Kriterijumi za donoenje investicionih odluka

Statike metode Dinamike metode

Kriterijumi za donoenje investicionih odluka

Postoji razlika izmeu kriterijuma za donoenje investicionih odluka i metoda za ocenu efekata investicija Kriterijumi za donoenje investicionih odluka su zahtevi da se postigne cilj, koji donosilac odluka investiranjem eli da ostvari Ciljem je odreen karakter efekata kojim se meri doprinos investicije Efekat investicije je odreena veliina ili vrednost Kriterijum je zahtev za maksimiranjem ili minimiziranjem ovih veliina ili vrednosti, tj. efekata investicija Metode za ocenu efekata investicija se koriste za obraun efekata investicija

Metode za ocenu efekata investicija

1. 2.

Metode za ocenu efekata ili efektivnosti investicija dele se na: Statike Dinamike Statike metode - ne uvaavaju vremensku dimenziju novca Dinamike metode - uvaavaju vremensku dimenziju novca

Statike metode za ocenu efekata investicija

1. 2.

Najvie koriene statike metode za ocenu efektivnosti investicija su: Period povraaja (Prosena) raunovodstvena stopa prinosa

Period povraaja

Vreme koje je potrebno da se ulaganja u neki projekat nadoknade iz priliva gotovine iz neto ekonomskog toka projekta Neto ekonomski tok projekta je razlika izmeu priliva i odliva gotovine (iz odliva se izuzimaju otplate kredita, ako se projekat finansira iz kredita)

Period povraaja

s neto priliv gotovine t broj godina potrebnih da se neto priliv gotovine izjednai sa vrednou ulaganja YoPo - ulaganje

s
i 1

Y0 P0

Period povraaja

1.
2.

Dva vrste odnosa izmeu projekata: Ekonomski nezavisni projekti prihodi koje obezbeuju ne zavise od drugih Meusobno iskuljuivi prihod jednog projekta nestaje ako se prihvati drugi Nezavisni projekat je prihvatljiv ako je njegov period povraaja krai od kriterijuma utvrenog za nadoknadu uloenog kapitala Meusobno iskuljuivi prihvata se projekat iji je period povraaja krai

Period povraaja: nedostaci

Pokazuje likvidnost projekta (a ne metod ocene) Ne uvaava vremensku dimenziju novca Zanemaruje se neto priliv gotovine posle perioda povraaja

(Prosena) raunovodstvena stopa prinosa

(Prosena) raunovodstvena stopa prinosa je odnos oekivanog dobitka od projekta i ulaganja u projekat Najee se izraava kao odnos izmeu prosenog godinjeg dohodka i prosenog godinjeg iznosa ulagaja u projekat tokom njegovog trajanja, odnosno

Prosena raunovodstvena stopa prinosa

Prosena raunovodstvena stopa prinosa =

Proseni godinji dobitak x 100 Proseno godinje ulaganje

Prosena raunovodstvena stopa prinosa

U sluaju nezavisnih investicionih projekata prihvata se projekat ija je prosena raunovodstvena stopa prinosa vea od kriterijumom utvrene stope prinosa U sluaju meusobno iskljuivih projekata prihvata se projekat ija je stopa prinosa najvia Nedostaci:

Nema noanog toka Nema vremenske dimenzije novca

Dinamike metode za ocenu efekata investicija

1.
2. 3.

Dinamike metode zasnivaju se na vremenskoj vrednosti novca Navie koriene dinamike metode za ocenu efekata investicija su: Metod sadanje vrednosti Indeks rentabiliteta Metod interne stope prinosa

Vremenska vrednost novca: sadanja i budua vrednost

1 dinar danas i 1 dinar za godinu dana nemaju istu vrednost 1 dinar koji se ostvari danas vredi vie od 1 dinara u sledeoj godini, jer moe da se uloi u posao koji e doneti odreeni prinos 1 dinar u sledeoj godini vredi manje od 1 dinara sada Sadanja vrednost 1 dinara zavisi od prinosa koji na 1 dinar danas moe da se ostvari kroz godinu dana

Sadanja vrednost

Sadanja vrednost 1 dinara, koji e se zaraditi za godinu dana je 91 para, uz godinju kamatu od 10% Ili, 91 para danas e, za godinu dana imati vrednost od 1 dinara uz kamatu od 10% godinje Svoenje budue vrednosti 1 dinara na njegovu sadanju vrednost zove se diskontovanje Diskontovanje je inverzno u odnosu na kamaenje Diskontni faktor 1/ (1+i) je izraz kojim se mnoi budua vrednost novca da bu se dobila njegova sadanja vrednost

Budua vrednost
Budua vrednost 1 dinara, uz kamatnu stopu od 10%, donosi prinos od 0,10 dinara, to iznosi 1,10 dinara Ulaganje 1,10 dinara na kraju sledee godine donosi prinos od 0,21 dinar Budua vrednost 1 dinara za dve godine je 1,21 Budua vrednost 1 dinara za n godina se dobija njegovim noenjem sa (1 + n)n

Metod sadanje vrednosti

Najire prihvaen kriterijum za donoenje investicionih odluka Vie varijanti ovog kriterijuma i razliite varijante sadanje vrednosti:

Sadanja vrednost potronje - Wo Sadanja vrednost inicijalnog dohotka - WoY Sadanja vrednost proizvodnih rezultata - WoP

Metod sadanje vrednosti

Pretpostavke: Postojanje T+1 vremenskih perioda na koje se moe razloiti tok dohoka (ili prihoda) Kamatna stopa se ne menja od jednog do drugog vremenskog perioda Prihvata se skup projekata kojim se maksimira sadanja vrednost proizvodnih rezultata

Sadanja vrednost proizvodnih rezultata

P W0

p1 p2 pT p0 ... . 2 T 1 i (1 i ) (1 i )

Sadanja vrednost proizvodnih projekta

Dostignuto bogatstvo je zbir inicijalnog bogatstva i sadanje vrednosti skupa prihvaenih projekata WoP = WpY + WoQ Maksimiranje dostignutog bogatstva pri datom inicijalnom bogatstvu postie se maksimiranjem sadanje vrednosti skupa proizvodnih projekata Prihvata se skup projekata ija je ukupna sadanja vrednost najvea

Sadanja vrednost proizvodnih projekta

W0Q

q1 q2 qT q0 ... , 2 T 1 i (1 i ) (1 i )

Neto sadanja vrednost

Neto sadanja vrednost je razlika izmeu sadanje vrednosti neto novanog priliva (priliva iz ekonomskog toka projekta) i sadanje vrednosti ulaganja u projekta, tj. vrednosti investicije

Neto sadanja vrednost

s1 s2 sT NSV ... Y0 P0 , 2 T 1 i (1 i ) (1 i )

Neto sadanja vrednost

U sluaju nezavisnih projekata prihvata se projekat ija je neto sadanja vrednost vea od sadanje vrednosti ulaganja u projekata, odnosno vea od nule - NSV >0 U sluaju meusobno iskljuivih projekata prihvata se projekat ija je neto sadanja vrednost najvea

Ideks rentabiliteta

Ideks rentabiliteta je varijanta metoda neto sadanje vrednosti gde se sadanja vrednost prihoda od projekta i sadanja vrednost ulaganja izraavaju u indeksnoj formi (relativno) U sluaju nezavisnih projekata prihvata se projekat ij je indeks sadanje vrednosti vei od jedan - ISV > 1 U sluaju meusobno iskljuivih projekata dolaze do izraava nedostaci ovog metoda prihvatanje projekta iji je ISV najvii ne mora da bude i najbolja odluka, jer on zanemaruje apsolutnu veliinu ostvarenih rezultata

Metod interne stope prinosa

Zavisnost izmeu sadanje vrednosti investicija i diskontne stope Metod interne stope prinosa je utvrivanje diskontne stope, kojom se sadanja vrednost svodi na nulu Interna stopa prinosa () skupa projekata diskontna stopa kojom se sadanja vrednost proizvodnih transformacija svodi na nulu

Interna stopa prinosa

q1 q2 qT 0 q0 ... . 2 T 1 (1 ) (1 )

Interna stopa prinosa

Kod lanova niza qo, ..., qT postoji bar jedna promena predznaka lanova realne investicije qo<0 Kod inicijalnog dohotka y0,...yT i proizvodnih rezultata po,...pT svi lanovi niza su nenegativni i stoga ne postoji interna stopa prinosa ovih nizova

Interna stopa prinosa pojedinanog projekta

s1 s2 sT 0 s0 ... . 2 T 1 x ( 1 x ) ( 1 x )

Interna stopa prinosa izdataka i koristi projekta

Interna stopa prinosa izjednaava sadanju vrednost oekivane koristi (ili priliva gotovine) iz ekonomskog toka projekta sa sadanjom vrednou investicionih izdaka (ili trokova projekta) Ako se st razloi na komponentnu koristi (ili priliva gotovine) bt i na komponentnu investicionih izdataka (ili trokova) ot onda je interna stopa prinosa jednaka

Interna stopa prinosa izdataka i koristi projekta

00

01 02 0T b1 b2 bT ... b ... . 0 T 2 T 1 ( 1 )2 1 (1 ) (1 ) (1 )

Interna stopa prinosa

U sluaju nezavisnih projekata prihvata se projekat ija je interna stopa prinosa vea od kamatne stope, odnosno od cene kapitala ( > i) U sluaju meusobno iskljuivih projekata prihvata se projekat ija je interna stopa prinosa vea, uz uslov da je ona vea od kamatne stope, tj. od cene kapitala

Interna stopa prinosa: nedostaci

Primena interne stope prinosa u sluaju meusobno iskljuivih projekata moe da dovede do neoptimalnih odluka i zato se daje prednost kriterijumu neto sadanje vrednosti Nedostaci interne stope prinosa javljaju se kod analize vie vremenskih perioda zbog promenljivosti kamatne stope u vremenu i kada dolazi do vie od jedne promene predznaka lanova niza toka gotovine projekta, to je prikazano na slici

Sadanja vrednost i interna stopa prinosa projekta -/+/-

Interna stopa prinosa: nedostaci

Na slici je prikazan projekat sa inicijalnim izdacima, prihodom u periodu 1 i novim izdacima u periodu 2 i njegov tok gotovine menja predznak od -/+/Grafik prikazuje zavisnost sadanje vrednosti projekta Vo od visine diskontne stope i Ovaj projekat ima dve interne stope prinosa 1 i 2 i njegova sadanja vrednost je pozitivna kada se diskontna stopa kree u intervalu od 1 do 2 Produavanjem vremenskog perioda vie internih stopa prinosa