БЕОГРАДСКА АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ И

УМЕТНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Ментор: Проф. др Милош Павловић Кандидат: Немања Трајковић

Београд
2020
 ОДСЕК ПОСЛОВНИХ И ИНФОРМАТИЧКИХ СТУДИЈА
Студијски програм: финансије, рачуноводство и банкарство

ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Финансијско извештавање и анализа финансијских извештаја
на примеру предузећа ,,Beomarket invest D.O.O.“

Комисија:
1. ______________________, председник
(потпис)
2. , ментор
(потпис)
3. , члан
(потпис)

Датум одбране рада: ___________________ Студент: Немања Трајковић

Оцена: _______________________________ Број индекса: 3Ц4/0008/17
ПРЕДМЕТ: И З Ј А В А
Овај рад сам оригинално написао/ла, те тврдим на основу њега раније нико није имао
корист у некој другој институцији.

Захваљујем се на свим корисним сугестијама коментору __________________________

(име и презиме коментора) који ми је обезбедио/ла подршку у процесу стручне праксе и
ментору праксе ___________________________________ (име и презиме ментора праксе).

Потпис студента:
_______________________
С а д р ж а ј:

Увод.................................................................................................................................................1
1. Појам и врсте анализе финансијских извештаја.....................................................................3
1.1 Појам и садржина Биланса стања (извештај о финансијском положају).......................4
1.2 Појам и садржина Биланса успеха (извештај о профитабилности фирме)....................5
2. Анализа финансијских извештаја............................................................................................8
2.1 Хоризонтална анализа.........................................................................................................9
2.2 Вертикална анализа биланса стања и успеха..................................................................10
2.3 Анализа помоћу финансијских показатеља....................................................................10
2.3.1 Показатељи ликвидности..........................................................................................11
2.3.2 Показатељи пословне активности..........................................................................12
2.3.3 Показатељи финансијске структуре.......................................................................16
2.3.4 Показатељи рентабилности.....................................................................................17
2.3.5 Показатељи тржишне вредности...........................................................................18
3. Лична карта предузећа............................................................................................................21
4. Компанија Beomarket Invest....................................................................................................22
5. Финансијска анализа предузећа Beomarket...........................................................................23
5.1 Ликвидност.....................................................................................................................24
5.1.1 Општи рацио ливкидности........................................................................................24
5.1.2 Ригорозни рацио ликвидности...................................................................................24
5.1.3 Нето обртна средства..............................................................................................25
5.2 Профитабилност................................................................................................................25
5.3 Задуженост.........................................................................................................................26
5.3.1 Однос позајмљених према укупним средствима.....................................................26
5.3.2 Однос дугорочног дуга и сопствених извора...........................................................27
Закључак.......................................................................................................................................28
Литература....................................................................................................................................29
Прилози.........................................................................................................................................30
 Увод

Успешно пословање као и развој предузећа не може постојати без квалитетних

рачуноводствених информација. Пословање предузећа реализује се преко остваривања
бројних, разноврсних и међусобно условљених активности које су груписане у
одговарајуће функције, односно пословна подручја као по системе економског и
организационог система предузећа. Дакле, бележење пословних догађаја има велики
значај за пословање. На основу историјских података из низа претходних година и
финансијских извештаја текуће године, предузећа могу да израчунају најважније
финансијске показатеље који показују профитабилност, активност, ликвидност,
солвентност и рентабилност предузећа.

Привредно друштво представља правно лице које обавља делатност у циљу стицања
добити. Оно такође обавља законски прописану делатност и стиче својство правног лица
уписом у регистар. Ту регистрацију у Републици Србији врши Агенција за привредне
1
регистре1, која води евиденцију података о привредним друштвима и између осталог
поставља финансијске извештаје на интернет сајту агенције. Добро припремљени
финансијски извештаји обезбеђују систематску и хронолошку евиденцију пословних
трансакција, као и свих ефеката пословних трансакција.

Управа привредног друштва користи финансијске извештаје као средство којим „полаже
рачуне“ власницима привредног друштва. Уколико привредно друштво није успешно
пословало, уколико су настали губици услед којих је уложени капитал власника смањен,
власници могу донети одлуку да промене тренутни састав и ангажују нове чланове управе
привредног друштва. Поред осталих, постоји и друга важна функција, односно корист
финансијских извештаја, наиме они могу бити употребљени као основа за доношење
пословних одлука и пословно одлучивање. Дакле, основна улога финансијских извештаја
јесте да послуже као огледало пословања привредног друштва, како би њихови корисници
могли донети адекватне одлуке.

1
У складу са Законом о регистрацији привредних субјеката Републике Србије

1
 Циљ овог рада јесте практична примена поступака и алата анализе финансијских
извештаја који омогућавају откривање економске остварљивости предузећа и
антиципирање његових будућих изгледа. На почетку рада се детаљно развија појам
финансијских извештаја, њихова примена у пословном свету и значај за доношење
пословних одлука на управљачком нивоу фирме. Потом се говори о могућим врстама
анализе финансијских извештаја, попут хоризонталне и вертикалне, као и о рацијима
ликвидности, активности и профитабилности као неким од метода које се користе као
средство процене финансијског успеха компанија у савременом окружењу. Затим се
поменута теорија примењује на пример фирме ,,Beomarket Invest D.O.O.” кроз три године
њеног рада, с циљем формирања њене финансијске слике, потенцијала и уопштено бољег
разумевања целокупне теме рада. Најзад, најбитније тачке као и проналасци су поменути у
закључку овог рада, праћени оригиналном документацијом фирме Beomarket коришћеном
током истраживања.

2
 1. Појам и врсте анализе финансијских извештаја

Финансијски извештаји представљају скуп информација о финансијском положају,

рентабилности, променама на капиталу и новчаним токовима једног предузећа. То је
функционална и временски заокружена целина пословних процеса који су се догодили у
једном предузећу и која чини подлогу сваке рационалне анализе. Анализа треба да
подвргне посматрању, испитивању, оцени и формулисању дијагнозе тих процеса који су
се десили у предузећу и који се сада налазе у оквиру финансијских извештаја.

Финансијски извештаји се састављају изражени вредносно у националној (домаћој)

валути, за један извештајни период, који се углавном поклапа са календарском годином
(најћешће од 01.01. до 31.12.). У финансијским извештајима приказани су и упоредни
подаци, који се односе на претходни извештајни период. На пример, у билансу стања за
извештајни период 2019. година (текућа година), биће унети упоредни подаци за 2018.
годину у додатној колони (крајње стање), па чак и за период пре – 2017. годину (почетно
3
стање у билансу стања). На тај начин, аналитичар финансијских извештаја имаће на
располагању податке за три извештајна периода у билансу стања, чиме се олакшава
поступак анализе, али и повећава обим анализе.

У нашој земљи законски 2 је дефинисано да свако правно лице саставља редовни годишњи
финансијски извештај који се састоји из неколико засебних извештаја. Наиме, сва
предузећа која примењују Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ),
односно Међународне стандарде финансијског извештавања за мала и средња лица
(МСФИ за МСП), дужна су да израде следеће финансијске извештаје, који су јавни:

1. Биланс стања
2. Биланс успеха
3. Извештај о осталом резултату
4. Извештај о променама на капиталу
5. Извештај о токовима готовине
6. Напомене уз финансијске извештаје
2
Члан 2, став 7 Закона о рачуноводству, Службени гласник РС, бр. 62/2013

3
 1.1 Појам и садржина Биланса стања (извештај о финансијском
положају)

Сама реч биланс води порекло од латинске речи bilanx libra што значи вага са два таса
која је у равнотежи. Дакле, биланс стања се може замислити као вага где се, на једној
страни, налазе средства предузећа, а на другој капитал којим су та средства финансирана.
Биланс стања дакле представља финансијски извештај који показује стање средстава и
извора средстава на тачно одређени дан, у току године (на пример 31. децембар). Он
такође представља двострани преглед који приказује у изравнатим бројевима стање
имовине, капитал и обавеза одређеног правног лица. Биланс стања на једној страни
исказује начин улагања капитала, а на другој страни порекло капитала.

Садржину биланса стања чини имовина, капитал и обавезе на одређени дан, на дан
билансирања, при чему позитиван финансијски резултат – добитак – представља увећање
имовине и капитала, а негативан финансијски резултат – губитак – представља смањење
имовине и капитала. Биланс стања показује величину и структуру средстава и извора

4 финансирања. Структура средстава, као што се може видети на проложеној фигури,

актива, указује на начин на који су средства уложена (инвестициона активност), док
струкура извора финансирања, пасива, указује на ефекте финансијске активности,
односно финансијску структуру (конституцију) неког предузећа.

БИЛАНС СТАЊА

АКТИВА ПАСИВА

Фигура 1: Структура Биланса Стања

4
 Добитак обрачунат у билансу стања показује чињеницу која означава да ли је предузеће
створило било какву нето додатну вредност. Добитак дакле предствља повећање богатства
предузећа проистекло из његове пословне активности и, буквално, припада акционарима.

Биланс стања према критеријaуму растуће ликвидности и опадајуће доспелости:

БИЛАНС СТАЊА
АКТИВА ПАСИВА
(растућа ликвидност) (опадајућа доспелост)

Некретнине, постројења и опрема Сопствени капитал

Нематеријална средства Дугорочне обавезе

Дугорочни финансијски пласмани Краткорочне обавезе

Залихе Текуће обавезе (добављачи и друге обавезе)

Потраживања

5 Новац и новчани еквиваленти

Табела 1: Структура Биланса Стања

1.2 Појам и садржина Биланса успеха (извештај о профитабилности

фирме)

Биланс успеха представља финансијски извештај у коме су презентирани приходи,

расходи и финансијски резултат предузећа у току одређеног временског периода (на
пример за период 01.01.2019. до 31.12.2019.) па тако он представља периодичан извештај.
За разлику од биланса стања који представља фонд једног предузећа, биланс успеха
указује на токове формирања позиција које су презентиране у билансу стања предузећа.
Биланс успеха представља двострани преглед који приказује у изравнатим бројевима
приходе, расходе и финансијски резултат остварених у конвенцијално утврђеном
обрачунском периоду. Садржину биланса успеха чине приходи и финансијски резултат.

5
 БИЛАНС УСПЕХА

РАСХОДИ ПРИХОДИ

Фигура 2: Структура Биланса успеха

Приходи су позитивни елементи финансијског резултата. Они настају или повећањем

средстава, уз услов да то повећање средстава није настало повећањем обавеза, или смањем
обавеза уз услов да то смањење обавеза није проузроковало смањење средстава.

Расходи су негативни елементи финансијског резултата. Они настају или смањењем

средстава, уз услов да то смањење средстава није изазвало смањење обавеза, или
повећањем обавеза, уз услов да то повећање обавеза није изазвало повећање средстава.

Финансијски резултат је збир или разлика пословног резултата, резултата финансирања,

непословног и ванредног резултата и резултата ревалоризације и исказује се као добитак,
6
односно као вишак прихода или као губитак.

Нето добитак је разлика између добитка и обрачунатог пореза на добитак. Нето губитак
је збир губитка и пореза на добитак.

Биланс успеха у упрошћеној форми двостраног прегледа изгледа овако:

БИЛАНС УСПЕХА
Расходи Приходи

Укупни расходи (трошкови садржани у

Укупни приходи (приходи од продаје производа
продатим производима и услугама и трошкови
и услуга и приходи финансирања; непословни и
финансирања: непословни и ванредни расходи;
ванредни приходи; ревалоризациони приходи)
ревалоризациони расходи)

Добитак Губитак

Табела 2: Структура Биланса Стања

6
 Циљ сваке фирме је да оствари профит у свом пословању, а он се може видети из биланса
успеха. Биланс успеха је осамостаљени део биланса стања – позиције капитала у коме су
расходи сучељени приходима ради обрачуна периодичног резултата – профита или
губитка.

Основна билансна једначина, у погледу биланса успеха, гласи:

РАСХОДИ ДОБИТАК ПРИХОДИ

Фигура 3: Основна билансна једначина

Резултат добијен у билансу успеха преноси се на позицију сопственог капитала у билансу

стања. Да се догодило супротно дошло би до смањења сопственог капитала за износ
губитка.

7
 2. Анализа финансијских извештаја

Реч анализа потиче од грчке речи „analusis“ и њено изворно значење јесте рашчлањивање,
расклапање или растављање неког сложеног предмета на његове конститутивне елементе.

Финансијска анализа представља исцрпно испитивање финансијског и економског стања,

као и резултат пословања неке јединице рачуноводственог обухватања на темељу њених
рачуноводствених извештаја.3 Основна сврха финансијских извештаја је да њиховим
корисницима пруже поуздану основу за процену финансијке позиције, профитабилности,
висину сопственог капитала и стицање и коришћење готовине.

Циљеви анализе финансијских извештаја могу се поделити на опште и посебне. 4 Општи

циљеви анализе финансијских извештаја се односе на сагледавање зарађивачке
(рентабилност, профитабилност, успешност) способности предузећа и финансијског
положаја предузећа, њених новчаних токова и промена на капиталу у циљу пружања
информација корисницима анализе. Посебни циљеви анализе финансијских извештаја
8
односе се на задовољавање информационих потреба стејкхолдера. При томе, најзначајнији
стејкхолдери су инвеститори у акције и кредитори, односно они који обезбеђују капитал
предузећа.

Важност анализе финансијских извештаја разматра се у првом реду са аспекта управљања

пословањем и развојем предузећа. Она претходи процесу управљања или тачније
речено,претходи процесу планирања који чини саставни део управљања. Анализа
финансијских извештаја бави се квантификовањем и истраживањем односа и веза који
постоје између позиција биланса стања, биланса успеха и извештаја о токовима готовине,
на начин да се омогући исправна оцена финансијског положаја, успешности и
ликвидности пословања.

3
Р. Тепсић, И. Турк и М.Петровић; Речник рачуноводства и финансија, Загреб, страна 54
4
З. Петровић, Рачуноводство, Универзитет Сингидунум, Београд 2011

8
 У анализи финансијских извештаја користе се следећи инструменти:

 Хоризонтална анализа
 Вертикална анализа
 Анализа помоћу финансијских индикатора (показатеља)
 Анализа помоћу нето обрнтог фонда
 Анализа левриџа

2.1 Хоризонтална анализа

Хоризонтална анализа финансијских извештаја или анализа динамике финансијских

извештај, представља поређење билансних позиција у билансу стања текућег и претходног
извештајног периода, као и позиција у билансу успеха текућег и претходног извештајног
периода. Реч је о упоредној анализи промена између текућег и претходног извештајног

9 периода.

Хоризонтална правила финансирања теже да се кроз релације појединих делова средстава

и појединих делова извора средстава обезбеђује ликвидност.

Промене у појединим билансним позицијама између текућег и претходног обрачунског

периода се могу приказати у:

 Апсолутном износу
разлика=текући период−претходни период

 Релативном износу (%)

разлика
×100
претходни период

 Индексима
износ позиције у текућем периоду
ИНДЕКС =
и знос позиције у претходном период у

9
 2.2 Вертикална анализа биланса стања и успеха

Вертикална анализа финансијских извештаја или анализа структуре финансијских

извештаја је поређење билансних позиција најчешће у билансу стања и билансу успеха у
једној години. Анализа структуре финансијских извештаја показује колики је удео
(учешће) сваке билансне позиције у укупној активи, укупној пасиви или у укупном
приходу. Тај удео се приказује у процентима.

Вертикална правила финансирања теже да се кроз структуру извора обезбеди сигурност

дужника и повериоца, рентабилност уложених средстава и аутономија дужника. У
вертикалној анализи одређене билансне позиције исказују се као 100%, а онда се све
остале позиције исказују процентуално од те основне позиције. Реч је о структурној
анализи финансијских извештаја, односно о сагледавању односа више позиција у односу
на једну која се третира као 100%. Најчешће се као 100% третирају укупна актива и пасива
у билансу стања и приходи од продаје у билансу успеха.
10
Под вертикалном анализом подразумева се упоређивање финансијских података у једној
години. За то су потребне подлоге које омогућавају увид у структуру биланса и извештаја
о добити.

2.3 Анализа помоћу финансијских показатеља

Анализа финансијских извештаја се поистовећује са анализом помоћу финансијских

показатеља (коефицијената,индикатора). Са аналитичке тачке гледишта класификација
показатеља обавља се према релевантним аспектима пословања који интересује
аналитичара:

1. Показатељи ликвидности
2. Показатељи пословне активности
3. Показатељи финансијске структуре
4. Показатељи рентабилности

10
 5. Показатељи тржишне бредности

2.3.1 Показатељи ликвидности

Ликвидност се дефинише као способност предузећа да извршава новчане обавезе у пуном

износу и на време, а да при томе очува потребан обим и структуру обртне имовине за
обављање текућег пословања и кредитни бонитет. Показатељи ликвидности имају за
циљ да прикажу способност привредног друштва да сервира доспеле обавезе плаћања, уз
одржавање потребне структуре средстава и очување доброг кредитног бонитета.
Показатељи ликвидности требају да дају одговор на питање:

„Да ли је предузеће у стању да плаћа доспеле обавезе уз одржавање потребног

обима и структуре обртних средстава и очување доброг кредитног бонитета?“

У показатеље ликвидности убрајају се:

 Општи рацио ликвидности

 Посебни или ригорозни разио ликвидности
11  Нето обртна средства, односно нето обртни фонд

Општи рацио ликвидности изражава степен сигурности, односно заштићености

краткорочних улагања поверилаца. Нормална или стандард за општи рацио ликвидности
је 2:1 у корист обртних средстава. Потребна је додатна анализа структуре обртних
средстава и утврђивање коефицијената обрта појединачних обртних средстава (залихе,
потраживање и готовина). Општи рацио ликвидности добија се из односа обртних
средстава и краткорочних обавеза.

обртна средства
ОПШТИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ =
краткорочне обавезе

Сам назив ригорозни рацио ликвидности, указује на чињеницу да се ради о строжијем

тесту текуће ликвидности у односу на општи рацио ликвидности.

ликвидна средства
РИГОРОЗНИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ =
краткорочне обавезе

11
 Стандард ригорозног рација је 1:1 и он проверава оценом да ли су и у ком степену
потраживања од купаца лако ликвидна средства.

Ликвидна средства добијају се кад се из обртних средстава искључе залихе које се спорије
конвертују у готовину.

ликвидна средства=обртна средства−залихе

Нето обртна средства, односно нето обртни фонд је значајан илдикатор ликвидности и
добија се одузимањем краткорочних обавеза од обртних средстава. Привредно друштво
које има већи износ нето обртних средстава аутоматски обезбеђује и већи степен
ликвидности. Нето обртна средства омогућавају задуживање привредног друштва на
кратак рок.

нето обртна средства=обртна средства−краткорочне обавезе

2.3.2 Показатељи пословне активности

12 Финансијски показатељи активности повезују информације из биланса стања и
биланса успеха. Ти показатељи обухватају односе између прихода и трошкова из биланса
успеха доводећи их у везу са одговарајућим позицијама из биланса стања.

Финансијски показатељи активности изражавају се различитим економски релевантним

односима између укупних прихода и трошкова, с једне стране и појединачних и укупних
улагања у пословна средства, с друге стране. Тај однос се назива коефицијентом обрта
пословних средстава и важни су за анализу ликвидности и рентабилности пословања
предузећа.

Коефицијент обрта купаца је однос између нето прихода од продаје и просечног салда
купаца. Просечни салдо купаца може се утврдити као просечан месечни износ
потраживања од купаца током године или као просечан салдо купаца по стању на почетку
и на крају године.

нето приходи одпродаје

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА КУПАЦА=
просечан салдо купаца

12
 Међутим, да би добили коефицијент обрта купаца, претходно морамо да израчунамо
просечан салдо купаца, што можемо да учинимо на следећи начин:

салдо купаца на крају периода+ салдо купацана почетку

ПРОСЕЧАН САЛДО КУПАЦА=
2

Стављањем у однос број дана у години (360) и коефицијента обрта купаца добија се
просечно време трајања једног обрта, односно просечан период наплате. Ако уобичајени
кредитни период износи 30 дана, просечан период наплите треба да буде око 30 дана.
Дужи период значи незадовољавајућу наплату потраживања од купаца у току године.
Повећањем коефицијената обрта купаца, односно скраћењем периода наплате
потраживања, предузеће је у стању да са нањим улагањима упословна средства оствари
веће приходе од реализације.

360
ПРОСЕЧНО ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ЈЕДНОГ ОБРТА =
коефицијентобрта купаца
13
Коефицијент обрта залиха утврђује се дељењем цене коштања реализованих производа
из биланса успеха са просечном вредношћу залиха током године.

цена коштања реализованих производа

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ЗАЛИХА=
просечни салдо залиха

Просечно време трајања једног обрта добија се тако што се број дана у години (360)
подели са коефицијентом обрта залиха. Циљ предузећа је да се ово време што више
скрати, јер оно не представља време конверзије залиха у готовини.

360
ПРОСЕЧНО ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ЈЕДНОГ ОБРТА =
коефицијентобрта залиха

Коефицијент обрта добављача се добија из односа вредности годишњих набавки на

кредит и просечног салда добављача.

цена коштања реализованих производа+промене у салду залиха

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ДОБАВЉАЧА=
просечни салдо добављача

13
 Када се број дана у години подели са коефицијентом обрта добављача добије се просечно
време плаћања или просечна старост добављача.

360
ПРОСЕЧНО ВРЕМЕ ПЛАЋАЊА=
коефицијент обрта добављача

За утврђивање кредитног бонитета предузећа, потребно је упоредити просечно време

плаћања обавеза према добављачима и просечан кредитни период. Ако је просечан
кредитни период већи од просечног времена плаћања, кредитни бонитет предузећа је
добар и обрнуто када је лош кредитни бонитет.

Коефицијент обрта укупних обртних средстава утврђује се као однос иумеђу укупних
расхода пословања предузећа и просечно ангажованих обртних средстава у току године.

укупни расходи
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА УКУПНИХ СРЕДСТАВА=
просечна обртна средства

14 Овај коефицијент је синтетички показатељ ефикасности коришћења укупних обртних

средстава јер се у бројиоцу користе укупни расходи пословања: цена коштања
реализованих производа, трошкови управе, администрације и продаје, камате на кредит,
порез на добитак и други расходи.

Коефицијент обрта нето обртних средстава изражава однос између нето прихода од
реализације и дугорочно финансираних обртних средстава.

нето приход од продаје

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА НЕТООБРТНИХ СРЕДСТАВА=
просечна нето обртна средства

Убрзање обрта нето обртних средстава указује на повећање учешћа краткорочних извора у
финансирању укупних обртних средстава. Ако би под дејством непредвиђених околности
дошло до пада прихода од реализације, предузеће би тешко измиривало своје доспеле
обавезе. Смањење коефицијента обрта указује на повећање залиха или потраживања која

14
 се финансирају из дугорочних извора што се негативно одражава на рентабилност укупног
пословања.5

Коефицијент обрта фиксних средстава се утврђује као однос између нето прихода од
продаје и просечне набавке вредности фиксних средстава.

нето приход од продаје

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ФИКСНИХ СРЕДСТАВА =
просечна набавна вредност фиксних средстава

Ниска вредност овог коефицијента указује на сувишна улагања у фиксна средства,

односно предимензионираност капацитета и низак степен њиховог коришћења. На мањи
коефицијент обрта фиксних средстава утиче и неповољна структура улагања која се
огледа у превеликим улагањима у грађевинске објекте уместо у машине и уређаје. То
утиче на смањење рентабилности.

Коефицијент обрта укупних пословних средстава показује ефикасност управљања

укупним средствима, а представља однос нето прихода од продаје и просечне вредности
укупних пословних средстава.
15
нето приход од продаје
КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА ПОСЛОВНИХ СРЕДСТАВА =
просечна укупнапословна средства

Коефицијент обрта пословних средстава је синтетички показатељ свих појединачних

коефицијената. Могућност повећања овог коефицијента зависи од могућности повећања
осталих парцијалних коефицијената обрта.

Коефицијент обрта сопствених средстава изражава ефикасност коришћења средстава

која потичу из сопствених извора. Сопствена средства се утврђују као разлика између
укупних и позајмљених извора финансирања.

нето приходод продаје

КОЕФИЦИЈЕНТ ОБРТА СОПСТВЕНИХ СРЕДСТАВА =
просечна сопствена средства

Утврђивање овог коефицијента је значајно јер показује да ли долази до повећања

сопствених извора у укупним пословним средствима предузећа. Ово је значајно због

5
Извор: С. Живковић, П. Бојановић; Пословне и берзанске финансије, ФТБ Алфа, Београд 2010.

15
 интерног раста, али и смањења туђих извора финансирања и компоновања здраве
финансијске структуре предузећа.

2.3.3 Показатељи финансијске структуре

Финансијску структуру чини власничка структура извора средстава. Циљ анализе
финансијске структуре предузећа јесте да се сагледа однос сопствених и позајмљених
извора финансирања у укупним пословним средствима. Као основни показатељи
финансијске структуре користе се:

 Однос позајмљених према укупним и сопственим изворима финансирања

 Коефицијент покрића расхода на име камате
 Коефицијент покрића укупног дуга

Однос позајмљених према укупним и сопственим изворима финансирања се утврђује

дељењем позајмљених извора (дугорочне и краткорочне обавезе) са укупним изворима
односно средствима. Тако добијен рацио или проценат показује учешће позајмљених
16
извора у укупним изворима финансирања, и разлика између овог рација и броја 1, односно
процента и 100 представљају учешће сопствених извора у укупним изворима пословних
средстава предузећа.

позајмљени извори
ОДНОС ПОЗАЈМЉЕНИХ ПРЕМА УКУПНИМ СРЕДСТВИМА=
укупни извори

Укупна средства у активи финансирају се из обавеза или сопственог капитала. Коришћење

туђих средстава настаје као потреба за одржавањем нивоа пословања или за његово
проширење. Предузеће мора да води посебну пажњу и да анализира однос краткорочних
и дугорочних дугова, с обзиром на њихов различит утицај на фиксне обавезе у погледу
камата. За разлику од краткорочних дугова, дугорочни дугови представљају фиксне
новчане издатке на име камате и отплате главнице за дужи временски период.

дугорочни дугови
ОДНОС ДУГОРОЧНОГ ДУГА И СОПСТВЕНИХ ИЗВОРА=
сопствени извори

16
 Коефицијент покрића расхода на име камате показује колика је оптерећеност пословног
добитка финансијским расходима на име камате.

пословни добитак
КОЕФИЦИЈЕНТ ПОКРИЋА КАМАТЕ=
расходи на име камате

Финансирање из дугорочних кредита или емисијом обвезница проузрокује да компанија

има фиксне периодичне расходе на име камате, као фиксну обавезу коју мора подмирити.
Ови издаци за камату падају на терет пословног добитка.

Коефицијент покрића укупног дуга се разликује од коефицијента покрића расхода на име

камате по томе што се расходима на име камате додају износи на име отплате главнице
дуга. Приликом израчунавања овог коефицијента морају се уважити разлике у пореском
третману расхода на име камате и издатака на име отплате главнице дуга. Камате се
третира као трошак пословања и надокнађује се из добитка пре опорезивања, а отплата
главнице дуга иде на терет нето добитка.

пословни добитак
КОЕФИЦИЈЕНТ ПОКРИЋА УКУПНОГ ДУГА=
1
17 камата+отплате главице×( )
1−п

п – стопа пореза на добитак

На основу овог коефицијента кредитеро предузећа могу проценити висину ризика. Ако је
коефицијент нижи, степен ризика је већи и обрнуто.

2.3.4 Показатељи рентабилности

Рентабилност изражава ефективност коришћења имовине (уложеног капитала).

Рентабилност као принцип економије репродукције заслужује изузетну пажњу. Глобални
(синтетички) показатељи, утврђују се на основу подотака из биланса стања и биланса
успеха, и то су:

 Стопа приноса на укупна пословна средства

 Стопа приноса на сопствена средства

17
 Стопа приноса на укупна пословна средства (РОА) се користи често као показатељ
зарађивачке моћи предузећа, која нето добитак супротставља просечним укупним
пословним средствима предузећа. У суштини, нето добитак представља апсолутни вишак
прихода над расходима и износ који би могао да буде извучен из предузећа, а да оно у
несмањеном обиму може да настави процес активности.

пословни добитак
СТОПА ПРИНОСА НА УКУПНА ПОСЛОВНА СРЕДСТВА=
просечна пословна средства ×100

Стопа приноса на сопствена пословна средства (РОЕ) за израчунавање користи нето

добитак који изражава ефекте коришћења сопствених средстава. Са аспекта власника
трајних улога у предузеће, свакако је пожељан раст РОЕ, јер указује на могућност будућег
раста предузећа или остварења високих приноса по основу капитала.

нето добит
СТОПА ПРИНОСА НА СОПСТВЕНА СРЕДСТВА=
просечна сопствена средства ×100

18 2.3.5 Показатељи тржишне вредности

Показатељи тржишне вредности, за разлику од осталих група показатеља који се ослањају

само на податке садржане у финансијским извештајима, користе и информације са
финансијског тржишта. Најважнија информација са тог тржишта је тржишна цена акција
конкретног предузећа (под условом да се акције котирају на берзи), која изражава
преовлађујућу цену по којој се једна акција у одређеном тренутку продаје или купује.
Показатељи тржишне вредности треба да пруже одговор на питање: „Да ли власници
предузећа (акционари) добијају адекватан принос на свој улог?“ Показатељи тржишне
вредности карактеристични су за акционарска предузеђа па се често зову и показатељи
власништва. У ове показатеље се убрајају:

 Нето добитак по акцији

 Однос тржишне цене по акцији и нето добитак по акцији
 Рацио плаћања дивиденде
 Дивидендна стопа

18
  Књиговођствена вредност по акцији

Нето добитак по акцији израчунава се дељењем нето добитка са укупним бројем

издатих обичних акција.

нето добитак
НЕТО ДОБИТАК ПО АКЦИЈИ =
бројиздатих обичних акција
Нето добитак по једној акцији, у зависности од политике расподеле, он се може исплатити
акционарима или делом акумулирати. Нето добитак мери рентабилност по јединој обичној
акцији и битан је показатељ успеха предузећа и за постојеће акционаре и за потенцијалне
улагаче.

Однос тржишне цене по акцији и нето добитак по акцији је важан индикатор за

будуће улагаче капитала и ако је он већи то значи да акционари имају велика очекивања
од овог привредног друштва.

тржишнацена по акцији
ОДНОС ТРЖИШНЕ ЦЕНЕ ПО АКЦИЈИ И НЕТО ДОБИТКА ПО АКЦИЈИ =
нето добитак по акцији

19 Овај рацио показује колико је пута већа цена акције од нето добитка по акцији. Већи износ
овог показатеља указује на будући раст нето добитак, што значи да улагачи имају
поверење у привредно друштво.

Рацио плаћања дивиденде говори о укупној политици расподеле нето добити предузећа.
Акционари се могу одлучити да предност дају већим исплатама на име дивиденди или
једнократним исплатама у форми капиталног добитка.

исплаћена дивиденда по акцији

РАЦИО ПЛАЋАЊА ДИВИДЕНДЕ=
нето добитак по акцији

Дивидендна стопа је тесно повезана са рациом плаћања дивиденди, а веома је популарна

информација за инвеститоре, посебно оне који предност дају стабилним приносима на
своја улагања. Она произилази из односа дивиденде по акцији и тржишне цене обичних
акција.

дивиденда по акцији
ДИВИДЕНДНА СТОПА =
тржишнацена по акцији

19
 У анализи ове стопе користимо показатеље из прослости и показатеље гране којој
предузеће припада. Дивидендна стопа од 6%, за наше прилике акционарства које се
развија у тешким економским приликама, може се сматрати сасвим задовољавајућом.

Књиговодствена вредност по акцији се добија дељењем сопственог капитала са бројем

емитовања обичних акција. Овај показатељ се користи код одређивања ликвидационе
вредности, која представља стварни износ који ће примити обични акционари привредног
друштва ако дође до његовог затварања.

укупни сопствени капитал

КЊИГОВОДСТВЕНА ВРЕДНОСТ ПО АКЦИЈИ =
број издатих обичних акција

20

20
 3. Лична карта предузећа

Назив: BEOMARKET INVEST

Пословно име: BEOMARKET INVEST ДОО Београд - Вождовац

Статус обавезника: Активно привредно друштво

Правна форма: Друштво са ограниченом одговорношћу

Матични број: 21273236

21
Датум оснивања: 16. март 2017 год.

Број месеци
12
пословања:

Адреса: Мирче Ацева 15, Београд (Вождовац)

ПИБ: 109950651

Делатност: 4120 – Изградња стамбених и нестамбених зграда

Табела 3: Лична карта предузећа

21
 4. Компанија Beomarket Invest
Компанија Beomarket основана је 1993. године у Београду. На почетку, а и данас, бави се
извођењем електроинсталатерских радова у новоизграђеним стамбеним објектима. Након
тога Beomarket почиње да се превасходно бави изградњом репрезентативних стамбених
објеката на територији Врачара и у његовој непосредној околини.

Beomarket је породична фирма, породице Жигић. Основали су је Саша, старији брат,

магистар електротехнике Електротехничког факултета у Београду, и Милан, млађи брат,
дипломирани економиста. Обојица су завршили ЕТШ „Никола Тесла“. У фирми раде и
њихови рођаци, кумови и породични пријатељи.

„Када смо били мали, учили су нас да не узимамо туђе, чак ни жваку. Да кад нешто
обећамо и пружимо руку, договор се увек мора испунити. Учили су нас да учимо у школи,
не због оцена него због знања. Деда је причао да ако сваки дан прочитамо 10 страница
књиге, то је 3.650 страница годишње...73.000 страна за 20 година. То је знање. Нашу
22 децу учимо на исти начин. Зато смо данас поуздани. Зато данас, кристећи знања и нове
технологије, можемо да изградимо објекат за 4 месеца и да га укњижимо.“6

19 305 7

6
https://beomarket.co.rs/sr/o-nama/

22
 Изграђених објеката Задовољних купаца Архитектонске публикацијe

23

23
 5. Финансијска анализа предузећа Beomarket

Финансијска анализа користе величине исказаним у финансијским извештајима у циљу да

сагледа финансијску снагу и слабост предузећа. За ваљану и успешну анализу је
неопходно:

 Припремити финансијске извештаје (информациону основу) за анализу,односно:

o Размотрити употребљивост билансних података, то јест адекватност
примењених поступака билансирања
o Извршити консолидовање биланса стања и успеха
o Класификовати билансне податке
 Изабрати адекватне инструменте анализе и карактеристичне билансне
(финансијске) релације

Из приказаних финансијских извештаја компаније Beomarket за 2017, 2018. и 2019. годину

24
можемо закључити:

 Да је актива то јест пасива предузећа 2017. године била већа него 2018. године као
и да је 2018. била већа него текуће 2019. године
 Да се стална имовина, као и обртна имовина предузећа смањила у текућој години у
односу на претходне две године
 Да су пословни приходи мањи у текућој (2019.) години него у претходној (2018.)
години

У наставку за израчунавање показатеља узимају се вредности из претходне две године

(2017. и 2018.) и текуће године 2019 године у хиљадама динара из биланса стања и
биланса успеха предузећа Beomarket.

24
 5.1 Ликвидност

Ликвидност представља способност да се у сваком моменту могу измирити обавезе према

повериоцима.

5.1.1 Општи рацио ливкидности

2018. година

обртна средства 26335

ОПШТИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ = = =1,29
краткорочне обавезе 20419

2019. година

обртна средства 196161

ОПШТИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ = = =0,98
краткорочне обавезе 198651

Добијени рацио ликвидности показује да је сваки динар краткорочних обавеза покривен са

1,29 динара обртних средстава за 2018. годину. Овај износ говори да предузеће није
ликвидно јер је стандард за овај рацио 2:1 у корист обртних средстава. Предузеће није

25 ликвидно ни за 2019. годину.

5.1.2 Ригорозни рацио ликвидности

ликвидна средства=обртна средства−залихе

2018. година

ликвидна средства 3634

РИГОРОЗНИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ = = =0,18
краткорочне обавезе 20419
2019. година

ликвидна средства 18736

РИГОРОЗНИ РАЦИО ЛИКВИДНОСТИ = = =0,094
краткорочне обавезе 198651

25
 Добијени ригорозни рацио ликвидности показује да је сваки динар краткорочних обавеза
покривен са 0,18 динара ликвидних средстава, што значи да ово предузеће није ликвидно.
Предузеће је неликвидно што значи да нема довољно текућих средстава за измирење
обавеза. Предузеће није ликвадно ни у 2019. години.

5.1.3 Нето обртна средства

2018. година
нето обртна средства=обртна средства−краткорочне обавезе
¿ 26335−20419=5916( у хиљадама)
2019. година
нето обртна средства=обртна средства−краткорочне обавезе
¿ 19161−198651=−2490( у хиљадама)

Износ нето обртних средстава је позитиван за 2018. годину, јер су залихе покривене
дугорочним изворима. Он показује да су дугорочни извори финансирања обртних
26 средстава 5.916.000 динара. Износ нето обртних средстава за 2019. годину је негативан.

5.2 Профитабилност

Термин профитабилности изражава однос износа профита према другим пословним

бројкама које су помогле да се тај профит оствари. Профитабилност је скуп показатеља
успешности који упоређују финансијски резултат са инвестираним новцем, продајом и
дивидендним покрићем.

(актива претходне и актива текуће године)

ПРОСЕЧНА ПОСЛОВНА СРЕДСТВА=
2

2018. година
пословни добитак
стопа приноса на пословна средства= ×100=0,1744 ×100=17,45
просечна пословна средства
%

26
 2019. година

пословни добитак
стопа приноса на пословна средства= ×100=0,02205 ×100=2,20 %
просечна пословна средства

Ова стопа показује да је предузеће на сваких сто просечно уложених пословних средстава
остварило принос од 17,45 динара у 2018. години и 2,20 динара у 2019. години.

5.3 Задуженост

Примарно биланс стања је потребан за увид у имовину и изворе финансирања и на основу

тих ставки можемо добити показатеље задужености. Задуженост је мера у којој привредно
друштво користи позајмљене изворе финансирања.

5.3.1 Однос позајмљених према укупним средствима

2018. година
27
позајмљени извори 22190
однос позајмљених према укупним средствима= = =0,83
укупни извори 26673

2019. година

позајмљени извори 198651

однос позајмљених према укупним средствима= = =0,988
укупни извори 200915

Добијени однос значи да је сваки динар пословних средстава посматраног предузећа

прибављен из краткорочних и дугорочних позајмљених извора у износу од 0,83 динара
или 83% и 0,17 динара или 17% из сопствених извора финансирања за 2018. годину, 0,98
динара или 98% из позајмљених извора и 2% из сопствених извора за 2019. годину.

27
 5.3.2 Однос дугорочног дуга и сопствених извора

2018. година

дугорочни дугови 1771

однос дугорочног дуга и сопствених извора= = =0,07
сопствени извори 26673
2019. година

дугорочни дугови 0
однос дугорочног дуга и сопствених извора= = =0
сопствени извори 200915

Добијени однос показује да је предузеће на сваки динар сопствених извора ангажовало

0,93 динара дугорочног дуга, односно да дугорочни дугови учествују са 99,93% у односу
на сопствени капитал за 2018. годину, док за 2019. годину не постоје дугорочни дугови.

28

28
 Закључак

Успешно пословање као и развој предузећа не може постојати без квалитетних

рачуноводствених информација. На основу историјских података из низа претходних
година и финансијских извештаја текуће године, предузећа могу да израчунају најважније
финансијске показатеље који показују профитабилност, активност, ликвидност,
солвентност и рентабилност предузећа. Финансијски извештаји представљају скуп
информација о финансијском положају, рентабилности, променама на капиталу и
новчаним токовима једног предузећа. Финансијски извештаји се састављају изражени
вредносно у националној (домаћој) валути, за један извештајни период, који се углавном
поклапа са календарском годином (најћешће од 01.01. до 31.12.).

За успешно пословање предузећа и успешно обављање ревизије неопходно је познавати

основне поставке анализе финансијских извештаја. Суштина дефинисања појма анализе
финансијских извештаја налази се у схватању д анализа треба да подвргне посматрању,
29 испитивању, оцени и формулисању дијагнозе оних процеса који су се десили у компанији
и који се као такви налазе сажети у оквиру финансијских извештаја.

Финансијска анализа се бави анализом финансијског стања предузећа и могућностима

променама у жељеном правцу. Знатан део анализе врши се стављањем у однос вредности
биланса стања и биланса успеха. Анализа финансијских извештаја своди се на
упоређивање одређених билансних позиција и израчунавање коефицијената.
Коефицијенти оцењују различите димензије пословања: профитабилност, ликвидност,
финансијску стабилност, инвестиционе могућности предузећа и слично.

29
 Литература

1. З. Петковић; Рачуноводство, Беогрдска пословна школа, Београд 2017.

2. Душица Карић; Пословне финансије, Београдска пословна школа, Београд 2017.
3. . Г. Кнежевић, Н. Станишић, В. Миздравковић; Анализа финансијских извештаја,
Универзитет Сингидунум, Београд 2017.
4. Д. Милојевић, Контрола и ревизија, Београдска пословна школа, Београд 2010.
5. Електронски извори: https://beomarket.co.rs/sr/o-nama/
6. Агенција за привредне регистре: https://www.apr.gov.rs/
7. П. Станчић; Финансијска анализа, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу

30

30
31

31
 Прилози

32

32
33

33
34

34
35

35
36

36
37

37
38

38
39

39
40

40
41

41
42

42