PREZENTACIJA SA VEBI ODRANIH:

17.05.2006. ZA VI i VIII GRUPU

18.05.2006. ZA IV GRUPU

Gordana Lalovi
 EKONOMINOST

Ekonominost je zahtev da se dati OP

ostvari sa najmanjim trokovima,
odnosno da se sa datim trokovima
maksimizira OP.

Zove se i ekonomska (trokovna)

efikasnost preduzea.
1. DEFINISANJE
EKONOMINOSTI
Proizvodno-tehniki efikasna kombinacija i
nputa omoguava da se zadri isti OP bez
smanjenja koliine bilo kog inputa.

Samo je 1 od tih kombinacija istovremeno i

ekonomski efikasna (ekonomina) i predstavlja
optimalnu kombinaciju inputa koja omoguava
da se dati OP proizvede sa minimalnim trokovima
ili da se sa datim trokovima maksimizira OP.
 Optimalna kombinacija inputa
omoguava:

min UT = CLL + CKK za dato: Q = f (L, K)

ili

max Q = f (L, K) za dato: UT = CLL +

C KK

UT ukupni trokovi L koliina rada

CL cena rada K koliina kapitala
CK cena kapitala Q obim proizvodnje

Q = f (L, K) ukupan proizvod ili proizvodna f-ja preduzea

2. ANALIZA EKONOMINOSTI

Analiza ekonominosti podrazumeva analizu

odnosa izmeu UT i OP da bi se nala
ekonomski efikasna kombinacija.

Zavisnost se izraava preko f-je trokova,

koja
pokazuje da UT zavise od OP, polazei od
pretpostavke da su sve ostale determinante
trokova nepromenljive:

T = f (Q)
3. IZVORI EKONOMINOSTI

Izvori ekonominosti mogu biti:

Interni

Eksterni
Interni izvori E su rezultat poveanja
veliine
kapaciteta, veliine preduzea ili optimalnog
iskorienja postojeih kapaciteta.

Kada su najznaajniji izvori E ekonomija

obima i ekonomija veliine, onda u grani
postoji mali broj konkurenata.
Kada su neekonomije > prednosti masovne
pr. onda postoji veliki broj malih preduzea.
Kada interni izvori E nisu mnogo znaajni
onda su sva preduzea priblino iste snage.
Interni izvori E se odreuju preko oblika
krive dugoronih prosenih trokova, jer ovi
faktori utiu na oblik krive trokova.
Eksterni izvori E su rezultat uteda u trokovima
zbog dejstva objektivnih i eksternih faktora na koje
preduzee moe malo ili nimalo da utie
(geografska lokacija, lokalne cene inputa, razliiti
transportni trokovi ...).

Vani su kod odluke o lokaciji preduzea i

odreuju se preko poloaja krive dugoronih
prosenih trokova, jer utiu na pomeranje krive
nagore ili nadole.
3.1. INTERNI IZVORI
EKONOMINOSTI

To su:
proizvodno-tehnika ekonomija

prodajno-marketinka ekonomija

ekonomija nabavke

ekonomija skladitenja i transporta

upravljaka ekonomija

finansijska ekonomija

ekonomija zbog smanjenja rizika i

neizvesnosti
ekonomija irine
Proizvodno-tehnika ekonomija je smanjenje
prosenih trokova zbog poveanja veliine kapaciteta ili
preduzea, a izvori su:
ekonomija rada
u uslovima proizvodnje velikog obima, zbog podele i
specijalizacije rada, uteda u vremenu, skraenja
procesa rada i efekata uenja
tehnika ekonomija
kao degresija prosenih FT zbog poveanja OP ili
veliine preduzea, a izvori su: nedeljivost kapaciteta,
trokovi instaliranja kapaciteta, trokovi
izgradnje/promene asortimana i uvoenja novih
proizvoda, tro.obuke i IR
ekonomija zaliha
odreivanje optimalnog nivoa zaliha za odravanje
kontinuiteta proizvodnje i smanjenje tro.skladitenja i
odravanja zaliha, kroz uvoenje JIT koncepta,
poveanje veliine preduzea i sl.
Prodajno-marketinka ekonomija je
smanjenje
prosenih trokova zbog uteda u trokovima prodaje i
marketinga, a izvori su:
ekonomija reklame i promocije
smanjenje trokova reklame i promocije zbog
poveanja veliine prodaje i veliine trita, usled
efekata reklame, obima fin.sredstava, popusta i sl.
ekonomija reputacije preduzea
smanjenje trokova marketinga zbog poveanja
reputacije preduzea
ekonomija ekskluzivne distribucije proizvoda
prednost u prodaji proizvoda, rezervnih delova i
pratee opreme
Ekonomija nabavke je smanjenje prosenih
trokova
zbog ekonomisanja u nabavci, a izvori su:
ispitivanje izvora ponude i izbor dobavljaa
dugoroni aranmani sa dobavljaima
da li koristiti posrednike ili ne
optimalna koliina nabavke i popusti
pouzdanost i smanjenje zavisnosti nabavke

Ekonomija skladitenja i transporta je

smanjenje prosenih trokova zbog poveanja veliine
preduzea, a izvori su:
nedeljivost kapaciteta skladita
poveanje postojeeg skladita (sprat, nivo i sl.)
odnos povrine i zapremine skladita i veliine
ulaganja
korienje sopstvenih transportnih sredstava,
udaljenost lokacije i sl.
Upravljaka ekonomija je smanjenje trokova
upravljanja, a izvori su:
podela i specijalizacija upravljanja
primena naunih metoda upravljanja (SU, DSS, ES)
primena IKT i automatizacija upravljanja

Finansijska ekonomija je ekonomisanje izvorima

finansiranja (krediti, akcije, obveznice i sl.)

Ekonomija zbog smanjenja rizika i

neizvesnosti kod velikih preduzea, a mogui rizici su:
trini rizik zbog promene uslova na tritu
tehnoloki rizik zbog brzih promena tehnologija
rizik zbog promene cena inputa
politiki rizik zbog promene vlasti ili dravne
politike
Ekonomija irine znai nie trokove proizvodnje
veeg broja proizvoda nego kada bi se oni pojedinano
proizvodili u posebnim preduzeima.

UT (Q1, Q2) < UT(Q1, Q) + UT(Q, Q2)

Efekat poluge bazine kompetentnosti omoguava

da se znanje steeno u proizvodnji 1 proizvoda primeni u
proizvodnji drugih proizvoda, to dovodi do smanjenja UT,
jer se smanjuju trokovi sticanja znanja.
3.2. EKSTERNI IZVORI
EKONOMINOSTI

To su:
cene inputa

nagla promena cena inputa znaajno utie na E

ekonomija gustine

uteda zbog vee koncentracije potroaa na

nekom geografskom podruju, kao rezultat
privrednog razvoja, urbanizacije, vee teritorije i
sl., a prednosti su: satelitska preduzea, vei izbor
r.s., bolje obrazovanje, bolja komunikacija, laki
transport i sl.
osobine okruenja

prema brzini promena moe biti: stabilno i

nestabilno, prema vrsti faktora: interni i eksterni,
a prema broju faktora: jednostavno i sloeno
4. SPROVOENJE
EKONOMINOSTI

Trokovna konkurentnost se ocenjuje

poreenjem sa drugim preduzeima i
prosekom
grane, a cilj svakog preduzea jeste vea
efikasnost, odnosno vea konkurentnost.
Razlika u trokovima izmeu preduzea je
rezultat:
razlika u cenama inputa
razlika u primenjenoj tehnologiji
relativne produktivnosti
razlika u internoj strukturi trokova
(zavisno od ostvarenih ekonomija)
razlika u trokovima transporta, skladitenja i
reklame
razlika u stopi inflacije i odnosu valuta
(GP i MNK)
Analiza i poreenje se vre preko lanca
vrednosti
ili proizvodno-trokovnog lanca, a postupak je:
sastavljanje kompletnog LV podelom
raunovodstvenih trokova na uzvodne, nizvodne i
trokove proizvodnje
dijagnoza sopstvene trokovne
konkurentnosti kroz poreenje sa konkurentima i
utvrivanje mera za otklanjanje gepa, a
najee postoje:
zaostajanje u tro.nabavke (pregovori sa
dobavljaima, uzvodna integracija, preorijentacija
na jeftinije inpute, kompenzacija sa dr.tro. u
lancu ...)
zaostajanje u tro.prodaje (pregovori sa
distributerima, promena kanala, kompenzacija
tro...)
zaostajanje u tro.proizvodnje (interna
racionalizacija, investiranje u trokovno-tedljive
tehnologije, nova oprema, redizajn proizvoda,
kompenzacija trokova ...)