BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I UMETNIČKIH

STRUKOVNIH STUDIJA

ZAVRŠNI RAD
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

Mentor: Dr Miloš Pavlović Kandidat:Andrea Zulim

Beograd 2020
BEOGRADSKA AKADEMIJA POSLOVNIH I
UMETNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA
ODSEK POSLOVNIH I INFORMATIČKIH STUDIJA

Studijski program: finansije, računovodstvo i bankarstvo

ZAVRŠNI RAD
OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE
Finasijsko računovodstvena analiza preduzeća-pojam i
praktična primena

Komisija:

1. , predsednik

(potpis)

2. , mentor

(potpis)

3. , član

(potpis)

Datum odbrane rada: ___________________ Student: ________________

Оcena: _______________________________ Broj indeksa: _____________

 PREDMET: IZJAVA

Ovaj rad sam originalno napisao/la, te tvrdim na osnovu njega ranije niko nije imao korist
u nekoj drugoj instituciji. Zahvaljujem se na svim korisnim sugestijama komentoru
__________________________ (ime i prezime komentora) koji mi jeobezbedio/la podršku u
procesu stručne prakse i mentoru prakse___________________________________ (ime i
prezime mentora prakse).

Potpis studenta:

_____________________
 Sadržaj

UVOD.......................................................................................................................................4
1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU.............................................................................5
1.1. Kadrovska struktura preduzeća Bayer.........................................................................5
1.2. MisijaivizijapreduzećaBayer..........................................................................................6
2. BILANS STANJA............................................................................................................7
2.1. Struktura aktive bilansa stanja.................................................................................7
2.2. Struktura passive bilansa stanja..............................................................................9
2.3. Globalni bilans stanja preduzeća Bayer za 2014-2015. godinu............................11
3. HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA BILANSA STANJA................................12
3.1. Vertikalna analiza bilansa stanja................................................................................12
3.2. Horizontalna analiza bilansa stanja............................................................................15
4. FINANSIJSKA ANALIZA..............................................................................................17
4.1. Pojam i predmet finansijske analize......................................................................17
4.2. Ciljevi finansijske analize.......................................................................................19
5. FINANSIJSKI TROUGAO............................................................................................19
5.1. Zaduženost............................................................................................................20
5.2. Profitabilnost..........................................................................................................24
5.3. Likvidnost...............................................................................................................28
6. ROE I ROCE finansijski pokazatelji..............................................................................34
6.1. ROE.......................................................................................................................34
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................37
Literatura................................................................................................................................38
 UVOD

Zauspešnoposlovanjepreduzećaiuspešnoobavljanjerevizijeneophodnojepoznavatiosnovne
postavkeanalizefinansijskihizveštaja.
Suštinadefinisanjapojmaanalizefinansijskihizveštajanalaziseushvatanjudaanalizatrebadapodvrgne
posmatranju, ispitivanju,
oceniiformulisanjudijagnozeonihprocesakojisusedesiliukompanijiikojisekaotakvinalazesažetiiopr
edmećeniuokvirufinansijskihizveštaja. Finansijskaanalizapredstavljaiscrpno “istraživanje,
kvantificiranje, deskripcijuiocenufinansijskogstatusaiuspešnostiposlovanjapreduzeća.”
Izprethodnedefinicijeproizlazidasupredmetanalizefinansijskiizveštaji,
odnosnogodišnjiizveštajkompanije, kojisadržibilansstanja, bilansuspeha,
izveštajotokovimagotovine, izveštajopromenamanakapitalu, napomeneiizveštajrevizora.
Uzpomenute, obavezneelementegodišnjegizveštaja,
predmetanalizesuisvidrugisegmentigodišnjegizveštaja, kojinisuobavezni, kao
štosupismomenadžmentaupućenoakcionarimakompanijeidodatnediskusijeianalizemenadžme.
Poštodobroorganizovanoračunovodstvoobezbeđujesistematskuihronološkuevidencijuposlovnihtr
ansakcijaidrugihdogađaja,
toonoobezbeđujeizaokruženuslikuefekataposlovnihtransakcijauoblikugodišnjegizveštaja.
Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom i regulativom propisana obaveza za kompanije, a
samim tim i predmet analize. U ovom radu cu vam prikazati sredstva I izvore sredstava za
kompaniju Bayer AG za 2014. I 2015. godinu.
 1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

Bayer je nemačka multinacionalna, farmaceutkska i kompanija koja se bavi naučnim

istraživanjima. Njeno sedište je u Leverkuzenu. Bayerove primarne oblasti poslovanja uključuju
humanitarne I veterinarske farmaceutske proizvode, proizvode za zaštitu potrošača,
poljoprivredne hemikalije i biotehnološke proizvode. Prvi i najpoznatiji proizvod Bayera bio je
Aspirin. Bayer je takođe uveo Fenobarbital, Protonsil, prvi često korišćeni antibiotik i predmet
Nobelove nagrade iz 1939. godine u medicini, kao i pilule za kontracepciju Ciprofloxacin i
Drospirenone. 2014. godine Bayer je kupio MCD biznis sa brendovima kao sto su Claritin,
Coppertone i dr Sholl. Njegova kompanija BayerCropscience razvija genetski modifikovane
useve i pesticide.
Bayer je osnovan u Barmenu 1863. godine. Bio je deo IG Farben, najveće hemijske i
farmaceutske kompanije na svetu, od 1925. Do 1952. Godine, kada je postao nezavisna kompanij

1.1. Kadrovska struktura preduzeća Bayer

U politici zapošljavanja, Bayer stremi da privuče najbolje i najtalentovanije ljude širom

sveta, sa ciljem da zaposlene zadrži u kompaniji na duži vremenski period. Raznolikost olakšava
razumevanje transformacija na tržištu kao i promena u potrošačkim grupama, i omogućava nam
da pristupimo široj bazi talentovanih radnika. Naša opredeljenost za diverzitet pomaže nam da
iskoristimo sposobnost zaposlenih za inovaciju i rešavanje problema, uobičajeno povezanih sa
visokom kulturnom raznolikošću unutar kompanije. 1

1
https://www.bayer.com/
 1.2. MisijaivizijapreduzećaBayer

Bayerovanaučnadostignućarazvijenasuuciljupoboljšanjakvaliteta života.
InovacijekompanijeBayerstvorilesuosnovzaodrživoiprofitabilnoposlovanje,
inatimosnovamapružajuključ
zaočuvanjevodećepozicijenasvimtržištimanakojimajekompanijaprisutna.
Našiproizvodipomažudasesuočimosanajvećimizazovimadanašnjice, kao štosurastpopulacije,
starenjedruštvakaoipojačanapotrebadase, gdegodjetomoguće,
prirodniresursikoristenaefikasanIodrživnačin.
 Mogu se podvući dve bitne stvari:

 Širom sveta, Bayer radi na prevenciji, ublažavanju i lečenju bolesti.

 Kompanija Bayer pruža pomoć u nalaženju biljnih sirovina i visokokvalitetne hrane
za životinje.2

2. BILANS STANJA

Reč bilans potiče od latinske reči bilans libra (vaga sa dva tasa). Bilans je
formalni,vrednosno iskazan, dvostrani pregled, međusobno uravnoteženih brojčanih veličina
stanja i rezultata preduzeća. Računovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha.
Bilans stanja je trenutna slika finansijskog položaja neke kompanije na određeni dan.
Predstavlja dvostrani tabelarni prikaz gde leva strana sačinjava ukupnuaktivu a desna strana
ukupnu pasivu.On prikazuje veličinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja. Struktura
sredstava, aktiva, ukazuje na način na koji su sredstva uložena (investiciona aktivnost), dok
struktura izvora finansiranja, pasiva, ukazuje na efekte finansijske aktivnosti, odnosno
finansijsku strukturu (konstituciju) nekog preduzeća. U bilans stanja se takođe upisuje finansijski
rezultat dobijen u bilansu uspeha, I to dobitak na pasivnu stranu a gubitak na aktivnu.

2.1. Struktura aktive bilansa stanja

Aktivapreduzeća, kojazadovoljavaprethodnonabrojanekarakteristike,
sedaljeubilansustanjadelinasledeće:

1. stalna (fiksna, dugoročna) sredstva i

2
https://www.bayer.com/
2. obrtna (tekuća, kratkoročna) sredstva.

Razlika između stalnih i obrtnih sredstava je u ispunjavanju sledećih karakteristika:

- sredstvo ćebitirazvrstanokaokratkoročnoakoseočekujeda
ćesepotrošitiuredovnomtokuposlovnogciklusapreduzećailiuperiodudo 12
meseci, odnosnobićerazvrstanokaodugoročno, ako
ćesepotrošititekprotekomvišeposlovnihciklusa, odnosnouperiodudužemod 12
meseci,
- sredstvojekratkoročnoakoseprimarnodržizasvrhuprodajeurokudo 12 meseci,
akosedržiuciljuprodajeuperiodudužemod 12
mesecitrebagarazvrstatikaodugoročnosredstvoI
- sredstvojekratkoročnoakojeupitanjunovacilinovčaniekvivalenti
čijaupotrebanijeograničena.

Stalnailidugoročnasredstvasemogupodelitina :

- materijalna (nekretnine, postrojenja, oprema ),

- nematerijalna (naučno i tehničko znanje, dizajn, implementacija novih procesa
ili sistema, licence, intelektualna imovina, tržišno znanje i trgovačke marke) i
- dugoročni fi nansijski plasmani (zajmovi dati drugim preduzećima, ulaganja
zadržana do dospeća - obveznice drugih preduzeća i učešća u kapitalu).

Kratkoročna ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:

- zalihe (materijala, gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje, robe...),

- kupci i druga potraživanja,
- dati avansi,
 - ostala kratkoročna potraživanja,
- novac i novčani ekvivalenti (gotovina u blagajni, depoziti po viđenju,
gotovinski ekvivalenti-akcije, obveznice, komercijalni i blagajnički zapisi i sl.)3

2.2. Struktura passive bilansa stanja

Izvori sredstava preduzeća ili pasiva pokazuje poreklo imovine, odakle imovina u aktivi
preduzeća potiče. U bilansu stanja poreklo imovine može biti određeno kao:
- sopstveni kapital (čista imovina, kapital vlasnika) i
- pozajmljeni kapital preduzeća (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca).

Sopstvenikapitalseobračunskiutvrđujekaorazlikaizmeđuvrednostiukupneaktiveiukupnihob
avezatj. Sopstvenikapital = Aktiva - Obaveze.
Sopstvenikapitaljeposvimkarakteristikamaspecifičnaračunovodstvenakategorija.
Onnemadospećeipredstavljagarantnusupstancuzapoverioce,
isplatevlasnicimazaviseodvisinedobitkaidajepravonaupravljanjepreduzećem.
konvertovatiunovac. 4
Pozajmljenikapitalpreduzeća čineobavezepreduzećaprematrećimlicima.
Obavezesemogudefinisatikaosadašnjeobavezekojesuproizašleizprošlihekonomskihdogađajapredu
zećai čijepodmirenje (likvidacija) podrazumevaodlivresursapreduzeća
(najčešćeodlivnovcailinekogdrugogsredstvazapodmirenjeobaveze).
Obavezepreduzećasusveobavezedužnikakojepostojeusadašnjemvremenskomperiodu, tj.
nadansastavljanjabilansastanja. Obavezanastajekaorezultatnekeprošletransakcije,
odnosnoonajeposledicanekogpravnogugovornogodnosailizakonskogzahteva.
Tipičanslučajjepostojanjeobavezaizposlovanjavezanihzanabavkuopreme, materijala.
Uovomslučajupreduzećejeprimiloopremu , robuilimaterijalnatzv. robnikredit, aliplaćanjeistogjoš
uveknijeizvršeno. Robnikreditisupopravilubeskamatni.

3
Stančić, P. (2009). Finansijska analiza. Univerzitet u Kragujevcu.

4
Vukić, S. (1971). Finansijsko knjigovodstvo i završni račun. Beograd: Viša ekonomska škola.
Vraćanjerobnogkreditaizvršavaseisplatomnovcaunominalnomiznosunastaleobavezeiuugovoreno
mroku.
Nastajanjeobavezemožebitipraćenoiuplatomnovcanatekućiračunkaodeorealizacijekratkoročnogba
nkarskogkredita. Uovomslučaju,
preduzećejeprimilonovackaozajamiimaobavezudatajkreditvratiuunapredutvrđenomvremenskomp
erioduuzpripadajućukamatu (finansijskiilibankarskikredit).
Iznavedenihprimeraneospornoproizlazidajeobavezarezultatprethodnetransakcijeidajezalikvidacij
uobavezenužanodlivresursapreduzeća (plaćanjenovcem, prenosomdrugihsredstava,
pružanjemusluga, konverzijomobavezeusopstvenikapitalidr.).
Obaveze se mogu klasifikovati kao:

- dugoročne i
- kratkoročne.

Nekaobavezasemožerazvrstatikaokratkoročna, akosuzadovoljenesledećekarakteristike:

- obaveza ćesepodmiritiuredovnomtokuposlovnogciklusai
- obaveza ćesepodmiritiuperiodudo 12 mesecioddatumabilansastanja.

Sveostaleobavezekojenezadovoljavajuovekriterijumerazvrstavajusekaodugoročne.

Obaveze preduzeća se još mogu razvrstati i kao:

- dugovi (dugoročni, kratkoročni bankarski krediti, obaveze za obveznice i dr.) i
- tekuće obaveze (dobavljači, obaveze za kamate, obaveze za poreze itd.).

Osnovna karakteristika svih obaveza je da nose određen finansijski rizik za preduzeće i

da ono mora raspolagati imovinom koju predaje poveriocu da bi se razrešilo obaveze. Finansijski
rizik postoji i zato što preuzimanje obaveza značajno utiče na likvidnosti i solventnost.
Likvidnost je sposobnost preduzeća da na kratak rok izmiri dospele obaveze, dok je solventnost
sposobnost preduzeća da u dugom vremenskom roku podmiruje dospele obaveze. Ako je
preduzeće nesolventno poverioci mogu tražiti otvaranje stečaja preduzeća kako bi se podmirili iz
stečajne mase, tako da je na dugi rok posmatrano, preuzimanje obaveza povezano sa značajnim
stepenom fi nansijskog rizika. Nakon ovako minuciozne razrade sadržine bilansa stanja možemo
ovaj finansijski izveštaj prikazati pomoću modifikovane osnovne računovodstvene jednačine:

Aktiva = Obaveze + Kapital Stalna + Obrtna sredstva = Obaveze +

Kapital 5

2.3. Globalni bilans stanja preduzeća Bayer za 2014-2015. godinu

Globalni bilans stanja za 2014. i 2015. godinu kompanije Bayer

Dec. Dec.
 
31, 2014 31. 2015
€ €
Pozicije
million million
15.34
Goodwill 16.096
7
15.65
Ostala nematerijalna ulaganja 15.178
3
11.42
Nekretnine, postrojenja i oprema 12.375
8
Ulaganja (kapitalizacija) 223 246
Ostala finansijska sredstva 1.107 1.092
Ostala potrazivanja 447 430
Odloženi porezi 3.802 4.679
48.00
STALNA IMOVINA 50.096
7
     
Zalihe 8.478 20.302
Potraživanja po trgovinskim računima 9.097 9.933
Ostala finansijska sredstva 723 756
Ostala potraživanja 1.488 2.017
Potraživanja za povraćaj poreza na
588 509
dohodak
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.853 1.859
Finansijski plasmani – 197
22.22
OBRTNA IMOVINA 23.821
7
5
Stojiljković, M., Krstić, J. (2000). Finansijska analiza. Ekonomski fakultet Niš.
      
70.23
AKTIVA 73.917
4
   
Kapital kompanije Bayer 2.117 2.117
Kapitalne reserve kompanije Bayer 6.167 6.167
11.82
Ostale rezerve 15.981
2
20.10
Akcionarski kapital 24.265
6
Premije 112 1.180
20.21
KAPITAL 25.445
8
   
12.23
Rezervisanja 10.873
6
Ostale provizije 1.593 1740
18.48
Finansijske obaveze 16.513
4
Porez na dobit 423 475
Ostale obaveze 1.088 1.065
Odloženi porez 689 826
34.51
Dugoročne obaveze 31.492
3

Ostale provizije 4.530 5.045

Finansijske obaveze 3.376 3.421
Dobavljači 5.363 5.945
Porez na dobit 445 923
Ostale obaveze 1.789 1.646
15.50
Kratkoročne obaveze 16.980
3
 
70.23
PASIVA 73.917
4

3. HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA BILANSA

STANJA
 3.1.Vertikalna analiza bilansa stanja

Vertikalnaanalizafinansijskihizveštajailianalizastrukturefinansijskihizveštajajepoređenjeb
ilansnihpozicijanajčešćeubilansustanjaibilansuuspehaujednojgodini.
Analizastrukturefinansijskihizveštajapokazujekolikijeudeo (učešće)
svakebilansnepozicijeuukupnojaktivi, ukupnojpasiviiliuukupnomprihodu. Udeo (kolikojeučešće)
seprikazujeu %.
Norme (standardi)
zauspostavljanjezdravihodnosaustrukturiizvoraninansiranjapodrazumevajupravilakojaseodnosena
:

1. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

2. Odnos nominalnog (osnovnog) kapitala i rezervi
3. Odnos dugoročnog i kratkoročnog kapitala

Odnos sopstvenogi pozajmljenog kapitala u stručnoj literaturi je normiran. Postoje

različita shvatanja autora. Autor Bredt smatra da sostveni kapital treba da bude dva puta veći od
pozajmljenog, dok većina ostalih autora smatra da ovaj treba da bude jedan prema jedan.
Nikliš smatra da odnos nominalnog kapitala I rezervi treba da bude 1:1 jer se tako
obezbeđuje likvidnost, dok Garstner smatra da je za preduzeće najbolje da reserve budu što veće.
Odnos dugoročnog I kratkoročnog kapitala uslovljen je strukturom imovine koja se nalazi
u aktivi. U praksi se smatra da je odnos dugoročnog I kratkoročnog kapitala zdrav u slučaju kada
su dugoročno vezana sredstva finansirana iz dugoročnog kapitala I kratkoročno vezana sredstva
finansirana iz kratkoročnog kapitala.6

Dec. 31, Dec. 31.

 
2014 2015
€ €
Pozicije % %
million million
15.3 2 16.09 2
Goodwill
47 2% 6 2%
Ostala nematerijalna ulaganja 15.6 2 15.17 2
6
Stančić, P. (2009). Finansijska analiza. Univerzitet u Kragujevcu.
 53 2% 8 1%
11.4 1 12.37 1
Nekretnine, postrojenja i oprema
28 6% 5 7%
0 0
Ulaganja (kapitalizacija) 223 246
% %
1.10 2 1
Ostala finansijska sredstva 1.092
7 % %
1 1
Ostala potrazivanja 447 430
% %
3.80 5 6
Odloženi porezi 4.679
2 % %
48.0 6 50.09 6
STALNA IMOVINA
07 8% 6 8%
         
8.47 1 20.30 2
Zalihe
8 2% 2 7%
9.09 1 1
Potraživanja po trgovinskim računima 9.933
7 3% 3%
1 1
Ostala finansijska sredstva 723 756
% %
1.48 2 3
Ostala potraživanja 2.017
8 % %
Potraživanja za povraćaj poreza na 1 1
588 509
dohodak % %
1.85 3 3
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.859
3 % %
0
Finansijski plasmani –   197
%
22.2 3 23.82 3
OBRTNA IMOVINA
27 2% 1 2%
         
70.2 1 73.91 1
AKTIVA
34 00% 7 00%
       
2.11 3 3
Kapital kompanije Bayer 2.117
7 % %
6.16 9 8
Kapitalne reserve kompanije Bayer 6.167
7 % %
11.8 1 15.98 2
Ostale reserve
22 7% 1 2%
20.1 2 24.26 3
Akcionarski kapital
06 9% 5 3%
0 2
Premije 112 1.180
% %
20.2 2 25.44 3
KAPITAL
18 9% 5 4%
     
12.2 1 10.87 1
Rezervisanja
36 7% 3 5%
1.59 2 3
Ostale provizije 1.740
3 % 7%
 18.4 2 16.51 2
Finansijske obaveze
84 6% 3 2%
1 1
Porez na dobit 423 475
% %
1.08 2 1
Ostale obaveze 1.065
8 % %
1 1
Odloženi porez 689 826
% %
34.5 4 31.49 4
Dugoročne obaveze
13 9% 2 3%
4.53 6 7
Ostale provizije 5.045
0 % %
3.37 5 5
Finansijske obaveze 3.421
6 % %
5.36 8 8
Dobavljači 5.945
3 % %
1 1
Porez na dobit 445 923
% %
1.78 3 2
Ostale obaveze 1.646
9 % %
15.5 2 16.98 2
Kratkoročne obaveze
03 2% 0 3%
   
70.2 1 73.91 1
PASIVA
34 00% 7 00%

3.2. Horizontalna analiza bilansa stanja

Horizontalna analiza finansijskih izveštaja ili analiza dinamike finansijskih izveštaja je

poreĊenje bilansnih pozicija u finansijskim izveštajima najĉešće u Bilansu stanja i Bilansu
uspeha za dve godine (tekuću i prethodnu godinu) i tada se ova analiza naziva komparativna
(uporedna) analiza ili više godina i tada se ova analiza se naziva analizom razvoja - trenda
bilansnih pozicija. Promene u pojedinim bilansnim pozicijama izmeĊu tekućeg i prethodnog
obraĉunskog (izveštajnog) perioda se mogu prikazivati u: 1. apsolutnim iznosima, 2. relativnim
iznosima (%) i 3. indeksima (indeks = iznos vrednosti bilansne pozicije u tekućem periodu /iznos
vrednosti bilansne pozicije u prethodnom obraĉunskom periodu).7

D
ec.
  Dec. 31. 2015
31,
2014
Pozicije € € %

7
Stančić, P. (2009). Finansijska analiza. Univerzitet u Kragujevcu.
 millio
million
n
1 16.09 +
Goodwill
5.347 6 5%
1 15.17 -
Ostala nematerijalna ulaganja
5.653 8 3%
1 12.37 +
Nekretnine, postrojenja i oprema
1.428 5 8%
2 +
Ulaganja (kapitalizacija) 246
23 10%
1 -
Ostala finansijska sredstva 1.092
.107 1%
4 -
Ostala potrazivanja 430
47 4%
3 +
Odloženi porezi 4.679
.802 23%
4 50.09 +
STALNA IMOVINA
8.007 6 4%
       
8 20.30 +
Zalihe
.478 2 139%
9 +
Potraživanja po trgovinskim računima 9.933
.097 9%
7 +
Ostala finansijska sredstva 756
23 5%
1 +
Ostala potraživanja 2.017
.488 36%
Potraživanja za povraćaj poreza na 5 -
509
dohodak 88 13%
1 +
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.859
.853 0%
Finansijski plasmani – 197  
2 23.82 +
OBRTNA IMOVINA
2.227 1 7%
       
7 73.91 +
AKTIVA
0.234 7 5%
     
2
Kapital kompanije Bayer 2.117
.117  
6
Kapitalne reserve kompanije Bayer 6.167
.167  
1 15.98 +
Ostale rezerve
1.822 1 35%
2 24.26 +
Akcionarski kapital
0.106 5 21%

1 +
Premije 1.180
12 954%
2 25.44 +
KAPITAL
0.218 5 26%
    
1 10.87 -
Rezervisanja
2.236 3 11%
1 +
Ostale provizije 1.740
.593 9%
1 16.51 -
Finansijske obaveze
8.484 3 11%
4 +
Porez na dobit 475
23 12%
1 -
Ostale obaveze 1.065
.088 2%
6 +
Odloženi porez 826
89 20%
3 31.49 -
Dugoročne obaveze
4.513 2 9%
4 +
Ostale provizije 5.045
.530 11%
3 +
Finansijske obaveze 3.421
.376 1%
5 +
Dobavljači 5.945
.363 11%
4 +
Porez na dobit 923
45 107%
1 -
Ostale obaveze 1.646
.789 8%
1 16.98 +
Kratkoročne obaveze
5.503 0 10%
   
7 73.91 +
PASIVA
0.234 7 5%

4. FINANSIJSKA ANALIZA

4.1. Pojam i predmet finansijske analize

Finansijska analiza podrazumeva kvantificiranje, opis i ocenu finansijskog statusa,

odnosno položaja, preduzeća i uspešnosti poslovanja na bazi finansijskih izveštaja.
Analiza finansijskih izveštaja obuhvata detaljno posmatranje finansijskihpokazatelja koje
preduzeće ostvaruje tokom svog redovnog poslovanja. Finansijski izveštajipredstavljaju takvu
vrstu poslovnih izveštaja iz kojih preduzeće crpi osnovne indikatoreuspeha svojih poslovnih
procesa. Upravo iz tog razloga njihovo pažljivo kreiranje i kasnijaanaliza pomažu donosiocima
odluka da adekvatno planiraju i sprovode svoje poslovanje8.

Predmetfinansijskeanalizesusetfinansijskihizveštajauokvirugodišnjegzaključka:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Bilans tokova gotovine,
- Napomene uz finansijske izveštaje,
- Izveštaj o promenama na kapitalu.

Ovi finansijski izveštaji nisu alternativni, već komplementarni. To znači da su svi zajedno
neophodni za kompleksno sagledavanje i ocenu finansijskog položaja i zarađivačke sposobnosti
preduzeća. Inače, pojedinačno posmatrani svaki od njih pruža mogućnost za osvetljivanje
određenih aspekata finansijski izraćenih aktivnosti preduzeća. Tako na primer, bilans stanja,
statički gledano, izražava konkretne oblike ulaganja kapitala (u aktivi) I njegovo poreklo (u
pasivi), pto predstavlja finansijsku konstituciju preduzeća. Zato je on adekvatno sredstvo za
sagledavanje i ocenu finansijske situacije.
Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji prikazuje rashode i prihode jednog obračunskog
perioda, kao I finansijski rezultat dobijen njihovi sučeljavanjem. Budući da sadrži informacije o
visini I poreklu I visini rezultata, n je prikladno sredstvo za uvid u rentabilnost poslovanja,
odnosno prinosnu snagu preduzeća.
Da bi menadžer mogao da ima potpunu sliku o finansijskom poslovanju
preduzeća,potreban je jedan dokument koji čini neophodnu komponentu finansijskih izveštaja,
pored dvabazna izveštaja (bilansa stanja i bilansa uspeha). Reč je o cash flow izveštaju ili
izveštaju otoku gotovine.Bilans tokova gotovine daje uvid u sposobnost preduzeća da stvara
gotovinu i u likvidnost preduzeća na bazi priliva i odliva gotovine.Ovaj izveštaj treba da
predstavi gotovinske tokovetokom određenog perioda, klasifikovane prema operativnim,
investicionim i finansijskim
8
Dobromirov D., Radišić M.(2015) Finansiranje inovativnih preduzeća, FTN Izdavaštvo,
Novi Sad
aktivnostima.
Napomene uz finansijske izveštaje su opisni finansijski izveštaj pruža podatke o opštim I
specifičnim računovodstvenim politikama kao I dopunske podatke u preduzeću.
zveštaj o promenama na kapitalu je u funkciji utvrđivanja stepena sigurnosti uloženog
kapitala. Značajan je za vlasnike kapitala jer se na osnovu njega informišu o sigurnosti uloženog
kapitala i donose o tome odluku da zadrže kapital u preduzeće ili da ga sele u neku delatnost sa
većim profitom.9

4.2. Ciljevi finansijske analize

Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opšte i posebne. Može se reći da su opšti
ciljevi ispitivanje i ocena finansijske situacije i merenje rentabilnosti uloženog kapitala, kao i
pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima. Posebni ciljevi finansijske
analize, posmatrani sa aspekta internih korisnika, svode se na pružanje adekvatnih informacija
odgovarajućim organima preduzeća za potrebe analize, kontrole, planiranja i odlučivanja.
Na osnovu finansijske analize možemo da izdvojimo tri grupe pokazatelja koje dobijamo,
i to su zaduženost, profitabilnost i likvidnost.10

9
Bragg, S. M. (2007). Financial Analysis. Hoboken, New Jersey.
10
Stojiljković, M., Krstić, J. (2000). Finansijska analiza. Ekonomski fakultet Niš.
 5. FINANSIJSKI TROUGAO

5.1. Zaduženost

Ono za šta nam je primarno bilans stanja potreban jeste uvid u imovinu i izvore
finansiranja i na osnovu tih stavki možemo dobiti pokazatelje zaduženosti.

Bilans stanja kompanije Bayer u Srbiji za 2014. i 2015. godinu

Bayer

2014 2015 2014 2015

Keš 2.102 2.934 Dobavljači 604 1.306
Kupci 2.663 1.960 Ostale KO 899 986
Zalihe 4.687 5.841 STD 0 0
Ostala KS 565 986 Kratkoročne obaveze 1.504 2.292
Kratkoročna sredstva 10.018 11.721
LTD 0 0
Nekretnine, postrojenja i oprema 677 700 Ostale DO 293 330
Nematerijalna sredstva 235 213 Dugoročne obaveze 293 330
Dugoročni fin.plas. 0 0
Ostala DS 0 0 Obaveze 1.797 2.622
Dugoročna sredstva 912 913 Kapital 9.133 10.011

AKTIVA 10.929 12.634 PASIVA 10.929 12.634

Bilans uspeha kompanije Bayer u Srbiji za 2014. i 2015. Godinu

2014 2015
Prodaja 24.009 25.255
COGS -16.233 -17.814
Gross profit 7.776 7.441

OPEX -6.726 -5.902

EBITDA 1.050 1.540

Amortizacija -236 -217

Operativni profit 814 1.323

Neoperativne stavke 30 38
EBIT 844 1.361

Kamata -170 -102

Porez -192 -244
Profit 483 1.015

 Equity ratio
 net Debt / Equity
 net Debt / EBITDA
 EBITDA/kamata
 Zaduženost se na engleskom kaže „solvency“ ili solventnost. Kod računice racio
brojeva, zgodno je zapamtiti nekoliko osnovnih pravila:

 Debt podrazumeva samo finansijske obaveze (krediti, lizing, obveznice...). Često se

uzimaju i vanbilansne stavke (operativni lizing), a ponekad i korporativne garancije.

 net Debt podrazumeva da se od Debta oduzima keš. Net Debt onda može biti i
negativan.

 Kod net Debt / Equity obično se uzima Berzanska (tržišna) vrednost kapitala, što
može dosta da promeni racio broj. Ako firma nije na Berzi, onda se procenjuje
Berzanska vrednost.

 Net Debt / Equity je statičan (ziceraški), dok je net Debt / EBITDA dinamički
(razvojni).11

Equity ratio (Equity%) pokazuje strukturu pasive u Bilansu stanja. Što je viši Equity
ratio, kompanija je na sigurnijoj strani u smislu zaduženosti. Ovaj racio se u Srbiji zove stepen
kapitalizacije. Dobija se deljenjem kapitala sa pasivom.

< 20 %

20 - 40 %

> 40 %

Equlity ratio(2014) = 9133/10929 = 84 %

Equlity ratio(2014) = 10011/12634 = 79 %

11
Harvard business essentials (2002). Finance for Managers. USA.
 Na osnovu ovog pokazatelja vidimo da Bayer u skoro celokupno poslovanje finansira iz
sopstvenih izvora što ga stavlja u zelenoj zoni finansiranja.
Što se više kompanija finansira svojim parama tj. kapitalom, na sigurnijoj je strani.
Trgovci obično imaju niži iznos Equity racia, dok proizvodnja ima viši iznos. Prosečna vrednost
za Equity ratio u Nemačkoj je 30%. On daje opštu sliku o kapitalizaciji kompanije, odnosno o
zaduženosti kompanije
Net Debt/Equity (Neto dug podeljen sa kapitalom) se koristi za ocenu zaduženosti
kompanije. Kod ovog racia poredimo dva iznosa iz Bilansa stanja:

> 150%

 Neto duga (Debt-Keš) i 50 - 150%

 Kapitala
< 50%

Ovaj racio broj se zove i Gearing, odnosno stepen prenosa. On pokazuje da li se

kompanija više klacka sa svojim ili sa tuđim parama.
Pošto kompanija Bayer nema ni dugoročnih ni kratkoročnih kredita ne postoji potreba za
računanjem.
Net Debt/EBITDA (Neto finansijski dug podeljen sa EBITDA) se koristi za ocenu
zaduženosti kompanije:

>5
 Iz Bilansa stanja uzima se iznos neto duga.
2-5
 Iz Bilansa uspeha uzima se iznos EBITDA.
<2

Iznos koji se dobije govori za koliko godina kompanija može da vrati kredite. Normalno
je da netDebt/EBITDA bude oko 5 godina.
 Pošto kompanija Bayer nema ni dugoročnih ni kratkoročnih kredita ne postoji potreba za
njevim računanjem.12
EBITDA/kamata (EBITDA/Interest, pokriće kamata) je racio broj koji daje odgovor na
pitanje: Da li kompanija može da stvori operativnog keša barem da plati kamate. Kod ovog racio
broja se porede dve stavke iz Bilansa uspeha:

 EBITDA
>3
 Interest (kamata)
3-7

<7

EBITDA je približna mera koliko kompanija stvara operativnog keša, dok se Interest
odnosi na troškove kamata koje kompanija plaća za kredite.

EBITDA/kamate(2014) = 1050/170 = 6,2 puta

EBITDA/kamate(2014) = 1540/102 = 15,1 puta

Zarađivačka sposobnost Bayera u Srbiji u 2014. godini je 6.2 puta veća od obaveza koje
oni imaju za kamate što znači da nemaju problema u otplati kamata. U 2015. je 15, 1 puta što je
još bolja situacija.

5.2. Profitabilnost

- Bruto marža%
- EBITDA%
- Operativni profit%
- ROS (Return on Sales)%
12
https://www.investor.bayer.de/en/reports/bayer-ag-financial-statements/
 Svaki od ovih racio brojeva se iskazuje kao procenat od prodaje. Na primer, EBITDA
10% znači 10% od prodaje.Trgovci imaju niže marže, proizvođači više, a najveće marže imaju
visoko-profitabilne delatnosti (telekomunikacije, farmacija...).
Neke od uobičajnih vrednosti su:

Tr Proizv Visoko
govac odnja profitabilne
Bruto < 20- 50-80%
marža 20% 40%
EBITDA 5- 10- 20-40%
10% 15%
Profitna 1- 5-10% 10-30%
stopa 5%

Bruto marža%

EBITDA%

Operativni
profit%

EBIT%

ROS%

Profitabilnost

+++ rast %
ROI

Z L

Bruto marža% (Gross margin) je razlika između Prodaje i COGS. U praksi postoje dva
izraza koja označavaju Bruto maržu:
  Gross profit koji se izražava u EUR. U ovom slučaju gross profit je 10 EUR.
 Gross margina koja se izražava u procentima od prodaje. U ovom slučaju gross margina
je 20%.
Neke kompanije vole da koriste i izraz RUC Razlika u ceni. Razlika u ceni se računa na
nabavnu vrednost robe, odnosno na COGS.
RUC može da bude od 0% do neograničenog iznosa (100%, 200%, 500%) dok Gross
margina može biti maksimalno do 99,9%. Gross margina se prikazuje u Bilansu uspeha koji se
radi po metodi Cost Of Sales. Da bi dobili gross marginu, potrebno je da se prvo izračuna COGS
(Cost Of Goods Sold) ili cena koštanja.
Kompanije se trude da imaju što višu Gross marginu. Trgovci obično imaju niže Gross
margine do 20%. Proizvodnja ima snažnije Gross margine od 20% do 40%. Izuetno profitabilne
kompanije imaju gross margine koje su 50% i više.
Kompanije koje rade u FMCG sektoru (hrana, piće, cigarete, kozmetika...) se trude da
održavaju visoku Gross marginu kako bi mogli da ispod Gross margine finansiraju visoke
troškove brenda, distribucije, logistike, prodaje, marketinga. Ove kompanije se trude da izgrade
snažan brend da bi mogli da naplaćuju premium cenu. Ako izgrade snažan brend i imaju visoku
Gross marginu, onda mogu da finansiraju tzv. trgovački marketing. Mnoge kompanije iz ovog
sektora imaju visoke Gross margine koje su i po 50 – 60% u odnosu na prodaju. Takođe, vrlo
često ove kompanije imaju svoje posebne vrste Bilansa uspeha gde se vidi doprinos svakog
brenda.13

Gross profit/Prodaja(2014) = 7776/24009 = 32%

Gross profit/Prodaja(2015) = 7441/25255 = 30%

Prema ovom pokazatelju Bayer ima odličnu profitabilnost.

EBITDA% pokazuje učešće EBITDA u ukupnoj prodaji.

< 7%
13
Bragg, S. M. (2007). Financial Analysis. Hoboken, New Jersey.
7 - 15%

> 15%
 EBITDA/Prodaja(2014) = 1050/24009 = 4,4%
EBITDA/Prodaja(2015) = 1540/25255 = 6,1%

S obzirom da se kompanija Bayer u Srbiji bavi distribucijom lekova imamo nešto niži
EBITDA %.
Operativni profit % je rezultat koji je firma ostvarila u skladu sa svojim ciljevima, to
jest pre odbitka kamata i poreza na dobit.

Ispod operativnog profita nalaze se neoperativne stavke. Neoperativne stavke mogu biti:

 Finansijske (finansijski prihod, dividenda, kamata, kursne razlike...)

 Investicione (gubitak ili dobitak na prodaji osnovnog sredstva, prekid poslovanja...)
Izuzetno je važno razdvojiti operativno poslovanje od neoperativnog (aktivnosti koje nisu
vezane za normalno poslovanje). Na primer, otpis potraživanja od kupaca ili otpis zaliha spada u
operativno poslovanje i on ide u gornji deo Bilansa uspeha. Kursne razlike su neoperativne
aktivnosti i one idu u donji deo Bilansa uspeha.

U praksi operativni profit ima nekoliko različitih izraza:

 Poslovna dobit (profit)

 Operativna dobit (profit)
 PFO Profit From Operations
 Ukoliko nemamo neoperativnih stavki u Bilansu stanja Operativni profit% biće jednak
EBIT%.

Operativni profit/Prodaja(2014) = 814/24009 = 3.4%

Operativni profit/Prodaja(2015) = 1323/25255 = 5.2%

Return On Sales (ROS%) ili profitna stopa računa se kao udeo profita u prodaji i
pokazuje koliko je „zarađeno“ po svakoj prodatoj jedinici u novcu. Profitna stopa se izražava u
procentima i dosta zavisi od delatnosti:

 Trgovinske kompanije imaju nisku profitnu stopu, obično do 5%.

 Proizvodne kompanije imaju srednju profitnu stopu, obično od 5% do 15%
 Visoko profitabilne kompanije obično imaju profitnu stopu koja je viša od 15%14

profit
trgovina (2-5%)
ROS (profitna stopa) = -------------------------
proizvodnja (5-10%)
prodaja
visoko (>10%)

Neto profit/Prodaja(2014) = 483/24009 = 2%

Neto profit/Prodaja(2015) = 1015/25255 = 4%

5.3. Likvidnost

Likvidnost je sposobnost kompanije da na vreme ispunjava sve kratkoročne obaveze.

Racio brojevi pomoću kojih ocenjujemo likvidnost kompanije su:

 DSO (Days Sales Out) – period naplate potraživanja od kupaca

14
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/1.11.pdf
  DIO (Days Inventories Out) – period zadržavanja zaliha
 DPO (Days Payables Out) – period plaćanja dobavljačima
 DWC (Days Working Capital) – period zadržavanja keša
 EBITDA/Kratkoročne obaveze

Racio brojevi za likvidnost su vezani oko dve ključne stvari:

 EBITDA, kao mera operativnog stvaranja keša, odnosno

 Kupci, Zalihe, Dobavljači tj. neto obrtnih sredstava (Net Working Capital).

Kod računice ovih racio brojeva primenjuje se pravilo prosečne vrednosti.

P

+++ rast%
ROI

Z Likvidnost

DSO

DIO

DPO

DWC
DSO (Days Sales Out) pokazuje za koje vreme kompanija naplaćuje od kupaca. Izražava
se u danima i treba da je što niži. EBITDA/K.O

Ø Kupci > 60
DSO= x 365
COGS 30-60

< 30
S
ales
 DSO može dosta da varira po delatnostima.
B2C tj. maloprodaja ima brzu naplatu, odnosno oni naplaćuju odmah od krajnjih
potrošača. DSO skoro i da ne postoji i nema rizika od nenaplaćivanja. Primeri maloprodaje:
apoteke, kafići, hoteli, prodavnice, restorani...
Na drugoj strani se nalaze kompanije koje rade sa državom i koje imaju vrlo sporu
naplatu. DSO je visok kod ovih kompanija i često se dešava da bude i preko 300 dana. Priomeri:
putari, farmaceuti, izgradnja škola, nabavka opreme za ministarstva...
B2B (prodaja pravnim licima) je negde u sredini po brzini naplate. Obično je DSO od 30
do 60 dana i on najviše zavisi od uslova u toj delatnosti (broj konkurenata, veličina konkurencije,
intenzitet borbe...)
Kompanije koje imaju velike KA (Key Account), obično imaju sporiju naplatu. KA su
veliki kupci koji imaju jaku pregovaračku moć i obično je naplata od njih sporija. Sa druge
strane, i kod velikih KA naplata može biti brza. Ukoliko kompanija ima bolju pregovaračku
poziciju ili jaču konkurentnu sposobnost, DSO će biti niži.15

DSO = Kupci/Prodaja*365= 2663/24009*365= 40 dana

DSO = Kupci/Prodaja*365= 1960/25255*365= 28 dana

Kompanija Bayer u Srbiji nema problema sa naplatom i u proseku na svakih 40 u 2014,

odnosno 28 dana u 2015. godini naplaćuje svoja potraživanja od kupaca.

DIO (Days Inventories Out) pokazuje koliko se dana zalihe zadržavaju u kompaniji.

> 45
Ø Zalihe
DIO= x 365 30 - 45
COGS < 30
15
Harvard business essentials (2002). Finance for Managers. USA.
 Postoje četiri vrste zaliha:
 Sirovine
 Poluproizvodi
 Gotovi proizvodi
 Roba

Kod korišćenja zvaničnih bilansa često postoji problem šta da se stavi u imenilac,
odnosno u donji deo formule.
 Kod trgovinske kompanije u imenilac ide COGS
 Kod proizvodne kompanije možemo da stavimo COGS ako je kompanija napravila
Bilans uspeha po metodi Cost Of Sales.
 Ako je kompanija napravila Bilans uspeha po metodi Cost Summary, ne možemo da
dobijemo tačan DIO, već samo približan.
 Kod uslužne kompanije ne možemo da izračunamo DIO, već samo da približno
procenimo. Doduše uslužne kompanije obično imaju male zalihe.

DIO = Zalihe/COGS*365= 4687/16233*365= 105 dana

DIO = Zalihe/COGS *365= 5841/17814*365= 120 dana

Zalihe se u proseku obrnu na svakih 105 dna u 2014., odnosno na 120 dna u 2015. godini
što predstavlja sporiji obrt u odnosu na referentne vrednosti.

DPO (Days Payables Out) pokazuje posle koliko dana se plaća dobavljačima. DPO se
izražava u danima i treba da bude što viši, tj. da kompanija što kasnije plati dobavljačima. Sa
druge strane, ako kompanija pretera sa kašnjenjem u plaćanju, postoji opasnost da dobavljači
prestanu da isporučuju robu.
 Ø Dobavljači
DPO= x 365
COGS

DPO se može računati na dva načina:

 Korišćenjem zvaničnih bilansa

 Korišćenjem internih knjigovodstvenih podataka

Kod korišćenja zvaničnih bilansa često postoji problem šta da se stavi u imenilac,
odnosno u donji deo formule:

 Kod trgovinske kompanije u imenilac ide COGS

 Kod proizvodne kompanije u imenilac stavljamo troškove vezane za dobaljvaće.
 Ako je kompanija napravila Bilans uspeha po metodi Cost of Sales, ne možemo da
dobijemo tačan, već samo približan DPO
 Kod uslužne kompanije računamo kao i kod proizvodnje.

DPO je uglavnom od 30 do 60 dana. Pojedine kompanije koriste svoju izrazito jako

pregovaračku poziciju i onda plaćaju robu na odloženo od 60 do 120 dana.
Kompanije nekada smanjuju DPO tako što plaćaju fakture pre roka dospeća ili avansno
da bi:
 Dobile dodatni rabat
 Imale bolji tretman kod dobavljača

DPO = Dobavljači/COGS*365= 604/16233*365= 14 dana

DPO = Dobavljači/COGS *365= 1306/17814*365= 27 dana
 Kompanija Bayer u Srbiji ima kraće rokove plaćanja što je prouzrokovano bržom
naplatom od centrale.16

DWC (Days Working Capital) pokazuje koliko kompanija vezuje obrtna sredstva.
Izražava se u danima i treba da bude što niži, a poželjno bi bilo da bude negativan.

> 60

30-60

< 30

DWC = DSO + DIO – DPO

DWC = 40+105-14 = 132 dna

DWC = 28+120-27 = 121 dana

Kompanija Bayer u Srbiji ima u proseku vezana sredstva u 2014. godini 132 dana, 121
dan u 2015. godini, što je prouzrokovano sporim obrtom zaliha.

EBITDA/K.O. nam govori da li kompanija stvara dovoljno operativnog keša da isplati

kratkoročne obaveze.

< 25 %
EBITDA
25 - 50 %
Ø Kratkoročne
16
obaveze > 50 %
https://www.investor.bayer.de/en/reports/bayer-ag-financial-statements/
 EBITDA/Kratkoročneobaveze = 1050/1504 = 70%
EBITDA/Kratkoročneobaveze = 1540/2292 = 67%

KompanijaBayeruSrbiji 70% svojihkratkoročnihobavezapokrivazaradomu 2014.

godinidokdosličnihvrednostidolazimou 2015. godini. Samim tim vidimo da ova kompanija nema
probleme sa izmirivanjem kratkoročnih obaveza.

6. ROE I ROCE finansijski pokazatelji

6.1. ROE

Gazdajeuložiopareukompanijuigazdaočekuje “povraćaj”. Povraćaj se često zove ROI-

Return On Investment (povraćaj na investiciju). ROI se izražava u procentima na godišnjem
nivou i on je kralj (“la ROI”) svih racio brojeva.

Postoje različiti načini izražavanja ROI :

 ROE
 ROCE
 RONA
 ROACA
 ROA
 ROTA
 ROC
  ROIC
 CFROI
Profit
 … ROE =
Kapital

Svi oni mogu da se svedu na jednu formulu:

Ključno pitanje je šta je brojilac (“profit”)a šta imenilac (“investicija”).

Najjednostavni oblik je ROE (Return on Equity).

ROE(2014) = 483/9133 = 5.3%

ROE(2015) = 1015/10011 = 10.1%

KompanijaBayeruSrbijiostvarujeu 2014. godiniprinosnavlasničkikapital 5.3%, doku

2015. godiniROEje 10.1%.
Capital Employed obuhvata : osnovna sredstva + kupci + zalihe – dobavljači.
"Profit"
ROI =
"Investicija"
Normalne vrednosti za ROI su od 10%. do 15%.

Kada se radi o projektu (CAPEX, business case) onda se koristi IRR (Internal Rate of
Return). IRR ima istu logiku kao i ROI, tj. koliko ste dobri u % na godišnjem nivou.

ROCE(2014) = 814/7323 = 11.1%

ROCE(2015) = 1323/7408 = 17.9%
 Kompanija Bayer u Srbiji ostvaruje u 2014. Godini zaradu od 11.1% na ukupno
angažovana sredstva što predstavlja dobar prinos, u 2015. Situacija je još bolja jer je prinos na
angažovana sredstva 17,9%.17

17
http://www.annualreport2015.bayer.com/
 ZAKLJUČAK

Finansijskaanalizasebavianalizomfinansijskogstanjapreduzećaimogućnostimapromenau
željenompravcu. Znatandeoanalizevršisestavljanjemuodnosvrednostibilansastanjaiuspeha.
Zaobavljanjesloženijihfunkcijakoristesesloženijematematičkemetode.Finansijskaanalizapredsta
vljanačinsakupljanjaikorišćenjainformacijafinansijskogkarakterasciljemdaseocenitekućefinansijs
kostanje, mogućitemporazvoja, prognoziraperspektivnofinansijskostanje,
otkrijudostupniizvorisredstavaimogućnostnjihovemobilizacije,
prognozirapoložajpreduzećanatržištukapitalaidr.
AnaliziralismopreduzećeBayerkojejenemačkamultinacionalna,
farmaceutskakompanijaibavisenaučnimistraživanjima.
BayeroveprimarneoblastiposlovanjauključujuhumanitarneIveterinarskefarmaceutskeproizvode,
proizvodezazaštitupotrošača, poljoprivrednehemikalijeibiotehnološkeproizvode.
Analizafinansijskihizveštajasvodisenaupoređivanjeodređenihbilansnihpozicijaiizračunava
njekoeficijenata. Koeficijentiocenjujurazličitedimenzijeposlovanja: profitabilnost, likvidnost,
finansijskustabilnost, investicionemogućnostipreduzećaisl.
Ukolikoseuporedesaistimpokazateljimaizprethodnihgodinamožeseizvestizaključakorazvojnomtre
ndupreduzeća. Sličnotome, akoseuporedesakoeficijentimadrugihpreduzeća,
možesesagledatipoložajpreduzećauodnosunakonkurenciju.
Pouzdanostzaključivanjanaosnovukoeficijenatazavisiodpouzdanostipodatakanaosnovukojihsuizra
čunati. Stogajerevizijafinansijskihizveštajapreduslovvaljaneanalize.
Izračunatekoeficijentepotrebnojepravilnoprotumačiti. Potrebnojeznatinesamo
štakoeficijentiznače, već štaznačenjihovepromeneikojisustandardnikoeficijenti.
 Literatura

1. Bragg, S. M. (2007) Financial Analysis. Hoboken, New Jersey.

2. Knežević, G. (2008) Analiza finansijskih izveštaja. Univerzitet Singidunum, Beograd.

3. Stančić, P. (2009) Finansijska analiza. Univerzitet u Kragujevcu.

4. Dobromirov D., Radišić M. (2015)Finansiranje inovativnih preduzeća, FTN Izdavaštvo, Novi

Sad,

5. Stojiljković, M., Krstić, J. (2000) Finansijska analiza. Ekonomski fakultet Niš.

6. Vukić, S. (1971)Finansijsko knjigovodstvo i završni račun. Beograd: Viša ekonomska škola.

7. Harvard business essentials (2002) Finance for Managers. USA.

Literatura sa interneta:

http://www.annualreport2015.bayer.com/
https://www.bayer.com/
https://www.investor.bayer.de/en/reports/bayer-ag-financial-statements/
http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat16202.pdf
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/1.11.pdf