УВОД

Економска смисао принципа рентабилности јесте остварити што већи добитак

- профит са што мањим ангажовањем средстава.У економској теорији и пракси даје
се велики значај рентабилности као мерилу квалитета економије што произлази из
значаја добитка као резултата репродукције и ангажованих средстава за процес
репродукције.
Исто тако, рентабилност мерена односом између добитка и ангажованих
средстава представља показатељ репродуктивне способности у конкретној
организацији, тј. каква је могућност репродуковања уложеног укупног економског
рада на нивоу укупног процеса репродукције.
Рентабилност је глобални показатељ пословног успеха, и садржи у себи
резултате остварене продуктивности и економичности у истом периоду. То је
коначни, салдирани израз, израз дефинитивног финансијског резултата који
индицира свеукупни успех предузећа. Она је одлучујуће мерило ефикасности
кориштења средстава, мерило успеха привредивачке активности и пословности
предузећа.
Рентабилност је израз коначног финансиског ефекта улагања средстава,
односно израз укупног успеха пословања. предузећа. Другим речима, рентабилност
је синтетички индикатор и показатељ укупног квалитета економије.

1
 1. Појам и значај рентабилности

Рентабилност представља економски принцип пословања предузећа чијом се

применом - са мањом масом ангажованих средстава остварује већа добит. Она
показује и изражава ефикасност ангажованих средстава, као и исплативост
пословања предузећа. Рентабилност је један од најзначајнијих израза квалитета
економије пословања сваког предузећа. Реч рентабилан је француског порекла и
значи „уносан“ односно посао који се исплати.„Добитак је мотив оног ко располаже
слободним средствима – капиталом да своја средства и енергију, памет и радну снагу
уложи у привредну активност и да на основу уложене енергије, помоћу средстава
оствари добитак, који ће му обезбеђивати жељени ниво живота, а за предузеће
опстанак и континуитет пословања, као и развој, односно подизање нивоа пословања
и квалитета економије на виши ниво“.1

На другој страни су улагања предузећа, као нужни фактор његовог пословања,

економских активности и стварања резултата. Улагања се испољавају у облику
ангажовања и трошења. Пословање предузећа је успешније ако се резултати стварају
уз мање трошење и ангажовање средстава. Смањивање ангажовања и трошења
средстава је један од његових трајних економских циљева.

Ако су приходи већи од расхода, остварена је добит, односно пословање је

било рентабилно. Ако су приходи мањи од расхода, остварен је губитак, односно
пословање је било нерентабилно .

Предузеће је заинтересовано да ангажује што мање средстава по јединици

производа и за дату количину производње, а да то ангажовање, на крају циклуса
пословања донесе што већи добитак. На тај начин се капитал, односно средства
предузећа увећавају и оплођују.

У односу на средства, циљ предузећа је што брже кретање и циркулисање

ангажованих средстава у процесу пословања. Тиме се средства брже обрћу у својој
функцији и доносе већу добит. Мотивација предузетника је остварење профита.
1
Проф. Др Момчило Живковић, ’’Економика пословања’’, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, 2004, стр. 35

2
 Временски фактор значајан је у мерењу и ефектима рентабилности јер
формира величину улагања, односно ангажовања средстава. По том, временском
фактору се рентабилност разликује од других економских принципа пословања
предузећа – продуктивности и економичности.

2. Фактори рентабилности

Комплекс рентабилности обухвата однос између резултата и улагања –

односно добити и ангажованих средстава. И на једну и другу категорију делују исти
фактори, али и специфични. Добит је пре свега резултат деловања фактора укупног
прихода и укупних расхода, односно тржишних утицаја – а ангажована средства су
резултанта бројних тржишних, унутрашњих, организационих и временских фактора.

С друге стране, сви фактори који делују на продуктивност и економичност су

и фактори рентабилности. Они утичу на вредност остварене производње, чији је
израз добит као једно од мерила рентабилности. 2

На висину добити утичу: обим производње, асортиман производа, цена и

утрошци средстава за производњу и радне снаге, степен коришћења капацитета, као
и склоп организационих мера којима се повећава квалитет рада и пословања
предузећа.

Тржишни фактори дијелују преко продајних цена производа или услуга, али и
улазних елемената, односно цена средстава за рад и предмета рада.

Продајне цене утичу на висину добити, а тиме и директно на ниво

рентабилности пословања. Продајне цене су резултанта великог броја екстерних
фактора на које предузеће не може утицати. Преко квалитета производа, његових
својстава, дизајна и слично може се индиректно утицати и на цене, чији пораст
позитивно утиче на висину добити, а тиме и рентабилност, и обрнуто.

2
Томић Драган, Мала предузећа- велика шанса, Београд, 1995, стр. 87

3
 Обим остварене производње такође директно делује на рентабилност. Већи
обим производње, при осталим непромењеним условима, повећава рентабилност и
обрнуто. 3

Висина трошкова средстава, материјала и радне снаге утиче на рентабилност,

преко ангажованих средстава. Овде је потребно пратити висину утрошака, одступања
од просечних и стандардних величина, и предузимати организационе мере контроле
тих утрошака.

Ангажована средства зависе од: 1) величине средстава и 2) времена ангажовања.

Величина ангажованих средстава утиче на рентабилност двојако: уколико су

ангажована средства изнад објективно потребних за рад предузећа, њихов утицај на
рентабилност је негативан. Обрнуто, уколико се са мањом величином ангажованих
средстава остварује планирана добит, ангажована средства имају позитиван утицај на
ниво и квалитет рентабилности.

Време ангажовања средстава је објективно условљено карактеристикама

конкретне делатности предузећа. Оно се може продужавати због нефункционалне
организације, неквалитетног рада и мотивисаности за рад и слично.

Продужавање времена ангажовања средстава у циклусу предузећа смањује

његову рентабилност и обрнуто. Организационим мерама се утиче на трајање
времена и циклус ангажовања средстава у предузећу.

За рентабилност је битан и коефицијент обрта као број који показује колико се

пута средства обрну у циклусу репродукције. ако је овај коефицијент већи, онда је
потребна мања сума ангажованих средстава и обрнуто.

3
Ђорђевић Д., Бешић Ц., Богетић С.,Основе функционисања савремене економије, ТФ Михајло
Пупин, Зрењанин, 2005. стр. 65

4
 3. Утврђивање нивоа и динамика ренатбилности

Најреалнији израз мерења рентабилности јесте преко чистог (крајњег)

финансијског резултата. То је добит или губитак предузећа. За разлику од
продуктивности и економичности, где постоје методолошке и практичне тешкоће
изражавања категорија производа, вредности, утрошака појединих елемената и
слично – код рентабилности се и величина резултата и ангажованих средстава
изражавају вредносно, у новчаним јединицама. 4

Рентабилност је принцип који се испољава у тежњи остваривања што је

могуће повољнијих финансијских резултата у виду новоостварене вредности уз
истовремено што мање ангажовање средстава репродукције. Продуктивност рада
утиче заједно са економичношћу на рентабилност пословања.

Рентабилност као однос добити и ангажованих средстава се исказује по

следећем обрасцу:

R = D / Sa

R = рентабилност

D = добит

Sa = ангажована средства

Ангажована средства представљају збир ангажованих основних и обртних

средстава:

Sa = Aos + Aob, где је

Aos = ангажована основна средства

Aob = ангажована обртна средства

Величина добити се може код утврђивања рентабилности разложити на:

4
Томић Драган, Мала предузећа- велика шанса, Београд, 1995, стр. 101

5
  бруто добит, која представља разлику између укупних прихода и укупних
расхода и представља чисти финансијски резултат пословања предузећа; и
 нето добит, која се јавља као остатак добити предузећа, по измирењу обавеза
према држави у виду: доприноса, пореза из добити, такса и друго. Нето добит
је величина која предузећу остаје за сопствену употребу и расподијелу.

Изражавање рентабилности путем нето добити:

R = Db / Sa

Db = Ru–Ru
Db = бруто добит
Sa = ангажована средства
Pu = укупан приход
Ru = укупан расход

Изражавање рентабилности путем нето добити:

R = Dn / Sa

Dn = нето добит
Sa = ангажована средства

Као резултат овог квантитативног израза добија се податак о томе колико на

јединицу ангажованих средстава долази јединица нето добити предузећа.

Упоређивањем рентабилности по основу бруто добити и нето добити, такође

се добија показатељ о томе колики износ добити по јединици ангажованих средстава
предузећа усмерава држави на име разноврсних дажбина и пореза које је предузеће
дужно да плати. 5

Пошто се нето добит дели у предузећу на акумулацију и потрошњу, односно

разноврсне фондове предузећа, то се и ове категорије могу мерити у комплексу
рентабилности. На овај начин се може анализирати однос акумулације и
ангажованих средстава предузећа:

R = Akm / Sa

Akm = novčana sredstva akumulacije

5
Ђорђевић Д., Бешић Ц., Богетић С.,Основе функционисања савремене економије, ТФ Михајло
Пупин, Зрењанин, 2005. стр. 98

6
 Квалитет рентабилности се може пратити и анализирати, само посматрањем у
временској динамици. Упоређивањем временских показатеља рентабилности,
предузеће добија информације о квалитативним кретањима свога пословања.

Динамика рентабилности, као и продуктивности и економичности може се

пратити преко базног и ланчаног индекса рентабилности.

Ir = (R1 . 100) / R0

Ir = индекс рентабилности
R1 = рентабилност текуће године
Ro = рентабилност базне године

Динамика рентабилности преко базног индекса се исказује на следећи начин:

Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R0 : (R3 . 100) / R0

На овај начин добијају се показатељи о томе како се кретала рентабилност у

временској сукцесији, посматрана у односу на базни период (базну годину). На овај
начин се прате плански показатељи упоређивањем са оствареним величинама.

Динамика рентабилности на основу ланчаног индекса исказује се на следећи начин

Ir = (R1 . 100) / R0 : (R2 . 100) / R1 : (R3 . 100) / R2

Тиме се добијају подаци о променама рентабилности у датој години у односу на

претходну.

Анализа рентабилности базира на концепту економског профита и омогућава да се

одреди:

• како максимизирати профит

• како минимизирати губитке
• где је преломна тачка пословања

Оваква анализа је основ доношења одлука о обиму производње и продаје, о наставку

или престанку пословања и одређивања преломне тачке рентабилитета.

7
Праг рентабилности је обим производње или продаје гдје је UPd = UT, односно C =
PUT, па је тада профит = 0 и сваки обим изнад ове тачке доноси профит, а сваки
обим испод ове тачке доноси губитак.

UT = укупни трошкови

C = цена производа

PUT = просечни укупни трошкови

Upd = укупан приход

Ова тачка се зове и преломна тачка пословања или тачка апсолутног рентабилитета.

4. Повезаност и условљеност принципа ефикасности пословања

Повезаност продуктивности, економичности и рентабилности произилази из

међусобне повезаности елемената и фактора резултата и улагања, чији је однос
основа и садржај сваког од ових принципа. Нпр. свака промена физичког обима
остварених резултата директно условљава и промене вредности тих резултата,
изражених у укупном приходу и добити.

Промена физичког обима остварених резултата проистиче из промена на страни

улагања сва три елемента производње: средстава за рад, предмета рада и радне снаге.
Ови елементи директно делују на продуктивност, економичност и рентабилност.

Мерењем и праћењем продуктивности, економичности и рентабилности пословања у

различитим временским периодима, могућа су истосмерна, али и дивергентна
кретања ових показатеља. Ако нпр. у једном раздобљу дође до смањења утрошака
рада по јединици производа, али и повећања утрошака предмета рада и средстава за
рад – тада имамо случај повећања продуктивности рада и смањења економичности у
истом периоду. 6

Већа продуктивност може условити и већу економичност у случају када смањење

количине рада по јединици производа не доводи до повећања утрошака осталих
елемената производње који делују на економичност.
6
Вукотић Веселин, Приватизација и развој предузетништва, Међународни Work shop о политици
развоја МСП у Југославији, Зрењанин, октобар 1997, стр.121

8
Повећање економичности и смањење продуктивности могуће је у случајевима када
се смањивањем утрошака средстава (нпр. модернизацијом) и предмета рада,
истовремено настаје повећање времена потребног за израду производа. Услов за ово
је да се не повећавају цене утрошака средстава, предмета за рад и цене рада.

Већи степен зависности присутан је између економичности и рентабилности, па је

стога изражена тенденција да се динамика ова два показатеља креће у истом правцу.
Када је пословни резултат позитиван и економичност и рентабилност су позитивни и
обрнуто. Уз исту вредност уложених средстава, са растом економичности расте и
рентабилност. 7

Економичност и рентабилност могу имати и различито кретање. После значајнијих

инвестиционих улагања, вредност ангажованих средстава може релативно више да
порасте него пословни резултат изражен у добити. Тада имамо случај да
економичност порасте, а рентабилност опада.

Између продуктивности и рентабилности су такође могућа једносмерна, али и

дивергентна кретања. Пораст продуктивности кроз мању количину рада по јединици
производа, условљава и већу рентабилност. Међутим, ако дође до промена цена на
тржишту ово кретање може бити у различитим смеровима, у зависности од степена
пораста цена финалних производа и цена елемената производње.

5. Ликвидност као принцип финансијског пословања предузећа

Део процеса репродукције предузећа је и обављање финансијских токова у

предузећу. Финансијско пословање предузећа подразумева пословање новчаним,
односно финансијским средствима. Прибављање и коришћење тих средстава,
ангажовање одговарајућих средстава из одређених извора, као и враћање и
репродуковање финансијских средстава – значајне су фазе управљања финансијским
средствима предузећа.

7
Вукотић Веселин, Приватизација и развој предузетништва, Међународни Work shop о политици
развоја МСП у Југославији, Зрењанин, октобар 1997, стр. 79

9
Циљ управљања финансијским средствима јесте да се обезбеди несметано
финансирање репродукције предузећа, уз што брже кружно кретање ангажованих
финансијских средстава. Ефикасно управљање финансијским средствима директно
утиче на ефикасност пословања предузећа. Услед тога је неопходно примењивати
одређене принципе финансијског пословања, међу којима је најзначајнији принцип
ликвидности. Поред ликвидности значајан је и принцип сигурности који захтјева да
се финансијска средства улажу у послове за које постоји довољан степен
поузданости да ће се у новчани облик вратити у целости и правовремено.

Ликвидност је принцип пословања чијом применом се обезбјеђује плаћање у

уговореном року доспелих обавеза предузећа. У суштини то је принцип остваривања
и спровођења рентабилности. Ликвидност је и одређено финансијско стање
предузећа у коме постоји усклађеност између прилива новчаних средстава и
доспелих обавеза плаћања. Ликвидност представља способност предузећа да у
одређеном року изврши обавезе плаћања другим субјектима - пословним
партнерима. Ликвидност се изражава преко односа ликвидних финансијских
средстава и доспелих обавеза за плаћање.

„Продуктивност, економичност и рентабилност су наглашени економски принципи;

они су принципи циља, принципи којима се формулишу какви треба да буду
резултати репродукције. За разлику од овога, принципи ликвидности, сигурности и
слично су принципи организационих и пословних метода. Њима се дефинише како
треба организовати пословање да би се спровео неки од основних економских
принципа“.

Неликвидност представља такво стање предузећа у коме оно није у могућности да

извршава доспеле обавезе плаћања о року. Неликвидност проузрокује многе
негативне последице које се најчешће изражавају у несолвентности, односно
немогућности плаћања. Пословни партнери и добављачи губе повјерење и најчешће
судски траже измирење обавеза, блокирају се средства предузећа и непотребно
повећају трошкови и слично.

Неликвидно предузеће није у могућности да обезбеди одговарајући обим потребних

средстава, њихово кружење и трошење. Недостатак обртних средстава доводи до
тога да се предузеће задужује под неповољним условима (високе камате), користи

10
туђа средства у већем обиму од реално потребних, чиме погоршава квалитет своје
економије пословања и слично.

Појава неликвидности у предузећу може бити повремена или трајна. Предузеће је

неликвидно ако на рачунима код службе за платни промет нема довољно средстава за
исплату налога, доспелих за наплату. Повремена неликвидност је стање када
предузеће повремено и у краћим временским раздобљима није у могућности да
плати о року доспеле обавезе. То су случајеви када дневно или периодично није
усклађен прилив и одлив новчаних средстава на рачунима предузећа, са доспелим
обавезама и налозима за плаћање.

Ако је немогућност плаћања чешћа појава, са дужим временским раздобљима, ради

се о трајнијем стању неликвидности предузећа.

Неликвидност једног предузећа може изазвати ланчану реакцију неликвидности код

већег броја предузећа која су са њим директно повезана. Тако се ланац
неликвидности шири и врло тешко га је прекинути, односно обезбедити
нормализовање токова финансијских средстава.

Када целокупна привреда дође у стање неликвидности, држава предузима мере тзв.
мултилатералне компензације ради превазилажења овог проблема, чије штете су
огромне.

За оцену ликвидности предузећа значајна је расположивост новчаним средствима,

као и сама структура тих средстава у одређеном периоду. Новчана средства чине збир
депозитног новца, потраживања од купаца, датих аванса и друго. За стање и степен
ликвидности предузећа значајна је њихова структура, односно степен учешћа
најликвиднијих,новчаних средстава у тој структури. Смањивање новчаних средстава
на рачунима предузећа, у виду депозитног новца, доводи до повећања степена
међусобног кредитирања, а тиме и смањења ликвидности предузећа. Исту последицу
има и смањења учешћа депозитног новца у укупним новчаним средствима, при
осталим, неизмењеним условима.

Обим ликвидности средстава предузећа с једне, и обим доспелих обавеза у истом

року, с друге стране – опредјељују степен ликвидности предузећа.

11
Ликвидна средства предузећа поред депозитног новца представљају и хартије од
вредности, уновчиве у року доспећа, као и готовина у благајни предузећа.

Ликвидност се може изразити као однос ликвидних средстава и доспелих обавеза

предузећа:

L = (Nd + Hv + Gt) / Od

L = ликвидност предузећа
Nd = депозитни новац
Hv = хартије од вредности
Gt = готовина у благајни
Оd = доспеле обавезе предузећа

12
Закључак

Предузеће је организациони систем, и то економски организациони систем

или, још прецизније, мезоекономски организациони систем.
Као организациони систем, предузеће је систем који је резултат човекове
организационе замисли,концепције, у коју је човек, својим инветивним духом унео
пропозиције - какву ће тај систем организациону структуру имати и како ће она
функционисати - по којим захтевима, којима мора одговорити,да би систем
постојао,функционисао и остваривао своје циљеве.
Ти основни захтеви су први, почетни, такорећи празахтеви, по којима се
одређују циљеви, структура и функционисање организационог система. То су
принципи организације организационог система. Њих одређује човек. Они су
рационални.
Они успостављају односе између елемената система, успостављају ред у
систему, обезбеђују очување реда у систему, елиминисање ентропије и фактора
нереда.

13
ЛИТЕРАТУРА :
1. Др Ненад Пенезић, ’’Економика предузећа’’, Факултет за услужни бизинс, Нови
Сад, 2007.
2. Доц др сц Слободан Ивановић, ’’Мјерила успјешности пословања’’
3. Проф. Др Момчило Живковић, ’’Економика пословања’’, Мегатренд универзитет
примењених наука, Београд, 2004.
4. JP ’’Ingas’’ Инђија – књиговодствени подаци

5. Енерприсе Полицy, Буллетин ЕУ , 1996, (1/3),

6. Мала и средња предузећа и запошљавање, Републички завод за тржиште рада,
Београд, 1998.
7. Томић Драган, Мала предузећа- велика шанса, Београд, 1995.
8. Вукотић Веселин, Приватизација и развој предузетништва, Међународни Work
shop о политици развоја МСП у Југославији, Зрењанин, октобар 1997.
9. Грозданић Р., Ђорђевић Д., Структурни, финансиски и порески предуслови развоја
малих и средњих предузећа, Економски анали, ванредни број децембар 1997,
Економски факултет Београд, 1997. стр.182.
10. Ђорђевић Дејан, Мала и средња предузећа, КАС, Београд, 2001.
11. Ђорђевић Д., Бешић Ц., Маркетинг комуницирање, ТФ Михајло Пупин,
Зрењанин, 2004
12. Друцкер Петер, Менадзер за будућност, ПС Грмеч- Привредни преглед, Београд,
1995.
13. Ђорђевић Д., Бешић Ц., Богетић С.,Основе функционисања савремене економије,
ТФ Михајло Пупин, Зрењанин, 2005.
14. Сајферт Звонко, Предузетништво, ТФ Михајло Пупин, Зрењанин, 2003.
15. Мала и средња предузећа и предузетници у Србији, Годишњи извештај 2003.,
Република Србија, Републичка агенција за развој МСП и предузетништва, Београд

14
 Садржај

Увод……………………………………………………………………. 1
1. Појам и значај рентабилности.............................................................. 2
2. Фактори рентабилности........................................................................ 3
3. Утврђивање нивоа и динамика ренатбилности.................................. 5
4. Повезаност и условљеност принципа ефикасности пословања…… 8
5. Ликвидност као принцип финансијског пословања предузећа……. 9
Закључак ................................................................................................ 13
Литература.............................................................................................. 14

15