Meunarodno privatno

pravo
Napomena: Ova prezentacija slui samo radi lakeg praenja predavanja i kao podsetnik kod
spremanja ispita iz udbenika
Element inostranosti
Graanskopravni odnosi
Sukob zakona
Sukoba nadlenosti
Meunarodna trovaka arbitraa
Prava stranaca

Element inostranosti
Graanskopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Primena tueg (stranog) prava,
priznanje strane odluke
Zakon o reavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja (Zakon o
meunarodnom privatnom pravu)
Element inostranosti u subjektu,
objektu i pravima i obavezama
Element inostranosti
Relevantan element inostranosti
Naini regulisanja: direktan
(meunarodni propisi univerzalna
pravla i unutranji izvori); indirektan
kolizone norme upuivanje na
merodavno pravo
Pojam i predmet Meunarodnog
privatnog prava
Predmet MPP pravni odnosi koji su
regulisani normama MPP sukob zakona,
sukob jurisdikcija, prava stranaca
Pojam - deo unutranjeg prava, pravila
nisu meunarodna
Naziv nije meunarodno, pokuaji za
drugi naziv Konfliktsrecht, Kollisionrecht,
Grenzecht, Aussenprivatrecht, Conflict of
Laws
Izvori MPP
Unutranji izvori Zakon o MPP
Meunarodni izvori multilateralni i
bilateralni ugovori
Haka konferencija za meunarodno
privatno pravo niz Konvencija K. o
graanskom sudskom postupku, K.o
ukidanju potrebe legalizacije stranih
javnih isprava, K.o merodavnom pravu
koje se primenuje na drumske
saobraajne nezgode, itd.
Pan-amerika Unija 1889.
Izvori MPP
Savet Evrope Evr.konv.o obavetenjima
o stranom pravu, i dr.
EU Briselska konv.o sudskoj nadlenosti
i priznanju i izvrenju odluka u
graanskim i trgovakim stvarima, Rimska
konv.o merodavnom pravu za ugovorne
obaveze i dr., Regulative, Direktive.
Kod nas osim ZMPP, Zakon o pomorskoj
i unutranjoj plovidbi, Zakon o menici,
zakon o eku, izvori koji sadre norme za
prava stranaca
Hijerarhija izvora MPP
Lex specialis derogat legi generali
Prednost u primeni imaju bilateralni
ugovori u odnosu na multilateralne
ugovore i unutranje izvore, a
multilateralni ugovori u odnosu na
unutranje izvore
Pravne praznine se popunjavaju
naelima zakona, naelima pravnog
poretka i naelima MPP

Sistematika MPP
I) Opti deo o sukobu zakonu
II)Istorijski deo o MPP
III)Posebni deo sukoba zakona
odreivanje merodavnog prava
IV)Meunarodno procesno pravo
me.nadlenost, pojedina pravila za
parnini postupak sa elementom
inostranosti i priznanje i izvrenje stranih
sudskih odluka
V)Meunarodna trgovaka arbitraa
VI) Prava stranaca
Koliziona norma
Pravno pravilo za odreivanje merodavnog
prava za reavanje graanskopravnog
odnosa sa elementom inostranosti
Sastoji se iz pravne kategorije (opis
injenica, ono na ta se odnosi norma) i
take vezivanja (injenice u
graanskopravnom odnosu)
Pojedine take vezivanja: lex fori, lex
nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex
loci contractus, lex loci solutionis, lex loci
actus, lex loci delicti commissi, i dr.
Koliziona norma
Vrste taaka vezivanja: 1) neposredno
vezujue (zakon) i okvirne (sud, najblia
veza) 2) proste i sloene (alternativne,
supsudijarne) 3)stalne (koje se ne mogu
menjati) i promenljive (koje se mogu
menjati)
Vrste kolizionih normi: 1) jednostrane i
viestrane i 2) samostalne i nesamostalne
Pravna priroda kod nas su imperativne,
obavezna primena, u anglosaks.pravu nisu
zavisi primena od stranaka
Kvalifikacija
Podvoenje injenica pod pravne
pojmove, vrsta tumaenja
Kvalifikacija pravne kategorije
utvrivanje pravog smisla kategorije koja
se nalazi u kolizionoj normi (kn) dilema
koju emo od 2 ili vie kn primeniti
Kvalifikacija take vezivanja znamo koja
kn se primenjuje, ali ne znamo kuda vodi,
ka kom pravu. Mesto zakljuenja ugovora,
mesto delikta itd. Ona se vri uvek iza
kvalifikacije pravne kategorije.
Kvalifikacija
Naini reavanja: 1) po lex fori po pravu
drave gde se sudi, gde se pitanje
postavlja, najlake razumevanje 2) po lex
causae - po pravu merodavnom za odnos
koji se raspravlja, tekoe, stepenasta
kvalifikacija, prvo po lex fori, onda po lex
causae 3)pomou autonomnih pojmova
Kod nas l.9 ZMPP prihvaena
stepenasta kvalifikacija
Korekcije kolizionih normi
(odstupanje od primene kol.normi)
Sitaucije kada se primenjuje druga
kn ili drugo merodavno pravo zbog
zatite MPP
Izigravanje zakona
Javni poredak zatita
Uzvraanje i upuivanje (renvoi)
Izigravanje zakona
Ako se vetakim stvaranjem ili
promenom injenica, koja je taka
vezivanja neke kn, postie primena nekog
drugog prava a ne onog koje bi bilo
merodavno u redovnim okolnostim, radi
se o izigravanju zakona (fraus legis)
Kod statusnih, porodinih, naslednih
odnosa
Napoznatiji sluaj Gretna Grin
Izigravanje zakona
Elementi fraus legis: 1)vetako stvaranje
ili promena take vezivanja 2) namera
izigravanja zakona 3) izbegavanje
domaih imperativnih normi.
Oblici fraus legis: izbegavanje primene
domaeg imp.prava pred domaim
organima i izbegavanje domaih normi
pred stranim organima (sankcija kod
priznanja strane odluke)
Kod nas lan 5. ZMPP (primenie se
pravo koje bi bilo merodavno u redovnim
okolnostima)
Javni poredak
Efekti primene kn, norme koje su protivne
domaem pravu
Javni poredak osnovne norme domaeg prava
koje se, u svakom sluaju, moraju zatititi.
Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane
odluke
Dva pristupa kod utvrivanja javnog poretka: a)
opta klauzula, opti nain za definisanje b)
enumeracija normi koje obuhvataju javni
poredak. Ua kategorija od imperativnih normi.
Vaan meritoran efekat da li vrea javni
poredak

Javni poredak
Posledice primene javnog poretka
neprimena stranog prava, primena prava
lex fori i nepriznanje strane odluke
Kod nas tri odredbe ZMPP: l.4.
otklanjanje stranog prava; l.91.
nepriznavanje strane sudske odluke;
l.99. nepriznavanje strane arbitrane
odluke
Dejstvo samo kod l.4
Uzvraanje i upuivanje (renvoi)
Sluaj Forgo
Uzvraanje na pravo domae zemlje (polazne ) ili
upuivanje na pravo tree zemlje
Primena celokupnog, a ne samo materijalnog
prava (znai primena i kolizionog prava)
Pretpostavke: 1) naelno-teorijska: da je
prihvaena koncepcija po kojoj kn upuuju na
jedno pravo u celini; 2) razliitost kn obe drave
3) injenino stanje sklop.
Strano pravo treba primeniti onako kako se
primenjuje u stranoj dravi
Uzvraanje i upuivanje (renvoi)
Nain primene: 1) teorija stranog suda
anglosaksonski sistem 2) renvoi u jednom
koraku (single renvoi) - na sistem
primena materijalnih normi one drave na
koju su ukazale kn stranog prava na koje
su prvo uputile kn foruma (gde se pitanje
postavilo).
Kod nas l.6. prihvaen renvoi, nije
ogranieno na odreene odnose, ali se
posebno mora iskljuiti.
Uzvraanje i upuivanje (renvoi)
Dva ogranienja: 1) primenjuje se samo
po odredbama Zakona o MPP ili po drugim
zakonima 2) nelogina primena kod
autonomije volje, kao ni kod utvrivanja
najblie veze
Nain primene kod nas: 1) renvoi u
jednom koraku 2) prihvata se i primenjuje
dom.pravo ako doe do uzvraanja. Nema
odredbe o upuivanju na pravo tree
zemlje
Saznanje i primena stranog prava
Strano materijalno pravo, a ne procesno
U kontinentalnom sistemu strano pravo se
shvata kao prava i sud mora da ga sazna
ex officio, a u anglosaks. kao injenica i
dokazuju ga stranke u postupku
Retka primena stranog prava u praksi,
zbog nespremnosti sudova i tekog
utvrivanja sadrine stranog prava
Sud se moe obratiti strankama, dravnim
organima, naunim ustanovama.
Evropska konvencija o obavetenjima o
stranom pravu
Saznanje i primena stranog prava
Kod nas sud po slubenoj dunosti
saznaje strano pravo
lan 13. ZMPP. Obavetenje od
Ministarstva pravde, koje nije obavezujue
Javna isprava o sadrini stranog prava:
autetinost, istinitost, osnovanost, a to su
oborive pretpostavke.
Ako je nemogue saznati strano pravo,
onda primena prava po lex fori
Na sudu je teret dokazivanja stranog
prava
Reciprocitet i retorzija
Ravnopravna saradnja, a retorzija naputanje
saradnje
Odreivanje i primena merodavnog prava ne
treba traiti potpunu simetrinost. Kod nas se u
ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprociteta
Sukob jurisdikcija pretpostavka kod priznanja i
izvrenja stranih odluka
Prava stranaca neka prava se uslovljavaju.
Relativno rezervisana prava stranaca su
uslovljena reciprocitetom.
Reciprocitet je nedeljiv, ako su u pitanju sloene
drave (federativne i sl.).
Reciprocitet i retorzija
Oblici reciprociteta po nainu nastanka i
po sadrini
Po nainu nastanka: diplomatski,
zakonski, faktiki. Najbitniji diplomatski,
pa faktiki. Zakonski je rei.
Po sadrini: formalni (kod prava stranaca
nacionalni tretman, izjednaenje
domaih i stranih) i materijalni (prava
koja na dravljanin ima u stranevoj
dravi, i stranac ima u naoj)

Vremenski faktor u MPP (mobilni
sukob zakona)
Granice vaenja pravnih normi: prostorne,
personalne, vremenske.
Odnos starog i novog zakona (intertemporalni
sukob zakona).
1) ako se promene kn 2) ako se promene norme
prava na koje je ukazala kn 3) ako se promene
odredbe koje predstavljaju javni poredak
Treba razlikovati od izigravanja zakona
Nain reavanja: 1) teorija steenih prava 2)
posebna pravila za svaki sluaj ili vremensko
fiksiranje kn za odreeni momenta u vremenu

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i
pravnih lica sa elementom inostranosti
Dravljanstvo javna veza
odreenog lica sa dravom
Ius sanguinis i ius soli sticanje
dravljanstva
Taka vezivanja lex nationalis
Apatridi prebivalite, boravite
Bipatridi efektivno dravljanstvo,
stvarna veza


Pravna i poslovna sposobnost fizikih i
pravnih lica sa elementom inostranosti
Prebivalite faktiki i voljni element
Boravite faktiki element
Redovno boravite boravak na odreenoj
teritoriji, konstantan, ali ne i neprekidan
Imigracione i emigracione zemlje
l.14 ZMPP lex nationalis za fizika lica;
poslovna sposobnost lex nationali, a lex loci
actus ako je nesposoban po lex nationalis
Apatridi lex domicilii, boravite, lex fori
Proglaenje nestalog lica umrlim dravljanstvo
u vreme nestanka (l.16 ZMPP)
Pravna i poslovna sposobnost fizikih i
pravnih lica sa elementom inostranosti
Pravna lica sistem inkorporacije
(osnivanja) i sistem stvarnog sedita
Merila za pripadnost: 1) dravljanstvo
lanova UO; 2) registracija pravnog lica
(mogue su i fiktivne registracije); 3)
stvarno sedite pravnog lica (sedite
glavnog organa); 4) centar realne
eksploatacije (aktivnost pravnog lica; 5)
kontrola vanredne prilike.
Pravna i poslovna sposobnost fizikih i
pravnih lica sa elementom inostranosti
Pravna lica nae pravo: lan 17. ZMPP
pravo po kojem je pravno lice osnovano i
stvarno sedite
Ako ima stvarno sedite u zemlji po ijem
je pravu osnovano onda pravo te zemlje
Ako ima stvarno sedite van zemlje
osnivanja onda e imati dravnu
pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu
smatra da ima
Meunarodno porodino pravo
zakljuenje braka
Lex nationalis branih drugova
Ako su razliita dravljanstva onda
kumulacija distributivna svaki b.drug
ispunjava uslove po svom pravu
Kod nas lan 32.ZMPP lex nationalis i
dopuna po lex fori brane smetnje: raniji
brak (dvobranost), nesposobnost za
rasuivanje i krvno srodstvo
Meunarodno porodino pravo
forma braka
Crkvena i graanska forma; punomonik, i
sl.
Lex loci celebrationis pravo mesta
sveanosti lan 33.
Priznaje se brak zakljuen u inostranstvu
ako ispunjava formu po pravu te zemlje
Zabrana fraus legis i prigovor javnog
poretka
Priznanje na osnovu izvoda iz matinih
knjiga
Meunarodno porodino pravo
diplomatsko konzularni brakovi
Domai brakovi zakljueni u naim DK
predstavnitvima
Uslovi: 1) DK predstavnitvo mora biti
ovlaeno od MIP; 2) da se drava prijema
ne protivi tome; 3) domai dravljani
mogu zakljuivati takve brakove; 4) moe
idomai dravljanin sa dravljaninom tree
drave (NE drave prijema) ako je
zakljuen bilateralni ugovor
Meunarodno porodino pravo
nevanost braka
Primenjuje se pravo koje je u vreme
zakljuenja braka bilo merodavno za
materijalne uslove ili formu (zavisno za
ta se vezuje uzrok nevanosti)
Po tom pravu odreuje se i krug lica koji
mogu pokrenuti postupak
Sve po lex causae
lan 34. pravo po l.32.
Reavanje vremenskog sukoba zakona za
nevanost braka po pravu merodavnom
u vreme zakljuenja braka
Meunarodno porodino pravo
razvod braka
ZMPP lan 35.: 1) pravo drave iji su dravljani
brani drugovi u vreme podnoenja tube ili
zahteva 2) kumulacija tekoe 3) ako jedan od
branih drugova ima prebivalite u domaoj
zemlji u vreme podnoenja tube ili zahteva
domae pravo 4) ako jedan od branih drugova
ima dravljanstvo domae zemlje, iako u njoj
nema prebivalite, onda domae pravo
Supsidijerne take vezivanja
Vreme podnoenja tube ili zahteva zbog
promenljivosti dravljanstva ili domicila
Meunarodno porodino pravo
dejstva braka
Zakonska (imovinska i lina) i ugovorna
Tekoa primene kumulacije razliitih
dravljanstva zbog imovinskih efekata
Naa zemlja lanovi 37, 38 i 39 ZMPP
Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka
braka
Zakonska dejstva braka: 1) zajedniki lex
nationalis 2) prebivalite 3) poslednje
zajedniko prebivalite 4) lex fori
Supsidijerne take vezivanja
Meunarodno porodino pravo
dejstva braka
Ugovorna dejstva autonomija volje
branih drugova izraena kroz izbor
merodavnog prava u ugovoru, ako to
dozvoljava merodavno pravo po taki
vezivanja predvienoj za zakonska dejstva
braka
Ako dozvoljava pravo po autonomiji
volje
Ako ne dozvoljava pravo po taki
vezivanja predvienoj za zakonska dejstva
braka

Meunarodno porodino pravo
vanbrana zajednica
Posledice vanbrane zajednice duina
trajanja
Lina i imovinska dejstva
ZMPP, lan 39. 1) Lex nationalis 2) ako
nemaju zajedniko dravljanstvo, onda
zajedniko prebivalite
Ugovorni odnosi isto kao i kod braka, s
tim to se take vezivanja predviene za
imovinka dejstva vezuju za vreme
zakljuenja ugovora
Naslednopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Princip jedinstvene zaostavtine, po
jednom pravu celokupna imovina
ostavioca
Zaostavtina bez naslednika naslednik
drava, lex rei sitae za nepokretnosti, lex
nationalis ostavioca za pokretnestvari
Merodavno pravo za nsaleivanje (i za
zakonsko i za testamentalno) lex
nationalis ostavioca u vreme smrti
Testamentalna sposobnost lex nationalis
zavetaoca u vreme sastavljanja
testamenta

Naslednopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Merodavno pravo za sadrinu testamenta
lex nationalis zavetaoca u vreme smrti
Forma testamenta punovanost oblika
testamenta Haka konvencija o sukobu
zakona u pogledu oblika testamentalnih
odredaba 1961.
Pravila se odnose i na opozivanje
testamenta
Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Hake
konvencije
Naslednopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Pravila za odreivanje merodavnog prava
za formu testamenta: 1) mesto
sastavljanja testamenta 2) dravljanstvo
zavetaoca u vreme sastavljanja
testamenta ili u vreme smrti 3)
prebivalite zavetaoca u vreme
sastavljanja testamenta ili u vreme smrti
4) boravite zavetaoca u vreme
sastavljanja testamenta ili u vreme smrti
5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori
Nije prihvaen renvoi



Stvarnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Zakonsko odreivanje stvarnih prava
Osnovno pravilo lex rei sitae i kod
nepokretnih i kod pokretnih stvari
Vie nekretnina stvarne slubenosti
lex rei sitae poslunog dobra (koje trpi)
Pokretne stvari mobilni sukob zakona
Dva reenja - princip steenih prava
(stvaranje pravnog stanja) ili ad hoc
reavanje

Stvarnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Stvari u tranzitu prelazak stvari
preko tree drave
Lex loci destinationis
Prekid tranzita - lex fori (zaplena i
sl.)
Ako stvar putuje zajedno sa
vlasnikom lex nationalis vlasnika
stvari
Stvarnopravni odnosi sa
elementom inostranosti
Sredstva prevoza registri brodovi i
vazduhoplovi
Registri sredstava prevoza u izgradnji i
registri matine luke
Zakon zastave lex banderae
eleznica sedite preduzea koje se
stara o eleznici
Stvarna prava na hartijama od vrednosti i
iz hartija od vrednosti lex cartae sitae u
vreme izdavanja hartije. Konosman,
skladinica.
Menica i ek sa elementom
inostranosti
Konvencije o menici i eku 1930. i 1931.
(3 paralelna akta)
Jednoobrazni zakon o menici (eku);
Konvencija o taksama za menicu (ek);
Konvencija o sukobu zakona u materiji
menice (eka)
Zakon o menici i Zakon o eku ista
pravila sukobu zakona
Menina (ekovna) sposobnost, forma
menine (ekovne) obaveze i prava i
obaveze kod menice (eka)
Menica i ek sa elementom
inostranosti
Menina (ekovna) sposobnost lex
nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i
teorija najvee vrednosti.
Renvoi prihvata se ovaj institut, ali ne
dovodi do rezultata
Teorija najvee vrednosti ako nije
sposoban po lex nationalis, onda treba
konsultovati pravo zemlje u kojoj je
menina obaveza preuzeta lex loci actus

Menica i ek sa elementom
inostranosti
Forma menine (ekovne) obaveze locus regit
actum gde je menina obaveza preuzeta
Dve dopune: 1) ako je obaveza preuzeta u
inostranstvu, a menini (ekovni) dunik i
poverilac su domai dravljani, a nije zadovoleja
forma po, tom, stranom pravu,ali jeste po
naem, primenie se nae, domae, pravo
(zajedniko dravljanstvo) ; 2) kod sukcesivnih
obaveza ako je nepunovana po pravu zemlje
gde je preuzeta, sve kasnije obaveze
biepunovane, ako su po pravu gdeje preuzeta
kasnija, punovaen i kasnije i ranije preuzeta
obaveza
Menica i ek sa elementom
inostranosti
Prava i obaveze kod menice (eka) zakon
mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta
preuzimanja (lex loci actus)
Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih
dunika akceptanta kod trasirane menice i
izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i
mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae
menice ili eka.
Lex loci actus ostali, sporedni, dunici mesto
gde je dat potpis dunika. Po ovom pravu i rokovi
za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Autonomija volje korigovanje putem
javnog poretka i izigravanja zakona
Granice autonomije volje ako su
predmet ugovora nekretnine, onda lex rei
sitae, lan 21. ZMPP. Nekada se
ograniava i meunarodnim ugovorima
(Konvencija o prevozu robe drumom).
Koneksitet veza izmeu izabranog prava
i ugovornog odnosa.
Vremenski momenat izbora prava u
vreme zakljuenja ugovora, ali i nakon
toga (slobodno disponiranje pravima).
Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Oblici autonomije volje: 1) izriita 2) preutna
stranke nisu izriite, ali su imale u vidu, to se
vidi iz odredaba ugovora izbor suda, korienje
odredaba iz nekih zakona, korienje tipskih
ugovora, valuta, mesto zakljuenja, itd. 3)
hipotetika nije stvarna volja, pravo koje bi bilo
najloginije da su ga stranke izabrale. Sud.
Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a)
lex loci contractus b) lex loci solutionis c) domicil
dunika karakteristine prestacije d) princip
najtenje povezanosti e) kombinacije navedenih
Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Merodavno pravo za zastarelost kao i za
glavni pravni posao
Forma ugovora locus regit actum (lex
loci actus) mesto gde je ugovor
zakljuen. Ako su nepokretnosti lex rei
sitae
Autonomija volje kod forme ugovora ako
su stranke izabrale jedno pravo, onda
moe i forma. Neka shvatanje kau da
moe i posebno za formu. Meutim, ne
kada su u pitanju nekretnine.
Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Cepanje ugovora sam zakon moe da
postavi razliite take vezivanja za
razliite faze ugovora i same stranke
mogu odediti razliita prava za pojedine
faze ugovora.
Veliko (vertikalno) cepanje kada se
razliita prava primenjuju na pojedine faze
ugovora. Malo (horizontalno) cepanje kad
se jedno pravo primenjuje na prava i
obaveze jednog saugovaraa, a drugo na
drugog.
Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Merodavno pravo za pojedine ugovore:
1) Kupoprodaja lex loci venditoris
domicil dunika karakteristine prestacije
prodavca u vreme prijema ponude
2) Transfer tehnologije sedite primaoca
tehnologije u vreme zakljuenja ugovora
3) Ugovor o radu mesto rada (gde se
obavlja ili gde se obavljao)
Ugovorni odnosi sa elementom
inostranosti
Beka konvencija o meunarodnoj prodaji
robe 1980. veliki broj ratifikacija.
Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje
se kada su stranke iz drava ugovornica ili
kad MPP pravila ukazuju na pravo drave
ugovornice.
Primena ugovarai imaju sedite u
ugovornici, a sedite arbitrae moe biti u
ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se
primenjuje, b) ako nije onda zavisi od
primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom
inostranosti graanskopravni delikti
Sticanje bez osnova ili pravo mesta gde
je dolo do sticanja ili pravo merodavno za
pravni odnos. Kod nas pravo merodavno
za pravni odnos.
Neosnovano obogaenje pravo za pravni
odnos
Upotreba stvari bez poslovodstva pravo
mesta gde su se dogodile injenice, pravo
mesta nalaenja stvari
Poslovodstvo bez naloga lex loci actus
Vanugovorni odnosi sa elementom
inostranosti graanskopravni delikti
Osnovno pravilo lex loci delicti
commissi
Kod nas dva shvatanja_ mesto
tetne radnje i mesto tetnih
posledica. Povoljnije za oteenog.
Brodovi, vazduhoplovi niija zemlja
lex banderae. Teritorija - lex loci
delicti commissi

Haka konvencija o merodavnom pravu za
drumske saobraajne nezgode 1971.
Primenjuje se na sve saobraajne nezgode
i na sva (i na nemotorna vozila). Izuzeci
od lex loci delicti commissi. Mesto
registracije.
Ne primenjuje se: kod odgovornosti
proizvoaa, servisera i prodavca vozila;
na odgovornost preduzea koje odrava
puteve; na regresne zahteve izmeu lica
odgovornih za tetu; na subrogaciju u
pogledu osiguravajuih drutava.
Kod nas se primenjuje bez obzira da li je
drava ugovornica ili ne.

Haka konvencija o merodavnom pravu za
drumske saobraajne nezgode 1971.
Pravila da bi se primenilo pravo po mestu
registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani
za aktera nezgode i za podnosioca zahteva
Jasna veza izmeu aktera i drave registracije
teta naneta stvarima a) za stvari u vozilu a
pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na
putnika b) za stvari u vozilu, a koje ne pripadaju
putniku, pravo koje se primenjuje na vlasnika
vozila c) stvari van vozila mesto nezgode
Direktan zahtev prema osiguravajuem drutvu
alternativno mesto nezgode, pravo za ugovor o
osiguranju, mesto registracije vozila.
Meunarodno graansko procesno pravo
graanski sudski postupak sa elementom
inostranosti
Haka konvencija o graanskom sudskom
postupku 1954., Haka konvencija o olakanom
meunarodnom pristupu sudovima 1980., Haka
konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih
javnih isprava 1961.
Voenje postupka sa elementom inostranosti
po lex fori
Zakon o MPP i Zakon o parninom postupku
Na meunarodnu nadlenost se pazi po slubenoj
dunosti
Norme o mesnoj nadlenosti primenjuju se i na
meunarodnu nadlenost
Norme o nadlenosti su uvek jednostrane (za
razliku od kolizionih normi). One ne govore koji
je sud nadlean, ako nije domai.
Meunarodno graansko procesno
pravo - nadlenost
Direktna nadlenost da li je jedno pravosue uopte
nadleno da reava sporove sa elemntom inostranosti ili ne.
Indirektna nadlenost za priznanje i izvrenje stranih
odluka.
Iskljuiva nadlenost samo domai sud. Predvia se
izuzetno. ZMPP predvia sledee sluajeve kod kojih je
odreena iskljuiva nadlenost: a) stvarnopravni sporovi na
nekretninama u domaoj zemlji (l.56 ZMPP) b) brani
sporovi da je tueni domai dravljanin i da ima domicil u
domaoj zemlji (l.61) c) kod utvrivanja oinstva i
materinstva tueni dete koje je domai dravljanin i da
ima domicil u domaoj zemlji (l.64) d) nepokretna
zaostavtina u domaoj zemlji (l.71,72,73) e) uvanje,
vaspitanje i podizanje deteta tueni i dete domai
dravljani i da imaju domicil u domaoj zemlji (l.66)
f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak ako su
oba verenika domai dravlajni, a ako se brak zakljuuje u
domaoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domai
dravljanin (l.70) g) proglaenje nestalog lica umrlim
domai dravljanin (l.78)

Meunarodno graansko procesno
pravo - nadlenost
Iskljuiva nadlenost drugih organa kod
usvojenja lice koje je domai dravlajnin i koje
ima domicil u domaoj zemlji (l.74). Isto kod
starateljstva (l.75). Iskljuiva nadlenost postoji
jedino ako je to odreeno zakonom.
Konkurentna nadlenost nadlenost i domaih i
stranih sudova
Opta nadlenost jedan sud za sve vrste
sporova. Po prebivalitu tuenog.
Posebna nadlenost brani sporovi.
Zakonska nadlenost odreena zakonom
Sporazumna (prorogaciona) nadlenost
nadlenost domaeg suda jedna od stranaka
domai dravljanin, nadlenost stranog suda
jedna od stranaka stranac i da ne postoji
iskljuiva nadlenost.
Meunarodno graansko procesno
pravo pojedini instituti
Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi)
obaveza polaganja kaucije za stranca
tuioca, zbog izbegavanja parninih
trokova odlaskom u inostranstvo u toku
ili nakon zavretka spora. Zahtev
postavlja tueni na prvom roitu ili na
roitu za glavnu raspravu, ali najkasnije
do zavretka glavne rasprave.
Reciprocitet.
Besplatna sudska pomo (siromako
pravo) uzajamnost. Uverenje nadlenog
organa (poreska prijava ili sl.).
Meunarodno graansko procesno
pravo pojedini instituti
Litispendencija postupak u vie drava.
Sukob nadlenosti. Prekid postupka.
Uslovi za litispendenciju: a) identitet
predmeta i stranaka b) da ne postoji
iskljuiva nadlenost domaih sudova
c)uzajamnost izmeu zemalja u kojima su
pokrenuti postupci d) da postoji zahtev
stranaka, ne prekida se ex officio
Meunarodno graansko procesno
pravo meunarodna pravna pomo
Saradnja sudova.
Dostavljanje nepravilno dostavljanje moe
dovesti do odbijanja priznanja strane odluke.
Tri naina dostavljanja: a) ako se radi o stranim
dravljanima diplomatski nain b) ako se radi o
domaim dravljanima konzularni nain c)
domicil notifikacije punomonik za prijem
pismena
Hake konvencije i Evropska konvencija o
obavetenjima o stranom pravu, centralni organi,
agencije za prijem i slanje pismena koje
komuniciraju
Meunarodno graansko procesno
pravo meunarodna pravna pomo
Zamolnica na jeziku zamoljene drave.
ZPP predvia sa prevodom (sa
originalom).
Ostali vidovi meunarodne pravne
pomoi: izvoenje dokaza, sasluanje
stranaka. Procesne radnje po lex fori.
Izuzetno po stranom pravu, pazi se na
javni poredak domae zemlje.
Trokove snosi zamoljena strana.
Principi meunarodne pravne pomoi:
suverenost, ravnopravnost, efikasnost.
Priznanje i izvrenje stranih
sudskih odluka sistemi priznanja
1) Sistem ograniene kontrole pretpostavke,
uslovi koje mora da ispuni strana sudska
odluka. Ne moe se menjati strana odluka.
2) Sistem neograniene kontrole ispituju se i
materijalne norme, koje su primenjene od
stranog suda
3) Sistem revizije po meritumu moe se i
preinaiti strana odluka
4) Sistem registracije stranih sudskih odluka
5) Sistem prima facie evidens nov postupak u
kome je strana odluka samo dokaz, injenica
6) Sistem meunarodnih konvencija
7) Sistem nepriznavanja
Priznanje i izvrenje stranih
sudskih odluka pretpostavke
Strana sudska odluka se izjednaava sa
domaom. Izvrava se strana odluka
(njena sadrina), ali mora da postoji
reenje o priznanju.
Pretpostavke opte i posebne
Opte za sve odluke, mogu biti pozitivne i
negativne
Pozitivne: 1) Meunarodna nadlenost 2)
Pravosnanost (izvrnost) 3) Uzajamnost
materijalni reciprocitet
Priznanje i izvrenje stranih
sudskih odluka pretpostavke
Negativne: 1) nepotovanje prava odbrane
(dostavljanje) 2) nepostojanje iskljuive
nadlenosti 3) zabrana povrede javnog poretka
4) da ne postoji pravosnana domaa odluka u
istoj stvari 5) da ne postoji ve priznata strana
odluka u istoj stvari 6) da nije zapoet postupak
u domaoj zemlji u istoj stvari
Posebne pretpostavke kod statusnih odluka: 1)
domai dravlajni ako je primenjeno strano
pravo, a trebalo je domae, priznae se ako to
pravo bitno ne odstupa od domaeg 2) dravljani
porekla odluke ne insistira se na uzajamnosti i
javnom poretku 3) dravljani treih drava ako
ispunjava uslove po pravu drave ije
dravljanstvo ima to lice
Meunarodna trgovaka arbitraa
Institucije za reavanje sporova koje su ime
poverile stranke. Postoje paralelno sa sudovima.
Interesi stranaka, a ne interes drave
Elastinost, brzina, neutralnost, jednostepenost,
ali i mogunost zloupotreba
Vrste: ad hoc i institucionalne
Ad hoc za 1 sluaj ( 3 ili neparan broj arbitara)
Institucionalne stalna organizaciona struktura,
tehniki uslovi, pravila postupka
Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene
svi privredni subjekti. Zatvorene lanice
organizacije koja je osnovala arbitrau.


Meunarodna trgovaka arbitraa
Poznatije arbitrae: Meunarodna trgovinska komora u
Parizu, Londonski meunarodni arbitrani sud,
Meunarodna arbitraa pri Cirikoj trgovinskoj komori,
Amerika arbitrana asocijacija u Njujorku.
Spoljnotrgvinska arbitraa pri Privrednoj komori u
Beogradu
Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna
pravila nedravnog porekla Model zakon UNCITRAL
1976., 3) dravne procesne norme, 4)meunarodni izvori
normi: enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923.,
enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih
arbitranih odluka 1927., Njujorka konvencija o priznanju i
izvrenju stranih arbitranih odluka 1958., Evropska
konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961.
Meunarodna trgovaka arbitraa
Arbitrani sporazum: kompromis (spor je ve
nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo
osnovog ugovora).
Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma: 1)
da je bar jedna o stranaka lice stranog
dravljanstva 2) arbitrabilnost spora 3)
nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda
4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5)
pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora,
koji sproovi mogu da se obuhvate
arb.sporazumom
Pravila postupka: pravilnici arbitraa, dopune ako
postoje pravne praznine: odreivanje od strane
stranaka, odreivanje od strane arbitara,
primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi
postupak
Meunarodna trgovaka arbitraa
Konstituisanje arbitrae: svaka stranka odreuje
po jednog arbitara (ili vie), a oni se dogovaraju
o predsedniku arbitrae. Ako ne odrede, pravilnici
imaju reenja.
Kod ad hoc arbitraa, o takvim situacijama
odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog
suda u Hagu.
Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori
u Beogradu: ako pravilnik ne sadri reenje za
postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu
strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali
predsednik arbitrae samo domai.
Meunarodna trgovaka arbitraa
Primena materijalnog prava:1) kolizione norme
drave u kojoj arbitraa odluuje 2) nenacionalne
kolizione norme, odreuju ih arbitri lex arbitrii
3) opti principi pravinosti ex aequo et bono
4) autonomno pravo meunarodne trgovine lex
mercatoria 5) vie metoda
Pravna sredstva protiv arbitranih odluka: - tuba
za ponitaj; - kontrola strane arbitrane odluke u
postupku priznanja i izvrenja
Poreklo arbitrane odluke: po ZMPP strane arb.
odluke su donesene van teritorije domae zemlje
i ako su donesene na teritoriji domae zemlje po
stranom postupku. Inae, razliiti kriterijumi u
drugim zemljama: sedite arbitrae, zakon kome
su stranke podvrgle spor, itd.
Meunarodna trgovaka arbitraa
Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka
pretpostavke: 1) nadlenost arbitrae arbitrani
sporazum 2)odluka pravosnana i izvrna 3)
potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog
poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa
arbitranim sporazumom 6) prekoraenje
ovlaenja od strane arbitara 7) izreka
protivrena ili nerazumljiva 8) materijalna
reciprocitet
Postupak priznanja i izvrenja: mesno nadlean
sud, reenje, alba viem sudu, treba podneti
zahtev, original odluke ili prepis, izvorni
arbitrani sporazum
Meunarodna trgovaka arbitraa
Njujorka konvencija o priznanju stranih
arbitranih odluka 1958.: nudi mogunost da
stranka trai priznanje ili na osnovu bilaterlanog
ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograniava
razloge zbog kojih se moe odbiti priznanje; kad
se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj.
Ponitaj domae arbitrane odluke tuba,
subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.).
Razlozi: a) ako nije zakljuen arbitrani sporazum
ili je nepunovaan b) povreda odredaba
arbitranog sporazuma u pogledu sastava
arbitrae ili postupka c) nedostatak obrazloenja
d) ako je arbitraa prekoraila ovlaenja
Meunarodna trgovaka arbitraa
Ponitaj domae arbitrane odluke.
Razlozi: e) izreka nerazumljiva ili
protivrena f) ako se stranka
osuujena inidbu koja nije
doputena g) ako postojeneki razlozi
za ponavljanje postupka po ZPP.
Pravni poloaj stranaca
Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama
Primena domaih normi
Apatridi se smatraju kao stranci
Prava po dostupnosti: - opta (dostupna svima),
relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna
(zabranjena strancima)
Porodinopravni odnosi opte pravo. Uslovljeno
kod usvojenja, kada stranac eli da usvoji dete
domaeg dravljanstva. Isto i kod starateljstva.
Nasleivanje nepokretnosti, uslov reciprocitet
Stvarnopravni odnosi nepokretnosti, uslov
reciprocitet, ne uvek
Pravni poloaj stranaca
Obligacionopravni odnosi opte pravo
Radni odnosi relativno rezervisano pravo,
odobrenje za zasnivanje radnog odnosa i stalnog
nastanjenja. Da ima radnu dozvolu za
zakljuivanje ugovora o radu izdatu od strane
Zavoda za zapoljavanje Republike Srpske
Strana ulaganja 4 oblika: ulaganje, kupovina
dela ili celog preduzea, osnivanje sopstvenog ili
zajednikog, posebni oblici ulaganja. Reciprocitet.
Strani ulaga strano dravljanstvo ili domai
dravljanin koji ima prebivalite u inostranstvu
najmanje 1 godinu. Prava stranih ulagaa: a)
upravljanje b) kontrola c) dobit d) reinvestiranje
e) povlaenje udela
Pravni poloaj stranaca
Strana ulaganja u BIH: Zakon o politici direktnih
stranih ulaganja
Strani ulaga
Direktno strano ulaganje - ulaganje u
novoosnovano drutvo ili u postojee domae
drutvo, ulaganje u novoosnovanu ili postojeu
ustanovu
Agencija za unapreenje stranih investicija u
Bosni i Hercegovini FIPA
RS - Zakon o stranim ulaganjima - Savjet za
strane investitore Republike Srpske
Pravni poloaj stranaca
Osnivanje preduzea u inostranstvu:
1. uslov da se preduzee osniva radi obavljanja
privrednih delatnosti u inostranstvu
2. uslov je da se osniva kao strano pravno lice,
cilj obavljanja pretenog dela svog poslovanja na
stranom tritu
3.uslov teritorijalni princip poslovanje po
propisima strane drave
4.uslov odgovornost za obaveze koje preduzee
zasnuje obavljajui privredne delatnosti u
inostranstvu

Pravni poloaj stranaca
Otvaranje predstavnitava i poslovnih
jedinica u inostranstvu
Sastavni deo preduzea
Izvetaji o radu
Trokove snosi osniva
Prestanak rada po odluci osnivaa ili u
vezi okolnosti vezane za status osnivaa ili
u vezi sa propisima zemlje u kojoj
obavljaju delatnost
Pravni poloaj stranaca
PRAVA STRANACA NA ZATITU AUTORSKIH
PRAVA zatita knjievnih i umetnikih dela
Moralno ili linopravno ovlaenje
Imovinsko ili imovinskopravno ovlaenje
Bernska konvencija o zatiti knjievnih i
umetnikih dela - 1886. - zatita traje za ivota
autora i 50 godina posle njegove smrti (pravo
sledstva)
Svetska (Univerzalna) konvencija o autorskom
pravu - 1952. - zatita traje za ivota autora i 25
godina posle njegove smrti (pravo sledstva)


Pravni poloaj stranaca
Sporazum o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine (TRIPS) - 1994.
GATT cela materija intelektualne svojine
- nacionalni tretman princip
najpovlaenije nacije
Zakon o autorskom pravu i srodnim
pravima u BiH - autorska prava traju za
ivota autora i 70 godina nakon njegove
smrti - imovinskopravna i linopravna
ovlaenja
Pravni poloaj stranaca
PRAVA STRANACA NA ZATITU INDUSTRIJSKE
SVOJINE
Pariska konvencija o zatiti industrijske svojine
1883.
Madridski aranman o zatiti iga 1891.-
meunarodna registracija igova - registracija, u
sluaju odobrenja zatite, traje 20 godina
Konvencija za zatitu industrijske svojine 1925. -
Savez za zatitu industrijske svojine
Zakon o aranmanu o meunarodnom registrovanju
fabrikih i trgovakih igova 1925. - registrovanje
igova kod Meunarodnog Biroa u Bernu
Pravni poloaj stranaca
BiH: Zakon o patentu i Zakon o igu
Nacionalni tretman
Reciprocitet
Zastupnik registar zastupnika