAKTORA
Ukupna produktivnost faktora
Prosena i marginalna produktivnost faktora
Prinosi obima
Merenje produktivnosti
Ciljevi i znaaj merenja produktivnosti preduzea

Ukupna produktivnost
faktora

Ukupna produktivnost faktora treba da odgovori

na pitanje koliko e se promeniti ukupna
koliina proizvoda, kada se promeni koliina
samo jednog varijabilnog faktora, sa datom
koliinom fiksnog faktora
Kada je koliina fiksnog faktora data ukupan
proizvod zavisi od koliine varijabilnog faktora

Ukupna produktivnost
faktora

Ukupna produktivnost faktora izraava se

konceptom ukupnog proizvoda
ta je ukupan proizvod?
Ukupan proizvod pokazuje maksimalnu
koliinu proizvoda koja moe da se
proizvede ulaganjem razliitih koliina
varijabilnog faktora, sa datom koliinom
fiksnog faktora

Ukupna produktivnost
faktora

Ukupan proizvod moe da se prikae

matematiki, tabelarno ili grafiki

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod

Ukupan proizvod:grafik

Rastua produktivnost
faktora

Rastua produktivnost faktora je proporcionalno

vei rast ukupnog proizvoda od koliine
varijabilnog faktora
Rastua produktivnost faktora nastaje zbog
disproporcije izmeu fiksnog i varijabilnog
faktora, odnosno kada je koliina fiksnog faktora
daleko vea u odnosu na koliinu varijabilnog
faktora
Disproporcija se smanjuje daljim ulaganjem
varijabilnog faktora, to ima za rezultat rast
ukupnog proizvoda

Rastua produktivnost
faktora
PRAVILO:
U fazi rastue produktivnosti faktora,
preduzee treba da nastavi sa daljim
ulaganjem varijabilnog faktora, jer sa
poveanjem koliine varijabilnog faktora,
ukupna produktivnost faktora raste

Konstantna produktivnost
faktora
Konstantna produktivnost faktora postie
se na granici prve i druge faze
proizvodnje
Konstantna produktivnost faktora znai
da je rast ukupnog proizvoda
proporcionalan poveanju koliine
varijabilnog faktora
Konstantna produktivnost faktora znai
da je uspostavljen srazmeran odnos
izmeu fiksnog i varijabilnog faktora

Konstantna produktivnost
faktora
PRAVILO:
Kada je postignuta konstantna
produktivnost faktora preduzee treba da
nastavi sa daljim ulaganjem varijabilnog
faktora, zato to se ukupan proizvod
poveava

Opadajua produktivnost
faktora

Opadajua produktivnost faktora znai da je rast

ukupnog proizvoda proporcionalno manji od
porasta koliine varijabilnog faktora
Opadajua produktivnost faktora se javlja zbog
nesrazmere izmeu fiksnog i varijabilnog
faktora, pri emu je koliina varijabilnog faktora
vea u odnosu na koliinu fiksnog faktora

Opadajua produktivnost
faktora
PRAVILO:
Preduzee treba da proizvodi na gornjoj
granici druge faze proizvodnje, kada je
ukupan proizvod najvei

Negativna produktivnost
faktora

U treoj fazi proizvodnje dolazi do pada

ukupnog proizvoda

Zakon promenljivih odnosa

Zakoni rastue i opadajue produktivnosti su dve

strane istog zakona proizvodnje, a to je zakon
promenljivih odnosa
Zakon promenljivih odnosa kae da, kada se
datoj koliini fiksnog faktora dodaje sve vea
koliina varijabilnog faktora, ukupan proizvod e
pre, ili kasnije, poeti da opada
Naziv zakona promenljivih odnosa oznaava da
produktivnost faktora zavisi od odnosa izmeu
fiksnog i varijabilnog faktora
Zakon promenljivih odnosa ima skoro univerzalnu
vanost

Prosena i marginalna
produktivnost faktora

Prosena i marginalna produktivnost

faktora izraavaju se konceptima
prosenog i marginalnog proizvoda

Prosena produktivnost
faktora

Prosena produktivnost faktora izraava se

konceptom prosenog proizvoda
Prosean proizvod je kolinik izmeu
ukupnog proizvoda i ukupne koliine
varijabilnog faktora, tj.

PPrL = Q/L

Prosean proizvod pokazuje ukupnu

koliinu proizvoda po jedinici uloenog
varijabilnog faktora proizvodnje

Marginalna produktivnost
faktora
Marginalna produktivnost faktora izraava
se konceptom marginalnog proizvoda
Marginalni proizvod je promena ukupnog
proizvoda, koja nastaje ulaganjem jedne
dodatne jedinice varijabilnog faktora, uz
konstantnost svih ostalih faktora, tj.
MPr = Q/L

Prosena i marginalna
produktivnost faktora
Prosean proizvod pokazuje doprinos svih
jedinica varijabilnog inputa promeni
ukupnog proizvoda
Marginalni proizvod pokazuje doprinos
jedne jedinice varijabilnog inputa promeni
ukupnog proizvoda
Proseni i marginalni proizvod se mogu
prikazati i tablerno i grafiki

Prosena i marginalna
produktivnost faktora

Prosean i marginalni proizvod se grafiki

prikazuju krivama prosenog i
marginalnog proizvoda

Prosena i marginalna
produktivnost faktora:
Grafik

Prosena i marginalna
produktivnost faktora

Kada kriva PPr raste, marginalni proizvod je vei

od prosenog proizvoda, tj. kriva MPr je iznad
krive PPr - sluaj rastue marginalne
produktivnosti varijabilnog faktora
Krive PPr i MPr se seku u taki maksimuma
prosenog proizvoda: sluaj konstantne
marginalne produktivnosti varijabilnog
faktora

Prosena i marginalna
produktivnost faktora

Kada prosean proizvod pone da opada,

marginalni proizvod je manji od prosenog
proizvoda, tj. kriva MPr je ispod krive PPr - sluaj
opadajue mariginalne produktivnosti
varijabilnog faktora
Kada se MPr izjednai sa nulom i postane
negativan, to je faza negativne produktivnosti
inputa

Prinosi obima

Prinosi obima se ostvaruju kada su svi inputi

varijabilni, tj. kada preduzee moe da menja
koliinu svih inputa da promeni veliinu
kapaciteta, opremu, maine, tehnologiju
proizvodnje, broj radnika
U zavisnosti od toga koliko e se promeniti
veliina obima proizvodnje, ako se promeni
koliina svih inputa razlikuju se rastui,
konstantni i opadajui prinosi obima

Rastui prinosi obima

Rastui prinosi obima se ostvaruju kada je

promena obima proizvodnje
proporcionalno vea od promene koliine
inputa L i K (na primer, ako se koliina
rada L i kapitala K povea za 15%, a obim
proizvodnje se povea za 25%)

Konstantni prinosi obima

Konstantni prinosi obima javljaju se kada

je promena obima proizvodnje srazmerna,
tj. proporcionalna promeni koliine inputa
L i K (na primer, ako se koliina inputa
udvostrui, i obim proizvodnje e da se
udvostrui)

Opadajui prinosi obima

Opadajui prinosi obima nastaju kada je

poveanje obima proizvodnje
proporcionalno manje od od poveanja
koliine inputa L i K (na primer, ako se
koliina rada L i kapitala K povea za 30%,
a obim proizvodnje za 20%)

Razlozi rastuih prinosa

obima

Podela i specijalizacija rada

Specijalizacija i nedeljivost kapaciteta
Geometrijski odnos zapremina/povrina
Rezervni kapacitet

Razlozi konstantnih prinosa

obima

Konstantni prinosi obima nastaju kao

rezultat ekspertskog prorauna optimalne
veliine kapaciteta, a to je proizvodnotehniki najefikasnija veliina fabrike

Razlozi opadajuih prinosa

obima

Neefikasnost upravljanja velikim proizvodnim

kapacitetom, tj. fabrikom
Neefikasnost upravljanja velikom fabrikom
posledica je nepotpune informisanosti glavnih
menadera i gubitka kontrole - oteana
kominukacija, zbog neblagovremene i nepotpune
transmisije informacija sa vrha preduzea na
dole, i sa dna na gore; odluke kasne; delegiranje
odluivanja na zamenike, koji nisu dovoljno
kompetentni poveava birokratiju; problem
koordinacije velikog broja aktivnosti

Merenje produktivnosti

Krajem 19 veka, produktivnost se merila

odnosom izmeu koliine proizvoda i broja
asova rada, to predstavlja produktivnost rada
Razlozi, zbog koji se produktivnost
poistoveivala sa produktivnou rada su:
1.
2.
3.

Radno-intenzivni karakter proizvodnje

Uticaj teorije radne vrednosti
Znaaj i vanost ljudskih resursa, koji nisu samo
ljudski inputi, ve su inicijatori, organizatori
proizvodnje i inovatori

Problem merenja
produktivnosti

Proizvod i inputi se izraavaju fizikim

jedinicima mere, pa su razliiti proizvodi i
inputi meusobno nesamerljivi
Reenje:
Primeniti jedinstvenu metodologiju, koja
e se kao standard koristiti za merenje
produktivnosti
To je metod stalnih cena

Metod stalnih cena

Metod stalnih cena je vrednosni, tj. novani

metod merenja produktivnosti
Heterogeni proizvodi i inputi se svode na novanu
vrednost, ime se prevazilazi problem njihove
nesamerljivosti
Produktivnost se meri stalnim, a ne tekuim
trinim cenama, zato to se trine cene
menjaju, pa ne bi bilo mogue odrediti da li se
produktivnost promenila zbog promene cene ili
zbog promene koliine
Obraunom fizikog proizvoda i inputa u stalnim
cenama izraavaju se samo promene koliina, a
ne promene cena, jer se stalne cene ne menjaju

Metod stalnih cena

Dva metoda stalnih cena:
1. Metod stalnih cena izabranog baznog
perioda
2. Metod deflacioniranja tekuih cena na
cene bazne godine

Metod stalnih cena izabranog

baznog perioda

Metod stalnih cena izabranog baznog perioda

primenjuje se kada se raspolae podacima o
fizikom obimu proizvodnje
Bazni period je period u odnosu na koji se vri
poreenje
Izbor baznog perioda ima veliku vanost, zato se
za stalnu bazu poreenja uzima onaj period u
kome je pojava pokazivala normalno stanje, ili se
uzima prosek nekoliko godina
Bazni period treba da bude to blii posmatranom
periodu

Metod deflacioniranja
tekuih cena na cene bazne
Metod deflacioniranja tekue vrednosti
godine
proizvodnje primenjuje se kada se ne

raspolae pdacima o fizikom obimu

proizvodnje
Tekua vrednost proizvodnje svodi se na
cene bazne godine - deflacioniranje se vri
indeksima cena

Merenje fizikog proizvoda

metodom stalnih cena
Ukupna koliina proizvoda ili usluga se
ponderie stalnim cenama
Promena proizvoda izraava promenu
koliine proizvoda ili usluga, a ne promenu
cena, poto cene ostaju nepromenjene

Merenje koliine inputa

metodom stalnih cena

Rad se meri brojem radnika, ili brojem asova

rada, tako to se radovi razliite vrste
kvalifikovanosti ponderiu stalnim cenama rada
izabranog baznog perioda
Opredmeen kapital se meri brojem maina/as,
koji se mnoi stalnim cenama zakupa na sat,
izabranog baznog perioda
Investicioni kapital se meri realnim godinjim
prinosom kamate na uloeni kapital

Pokazatelji produktivnosti
Pokazatelj ukupne produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti

Pokazatelj ukupne
produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnosti faktora je

kolinik izmeu proizvoda i svih uloenih inputa,
P = Q/I, ili P = Q/L + K
Pokazatelj ukupne produktivnosti pokazuje
doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda
Indeksni broj, koji pokazuje relativnu, u
procentima izraenu promenu produktivnosti u
posmatranom periodu u odnosu na bazni period
koji iznosi 100

Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti su:
1. Produktivnost rada
2. Produktivnost kapitala
3. Produktivnost poljoprivrednog zemljita
4. Ostali parcijalni pokazatelji
produktivnosti

Produktivnost rada
Produktivnost rada je odnos izmeu
proizvoda i uloenog rada
PL = Q/L
Racio produktivnosti rada poredi proizvod
sa uloenim radom i izraava doprinos
rada u generiranju proizvoda

Produktivnost kapitala

Produktivnost kapitala je odnos izmeu proizvoda

i uloenog kapitala
PK = Q/K
Produktivnost opredmeenog kapitala pokazuje
doprinos kapitalne opreme u stvarnju proizvoda
Produktivnost investicionog kapitala, koji se
izraava realnim godinjim prinosom kamate na
uloeni kapital, pokazuje koliko je odricanje od
sadanje potronje da bi se kroz porast
produktivnosti investiranog kapitala, ostvarila
vea potronja u budunosti

Produktivnost poljoprivrednog
zemljita

Produktivnost poljoprivrednog zemljita

izraava se kao odnos izmeu proizvoda,
tj. poljoprivredne kultura i odreene
merne jedinice zemljita, najee po
hektaru

Ostali parcijalni pokazatelji

produktivnosti

1.
2.

Ostali parcijalni pokazatelji

produktivnosti su:
Na nivou privrede - racia produktivnosti
preduzea, grana ili privrednih sektora
Na nivou preduzea - racia
produktivnosti pojedinih organizacionih
jedinica (divizija, fabrika) ili pojedinih
vrsta rada

Parcijalni pokazatelji
produktivnosti
Parcijalni pokazatelji produktivnosti
pokazuju doprinos samo jednog faktora
promeni proizvoda
Parcijalni pokazatelji produktivnosti ne
pokazuju koliki je doprinos svih
uloenih faktora promeni proizvoda

Ciljevi i znaaj merenja

produktivnosti preduzea
Pokazatelji produktivnosti kao integralni
deo upravljakog informacionog sistema
(MIS) preduzea (dvostruka
uloga:1.koriste se za kontrolu ostvarenih
rezultata;2.koriste se za formulisanje
ciljeva)
Poreenje produktivnosti
Informisanje i mobilisanje radnika
Dugorone projekcije i budetiranje
sredstava