Uvod
Leveridţ (poluga) podrazumeva upotrebu fiksnih troškova zarad povećanja (ili  
 podizanja) profitabilnosti poslovanja. Naime, kada se finansijska poluga (slično kao i  
mehanička poluga) upotrebljava pravilno, sila upotrebljena u jednoj tački uvećava se ili
 pretvara u drugu, veću silu ili pokret u nekoj drugoj tački. Na primer, u poslovnom svetu,  
leveridţ  se odnosi na upotrebu fiksnih troškova radi povećanja (ili podiza nja)
 profitabilnosti

 poslovanja. Poslovni leveridţ predstavlja rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa
na

uloţeni kapital. Poslovni dobitak   predstavlja razliku izmeĎu marţe pokrića i rashoda

 perioda
 bez obuhvatanja kamata.
Poslovni i finansijski leveridţ deluju u istom pravcu. Poslovni leveridţ odreĎuje odnos
 procentualnog povećanja poslovnog dobitka prema procentualnom porastu obima prodaje,
a

finansijski leveridţ odreĎuje odnos procentualnog  povećanja neto dobitka prema

 procentualnom povećanju poslovnog dobitka.
Poslovni rizik je ustvari neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno

uloţena sredstva,odnosno kapital .

1
 

1.Operativni leveridž 
Operativni leveridţ se javlja svaki put kad preduzeće ili korporacija ima fiksne
troškove poslovanja, bez obzira na količinu proizvedenih dobara ili pruţenih us luga.
 Naravno,

u dugoro čnom periodu svi troškovi su varijabilni.   Naša analiza zasniva se na  

kratkoročnom periodu. Mi činimo fiksne troškove poslovanja sa intencijom da ć e količina

 prodaje dati prihode koji su više nego dovoljni da pokriju sve fiksne i varijabilne troškove 
 poslovanja. Jedan od slikovitih primera uticaja operativnog leveridţa je avionska
industrija,

gde je veliki deo ukupnih troškova poslovanja vazana za fiksan trošak. Posle utvrĎ ivanja
 prelomne tačke, svaki dodatni putnik u suštini predstavl ja čist poslovni ili operativni profit
(dobit pre kamata i poreza ili EBIT) za avion.  Fiksni troškovi poslovanja se ne menjaju
kad se menja količina

dobara ili usluga. Ovi troškovi obuhvataju stavke kao što su: amortizacija zgrada i opreme,
osiguranje, deo ukupnih ra č una komunalija i deo troškova menadžmenta . S druge strane,
varijabilni troškovi poslovanja variraju direktno sa nivoom prozvodnje. Ti troškovi  
obuhvataju sirovine, direktne troškove rada, deo ukupnih komunalnih rač una, direktne

 prodajne provizije i odreĎene delove opštih i administrativnih troškova.  Dakle, operativni

leveridž je upotreba fiksnih troškova poslovanja kompanije, dok je  
fi ansijski leveridž situacija kada se preduzeće finansira zaduţivanjem, odnosno u
Britaniji

se koristi izraz gear ing (zaduţenost). Promena koli čine prodaje uzrokuje veću od

 proporcionalne promene poslovnog profita (dobiti) ili gubitka. Leveridţ je mač sa dve
oštrice - moţe da se poveć a profit kompanije, ali i gubitak kompanije. Operativni leveridţ
 proučavamo pomoću sredstava analize prelomne tač ke.

2
 

1.1. Analiza prelomne ta čke. Da bismo ilustrovali analizu prelomne tačke izmeĎu

fiksnih troškova i varijabilnih troškova, količine prodaje i profita (C / V / ), odnosno

analiza

troška (cost )/ količine (volume)/ profita ( profit ), koja se primenjuje pri operativnom
leveridţu, posmatrajmo preduzeće koje proizvodi visoko - kvalitetne de č je drvene stolice
koje

se prodaju 50 € po komadu. 

Slika 1. Grafikon prelomne tačke

Grafikon prikazuje odnos izmeĎu ukupnih razli čite nivoe prihoda i ukupnih troškova za

 proizvodnje i prodaje, koji predočavaju o blast profita i gubitka oblast profita i gubitka

1
171 Izvor: Van Horne; James, C, Wachowicz,; John, M; Osnove finansijskog menadžmenta , Data Status,
Beograd,
2007. godine, str. 410-415.

3
 

Kompanija ima godišnje fiksne troškove poslovanja 50.000 € i varijabilne trošk  25 € po 
 jedinici bez obzira na prodatu količinu. Ţelimo da prouč imo odnos izmeĎu ukupnih
troškova 
 poslovanja i ukupnih prihoda. Jedno od sredstava je grafikon prelomne tačke prikazan na

 slici 1.171
Grafikon pokazuje odnos izmeĎu ukupnih prihoda, ukupnih troškova poslovanja i  

 profita za različite nivoe proizvodnje i prodaje. Budu ći da se bavimo samo troškovima 

 poslovanja, profit ili dobit defmišemo kao profit pre oporezivanja. Ova definicija
zanemaruje

kamatu na dug i dividende na povlašćenje akcije, zato što ovi troškovi nisu deo ukupnih  
fiksnih troškova poslovanja preduzeća i nisu značajni za analizu operativnog leveridţa. 
Prelomna tačka (količinska) predstavlja presek linearne krive ukupnih troškova i  krive
ukupnih prihoda odnosno odre Ďuje prelomnu tačku (E) koja prikazuje potrebnu

količinu prodaje da bi ukupni prihodi  bili jednaki ukupnim troškovima poslovanja,

odnosno

da bi poslovni profit bio jednak nuli . Na slici 1, ta prelomna tačka (E) je 2.000 jedinica

 proizvodnje (ili 100.000 € prihoda od prodaje). Matematički, tu tačku (u jedinicama)

dobijamo tako, što prvo, napišemo da je poslovni profit (EBIT) jednak ukupnim prihodima
od

kojih se oduzimaju varijabilni i fiksni troškovi poslovanja: 

 EBIT= P (Q) –  VC (Q) - FC = Q (P-VC) - FC ..........................................(1), gde je:

 EBIT - zarade pre kamata i oporezivanja (poslovni profit ili dobit);

 P - cena po jedinici;

VC - varijabilni troškovi po jedinici; 

(P - VC) - jedinična margina doprinosa ;

Q - količina (jedinice) koja je proizvedena i prodata i

 FC - fiksni troškovi. 

4
 

Prelomna tačka (količinska) jednaka je fiksnim troškovima podeljenim jedinačnom

marginom doprinosa (P - VC). U našem primeru to je:  

 BE Q = 50.000 € / (50 € - 25 €) = 2.000 jedinica.

1. 2. Nivo poslovnog (operativnog) leveridža (DOL).  Je jedan od

mogućih učinaka operativnog leveridţa da promena količ ine prodaje uzrokuje veću od

 proporcionalne promene u poslovnom profitu (ili gubitku). Kvantitativna mera ove

osetljivosti

 poslovnog profita preduzeća na promenu prodaje preduzeća naziva se nivo poslovnog

leveridţa poslovne poluge (DOL). Nivo operativnog leveridţa preduzeća kod odreĎenog
nivoa proizvodnje (prodaje) jednostavno je procentualna promena poslovnog profita u
onosu

na procentualnu promenu u proizvodnji (ili prodaji) koja stvara promene u profitu. Dakle,
imamo :

Procentualna promena u

Stepen operativnog leveridţa  poslovnom profitu (EBIT)

(DOL) kod Q jedinica =___________________________

 proizvodnje (ili prodaje) Procentualna promena u

 proizvodnji (ili prodaji)

Osetljivost preduzeća na promene prodaje, merena sa DOL, razlikova će se za svaki nivo

 proizvodnje (ili prodaje). Zbog toga uvek moramo nazna čiti nivo proizvodnje (ili prodaje)
kod

koje se DOL meri - kao DOL kod Q jedinica.

5
 

1.3. DOL i prelomna ta čka. Tabela 2. pokazuje poslovni profit i nivo operativnog

leveridţa za različite nivoe proizvodnje (prihoda od prodaje). Vidimo da je, što se

 pomeramo

dalje od prelomne tačke preduzeća, apsolutna vrednost poslovnog profita ili gubitka ve ća,
što 
 je relativna osetljivost poslovnog profita na promene u proizvodnji (prihodu od prodaje)

merena DOL-om, manja.

Slika 2. prikazuje da će čak i preduzeća sa velikim fiksnim troškovima imati nizak DOL,
ako

 posluju iznad svoje prelomne tačke. Slično tome, preduze će sa veoma niskim fiksnim

troškovima imaće vrlo veliki DOL ako posluje blizu svoje ta čke pokrića.

 Slika.2. Nivo operativnog leveridža  

Grafikon pokazuje da sa proizvedenom i prodatom koli č inom proizvoda, blizina prelomne
tač ke ukazuje na veću osetljivost poslovnih profita na promene u proizvedenim Ipro 2datim
količ inama

2
 172 Izvor: Ibidem, str. 410-415.

6
 

 Na osnovu analize menadţer unapred zna kakav je uticaj potencijalne promene prihoda od
 prodaje na poslovni profit. Ponekad, zahvaljuju ći tom znanju, preduzeće moţe da učini
neke promene usvojoj politici cena i/ili strukturi troškova. Kao opšte pravilo, pr eduzeća ne
vole da deluju pod uslovima visokog nivoa operativnog leveridţa. U takvoj situaciji, mali
 pad u prihodu od prodaje moţe da izazove poslovni gubitak.  

1.4. DOL i poslovni rizik . Veoma je vaţno znati da je nivo operativnog leveridţa

samo

 jedna komponenta ukupnog poslovnog rizika privrednog društva. Ostali vaţni faktori koji 

 povećavaju poslovni rizik su promenjivost ili nesigurnost prodaje i troškova

proizvodnje. Nivo operativnog leveridţa povećava uticaj tih ostalih faktora na
 promenjivost poslovnih

 profita. Ali, sam nivo operativnog leveridţa nije izvor varijabilnosti. Visoki DOL ne znač i

ništa ako preduzeće odrţava konstantne prihode od prodaje i konstantnu strukturu

troškova. 
Isto tako, bilo bi pogešno posmatrati nivo operativnog leveridţa preduzeća kao sinonim za
njegov poslovni rizik.Zbog osnovne varijabilnosti prodaje i troškova proizvodnje, nivo
operativnog leveridţa uticaće na promenjivost poslovnih profita, a time i na poslovni rizik
kompanije. Nivo operativnog leveridţa bi trebalo  posmatrati kao meru potencijalnog
rizika

koji postaje aktivan samo kad postoji promenjivost prodaje i troškova proizvodnje.  

7
 

2. Finansijski leveridž 
 Finansijski leveridž je stvar izbora. Naime, ni jedno preduzeće ne mora imati bilo
kakav oblik finansiranja putem dugoro čnog duga ili povlašć enih akcija. Umesto toga,

 preduzeća mogu finansirati poslovanje i kapitalne izdatke iz internih izvora i izdavanjem

običnih akcija. Ipak, retko koje preduzeće nema finasijski leveridţ, to je i razlog da toliko  

verujemo u finansijski leveridţ. Finansijski leveridž se upotrebljava u nadi da će se

 povećati prinos običnim akcionarima. Povoljan ili pozitivni leveridž se javlja samo onda
kada kompanija koristi sredstva koja je dobila uz fiksni trošak (sredstva dobijen a
izdavanjem instrumenata duga sa fiksnom kamatom ili povlašćenim akcijama uz
konstantnu dividendnu stopu ), da bi se moglo zaraditi više nego što su plać eni fiksni
troškovi finansiranja. Sva dobit (profit) koja ostane nakon podmirenja fiksnih troškova
finansiranja tada pripada običnim akcionarima.

Nepovoljan ili negativan leveridž javlja se onda kad preduzeće ne zaradi toliko, koliki su

njegovi fiksni troškovi finansiranja. 

1. EBIT-EPS prelomna ta čka ili indiferencija (analiza).  Analiza prelomne

tačke ili indiferencije je analiza efekta finansijskih alternativa na zaradu po akciji, zbog
čega je bitno znati izračunavanje zarade po akciji. Da bismo odredili EBIT-EPS prelomnu
tačku ili tačku indiferencije izmeĎu različitih finansijskih alternativa, počinjemo
izračunavanjem zarade po akciji (EPS) za neki hipoteti čan nivo EBIT-a, upotrebom
sledećeg obrasca:
(EBIT-I)(1-T)-Dp

EPS=------------------------------

En

gde je:

 I - kamata koja se plaća godišnje; 

 D P - povlašćena dividenda koja se plaća godišnje; 

T - stopa poreza na dobit i

8
 

 E  N - broj običnih akcija u prometu.

Slika 3.. Grafikon EBIT-EPS

Grafikon prikazuje prelomne tačke ili tačke indiferencije i EBIT distribucije verovatno će

za alternative dodatnog finansiranja pomoću duga i obi čn

2.1. Nivo finansijskog leveridža i finansijski rizik  

1. Nivo finansijskog leveridža (DFL). Kvantitativna mera osetljivosti zarade po

akciji

 preduzeća na promene poslovnog profita preduze ća (EBIT) zove se nivo finansijskog

leveridža (DFL). Nivo finansijskog leveridţa na odreĎenom nivou poslovnog profita jeste
 procentualna promena zarade po akciji u odnosu na procentualnu pramenu poslovnog
 profita

koji uzrokuje pramenu u zaradi po akciji, odnosno:

9
 

 Procentualna promena 

Stepen finansijskog zarada po akciji (E 

 PS 
 ) 

leveridža (DFL) za EBIT od = --------------------------------

x evra  Procentualna promena

 poslovnog profita ( 
 EBIT 
 ) e vrednosti DFL:

E B I T   
DFL EBIT od X evra =---------------------------------------

E B I T - I -│
  Dp1/(1- 
T)│ 
Jednačina nam pokazuje da se DFL na odre Ďenom nivou poslovnog profita

računa tako što se poslovni profit deli valutnom novč anom razlikom izmeđ u poslovnog
 profita

i iznosa poslovnog profita pre oporezivanja koji je potreban da bi se pokrili ukupni fiksni

troškovi finansiranja .

2. DFL i finansijski rizik . Finansijski rizik sadrţi rizik moguće insolventnosti i

dodatne kolebljivosti zarade po akciji, koji je uzrokovan upotrebom finansijskog leveridţa.  

Kad preduzeće povećava udeo fiksnih troškova finansiranja u strukturi kapitala, fiksni 
novčani izdaci rastu. Kao rezultat toga, raste verovatnoća novčane insolventnosti.3 

3
 175 Izvor: Ibidem, str. 420-422.

10
 

3. Ukupan leveridž 

Kada se finansijski leveridţ kombinuje sa operativnim leveridţom, dobijeni rezultat se  

naziva ukupan (ili kombinovani) leveridž. Reč  je o upotrebi i fiksnih operativnih

troškova i finansijskih troškova od strane preduzeć a. Efekat kombinovanja finansijskog i

operativnog leveridţa je dvostruko poveć anje svake promene u prihodu od prodaje u ve ću
relativnu promenu zarade po akciji. Kvantitativna mera osetljivosti zarade po akciji
 preduzeća

na promenu u prihodu od prodaje preduze ća naziva se nivo ukupnog leveridža (DTL).177 

3.1. Nivo ukupnog leveridža (DTL). Nivo ukupnog leveridţa preduzeća za

odreĎeni

nivo proizvodnje (ili prihoda od prodaje)  jednak je procentnoj promeni zarade po akciji
u

odnosu na procentnu promenu u proizvodnji (ili prihodu od prodaje)

kojuslovljavapromenu

u zaradi po akciji, te imamo:

 Procentualna promena u zaradi

Stepen ukupnog leveridža   po akciji (E 

 PS 
 ) 

(DTL) kod Q jedinica (ili evra) =--------------------------------------------------

 proizvodnje (prihoda odprodaje) Procentualna promena u proizvodnji

( prihoda od prodaje)

4
 

4
 177 Izvor: Brealy, A. Stewart, C. Myers, A.J. Markus, O snove korporativnih finansija, Mate, Zgb. 2007. str.
248.

11
 

3.2. DTL i ukupan rizik preduze ća. Operativni i finansijski leveridţ mogu se  

kombinovati na mnogo razli čitih načina kako bi se dobio ţeljeni nivo ukupnog leveridţa i  
nivo ukupnog rizika preduze ća. Visok poslovni rizik moţe da se nadoknadi niskim 
finansijskim rizikom, i obrnuto. Odgovarajući ukupan nivo rizika predzeća obuhvata odnos

(trade-off ) izmeĎu ukupnog rizika preduzeća i očekivanog prinosa. Taj odnos mora biti

učinjen u skladu sa ciljem da se maksimalno pove ćaju vrednosti za akcionare.  

4. Sposobnost tokova novca u otplaćivanju duga

U svakoj situaciji kada ţelimo da utvrdimo odgovarajući finansijski leveridţ za  

 preduzeće, moramo da analiziramo i sposobnost tokova novca preduze ća da otplati fiksne

troškove finansiranja. Što je veći valutni iznos starijih HoV koje je preduze će izdalo i što je 
kraći rok njihovog dospe ća, veći su fiksni troškovi finansiranja preduzeća. To su: otplata

glavnice i kamata na dug, finansijskog lizinga i dividende na povlašć ene akcije.  

 Nesposobnost otplaćivanja troškova, sa izuzetkom dividendi na povlašć ene akcije, moţe

usloviti finansijsku insolventnost . Što su očekivani budući tokovi novca preduzeća veći i

stabilniji, to je kapacitet zaduživanja kompanije veći. Dakle, kapacitet zaduţivanja je

maksimalni iznos duga (i drugih fiksnih troškova finansiranja) koji preduzeće moţe
adekvatno

da otplati.

4.1. Racio pokri ća. Analiza racija pokrića je jedan od na čina na koji moţemo da  

saznamo koliki je kapacitet zaduţivanja preduzeća. Ovi raciji oblikovani su tako da poveţu  
finansijske troškove preduzeća sa sposobnošću preduzeća da ih servisira ili otplati. Racio
 pokrića stavlja u vezu finansijska zaduţenja preduzeć a i njegovu sposobnost da ih

12
 

servisira ili otplati. Najčešće upotrebljavani racio pokrića, odnosno racio kamatnog
pokrića ili koli ko smo puta zaradil i k amatu .

 Dobit (profit) pre kamata

Racio kamatnog pokrića ili koliko i poreza ( 

 EBIT 
 ) 

=  -------------------------------------------

 smo puta zaradili kamate Troškovi kamata  

Racio pokrića kamate koji iznosi samo 1 pokazuje da je zarada tolika da moţe  

 pokriti teret kamata. Dakle, racio kamatnog pokri ća predstavlja zaradu pre kamata i

poreza podeljenu troškovima kamata . Racio pokrića kamate ne govori ništa o

sposobnosti

 preduzeća da izmiri glavnicu na svoje dugove. Nesposobnosti preduze ća da podmiri isplatu

glavnice pravno je neizvršavanje ugovorne obaveze kao I nemogućnost plaćanja kamata.

Stoga je korisno izračunati racio pokrića za ukupni teret servisiranja duga. Dakle, teret

servisiranja duga je novac koji je potreban tokom odre Ďenog perioda, obično jedne godine,
za

otplatu troškova kamata i glavnice.  

Racio pokrica Zarada pre kamata i poreza (EBIT)

=---------------------------------------------------------------

otplate duga otplata glavnice

Troškovi kamata+-----------------------------

1-   poreska stopa

13
 

ZAKLJUČAK  

 Leveridž se odnosi na upotrebu fiksnih troškova radi povećanja profitabilnosti. Operativni

leveridž nastaje zbog fiksnih troškova poslovanja koji su povezani sa proizvodnjom dobara
ili

usluga, dok finansijski leveridž nastaje zbog postojanja fiksnih troškova finansiranja –  

 prvenstveno kamata na dug. Obe vrste leveridţa utiču na nivo I promenjivost zarade
 preduzeća

nakon oporezivanja, a time i na ukupni rizik i prinos preduze ća.

 Finansijski leveridž je drugi nivo u dvostepenom procesu pove ćanja profita. U prvom
nivou operativni leveridţ poveć ava efekte promene prihoda od prodaje na promene
 poslovnog

 profita. U drugom nivou finansijski leveridţ se moţe uporebiti za dalje povećanje efekta

svake rezultirajuće promene poslovnog profita na zaradu po akciji.

14
 

LITERATURA

1.dr Jovo Jednak;dr Dejan Jednak;Poslovne finansije,Visoka poslovna škola strukovnih

studija,Čačak;Beograd 2014 god. 
2. Ivanišević, M; Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012. godine

3. Van Horne; James, C, Wachowicz,; John, M; Osnove finansijskog menadžmenta , Data

Status, Beograd,2007. godine

4. Brealy, A. Stewart, C. Myers, A.J. Markus, O snove korporativnih finansija, Mate, Zgb.
2007

Internet sajtovi:

http://www.ratko.biz/wp-content/uploads/poslovne-finansije.pdf

15
 

SADRŢAJ 

Uvod..................................................................................................................................... 1  
1.Operativni leveridž ..................................................................................................... 2  
1.1. Analiza prelomne tačke  .............................................................................................. 3  
1. 2. Nivo poslovnog (operativnog) leveridţa (DOL).  ...................................................... 5  
1.3. DOL i prelomna tačka.  ............................................................................................... 6  
1.4. DOL i poslovni rizik ................................................................................................... 7  

2. Finansijski leveridž ................................................................................................... 8  
1. EBIT-EPS prelomna tačka ili indiferencija (analiza).  ................................................... 8  
2.1. Nivo finansijskog leveridţa i finansijski rizik  ................................................................ 9  
1. Nivo finansijskog leveridţa (DFL). ............................................................................... 9  
 EBIT  ................................................................................................................................. 10  
DFL.................................................................................................................................. 10  
 EBIT-I-│Dp1/(1-T)│ ........................................................................................................ 10  
2. DFL i finansijski rizik ................................................................................................. 10  

3. Ukupan leveridž ....................................................................................................... 11  
3.1. Nivo ukupnog leveridţa (DTL).  ............................................................................... 11  
3.2. DTL i ukupan rizik preduzeća.  ................................................................................. 12  
4. Sposobnost tokova novca u otplaćivanju duga .............................................. 12  
4.1. Racio pokrića.  ........................................................................................................... 12  
ZAKLJUČAK  ................................................................................................................ 14  
LITERATURA .............................................................................................................. 15  

16
 

17