Predmet:

Ekonomika preduzea

Seminarski rad

Trokovi

Kandidat: Predmetni nastavnik:

Boris Stankovi 80/09 Prof.dr.edomir K.Avakumovi

Beograd, 2010 godina

1
Sadraj:

1. Uvod........................................................................................................ 1
2. Utroci elemenata proizvodnje............................................................... 2
3. Pojam i problem utvrivanja utroaka radne snage............................... 2
4. Karakteristike fizikog troenja sredstava za rad.................................... 4
5. Pojam i karakteristike utroaka materijala............................................. 6
6. Vrednovanje utroaka elemenata proizvodnje....................................... 7
7. Pojmovno odreenje trokova............................................................... 8
8. Cijena kotanja........................................................................................ 9
9. Trokovi i utroci..................................................................................... 9
10. Trokovi i rashodi.................................................................................... 10
11. Zakljuak.................................................................................................. 11
12. Literatura................................................................................................. 12

2
 UVOD

Trokovi predstavljaju centralni problem u ekonomiji preduzea i direktan su faktor njegovog

poslovnog uspeha.U poslovanju preduzee dobar finansijski rezultat moe se postii smanjenjem (i
kontrolom) trokova ili poveanja obima proizvodnje.Ovu sloenu ekonomsku materiju neophodno je
posmatrati kao process troenja bar sa dva aspekta:

-sa naturalnog (koliinskog) fizickog aspekta troenja, ime se definiu utroci, i

-sa vrednosnog aspekta, ime se razorodni utroci kvalitativno i kvantitativno usmeravaju u vidu
trokova.

Oba aspekta trokova prikazuju proces proizvodnje kao proces troenja i prenoenja vrednosti i kao
proces stvaranja nove vrednosti.Znaaj trokova nije samo u njihovoj kvantitativnoj dimenziji, nego i
u njihovom karakteru, a posebno u njihovoj dinamici.

Utroci elemenata proizvodnje

Proizvodnja je, u stvari, proces troenja vrednosti i stvaranja nove vrednosti, svojevrsno rtvovanje
odreenih vrednosti, materijalna transformacija elemenata procesa u novu upotrebnu vrednost.

Faktori troenja elemenata proizvodnje prvenstveno su tehnike prirode, dok su faktori formiranja
troenja elemenata procesa proizvodnje upuuje na utroke, a vrednosni na definisanje
trokova.Otuda potreba da se prethodno definie pojam i ekonomska sadrina utroaka svakog
elementa procesa proizvodnje pojedinano.

3
Pojam i problem utvrivanja utroaka radne snage

Utroci radne snage su utroci odreene koliine bioenergije radnika koja se utroi iskljuivo u
procesu rada, odnosno to je fiziki i intelektualni rad utroen u stvaranju nove vrednosti.Radna snaga
je svojstvo ba odreene individue, koja poseduje odreenu strunost, iskustvo i intenzivnost
troenja u procesu proizvodnje.Da bi se obezbedila uporedivost individualnih utroaka radne snage
proizvoaa koji proizvode isti proizvod potrebno je standardizovati operacije i primeniti
odgovarajuestandarde koje definiu objektivne utroke radne snage, a to su: potrebna
kvalifikovanost,potrebna intenzivnost, objektivno postavljena i proverena organizacija rada i proseni
uslovi rada.

Rezultat troenja radne snage je ljudski rad, opredmeen u proizvodu (rezultatu procesa
proizvodnje).Otuda, organizator procesa proizvodnje, bez obzira kako se on zvao, na tristu kupuje
radnu snagu, plaajui njenu vrednost za odreeno vreme angaovanja u procesu proizvodnje, a
stvarno kupujui njenu upotrebnu vrednost, odnosno njeno svojstvo kao mobilnog faktora da svojim
troenjem prenosi vrednost sredstava za rad i predmeta rada na novi proizvod, ali i da stvori novu
vrednost od vrednosti za koju je angazovana u procesu proizvodnje.

Meutim taj, naizgled, jasan stav ni teorijski, a ni u praksi nije jednostavno primeniti: razliit je uinak
istog rada razliitih pojedinaca u procesu proizvodnje.Otuda se, ni empirijski, ne moze utvrditi tana
koliina utroene radne snage, a jos manje tana koliina supstance rada koja je preneta i
novododata proizvodu kao rezultatu procesa proizvodnje.

Nosilac utroaka je proizvod, jer se na njemu, u njegovoj vrednosnoj strukturi, materijalizuju svi
utroci potrebni za njegovu proizvodnju.Troenja radne snage zbivaju se na odreenim rednim
mestima.

Time se, nesumnjivo, implicira i podela radnih mesta na tehnoloka i netehnoloka radna
mesta.Razlika izmeu utroaka radne snage na tehnolokim radnim mestima (radnim mestima izrade
proizvoda) i na netehnolokim radnim mestima jeste u direktnom, odnosno indirektom uticaju na
obim proizvodnje.Vei utroak radne snage na tehnolokim radnim mestima, direktno utie na
poveanje obima proizvodnje i koliinu proizvoda.Za razliku od toga, na reijskim radnim mestima
izvravaju se drugi, neproizvodni zadaci u preduzeu, koji su, svakako, neophodni za organizovanje
delatnosti preduzea, ali direktno ne utiu na obim proizvodnje.

Potrebni utroci radne snage vezuju se za kategoriju potrebnog rada.Potreban rad je ujedno i
najkrae potrebno vreme trajanja procesa rada1.Potrebni utroci radne snage oznaavaju koliinu
zivog rada koji je neophodno upotrebiti da bi se formirao proizvod definisanih upotrebnih vrenosti2
Faktori koji utiu na veliinu potrebnih utroaka radne snage dvojakog su karaktera.

Na jednoj strani,dostignuti stepen tehniko-tehnolokog razvoja, tehnika kompozicija procesa

proizvodnje opredeljuje potrebne utroke radne snage.Vii nivo tehniziranosti proizvodnog procesa
sniava potrebne utroke radne snage, dok bi se nii nivo tehnologije proizvodnih procesa, sasvim
pravilno moglo ustvrditi da poveava uee ivog rada u procesu proizvodnje.Druge grupe faktora

1
Dr Tomislav Bandin, mr Dusan Terzi, Op.cit., strana 60.
2
Dr ivko Kosti, dr Miroslav Milojevi, Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2001.
godine, strana 126.

4
koje utiu na potrebne utroke radne snage na ulogu subjektivnuh elemenata procesa troenja
rada.Ova grupa faktora odnosi se na kvalifikovanost radne snage, na njen intenzitet i na
organizacionu kompoziciju rada3.Navedeni faktori se, stoga, tretiraju kao subjektivna svojstva radne
snage.

Struktura stvarnih utroaka radne snage, dakle, obuhvata:

-potrebne proizvodne utroke radne snage (koji su subjektivno uslovljeni),

-neproizvodne utroke radne snage i

-utroke angazovane, a neiskorisene radne snage.

Ova struktura stvarnih utroaka radne snage moe se predstaviti u vidu kvantitativnog izraz:

L=L+l1+l2+l3

gde je:

L- stvarni utroak radne snage,

L- objektivno uslovljen utroak radne snage,

l1- organizaciono uslovljen utroak radne snage zbog odstupanja u standardnoj kvalifikovanosti i
intenzivnosti rada,

l2- organizaciono uslovljen utroak radne snage usled nerada,

l3-organizaciono uslovljeni utroci angazovane, a neiskoriene radne snage4.

Stvarni utroci su realni utroci radne snage i predstavljaju ekonomsku veliinu nastalu delovanjem
faktora koji uslovljavaju potrebne i subjektivno uslovljene utroke radne snage.

Karakteristike fizikog troenja sredstava za rad

Utroci sredstava za rad, u onosu na utroke radne snage razlikuju se bar u injenici sto oni utroci
materijalnog faktora proizvodnje, elemenata proizvodnje koji je rezultat nekog prethodnog
proizvodnog procesa, a utroci radne snage su utroci zivog proizvodnog faktora, utroci bioenergije
pojedinaca.Sredstva za rad nemaju fizike merne jedinice svoga troenja.Iako se materijalno utroak
sredstava za rad fiziki ne vidi, jer sredstvo ostaje u skoro nepromenjenom materijalnom obliku,
utroci su evidentni , jer ono gubi deo svoje upotrebne vrednosti (manje je produktivno, vie se kvari,
ima znoja i sl).

Meutim, izmeu utroaka sredstava za rad i utroaka radne snage postoje i odgovarajue
slinosti.Utroci sredstava za rad i utroci radne snage predstavljaju proces fizickog troenja njihovih
upotrebnih vrednosti.Kako kod utroaka radne snage, tako se i kod utroaka sredstava za rad ne
moe utvrditi egzaktna, tana, izmerena koliina utroaka.Razvijenost sredstava za rad kao

3
Ibid, strana 128.
4
Dr Tomislav Bandin, mr Dusan Terzi, Op.cit., strana 61.

5
dinaminog faktora procesa proizvodnje funkcija je dostignutog stepena tehniko-tehnolokog
razvoja jednog drutva.

Vremenski period normalne eksploatacije (vek trajanja) sredstava za rad i njihova proizvodna moc
(koliina proizvoda koja se moe proizvesti, uz normalnu eksploataciju sredstava), a koja je definisana
njihovim tehnikim karakteristikama (i uputstvom za upotrebu), dovoljni su faktori za utvrdjivanje
pretpostavljenog iznosa fizike istroenosti sredstava za rad.

Oblici fizickog troenja sredstava za rad su brojni i razliiti.Iskljuujui ekonomsko zastarevanje (kao
oblik troenja), oblici fizickog troenja su:

-fiziko troenje (habanje) usled normalne upotrebe i

-kvar i lom osnovnih sredstava.

Faktori koji uzrokuju ovaj oblik fizikog troenja nalaze se u materijalnoj sferi (kvalitet materijala od
koga je sredstvo za rad napravljeno, kvalitet materijala koja se obrauje sredstvom za rad).Kvar i lom
sredstava za rad predstavljaju tehnike udese kojima se deo ili vie delova sredstava za rad
onesposobljavaju za svoju funkciju5.Takva nesposobnost sredstava za rad moe biti privremena
(otklanja se popravkama) i trajna nesposobnost, ime se nedvosmisleno postavlja ekonomsko pitanje
i hjihove nune zamene.

U situaciji kada je fiziki izgled sredstava za rad ouvan (sredstvo moe da izgleda kao novo i posle
dugogodinje pravilne eksploatacije) korisnik sredstava za rad pribegava njihovoj zameni u sluaju
stalno rastuih trokova njihovog odravanja i zbog relativnog gubitka njihove proizvodne moci (usled
pojave novih, produktivnijih sredstava za rad iste namene).

Vremensko amortizovanje sredstava za rad moe biti trojako:

-ravnomerna amortizacija,

-progresivna amortizacija,

-degresivna amortizacija.

Za ravnomernu vremensku amortizaciju karakteristina je stalnost amortizacione stope (jednaki

iznosi), za progresivnu porast, a za degresivnu opadanje amortizacione stope.

Funkcionalno amortizovanje sredstava za rad akcenat stavlja na fiziko troenje sredstava za

rad.Vrednost ukupnog sredstava i mogui obim proizvodnje stoje u srazmeri sa obimom proizvodnje
koji je ostvaren u odreenom vremenskom intervalu.To se dobro moe prikazati sledeim
matematikim izrazom:

Tamq=VSr/Q, odnosno

Tam=Tamqq

Gde je:

5
Dr ivko Kosti, dr Miroslav Milojevi, Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd 2001.
godine, strana 153.

6
Tam-trokovi amortizacije,

Tamq-trokovi amortizacije ostvarenog obima proizvodnje,

VSr-vrednost sredstava za rad,

Q-pretpostavljeni (mogui) obim proizvodnje,

q-ostvareni obim proizvodnje u posmatranom periodu.

Gubljenje proizvodne moi sredstava za rad (usled upotrebe, lose upotrebe i neupotrebe) je
gubljenje njihovih upotrebnih vrednosti.Posledica tog procesa je gubljenje vrednosti sredstava za rad,
odnosno njihovo prenoenje na novi proizvod.

Pojam i karakteristike utroaka materijala

Pod utrocima materijala podrazumevaju se fizike koliine materijala utroene u proizvodnji,

nezavisno od mesta na kome je nastalo to troenje i od proizvoda koji se javlja kao nosilac utroaka,
tj. Proizvoda koji je prouzrokovao konkretno troenje6.Pod utrocima materijala, mogu se
podrazumevati i troenja tuih usluga, odnosno korienje uslunog rada radnika van proizvodnog
procesa o kome je re.Utroci materijala predstavljaju utroke premeta rada.Utroci materijala su
utroci supstance predmeta rada.Time se supstanca materijala transformie (zadobija eljeni oblik) u
procesu proizvodnje u formi proizvoda kao rezultat tog procesa.Koliina utroaka predmeta rada
(materijala) iskazuje se fizikim jedinicama mere: kg,kom.,m (duzni, kvadratni, kubni), lit., i sl.U
procesu troenja materijala postavlja se staro ekonomsko pitanje-kako izbei gubitak (potpun ili
delimian) u utrocima materijala koji za rezultat nema novu upotrebnu vrednost ili rezultat koji
svojim upotrebnim karakteristikama nije predmet interesovanja potroaa.

Na utroak materijala, deluju razliiti faktori, od kojih posebno izdvajamo dve grupe faktora:

-tehnike faktore i

-razliite vrste subjektivnih faktora.

Tehniki faktori definiu objektivno potrebne utroke tehnolokih materijala, a subjektivni faktori,
posebno organizacija procesa rada i proizvodnje, produkuju pojavu karta, kala i rastura, a sve kao
posledica odgovarajuih ekonomskih nacionalnosti u procesu proizvodnje.Nosilac utroaka materijala
jeste proizvod.Meutim, praktino pojavljuju se problemi u situaciji kada se ne poklapaju sve
tehnoloke faze izrade proizvoda i kada neki materijali, iako potrebni tom proizvodnom procesu,
svojom supstancom ne ulaze u materijalno bie novog proizvoda.U takvim situacijama, utroci
materijala, gde ne postoji direktna i vidljiva veza sa materijalnim biem proizvodnje-aproksimativno
se utvruju.

Vrednovanje utroaka elemenata proizvodnje

Evidentirani problemi u utvrivanju visine utroaka svakog od navedenih elemenata procesa

proizvodnje efikasno se mogu smanjiti ili potpuno izbei njihovim vrednovanjem.

6
Dr Stevan Kukolea, Ekonomika preduzea I, Op.cit., strana 87.

7
Dimenzije procesa vrednovanja u preduzeu su:

-proces proizvodnje novih upotrebnih vrednosti,

-proces proizvodnje vrednosti,

-proces troenja vrednosti,

-proces prenoenja vrednosti i

-proces proizvodnje nove vrednosti7.

Rezultati procesa vrednovanja su:

-proizvod,

-upotrebna vrednost i

-vrednost.

Najpre se utvruju trokovi radne snage koja je angazovana u procesu proizvodnje, a iz njih se
utvruje pretpostavljena koliina utroaka ponderisana vrednosnim izrazima (najcee kao kategorija
utronog rada po asu rada).Meutim, to nije ni malo jednostavan praktini zadatak.Radna snaga
poseduje razliitu kvalifikovanost, razliitu sposobnost i razliit stepen troenja u jedinici vremena.

Da bi se utvrdila vrednost utroaka svih radnika angaovanih u procesu proizvodnje (ija je funkcija
stepen kvalifikovanosti) potrebno je uvesti i kategoriju prostog ljudskog rada ili nekvalifikovanog
rada.Prost ili nekvalifikovani ljudski rad je rad koji poseduje individualni radnik bez ikakve posebne
kvalifikovanosti.

Cena radne snage (cena rada) je trina kategorija, iju veliinu, u pretenoj meri, formira trite i
njegove suprostavljene snage ponude i traenje, ali i niz specificnih socijalnih, nacionalnih, kulturnih i
civilizacijskih osobenosti za svaku nacionalnu razliitost najamnine.Najnia cena rada je odreena
ekonomskom snagom poslodavca i drzave i politikom i socijalnom snagom sindikata kao udruenja
radnika.Ona je najei parametar pregovora i instrument ekonomske i socijalne politike jene drave.

Vrednovanje utroaka sredstava za rad podrazumeva proces, odnosno pretpostavku o vrednostima

koje izgube na bazi rabaenja tih sredstava u procesu proizvodnje, kako bi se ti pretpostavljeni iznosi
ugradili u cenu proizvoda8Vrednovanje utroaka materijala takoe nije mogue bez informacije o
cenama materijala i naina obrauna tih utroaka.Proces vrednovanja utroaka elemenata
proizvodnje medufaza je i , svakako, vrlo znaajna operativna taka u utvrivanju visine trokova
koje preduzee ostvari vrei svoju proizvodnu funkciju.

7
Dr Zivko Kostic, dr Miroslav Milojevic, Ekonomika preduzeca, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2001.
Godine, strana 161.
8
Ibid.,strana 170.

8
Pojmovno odreenje trokova

Preduzee svoj ekonomski rezultat moe popraviti smanjenjem trokova i poveanjem obima
proizvodnje, odnosno poveanjem ukupnog prihoda.Trokovi predstavljaju vrednosni izraz utroenih
elemenata procesa proizvodnje.

Tr=UtrCu

Gde je:

Tr-trokovi,

Utr-utroci elemenata procesa proizvodnje,

Cu-cena po jedinici utroaka.

Pod trokovima se mora podrazumevati suma svih vrednosti utroenih u realizaciji odreenog
ekonomskog zadatka u preduzeu.Znaaj trokova nije samo u njihovom utvrivanju posle zavretka
procesa proizvodnje, u njihovom praenju u svakoj operaciji toga procesa i u njihovoj dinamici.

Cena kotanja

Na osnovu veliine trokova u preduzeu ne moe se nita pouzdano zakljuiti o ekonomiji

poslovanja.Otuda se, ovde, namee potreba da se pojmovno razgranie dve ekonomske kategorije:

-trokovi proitvodnje i

-cena kotanja.

Trokovi proizvodnje predstavljaju sumu utroenih vrednosti elemenata procesa proizvodnje u

jednom proizvodnom ciklusu ili obrtu.Meutim, utvrivanje cene kotanja ve je sloenije.U sluaju
uproenog asortimana, cenu kotanja jednostavno je mogue izvesti iz trokovaproizvodnje, jer ona
predstavlja trokove proizvodnje po jedinici proizvoda, odnosno:

CK=TP/Q

Gde je:

CK-cena kotanja

TP-trokovi proizvodnje, a

Q-obim proizvodnje.

Trokovi zarada su stvarni trokovi zarada radnika angaovanih u proizvodnji odreenog proizvoda,
uveanih za zakonske obaveze po osnovu isplate zarada.Trokovi amortizacije se obraunavaju kao
fiksni iznosi pretpostavljenog troenja sredstava za rad i drugih osnovnih sredstava.Ostale dve vrste
trokova se kalkuliu prema doprinosu pogonskih radnika i radnika uprave i nabavke koji su oni imali
u ostvarenju proizvodnog zadatka preduzea.Navedeni elementi predstavljaju osnovne elemente
cene kotanja proizvoda.Cena kotanja proizvoda je kriterijum uspenosti proizvodnje, referentni

9
moment u utvrivanju rezultata poslovanja.Razlika izmeu prodajne i nabavne cene trgovinske robe
pretstavlja razliku u ceni.

Trokovi i utroci

Trokovi i utroci su u vrlo bliskoj vezi, ali se ne mogu poistovetiti.Prva bitna razlika izmeu utroaka i
trokova je sadrana u njihovom karakteru.Utroci su fizike koliine elemenata proizvodnje koje se
utroe u procesu reprodukcije.To, dalje znai da utroci imaju svoju supstancu (materiju, energiju) i
da se izraavaju fizikim jedinicama mere i predstavljaju se kao rezultat procesa troenja.Za razliku od
njih, trokovi su vrednosna, a ne materijalna kategorija.

Drugo, trokovi su ira ekonomska kategorija od utroaka.Utroci su pojava ulaganja koja zapoinje
i zavrava svoj obrt u proizvodnom procesu kao proces troenja.Trokovi, meutim, pored utroene
supstance elemenata procesa proizvodnje, obuhvataju i irok spektar faktora monetarne prirode
kojima iskazuje svoj vrednosni karakter.Utroci su interna stvar preduzea, jer su koliine utroenih
supstanci rezultat projektovanog proizvodnog cilja, a trokovi, pored internih, obuhvataju i brojne
eksterne faktore koji ih determiniu.

Trokovi i rashodi

Rashodi su vrednosti koje preduzee izgubi u svom ekonomskom delovanju, bez obzira da li su nastali
namerno ili sluajno, da li su neposredno vezani za proces proizvodnje ili su nezavisni od
njega.Rashodi su iskljuivo finansijska kategorija i izvedeni su iz finansijskog toka u preduzeu.Dok
trokovi imaju svoj karakter koji proizilazi iz realnog toka, iz troenja elemenata proizvodnje, rashodi
mogu nastati i bez takvog troenja.Bitna razlika izmeu trokova i rashoda je u njihovoj vremenskoj
nepodudarnosti.Postoje trokovi koji ne podrazumevaju rashode, kao to postoje rashodi koji ne
podrazumevaju trokove9

9
Dr ivko Kosti, dr Miroslav Milojevi, Ekonomika preduzea, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2001.
godine, strana 99.

10
Zakljuak:

11
Literatura:

12