Sada ću ukratko opisati kakvo je ovo selo koje je Maja korać uzela za

predmet svog proučavanja. Naime, selo Jalovik se nalazi u opštini Vladimirci, kod
Šapca, od koga je udaljeno 20 kilometara. Ono pripada poluzbijenom tipu naselja.
Selo ima jedan asfaltni put. Kuće su uglavnom prizemne. U vreme proučavanja
postojalo je 659 domaćinstava, od kojih su 62,5% bila poljoprivredna gazdinstva. Selo
je tada imalo 2452 stanovnika ujednačene polne strukture. Međutim, zbog migracije
mladih naraštaja u gradove, i u ovom selu preovladava starija populacija, te je
prirodni priraštaj negativan. U vreme proučavanja ovo selo nije imalo vodovod i
kanalizaciju. Takođe, nije postojala pošta u selu. Domaćinstva nisu bila
snabdevena telefonskim linijama, već je postojala samo jedna i ona se nalazila u
Mesnoj Zajednici. Stanovnici su čitali mesne novine. Selo je imalo jedan dom
zdravlja u koji je lekar dolazio dva puta nedeljno. Takođe, nije postojala pijaca. Selo
je imalo samo jednu osnovnu školu, i to za prva četiri osnovna razreda, dok su
ostatak osnovnog obrazovanja deca završavala u školi u Vladimircima koji su od
samog sela udaljeni 7 kilometara. Takođe, selo nije imalo ni osnovna mesta na
kojima bi se mogli zabaviti mladi, kao što su kafići i diskoteke. Čak ni šetalište nije
postojalo. Zatim nema ni vrtić, kao ni dom za penzionere. Kulturno Umetničko
Društvo u ovom selu formalno postoji, ali ne radi već godinama jer nema mladih koji
bi ga vodili. Selo ima jedan fudbalski teren, te se mladi muškarci bar na taj način
mogu rekreirati; dok je za devojke sramno da se bave sportom. Ono što je jako
zanimljivo, to je da u Jaloviku ne postoji nijedna kafana - te se sva dnevna
okupljanja, i to muškaraca, dešavaju pred prodavnicom, gde muškarci piju pivo i
razgovaraju; dok se žene tu ne okupljaju, već usput razgovaraju jer ih uvek kod kuće
čeka puno posla. Dakle, kao što vidimo, radi se o jednom veoma nerazvijenom selu
Srbije.