Dečija prava

Dečija prava
Deca su se dugo tradicionalno posmatrala kao svojina njihovih
roditelja koji su nosioci prava koja se smatraju neophodnim da
bi izvršili svoju dužnost.
Dolazi do promene koja se tiče sve izraženijeg priznanja da
prava roditelja u odnosu na njihovu decu nisu neograničena i
da država ima prava da interveniše kako bi zaštitila dečije
interese
Druga promena tiče se priznanja da nisu samo roditelji
odgovorni za svoju decu. Država se takođe javlja kao akter koji
pruža podršku i pomoć roditeljima, i pod tim se podrazumevaju
uvođenje opštih dečijih beneficija i redovnog obrazovanja,
besplatna zdravstvena nega, školska zdravstvena služba i td.
 Dečija prava
Postojanje dvostruke dečije ranjivosti: inherentna i
strukturalna ranjivost
Usled fizičke ranjivosti, slabosti i nepostojanja
neophodnog znanja i iskustva opstanak i razvoj dece
zavisi od brige roditelja i drugih odraslih lica - njihova
inherentna ranjivost
Postojanje strukturalne ranjivosti dece dolazi otuda
što deca nemaju političku i ekonomsku moć kao ni
građanska prava. Ovo je posledica društvenog i
političkog konteksta a ne same prirode detinjstva
Odnos između strukturalne i inherentne ranjivosti
determinisan je isključivo kulturnim uverenjem
 Dečija prava
Prekretnicu u međunarodnom pokretu za dečija
prava predstavlja donošenje Konvencije o pravima
deteta Ujedinjenih nacija 1989. godine
Konvencija zahteva priznavanje prava i potreba
deteta i to ne samo prava i potreba za zaštitom već i
za učestvovanjem u donošenju odluka
Do 1999. Konvenciju je ratifikovalo 193 od 196
zemalja
Konvencija predstavlja ugovor veoma širokog opsega
i primenjuje se na svu decu mlađu od 18 godina
 Ljudska prava - prava deteta

Više ni jedna država ne može da tvrdi da su

ljudska prava u njenoj isključivoj nadležnosti, te
da može da ih prizna, ne prizna ili krši.
Prava deteta u svojoj biti nisu drugačija od
ljudskih prava, niti je njihov osnov različit.
Konvencija je postala najvažniji
međunarodni ugovor o pravima deteta, a
svi drugi međunarodni ugovori o ljudskim
pravima, čije su pojedine odredbe posvećene
pravima deteta, su subsidijarni oslonac.
 Ono što je veoma bitno za Konvenciju o
pravima deteta je:

prvi put se utvrđuje univerzalno prihvaćena definicija

osnovnih prava deteta,
najviše ratifikacija od svih međunarodnih ugovora o
ljudskim pravima,
sadrži potpun katalog prava deteta,
priznaje nova ljudska prava, kao npr: pravo deteta na
participaciju
Konvencija je prvi međunarodni ugovor koji priznaje
ulogu nevladinih organizacija,
Konvencija je najmoćniji instrument koji imamo u oblasti
prava deteta.
 Šta su prava deteta?
Postavlja se, na nivou prava, zahtev da dete bude u centru
svih zbivanja koja se njega tiču i u njima učestvuje aktivno
izražavajući svoje mišljenje.
Pravo deteta da izrazi mišljenje - jedan od najvažnijih
principa u oblasti prava deteta: obaveza da se izraženo
mišljenje sasluša i uvaži, uzdiže se sa nivoa dobre volje do
norme međunarodnog prava.
Liberalno orijentisani autori
Tradicionalisti
Postojećim normama o pravima deteta države se
obavezuju da sprovode odredbe ovog međunarodnog
ugovora, često mimo običaja i morala društva.
Konvencija menja mentalitet u odnosu na prihvatanje
deteta kao jednakog ljudskog bića.
Prvi deo Konvencije sadrži katalog prava koja se
priznaju detetu, ali i nekoliko odredbi kojima se
stranama ugovornicama nalaže preduzimanje svih mera
za ostvarivanje prava iz Konvencije i poštovanje najviših
standarda u ovoj oblasti, kako na međunarodnom, tako i
na nacionalnom nivou.
Drugi deo sadrži odredbe kojim se dalje razrađuju
obaveze strana ugovornica i uređuju osnivanje i rad
posebnog nadzornog tela – Komiteta za prava deteta.
Odredbe iz trećeg dela Konvencije regulišu pitanja
potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu,
stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja
ovog međunarodnog ugovora.
 Klasifikacija prava deteta

Komitet izdvaja pitanje definicije deteta,

i osnovnih principa, koje čine:

pravo na nediskriminaciju čl. 2

pravo na uvažavanje najboljeg interesa
deteta čl. 3
pravo na život, opstanak i razvoj čl. 6
pravo na participaciju čl. 12
 Građanska i politička prava

pravo na identitet cl. 8

izrazavanje misljenja cl. 12
sloboda izražavanja cl. 13
sloboda misli, savesti i veroispovesti cl. 14
sloboda mirnog udruživanja i okupljanja cl. 15
pravo na privatnost cl. 16
pristup informacijama cl. 17
pravo na zabranu mučenja ili drugih okrutnih,
nečovecnih ili ponižavajucih postupaka ili kazni cl. 37
 Porodična sredina
i alternativna briga o detetu

Porodični život i održavanje odnosa sa roditeljima ili

staraocima,
Prava deteta koje je lišeno porodične sredine,
Prava deteta vezana za alternativni smeštaj, naročito
usvojenje,
Pravo deteta na zaštitu od nezakonitog prebacivanja
preko granice i roditeljske otmice,
Pravo na zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja.
 Zdravlje i obrazovanje

Prava na osnovnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu,

Prava na obrazovanje, slobodno vreme, rekreaciju i
kulturne aktivnosti.
Prava deteta u posebnim situacijama

Prava deteta izbeglice,

Deteta u oružanom sukobu,
Pravo na zaštitu od seksualne, ekonomske i druge
eksploatacije,
Pravo na postupak u okviru sistema maloletničkog
pravosuđa,
Pravo deteta pripadnika manjinske grupe ili domorodačkog
naroda
Pravo deteta žrtve nekih od okolnosti koje su doprinele
njegovom statusu deteta u posebnoj situaciji, na psihički i
fizički oporavak i reintegraciju.
 Obaveze država

Prava deteta u Konvenciji su odraz obaveza koje su države

spremne da preuzmu u odnosu na decu.
Spremnost države se iskazuje činom potpisivanja, a
preuzimanje obaveza ratifikacijom.
Konvencija o pravima deteta priznaje prevashodnu
odgovornost roditelja ili staratelja za podizanje za razvoj
deteta, ali obavezuje države ugovornice da ulože “najveci
napor da se obezbedi priznavanje principa da roditelji imaju
zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta”.
Odgovornost roditelja ili staratelja je prevashodna, ali je
država u obavezi da im “pruži odgovarajuću pomoć”(član 18).
Uloge u državama
- sta mi možemo da uradimo?
Najznačajniju ulogu u ostvarivanju prava deteta
imaju:
nadležna ministarstva sa svojim službama i pravosudni organi,
posebna ministarstva ili državne agencije za decu,
ombudsman za ljudska prava/prava deteta,
nevladine organizacije,
verske zajednice,
sredstva javnog informisanja,
komercijalni sektor
pojedinci
 Dečija prava
Glavni principi koje Konvencija sadrži mogu se
podeliti u tri glavne kategorije: obezbeđivanje,
zaštita, učestvovanje
Član 12 koji nalaže: Države ugovornice će obezbediti
detetu koje je sposobno da formira svoje mišljenje
pravo slobodnog izražavanja o svim pitanjim koja se
tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje
dužna pažnja u skladu sa godinama i zrelošću deteta
Prikazivanje dečjih prava i zakona o deci kao "povelje
derišta" koje navodno dovode do sloma porodice – je
situacija koja je dosta prezentovana u medijima
 Dečija prava
U obrazovnom sistemu: ne postoji obaveza da se sasluša
mišljenje deteta o izboru škole i drugim stvarima
Zdravstveno zakonodavstvo: ne postoji praksa da se dete
sasluša i da mu se jasno iznesu detalji njegove bolesti i
način lečenja
Nepostojanje kulture slušanja dece kod nas.
trebalo bi da obezbedimo deci pristup pravim informacijama
na osnovu kojih bi mogli da formiraju vlastito uverenje
pružiti deci mogućnost da sama izraze mišljenje i da
razmotre rešenja nekog problema
decu je potrebno obavestiti o ishodu svih odluka koje ih se
tiču
 Dečija prava
član 3. "U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li
ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja
, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji
interes deteta biće od prvorazrednog značaja."  
Ponekad izvršenje principa najboljih detetovih interesa
može da šteti detetu: često predstavlja sredstvo pomoću koga
roditelji najčešće opravdavaju svoje odluke i aktivnosti 
Da bi se uopšte ovaj koncept mogao primenjivati deca moraju
imati osnovna građanska prava 
Često princip dobrobiti služi da se održi strukturna ranjivost
dece umesto da im se pruži mogućnost da preuzmu kontrolu
nad svojim životom
 Dečija prava
Konvencija nameće izvesna ograničenja u pogledu
prava roditelja. Prava postoje samo u onoj meri koliko
je neophodno da se dete zaštiti
Ukoliko se javi konflikt to nije konflikt između prava
deteta i prava roditelja, već konflikt između dečjeg
prava da bude zaštićeno i prava na izražavanje
Trebalo bi da deca imaju pravo na telesni integritet
kao i odrasli: društveno i zakonsko odobrenje
udaranja dece jedno od najsimboličnijih indikacija
njihovog niskog statusa u našem društvu.
 Diskusija
Gde prepoznajete kontradiktornosti
(probleme, kolizije ...) u Konvenciji?
Gde prepoznajete da se prava
zagrantovana Konvencijom ne poštuju
ili krše?
Primena prava u pozitivnom
zakonodavstvu
Sta mi mozemo da ucnimo?
 Skala participacije
1. Manipulacija …. Primer?
2. Dekoracija …. Primer?
3. Kvazi – predstavnici …. Primer?
4. Deca konsultovana i obavestena … Primer?
5. Odrasli pokrecu – odluke zajednicke …
Primer?
6. Deca pokrecu - odluke zajednicke …
Primer?