Professional Documents
Culture Documents
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Рачуноводство
Ментор: Студент:
1.УВОД.......................................................................................................................................................3
2. ОБРАЧУН ТРОШКОВА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КАЛКУЛАЦИЈУ................................5
3. ТРАДИЦИОНАЛНИ СИСТЕМИ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА........................................................6
3.1. Појам трошкова............................................................................................................................6
3.2. Системи обрачуна трошкова............................................................................................................7
4. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА....................................................................................................8
4.1. Основи класификације...................................................................................................................9
4.2. Класификација трошкова по природи............................................................................................10
4.3 Класификација трошкова у односу на центар трошкова............................................................11
4.4. Калкулација.......................................................................................................................................11
5. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА ПРЕМА ПРОИЗВОДНОМ ПРОЦЕСУ..................................13
6. АБЦ МЕТОДА ОБРАЧУНА ТРОШКОВА......................................................................................14
6.1. Предности обрачуна трошкова по активностима (АБЦ).......................................................15
7. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................................17
Литература.............................................................................................................................................18
1.УВОД
1
Стевановић, Н., Малинић, Д., Милићевић, В. (2007) Управљачко рачуноводство, Београд: Економски факултет, стр,52
2
Веселиновић, П (2010) Економија, Београд: Униерзитет Сингидунум, стр. 82.
Подвајање количинских и цјеновних компоненти трошкови значајно је за сагледавање
суштинских разлика измену система обрачуна трошкова.3
3
Стевановић, Н., Петровић, Т. (2010) Управљачко рачуновоство, Брчко: Економски факултет, страна 52.
4
Пиљић, Ј. (2012) Савремени изазови обрачуна трошкова у условима глобализације, Неум: КСВ међународни
симпозијум.
5
Дражић-Лутилски, И. (2006) Примјена АБЦ методе у банкама и финансијским институцијама, Загреб: Рачуноводство и
финансије број 6, стр. 13.
И код услужних организација подјела трошкова може се извршити на директне и
индиректне, за потребе њиховог праћења и идентификовања по појединим услугама. Код
услужних организација директан трошак су плате радника који пружају услуге
корисницама. Остали трошкови које није могуће пратити и идентификовати по појединим
услугама, али који су нужни да би се услуге пружиле сматрају индиректним. Индиректне
трошкове је такође потребно на одговарајући начин алоцирати на поједине услуге у циљу
утврђивања укупног трошка пружања одређене услуге.6 Системи обрачуна трошкова чине
скуп начела, метода и поступака обраде стварних трошкова и остварених утицаја с циљ
задовољења информационих потреба. Разликујемо следеће системске обрачуне трошкови:
4. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА
6
Белак, В. (1995) Менаџерско рачуноводство, Загреб: РРИФ плус
4.1. Основи класификације
Постоје различите врсте трошкова који настају у производњи робе или услуга, а ти
трошкови се систематски категоришу. Неки од основних основа на којима се могу
распоредити различити трошкови су следећи:
7
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
4.2. Класификација трошкова по природи
Трошак се може разликовати по својој природи или сврси због које је настао. Може се
третирати као расход у овој категорији, а настали трошкови се деле на следећи начин:
8
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
4.3 Класификација трошкова у односу на центар трошкова
4.4. Калкулација
Калкулација или израчунавање је намерни процес који претвара један или више
улаза у један или више резултата. Израз се користи у различитим значењима, од врло
одређеног аритметичког израчунавања коришћења алгоритма, до нејасне хеуристике
израчунавања стратегије на такмичењу или израчунавања шансе за успешан однос између
двоје људи.
9
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
Израчунати значи математички одредити у случају броја или износа или у случају
апстрактног проблема извести одговор користећи логику, разум или здрав разум. Енглеска
реч потиче од латинског рачуна- calculus, који је првобитно значио мали камен у жучној
кеси (од латинског calx). То је такође значило каменчић који се користио за израчунавање,
или мали камен који се користио као бројач у абакусу (латински abacus, грчки abax).
Абакус је био инструмент који су Грци и Римљани користили за аритметичке прорачуне,
претходио клизном правилу и електронском калкулатору, а састојао се од перфорираног
каменчића који клизи по гвозденим шипкама. Калкулација представља скуп поступака
помоћи којима се долази до трошкова по јединици производа у складу са одговарајућим
циљевима калкулација, односно сврхама у којој се цена коштања носиоца трошкова и
резултата користи. Основни проблеми калкулације састоје се, дакле, у томе како трошкови
по врстама алоцирати на носиоце трошкова и резултата односног предузећа. Калкулација
је вероватно најважнији информациони излаз из обрачунских трошкова и учинска
(погонског обрачуна), независно од тога на ком систему обраде је овај заснован. Основни
задатак калкулације произилази из циљева обрачунских трошкова и учионица. Па ес из
тог пред калкулацију постављају следећи задаци:
Пакетни трошак: Трошкови настали при производњи целе серије која се састоји
од идентичних производа (серија) познати су као трошак серије. Свака серија се
разликује од друге, а јединице које леже испод серије идентификоване су према
броју серије. Фармацеутика, аутомобили, електронски производи су неки од
примера.
10
Von Mises, Ludwig (1990). Economic calculation in the Socialist Commonwealth
11
Hayek, Friedrich (1935). "The Nature and History of the Problem"; "The Present State of the Debate". Collectivist Economic
Planning. pp. 1–40, 201–243
12
Mises, Ludwig (1949). Human Action: a Treatise on Economics.
Трошкови процеса: Трошкови настали извођењем различитих операција у
поједностављеном производном процесу називају се трошковима процеса.
Подељивањем укупних трошкова процеса са бројем произведених јединица,
можемо извести трошак процеса једне јединице или производа.
1. Hayek, Friedrich (1935). "The Nature and History of the Problem"; "The Present State of
the Debate". Collectivist Economic Planning. pp. 1–40, 201–243
2. Mises, Ludwig (1949). Human Action: a Treatise on Economics.
3. Von Mises, Ludwig (1990). Economic calculation in the Socialist Commonwealth
4. Белак, В. (1995) Менаџерско рачуноводство, Загреб: РРИФ плус
5. Веселиновић, П (2010) Економија, Београд: Униерзитет Сингидунум, стр. 82.
6. Дражић-Лутилски, И. (2006) Примјена АБЦ методе у банкама и финансијским
институцијама, Загреб: Рачуноводство и финансије број 6, стр. 13.
7. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html
8. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
9. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
10. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
11. Пиљић, Ј. (2012) Савремени изазови обрачуна трошкова у условима глобализације,
Неум: КСВ међународни симпозијум.
12. Стевановић, Н., Малинић, Д., Милићевић, В. (2007) Управљачко рачуноводство,
Београд: Економски факултет, стр,52
13. Стевановић, Н., Петровић, Т. (2010) Управљачко рачуновоство, Брчко: Економски
факултет, страна 52.