УНИВЕРЗИТЕТ

„Унион – Никола Тесла“

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Рачуноводство

Тема: „Рачуноводство трошкова и учинака у предузећу“

Ментор: Студент:

Проф. Др. Александра Гајдобрански Немања Лазаревић, I0477-20

Београд, август 2021. године

 Садржај:

1.УВОД.......................................................................................................................................................3
2. ОБРАЧУН ТРОШКОВА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КАЛКУЛАЦИЈУ................................5
3. ТРАДИЦИОНАЛНИ СИСТЕМИ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА........................................................6
3.1. Појам трошкова............................................................................................................................6
3.2. Системи обрачуна трошкова............................................................................................................7
4. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА....................................................................................................8
4.1. Основи класификације...................................................................................................................9
4.2. Класификација трошкова по природи............................................................................................10
4.3 Класификација трошкова у односу на центар трошкова............................................................11
4.4. Калкулација.......................................................................................................................................11
5. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА ПРЕМА ПРОИЗВОДНОМ ПРОЦЕСУ..................................13
6. АБЦ МЕТОДА ОБРАЧУНА ТРОШКОВА......................................................................................14
6.1. Предности обрачуна трошкова по активностима (АБЦ).......................................................15
7. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................................................17
Литература.............................................................................................................................................18
 1.УВОД

Обрачун трошкова је један од основних индекса плана и извештаја о трошковима.

Одражава у новчаном облику расходе предузећа за производњу и продају јединице
одређене врсте производње, као и расходе за обављање радне јединице (попут отпреме
или поправке) у индустрији и другим привредним секторима. Калкулације трошкова
плана састављају се за период који се планира користећи прогресивне улазне норме за рад
и средства за производњу; прогресивне норме одражавају континуирани технички
напредак и побољшање у организацији производње и рада. Калкулације трошкова
извештаја израчунавају се на основу рачуноводствених података и карактеришу стварни
ниво расхода. Калкулације нормативних трошкова су различити прорачуни текућег
планирања; припремљени су у бројним секторима у вези са нормативним методом
евидентирања расхода. Тренутне стварне норме, које у основи карактеришу достигнути
ниво трошкова, чине основу за ове прорачуне. Калкулације пројектованих трошкова су
варијација прорачуна трошкова дугорочног планирања; они су неопходни, заједно са
другим индексима, за утврђивање ефикасности капиталних улагања и нових машина.

Обрачун трошкова је важно средство за спровођење контроле робе и систем

економских мера. Омогућава поређење нивоа основних трошкова и профитабилности за
предузећа која производе идентичне артикле, и омогућава правилно решење проблема у
областима као што су специјализација, расподела производних програма међу
предузећима и материјално-техничко снабдевање. Припрема планирања прорачуна
трошкова на основу прогресивних норми битан је услов за успостављање здравих
велепродајних цена у индустрији и другим секторима националне економије. Израчуни
цене коштања пољопривредних производа користе се за планирање државних откупних
цена.

Калкулације трошкова састављају се према врстама производа. У њима се основни

трошкови израчунавају према њиховој намени. У индустријским предузећима издвајају се:
издаци директно повезани са технолошким процесом производње одређених врста
предмета, односно издаци за сировине и прерађене материјале, гориво и енергију за
потребе производње; исплате плата радницима у производњи и одбици за социјално
осигурање; издаци за припрему и покретање производње; трошкови одржавања опреме и
оперативни трошкови, укључујући амортизацију и текуће поправке; општи расходи у
продавницама и постројењима, односно системски (посебно административни) расходи; и
други издаци за производњу, укључујући оне за научноистраживачки и експериментални
рад и за стандардизацију. У прорачунима трошкова извештаја издвајају се непродуктивни
издаци (губици од кварења и одбијања). За предузеће у целини, обрачун трошкова такође
укључује непроизводне расходе, укључујући расходе продаје. Јединствена класификација
расхода се засебно одређује у сваком сектору, узимајући у обзир његове карактеристике.
 2. ОБРАЧУН ТРОШКОВА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КАЛКУЛАЦИЈУ

Рачуноводство трошкова се развија паралелно са развојем индустријске револуције

(18. век) због све већег раста индустријских капацитета ипотребе управљања трошковима
производње. По том критеријуму рачуноводство трошкова је "најстарији" део
рачуноводства. У рачуноводственој литератури постоји велики број дефиниција и
концепата положај рачуноводства трошкови према осталим деловима рачуноводства.
Једна од честих дефиниција рачуноводства трошкова је "То је техника или метода
утврђивања трошког пројекта, процеса или производа. Тај трошак одређује се директним
мерењем, арбитрарним распоређивањем или системском и рационалном алокацијом. "
Рачуноводство се потврдило и као најважнији и најверодостојнији квантитативни систем
информација, не само у предузећу него готово у свим организацијама, који задовољавају
потребе за информацијама за четири најшире сврхе:

Сврха 1: Интерно редовно извештавање менаџера за:

а) планирање трошкова и контрола трошкова пословања и

б) за оцену извршавања подручја деловања људи.

Сврха 2: Интерно редовно извештавање менаџера о профитабилности по производима,

марки производа, купцима, продајним каналима, итд. Те информације се користе при
доношењу длука о алокацији ресурса, а у неким случајевима за одлуке о ценама.

Сврха 3: Интерно редовно извештавање менаџера за стратешке и тактичке одлуке као

што су: формулисање укупних политика и дугорочних планова, одлуке о развоју нових
производа, о учитавање у опрему и за друге посебне одлуке кад су у питању посебне
ситуације.

Сврха 4: Екстерно извештавање инвеститора, државних тела и других спољних

корисника путем финансијског извештавања. У опису сврхе рачуноводствених
информација могу се идентификовати две основне групе корисника: интерни и екстерни
корисници рачуноводствених информација. Управо се на томе заснива и подела
рачуноводственог система, и то на део који информацијама задовољава потребе међу
корисницима и део који задовољава потребе екстерних корисника. Аутори наведене
класификације приказују поделу рачуноводственог система према сврси односно
корисници информација. Рачуноводство у функционалном смислу дели се на два основна
дела:

1. ) део који пружа информације примарно међу корисницима и

2. ) део рачуноводства који пружа информације примарно екстерним корисницима.

3. ТРАДИЦИОНАЛНИ СИСТЕМИ ОБРАЧУНА ТРОШКОВА

Савремене организације, биле производне или услужне, данас послују у условима

растуће глобализације, оштре конкуренције на тржишту која ствара свакодневно нове
изазове. Да би се опстало у тако динамичном окружењу потребно је ефикасно и мудро
водити организацију према остварењу постављених циљева. Проблеми са којима се
организације могу сусрести углавном су везане за трошкове, њихову врсту, висину и
кретање.

3.1. Појам трошкова

Поједини аутори истичу да „трошкови представљају вредносно изражено трошење

економских добара, односно производних чинилаца у циљ производње и продаја утицаја
предузећа и остваривање дохотка.1 “Овако дефинисани трошкови нису ништа друго до
ресурси које треба жртвовати или којих се треба одређује да би се постигао циљ.
Трошкови су новчани израз утрошка фактора производње и имају двије компоненте,
ценовну и количинску2 . Количинска компонента трошка је утрошак, и код одређених
производних фактора је препознатљива нпр.материјал. Код средстава која се користе у
низу пословних периода као што су: машине, алати или објекти количинска компонента
није видљива и она се тада изражава индиректно. Ценовна компонента трошка је најчешће
набавна цијена.

1
Стевановић, Н., Малинић, Д., Милићевић, В. (2007) Управљачко рачуноводство, Београд: Економски факултет, стр,52
2
Веселиновић, П (2010) Економија, Београд: Униерзитет Сингидунум, стр. 82.
 Подвајање количинских и цјеновних компоненти трошкови значајно је за сагледавање
суштинских разлика измену система обрачуна трошкова.3

3.2. Системи обрачуна трошкова

Традиционални системи обрачуна трошкова су прмјерени тамо гдје производни
процес карактерише масовна производња стандардизованих производа, мали асортиман
производа и једноставно решење у дизајну. Они су усмерени према производу и нису у
могућности да пруже тачне податке о утрошеним ресурсима за производњу једне јединице
производа4. Системи обрачуна трошкова у услужним организације имају исте циљеве као
и у производним. У услужним организацијама потребно је дизајнирати одговарајући
систем обрачуна трошкова који ће омогућити објективну и поуздану оцјену
профитабилности појединих услуга. Једном постављен систем није статичан, него се
континуирано унапређује и прилагођава захтевима окружења. Сврха обрачуна трошкова у
услужним организацијама идентична је са све: 5

- Дизајнирање таквих производа и услуга који ће задовољити очекивања корисници али уз

добит,

- Сигнализирање о потреби континуираног побољшања у квалитети, делотворности и

брзини,

- Помоћ запосленима у сазнањима о сталним активностима усавршавања,

- Вођење при одабиру производног мик-а и доношењу одлуке о инвестицијама,

- Помоћ при одабиру добављача те

- Преговарање с купцима о цијени, квалитети производа, дистрибуцији и додатним

услугама

3
Стевановић, Н., Петровић, Т. (2010) Управљачко рачуновоство, Брчко: Економски факултет, страна 52.
4
Пиљић, Ј. (2012) Савремени изазови обрачуна трошкова у условима глобализације, Неум: КСВ међународни
симпозијум.
5
Дражић-Лутилски, И. (2006) Примјена АБЦ методе у банкама и финансијским институцијама, Загреб: Рачуноводство и
финансије број 6, стр. 13.
И код услужних организација подјела трошкова може се извршити на директне и
индиректне, за потребе њиховог праћења и идентификовања по појединим услугама. Код
услужних организација директан трошак су плате радника који пружају услуге
корисницама. Остали трошкови које није могуће пратити и идентификовати по појединим
услугама, али који су нужни да би се услуге пружиле сматрају индиректним. Индиректне
трошкове је такође потребно на одговарајући начин алоцирати на поједине услуге у циљу
утврђивања укупног трошка пружања одређене услуге.6 Системи обрачуна трошкова чине
скуп начела, метода и поступака обраде стварних трошкова и остварених утицаја с циљ
задовољења информационих потреба. Разликујемо следеће системске обрачуне трошкови:

- Систем обрачуна по стварним трошковима (систем усмјерен на прошлу трошкови)

- Систем обрачуна по стандардним трошковинама (унапријед утврђени будући трошкови)

- Систем обрачуна по стандардним варијабилним трошковима (унапријед утврђени

будући варијабилни трошкови јединица учинка.)

4. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА

Класификација трошкова је логичан процес категоризације различитих трошкова

укључених у пословни процес према њиховој врсти, природи, учесталости и другим
карактеристикама ради испуњења рачуноводствених циљева и олакшавања економске
анализе. Трошак се односи на жртвовану вредност са циљем да се нешто добије заузврат.
Сваки пословни процес укључује одређене трошкове. То је основа за одређивање профита
за организацију. Познавање различитих трошкова олакшава процедуру рачуноводства
трошкова у организацији. Одређени трошак може се подијелити у више категорија. На
пример; плата запосленом је трошак рада, као и фиксни трошак. Штавише, различити
елементи класификације трошкова међусобно су повезани на један или други начин.

6
Белак, В. (1995) Менаџерско рачуноводство, Загреб: РРИФ плус
 4.1. Основи класификације

Постоје различите врсте трошкова који настају у производњи робе или услуга, а ти
трошкови се систематски категоришу. Неки од основних основа на којима се могу
распоредити различити трошкови су следећи:

Слика 1. Основни типови класификације 7

7
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
 4.2. Класификација трошкова по природи

Трошак се може разликовати по својој природи или сврси због које је настао. Може се
третирати као расход у овој категорији, а настали трошкови се деле на следећи начин:

 Материјал: Трошкови материјала су трошкови сировине и с њима повезани

трошкови, као што су трошкови набавке, порези, осигурање, унутрашњи превоз
итд.
 Рад: Трошкови рада су плате и наднице исплаћене запосленима, односно сталним,
привременим или уговореним радницима који раде у организацији. Такође
укључује допринос Фонда, бонус, провизију, подстицаје, додатке, плаћање
прековременог рада итд.
 Остали трошкови: Сви остали режијски трошкови, искључујући материјал и рад,
спадају у ову категорију. Неки од њих су паковање, напредовање, накнаде за
обраду посла итд.

Слика 2: Класификација трошкова по природи8

8
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
 4.3 Класификација трошкова у односу на центар трошкова

Друга основа за разликовање трошкова је њихова категоризација према њиховој алокацији

у процесу производње добара или услуга. Бодови који су раније споменути у
класификацији трошкова по природи се користе у овој категорији за даљу
подкатегоризацију елемената ове категорије. Да бисмо то боље разумели, најбоље можемо
погледати илустрацију на слици 3.

Слика 3: Класификација трошкова у односу на центар трошкова9

4.4. Калкулација

Калкулација или израчунавање је намерни процес који претвара један или више
улаза у један или више резултата. Израз се користи у различитим значењима, од врло
одређеног аритметичког израчунавања коришћења алгоритма, до нејасне хеуристике
израчунавања стратегије на такмичењу или израчунавања шансе за успешан однос између
двоје људи.

9
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021. године у 17 часова.
Израчунати значи математички одредити у случају броја или износа или у случају
апстрактног проблема извести одговор користећи логику, разум или здрав разум. Енглеска
реч потиче од латинског рачуна- calculus, који је првобитно значио мали камен у жучној
кеси (од латинског calx). То је такође значило каменчић који се користио за израчунавање,
или мали камен који се користио као бројач у абакусу (латински abacus, грчки abax).
Абакус је био инструмент који су Грци и Римљани користили за аритметичке прорачуне,
претходио клизном правилу и електронском калкулатору, а састојао се од перфорираног
каменчића који клизи по гвозденим шипкама. Калкулација представља скуп поступака
помоћи којима се долази до трошкова по јединици производа у складу са одговарајућим
циљевима калкулација, односно сврхама у којој се цена коштања носиоца трошкова и
резултата користи. Основни проблеми калкулације састоје се, дакле, у томе како трошкови
по врстама алоцирати на носиоце трошкова и резултата односног предузећа. Калкулација
је вероватно најважнији информациони излаз из обрачунских трошкова и учинска
(погонског обрачуна), независно од тога на ком систему обраде је овај заснован. Основни
задатак калкулације произилази из циљева обрачунских трошкова и учионица. Па ес из
тог пред калкулацију постављају следећи задаци:

1. Обезбеђење података о производној цени коштања универзалне компаније за

потребе процене (билансирања) залиха недовршене производње и готових производа.

2. Обезбеђење података о пуној (комерцијалној) цени коштања производа у

продаји, а у циљу формирања продајних цена и утврђивања доњих граница
продајних цена.

3. Обезбеђење података о произведеној и пуној (комерцијалној) цени коштања за

потребе планирања и контроле трошкова и резултата.

4. Обезбеђење података о цени коштања делимицних и коначних уцинака по

релевантним трошковима за одлуцивање.

Проблем економског прорачуна представља критику коришћења економског

планирања као замене за тржишну расподелу фактора производње. Први га је предложио
Лудвиг вон Мисес у свом чланку из 1920. године "Економски прорачун у Социјалистичкој
заједници", а касније га је проширио Фридрих Хајек. 10У свом првом чланку,11 Мисес је
описао природу система цијена у вријеме капитализма и описао како се појединачне
субјективне вриједности преводе у објективне информације потребне за рационалну
расподјелу ресурса у друштву. Тврдио је да економско планирање нужно води
нерационалној и неефикасној алокацији ресурса. На тржишним разменама цене
одражавају понуду и потражњу ресурса, рада и производа. У чланку је Мисес своју
критику усредсредио на неизбежне недостатке социјализације капиталних добара, али је
касније у својој књизи Социјализам разрадио различите облике социјализма. Он је укратко
споменуо проблем у трећој књизи Људско деловање: расправа о економији, где је такође
елаборирао различите врсте социјализма, наиме моделе „Хинденбург“ и „Лењин“, који су
јединствено различити, и показао зашто, у по његовом мишљењу, тржишни социјализам и
даље постаје жртва проблема који су везани за социјализам. 12

5. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРОШКОВА ПРЕМА ПРОИЗВОДНОМ

ПРОЦЕСУ

Ова основа класификације трошкова значајно је применљива у прерађивачкој

индустрији или фабрикама у којима се производи роба. Све производне или производне
активности укључују различите врсте трошкова. Према природи производног процеса, ови
трошкови се могу класификовати као доле:

 Пакетни трошак: Трошкови настали при производњи целе серије која се састоји
од идентичних производа (серија) познати су као трошак серије. Свака серија се
разликује од друге, а јединице које леже испод серије идентификоване су према
броју серије. Фармацеутика, аутомобили, електронски производи су неки од
примера.

10
Von Mises, Ludwig (1990). Economic calculation in the Socialist Commonwealth
11
Hayek, Friedrich (1935). "The Nature and History of the Problem"; "The Present State of the Debate". Collectivist Economic
Planning. pp. 1–40, 201–243
12
Mises, Ludwig (1949). Human Action: a Treatise on Economics.
  Трошкови процеса: Трошкови настали извођењем различитих операција у
поједностављеном производном процесу називају се трошковима процеса.
Подељивањем укупних трошкова процеса са бројем произведених јединица,
можемо извести трошак процеса једне јединице или производа.

 Оперативни трошкови: Трошкови укључени у одређену пословну функцију који

доприносе производном процесу познати су као оперативни трошкови. Помаже у
регулисању механизма пословних активности праћењем трошкова насталих за
сваку пословну операцију. Оперативни трошкови се односе на свакодневне
трошкове које организација има ради осигурања непрекидног функционисања
пословања, познате као оперативни трошкови.

 Трошкови уговора: Трошкови склапања уговора са купцем или продавцем

међусобним прихватањем тако наведених услова и одредби називају се уговорни
трошкови. Укључује уговор о надметању, уговор о ескалацији цена, тендере итд.

 Заједнички трошкови: Комбиновани трошкови који се односе на производњу два

или више корисних производа истовремено познати су као заједнички трошкови.
На пример; трошкове прераде млека за добијање скуте и млаћенице.13

Претходни примери класификације трошкова треба да јасно ставе до знања да се

трошкови могу поделити на много начина. Само је неколико ових класификација
предвиђено формалним рачуноводственим системом (углавном за класификацију
трошкова по одељењима).

6. АБЦ МЕТОДА ОБРАЧУНА ТРОШКОВА

Трошкови засновани на активностима (АБЦ) су систем који можете користити за

проналажење трошкова производње. Он расподељује режијске трошкове између
активности везаних за производњу. АБЦ систем додељује трошкове свакој активности
13
Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html
која иде у производњу, као што су радници који тестирају производ. Производна
предузећа са високим режијским трошковима користе обрачун трошкова по активностима
како би стекла јаснију слику о томе где новац иде. Будући да АБЦ даје специфичне
рашчламбе трошкова производње, можете видети који су производи заправо исплативи.
(АБЦ) је метод обрачуна трошкова који додељује опште и индиректне трошкове
повезаним производима и услугама. Ова рачуноводствена метода обрачунавања трошкова
препознаје однос између трошкова, општих активности и произведених производа,
приписујући индиректне трошкове производима мање произвољно од традиционалних
метода обрачуна трошкова.

Међутим, неке индиректне трошкове, као што су плате руководства и канцеларијског

особља, тешко је доделити производу. Трошкови засновани на активностима (АБЦ) се
углавном користе у прерађивачкој индустрији јер повећавају поузданост података о
трошковима, па производе скоро праве трошкове и бољу класификацију трошкова које
компанија има током свог производног процеса. Овај систем обрачуна трошкова користи
се за циљно обрачунавање трошкова, обрачун трошкова производа, анализу
профитабилности линије производа, анализу профитабилности купаца и одређивање цена
услуга. Трошкови засновани на активностима се користе за боље разумевање трошкова,
омогућавајући компанијама да формирају прикладнију стратегију одређивања цена.

Формула за обрачун трошкова по активностима је укупна група трошкова подељена са

покретачем трошкова, што даје стопу покретача трошкова. Стопа покретача трошкова
користи се у обрачуну трошкова по активностима за израчунавање износа општих и
индиректних трошкова који се односе на одређену активност.

6.1. Предности обрачуна трошкова по активностима (АБЦ)

Трошкови засновани на активностима (АБЦ) побољшавају процес обрачуна трошкова

на три начина. Прво, проширује број група трошкова који се могу користити за
прикупљање режијских трошкова. Уместо да акумулира све трошкове у једном скупу за
целу компанију, он обједињује трошкове према активности. Друго, ствара нове основе за
додељивање режијских трошкова ставкама тако да се трошкови алоцирају на основу
активности које стварају трошкове уместо на мерама обима, као што су радни сати или
директни трошкови рада. Коначно, АБЦ мења природу неколико индиректних трошкова,
чинећи трошкове који су се раније сматрали индиректнима - као што су амортизација,
режије или плате - сљедиви за одређене активности. Алтернативно, АБЦ пребацује
режијске трошкове са производа велике количине на производе мале количине,
повећавајући јединичне трошкове производа мале количине.
 7. ЗАКЉУЧАК
Класификација трошкова поједноставила је рад менаџмента, рачуновођа,
економиста, истраживача и многих других. Олакшава процес контроле трошкова,
смањење трошкова и управљање трошковима. АБЦ метода се појављује као алтернатива
постојећим традиционалним методама као решење за недостаци традиционалних метода
који су почели да утичу на вредновање производ, услугу и продајну цену. Да би се добила
квалитетна и објективна слика о профитабилност производа је неопходна за избор
одговарајућег рачуноводства метод за идентификацију, праћење и расподелу трошкова.
Традиционалне методе су једноставне, произвољно додељују трошкове центрима
трошкова и слично прати њихов низак ниво тачности и високе трошкове узроковане
грешкама.

У погледу велика диверзификација производа постоји све већи утицај индиректних

трошкова и ризика нетачне расподеле трошкова на основу заједничког кључа за режијске
трошкове производње. АБЦ пружа тачније информације менаџерима за доношење одлуке.
Циљ АБЦ методе је ефикасно распоређивање општих трошкова производње на објект
трошкова што је изазвало те трошкове. Овај рад анализира сегмент банкарског пословања.
Банкарско пословање значи слл активности које банка обавља у складу са традицијом или
законским прописима. Банкарски послови су сви послови између банкарских организација
или између банкарства организације и домаћи или страни грађански или пословни субјект.
Банка је профит организација чија је основна делатност пружање финансијских услуга.

Традиционалне понуде сведући се на прихватање депозита, банке нуде различите

врсте производа усредсређена на компаније, становништво или државу. Природа, значај и
одговорност трошка варирају у зависности од времена када се он догоди или је процењен.
Трошак који је данас приоритет, можда сутра неће бити толико важан или се трошак који
је данас занемарен, може сматрати релевантним трошком сутра.У новом модерном
времену банке изаћи из оквира стандардних банкарских понуда и на крају се придружити
глобалним финансијским пословно тржиште.
 Литература

1. Hayek, Friedrich (1935). "The Nature and History of the Problem"; "The Present State of
the Debate". Collectivist Economic Planning. pp. 1–40, 201–243
2. Mises, Ludwig (1949). Human Action: a Treatise on Economics.
3. Von Mises, Ludwig (1990). Economic calculation in the Socialist Commonwealth
4. Белак, В. (1995) Менаџерско рачуноводство, Загреб: РРИФ плус
5. Веселиновић, П (2010) Економија, Београд: Униерзитет Сингидунум, стр. 82.
6. Дражић-Лутилски, И. (2006) Примјена АБЦ методе у банкама и финансијским
институцијама, Загреб: Рачуноводство и финансије број 6, стр. 13.
7. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html
8. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
9. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
10. Извор: https://theinvestorsbook.com/cost-classification.html приступљено 08. 08. 2021.
године у 17 часова.
11. Пиљић, Ј. (2012) Савремени изазови обрачуна трошкова у условима глобализације,
Неум: КСВ међународни симпозијум.
12. Стевановић, Н., Малинић, Д., Милићевић, В. (2007) Управљачко рачуноводство,
Београд: Економски факултет, стр,52
13. Стевановић, Н., Петровић, Т. (2010) Управљачко рачуновоство, Брчко: Економски
факултет, страна 52.