Visoka tehnoloka kola

strukovnih studija
abac

POSLOVNA EKONOMIKA
Vebe
4
Predmetni profesor:
dr Miroslava

PRINCIPI EFIKASNOSTI
POSLOVANJA PREDUZEA

EFIKASNOST I PRINCIPI
EFIKASNOSTI
Ekonomski principi
poslovanja predstavljaju odreene

norme ili pravila

koja se primenjuju u poslovanju preduzea,
u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih
ciljeva.

Efikasnost poslovanja oznaava

stepen uspenosti u ostvarivanju postavljenih
ciljeva preduzea.
U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja preduzea
jeste
njegova tenja da svojom delatnou ostvari
maksimalne rezultate,
uz minimalna ulaganja potrebnih faktora:

EFIKASNOST I PRINCIPI
EFIKASNOSTI
Efikasnost poslovanja preduzea se meri kroz osnovni ekonomski
princip:
da postignuti rezultati budu
maksimalno mogui
i da su ostvareni uz minimalna ulaganja
potrebnih materijalnih i drugih
komponenata
u procesu rada i poslovanja preduzea.
Uspenost u organizovanju poslovanja preduzea kao ekonomskog
subjekta
meri se odnosom izmeu njegovih ostvarenih rezultata
i ulaganja potrebnih komponenata u procesu poslovanja.
Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim
rezultatima preduzea:
vei rezultati podrazumevaju i veu efikasnost,
pod uslovom da su ulaganja za postignute rezultate ostala
nepromenjena
ili nisu poveana u veem obimu od poveanja rezultata.
Putem efikasnosti se izraava kvalitet ekonomije poslovanja
preduzea.

EFIKASNOST I PRINCIPI
EFIKASNOSTI
Zbog nemogunosti celovitog,
zbirnog izraavanja efikasnosti poslovanja,
koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujue inioce i pojave na strani rezultata i na
strani ulaganja,
teorija i praksa ekonomije preduzea afirmiu odreene
parcijalne principe efikasnosti poslovanja.
Najznaajniji meu tim
principima su:

produktivnost

ekonominost

rentabilnost
(profitabilnost)

PRODUKTIVNOST
RADA
Produktivnost je princip
poslovanja kojim se ostvaruju
rezultati preduzea
uz minimalno ulaganje i troenje ljudskog rada, odnosno
radne snage.

On izraava efikasnost troenja radne snage u procesu rada i

poslovanja preduzea.

PRODUKTIVNOST
RADA

U irem smislu, produktivnost predstavlja

poveanje proizvodnje i materijalnog bogatstva
jednog drutva
sa postojeim radnim potencijalom stanovnitva.

Sa aspekta kvaliteta ekonomije

poslovanja
pojedinanog preduzea,
produktivnost izraava
racionalnost troenja zaposlene radne
snage.
Ona pokazuje i izraava njenu
sposobnost
da po jedinici utroenog rada
ostvari odreenu koliinu
i kvalitet proizvoda i usluga.

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA

produktivnosti
U praksi poslovanja, preduzee primenjuje
razliite metode izraavanja i merenja
produktivnosti rada.

Poto produktivnost zavisi od

koliine proizvoda, odnosno ostvarenih uinaka, s jedne strane,
i koliine utroene radne snage s druge strane,
razlike u iskazivanju i merenju produktivnosti
uglavnom se svode na razlike u nainu izraavanja proizvodnje,
odnosno ostvarenih uinaka u odreenom vremenskom periodu.

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA

produktivnosti
Za utroak radne snage prihvaeno merilo je vreme
trajanja rada,
to odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utroenih
na proizvodnju odreene koliine proizvoda ili usluga.

Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno uinaka u obrascu

produktivnosti,
javlja se u sluajevima kada postoji
nedovrena proizvodnja,
vei broj heterogenih proizvoda,
irok asortiman proizvoda i slino.

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA

produktivnosti
U preduzeima koja proizvode razliit asortiman
proizvoda,
gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda,
gde se koristi kooperacija,
ili ako postoji nedovrena proizvodnja i slino,
primenjuju se izvedeni metodi merenja
produktivnosti.

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA
produktivnosti

Naturalno-uslovni metod merenja

produktivnosti
pretvara sve proizvode preduzea u uslovne
jedinice,
Kao uslovni proizvod
se obino
uzima
jedan
koji
je reprezentativan
odnosno
iskazuje
ih kao
jednu
vrstu
zaproizvoda.
preduzee
i koji je najvie ili najdue zastupljen u njegovom proizvodnom
programu.

Postojei proizvodni asortiman se preraunava u uslovni proizvod pomou

koeficijenta ekvivalencije
koji se obino izraunava na bazi utroka vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda
(deljenjem normativa rada pojedinih proizvoda sa normativom rada uslovnog,
ekvivalentnog proizvoda)

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA

produktivnosti
U preduzeima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u
mogunosti
da naturalno-uslovno iskau obim svoje proizvodnje ili
uinaka,
koriste se norma asovi rada za izraavanje
produktivnosti.

U ovom sluaju se normativi rada po jedinici proizvoda

mnoe sa koliinom svakog proizvoda iz postojeeg asortimana
i na taj nain se utvruje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili
asortimana.
Ukupni norma asovi se dele sa ukupnim efektivno
ostvarenim asovima
i na taj nain se izraunava produktivnost odreenog

PRODUKTIVNOST
Iskazivanje
i merenje
RADA

produktivnosti
Raznovrsnu proizvodnju mogue je izraziti i
preko cena
i na taj nain je svesti na zajedniki i uporediv
pokazatelj.

Koriste se stalne, tekue i standardne cene.

Problem izraavanja ukupne mase utroenog rada
reava se svoenjem radova razliitih stepena
sloenosti
na rad odreene vrste i stepena sloenosti,
primenom koeficijenta sloenosti.

PRODUKTIVNOST
Metode merenja
RADAi dinamika

produktivnosti
Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utroene
radne snage.

P=

Promena produktivnosti
iz jednog perioda u drugi
naziva se
dinamika produktivnosti.

Kao najee metode merenja produktivnosti

upotrebljavaju se
metode u kojima
se proizvod,
odnosno uinci,
fizikim
(naturalnim)
izraavaju:
jedinicama
mere
trinom cenom proizvoda
cenom kotanja proizvoda
norma asovima rada

PRODUKTIVNOST
Metode merenja
RADAi dinamika

produktivnosti
Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u
vremenskoj sukcesiji.
Promene se utvruju praenjem produktivnosti u planiranim
vremenskim periodima.

One se izraavaju kao promene obima proizvodnje i promene

utroenog rada.
Pravac i dinamika tih promena izraz su kvaliteta ekonomije
poslovanja preduzea.
Kao relativan izraz promena produktivnosti koristi se indeks

PRODUKTIVNOST
Metode merenja
RADAi dinamika
produktivnosti

Lanani indeks
izraava godinju stopu promena produktivnosti,
na nain da se produktivnost tekue godine stavlja u odnos sa produktivnou
prethodne godine.

Ip =

Bazni indeks
pokazuje promene produktivnosti
u odnosu na stanje i nivo produktivnosti neke odreene godine koja se uzima kao bazni
period.

Ip =

EKONOMINOST
Sadraj i znaaj
ekonominosti
Ekonominost
oznaava ekonomski princip poslovanja preduzea
koji obezbeuje maksimalni uinak,
uz minimalno troenje svih potrebnih materijalnih i ljudskih
komponenata.

Sutina ekonominosti je u tednji i ekonomisanju u procesu

proizvodnje i poslovanja.

EKONOMINOST
Sadraj i znaaj
ekonominosti
Ekonominost je kompleksniji pokazatelj od
Znaaj ekonominosti
ogledarada,
se i u
produktivnosti
tenji
jer obuhvata racionalnije korienje ne samo ivog rada,
smanjivanjem
trokova
poslovanja
veza
i sredstava
za rad
i predmeta
rada.
preduzea.

Na taj nain se smanjuje i cena kotanja

proizvoda
usluga
Ekonominost predstavlja
jedaniliod
irih
i poveava njihova konkurentska
pozicija na
instrumenata
tritu.
kontrole ekonomske uspenosti poslovanja
preduzea,
jer odraava odnos preduzea
prema ukupnim ostvarenim trokovima.
Na ekonominost deluju brojni faktori, ponekad sa razliitim i
suprotnim dejstvom.
Poveanje ekonominosti u irem smislu oznaava i poveanje
Sa stanovita uslovljenosti i dinamike ekonominosti, osnovni uticajni
bogatstva drutva.
faktori su:
prirodni, drutveni, tehniko-tehnoloki i organizacioni.

EKONOMINOST
Metode utvrivanja i merenja
ekonominosti
Ekonominost se izraava kao odnos ostvarenih rezultata i troenja u
procesu poslovanja.
Ekonominost se moe utvrivati naturalno i finansijski,
odnosno vrednosno, a izraava se posebno za svaki element,
odnosno komponentu preduzea.

EKONOMINOST
Metode utvrivanja i merenja
ekonominosti
Naturalno utvrivanje ekonominosti
uzima za osnovu fiziki obim
proizvodnje
i njen odnos prema fizikim
utrocima
predmeta rada, sredstava za rad i
radne snage.

Naturalni izraz ekonominosti

predstavlja odnos
ostvarene proizvodnje u fizikim
pokazateljima

EKONOMINOST
Metode utvrivanja i merenja
ekonominosti
Vrednosno iskazivanje ekonominosti
svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje,
odnosno uinaka preduzea i trokova svih elemenata
proizvodnje.

Kod vrednosnog utvrivanja ekonominosti

bitno je odabrati realan izraz vrednosti uinka, odnosno
proizvoda,
koji e obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost
i ukupna troenja upotrebljena za stvaranje te vrednosti.

EKONOMINOST
Metode utvrivanja i merenja
ekonominosti
Kod merenja ekonominosti u iskazivanju vrednosti koriste se:
trina cena, prosena cena, standardna cena, ukupan prihod
i dr.

Dinamika ekonominosti izraava kretanje nivoa ekonominosti u

vremenskoj sukcesiji.
Kao i produktivnost, izraava se na bazi lananog i baznog indeksa.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Znaaj
rentabilnosti - profitabilnosti
Rentabilnost
predstavlja ekonomski princip poslovanja
ijom se primenom ostvaruje tenja preduzea i preduzetnika
da sa

manjom

masom angaovanih sredstava ostvaruju

odnosno profit.

veu dobit,

Ona pokazuje i izraava efikasnost angaovanih

sredstava,
kao i isplativost poslovanja preduzea, odnosno

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Znaaj
rentabilnosti - profitabilnosti
Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzea jeste da ostvari to vee
rezultate.
Osnovni interes preduzea je da iz svog poslovanja ostvari to veu dobit,
odnosno profit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata.

Poslovanje preduzea je uspenije

ako se rezultati ostvaruju uz manje troenje i angaovanje sredstava.
Smanjivanje angaovanja i troenja sredstava
jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja
preduzea.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Znaaj
rentabilnosti - profitabilnosti
U odnosu na sredstva, cilj preduzea je
to bre kretanje i cirkulisanje angaovanih sredstava u
procesu poslovanja.

Vremenski faktor je znaajan u iskazivanju i efektima

rentabilnosti,
jer formira veliinu ulaganja, odnosno angaovanja
Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost
sredstava. razlikuje od drugih ekonomskih
principa poslovanja produktivnosti i ekonominosti.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Znaaj
rentabilnosti - profitabilnosti
Kompleks rentabilnosti obuhvata
odnos izmeu rezultata i ulaganja, odnosno dobiti i angaovanih
sredstava.
Stoga na rentabilnost deluju faktori koji utiu na visinu dobiti i angaovana
sredstva.
Na visinu dobiti utiu:
obim proizvodnje,
asortiman proizvoda,
cena i utroci sredstava za proizvodnju i radne snage,
stepen korienja kapaciteta,
kao i brojne organizacione mere kojima se poveava kvalitet rada i poslovanja
preduzea.
Angaovana sredstva zavise od
veliine ukupno angaovanih sredstava
i vremena angaovanja.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Znaaj
rentabilnosti - profitabilnosti
Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta,
kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu
reprodukcije.

Ako je ovaj koeficijent vei,

onda je potrebna manja suma angaovanih sredstava za ciklus rada
preduzea i obrnuto.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Utvrivanje
i merenje rentabilnosti
Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste
preko istog finansijskog rezultata poslovanja dobiti
ili gubitka.

Kod rentabilnosti se i veliina angaovanih sredstava i veliina

rezultata
izraavaju vrednosno u novanim jedinicama.

RENTABILNOST
(PROFITABILNOST)
Utvrivanje
i merenje rentabilnosti
Kao odnos dobiti i angaovanih sredstava, rentabilnost se
iskazuje po obrascu:

R=

Veliina dobiti se u obrascu rentabilnosti moe razloiti na:

bruto dobit

neto dobit

izraava razliku izmeu ukupnih prihoda i

ukupnih rashoda
i predstavlja ist finansijski rezultat poslovanja
javlja se kao ostatak dobiti preduzea, po
podmirenju obaveza prema dravi u vidu
poreza i doprinosa i ostalih zakonom
obaveznih izdvajanja iz dobiti

Kvalitet rentabilnosti se moe pratiti i analizirati u vremenskoj sukcesiji,

ime se izraava dinamika rentabilnosti.
Dinamika rentabilnosti se moe pratiti
preko baznog i lananog indeksa
rentabilnosti.

Zadatak br. 64
Pekara n dnevno proizvede 180.000 komada hleba, pri tome ostvari
utroak od 6.000 asova rada. Izraunati produktivnost pekare izraenu
koliinom proizvedenog hleba u jednom asu.
Q = 180.000
kom.hleba
T = 6.000 h rada
P=?

normirano radno vreme za 1h

(potrebno asova rada za proizvodnju jednog
komada)

P=
P=

P = 30
kom/h
Za jedan radni as
se proizvede 30 komada
hleba.

Th =
Th =

Th = 0,03 h za 1 kom.
hleba
Za proizvodnju jednog komada
hleba
Potrebno je 0,03 asova rada (ili 2

Zadatak br. 65
Cementara K je ostvarila sledeu proizvodnju
cementa:
Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi:
Uslovni proizvod cementare je C-450.
Izraunati produktivnost primenom
uslovnog metoda.
Vrsta
proizvod
a

Obim
proizvodnje
Q(t)

(1)

(2)

C-250

Normativno
radno
vreme
(normativ)
Th

C-250

2.500
tona

C-350

4.500
tona

C-450
C-250

6.000
tona
3
asa

C-350

6 asova

C-450

4 asa

naturalno-

Koeficijent
ekvivalencije

Uslovna
proizvodnja

Stvarno
utroeno
vreme

(3)

(4)=(3):4

(5)=(2)(4)

(6)=(2)(3)

2.500

1.875

7.500

C-350

4.500

3:4=0,7
5
6:4=1,5

6.750

27.000

C-450

6.000

4:4=1

6.000

24.000

14.625

58.500

Ukupno
:

P=

P=
0,25t/h

Zadatak br. 66
Preduzee n je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 kaputa,
8.000 sakoa i 9.000 pantalona.
Normirani asovi rada su: 10 asova za odelo, 12 asova za kaput, 5 asova za
sako i 3 asa za pantalone.
Ostvareni ili efektivni asovi rada su: za odelo 8 asova, za kaput 10 asova, za
sako 4 asa i 3 asa za pantalone.
Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzea n u tekuoj godini.
Vrsta
proizvoda

Koliina
proizvoda

(1)

(2)

odela

Normativ za
proizvod
(NR)

(3)

Normativ za
ukupnu
proizvodnju

(4)=(2)(3)

Ostvareni asovi
za proizvod
(ER)

Ostvareni asovi
za uk.
proizvodnju

4.000

10

40.000

32.000

kaputi

10.000

12

120.000

10

100.000

sakoi

8.000

40.000

32.000

pantalo
ne

9.000

27.000

27.000

227.000

Ukupno
:

P=

P=
1,19

>
1

(5)

(6)=(2)(5)

191.000

norma je
prebaena

Zadatak br. 67
U preduzeu K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnju
sledeih proizvoda:
Proizvod A 400 jedinica
Proizvod B 200 jedinica
Normirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15
sati.
Izraunati
produktivnost
rada primenom radne metode merenja
Proizvod
Q
N
produktivnosti.
A
400
12 h
jedinica
B

200
jedinica

15h

P=

P = 260 N po
radniku

Zadatak br. 68
Na osnovu raspoloivih podataka izraunati
primenom radne metode merenja produktivnosti.

produktivnost

rada

Vrsta
proizvoda

Obim
proizvodn
je

Normiran
o vreme
po
jedinici
proizvoda

Efektivno
utroeno
vreme po
jedinici
proizvoda

NVr ukupno
(Q N)

EVr ukupno
(Q E)

400

2.800

2.400

600

4.800

4.800

Ukupn
o:

7.600

7.200

P=

P=
1,05

>
1

prebaena
norma

Zadatak br. 69
Preduzee X ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i
utroenog radnog vremena.
Izraunati produktivnost rada na nivou preduzea primenom radne metode
merenja produktivnosti.

Vrsta
proizvo
da

Obim
proizvod
nje

Normira
no
vreme
po
jedinici
proizvo
da

Efektivn
o
utroen
o vreme
po
jedinici
proizvo
da

NVr
ukupno
(Q N)

EVr ukupno
(Q E)

6.000

8.000

15.000

12.000

2.000

32.000

36.000

3.000

35.000

35.000

4.000

5.000

88.000

91.000

P=

P=
0,97

Ukupno
: 7

<
1

podbaena
norma

Zadatak br. 70
Preduzee C ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i
utroenog radnog vremena.
Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja
produktivnosti:
1)
2)

Na nivou preduzea,
Po vrstama proizvoda.

Vrsta
proizvo
da

Obim
proizvod
nje

Normira
no
vreme
po
jedinici
proizvo
da

Efektiv
no
utroen
o
vreme
po
jedinici
proizvo
da

2.000

4.000

7.000

4
Ukupno:
6

8.000

Ukupno
NVr

Ukupno
EVr

Produktiv
nost P

Norma

6.000

8.000

0,75

podbaena

20.000

16.000

1,25

prebaena

49.000

42.000

1,17

prebaena

72.000

64.000

1,13

prebaena

147.000

130.000

1,13

prebaena

Zadatak br. 71
Preduzee A ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog
radnog vremena.
Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja
produktivnosti:
1)
2)

Na nivou preduzea
Po vrstama proizvoda.

Vrsta
proizvo
da

Obim
proizvod
nje

Normira
no
vreme
po
jedinici
proizvod
a

Efektivn
o
utroen
o vreme
po
jedinici
proizvod
a

Ukupno NVr

Ukupno EVr

Produktivn
ost P

4.500

4.500

8.800

4.400

1.500

27.000

32.400

0,83

2.200

60.900

52.200

1,17

5.400

8.700

101.200

93.500

1,08

Ukupno
: 6

Zadatak br. 72
Preduzee G ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i
utroenog radnog vremena.
Izraunati produktivnost
produktivnosti:
1)
2)

rada

primenom

radne

metode

merenja

Na nivou preduzea
Po vrstama proizvoda.

Vrsta
proizvod
a

Obim
proizvod
nje

Normiran
o vreme
po
jedinici
proizvod
a

Efektivno
utroeno
vreme po
jedinici
proizvod
a

3.000

4.000

5.000

8.000

9.000

Ukupno
:

Ukupno NVr

Ukupno EVr

Produktivn
ost P

6.000

9.000

0,67

20.000

12.000

1,67

30.000

35.000

0,86

72.000

64.000

1,13

63.000

63.000

191.000

183.000

1,04

Zadatak br. 73
Preduzee n je u prvom polugoditu 2002. godine proizvelo: 5.000
pari mukih odela ija je stalna cena 950 dinara, 3.000 pari deijih
trenerki ija je stalna ili standardna cena 500 dinara.
Za navedenu proizvodnju je utroeno 900.000 efektivnih radnih asova.
Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeu n.

Vrsta
proizvoda

Koliina
(kom)

Stalna cena
(din)

Ukupna vrednost
proizvodnje

Muka odela

5.000

950

4.750.000

enski
kompleti

3.000

900

2.700.000

Deije trenerke

3.000

500

Ukupno:

P=

1.500.000

8.950.000

P = 9,94
din/h

Zadatak br. 74
Ako su u prethodnom obraunskom periodu isti obim i struktura
proizvodnje u preduzeu n ostvareni sa 850.000 asova, utvrditi
dinamiku produktivnosti rada.
VP = 8.950.000
din
ER = 850.000
h
Pt = 9,94 din/h
Ip = ?

Pt-1 =
Pt-1 = 10,53
din/h

Ip =

Ip =

Ip = 94,5%

Produktivnost je smanjena u tekuem

periodu za
100% - 94,5% = 5,5%
u odnosu na prethodni period.

Zadatak br. 75
Utvrditi produktivnost rada preduzea n imajui u vidu sledee
obraunate parametre :

U preduzeu je ukupno zaposleno 18

Vrsta
proizvod
radnika.
a

P2001 =
P2001 =
5.466,67

P2002 =
P2002 =
6.805,56

Ostvarena
proizvodnja
(kom)

Prodajne
cene po
jedinici
proizvoda

2001.

2002.

2001.

2002.

3.000

3.500

10

2.800

2.950

1.000

1.500

6.000

6.200

10

11

Zadatak br. 76
Preduzee n je ostvarilo proizvodnju od 4.000.000 komada crepa. Pri
tome je utroeno 1.200.000 kg materijala, 500.000 asova rada maina i
200.000 asova rada zaposlenih radnika.
Utvrditi iznos parcijalne ekonominosti u preduzeu n.
Ostvarena proizvodnja = 4.000.000
kom. crepa
Utroeno materijala = 1.200.000 kg
Utroeno R sredstava za rad =
500.000 h
Utroeno R radne snage = 200.000
Em =
h

E=

Em = 3,33
kom/kg

Esr =

Esr = 8 kom/h

Ers =

Ers = 20
kom/h

Zadatak br. 77
Preduzee n je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od
10.000.000 dinara.
U istom periodu je ostvarilo ukupne trokove od 8.500.000 dinara
(trokovi materijala 4.500.000 dinara, trokovi sredstava za rad
1.200.000 i trokovi radne snage 2.000.000)
Utvrditi
ukupnu
ekonominost
preduzea n.
Ostvarena
proizvodnja
=
10.000.000 din.
Ukupni trokovi = 8.500.000 din.
Trokovi materijala = 4.500.000
din
Trokovi sredstava za rad =
1.200.000 din
Trokovi
=
radne snage
E din
= =
2.000.000

E=
1,18

Em =

Em =
2,22

Esr =

Esr =
8,33

Ers =

Ers = 5

Zadatak br. 78
Preduzee n je u dve uzastopne godine imalo sledee
rezultate i ulaganja:
2009.

2010.

Obim proizvodnje

1.000

900

Prodajna cena po
komadu

60

70

Trokovi materijala

32.000

30.600

Trokovi sredstava za
rad

1.100

1.200

Trokovi rada

22.000

22.000

Vr2009 = 1.000 60 =
60.000
Tr2009 = 32.000 + 11.000 + 22.000 =
55.100
E2009 =
E2009 = 1,09

Vr2010 = 900 70 =
63.000
Tr2010 = 30.600 + 12.000 + 22.000 =
53.800
E2010 =
E2010 = 1,17

Zadatak br. 79
Preduzee je u 2009. ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uz
angaovana sredstva od 900.000 dinara. U 2010. godini ostvarilo je
dobitak u iznosu od 250.000 dinara, a vrednost angaovanih sredstava je
bila 1.000.000 dinara.
Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.
2009.
Dobitak =
300.000 din
Asr = 900.000
din

R2009 =
R2009 = 0,33

Ir = 100%

2010.
Dobitak =
250.000 din
Asr = 1.000.000
din

R2010 =
R2010 = 0,25

Ir =
75,76%

smanjenj
e

Zadatak br. 80
Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzea ako su poznati
sledei podaci:

Perio
d

Bruto
dobit

Neto
dobit

Angaovana
sredstva

RBD

RND

20.000

14.000

25.000

0,8

0,56

II

26.000

20.000

40.000

0,65

0,50

81,25
%

89,29
%

Ir

R=

Ir =

Zadatak br. 81
U preduzeu Z je ostvareno sledee kretanje nivoa
rentabilnosti:
Izraunati dinamiku rentabilnosti pomou baznih i
lananih indeksa.
Vremenski
period

Ostvareni
nivo
rentabilno
sti

0,12

II

0,18

III

0,24

IV

0,20

0,18

VI

0,10

Irb =

Ir bazni

Ir lanani

100

100

150

150

200

133

167

83

150

90

83

56

Irl =

Zadatak br. 82
Preduzee K ima sledee kretanje poslovne
aktivnosti:
Izraunati indeks rentabilnosti pomou baznih
lananih indeksa i to:

1) Na osnovu dobitka
2) Na osnovu neto dobitka
Vremen
ski
period

Dobit
ak

2006
2007

Porez
na
dobita
k

Angaov
ana
sredstva

Neto
dobitak

RD

RND

IrDb

IrDl

112.000

0,18

0,16

100

100

126.0
00

14.000

720.000

126.500

0,21

0,19

117

117

130.000

0,21

0,19

117

100

144.0
00

17.500

154.000

0,24

0,21

133

114

0,24

0,21

133

100

680.000

2008

148.0
00

18.000

690.000

162.000

2009

176.0

22.000

740.000

NetoDobitak
=
00
Dobitak
Porez770.000
2010
185.0 -23.000

RD =

00

Irb =

Irl =

IrND IrND
b

100

100

119

119

119

100

131

111

131

100

RND =

Zadatak br. 83
Preduzee S ima sledee kretanje poslovne
aktivnosti:
Izraunati:

Vremen
ski
period

1) Nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto

dobitka
2) Dinamiku rentabilnosti pomou baznih i
indeksa Neto
Dobitak lananih
Porez
Angaov
RD RND IrDb IrDl
na
ana
dobitak
dobitak

sredstva

IrND IrND

131.000

0,10

0,09

100

100

178.200

0,12

0,11

120

120

100

100

2005

142.000

11.000

1.400.00
0

2006

194.000

15.800

1.600.00
0

208.600

0,13

0,12

130

108

122

122

265.300

0,15

0,14

150

115

133

109

1.700.00
0

286.800

0,15

0,14

150

100

156

117

337.600

0,16

0,15

160

107

156

100

167

107

2007
2008

226.000
284.000

17.400
18.700

2009

303.000
16.200
NetoDobitak
=
Dobitak
- Porez
2010
357.000
19.400

Irb =

1.900.00
0
2.000.00
0

RD =

2.200.00
0

Irl =

RND =