ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

Правни факултет
Универзитет у Београду

Вежбе, октобар 2020, 2. час_Теорија понашања потрошача

 II ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

- Корисност која се оствару је у потрошњи добара представља субјективну

категорију којом потрошачи оцењују степен задовољења својих потреба.

- Економија претпоставља да су потрошачи рационални и

да теже да максимизују корисност у потрошњи.

- Однос укупне и граничне корисности 

 U – Корисност (енг. Utility)

Укупна корисност
(корисност од свих конзумираних јединица)
*расте све док је гранична корисност позитивна

Гранична корисност
(корисност од последње конзумирне јединице)
ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

Показују пoтрошачев однос према корисности у потрошњи различитих добара и имају

следеће карактеристике:

1. ПОТПУНОСТ - Потрошачи су способни да рангирају све могуће

комбинације добара

2. ТРАНЗИТИВНОСТ - Доследност у рангирању потрошачких корпи

3. „ШТО ВИШЕ ТО БОЉЕ“ - Увек се бира више добара него мање

 ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
Крива индиференције

- скуп свих комбинација потрошње двају добара, односно њихових

корпи, које пружају потрошачу једнаку корист.

- Свака тачка на криви индиференције показује комбинацију добара

које потрошачу пружају исти ниво корисности.
(потрошачи су индиферентни)
Крива индиференције има 5 карактеристика:

1. Негативни нагиб (смањењем потрошње једног добра мора, како би

ниво корисности остао исти, да порасте потрошња другог добра)

2. Конвексне (испупчене) услед опадајуће граничне корисности

(свака додатна јединица генерише мању корисност)

3. Што је крива индиференције више удаљена од координатног почетка,

то је виши ниво корисности коју ужива потрошач

4. Не могу да се секу (свака крива индиференције описује посебан,

специфичан ниво корисности),

5. Различите (потрошачи имају различите преференције што се

одражава разликама у облику/нагибу кривих индиференције)
Крива индиференције и одређени типови добара

1. Супститути и комплементарна добра

2. Неутрална добра
 Крива индиференције – супститути и комплементарна добра

Код супститута, свака додатна јединица увећава корисност потрошача, док се код комплементарних добара корисност
повећава само када се истовремено увећа потрошња оба добра.
Крива индиференције – супститути и комплементарна добра
 Крива индиференције – неутрална добра

Једно од добара (неутрално добро) не утиче на корисност потрошача. На пример, када потрошач не
конзумира кафу, она не утичу на његову корисност, колико год да је има.
Крива индиференције – показује да различити људи имају различите
преференције (различит однос према корисност у потрошњи добара )

Ко је гурман а ко воли комфор

 ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
Буџетско ограничење – потрошња и избор добара ограничени су расположивим
дохотком којим се прибављају та добра.

Буџет представља количину новца коју домаћинства (потрошачи)

могу да потроше у једном временском периоду.

Линија буџетског ограничења има следеће особине:

1. пресек линије буџетског ограничења са осама

показује максималну доступну количину добара

2. испод и на линији буџетског ограничења су доступне

комбинације добара, изнад су недоступне

3. нагиб линије буџетског ограничења зависи од релативних цена

(цена једног добра изражена у јединицама другог добра)
Буџетско ограничење

Шта се дешава услед раста дохотка Шта услед раста цене добара
 ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ – Истовремено прмењујете знање које се
односи на криву индиференције и на линију буџетског ограничења (потрошач истовремено мора
бити на најудаљенијој кривој индиференције и на линији буџетског ограничења)
ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ (ПРОМЕНА ДОХОТКА)– Истовремено прмењујете
знање које се односи на криву индиференције и на линију буџетског ограничења

* у овом примеру се повећава доходак, шта би било да се смањује?

ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ (ПРОМЕНА ЦЕНЕ ЈЕДНОГ ДОБРА) –

Када се мења цена добра, јављају се два ефекта: мења се стопа по којој потрошач може да замени једно добро за друго и мења се укупна куповна моћ дохотка.

Ако, на пример, добро 1 постане јефтиније, то значи да потрошач мора да се одрекне мање добра 2 да би приуштио добро 1. У исто време, ако добро 1 постане јефтиније то значи да ће потрошач за исти доходак моћи да приушти више јединица тог
добра (повећала се куповна моћ дохотка који је и даље номинално исти).

Први део – промена тражње услед промене стопе размене између два добра се назива ефекат супституције. Други део - промена тражње услед промене куповне моћи се назива ефекат супституције.

Ефекат супституције и ефекат дохотка – објашњавају понашање потрошача тј. потрошачев избор услед промене цене једног добра (доходак се не мења)!

** Графички приказано, ефекат супституције се увек представља као кретање дуж исте криве индиференције а ефекат дохотка се увек представља као прелазак са једне на другу криву индиференције.
Ефекат супституције
Ефекат дохотка
 ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
Мерење корисности – Поклон

Пример за поклон:

Буџетско ограничење – 1000 дин

Цена становања – 10 дин

Цена одела – 50 дин

За дате криве индиференције и буџетско ограничење, оптимум у потрошњи је 50

јединица становања и 10 јединица одела.
Мерење корисности – Поклон
Мерење корисности – Поклон
Мерење корисности – Поклон
Мерење корисности – Поклон
Мерење корисности – Поклон
Мерење корисности – Поклон
Компензација – Накнада штете

Пуна компензација начињене штете представља исплату новчане

противвредности губитка корисности, односно личног благостања оштећеног које
јепоследица настале штете

Суштина начињене штете јесте губитак корисности независно од тога чиме је

проузроковано, односно колика је вредност уништених добара

*Како утврдити износ накнаде

Компензација – Накнада штете
Компензација – Накнада штете
Компензација – Накнада штете
 ТЕОРИЈА ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА

1. КОРИСНОСТ И ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ

2. КРИВА ИНДИФЕРЕНЦИЈЕ

3. БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ

4. ПОТРОШАЧЕВ ИЗБОР ПРИ ОГРАНИЧЕЊУ

5. МЕРЕЊЕ КОРИСНОСТИ И КОМПЕНЗАЦИЈА

6. КОРИСТИ ОД РАЗМЕНЕ
Користи од размене

Размена доводи до увећања благостања, односно она, попут невидљиве руке, спонтано
доводи до максимизације корисности, тј. оптималности у смислу Парета.

За приказ размене два појединца користимо Еџвортов дијаграм. Свака тачка у

Еџвортовом дијаграму означава специфичну расподелу два добра између два стране
Користи од размене – Еџвортов дијаграм
Користи од размене – Еџвортов дијаграм
Користи од размене – Еџвортов дијаграм
Користи од размене – Еџвортов дијаграм
Користи од размене – Еџвортов дијаграм
Користи од размене – Еџвортов дијаграм

0j Xj
Користи од размене

Побољшање у смислу Парета – повећање корисности једног учесника у размени

без смањења корисности другог учесника у размени.

Оптимално у смислу Парета – није могуће повећати корисност једне стране без
смањења корисности друге стране (најбоље могуће)
Новац

Облик богатства који продавци редовно прихватају у замену за добра која продају.
Основна функција новца је омогућавање размене.

Три карактеристике новца:

1) Средство размене на тржишту

2) Мера вредности (обрачунско средство)

3) Цредство за чување вредности

Ликвидност

Лакоћа са којом се нека имовина може претворити у новац, односно у средство

размене назива с ликвидност
** За крај

Теорија понашања потрошача објашњава понашање рационалних потрошача за

дате преференције и дато буџетско ограничење.

Посебно је битан налаз који објашњава понашање потрошача у случају промене цене
једног добра – када се цена смањује, потрошач купује више тог добра и vice versa.

На основу тог налаза се формира закон тражње (са смањењем цене, et ceteris paribus,
повећава се тражена количина производа),
о коме ће бити више речи на следећем часу.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!