PRINCIPI PRODUKTIVNOSTI,

EKONOMIČNOSTI I RENTABILNOSTI

Dr Predrag Staleti
Uvod
• Proizvod, ukupan prihod i dobit su izrazi rezultata
reprodukcije. Za ostvarivanje rezultata su neophodna
ulaganja sredstava i radne snage. Između ulaganja i
rezultata se formira odnos uzroka i posledica.
• Eko o ski pri ipi poslova ja se ajčeš e vežu za
poja poslov og uspeha. Poslov i uspeh preduze a
koja posluju u uslovi a tržiš e eko o ije ora
iti zas ova a os ov o eko o sko ačelu koje
glasi: ostvariti što ve i rezultat sa što a ji
ulaganjima.
Pri o e jiva ju postig ute uspeš osti tre a razlikovati:

• Proizvodni uspeh - to je uspeh preduze a koji je

ostvare ez o zira a rezultate plas a a uči ka.
Može o se iskazivati u prirodnom obliku.
• Poslovni uspeh - to je uspeh koje preduze e
ostvaruje u sferi razmene i na njega pored ostalog
deluje zako po ude i potraž je. Iskazuje se sa o u
novcu.
Najpoz atiji i ajčeš e upotre ljava i pokazatelji poslov og uspeha
ili ekonomski principi su:

• eko o ič ost Ek ,

• rentabilnost (R) i

• produktivnost (Pr).

Koefi ije ti a eko o ič osti, produktiv osti i re ta il osti

zahva e a je elokup a eko o ija reproduk ije preduze a.
Preduzeće kao ekoonomsko pravni subjekt teži
da ostvari što uspešnije poslovanje. Pri tome
preduzeće postavlja svoje poslovne ciljeve. Zatim
preko utvrđene poslovne strategije koristi
raspoložive materijalne i ljudske resurse i kasnije ih
potpunije realizizuje. U tom procesu glavnu ulogu
ima primena ekonomskih principa poslovanja. Svi
istovremeno predstavljaju meru uspešnosti
preduzeća.
• Ekonomski principi poslovanja predstavljaju
ačela, pravila kojih preduze e tre a da se
pridržava. Što je jihova aplika ija
potpu ija i dosled ija, to je ve a gara ija
za poslov i uspeh preduze a.
Šezdesetih godina dvadesetog veka isticana je
produktiv ost rada i eko o ič ost a toko
sedamdesetih i rentabilnost.
Ekonomske pri ipe poslova ja eki autori oz ačavaju
kao eko o ske pri ipe reproduk ije. Tre a ista i da je
njihova aplikacija neophodna ne samo za proizvodna
ego i druga preduze a.
Pri ip eko o ič osti
• Ekonomičnost je pokazatelj ekonomskog
poslovanja. Izražava se kao odnos između
ostvarenih učinaka i utrošenih elemenata
reprodukcije. Ekonomičnost u opštem smislu
označava štedljivost, odnosno brižljivost u trošenju
sredstava.
• U poslovanju preduzeća to je nastojanje da se
ostvari štednja na pravom mestu, gde je to
moguće. Ostvarivanjem štednje, troškovi se
snižavaju. Elementi procesa proizvodnje su
istovremeno i elementi ekonomije proizvodnje.
• Eko o ič ost kao eko o ski pri ip
poslova ja i a šire zahteve od
produktiv osti rada, jer uključuje pored živog
ljudskog rada i ostale ulože e faktore
proizvod je. Pre a to e, eko o ič ost se
sastoji u tež ji da se postoje i raspoloživi
materijalni i ljudski potencijali koriste na takav
ači da daju aksi al e rezultate. )ahtev je
dakle, da se ostvare što olji rezultati uz što
a je troše je rad e s age, sredstava i
vremena.
To se ože izraziti slede i od oso

E = eko o ski rezultat/utroše i faktori.

• Ekonomičnost se može izraziti kao odnos između
elemenata reprodukcije i količine proizvodnje i na taj
način pokazuje kolika je prosečna količina utrošenih
elemenata za reprodukciju jedne jedinice količine
proizvodnje.
• Preduzimanje odgovarajućih mera u cilju povećanja
uspešnosti u poslovanju zahteva praćenje ostvarene
ekonomičnosti preduzeća.
U os ovi postoje dva ači a za ere je
eko o iš osti :

a fizičko i količi sko,

b vredo os o ere je eko o ič osti.
Faktori eko o ič osti
• Informacije o nivou i promenama
eko o ič osti su eophod a polaz a os ova
za preduzi a je era za je o pove a je.
Da bi se preuzele neophodne mere u
konkretnim uslovima, potrebno je
poz ava je uzoraka ili faktora eko o ič osti.
Faktori eko o ič osti su roj i. Na
eko o ič ost deluje ve i roj faktora ego a
produktiv ost. Svi faktori eko o ič osti ogu
da se podeliti na objektivne i subjektivne, pa se
a os ovu ove podele ože govoriti o
subjektivno i objektivno uslovljenoj
eko o ič osti.
Pored ove podele, ogu e su i druge podele.
Produktivnost rada je sastavni deo
eko o ič osti, pa su svi faktori
produktivnosti istovremeno i faktori
eko o ič osti.
Pored faktora produktivnosti, postoje i drugi
faktori, koji se azivaju spe ifič i faktori
eko o ič osti.
Oni se dele na:
faktore utrošaka,

2) faktore nabavke i

3) faktore realizacije.
Princip rentabilnosti
• Rentabilnost predstavlja konačni i definitivni izraz
finansijskog rezultata koji predstavlja sveukupan
uspeh preduzeća. Znači, rentabilnost je odlučujuće
merilo efikasnosti korišćenja sredstava, merilo uspeha
privređivačke aktivnosti i poslovanja preduzeća.
• Pojmovna određenost rentabilnosti nije sporna.
Međutim metodološki prilazi i metode obrade su
sporne. Teoretičari opšte ekonomske teorije prilaze
rentabilnosti kao inicijatoru i osnovnom pokretaču
ciklusa reprodukcije.
• Re ta il ost se ože tretirati kao pri ip
poslovanja i kao izraz kvaliteta ekonomije.
Re ta il ost, kao pri ip, predstavlja tež ju da se
ostvari što ve a do it, uz što a je a gažova je
sredstava. Kao izraz kvaliteta, re ta il ost izražava
efikas ost a gažova ja sredstava u stvara ju do iti.
Poslovni rezultat (profit) Rentabilnost

(r) =---------- x 100

A gažova a sredstva

Db
R = ______ x 100
S
• Ova formula pokazuje odnos dobiti – D i a gažviva ih
sredstava – S. O ič o se oži sa , pa se re ta il ost
izražava kao stopa pri osa ili pro e at. Ova formula
pokazuje koliko se eura do ija, a sto eura a gažova ih
sredstava. Ako je stopa re ta il osti ve a, sredstva su
efikas ije a gažova a, jer se ostvaruje ve a do it sa dati
sredstvima.
• Rentabilnost kao ekonomski princip poslovanja je
us ere u zahtevu da poslova je preduze a ude
uspeš o sa sta ovišta ko ač ih fi a sijskih rezultata. Ako
je ostvare pozitiva fi a sijski rezultat, kaže o da je
poslova je preduze a ilo re ta il o, dok je poslov i
gubitak pokazatelj nerentabilnosti poslovanja.
• Pokazatelj poslov og uspeha preduze a
sadrži u se i rezultat ostvare e
produktiv osti rada i eko o ič osti u isto
vremenskom periodu.
Rentabilnost se predstavlja kao odnos između
poslovnih finansijskih rezultata u toku određenog
vremenskog perioda i prosečnih sredstava koja su u
tom razdoblju bila angažovana za njihovo ostvarenje.
• Rentabilnost se sastoji od odnosa između dohodka
i elemenata angažovanih u reprodukciji,
elemenata dohotka i elemenata angažovanih
sredstava i faktora koji uslovljavaju veličinu i
dinamiku dohotka. To ukazuje na različite
mogućnosti u metodološkom pristupu jer se može
koristiti više ekonomskih veličina.
Aspekti rentabilnosti
O re ta il osti se ože govoriti sa sta ovišta:

• preduze a (rentabilnost privrednih subjekata)

• društva društve a re ta il ost

• zaposlenih (neposredna).
Pu – ukupni prihod

Tu – ukup i troškovi

Tv – varija il i troškovi

Tm – argi al i troškovi

Q – obim proizvodnje
Za analitičke potrebe utvrđivanja rentabilnosti
korišćenja poslovnih sredstava, utvrđuju se
određene kritične tačke, odnosno zone u kojima se
ostvaruje apsolutna, optimalna i relativna
rentabilnost.
• Zona apsolutne rentabilnosti se dobija u preseku linija
ukupnog troška i ukupnog prihoda (Pu/Tu), odnosno
prosečnih troškova po jednici proizvoda i cena po
jedinici proizvoda.
• Donja granica rentabilnosti nalazi se u tački Q1, kada
kriva troškova prvi put seče krivu ukupnog prihoda.
Zona obima ispod Q1 i iznad Q2 je gubitak
preduzeća.

• Tačke Q1 i Q2 obezbeđuju pokriće troškova, a zona

obima od Q1 – Q2 je zona u kojoj preduzeće
ostvaruje dobitak.
Zona optimalne rentabilnosti
• Zona optimalne zaposlenosti se ostvaruje onda
kada su troškovi aj iži, od os o kada je do it
aksi al a. Tačka i i al ih troškova se do ija u
preseku proseč ih troškova i argi al ih gra ič ih
troškova po jedi i i proizvoda, a o i proizvod je je
Q3.
• Tačka aksi al e do iti se ostvaruje u preseku krive
argi al ih troškova sa e o proizvoda. To je
predstavlje o o i o proizvod je Q . Tačke
i i al ih troškova i aksi al e do iti se tretiraju
kao opti u preduze a i predstavlje i su zo o Q -
Q4.
Zona relativne rentabilnosti
• Zona relativne rentabilnosti se kreće od tačke Q5-Q6
minimuma troškova. Tačka maksimalne proizvodnje Q6 se
dobija u preseku krive varijabilnih troškova i ukupnog prihoda.
• Da bi se ostavrio maksimalno povoljan rezultat, neophodno
je prvo pratiti pravac i intezitet dejstva svih relevantnih
faktora. U tom cilju moguće je praviti mesečne grafike
rentabilnosti po pojedinim komponentama, kao i njihov ukupni
grafik. Smisao ove kontrole je u blagovremenom preuzimanju
mera sa ciljem da se dejstvo relativnih faktora usmeri u
željenom pravcu. Pored planskog privređivanja, grafik
rentabilnosti može i efikasno da se upotrebi kao kontrolni
instrument. Izmene u strukturi troškova i prihoda u postupku
planiranja nisu uočljive, jer se polazi od pretpostavke da se
nastavljaju relativni odnosi prihoda i troškova, što vrlo često i
nije slučaj.
Bez obzira na sve nedostatke, grafik rentabilnosti može da se koristi za:
predviđanje verovatnog nivoa prihoda,
pri različitim nivoima proizvodnje,
za planiranje i kontrolu izdataka i prihoda,
za kontrolu opštih troškova,
za merenje efikasnosti dohotka,
za utvrđivanje prodajnih cena,
za konkretna upoređivanja,
za utvrđivanje organizacione strukture,
pri odlučivanju o kapitalnim ulaganjima,
za vođenje politike asortimana.
Objektivne faktori rentabilnosti
Ako se rentabilnost prosečnog proizvođača
izrazi odnosom Db/S, tada se objektivno
uslovljena rentabilnost konkretnog proizvođača
može izraziti preko odstupanja dobiti (Db) i
angažovanih sredstava (S) kod konkretnog u
odnosu na prosečnog proizvođača. To se može
izraziti na sledeći način:
Db Db
R = ----------------
S S
Subjektivni faktori rentabilnosti
Rentabilnost konkretnog proizvođača formirana
pod uticajem subjektivnih i objektivnih faktora, može
da se izrazi na sledeći način:

Db Db - db
R11 = --------------------------
S S+ s
Faktori dobiti
U sagledavanju faktora koji preko dobiti deluju na
re ta il ost, tre a po i od raščla je og izraza do iti.
Do it po jedi i i proizvoda je raščla je o ogu e
napisati kao:

db = cp – (um + usr + urs) x cn

Razvijeni izraz dobiti je:

Db = Qr x cp – (um + usr + urs) x cn

• Iz ovog izraza konkretno se mogu odrediti
faktori dobiti, odnosno faktori rentabilnosti. To
su:

• 1 količi a realizova ih proizvoda – Qr

• 2) prodajna cena – cp
• utroš i ele e ata reproduk ije po jedi i i
proizvoda (um, usr, urs)
• 4) nabavne cene materijala, sredstava za rad i
radne snage – cn
Produktivnost rada
• Produktivnost rada je pravilo ponašanja poduzeća u
ostvarivanju ekonomike rada. Prema tome, to je princip
ekonomije koji zahteva ostvari vanje što većeg obima
proizvodnje, a sa što manje utrošenog živog i ljudskog rada..
Odatle i njihovo stalno nastojanje da proizvode što
produktivnije. Ona se odnosi
• na sve korisnike sredstava. Zato je porast produktivnosti
rada najbolji pokazatelj privrednog i ukupnog razvoja jednog
društva. Izloženo shvatanje produktivnosti rada polazi u
osnovnom pristupu od toga da je najznačajniji faktor
proizvodnje ljudski rad, jer se samo njime posredno ili
neposredno povećava količina proizvoda. Ako želimo
povećati produktivnost rada moramo smanjiti količinu
uloženog rada. Medutim, između produktivnosti rada i
produktivnosti mašina treba postići što je moguće povoljniju
ravnotežu.
Produktivnost je pokazatelj tehničkog
učinka ljudskog rada (živog i minulog) koji
je jedini stvaralac svih vrednosti. Opšti
izraz produktivnosti (Pr) izražava odnos
između količine ostvarenog učinka (Q) i
količine uloženog živog rada (L) za tu
proizvodnju.
P = Q/L
Faktori produktivnosti rada
Najvaž iji faktori produktiv osti ogu se defi isati kao:

. teh ičko-teh ološki,

2. organizacioni,

. lič i faktor rad e s age,

. društve o i stitu io al i.
Pod teh ičko-teh ološki treba podrazu evati:

savre e ost raspoložive teh ologije i je e proizvod e

ogu osti

teh ička opre lje ost rada ,

elokup ost teh oloških postupaka,

uslove rada (radne prostorije, mikro klima, klimatizacija, hemijske

štet osti i agresiv e aterije, rasveta, te peratura itd. .
Na staroj i dotrajaloj proizvodnoj opremi ograničene
su mogućnosti povećanja produktivnosti. Zato je
naglašena potreba njenog stalnog modernizovanja. Da
bi se produktivnost rada postigla do maksimalnih
granica potrebno je stalno razvijati i unapređivati
organizaciju rada.