Produktivnost

Produktivnost
Sadraj predavanja

Cilj i primena indikatora produktivnosti

Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost rada
Dekompozicija ekonomskog rasta

Produktivnost
Cilj i primena indikatora produktivnosti
Produktivnost odnos koliine ostvarenog autputa i
koliine uloenog inputa
Produktivnost meri efikasnost proizvodnje
Merenje produktivnosti zavisi od raspoloivih
podataka i od namene

Produktivnost
Cilj i primena indikatora produktivnosti
Nivo vs dinamika produktivnosti
Dinamika produktivnosti se izraava indeksom ili
stopom rasta produktivnosti
Indeks
produktivnosti
predstavlja
odnos
produktivnosti tekueg perioda i produktivnosti
baznog perioda

Produktivnost
Cilj i primena indikatora produktivnosti
Svrhe merenja produktivnosti:
Nacionalne procene i meunarodna poreenja
Razumevanje
dinamike
ivotnog
standarda
stanovnitva
Poreenje indikatora produktivnosti za pojedine
proizvodne procese izmeu preduzea moe pomoi
identifikovanju neefikasnosti
Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja
znaajan element u modeliranju proizvodnih
kapaciteta jedne zemlje

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Produktivnost po delatnostima
Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema
vrsti autputa
Jedan input ili vie inputa - jednofaktorske i
viefaktoske indikatore produktivnosti
Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji
koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Jednofaktorski indikatori produktivnosti su:
Produktivnost rada
Produktivnost kapitala
Mogu biti izraunati korienjem bruto proizvodnje ili
dodate vrednosti kao autputa
Viefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju vie
faktora proizvodnje
Rad i kapital
Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS)
Samo se izraunava na osnovu bruto koncepta
proizvodnje
7

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Najee koriene mere produktivnosti su:
Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj
vrednosti
Produktivnost rada i kapitala
Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energijamaterijal-usluge)

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Prikaz osnovnih mera produktivnosti

Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level

Productivity Growth, OECD Manual

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili
dinamiku produktivnosti
Nivo produktivnosti - vrednost autputa u
posmatranom periodu stavlja se u odnos sa
vrednou inputa u tom istom periodu
Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja
u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti
lanani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili
u odnosu na neku referentnu godinu)

10

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Na nivou ukupne ekonomije, agregat za
izraunavanje produktivnosti je bruto domai
proizvod (BDP)
Iako se u praksi retko koristi, neto domai proizvod
(NDP) je bolja mera autputa (iskljuuje
amortizaciju)
Zemlje sa znaajnim ueem osnovnih sredstava,
iji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) imaju
znaajno nii NDP od BDP-a, zbog visokih stopa
amortizacije na osnovna sredstva

11

Produktivnost
Osnovni tipovi indikatora produktivnosti
Kljuni problem je usklaenost i uporedivost
merenja amortizacije meu razliitim zemljama
U zemljama OECD-a, NDP u proseku ini 85%
BDP-a (OECD, 2008)
Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto
primarne dohotke iz inostranstva) je takoe bolji
agregat za izraunavanje produktivnosti od BDP-a

12

Produktivnost
Produktivnost rada
Produktivnost rada se definie se kao odnos autputa i
radnog inputa
Evrostat izraunava tri indikatora produktivnosti
rada:
BDP po zaposlenom
BDP po asu rada
Realne jedinine trokove rada
OECD najee meri produktivnost rada kao BDP po
asu rada
BDP se izraava u evrima ili dolarima prema paritetu
kupovne moi
13

Produktivnost
Produktivnost rada
Najbolja mera radnog inputa su stvarni asovi rada
zaposlenih
odraavaju regularne asove rada na osnovnom
poslu, puno ili skraeno radno vreme,
prekovremeno (plaeno ili neplaeno)
asove rada ostvarene na dodatnom poslu
ne ukljuujui asove koji nisu realizovani
(praznik, godinji odmor, trajk, vremenske
prilika i sl.)

14

Produktivnost
Produktivnost rada
Najee se koriste godinji asovi rada svih
zaposlenih koji uestvuju u stvaranju BDP-a
proseni godinji ostvareni asovi rada po
zaposlenom koji se mnoe sa ukupnim brojem
zaposlenih
Nedostatak: ne odraavaju promene u kvalitetu
zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou
obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)

15

Produktivnost
Produktivnost rada
Podaci o ostvarenim asovima rada prema nivou
kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najveem broju
zemalja nisu raspoloivi
Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast
autputa obuhvata se rezidualnom vrednou putem
multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog
inputa
U veini zemalja, osnovni izvor podataka za asove
rada je Anketa o radnoj snazi

16

Produktivnost
Produktivnost rada
Godinje stope rasta BDP-a prema asu rada u %

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

17

Produktivnost
Produktivnost rada
U Koreji, Slovakoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta
produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4%
U veini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj
Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2%
Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa
rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u
veini OECD zemalja
Zemlje su se na razliite naine prilagodile
novonastaloj situaciji

Produktivnost
Produktivnost rada
Godinje stope rasta BDP-a prema asu rada u %
Irska, Estonija i Nemaka su smanjile prosean broj
asova rada po zaposlenom
panija, vedska, Luksemburg i Belgija nisu
smanjile prosean broj asova rada po zaposlenom,
ve broj zaposlenih
Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007.
veliki broj zemalja ima negativne stope rasta
produktivnosti i po zaposlenom i po asu rada (trei
kvadrant)

Produktivnost
Produktivnost rada
Godinje stope rasta BDP-a po asu rada (y osa) i po
2007-2011.*
zaposlenom 2001-2007.
(x osa) u %

* Ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

20

Produktivnost
Produktivnost rada
Bruto domai proizvod i bruto nacionalni dohodak po asu
rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekuim cenama
GDP po asu rada

GNI po asu rada

* ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

21

Produktivnost
Produktivnost rada
Rang zemalja prema produktivnosti merena BDPom i BND-om je u veini sluajeva isti
Izuzetak su Irska, Island i Luksemburg (nii rang
prema BND-u)
vajcarska ima vii rang prema BND-u

Produktivnost
Produktivnost rada
Jedinini trokovi rada (JTR):
naknade zaposlenima za platu
zaposleni za platu
dodata vrednost (ili BDP ) u stanim cenama
ukupna zaposlenost

Mere prosene trokove rada po jedinici autputa

Predstavljaju vezu izmeu trokova rada
proizvodnji autputa i produktivnosti rada

23

Produktivnost
Produktivnost rada
Produktivnost rada, naknade zaposlenima po asu
Naknade
zaposlenima po asu rada
Jedinini
trokovi rada
rada,
JTR,radaza ukupnu
ekonomiju,
u stopama
rasta
Produktivnost
(u %)

* ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

24

Produktivnost
Produktivnost rada
Tokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve
lanice EU su beleile rast produktivnosti, merenu
JTR u odnosu na ostale zemlje
Veoma niske stope rasta JTR su postizane dranjem
niskih trokova rada u sektoru industrije i u sektoru
usluga, npr. u Nemakoj i Austriji
To nije bio sluaj sa Meksikom, Turskom,
Estonijom, Islandom, Maarskom i Norvekom
Poetkom krize Irska, panija, Portugalija i Grka su
zabeleile pad u JTR

Produktivnost
Dekompozicija ekonomskog rasta
Ekonomski rast se moe poveati:
Uveanjem koliine i vrste rada i kapitala koji su
upotrebljeni u proizvodnji autputa
Dostizanjem vee ukupne efikasnosti u zajednikom
korienju ova dva faktora proizvodnje (veom
multifaktorskom produktivnou-MFP)

26

Produktivnost
Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast BDP-a se moe dekomponovati na tri
komponente:
Doprinos koji potie od rada
Doprinos koji potie od kapitala
Doprinos
koji
potie
od
multifaktorske
produktivnosti

27

Produktivnost
Dekompozicija ekonomskog rasta
Rast multifaktorske produktivnosti moe poticati od
efikasnijeg korienja inputa (rada i kapitala)
poboljanje organizacije proizvodnje
zbog inovacija (kao i od greaka u merenju)
Rast multifaktorske produktivnosti znaajan faktor
koji doprinosi dugoronom rastu BDP-a

28

Produktivnost
Dekompozicija
ekonomskogNe-IKT
rasta
IKT kapital
kapital

Radni input

Multifaktorska
produktivnost

Dekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP

ili poslednja dostupna godina,

Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010.
Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

29

Produktivnost
Dekompozicija ekonomskog rasta
U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najveim delom
ostvaren zahvaljujui rastu produktivnosti kapitala i
MFP
U veini zemalja rast produktivnosti kapitala je
generisao treinu ukupnog rasta BDP-a
Rast IKT usluga je najznaajniji u vedskoj, Danskoj,
Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u
Rast MFP je znaajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i
Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije,
Kanade i panije
Radni input je veoma znaajan samo u par zemalja
OECD-a Australija, panija i Kanada

Rezultati i komentari iz publikacije

OECD Compendium of Productivity Indicators iz
2013. godine
1. ta se moe rei o dugoronom trendu produktivnosti
i konkurentnosti?
2. Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na
produktivnost?
Teme o kojima se govori su:
Produktivnost kao kljuni pokreta ekonomskog rasta
i konvergencije
Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta
Uloga pojedinanih industrija
Produktivnost, trgovina i meunarodna konkurentnost
Produktivnost rada trend vs. ciklus
31

Prosean godinji doprinos rastu BDP-a per capita,

1995-2012.
Potvreno je da je produktivnost osnovni pokreta
rasta

32

Doprinos rastu BDP-a u %, SAD

33

Doprinos rastu BDP-a u %, Nemaka

34

Godinji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom

asu u realnom sektoru u procentnim poenima, 20012012.
Najvie su doprinosile proizvodnja i trine usluge

35

Bazni indeks, 1998=100, Nemaka

Odravanje niskih JTR pomae da se pobolja meunarodna
konkurentnost

36

Bazni indeksi, 1998=100, Italija

37

Rast BDP-a po asu rada u % u Francuskoj i Velikoj

Britaniji
Negativan trend produktivnosti rada je prethodio
ekonomskoj krizi

38

Francuska, godinje stope rasta u %

To se odrazilo na nisku i opadajuu rast IKT kapitala

39

Godinje stope rasta u %, Velika Britanija

Odrazilo se i na nisku i opadajuu MFP

40