DETINJSTVO

U
SAVREMENOJ PORODICI
DETINJSTVO U
SAVREMENOJ PORODICI
 Sociologija porodice: zanemarivanje
detinjstva
 Sociologija detinjstva: zanemarivanje
porodice
 Disciplinarno razdvajanje – pa spajanje
 Novi pristup: promene u savremenoj porodici
i perspektiva i delatnost (agency) deteta
Promene u savremenoj porodici

1. Promene u strukturi i sastavu:

 Dekompozicija nuklearne porodice: razvodi,
vanbračna rađanja – jednoroditeljske
 Dekompozicija bračne strukture:
kohabitacije, ponovljeni brakovi (step-
families)
 Povezano sa osiromašenjem dece (rizik od
siromaštva)
Promene u savremenoj porodici

2. Promene u radu roditelja:

 Zaposlenost majki

 Odsutnost očeva

 Rad po smenama i povremeni rad

 Perspektiva dece: kako doživljavaju promene

na tržištu rada, nove radne aranžmane....

 Delanje dece: u ovom domenu ograničeno i

ona to percipiraju
Promene u savremenoj porodici

3. Promene u ulogama i odnosima:

 Deca kao “partneri” odraslih

 Učestvovanje dece u porodičnim promenama

 Doživljaj promena, otvorenost u komunikaciji

 Da li su promene pozitivne i/ili negativne za decu?

 Kako se deca snalaze u promenama (“strategije

snalaženja” – “coping strtegies”)?

 Primer: post-razvodno – “biti fer prema oba roditelja”
Promene u savremenoj porodici

4. Ideologija porodice
 Šta je porodica? (5 primera: bračni par bez

dece; bračni par sa detetom; nevenčan par

sa detetom, razvedena majka sa detetom;
dete i (razvedeni) otac koji živi u drugoj kući)
 Ko je tvoja porodica? (usložnjavanje

porodične strukture i odnosa)- određuju

strukturalno, prema ulogama, odnosima (sve
češće – pripadanje)
Promene u savremenoj porodici
 Da li je “nova porodica” “prijateljsko” ili
“neprijateljsko” okruženje?
 K. Moxnes: razvod kao proces individualizacije
članova porodice? Individualizacija – ne mora biti
pozitivna, za dete može značiti ranjivost i
usamljenost
 Ono što pomaže individualizaciji detinjstva u
procesu razvoda – pregovaranje o porodičnim
odnosima – vid demokratizacije intergeneracijskih
odnosa – prepoznavanje deteta kao individue
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
 Prikazuje aktivno učešće dece u procesu razvoda i predstavlja
doprinos ka razumevanju razvoda iz perspektive dece
 Naglasak je na detetu kao akteru i njegovoj sposobnosti da deluje u
pitanjima koja su za njega relevantna
 Ispitivana su i deca i roditelji, kvantitativnom i kvalitativnom
metodologijom
 Analizom sadržaja izdvojeno je nekoliko širih tema:
 Saznanje o razvodu

 Otkrivanje drugima

 Promene

 Suočavanje i podrška

 Odnosi roditelji-deca

 Nove veze roditelja

ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
 Ključna pitanja:
 Kako su se deca izborila i suočila sa
razvodom?
 Kako su se deca pokazala kao aktivni
učesnici ovog procesa?
 Na koji način su se deca iskazala kao
promišljeni pojedinci sposobni za refleksivno i
konstruktivno mišljenje o svom i tuđem
iskustvu?
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
RAZUMEVANJE PROCESA
Bilo je kao, ‘O pa to nije tvoj problem, ne moraš ti da se baviš svim tim
razvod-stvarima’, a niko nije primetio da sam ja prosto bila tu. Samo
su se interesovali za stvari koje sami rade. (Libi, 13)

 Deca razvod uglavnom doživljavaju kao krizu – poremećeno stanje

ravnoteže (Rapaport)
 Prvobitna reakcija – šok, neverica, emocionalni nespokoj
 Svima je potrebno više razgovora:
 Razvod je novo iskustvo za sve
 Niko ne zna šta bi trebalo reći i kako to reći
 Nevoljnost da se o tome razgovara iz želje da se zaštiti drugi
 Većina dece je više za bilo kakav dijalog nego za nikakav dijalog jer
nedostatak informacija u njima stvara osećaj nesigurnosti
 Deca pokazuju kapacitet za razlikovanje 1. formalnog i emocionalnog
i 2. pravnog i ličnog
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
SUOČAVANJE I PODRŠKA
Mislim da je razgovaranje najbolji način koji pomaže. Možete to učiniti ako
imate zečeve ili bilo kakve kućne ljubimce. Samo pričate s njima, možda
ne mogu da odgovore, ali to pomaže. (Majkl, 10)

 Deca imaju kapaciteta da sebi pomognu upotrebom svojih resursa i

resursa drugih ljudi
 Postoje razne strategije:
 Razgovor (ključna strategija) – radi saveta/podrške/pražnjenja
 Deca shvataju zašto je roditeljima teško da razgovaraju s njima o
razvodu
 Sa braćom i sestrama
 Sa bakama i dedama
 Sa prijateljima – najviše poverenja i razumevanja
 Aktivnosti – sport i igranje
 Plakanje
 Refleksija
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
PROMENE
Pomislio sam – o ne, sve će se promeniti, možda ćemo morati da se preselimo…
Mislio sam o tome kako će moj otac živeti miljama daleko, i nikad više neću
moći da ga vidim, a moja mama će stalno biti neraspoložena. (Danijel, 14)

 80% dece razvod doživljava kao gubitak i očekuje velike promene u

budućnosti
 Stabilnost i kontinuitet elemenata svakodnevnog života su veoma važni deci
za suočavanje sa razvodom
 Generalno, često se pokazalo da promene nisu bile tako strašne kao što se
očekivalo, a deca su neretko uočavala i pozitivne strane toga
 Nove veze roditelja – velika promena za decu i roditelje
 Mada imaju nedoumica, većina dece želi svojim roditeljima da se ponovo
zaljube
 Deca bi radije da su roditelji iskreni prema njima i da ih upute u novine
kako bi mogla da imaju vremena da se naviknu – žele da im se pruži
šansa da razumeju
 Očuha/maćehu ne gledaju kao zamenu za odsutnog roditelja i ne vole da
im se to nameće
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
UČEŠĆE DECE U RUKOVOĐENJU POST-RAZVODNIM
PERIODOM I PROMENAMA
Bilo bi.. pa, ne lepo ali dobro da me je neko pitao. Jer da su pitali
moje roditelje, tata bi rekao, ‘Oni treba da žive sa mnom.’,
mama bi rekla, ‘Oni treba da žive sa mnom.’, tako da… Ja
znam da su mene pitali da bih ja rekla da hoču da živim sa
mamom. Osećala bih se da sam ja to rekla, a ne kao da su me
naterali da živim s jednim od njih. (Luiz, 12)

 Deca smatraju da treba da učestvuju u procesu donošenja

odluka, a posebno u vezi sa pitanjima:
 gde i s kim će živeti
 održavanjem kontakta sa odsutnim roditeljom
 Samo 43% bilo je konsultovano
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA Douglas et al., Butler et al.
Održavanje kontakta sa odsutnim roditeljem
 Deca se suočavaju sa raznim teškoćama
 Zamorno je stalno pakovanje i seljakanje

 Nedostatak prostora i privatnosti

 Često se bolje slažu sa jednim roditeljem – kako intenzivno

provoditi vreme sa drugim?
 Osećaj krivice

 Nedostaje im uvek ona druga kuća

 Pokazuju veliku sposobnost da rukovode vremenom na način

koji nije primećen kod dece nerazvedenih roditelja, a posebno
obzirom da se radi o situacijama koje su:
 Pune emotivnog naboja

 U kojima moraju da balansiraju između nekoliko konkurentnih

zahteva koji dolaze sa raznih strana
ISTRAŽIVANJE: DEČJE ISKUSTVO
RAZVODA
Douglas et al., Butler et al.
ZAKLJUČAK
 Deca su uključena u proces razvoda emotivno na
način sličan kao kod roditelja
 Moraju se prilagođavati u uslovima koji su emotivno
turbulentni, no deca pokazuju sposobnost
savladavanja problema i veliku otpornost.
 Deca ne doživljavaju razvod pasivno – uključena su
u taj proces, kreativno se suočavaju sa problemima i
pokazuju izrazitu snalažljivost
 Deca su najbolji svedoci svog iskustva - mi od njih
možemo da naučimo i mogu nam pomoći koliko i mi
njima.
ŠTA POMAŽE, A ŠTA ODMAŽE?
Kari Moxnes
 Fokusiranjem na dečje priče o razvodu možemo
bolje razumeti kako su doživeli promene, rizike i
diskontinuitete koji prate taj proces
 Danas često prisutne teorije o ‘razvodu kao riziku za
decu’
 Četiri teorije dominiraju:
 Teorija o gubitku socijalnog i ekonomskog kapitala
 Teorija o socijalnom stresu
 Teorija o porodičnoj strukturi
 Teorija o roditeljskoj saradnji
ŠTA POMAŽE, A ŠTA ODMAŽE?
Kari Moxnes
 Prve tri teorije zasnovane su na pretpostavki
da razvod dovodi do promene, diskontinuiteta
i da ova promena proizvodi
 gubitak kapitala
 socijalni stres
 neki drugi gubitak ili inferioran porodični tip
 Četvrta teorija je zasnovana više na
kvalitativnim istraživanjima – intervjuima sa
roditeljima i decom o iskustvu ravoda
ŠTA POMAŽE, A ŠTA ODMAŽE?
Kari Moxnes
 Da bismo razumeli uticaj razvoda na decu neophodno je da ona
budu predmet istraživanja i da budu viđena kao društveni akteri
koji učestvuju u procesu razvoda
 Da li su promene koje prate razvod i koje iz perspektive

roditelja predstavljaju ‘rizik’ za razvoj deteta na isti način

viđene iz perspektive dece?
 Razvod kao proces individualizacija?

 Nije razvod ključni problem za decu već posledice razvoda kao

što su:
 jedan roditelj živi daleko

 loše materijalno stanje domaćinstva

 nedovoljno kontakta sa roditeljem koji nema starateljstvo

 proširenje porodice (očuh/maćeha)

 promenjeni odnosi sa roditeljima

ŠTA POMAŽE, A ŠTA ODMAŽE?
Kari Moxnes
 Priče dece su u velikoj meri podržale rezultate iz
ranijeg kvantitativnog istraživanja 'Roditeljski
izveštaj':
 Pad prihoda domaćinstva
 Promena boravka
 Prihvatanje očuha ili maćehe
 Neke priče se nisu poklopile:
 Kontakt sa odustnim roditeljem je veoma važan za
dobrostanje deteta
 Sa problemima se lakše i uspešnije bori ako su oni deljeni i
ako se definišu kao porodični problem
 Deca koja nisu uopšte konsultovana često su se osećala
odbačeno i zanemareno, te usamljeno i nesigurno u
pogledu identiteta
ŠTA POMAŽE, A ŠTA ODMAŽE?
Kari Moxnes
 Razvod znači proces individualizacije članova
porodice – što se danas posmatra kao pozitivna
proizvodnja veće autonomije i slobode
 Deci koja su zavisna od roditelja individualizacija
može značiti uvećanu vulnerabilnosti i usamljenost
 Dobrobiti su prisutne ukoliko postoji pregovaranje sa
decom u porodici – individualizacija deteta i
demokratizacija odnosa dece i roditelja