SADRŽAJ:

UVOD ............................................................................................................................3
1. FINANSIJSKI LEVERIDŽ ....................………………………………………..4
1.1.TAČKA INDIFERENCIJE FINANSIRANJA ..........................................8
ZAKLJUČAK ...........................................................................................................11
LITERATURA ..........................................................................................................12
 UVOD

Rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom poslovne
aktivnosti. Razlikuju se dve vrste rizika, poslovni i finansijski. Poslovni rizik, kao prinos na
ukupna poslovna sredstva, usko je povezan sa fiksnim troškovima poslovanja. Analogno
finansijski rizik, kao prinos na sopstvena poslovna sredstva, povezan je sa fiksnim troškovima
finansiranja. Pri tome je bitno, da ni prvi ni drugi fiksni troškovi, ne reaguju na kratkoročne
promene u obimu poslovne aktivnosti. Konačno, ukupni ili kombinovani rizik je proizvod
zajedničkog delovanja poslovnog i finansijskog rizika. Zbog trajnog prisustva rizika u
poslovanju, trebalo je utvrditi odgovarajući postupak za njegovo merenje. Jedan od tih
postupaka je nazvan 'leveridžom'.

U finansijama, LEVERIDŽ predstavlja termin koji se odnosi na sve tehnike kojima se

umnožavaju dobici i gubici. Uobičajeni načini postizanja leveridža su:
- pozajmljivanje novca,
- kupovina osnovnih sredstava,
- korišćenje derivata itd.1
Prema drugoj definiciji, leveridž predstavlja upotrebu različitih finansijskih instrumenata ili
pozajmljenog kapitala, da se pojača povraćaj investicije. Iznos zaduženih sredstava se koristi
za finansiranje imovine firme. Firma sa znatno većim iznosom duga od kapitala se smatra
visoko zaduženom, tj. ima visok leveridž. Leveridž se najčešće koristi u transakcijama
nekretnina kroz upotrebu hipoteke za kupovinu kuće. 2
Finansijski leveridž je situacija kada se preduzeće finansira zaduživanjem, odnosno u
Britaniji se koristi izraz gearing (zaduženost). Promena količine prodaje uzrokuje veću od
proporcionalne promene poslovnog profita (dobiti) ili gubitka. Intenzitet dejstva finansijskog
leveridža zavisi od toga koji su fiksni rashodi na ime kamate pokriveni iz poslovnog dobitka,
tj. dobitka pre kamate i oporezivanja.

1
https://en.wikipedia.org/wiki/Leverage_(finance)
2
http://www.investopedia.com/terms/l/leverage.asp

3
 1. FINANSIJSKI LEVERIDŽ

Finansijski leveridž podrazumeva upotrebu pozajmljenog novca da se poveća obim

proizvodnje a time i obim prodaje i prihoda. Meri se kao odnos ukupnog duga prema ukupnim
sredstvima. Veći iznos duga, predstavlja veći finansijski leveridž. S obzirom da kamata
predstavlja fiksni trošak (otpisuje se na teret prihoda), kredit omogućava organizaciji da
generiše više prihoda bez povećanja akcionarskog kapitala koji zahteva povećano isplaćivanje
dividendi (koja se ne otpisuje na teret zarada). Međutim, dok visok leveridž može da bude
koristan u periodima procvata, može izazvati velike probleme u novčanim tokovima u
periodima recesije, jer možda neće biti dovoljno prihoda od prodaje da pokrije iznos otplate
kamate.3
Uticaj leveridža je u tome da stabilnost akcija negativno korelira sa dividendom – kada
raste nestabilnost akcija pada njihova cena. Postoje dva ekonomska objašnjenja za efekat
leveridža. Prvo objašnjenje se zasniva na odnosu između nestabilnosti i očekivanog povrata.
Kada raste nestabilnost akcija, očekivani povrat na akcije ima tendenciju da raste, što dovodi
do pada cena akcija. Drugo objašnjenje zasniva se na finansijskom leveridžu. Kada cena akcija
pada raste finansijski leveridž, odnosno zaduživanje što dovodi do povećanja nesigurnosti u
dividendu.4
Stopa prinosa na sopstvena sredstva ne zavisi isključivo od rentabilnosti ukupnih
poslovnih ulaganja, nego i od razlike između prosečne cene duga i stope prinosa na ukupna
sredstva koja treba da bude pozitivna, ali isto tako može da bude i negativna. Pri tome,
intenzitet finansijskog leveridža zavisi od stepena kojim su fiksni rashodi na ime kamate,
pokriveni iz poslovnog dobitka. Efekat finansijskog leveridža, kao i poslovnog leveridža,
može se izraziti u vidu odgovarajućeg koeficijenta ili faktora.
% povećanja neto dobitka
𝐹𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟 𝑓𝑖𝑛𝑎𝑛𝑠𝑖𝑗𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑙𝑒𝑣𝑒𝑟𝑖𝑑ž𝑎 =
% povećanja poslovnog dobitka
prihod od prodaje − ukupni varijabilni troškovi − fiksni troškovi
𝐹𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟 𝑓𝑖𝑛. 𝑙𝑒𝑣𝑒𝑟𝑖𝑑ž𝑎 =
prihod od prodaje − ukupni varijabilni troškovi − fiksni troškovi − rashodi finansiranja

Analogno poslovnom leveridžu i fiksnim troškovima, rashodi finansiranja čine

okosnicu dejstva finansijskog leveridža. Kada se ti rashodi povećavaju u odnosu na dati nivo
3
http://www.businessdictionary.com/definition/financial-leverage.html
4
Financial Leverage and the Leverage Effect – A Market and Firm Analysis, grupa autora

4
poslovnog dobitka povećava se i faktor finansijskog leveridža i obrnuto. Kada poslovni
dobitak nije dovoljan da nadoknadi rashode na ime kamate, faktor finansijskog leveridža je
negativan. Međutim, ako preduzeće ostvari poslovni gubitak onda faktor finansijskog
leveridža ne deluje, te ga nije moguće ni utvrditi.5

Tabela 2: primer finansijskog leveridža

Prihod od prodaje 40.000,00

Varijabilni troškovi 18.000,00

Marža pokrića (1-2) 22.000,00

Fiksni troškovi (rashodi perioda) 10.000,00
Rashodi finansiranja (kamate) 4.000,00
Poslovni dobitak (marža pokrića – fiksni troškovi) 12.000,00
Bruto dobitak (poslovni dobitak – rashodi finansiranja) 8.000,00
Finansijski leveridž (poslovni dobitak / bruto dobitak) 1.5

Iz svega navedenog možemo doći do sledećih zaključaka:

- rashodi finansiranja (kamate) predstavljaju okosnicu dejstva finansijskog leveridža, pa
njihov porast u odnosu na poslovni dobitak ima za posledicu povećavanja faktora
finansijskog leveridža
- što je faktor pokrića rashoda na ime kamate manji utoliko je veći faktor finansijskog
leveridža i obratno
- relacije između rashoda na ime kamata u odnosu na poslovni dobitak, direktno
indiciraju stepen izloženosti preduzeća finansijskom leveridžu.
Primer finansijskog leveridža:
Odluka o povećanju finansijskog leveridža je odluka o povećanju zaduženosti, pa je jako bitno
doneti odluku na osnovu konkretnih rezultata.
Preduzeće je kreditno zaduženo 10.000.000 DIN. Potrebno mu je još 5.000.000 DIN za
proširenje koje može da se zaduži preko jednog od sledeća tri finansijska plana:

5
Upravljanje finansijama, Barać S., Ivaniš M. i Jeremić Lj.

5
 - emitovanjem običnih akcija
- kreditom uz kamatu od 12%
- emitovanjem preferencijalnih akcija sa 11% dividende.
Operativna dobit preduzeća (EBIT) je 1.500.000 DIN, ali se očekuje da će proširenjem biti
povećana na 2.700.000 DIN. Poreska stopa je 40% i postoji 200.000 običnih akcija. Obične
akcije mogu da se prodaju po 50 DIN po akciji u finansijskoj opciji pod 1, što se prevodi u
dodatnih 100.000 akcija.
Da bi se utvrdila indiferentna tačka između različitih mogućnosti potrebno je izračunati prihod
po akciji za ostvarenu operativnu dobit (EBIT operativna dobit – EPS prihod po akciji). EPS
se računa na sledeći način:

(EBIT − I) ∗ (1 − t) − PD
𝐸𝑃𝑆 =
NS

EBIT – operativna dobit

I – godišnja plaćanja kamatnih stopa
PD – godišnje plaćanje dividendi na preferencijalne akcije
t – poreska stopa
NS – broj akcija na običnom stoku

6
Tabela 2: Računanje prihoda po akciji sa 3 finansijske alternative
___________________________________________________________________________________
_______________________akcije kredit preferencijalne akcije________
EBIT 2 700.000 2 700.000 2 700.000
kamate (I) 600.000 _
prihod pre plaćanja poreza 2 700.000 2 100.000 2 700.000
porez na prihod (t) 880.000 840.000 880.000_____
prihod nakon plaćanja poreza 1 620.000 1 260.000 1 620.000
dividenda na pref.akcije 550.000 __
prihod akcionara 1 620.000 1 260.000 1 070.000
broj akcija 300.000 200.000 200.000 _

prinos po akciji 5.4 6.3 5.35 __

Sad je potrebno izračunati finansijski momenat sve tri opcije. Ako uzmemo da je prihod po
akciji 0, dobijemo sledeće obrasce:
za emitovanje običnih akcija:

(EBIT − I) ∗ (1 − t) − PD
𝐸𝑃𝑆 =
NS
0 = (EBIT-0)*(1-0.4)-0
0 = EBIT * 0.6
EBIT = 0
U ovom slučaju operativna dobit u slučaju kad su prihodi po akciji 0, je takođe jednaka 0.
u slučaju uzimanja kredita ili pozajmice:
0 = (EBIT – 600.000)*(1-.04) – 0
0 = EBIT*0.6 – 600.000*0.6
EBIT = 360.000 / 0.6
EBIT = 600.000
U ovom slučaju, potrebno je imati operativnu dobit 600.000, da bi se pokrili troškovi kamate i
slučaj emitovanja preferencijalnih akcija:
0 = (EBIT-0)*(1-0.4)-550.000
0 = EBIT * 0.6 – 550.000

7
 EBIT = 550.000 / 0.6
EBIT = 916.667
Pri emitovanju preferencijalnih akcija, potrebno je ostvariti operativnu dobit 916.667 da bi se
pokrilo 550.000 za dividende preferencijalnih akcija.

1.1.TAČKA INDIFERENCIJE FINANSIRANJA

Da bi se moglo videti da li finansijski leveridž deluje pozitivno ili negativno na

preduzeće, neophodno je proceniti efekat različitih stepena zaduženosti preduzeća na neto
dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva. U cilju testiranja intenziteta dejstva finansijskog
leveridža veoma je bitno analitički utvrditi tzv. “tačku indiferencije finansiranja”. Tacka
indiferencije finansiranja je onaj nivo aktivnosti na kom poslovni dobitak tj.
stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva obezbedjuje istu stopu prinosa na sopstvena
sredstva nezavisno od odnosa duga prema sopstvenom kapitalu. Prelomna tacka
finansiranja je ona na kojoj je stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva jednaka
prosecnoj ceni pozajmljenog kapitala. Iznad te tacke prinos na sopstvena sredstva je veci
sto se preduzece intenzivnije finansira iz pozajmljenih izvora. Iznad tacke indiferencije
preduzece ostvaruje veci prinos na pozajmljena sredstva nego sto za njih placa
poveriocima.
Drugim rečima, tačka indiferencije finansiranja se temelji na opštem rezonu: ako postoji
dovoljan stepen verovatnoće da će poslovni dobitak tokom veka trajanja duga oscilovati
‘iznad’ onog koji se ostvaruje u tački indiferencije, onda se zaduživanje može prihvatiti kao
atraktivan metod finansiranja preduzeća. Tačka indiferencije finansiranja polazi od činjenice
da je isplativo koristiti dug u finansiranju poslovanja preduzeća – sve do momenta dok se
ostvaruje stopa rentabilnosti koja je veća od ponderisane kamatne stope za preuzeti dug
preduzeća.

8
Grafikon 2: izbor načina finansiranja, metodom finansijskog leveridža

obične akcije
preferencijalne akcije
7

dug
PRIHOD PO AKCIJI (DIN)

6
5
4
3
2
1
0

1 2 3 4
Operativna dobit (EBIT) u milionima DIN
Iz grafikona možemo da zaključimo sledeće:
Tačka indiferentnosti ili prelomna tačka prihoda po akciji između metoda finansiranja putem
emitovanja običnih akcija i metoda finansiranja dugom, nalazi se na 1.800.000 EBIT-a. Što
znači ako je operativna dobit manja od 1.800.000, opcija emitovanja običnih akcija će
obezbediti veći prinos po akciji. Ako je operativna dobit veća od 1.800.000 veći prinos po
akciji će ostvariti metoda finansiranja dugom.
Tačka indiferentnosti između metoda finansiranja emitovanjem običnih akcija i
preferencijalnih akcija, nalazi se na 2.750.000 EBIT-a. Što znači, ako je operativna dobit
manja od 2.750.000, opcija emitovanja običnih akcija će obezbediti veći prihod po akciji,
iznad tog iznosa veći prihod po akciji će se ostvariti metodom emitovanja preferencijalnih
akcija.

9
Kao što se vidi i u tabeli i u grafikonu možemo videti da najveći prihod po akciji, za
operativnu dobit iznad 1.800.000 ostvarujemo metodom finansiranja dugom.

10
 ZAKLJUČAK

Na tržištima razvijenih svetskih privreda, u poslednjih pedeset godina desile su se

korenite promene koje bi se mogle najlakše definisati terminom “trgovinska revolucija”, jer su
ove promene pratile tehnološku revoluciju i razvoj privrede u celini. Navedene promene
dovele su i do promena u načinu donošenja odluka, gde je prevaziđeno mišljenje da su odluke
o investiranju i poslovanju stvar kreativnosti, zasnovane na apstraktnom načinu razmišljanja i
uveden je analitički pristup donošenju odluka i rešavanju problema.
U vezi sa optimalnom strukturom kapitala pojavljuje se i pojam “leveridž”, kojim se
utvrđuje najbolji model za maksimiziranje rezultata i zaštite od rizika, a u praksi razlikujemo:
poslovni leveridž, finansijski leveridž i ukupni leveridž. Poslovni leveridž se utvrđuje preko
odnosa marže pokrića i poslovnog dobitka, dok se finansijskim leveridžom meri efekat
pozajmljenih izvora finansiranja na rentabilnost. Akcenat je stavljen na dva bitna faktora i to:
 apsolutna razlika između stope prinosa na ukupna sredstva i prosečne kamatne
stope, kao cene pozajmljenih sredstava
 struktura kapitala preduzeća, tj. odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava.
Analiza leveridža je izuzetno složena finansijska kategorija, koja ima efekat na kompletno
poslovanje preduzeća i samim tim što se leveridž još naziva i rizik, jasno je stavljen do znanja
značaj ove kategorije.

11
 LITERATURA

1. Barać, S.i dr.: Upravljanje finansijama, Fakultet za finansijski menadžment i

osiguranje, Beograd, 2003

2. Đurić, D.: Uvod u finansijski menadžment, Beograd, 1999

3. Grupa autora: Financial Leverage and the Leverage Effect – A Market and Firm
Analysis, Tepper School of Business, 2007

4. Jednak, J. i Jednak, D.: Poslovne finansije, Visoka poslovna škola Čačak, Beograd,
2014

5. Internet sajt:

1. http://www.businessdictionary.com/definition/financial-leverage.html
(datum pristupa: 02.08.2014)

2. https://en.wikipedia.org/wiki/Leverage (finance)
(datum pristupa: 02.08.2014)

3. http://www.investopedia.com/terms/l/leverage.asp
(datum pristupa: 02.08.2014)

12