Praetorious

Prevod: Mihajlovi Milica

Christopher John - DEATH OF GRASS (THE), 1955.

KENTAUR 1976.

Praetorious

UVOD

Kao to se to ponekad dogaa, smrt je izgladila jedan porodini razdor.

Kada je Hilda Kanstens posle trinaest godina braka ostala udovica poetkom leta
1933. godine, prvi put je nakon toliko vremena pisala svome ocu. Njihova raspoloenja su
se podudarila - njena enja za vestmurlandskim brdima posle mnogih tmurnih godinjih
doba provedenih u Londonu i njegova usamljenost i elja da jo jednom, pre nego to
umre, vidi svoju jedinu ker i upozna svoje unuke. Deaci koji su se kolovali u drugom
mestu, nisu bili pozvani na oevu sahranu, tako da su se po zavretku letnjeg polugoa
vratili u malu kuu u Rimondu samo da prenoe, pre nego to e sa svojom majkom
otputovati na sever.
U vozu je Don, mlai sin, upitao:
"Ali kako to da se sve ovo vreme nismo vidali sa deda-Beverlijem?"
Njegova mati je, kroz prozor posmatrajui prljavu, odurnu okolinu Londona,
zadrhtala, verovatno zbog umora i vrelog dana.
Odgovorila je neodreeno: "Teko je shvatiti kako je mogue da se dogodi tako
neto. Svaa pone, niko je ne zaustavi; a zatim nastane utanje koje niko ne prekine."
Bez uzbuenja je razmiljala o vrtlogu emocija u koji je bila zaplivala posle
skrovitog i tihog devojatva provedenog u dolini. Bila je tada sigurna u jedno: ma kakva
nesrea je zadesila kasnije, nikada nee zaaliti zbog te strasti. Vreme je pokazalo da se
dvostruko prevarila: prvo, u pogledu zadovoljstva koje su joj pruili brak i deca, i docnije,
kada se sa zaprepaenjem upitala kako je mogue da takvo zadovoljstvo proizae iz
onoga to je retrospektivno doivela kao traljav i ravo voen ivot. Ali ona tada u njemu
nije videla traljavost koje je njen otac morao biti svestan; tavie, on nije bio u stanju da
prikrije svoje miljenje o tome. Povod za razdor se nalazio u njegovom gaenju i njenoj
ozlojeenosti.
Don upita svoju majku: "Ali ko je otpoeo svau?"
Jedino joj je bilo ao to se ta dva oveka nikada nisu upoznali. U mnogo emu su
liili jedan na drugog, pa je smatrala da bi se zavoleli da ih njen ponos nije u tome
spreio.
"To sada nije vano", odgovorila mu je ona.
David istog trenutka prestade da ita svoje deje novine. Iako godinu dana stariji
od svog brata, bio je jedva neto vii od njega; postojala je velika fizika slinost izmeu
njih dvojice, te su mnogi mislili da su blizanci. Samo se David sporije kretao i sporije mislio
od Dona; sem toga, vie je voleo realan ivot negoli svet ideja.
3

Praetorious
Upitao je: "Kako izgleda ta dolina, mama?"
"Dolina? Divna je. To je... Ali ne! Bie bolje da se iznenadi. Ionako ne bih umela
da ti je opiem."
Na to Don ree: "Ali molim te, mama!"
David je zamiljeno upitao: "Hoemo li je videti iz voza?"
Njihova mati se nasmeja. "Iz voza? ak ni krajiak. Gotovo sat vonje
automobilom udaljena je od Stejvlija."
"Koliko je velika?" upita Don. "Da li je sa svih strana opkoljena brdima?" Mati im
se samo nasmeila i rekla: "Videete."
Des Hilen, napoliar njihovog dede, automobilom ih je saekao u Stejvliju, i tako
su krenuli u brda. Dan je bio gotovo na izmaku kada su najzad ugledali Slepog Dila; sunce
je upravo zalazilo iza njihovih lea.
Ovoj uvali bi bolje pristajalo ime Kiklopova dolina, jer je samo jednim okom
gledala na zapad. Sa izuzetkom tog otvora, liila je na tanjir ili duboku iniju ije su se
strane - gola stena i opori vres - strmo dizale uvis prema nebeskom svodu. Nasuprot
jalovosti koja je okruivala dolinu, njena plodnost se utoliko vie isticala; zeleno ito se
povijalo na letnjem povetarcu, a iznad njega, na terenu koji se postepeno peo, deaci
ugledae jo jarkije zelenilo panjaka.
Teko da je ulaz u dolinu mogao biti ui. Levo, na desetak jardi od puta, otro se
uzdizala okomita stena. Desno se penuala reka Lipi uz samu ivicu puta. Njena suprotna
obala, udaljena petnaest jardi, zapljuskivala je drugu stranu ulaza u dolinu.
Hilda Kanstens se okrenula i pogledala svoje sinove.
"I? ta kaete?"
"Gospode!" rekao je Don, "ova reka... nije mi jasno odakle ona uopte dolazi u
ovu dolinu?"
"Zove se Lipi. Duga je trideset pet milja od kojih dvadeset pet tee pod zemljom,
ako je verovati priama. U svakom sluaju, izbija iz zemlje ovde u dolini. Ima mnogo
takvih reka u ovim krajevima."
"Izgleda duboka."
"I jeste duboka. Povrh toga, vrlo je brza. Zato nema ni govora o kupanju. Tamo
dalje je ograena icom zbog stoke, jer ako neko grlo upadne, nema mu spasa."
Don je na to mudro primetio: "Pretpostavljam da plavi zimi."
Mati mu potvrdi glavom. "Nekada je redovno plavila. Da li je jo tako, Des?"
4

Praetorious
"Prole zime smo mesec dana bili odseeni", odgovorio je Des. "Otkad imamo
radio nije tako loe."
"Pa to je strano", rekao je Don. "Zaista ste odseeni? Ali, mogli biste da izaete
preko brda?"
Des razvue usne u osmeh. "Ima ih koji su to pokuali. Meutim, put je sa ove
strane stenovit, a jo stenovitiji sa one druge. Najbolje je sedeti na miru kada Lipi
nadoe."
Hilda Kanstens je pogledala svog starijeg sina. Bio se zagledao preda se, u dolinu
koju su osvajale guste senke zalaska; odjednom se ukazae zgrade na Hilenovoj farmi,
dok se Beverlijeva farma, koja se nalazila jo dublje, nije mogla videti.
"Pa", ree ona, "kako ti se dopada, Davide?"
Teka srca je odvojio pogled i okrenuo se prema majci. Odgovorio joj je: "Mislim
da bih voleo da ivim ovde, zauvek."
Toga leta su se deaci naigrali i najurcali.
Dolina je bila otprilike tri milje duga i oko pola milje iroka na najudaljenijim
takama. U njoj su se nalazile samo ove dve farme i reka, koja je ulazila na jugu i tekla
duinom od oko dve milje. Zemlja je bila plodna i dobro iskoriena, ali je dvojici deaka
ipak ostalo mnogo prostora za igru; jedan od njih je imao dvanaest, a drugi jedanaest
godina; sem toga ne treba zaboraviti ni okolna brda podesna za penjanje.
Tako su se popeli na dva ili tri okolna vrha da tu zastanu i izduvaju se,
posmatrajui valovita brda i tresetita izvan doline. Sama dolina je iza njihovih lea
izgledala majuna. Don je uivao u oseanju visine, osamljenosti i neke vrste
gospodarenja; jer su sa tih isturenih mesta farmerske kuice podseale na igrake koje se
mogu rukom dohvatiti i iupati iz zemlje. Zbog svog bujnog zelenila dolina je liila na
oazu meu planinama.
Davidu su takvi poduhvati pruali manje zadovoljstva, te je posle treeg penjanja
odbio da prati brata. Oseao se srenim i zadovoljnim u dolini; okolne padine su ga
podseale na sklopljene zatitnike ake, i zato mu se inilo u isti mah bespredmetnim i
nezahvalnim doticati ih se.
Zbog ovako razliitih pogleda braa su veliki deo vremena provodila odvojeno.
Dok je Don lutao obroncima doline, David, na sve vee zadovoljstvo svog dede, nije
naputao farmu. Krajem druge nedelje, jednog toplog i oblanog popodneva, deak i
starac su zajedno odetali do njive kraj reke. Deak je paljivo pratio kako njegov deda
upka po koji klas ita i posmatra ga. Budui da je slabo video izbliza, bio je prisiljen da
ito odmakne podalje.
5

Praetorious
"Rod e biti dobar", rekao je, "samo ako me oi ne varaju."
Desno od njih nije prestajala potmukla rika reke Lipi, koja se izmeu stena
probijala u dolinu.
David upita: "Hoemo li biti ovde i u vreme etve?"
"Zavisi. Moda hoete. A da li bi ti to eleo?"
David mu oduevljeno odgovori: "Jo kako, deda!"
Nastala je tiina koju je jedino remetila buka reke Lipi. Deda pogledom obuhvati
dolinu koju su Beverlijevi obraivali punih sto pedeset godina, a zatim okrete lea zemlji i
obrati se deaku pored sebe.
"Nee nam dugo trebati da se upoznamo, Davide sine", rekao je on. "ta misli, da
li bi voleo da obrauje ovu dolinu kada odraste?"
"Vie negoli ita na svetu."
"Kad je tako bie tvoja. Farmi je potreban samo jedan vlasnik, a ja mislim da tvog
brata ni u kom sluaju ne bi oduevljavao ovakav ivot."
"Don eli da postane inenjer", ree David.
"Nadam se da e imati uspeha na tom poslu. A ta ti namerava da bude?"
"Nita odreeno."
"Tako sam i pretpostavljao", rekao je deda, "ja lino nikad nisam osetio potrebu
za nekim drugim ivotom, sem onog koji sreem na lipitaunskom trgu; ali isto tako ne
znam za drugi ivot koji bi mi mogao pruiti toliko zadovoljstva. Ova zemlja je plodna, i
vredi da se za nju zaloi ovek koji je dovoljan sam sebi i zadovoljan drutvom nekolicine
svojih suseda. Pod zemljom, tamo u gornjoj livadi, lee neke kamene ploe; kau da je u
stara vremena ova dolina sluila kao uporite. Pretpostavljam da se danas ne bi mogla
braniti od topova i aviona, pa ipak, kad god se kroz tesnac vratim u nju, imam oseanje da
za sobom mogu da zatvorim vrata."
"Isto to sam osetio i ja", rekao je David, "kada smo uli unutra."
"Moj deda je", produi Davidov deda, "ovde sahranjen po svojoj elji. ak ni tada
ljudi nisu rado gledali na to, ali su morali da se mire sa izvesnim stvarima koje im se nisu
sviale. Dok mi danas, do avola, moramo da se borimo sa svim i svaim! ovek treba da
uiva pravo da bude sahranjen na sopstvenoj zemlji."
Pogled mu je odlutao preko zelenog klasja ita.
"Nee mi biti teko da je napustim, ako je budem ostavio svojoj roenoj krvi."
Drugog popodneva Don je stajao na junom vrhu, i poto se zadovoljio vidikom,
6

Praetorious
krenuo je nizbrdo u dolinu.
Lipi je, od svog izvora do mesta na kome je konano naputala dolinu, proticala uz
same june padine, i zbog toga su one bile pristupane jedino sa istonog kraja doline. Ali
se deaku, koji se nalazio iznad reke, sada inilo da mu ona ne moe da preprei put dole
do padina pored kojih je voda vrila i kljuala. Jo iz doline video je u strmini brda usek koji
je liio na peinu. Zato je sada poeo da se sputa ka njemu, i tako izbio na novo uporite.
Silazio je spretno, ali paljivo, jer mada je umeo brzo da misli i da se kree, nije bio
lakomislen. Nalzad je stigao do useka koji se nalazio nekih petnaest stopa iznad mrane
vode pune kovitlaca, i tek tada otkrio da to nije nikakva peina. Razoaran, potraio je
neku novu nasladu za svoju ambiciju. Upravo iznad same reke, stena je imala izboinu u
vidu neke vrste zaravni. Odatle bi moda mogao da spusti noge do same brze vode. Tako
neto je vredelo manje od peine, pa ipak je bilo bolje nego vratiti se na farmu, a ne
doiveti nita neobino.
Jo opreznije nastavio je da se sputa. Padina je bila strma, a buka reke Lipi
podseala je na pretee reanje psa. Kada se konano naao na zaravni, ona je imala
malo ta da mu prui.
Meutim, sada je poela da ga opseda nova misao - samo jednu nogu zamoiti u
vodu; to bi zadovoljilo nekakav cilj koji je sebi postavio. Nezgodno pripijen uz obronak
brda, mai se rukom da otkopa sandalu na desnoj nozi. Dok je pravio taj pokret, leva
noga mu je skliznula po glatkoj steni. Stao je izbezumljeno da se hvata svestan da pada,
ali nita nije nalazio pod rukama. Pao je, i Lipi - ledena ak i usred leta - primila ga je i
poela divlje da ga baca.
Za deaka tog uzrasta umeo je sasvim pristojno da pliva, meutim, nije imao
nikakvih izgleda u borbi sa silinom ove reke. Struja ga je odvukla u dubine korita koje je
reka sebi vekovima dubila, mnogo pre nego to su Beverlijevi ili drugi zemljodelci stigli na
njene obale. Prevrtala ga je svojim tokom poput slamke, kao da hoe da iz njega istisne
dah i ivot. Do svesti su mu jedino dopirali njena nesavladiva estina i neujednaeni
otkucaji njegovog vlastitog bila.
A zatim je iznenada zapazio da se mrak koji ga okruuje smanjuje, i da suneva
svetlost prodire kroz vodu koja je jo silovita, ali vie nije tako duboka. Poslednjom
snagom nekako je uspeo da se uspravi, i glava mu izbi na povrinu. Stresavi se, udahnuo
je, i video da se nalazi nedaleko od sredine reke. Nije mogao da stoji, jer je snaga reke
bila isuvie velika, ve je napola trao a napola plivao noen strujom, dok ga je Lipi vukla
ka tesnacu koji je oznaavao kraj doline.
Po izlasku iz doline voda je mirnije tekla. Stotinak jardi nie, zahvaljujui donekle
smanjenoj brzini struje, uspeo je da s mukom dopliva do suprotne obale i ispne se na nju.
Skroz mokar i iscrpljen, razmiljao je o razdaljini preko koje ga je za tako kratko vreme
prenela ova sunovraena bujica. Jo ju je tako razrogaeno posmatrao, kada do njegovih
7

Praetorious
uiju dopre tutanj dvokolica sa ponijem koje izbie na put, a nekoliko trenutaka kasnije u
glas svog dede.
"Hej, Done, nee valjda rei da si plivao?"
Deak je nesigurno stao na noge i posrnuo ka dvokolicama. Deda ga je doekao na
ruke i podigao.
"Pretrpeo si mali potres, mladiu. Upao si u vodu?" Njegov mozak je i dalje bio
paralisan; krajnim naporom je ispriao ta se dogodilo; glas mu je bio ravan, a reenice
nedovrene. Starac ga je sluao.
"Izgleda da si roen za veala. Odrastao ovek bi se oprostio sa ivotom da je
upao kao ti. Kae da ti je glava bila na povrini, dok su ti noge dodirivale dno? Otac mi je
esto priao o nekoj hridini koja se prua sredinom reke, ali se niko nije usuivao da to
proveri. Reka je vrlo duboka du obe obale."
Posmatrao je deaka, koji stade da drhti vie zbog naknadnog dejstva onoga to je
doiveo, nego iz nekog drugog razloga.
"Ali dosta s priom, inae moemo ovako do mraka. Moramo te vratiti kui i
presvui u suvo odelo. Hajde, sinko!"
Kada deda pucnu malim biem, Don naglo ree: "Deda - o ovome nee nita rei
mami, je I' da? Molim te!"
Starac mu odgovori: "Ali kako da ne kaemo? I sama e videti da si mokar do gole
koe."
"Mislio sam da mogu da se osuim... na suncu."
"Moe, ali ne ove nedelje! Pa ipak... Kae, ne eli da ona sazna da si se smoio?
Boji se da e te grditi?"
"Ne."
Pogledi im se ukrstie. "Dobro, u redu", ree deda. "Pristajem, uvau tvoju tajnu,
mladiu. Hoe li da te odvedem do Hilenovih i da te tamo osuimo? Negde se mora
osuiti."
"Vai", ree Don, "slaem se. Hvala ti, deda."
Tokovi dvokolica su kripali preko grubog kamenitog puta dok su deda i unuk
prolazili kroz procep, kada ispred sebe ugledae Hilenovu farmu. Tada starac prekide
utanje.
"eli da postane inenjer, je li tako bee?"
Don je skrenuo pogled sa nemirne ponornice koja ga je opinjavala. "Da, deda."
"Ne bi se posvetio obraivanju zemlje?"
8

Praetorious
Don je smotreno odgovorio: "To me ne oduevljava mnogo."
Na to deda ree sa olakanjem: "Dabome da te ne oduevljava. Tako sam i mislio."
Zaustio je da kae jo neto, ali se trgao. Tek kada su se nali na domaku zgrada na
Hilenovoj farmi, on ree:
"Drago mi je to to ujem. Volim ovu zemlju kako se samo moe voleti ono to je
najdrae, ali postoje izvesni uslovi pod kojima je ne vredi imati. I najplodnija zemlja na
svetu moe biti jalova, ukoliko stvori zlu krv meu braom."
Posle tih rei on zaustavi ponija, i viknu Desa Hilena po imenu.

Praetorious

1.

Dvadeset pet godina kasnije, dva brata su stajala jedan pored drugog na obali
reke Lipi. David je podigao svoj tap i njime pokazao padinu brda.
"Eno ih!"
Don je pratio pogled svog brata do mesta na kome su se ukazale dve male prilike
kako se s naporom kreu uzbrdo. Nasmejao se.
"Dejvi, kao i obino, gura napred, ali se kladim na Merinu izdrljivost; ona e prva
stii na vrh."
"Ne zaboravi da je Meri godinu-dve starija."
"Rav si ti stric. Isuvie upadljivo dri stranu svom sinovcu."
Obojica razvukoe usne u osmeh. "Ona je dobra devojica", ree David, "ali Dejvi eh, on je Dejvi."
"Trebalo je da se oeni i da ima svoju decu."
"Nikada nisam imao vremena za udvaranje."
Don ree: "Pretpostavljao sam da vi zemljoradnici to obavljate uzgred i bez po
muke, dok sadite kupus."
"Ja, eto, ne sadim kupus. Nema nikakvog smisla danas sejati ma ta drugo sem
penice i krompira. To trai drava i ja joj to dajem."
Don ga je pogledao sa interesovanjem. "Dopada mi se u ovoj svojoj ulozi
estitog i nezgrapnog farmera. Koliko ima stoke? Kako se prodaje meso, mleko?"
"Maloas sam govorio o usevima. Mislim da je stoci za muu svakako odzvonilo.
Zauzima vie zemlje nego to sama vredi."
Don odmahnu glavom. "Ne mogu zamisliti dolinu bez krava."
"Stara iluzija gradskog oveka", ree David, "da se selo ne menja. Selo se vie
menja od grada. U gradu se samo nazidaju drukije zgrade - moda vee i runije, i to je
sve. Kada selo promeni lik, ono ga promeni iz osnova."
"O tome bismo mogli raspravljati", ree Don. "Na kraju krajeva..."
David pogleda preko ramena. "Eno dolazi En." Kada se toliko pribliila da ga je
mogla uti, on dodade: "Pitao si me, izmeu ostalog, zato se nisam oenio!"
En ih obojicu obgrli. "Ima neto to mi se svia u ovoj dolini", ree ona, "a to je
visok stepen uljudnog ponaanja. Da li zaista eli da zna zato se do sada nisi oenio,
10

Praetorious
Davide?"
"On tvrdi da nikada nije imao vremena za to", ree Don.
"Ti si hibrid", rekla mu je En. "U dovoljnoj meri si farmer da zna da ena treba da
bude sastavni deo imetka; ali kako si u isti mah jedan od novopeenih univerzitetski
obrazovanih zemljoradnika, dovoljno si uglaen da se osea krivim zbog takvog
shvatanja."
"A kako ti misli da treba da postupam sa svojom enom", upitao je David, "pod
pretpostavkom da sam se naao u prilici da je imam? Treba li da je upregnem u plug kada
traktor otkae?"
"To, ini mi se, zavisi od ene, od toga da li je u stanju da gospodari tobom ili nije."
"Mogla bi i ona tebe da upregne u plug!" primeti Don.
"En, morae mi nai neku simpatinu devojku koja ume da gospodari. Uveren
sam da ima prijateljicu koja bi odgovarala jednom vestmorlandskom geaku?"
"Obeshrabrena sam", rekla je En. "I sam zna da sam svim silama pokuavala, pa
nikad nita."
"E pa sad! Jedne su bile bez grudi i sa naoarima, prljavih noktiju i sa Nju
Stejtsmenom pod levom mikom, a druge u smeno arenom tvidu, najlonu i sa visokim
potpeticama."
"A ta ima da kae za Normu?"
"Norma je", ree David, "elela da vidi kako pastuv opsluuje jednu od kobila. Po
njenom miljenju bi to bio veoma zanimljiv doivljaj."
"Ali ta tu nije u redu ako je u pitanju ena jednog farmera?"
David je suvo odgovorio: "Ne bih umeo da objasnim. Tek, stari Des se
zaprepastio kada je to uo. Mi imamo svoja gruba i ukalupljena shvatanja pristojnosti, pa
makar i smena ona bila."
"Upravo je tako kako sam rekla", obratila mu se En. "Jo si delimino civilizovan.
Ostae neenja do kraja ivota."
David se nasmeio. "Jedno elim da znam - hoete li dozvoliti Dejviju da postane
varvarin ovakav kakav sam ja?"
Don na to ree: "Dejvi e biti arhitekta. Potrebni su mi razumni planovi koje u
izvoditi kada ostarim. Treba samo da vidi kakvo udovite sada podiem."
"Dejvi e se sam opredeliti", rekla je En. "Mislim da trenutno namerava da
postane planinar. A ta ima da kae za Meri? Hoe li i nju da pridobije za isto
zanimanje?"
11

Praetorious
"Ne mogu da zamislim Meri kao arhitektu", odgovorio je njen otac.
"Meri e se udati", dodao je njen stric, "kao svaka ena koja neto vredi."
En ih je posmatrala. "Obojica ste pravi divljaci", primetila je. "Mislim da su svi
mukarci takvi. Jedina razlika je u tome to je politura civilizacije na Davidu malo vie
oteena."
"Nemoj tako", odgovorio je David, "ta ima loe u tome ako se smatra prirodnim
da dobra ena treba da se uda?"
"Neu se iznenaditi ni ako se Dejvi oeni", rekla je En.
"Zajedno sa mnom studirala je jedna devojka", rekao je David. "Sve nas je tukla u
teoriji i ako je tano ono to sam uo uglavnom je ona vodila farmu svog oca u Lankairu
negde od svoje etrnaeste godine, meutim, nije ni diplomirala. Udala se za nekog
amerikog pilota, i sa njim otila da ivi u Detroitu."
"Prema tome", primetila je En, "uopte ne treba obraati panju na svoje keri, jer
e se one ionako poudavati za amerike pilote i otii da ive u Detroitu."
David se blago nasmeio. "Pa, tako nekako!"
En ga je pogledala sa meavinom trpeljivosti i oajanja, ali nije stavila nikakvu
dalju primedbu. Zajedno su utke nastavili etnju pored obale. U vazduhu se oseao polet
meseca maja; nebo je bilo plavo i belo, dok su oblaci lagano prelazili preko azurnog
panjaka. U dolini je ovek uvek svesniji neba, uokvirenog pervazom brda. Jedna senka je
zaplovila preko tla ka njima, obavila ih, i ponovo ustupila mesto suncu.
"Ovde zaista vlada mir", ree En. "Blago tebi, Davide."
"Nemojte se vratiti u nedelju", predloio je on. "Ostanite tu. Dobro bi nam dola
mala pomo oko saenja krompira, znate i sami da je Luka bolestan."
"Moje udovite me eka", rekao je Don. "Sem toga deca nee nikada uraditi
praznine zadatke dok smo ovde. Bojim se da se moramo na vreme vratiti u London."
"Na sve strane vlada takvo obilje. Pogledajte sve ovo, pa se setite jadnih,
nesrenih Kineza."
"Ima li ta novog? Da li ste sluali vesti pre nego to ste ovamo doli?"
"Amerikanci alju brodovima nove zalihe ita."
"Ima li kakvih vesti iz Pekinga?"
"Nita zvanino. Pretpostavlja se da je grad u plamenu. A u Hong Kongu su morali
da odbiju napade vrene preko granice."
"Uvijen nain izraavanja", rekao je Don smrknuto. "Da li ste imali prilike da
vidite one stare slike koje predstavljaju poast pacova u Australiji? Deset stopa visoke
12

Praetorious
ograde od pletene ice - i stotine, hiljade pacova zgomilanih oko njih kao abe skau
jedan preko drugog, sve dok im na kraju ne poe za rukom da se prebace preko ograde ili
dok se ograda ne srui pod njihovim teretom. Upravo sada tako izgleda Hong Kong, s tom
razlikom to uz ogradu ne puu pacovi, ve ljudska bia."
"Zar misli da je dotle dolo?" upitao je David.
"Gore ne moe biti. Pacovi su navaljivali iskljuivo voeni slepim nagonom gladi.
Ljudi su inteligentna stvorenja, i zato to su inteligentni moraju se preduzeti drastinije
mere da bi se zaustavili. Pretpostavljam da odbrana obiluje municijom za svoje topove i
puke, ali je izvesno da je nee imati dovoljno."
"Misli da e Hong Kong pasti?"
"Uveren sam u to. Pritisak e rasti sve dok se to ne dogodi. Mogu ih u poetku
mitraljirati iz vazduha, zasipati avionskim bombama, pa ak i baciti napalm-bombu; ali e
svakog ubijenog oveka zameniti stotina drugih, koji e u traganju za utoitem pristizati
iz unutranjosti."
"Napalm-bombu!" rekla je En. "Oh, ne."
"Koje drugo reenje postoji? Ili to ili izvriti evakuaciju; meutim, nema dovoljno
brodova da se itav Hong Kong evakuie na vreme."
David ree: "ak i da Kinezi zauzmu Hong Kong, tu ne moe biti dovoljno hrane ni
za tri pristojna obroka, pa bi se opet nali na polaznoj taki."
"Tri pristojna obroka? ak ni za jedan, po mom miljenju. Ali ta sve to znai? Oni
gladuju. Kada bi se ti nalazio u istom stanju, bio bi spreman da ubije za jedan jedini
zalogaj."
"A Indija?" upitao je David. "A Burma i sva ostala Azija?"
"Niko ne zna kako e se stvari razvijati. Oni su bar na izvestan nain opomenuti.
Zbog toga to kineska vlada nije bila voljna da prizna da se nalazi pred problemom koji
nije u stanju da savlada, dovela je zemlju u ovu najgoru moguu situaciju."
En je rekla: "Kako su mogli i pomisliti da e sauvati tajnu?"
Don je slegao ramenima. "Dekretom su ukinuli glad - sea li se? U poetku se
inilo da sve ide kako treba. U roku od jednog meseca izolovali su virus da ne bi osvojio
pirinana polja. Prilepili su na njega urednu etiketu - virus ung Li. Jo im je jedino bilo
preostalo da pronau neki nain da satru njega, a da ne unite biljku. Ili da, kao druga
mogunost, odgaje biljku koja bi bila otporna na taj virus. I najzad, nisu imali nikakvog
osnova da pretpostave da e se virus tako brzo rairiti."
"A kada im je etva onako strano podbacila?"
"Prikupili su zalihe za sluaj gladi - treba im odati priznanje za to. Pretpostavljali su
13

Praetorious
da e izdrati do sledee etve. A zato i ne bi mogli poverovati da e do tog vremena
potui virus?"
"Amerikanci izjavljuju da su na putu da nau izlaz."
"Oni mogu spasti preostali deo Dalekog istoka. Ali su zakasnili da spasu Kinu - a to
znai i Hong Kong."
Enin pogled bio je uprt u obronak brda i dve prilike koje su se pentrale ka vrhu.
"Mala deca gladuju", rekla je ona. "Sigurno im moemo pomoi na neki nain?"
"Kako?" pitao se Don. "aljemo im hranu, ali je to kapljica vode u okeanu."
"Strano je kad ovek pomisli da mi moemo da razgovaramo, da se smejemo i
alimo", rekla je ona, "u jednoj ovako mirnoj i bogatoj zemlji, dok se sve to dogaa."
David ree: "A ta drugo moemo da uradimo, draga? I pre ovih dogaaja je
svakog trenutka veliki broj ljudi umirao u mukama; jedina razlika je u tome to se sada
broj uviestruio. Smrt je uvek ista, svejedno da li je zadesila jedno ili sto hiljada."
En je rekla: "ini mi se da si u pravu."
"Imamo sree", umeao se David. "Virus je mogao isto tako napasti i ito."
"Pa ipak, posledice ne bi bile iste, ta misli?" upitao je Don. "Mi ne zavisimo od
ita u doslovno istom smislu u kome Kinezi i uopte Azijati zavise od pirina."
"Svejedno, stanje bi bilo veoma ravo. Hleb bi bio racioniran, sigurno."
"Hleb racioniran!" uzviknula je En. "A u Kini se milioni bore za nekoliko zrna
pirina."
Zautali su. Iznad njih se sunce ukazalo na paretu neba bez oblaka. Pesma jedne
vrste drozda razlegala se uz pratnju potmule i smirujue huke reke Lipi.
"Nesrenici", rekao je David.
"U vozu na putu ovamo", poeo je Don, "jedan ovek je sa oitim uivanjem
objanjavao da su Kinezi prosto dobili ono to zasluuju i to zato to su komunisti. Da nije
bilo dece ve bih mu rekao ta mislim o nekome ko ima takva shvatanja."
"Pitanje je da li smo mi ita bolji?" rekla je En. "Setimo ih se i povremeno nam je
ao, ali se ostalo vreme ponaamo kao da je sve u najboljem redu i bavimo se svojim
uobiajenim poslovima."
"Moramo", rekao je David. "Po mom miljenju nije tano da se ovek iz voza sve
vreme naslauje. Takvi smo mi ljudi. Ne ide loe sve dok smo svesni koliko smo sreni."
"U pravu si. ini mi se da je i David neto slino rekao?"
U taj mah su uli jedno daleko 'ehej' noeno povetarcem ranoga leta, i sve troje
14

Praetorious
upravie pogled u tom pravcu. Obrisi jedne figure ukazali su se u pravcu neba, i, dok su
neko vreme posmatrali, jo jedna se pojavila pored nje.
Don se nasmeio. "Meri je prva stigla. Izdrljivost je pobedila."
"Hoe da kae to to je Meri starija", dobacio je David. "Hajde da im mahnemo,
da bi znali da smo ih videli."
Mahnuli su im rukama, a dve prilike su odgovorile na njihov znak. Kada su
nastavili etnju, En je rekla:
"U stvari, ako se ne varam, Meri je odluila da postane lekar."
"To je vrlo pametno", rekao je David. "Moi e da se uda za lekara, pa e zajedno
otvoriti ordinaciju."
"A gde to", ree Don, "u Detroitu?"
"Po Davidovom shvatanju, medicina je jedno od onih korisnih zanimanja",
primetila je En. "S tim da ena istovremeno bude i dobra kuvarica."
David zaeprka po jednoj rupi svojim tapom. "Budui da ivim blie jednostavnim
stvarima", rekao je on, "u stanju sam da ih bolje ocenim. Stavljam korisna zanimanja na
prvo, drugo i tree mesto. Posle toga, nemam nita protiv da se pone sa takvim
izmotacijama kao to su oblakoderi."
"Nemoj tako", rekao je Don, "da nije bilo inenjera koji su sagradili dovoljno
veliki andrak u koji moe da se smesti celo ministarstvo poljoprivrede, gde biste svi vi
farmeri bili?"
David nije odgovorio na ovu alu. etajui tako, stigli su do jednog mesta na kome
se sa desne strane staze prualo movarno zemljite, dok je du leve tekla reka. David se
sagao ka jednom busenu trave ije su vlati izrasle gotovo dve stope uvis. Povukao je i lako
iupao dve-tri stabljike.
"tetan korov?" upitala je En.
David je odmahnuo glavom. "Oryzoides, iz roda Leersia i vrste Oryzae."
"Da nije tvog botanikog obrazovanja", rekao je Don, "to prosto nita ne bi
znailo."
"Re je o jednoj retkoj britanskoj travi", nastavio je David. "Veoma je retka u ovim
krajevima - ponekad ete je nai u junim grofovijama - u Hemiru, Sariju i tako dalje."
"Kao da joj lie truli", rekla je En.
"Ne samo lie, ve i koren", odgovorio je David. "Oryzae obuhvata tri roda od
kojih je Leersia jedan, a Oryza drugi."
"Imena im zvue kao da je re o nekom progresivnom enskom soju", propratio je
15

Praetorious
Don.
"Oryza sativa", rekao je David, "je pirina."
"Pirina!" uzviknu En. "Prema tome..."
"To je pirinana trava", produio je David. Zatim je iupao jednu dugu vlat i
podigao je prema nebu. Sva je bila proarana mrljama tamnije zelene boje iji je centar
bio mrk; vrh je bio skroz mrk i natruo "A ovo je virus ung Li."
"Ovde", ree Don, "u Engleskoj?"
"U ovoj zelenoj i lepoj zemlji", ree David. "Znao sam da je neki nazivaju i Leersia,
ali nisam pretpostavljao da je ovako daleko dospela."
En je kao opinjena posmatrala travu sa mrljama trulei. "Ovo", rekla je, "ba
ovo."
David je preko movarnog komada zemljita pogledao polje sa itom.
"Hvala bogu da virusi imaju poseban apetit. Ta prokletinja je prevalila pola sveta
da se uvrei u ovom malom busenu trave moda u nekoliko stotina ovakvih busenja u
itavoj Engleskoj."
"Tako je", ree Don, "ito je takoe trava, zar ne?"
"ito", nadovezao je David, "i ovas i jeam i ra - da i ne pominjemo seno za stoku.
Kinezima nije lako, ali bi moglo biti i mnogo gore."
"Da", ree En, "mogli bismo se mi nalaziti na njihovom mestu. To si hteo da kae,
zar ne? Eto opet smo ih zaboravili. A verovatno je da emo ve kroz pet minuta pronai
neki drugi izgovor da ih nanovo zaboravimo."
David je zguvao travu i bacio je u vodu. Hitro je otplovila niz brzake reke Lipi.
"Ne ostaje nam nita drugo", rekao je on.

16

Praetorious

2.

En, koja je bila van igre, ukljui radio da uje vesti u devet asova. Don je najavio
igru bez aduta koju po svoj prilici nije mogao da dobije, u elji da izbaci Rodera i Oliviju;
njima je nedostajalo trideset poena da dobiju celu igru. Don stade da se mrti nad
svojim kartama.
Tada Roder Bakli hvalisavo ree: "Navali, mladiu! A kako bi bilo da sada
elegantno odigram ovu devetku?"
Roder je bio jedini od Donovih starih prijatelja iz armije sa kojim je odravao
prisne veze. Kada ga je En upoznala, nije joj se svideo, tako da su se njihovi kasniji odnosi
uglavnom sveli na trpeljivost. Gotovo podjednako su joj smetali utisak nekakve dake
razmetljivosti koji je ostavljao, kao i rei trenuci izvesne ivotinjske depresije; a jo
odurnija joj je bila jedna njegova osobina koju je nazivala sutinskom odbojnou, i koja
je stajala iza oba ova vida njegove spoljne linosti.
Bila je sasvim sigurna da on zna ta ona osea prema njemu, a i da mu je taj
podatak sasvim nevaan, kao i toliki drugi. U svoje vreme, to ju je jo vie odbilo od njega
i, da nije bilo jedne okolnosti, uticala bi na Dona da prestane da se drui sa njim.
A ta okolnost je bila Olivija. Kada je Roder, vrlo ubrzo poto su se njih dvoje
upoznali, doveo kod njih ovu prilino krupnu, krotku i stidljivu devojku koju je predstavio
kao svoju verenicu, En je bila iznenaena, ali i uverena da se njihova veza - poslednja
meu vie slinih, bar sudei po Donovom izvetaju - nikada nee zavriti brakom. Ali se
u tome prevarila. Sprijateljila se sa Olivijom prvo zbog pretpostavke da e je Roder
ostaviti na cedilu, a zatim da bi mogla da je zatiti kada se posle venanja on bude
pokazao u pravoj boji. Meutim, osetila se ponienom kada je postepeno poela da
shvata da ne samo to Olivija i dalje uiva u na izgled potpuno srenom braku ve i da se i
sama nala u poloaju da u mnogim svojim manjim krizama u velikoj meri zavisi od
Olivijinog toplog i tihog razumevanja. Iako nita vie nije volela Rodera, bila je spremnija
da ga prihvati zbog Olivije.
Don je malom kartom odgovorio na kralja. Olivija je krotko spustila osmicu. Don
se neko vreme dvoumio, a zatim je bacio puba. Kikoui se pobedonosno Roder je asom
pokrio obe karte.
Jedan glas preko radija, koji je imao naglasak slian spikeru BBC govorio je:
"lzvanredan komitet za Kinu pri Ujedinjenim nacijama u svom poslednjem
izvetaju koji je danas objavljen, tvrdi da najnia mogua cifra ljudi pomrlih od gladi u Kini
mora biti dve stotine miliona..."
Roder ree: "Aha, neko je ovde slab u hercu. 'Ajde da probamo."
17

Praetorious
En uzviknu: "Dve stotine miliona! Neverovatno!"
"ta je to dve stotine miliona?" pitao je Roder. "U Kini ima more Kineza. Kroz
generaciju-dve sve e ih ponovo izroditi."
U ranijim prilikama, En je argumentom odgovarala na Roderov cinizam, ali je
ovoga puta vie volela da se uzdri. Misli su joj bile obuzete uasima koje je stvarala njena
mata.
"U sledeoj taki izvetaja", nastavljao je spikerov glas, "tvrdi se da je izotop 717
kojim su probno poprskana pirinana polja, gotovo u potpunosti savladao virus ung Li.
Prskanje svih pirinanih polja ovim izotopom, kao hitnu operaciju, treba da izvede
nedavno osnovana Pomona vazduhoplovna sluba pri Ujedinjenim nacijama.
Pretpostavlja se da su postojee zalihe izotopa dovoljne da se u roku od nekoliko dana
zaspu sva pirinana polja koja su neposredno ugroena, a ostala za mesec dana."
"Neka je bogu hvala na tome", rekao je Don.
"Poto si zavrio svoju molitvu Gospodu", primetio je Roder, "mogao bi da
pokrije ovog malog herca."
Olivija se blago usprotivila: "Rodere!"
"Dve stotine miliona", rekao je Don. "Monumentalan spomenik ljudske gordosti i
tvrdoglavosti. Da su est meseci ranije dozvolili naim ljudima da proue ovaj virus, danas
bi bili ivi."
"Kada je ve re o monumentalnom spomeniku ljudske gordosti", rekao je Roder,
"a poto i onako okleva da baci svog herevog keca, dozvoli da upitam ima li kakvih
vesti o naem malom Tad Mahalu? Do uiju su mi doprli glasovi da nemate dovoljno
radne snage."
"Postoji li neto to ti ne uje?"
Roder je bio inspektor za javna pitanja pri Ministarstvu proizvodnje. iveo je u
svetu ogovaranja i prepriavanja koja su, po Eninom miljenju, hranila njegovu prirodnu
neljudskost.
"Samo beznaajne stvari", odgovorio je Roder. "ta misli, hoete li je zavriti na
vreme?"
"Reci svom ministru", odgovorio mu je Don, "da saopti svom kolegi da su sva
strahovanja izlina. Njegova svita obuena u sveane odore bie spremna da ga prati na
otvaranju po unapred utvrenom planu."
"Samo, pitanje je", prokomentarisao je Roder, "da li e kolega mog ministra biti
spreman za to."
"Novo zuckanje?"
18

Praetorious
"Ne bih tako neto nazvao zuckanjem. Ko zna, moda e se ispostaviti da mu je
vrat jai od sekire. U svakom sluaju, bie zanimljivo videti."
"Rodere", upitala ga je En, "da li vam razmiljanje o ljudskim nedaama prua
veliko zadovoljstvo?"
im je izgovorila ove rei, zaalila je to je dopustila sebi da bude izazvana. Roder
je upro u nju ispitivaki pogled; imao je varljivo blag izraz lica, sa bradom koja se, ako je
posmatrate iz izvesnih uglova, povlaila unazad, i krupne smee oi.
"Ja sam deak koji nikada nije porastao", rekao je on. "Kada ste bili u mojim
godinama, siguran sam da ste se i sami smejali debeljku koji bi se okliznuo na koru
banane. Meutim, danas mislite kako je slomio vrat i ostavio za sobom oajnu enu sa
tucetom samohrane dece. Morate mi dozvoliti da uivam u svojim igrakama kako
najbolje umem i znam."
Olivija ree: "On je nepopravljiv. Nemoj mu zameriti, En."
Govorila je glasom popustljive majke koja se prema svom nevaljalom detetu
odnosi trpeljivo, ali je to u isti mah i zabavlja. Meutim, ono to je prikladno kada je u
pitanju dete, besno je razmiljala En, samim tim ne moe se smatrati opravdanim stavom
prema moralno zaostalom zrelom oveku.
I dalje posmatrajui En, Roder je nastavio: "Ono to sve odrasle osobe tananih
oseanja, kao to ste vi, moraju imati na umu jeste da se za sada dogaaji odvijaju u vau
korist - a to e rei, ivite u svetu u kome je sve naklonjeno senzibilnim i civilizovanim
biima. Meutim, stvari se mogu okrenuti naopako. Setite se samo koliko traje kineska
civilizacija i ta se tamo upravo dogaa. Kada stomak pone da kri, ponovo nastane
njegovo vreme."
"Sklon sam da se sloim", rekao je Don. "Infantilan si, Rodere."
"Sudei po nekim postupcima", rekla je Olivija, "on i Stiv potpuno su istog
uzrasta."
Stiv je bio devetogodinji sin Baklijevih; Roder je toliko ludovao za njim da mu
nije dozvolio da normalno pohaa kolu. Deak je bio prilino sitan, upadljivo
inteligentan, i imao je nastupe nekog iskonskog divljatva.
"S tom razlikom to e Stiv jednog dana sazreti", ukazala je En.
Roder je razvukao usne u osmeh. "Ako tako bude, nije moj sin!"
Po zavrenom prvom polugou deca su se vratila kui, pa su Kanstensi i Baklijevi
kolima otputovali na more da tamo provedu vikend. Imali su obiaj da zajedniki iznajme
karavan; karavan koji su u odlasku vukla jedna kola, a u povratku druga, pruao je
utoite odraslima, dok je troje dece spavalo u posrednoj blizini pod atorom.
19

Praetorious
U putu ih je vreme dobro sluilo, tako da su u subotu ujutro leali na suncem
obasjanom ljunku, odakle su mogli uti i videti more. Deca bi svaki as odlazila da se
okupaju ili da love rakove du obale. to se odraslih tie, Don i dve ene su se sa velikim
uivanjem sunali. Ali se Roder, koji je imao nemirniju prirodu, najpre pridruio deci, a
zatim je legao na sunce i sve oitije ispoljavao dosadu i nemir.
Poto je Roder vie puta pogledao na svoj sat, Don ree: "U redu. Hajde da se
presvuemo."
"Zato?" upitala je En. "Kuda namerava? Zar nisi obeao da e kuvati?"
"Ima ve pola sata kako se Roderu osuio jezik", rekao je Don. "Mislim da bi bilo
pametno da ga odvezem do sela. Siguran sam da su ve otvorili."
"Ima dobrih pola sata kako su otvorili", umeao se Roder. "Odveemo se tvojim
kolima."
"Ruak e biti gotov u jedan", dobacila je Olivija. "Za onog ko zakasni nema nita."
"Ne brini."
Dok su se pred njima nalazile ae, Roder ree:
"Sad mi je ve bolje. Uvek sam na moru edan. Verovatno da je tome uzrok so
koja se nalazi u vazduhu."
Don je otpio iz svoje ae, a zatim je ponovo spustio na sto.
"Kao da ti neto ne da mira, Rod. Primetio sam to jue. ta te to brine?"
Sedeli su u sali gostionice. Vrata su bila otvorena, tako da su mogli videti
poljunanu stazu sa ove strane puta i iroki travnjak iznad njega. Vazduh je bio topao i
blag.
"Ovakvo vreme kukavica voli", Roder je citirao: "Dok tako sede pred krmom
'Putnikov predah', devojke etaju u lakom muslinu, a graani sanjaju o zapadu i jugu... Isti
je sluaj i sa mnom. Uznemiren? Moda i jesam."
"Mogu li ti pomoi na neki nain?"
Roder ga je za trenutak ispitivaki posmatrao. "Prva dunost jednog inspektora
za javna pitanja", rekao je on, "jeste odanost, druga diskrecija, dok u treu, bednu
kategoriju spada onaj ko ima brz jezik i obiaj da se izlane. Moja nevolja je to uvek drim
stisnute paleve kada se zakunem na vernost i utanje onome ko nije moj lini prijatelj."
"O emu je re?"
"Da si ti na mom mestu", rekao je Roder, "ne bi mi se poverio, zato to je
estitost jedan od tvojih kamenova spoticanja. Stoga, ovo to u ti rei mora uvati u
najstroijoj tajnosti. Za sada ni En ne sme nita znati. ak ni Oliviji nisam re rekao."
20

Praetorious
"Ako je stvar toliko vana", ree Don, "moda bi bilo bolje da ni meni ne kae
nita."
"Iskreno govorei, mislim da bi bilo pametnije kada stvar ne bi drali u mraku, ali
nije o tome re. Jedino mi je stalo da, poto stvar procuri, ne posumnjaju u mene. A da e
procureti - o tome nema sumnje."
"Sad si me ve zagolicao."
Roder ispi au do dna, saeka da i Don to isto uini, pa obe ae odnese do
anka da se napune. Kada se vratio, otpio je jedan dug gutljaj pre nego to je ponovo
progovorio.
A tada ree: "Sea se Izotopa 717?"
"Onoga ime prskaju pirinana polja?"
"Da. Postojala su dva razliita miljenja o tome kako da se savlada virus. Jedni su
eleli da pronau neko sredstvo koje e ubiti virus, dok su drugi smatrali da je najbolje
odgajiti biljku koja bi bila otporna na virus. Oigledno je da je drugoj grupi bilo potrebno
vie vremena, pa je zato pridobila manje pristalica. Zatim su pobornici prvog shvatanja
pronali izotop 717, zakljuili da neosporno deluje na virus i bacili se na posao."
"injenica je da su unitili virus", rekao je Don. "Video sam fotografije koje to
dokazuju."
"Na osnovu onoga to sam ja uo, virusi su udne zverke. Da su pronali pirina
koji je otporan na virus, problem bi bio reen kako treba. Gotovo je sigurno da se moe
pronai protivvrsta bilo emu, ako se stvar svestrano proui, ili ako se radi u dovoljno
velikim razmerama."
Don ga je posmatrao. "Nastavi."
"Oigledno je da je to sloeni virus. Do sada je otkriveno najmanje pet njegovih
faza. Kada je pronaen izotop 717 bile su poznate etiri faze koje je sve ovaj izotop
unitavao. Petu fazu su otkrili tek kada se ispostavilo da virus ipak nije zbrisan."
"Ali u tom sluaju..."
"ung Li", rekao je Roder, "daleko prednjai u svemu."
Don ree: "Hoe da kae da jo postoji ivi ostatak ovog virusa na poljima? To
ne moe biti nita drugo do ostatak, s obzirom na veliko dejstvo koje ima izotop 717."
"Samo ostatak", odgovorio je Roder. "Neosporno je da se razvoj dogaaja mogao
okrenuti u nau korist. Tako se faza broj 5 mogla sporije razvijati, iako su prethodne etiri
brzo napredovale. Meutim, po onome to ujem, ona se iri podjednako naglo kao i
njene prethodnice."
Don je lagano izgovorio svoju misao: "Prema tome, nalazimo se tamo odakle smo
21

Praetorious
krenuli. Ili, ne ba sasvim odakle smo krenuli. Na kraju krajeva, ako su ve pronali
sredstvo koje je savladalo prve etiri faze, zato ne bi bili u stanju da ugue i petu."
"To isto i ja mislim", ree Roder. "Ali postoji neto sasvim drugo to unosi nemir:"
"A to je?"
"Faza broj 5 je bila maskirana ostalim fazama pre nego to je izotop 717 poeo da
deluje. Ne umem ba tano da objasnim stvar, tek jai ogranci na neki nain su spreavali
dejstvo faze broj 5. Kada ih je izotop 717 uklonio, faza broj 5 je bila u stanju da nastupi i
pokae svoje zube. Ona se razlikuje od svoje velike brae u jednom vanom pogledu."
Don je ekao; Roder je otpio gutljaj piva.
A zatim je nastavio: "Virus ung Li je imao apetit za rod Oryzae iz porodice
Gramineae. Faza broj 5 je daleko manje probirljiva. Ona napreduje na svim biljkama iz
porodice Gramineae."
"Gramineae?"
Roder se prilino tuno nasmeio. "I sam sam nedavno nauio ove izraze.
Gramineae znai trave - sve trave."
Don se seti Davida. "Imali smo sree."
"Trave", ree on, "pa to znai i itarice."
"ito, ovas, jeam, ra - toliko za poetak. A zatim dolaze na red meso, mleni
proizvodi, ivina. Kroz godinu-dve, iskljuivo emo se hraniti ribom i pomfritom - ukoliko
budemo imali masti da isprimo krompir."
"Valjda e pronai neki izlaz."
"Hoe", ree Roder, "dabome da hoe. Savladali su prvobitni virus, nije li tako?
Pitam se u kom pravcu e faza 6 usmeriti svoj delokrug - moda e se okomiti na
krompir?"
Donu je pala na pamet jedna misao. "Ako ve ute o tome - a pretpostavljam da
se stvar raspravlja na meunarodnom nivou - nije li to moda zato to su gotovo sigurni
da imaju reenje takorei u fioci?"
"To je samo jedan nain gledanja na ovo pitanje. Meni neto govori da verovatno
ekaju dok ne rasporede mitraljeze."
"Mitraljeze?"
"Moraju se pripremiti", rekao je Roder, "za sledeih dvesta miliona."
"Iskljueno je da doe do toga, sve dok postoje svetske rezerve koje se prikupljaju
jo od samog poetka. Na kraju krajeva, da su Kinezi bili toliko razboriti i pozvali
upomo..."
22

Praetorious
"Sjajan smo mi soj", primetio je Roder. "Pronali smo nain da koristimo ugalj i
benzin, i tek to su nae maine poele da se kotrljaju bili smo spremni da se popnemo u
voz na nuklearni pogon. Um je izgubio korak sa napredovanjem oveanstva za
poslednjih sto godina. Da sam Marsovac, ne bih se kladio ak ni hiljadu prema jedan na
intelekt one vrste koji nije u stanju da potue neto tako siuno kao to je virus. Nemoj
misliti da nisam optimist, pa ipak volim da zadrim svoj ulog ak i kada su izgledi dobri."
"ak i kada se stvar posmatra sa najnepovoljnije take gledita", rekao je Don,
"ipak bismo se mogli prehraniti ribom i povrem. Smak ne preti svetu."
"Misli da bismo mogli?" upitao je Roder. "Svi mi? Nikako, po dananjoj potronji
hrane."
"Onaj ko ima farmera u porodici u stanju je da prikupi nekoliko korisnih
obavetenja", rekao je Don. "Jutro zemlje daje izmeu jednog i dva tovara mesa,
odnosno trideset tovara hleba. Dok na istom tom komadu zemlje rodi deset tona
krompira."
"Ohrabrio si me", prokomentarisao je Roder. "Sada sam spreman da poverujem
da faza 5 nee potpuno zbrisati ljudsku vrstu. Zbog toga mi ostaje da se pobrinem jedino
za svoje najblie. Odnosno, mogu da skrenem panju sa optih pitanja."
"Do avola!" rekao je Don. "Pa ovo nije Kina."
"Nije", odgovorio je Roder. "Ovo je zemlja od pedeset miliona stanovnika koja
uvozi gotovo polovinu svojih potreba u hrani."
"Moraemo da pritegnemo kaieve."
"Pritegnuti kai na kosturu", rekao je Roder, "glupo izgleda."
"Ve sam ti rekao", ponovio je Don, "ako poseje krompir umesto itarica,
dobie koliinski est puta vie."
"A sad poteci, i reci to vladi. Meutim, kad bolje razmislim, nemoj. Bilo kako bilo,
nisam voljan da rtvujem svoje zaposlenje. Sem u sluaju da sam skroz pogreno
obaveten. Ti si sada upuen u sutinu stvari. ak i kada bih verovao da si jedini ovek koji
raspolae reenjem, i kada bih znao da bi sve nas to reenje moglo spasti od gladi, dvaput
bih razmislio pre nego to bih ti savetovao da razglasi injenicu da sam ti ja provalio
stvar."
"Dvaput, verovatno", rekao je Don, "ali ne i triput. U pitanju bi bila i tvoja
budunost."
"Ah", produio je Roder, "ali jo neko bi mogao raspolagati istim podatkom;
moda bi se pojavilo jo koje spasonosno sredstvo; moda bi virus izumro sam po sebi;
moda bi se pre ove katastrofe zemaljska kugla sudarila sa suncem - i tako bih ja ni za ta
izgubio svoj posao. Prevedi to na politiki jezik i prebaci na nivo vlade, pa e shvatiti.
23

Praetorious
Jasno je, ukoliko ne pronaemo nain da zaustavimo virus, jedini razuman korak koji
treba preduzeti jeste posejati krompir svuda i na svakom moguem mestu. Ali u kom
trenutku treba objaviti da se virus ne moe zaustaviti? I ako naikamo ovu zelenu i lepu
zemlju Englesku povrtnjacima s krompirom, a neko ipak uspe da uniti virus - ta misli da
e rei birai, kada im se sledee godine poslui krompir umesto hleba?"
"Nemam pojma ta e rei. Ali znam ta bi trebalo da kau - hvala bogu to nismo
kao Kinezi spali na to da postanemo ljudoderi."
"Zahvalnost", rekao je Roder, "nije najupadljivija crta racionalnog ivota - u
svakom sluaju to nije, kada se stvari posmatraju sa politike take gledita."
Donov pogled je opet odlutao kroz otvorena vrata gostionice nekud daleko. Na
travnjaku sa druge strane puta, grupa seoskih deaka igrala je kriket. Kao da su sami
sunevi zraci prenosili njihove glasove.
"Verovatno da obojica po malo preterujemo", rekao je on. "Daleko je od vesti da
je faza 5 stupila u dejstvo, do ishrane krompirom, odnosno, gladi i ljudoderstva. Od
trenutka kada su se naunici stvarno bacili na posao, bilo im je potrebno samo tri meseca
da pronau izotop 717."
"Da", ree Roder, "i to je ba ono to me zabrinjava. Svaka vlada na svetu e se
teiti ovom umirujuom injenicom. Do sada nas naunici nikada nisu izneverili. I mi
neemo odista verovati da e nas obmanuti, sve dok to ne uine."
"Kada neto do sada nikada nije izneverilo, ima mnogo osnove u pretpostavci da
nee ni sada."
"Tako je", ree Roder, "pretpostavljam da nee." Podigao je gotovo praznu au.
"Baci poslednji pogled svoj na sve sa nepomuenom ljubavlju. Svet bez piva? Ne da se
zamisliti. Ispij, pa emo jo po jednu."

24

Praetorious

3.
Vest o pojavi faze 5 virusa ung Li razglasila se tokom leta, posle ega su usledile
pobune velikih razmera u onim delovima Dalekog istoka koji su bili najblii ii zaraze.
Zapadni svet je sve to posmatrao sa blagonaklonom zabrinutou. ito je brodovima
odailjano u ugroene krajeve gde su oklopne divizije morale da ga tite. U
meuvremenu se nastavilo sa ulaganjem napora u laboratorijama i terenskim
istraivakim centrima irom sveta da se uniti virus.
Farmerima su data uputstva da sa najveom moguom panjom prate sve
promene koje izaziva virus; detaljno je razraen zakon o tekim kaznama u sluaju da
neko ne prijavi neku promenu, kao i o pristojnoj naknadi za unitene useve zaraene
virusom. Bilo je utvreno da se faza 5, kao i prvobitan virus, prenosi i preko korena i
preko vazduha. Postojala je nada da e se unitavanjem zaraenih useva i stvaranjem
krevina u vidu pojaseva odreene veliine na okolnom zemljitu zaustaviti irenje virusa
dok se ne pronae sredstvo koje e ga potpuno iskoreniti.
Ova mera je imala umeren uspeh. Faza 5, kao i njene prethodnice, prebacila se na
drugu polovinu zemaljske kugle, pa ipak je otprilike tri etvrtine normalne etve
prikupljeno na zapadu te godine. Na istoku su se dogaaji nepovoljnije odvijali. Poetkom
avgusta je bilo jasno da je etva u Indiji uasno podbacila i da ovoj zemlji preti glad.
Burma i Japan su se nalazili u jedva neto boljem poloaju.
Na zapadu je pitanje pomoi ugroenim oblastima poelo da dobija drukiji vid.
Svetske zalihe su ve bile strahovito smanjene kada je prethodnog prolea pokuano da
se pomogne Kini. Tako da se sada, zbog izgleda na slabu etvu ak i u najmanje
pogoenim oblastima, poelo javno govoriti o onome to se ranije samo nasluivalo.
Poetkom septembra je Predstavniki dom Sjedinjenih Amerikih Drava odobrio
amandman predsednikog zakona o pomoi u hrani, zahtevajui da se primeni Plimsolov
princip na prehrambene zalihe namenjene potronji u zemlji. Odlueno je da se izvesna
minimalna tonaa svih vrsta hrane smesti u skladita i nameni iskljuivo upotrebi u okviru
Sjedinjenih Amerikih Drava.
En nije mogla da se uzdri, a da ne izrazi gnuanje.
"Milionima preti glad", govorila je ona, "a ti pregojeni starci uskrauju hranu."
Obe porodice su se bile okupile na aju, u bati kod Baklijevih. Sa izvesnom
zalihom kolaa deca su se zavukla u bunje odakle su se povremeno razlegali vriska i
kikot.
"Kako sam i sam jedan od onih koji se nada da e doiveti da postane pregojeni
starac", rekao je Roder, "nisam siguran da ja treba da se bunim protiv toga."
"Mora priznati da ta odluka sadri izvestan prizvuk bezdunosti", rekao je Don.
25

Praetorious
"Svaki akt samoodbrane je ima. to se Amerikanaca tie, nevolja je u tome to oni
uvek dre svoje karte na stolu. Ostale zemlje koje proizvode ito jednostavno e sedeti na
svojim zalihama i utati."
En ree: "Ne mogu da poverujem u to."
"Zaista? Onda recite kada su Rusi poslednji put poslali neki brod sa itom na istok.
Imam i ja dva-tri stara eira koja bi bila dobra za jelo."
"Izuzmimo njih - jo postoje Kanada, Australija, Novi Zeland."
"Zemlje o kojima je re mogu uputiti pomo jedino ako se oglue o politiku
britanske vlade."
"Zbog ega bi im naa vlada zabranila da to ine?"
"Zato to nam ito samima moe ustrebati. Mi se iz sveg srca - ak mogu rei
oajniki - nadamo da je krv gua od vode koja nas razdvaja. Ako se virus ne savlada do
sledeeg leta..."
"Ali ovi ljudi sada gladuju?"
"Oni uivaju nae najdublje saoseanje."
Pogledala ga je razrogaeno, prvi put sa neprikrivenom netrpeljivou. "Kako
moete!"
Roder joj je vratio istim pogledom. "Jednom prilikom smo se sloili da sam ja
moralno zaostao ovek - seate li se? Ako ve idem na nerve ljudima oko sebe, ne
zaboravite da i oni mogu ponekad da me razdrae. Tako, na primer, ne podnosim glupavo
eprtljanje. Verujem u nagon samoodranja i odbijam da ekam da mi stave no pod grlo,
a da prethodno ne zapodenem borbu. Ne vidim nikakvog smisla u tome da se detinja
poslednja kora da izgladnelom prosjaku."
"Poslednja kora..." En ga je pogledala preko stola prekrivenog ostacima bogatog
posluenja. "Ovo nazivate poslednjom korom?"
Roder joj je odgovorio: "Da sam se ja pitao, u ovoj zemlji se ne bi pojeo nijedan
kola za poslednja tri meseca, a hleb bi bio strogo racioniran. Povrh toga, ne bih ni zrno
ita odvojio za Aziju. Gospode boe! Pa zar vi ljudi ne shvatate ekonomske injenice ove
zemlje?"
"Ako ostanemo po strani i dozvolimo da toliki milioni pomru od gladi, a da ni
prstom ne mrdnemo, onda zasluujemo da nas zadesi ista nesrea", rekla je En.
"Zbilja?" upitao je Roder. "Ko smo mi? Da li treba Meri, Dejvi i Stiv da poumiru od
gladi zato to sam ja bezduan?"
Olivija na to ree: "Zaista je bolje ne razgovarati o tome. Mi tu nita ne moemo
pomoi - mi kao pojedinci ni u kom sluaju. Jedino nam ostaje da se nadamo da dogaaji
26

Praetorious
nee uzeti tako rav obrt."
"Prema najnovijim vestima", rekao je Don, "pronali su neko sredstvo koje daje
veoma dobre rezultate u borbi protiv faze 5."
"Eto!" uzviknula je En. "A kada stvari tako stoje, ime se uopte moe opravdati
odluka da se ne alje pomo na istok? Time to emo moda morati idueg leta da
racioniramo hranu?"
"Veoma dobre rezultate", ponovio je Roder ironino. "A da li vam je poznato da
su otkrivene jo tri faze posle pete? Za mene lino postoji samo jedna nada - izdrati dok
virus ne izumre sam po sebi, od starosti. Deava se to ponekad. A da li e tada ostati i
jedna vlat trave da se ponovo pone iz poetka, sasvim je drugo pitanje."
Olivija se sagla da pogleda travnjak po kome su bile rasporeene stolice.
"Teko je poverovati", ree, "zar ne - da taj virus zaista unitava svaku travku gde
god se pojavi?"
Roder je uzbrao jednu vlat trave i stao da je posmatra drei je prstima.
"Optuuju me da nemam mate", rekao je. "To uopte nije istina. U stanju sam da
i te kako dobro predstavim sebi sliku Indijaca koji umiru od gladi. Ali isto tako mogu da
zamislim i ovu nau zemlju poutelu i golu, osiromaenu i opustelu i nau decu kako
vau koru sa drvea."
Svi su neko vreme sedeli utke; odsustvo rei je popunjavala daleka ptiija pesma
i veseli, razdragani povici dece.
Don progovori: "Kako bi bilo da krenemo kui. Moram da razradim motor. Suvie
dugo je mirovao." Pozvao je po imenu Meri i Davida. "Pa ipak: moda e nas ta nevolja
mimoii, zar ne Rod."
Roder ree: "I sam isto kao i svi vi sedim skrtenih ruku. Trebalo bi da ponem da
uim kako se vodi borba bez oruja i koji je najbolji nain da se raskomada ljudsko telo na
anatomske delove, peenja radi. A ja, eto, i dalje sedim i gubim vreme."
Na putu kui En je odjednom rekla: "Zverski je to stav. Zverski!"
Don je opomenuo klimnuvi glavom i pokazao na decu. En ree: "Dobro, ima
pravo. Ali to je ipak uasno."
"On mnogo pria", rekao je Don. "Meutim, sve te njegove prie ne znae nita."
"Mislim da znae."
"Olivija je potpuno u pravu. Mi, kao pojedinci, ne moemo nita uiniti.
Jednostavno treba ekati i nadati se najboljem."
"Nadati se najboljem? Nee valjda rei da si poeo da pridaje znaaj njegovim
27

Praetorious
mranim proroanstvima!"
Don nije odmah odgovorio, ve je neko vreme posmatrao razbacano jesenje lie
i negovanu travu londonskih predgraa. Njihov automobil je projurio pored jednog mesta
na kome je trava bila prekopana u duini od deset do petnaest jardi i videla se gola
zemlja: jo jedno od manjih ratita u borbi protiv faze broj 5.
"Ne, zaista ne mislim tako. Nemogue je da se to dogodi."
Kako je zima smenjivala jesen, tako su sa istoka stizale sve gore vesti. Najpre su
Indiju, a zatim Burmu i Indokinu zahvatili glad i varvarstvo. Ubrzo za njima stradali su
Japan i istone drave Sovjetskog Saveza, dok je Pakistan, poput oajnikog talasa,
krenuo u osvajanja na zapad; i mada su osvajai bili samo izgladnele i nenaoruane
skitnice, zaustavljeni su tek kada su dospeli do Turske.
One zemlje koje jo relativno nije bio napao virus ung Li, zabezeknuto su
posmatrale prizor, jedva verujui uasima. U zvaninim izvetajima isticana je veliina
ovog okeana gladi u kome bi se svaka pomo svela na jednu kapljicu, ali je izbegavano
pitanje da li je realno mogue pruiti rtvama pomo u hrani. Oni koji su se zalagali da se
upute izvesne zalihe nalazili su se u manjini, i to u manjini koja je bivala sve nepopularnija
kako su stizala obavetenja o razmerama ovih pustoenja i kako je postajalo jasnije da e
se ona proiriti i na zapadni svet.
Tek pred sam Boi su brodovi sa tovarima ita ponovo zaplovili prema istoku. Za
ovim dogaajem je usledila ohrabrujua vest iz zapadne hemisfere da se u Australiji i
Novom Zelandu, zahvaljujui rigoroznom sistemu budnosti i unitavanja, virus dri pod
kontrolom. Kako su tog leta prilike bile naroito povoljne, postojali su izgledi da etva
bude jedva neto ispod prosene.
Sa ovom veu se digao novi talas optimizma. Objanjavano je da su strahote koje
su zadesile istok uglavnom bile mogue zato to Azijati nisu bili u dovoljnoj meri istrajni i
efikasni. Moda je nemogue potpuno odstraniti virus sa oranica, ali je injenica da su
Australijanci i Novozelanani pokazali da su ga na svom terenu ograniili. Ako bude zaveo
sline mere predostronosti, zapadni svet e moi da preivi beskonano dug vremenski
period, a da mu jedino bude uskraeno obilje u hrani. U meuvremenu se u
laboratorijama i dalje vodila borba protiv virusa. Svakim danom se bliio trenutak velike
pobede nad nevidljivim neprijateljem. U toj atmosferi trezvenog optimizma, Kanstensi su
krenuli na svoje uobiajeno putovanje na sever da u Slepom Dilu provedu Boi.
Prvog jutra po dolasku, Don je sa svojim bratom poao u obilazak farme.
Susreli su prvi komad ogoljene zemlje na manje od sto jardi od farmerske kue.
Njegov prenik je iznosio oko deset stopa; crno, izmrzIo i golo tle zjapilo je prema
28

Praetorious
zimskom nebu.
Ljubopitljiv, Don poe ka njemu, a David za njim.
"Ima li mnogo ovakvih pojava ovde kod tebe?" upitao ga je Don.
"Moe ih biti desetak."
Trava oko ove razjapljene rane, iako naeta mrazom, bila je naizgled sasvim
zdrava.
"Rekao bih da ga sa uspehom savlauje."
David odmahnu glavom. "Nita to ne znai. Manje-vie je dokazano da se virus
iskljuivo razmnoava u sezoni bujanja, mada niko ne zna da li moe ili ne moe opstati u
latentnom stanju u biljci za vreme mrtve sezone. Sam bog zna ta e nam prolee doneti.
Dobra treina ovih mojih okuenih rana pojavila se jesenas."
"Znai li to da zvanini optimizam nije ostavio utisak na tebe?"
David je upro svoj tap u golu zemlju. "Ovo ostavlja utisak na mene."
"Savladae ga. Budi uveren."
"Dravni savet je bio izdao nareenje", rekao je David, "da se, na svim obradivim
povrinama na kojima su se ranije sejale itarice, sada posadi krompir."
Don klimnu glavom. "uo sam za to."
"Maloas su opozvali naredbu posle sinonih vesti."
"Verovatno na osnovu izvetaja da se stvari povoljno razvijaju."
David mu je smrknuto odgovorio: "Ma koliko oni verovali u svoje izvetaje, ja
sledeeg prolea sadim krompir i repu."
"A ne penicu, jeam?"
"Ni jedno jedino jutro."
Don je zamiljeno primetio: "Ukoliko do tada virus bude potuen, cena
itaricama e ogromno skoiti."
"Misli li da niko o tome ne vodi rauna? Pa zato su onda povukli naredbu?"
"Nije im lako, slae se?" upitao je Don. "Ako zabrane da se seju itarice, a virus
bude savladan, ova zemlja e morati da uveze sve potrebne koliine u itu, i to po kakvim
cenama."
"To je prava kocka", ree David. "S jedne strane zemlje, a s druge visoki porezi."
"Izgledi ipak moraju biti vrlo dobri."
David odmahnu glavom. "Za mene nisu najbolji. Ja ne odstupam od krompira."
29

Praetorious

David je ponovo dotakao ovu temu po podne, na sam dan Boia. Meri i mali
David su bili izali na mrazni vazduh da bi bolje savladali obilat boini ruak. Troje
odraslih, kojima je vie godio miran nain varenja, zavalili su se u fotelje i, bez imalo
poleta, sluali Hajdnovu simfoniju sa gramofonskih ploa.
"Kako ti, Done, napreduje ono tvoje udovite?" pitao je David. "Da li si ga na
vreme zavrio?"
Don je potvrdio glavom. "Gotovo mi se smuilo kada sam ga ugledao u svoj
njegovoj odvratnosti. Ali mislim da e ovo koje sada podiemo po nekim elementima
daleko isprednjaiti u pogledu one krajnje runoe."
"Pa zar ba mora da ga gradi?"
"Prinueni smo da prihvatimo svaku ponudu koju dobijemo. ak se i jedan
arhitekt mora prilagoditi udima oveka koji je spreman da potroi novac, a ja sam samo
obian izvoa radova."
"Ali ti ipak nisi vezan - mislim ti lino?"
"Jedino zbog potrebe za novcem."
"A da li bi mogao da uzme jednu godinu neplaenog odsustva, ako zaeli?"
"Kako da ne. Samo to bi tada ostao nereen jedan mali problem: ishraniti
porodicu."
"Mnogo bih voleo da ovde kod mene provede godinu dana."
Don se odjednom uspravio u fotelji. "Kako?"
"Uinio bi mi uslugu. U tom sluaju nee morati da brine za novac. Postoje samo
tri naina na koje jedan farmer moe potroiti svoju krvavo steenu zaradu - da proiri
imanje, da je strai na pijanke, ili da gomila novac. Nikada nisam poeleo da imam zemlje
van ove doline, a to se troenja tie, ne zanima me."
Don je lagano izgovarao svoju misao: "Da ne govori tako zbog virusa?"
"Moda je glupo", rekao je David, "tek meni se ne svia ovo stanje. Imao sam
prilike da vidim slike koje predstavljaju zbivanja na istoku."
Don je pogledao En. Ona ree:
"Ali re je o istoku, zar ne? ak i da doe do stiske - na svet je disciplinovaniji. Mi
smo navikli na racioniranje i nestaicu. tavie, trenutno nema nikakvog znaka o nekoj
stvarnoj nevolji. Malo je previe traiti od Dona da ostavi svoj posao i zanemari sve nas
da bi doao ovamo i godinu dana iveo na tvoj raun - samo zato to dogaaji mogu
okrenuti naopako."
30

Praetorious
"Sedimo ovde", ree David, "oko vatre, na miru i punih stomaka. Znam da je teko
zamisliti budunost u kojoj neemo biti u stanju da nastavimo ovakav nain ivota. Pa
ipak, zabrinut sam."
"Do sada jo nikada nije bilo bolesti", rekao je Don, "koja je napala biljni ili
ivotinjski svet, a da se nije iscrpila i ostavila potomke raznih vrsta da ive i mnoe se. Seti
se crne smrti."
David je odmahnuo glavom. "isto nagaanje. Ima stvari koje ne znamo. ta je
ubilo velike reptile? Ledeno doba? Sukob vrsta? A zato ne bi mogao biti i virus? Zatim,
ta se dogodilo sa silnim biljkama koje su za sobom ostavile fosile, ali ne i potomstvo?
Opasno je zasnivati svoje argumente na injenici da do sada nismo naili na takav virus
tokom ovog kratkog vremena prouavanja. ovek moe provesti itav svoj vek, a da ne
vidi tamo neku kometu, jer prosto nije vidljiva golim okom. To ipak ne znai da komete
ne postoje."
Don ree sa izrazom odlunosti: "To je vrlo lepo od tebe, Dejv, ali ne mogu da
prihvatim tvoju ponudu, razumee me. Moda i ne mislim toliko na okolnosti koje bi
izazvao takav korak, ali moram priznati da iskreno volim svoj poziv. A kako bi bilo da ti
provede jednu godinu kod nas u Hajgejtu i uiva ne radei nita?"
"Za mesec dana bih od tebe napravio farmera."
"Od Dejvija, moe biti."
Zidni sat, koji je pospano otkucavao, nalazio se sto pedeset godina na istom
mestu, sem za vreme velikih spremanja u prolee. Zamisliti da e virus odneti pobedu,
razmiljala je En, jo je manje mogue ovde nego to se to inilo u Londonu.
Ona ree: "Na kraju krajeva, pretpostavljam da bismo mogli doi ovamo, ako se
stanje pogora. Ali za sada o tome nema ni govora."
"Moram priznati da o tome ve due vreme ozbiljno razmiljam", rekao je David.
"Kada sam prvi put doao ovamo u dolinu, deda Beverli mi je rekao jednu stvar - da je,
kad god bi pri povratku u dolinu proao kroz tesnac, redovno oseao da moe za sobom
zatvoriti vrata."
"Ima neeg u tome", rekla je En.
"Ako dogaaji krenu kako ne valja", nastavio je David, "nee biti mnogo sigurnih
pribeita u Engleskoj, ali e ova dolina biti svakako jedno od njih."
"Zbog toga namerava da sadi krompire i repu", primetio je Don.
David ree: "To nije sve." Pogledao ih je. "Da li ste videli onu gomilu grae pored
puta, odmah im se prode kroz tesnac?"
"Za nove zgrade?"

31

Praetorious
David je ustao i napravio nekoliko koraka da kroz prozor baci pogled na zimski
pejza. I dalje posmatrajui okolinu, on ree:
"Ne. Ne zanimaju me nove zgrade. Ve ograda."
"Ograda?"
David se naglo okrete. "Plot, ako vam se tako vie dopada. U ovu dolinu e se
ulaziti kroz kapiju - i to kroz kapiju koju e moi da odbrani nekolicina u borbi sa
gomilom."
"Da li ti to ozbiljno misli?" upitao ga je Don.
Stao je da posmatra tog svog starijeg brata koji je uvek bio neuporedivo manji
pustolov od njega i imao manje mate. Kao i uvek, i ovoga puta je njegovo dranje bilo
krajnje dostojanstveno i smireno; inilo se da jedva obraa panju na smisao rei koje je
tog trenutka izgovorio.
"Sasvim ozbiljno", odgovori David.
En se usprotivila. "A ako se na kraju sve svri kako treba..."
"Na selu je", ree David, "svet oduvek uivao da ima neto emu e se smejati.
Bie to Kanstensova ludorija. Nisam izgubio iz vida i mogunost da u ispasti budala. Ali,
neosporno je da me jede neki crv, i ja moram da ga unitim. A to to e mi se ljudi smejati
nije ni najmanje vano."
Njegova tiha odlunost ostavila je utisak na njih; bili su svesni - En naroito - da se
u njima dvoma probudio jedan nagon koji im govori da treba da postupe onako kako im
David predlae: da se presele kod njega ovamo u dolinu, namaknu rezu na kapiju i okrenu
lea spoljnom svetu punom trvenja i neizvesnosti. Ali je nagon bio veoma slab; nisu mogli
zaboraviti sve svoje ivotne obaveze. Zato En bezvoljno ree:
"Deca treba da idu u kolu."
David je pokazao da mu je i samom padala na pamet ova misao. Stoga ga njena
primedba nije ni iznenadila ni zadovoljila. On ree:
"Nije to jedini razlog..." I sama Davidova ubeenost poela je da bledi; kao da je
postao svestan da se njegova zamisao ne moe ostvariti.
"Na kraju krajeva, ako se stanje pogora, biemo opomenuti na bezbroj naina.
Mogli bismo doi pravo ovamo, im se skupe crni oblaci."
"Samo nemojte zakasniti", ree David.
En obuze neka jeza i ona se strese. "Kroz godinu dana e nam sve to izgledati
nestvarno."
"Da", ree David, "moda i hoe."
32

Praetorious

4.

inilo se kao da je neka omama obuzela svet koji je nastavio mirno da ivi tokom
te zime. U zapadnim zemljama su izraivani planovi za racioniranje hrane i u nekim
sluajevima bili primenjivani. Kolai su iezli iz Engleske, ali je hleb jo bio pristupaan
svima u dovoljnim koliinama. tampa se i dalje kolebala izmeu optimizma i pesimizma,
ali su oscilacije bivale sve krae. Vano pitanje, koje je sve ee doticano, bilo je: koliko
vremena se predvia da e protei pre nego to se ivot moe vratiti na normalu, poto
virus bude uniten.
Po Donovom miljenju bilo je simptomatino to to jo niko nije govorio o
vraanju u ivot umrtvljenih kompleksa zemljita u Aziji. On je izneo ovo svoje zapaanje
Roderu Bakliju, za rukom, jednog kasnog februarskog popodneva. Sedeli su u
Roderovom klubu koji se zvao 'Trezor'.
Roder je rekao: "Tano; trudimo se da ne mislimo previe na to, zar ne?
Ponaamo se kao da nam je polo za rukom da otfikarimo ostali deo sveta, a da ostavimo
samo Evropu, Afriku, Australiju sa ostrvima i obe Amerike. Prole nedelje sam video neke
slike iz centralne Kine. Jo do pre nekoliko meseci, one bi bile objavljene u tampi.
Meutim, sada ih nisu publikovali, i sigurno je da se nee pojaviti u javnosti."
"Kako su izgledale?"
"Bile su u boji. Vrlo ukusne kompozicije u mrkim, sivim i utim gamama.
Predstavljale su samu golu zemlju i ilovau. ta da ti kaem - na svoj nain ulivale su vie
straha od ranijih slika na kojima su se mogli videti izgladneli ljudi."
Konobar se dogegucao do njih, i usporenim ritualom koji je odisao strpljenjem
usluio ih starim pivom. Poto se on uklonio, Don je upitao:
"Ulivale su strah?"
"Prepao sam se od njih. Do tada nisam u potpunosti shvatao u kakvu savrenu
pusto je virus u stanju da pretvori izvestan prostor. Razmiljajui o njemu automatski
pretpostavlja da e bar neku travicu ostaviti da raste, pa ma to bio samo retki busen, tu
i tamo. Ali on ne ostavlja nita za sobom. Razume se, zbrisane su samo trave, ali se ovek
iznenadi kada uvidi kolike ogromne komplekse zemljita pokrivaju razne trave."
"Da li se ta zucka o nekom reenju?"
Roder je neodreeno odmahnuo glavom. "Najtanije bi bilo ovo: glasovi u
zvaninim krugovima su isto toliko mutni kao i vesti u tampi, ali je injenica da sadre
izvesnu notu uverljivosti."
Don ree: "Moj brat pravi barikadu na svom imanju. Da li sam ti to ve rekao?"
33

Praetorious
Roder se nagao napred i ljubopitljivo ponovio: "Farmer? ta podrazumeva pod
tim - pravi barikadu?"
"Priao sam ti o njegovom imanju - zove se Slepi Dil - koje je okrueno brdima i
ima jedan jedini prilaz: uski tesnac. On sada podie ogradu da zatvori taj tesnac."
"Samo nastavi. Zanima me."
"To je, u stvari, sve. Brine ga ta e se dogoditi na prolee kada sve pone da buja
- nikada do sada ga nisam video takvog. Eto, na primer, nije posejao itarice ni na jednom
pedlju zemlje, ve je iskljuivo zasadio repu i krompir. ak je izrazio elju da svi doemo
kod njega na godinu dana."
"Dok ne proe ova kriza? Zabrinut je."
"Priznajem", rekao je Don, "da od tada, s vremena na vreme, mislim na njegov
predlog... Dejv je oduvek imao vie smisla za realnost od mene, i kada se ovek bolje
unese u stvar, dolazi do zakljuka da ne treba olako uzimati slutnje jednog zemljoradnika
kada je re o ovako neem. Mi u Londonu znamo samo ono to nam se servira."
Roder ga je pogledao i nasmeio se. "Ima pomalo istine u tvojim reima, Doni,
samo ne sme zaboraviti da ja pripadam taboru onih koji serviraju. Reci mi, molim te ako te budem blagovremeno iz pouzdanih izvora obavestio da e nastupiti katastrofa,
misli li da moe obezbediti mesto za nau malu trojku u sklonitu svog brata?"
Don ree otro: "A misli li ti da e doi do katastrofe?"
"Za sada nema nikakvog znaka. Oni koji treba da budu obaveteni o tome zrae
istim optimizmom koji susree i u novinama. Naprosto, dopada mi se mogunost sa
Slepim Dilom kao neka vrsta politike obezbeenja. Motriu na sve to se bude zuckalo.
im na onoj drugoj strani budem uo neto to i najmanje lii na opomenu, obojica emo
uzeti odsustvo na neodreeno vreme, pokupiti svoje porodice i inuti na sever, vai?
Kako ti to zvui? Da li bi nas tvoj brat primio?"
"Kako da ne." Don je razmiljao o ovoj ideji. "ta misli, moe li na vreme saznati
da predstoji katastrofa?"
"Sigurno. Neprestano u te obavetavati. Budi uveren da u u ovakvom sluaju
radije preterati u opreznosti. Mrska mi je pomisao da me glad zatekne usred Londona."
Konobar je proao pored njih gurajui sto za serviranje natovaren probranim
vrstama sireva. Atmosfera u trpezariji ovog londonskog kluba bila je ispunjena tromom
pospanou podneva. agor glasova je imao prizvuk zadovoljstva i bezbrinosti.
Don je odmahnuo rukom. "Teko je zamisliti da se moe dogoditi neto to e
poremetiti ovakav ivot."
Roder takoe proeta pogledom po sali; oi su mu imale blag, ali jasan izraz.

34

Praetorious
"Slaem se, zaista se ne da zamisliti. Na kraju krajeva, kao to se to u tampi
veoma esto ponavlja, mi nismo Azijati. Bie zanimljivo posmatrati nas Britance, ljude
stisnutih usana, kada se skupe oblaci bure. Nepomerljiv je ovaj na nain ivota. Ali ta e
se dogoditi kada se i na nama javi pukotina?"
Konobar im je doneo naruene kotlete. Bio je to ratoboran oveuljak, koji je
posedovao manje otmenosti od veine svojih kolega u tom klubu.
"Da", ree Roder, "bie zanimljivo - ali ne dovoljno zanimljivo da poelim da
stanem i posmatram."
Prolee je kasnilo te godine; period suvog, hladnog i oblanog vremena trajao je
tokom celog marta. Kada je u drugoj nedelji aprila nastupilo toplo i vlano vreme, ljudi su
sa zaprepaenjem zakljuili da virus ung Li nije izgubio ni najmanje od svoje snage.
Kako je trava poela da nie po poljima, vrtovima ili pored autostrada, tako su se na
njenim vlatima ukazivale mrlje tamnije zelene boje, proirivale se i pretvarale u mrki
trule. Ovaj novi dokaz nije se mogao prenebregnuti.
Don je potraio Rodera.
Pitao ga je: "uje li se ta sa one strane?"
"Zaista udno, ali vesti su vrlo dobre."
Don na to ree: "Moj travnjak ga je pun. Poeo sam da kosim travu, ali sam ubrzo
uvideo da je sva trava u naem kraju zaraena."
"I moja je", ree Roder. "To je neki topli ton mrke boje, kao kad neto gnjili. Da,
uzgred budi reeno, ukinute su kazne ako se ne pokosi zagaena trava."
"Pa kako onda vesti mogu biti povoljne? Po meni sve to ne sluti na dobro."
"Sutra e biti objavljene u novinama. Komitet UNESKO tvrdi da je naen izlaz.
Otkriven je virus koji se hrani svim fazama virusa ung Li."
Don ree: "Da nije toga, stanje bi bilo zaista uasno. Moda ne misli...?"
Roder se nasmeio. "To je bila prva stvar na koju sam pomislio. Ali je bilten u
kome je vest objavljena potpisala eta ljudi, i meu njima su neki koji ne bi pristali da
krivotvore rezultate ni manje znaajnog eksperimenta, ak ako bi time mogli da spasu
svoje stare roditelje sigurne smrti. Stvar je ista, neosporno."
"Spaseni smo za dlaku", ree Don lagano. "Strah me je i da pomislim ta bi se
dogodilo ovoga leta da nije ove vesti."
"A meni ne smeta da o tome razmiljam", ree Roder. "Bilo mi je jedino stalo da
izbegnem uee u toj stvari."

35

Praetorious
"Nalazio sam se u nedoumici da li da poaljem decu natrag u kolu.
Pretpostavljam da sada to mogu mirno uiniti."
"Po mom miljenju bie sigurnije da ih poalje", odgovorio je Roder. "Nestaica
je neizbena, zato to e biti teko mogue da se novi virus primeni na dovoljno velikom
terenu sa ciljem da se spase ovogodinja etva. London e se, po svoj prilici, nai u veem
kripcu od bilo kog drugog grada."
Izvetaju UNESKO je dat najvei mogui publicitet, dok je istovremeno britanska
vlada objavila svoju ocenu situacije. Sjedinjene Amerike Drave, Kanada, Australija i Novi
Zeland posedovale su zalihe u itu i sve su bile spremne da svom stanovnitvu nametnu
zakon o racioniranju hrane, kako bi postojee zalihe mogle trajati dok ne proe nestaica.
U Britaniji je zaveden slian, samo otriji zakon o racioniranju itarica i mesa.
Jo jednom je nastupilo olakanje. Obe vesti zajedno, podatak da je virus potuen
i vest o zavoenju racioniranja, delovale su ohrabrujue i ulivale nadu. Kada je stiglo
pismo od Davida, njegov sadraj je zazvuao gotovo smeno i besmisleno.
Pisao je:
"Nijedna vlat trave vie ne postoji u dolini. Jue sam zaklao i poslednju kravu pretpostavljam da je neko u Londonu imao toliko razuma i tokom protekle zime preduzeo
mere za proirenje prostora u hladnjaama; samo ni to nee biti dovoljno da se smesti
meso goveda koja e se nai pod noem tokom sledeih nekoliko nedelja. Ja svoje meso
stavljam u salamuru. ak i da sve bude kako treba, proi e godine pre nego to ova
zemlja bude ponovo znala ta je to meso, mleko ili sir.
Bio bih srean kada bih mogao da verujem da e se sve sreno zavriti. Nije re o
tome da ja ne verujem ovom izvetaju - poznat mi je ugled ljudi koji su ga potpisali - ali se
ini da izvetaji, sami po sebi, ne znae ba mnogo kada svojim oima vidim crno umesto
zelenog.
Ne zaboravi da si dobrodoao kad god odlui da spakuje svoje stvari i krene
ovamo. Dolina mi ne zadaje ni najmanje brige. Moemo se hraniti krompirom, repom i
svinjetinom drim svinje zato to je to, bar koliko mi je poznato, jedina stoka koja se
moe hraniti krompirom. Ovde nam nee biti loe. Brine me ta e biti sa svetom izvan
ove doline."
Don je dao pismo En i priao prozoru dnevne sobe da pogleda batu. En se
mrtila itajui.
"Jo uzima sve to preterano ozbiljno, ta misli?" upitala je ona.
"Oigledno." Don je posmatrao svoj nekadanji travnjak, koji je sada bio obian
komad mrke zemlje proaran po kojim busenom korova. Ljudi su se ve bili svikli na takav
prizor.

36

Praetorious
"Nije ni udo", ree En, "ivi tamo sam sa Hilenovima i farmerskim radnicima...
teta je to se nije oenio."
"Hoe da kae da je izgubio ravnoteu? Nije on jedini ovek koji pesimistiki
gleda na virus."
"Kako samo zavrava", rekla je En. itala je glasno:
"U neku ruku smatram da bi bilo pravednije da virus pobedi. Godinama
postupamo sa zemljom kao da je svinjski brlog - pljakamo je. A ona je, na kraju krajeva,
jedan ivot za sebe."
Don ree: "Mi ivimo odvojeni od prirode -- nikada nismo imali prilike da vidimo
mnogo trave i zbog toga smo ravnoduni. Utisak koji se dobija na selu mora biti
upeatljiv."
"ini se kao da on eli da virus pobedi."
"ovek sa sela od pamtiveka ne voli oveka iz grada i ne veruje mu. Njegova
predstava o graanima su razjapljena usta kojima se zavrava lenjo telo. Mislim da bi
mnogi seljaci bili presreni kada bi gradski stanovnik malko otpatio. Samo to e u ovom
sluaju ta patnja, ako do nje doe, biti sve samo ne mala. Ali sam ipak uveren da David ne
eli da nas potue ung Li. Prosto je obrvan mranim mislima."
En je neko vreme utala. Don se okrete prema njoj i pogleda je. Sedela je
zagledana u prazan televizijski ekran, vrsto drei Davidovo pismo u jednoj ruci.
"Moda je s godinama postao pomalo straljiv i nepoverljiv. Malodunost se esto
javlja kod neoenjenih farmera."
En upita: "Ona ideja - da nam Roder javi ako stvari krenu naopako kako bismo
mogli svi otputovati na sever - da li jo vai?"
Don, iznenaen, odgovori: "Dabome da vai! Mada se ini da za sada nema
nikakve opasnosti."
"Da li se moemo osloniti na njega?"
"A zato da ne? ak i kada bi bio spreman da izloi opasnosti nae ivote, misli da
bi to uinio sa svojim - Olivijinim i Stivovim?"
"Pretpostavljam da ne bi. Samo..."
"Ako nas nevolja stigne, sigurno je da nam nee biti potrebna Roderova
opomena. Miljama unapred videemo je kako dolazi."
En ree: "Mislila sam na decu."
"Ne brini za njih. Dejviju se ak svidelo konzervirano meso koje nam alju
Amerikanci."
37

Praetorious
En se nasmeila. "Tako je; u svakom sluaju, ne gine nam konzervirano meso, bar
se nadam."
Kao i obino, otputovali su na more sa Baklijevima kada su deca sredinom drugog
polugoa dola kui za raspust. Bilo je to udno putovanje kroz zemlju u kojoj se jedino
videla oajna golotinja tla okuenog virusom i izukrtanog poljima, na kojima su
zanemarene itarice bile zamenjene krompirom i repama. Meutim, putevi su bili
zakreni saobraajem, tako da je, kao retko kad, bilo teko nai neko mesto na obali sa
malo manje sveta.
Vreme je bilo toplo, ali je vladao gotovo polumrak zbog crnih oblaka iz kojih je
neprestano pretila kia. Nisu se mnogo udaljili od karavana.
Smestili su se na samom picu jedne visoravni, sa koje se video ljunak i pruao
irok pogled na Kanal La Man. Dejvija i Stiva je mnogo privlailo razno brodovlje na
moru; nekoliko milja od obale bila je usidrena flota malih brodova.
"To su ribarski brodii", objasnio je Roder. "Oni treba da nadoknade meso koje
nam nedostaje, zato to vie nema nimalo trave kojom se hrane krave."
"Pri tom je i riba racionirana od ponedeljka", rekla je Olivija. "Zamislite - riba
racionirana!"
"Bilo je krajnje vreme", prokomentarisala je En. "Cene su postale prosto
nemogue."
"Uhodani mehanizam britanske nacionalne privrede i dalje dejstvuje tiho i
efikasno", rekao je Roder. "Rekli su nam da se razlikujemo od Azijata i, neka je bogu
hvala, bili su u pravu! Kai se pritee rupica po rupica, i niko se ne ali."
"Ionako ne bi imalo nikakvog smisla aliti se, zar ne?" pitala je En.
Don ree: "Situacija je potpuno izmenjena otkada su izgledi na uspeh sasvim
dobri. Ali ne znam da li bismo ostali smireni i pribrani da je stanje obrnuto."
Meri, koja se brisala u karavanu posle kupanja, provirila je kroz prozor i pogledala
ih.
"Uvek su u koli pravili riblju patetu od jedne konzerve sardela na dvadeset funti
krompira - a sada kao da jedna konzerva dolazi na dvesta funti krompira. emu sve to
vodi, tata?"
"Pateti od krompira", rekao je Don, "dok e prazna konzerva kruiti oko stola da
svi malo mrknete. I to je vrlo hranljivo."
Dejvi upita: "Nikako ne shvatam zato su racionirali slatkie. Bombone se ne prave
od trave, zar ne?"
"Isuvie veliki broj ljudi je poeo da se hrani slatkiima", objasnio mu je Don.
38

Praetorious
"Izmeu ostalih i ti. Zato sada dobija onoliko koliko je propisano, i jo neto malo to
tebi i Meri odvojimo mama i ja. Budi srean i zadovoljan. ta bi da si siroe."
"Koliko e trajati zakon o racioniranju?"
"Jo nekoliko godina, zato je bolje da se navikne."
"Ovo se zove podvala", ree Dejvi, "doneli su zakon o racioniranju, a da ak nema
ni ratnog uzbuenja."
Deca su se vratila u kolu i ivot se nastavio kao i obino. Jedno vreme, ubrzo
poto su Don i Roder sklopili pakt, Don je telefonirao svom prijatelju kad god bi prola
dva ili tri dana, a da se njih dvojica ne sastanu, ali je sada izobiajio to da ini.
Racioniranje hrane je postepeno bivalo sve stroije, ali je bilo dovoljno zaliha da
se utoli ona osnovna glad. Stizale su vesti da u drugim zemljama koje je zadesila slina
nesrea izbijaju pobune zbog gladi, naime u zemljama koje se prostiru du Sredozemnog
mora. London je razmetljivo reagovao na ove vesti, uporeujui nedisciplinovanost ovih
naroda sa redovima Londonaca koji strpljivo i bez buke ekaju da dobiju ono malo
propisane hrane.
"I ovoga puta", pisao je jedan dopisnik Dejli Telegrafa, "palo je u deo britanskim
narodima da daju primer svetu kako se hrabro i istrajno snosi nevolja. Moda e se stanje
jo vie pogorati, ali mi znamo da nas nee izdati strpljenje i istrajnost."

39

Praetorious

5.

Don je bio otiao da obie gradilite na samoj ivici Sitija, na kome se zidala
njegova nova zgrada. Kako je dolo do kvara na visokom kranu, bili su zastali svi radovi.
Pravila nisu odreivala da on bude prisutan, ali budui da je lino bio odgovoran za izbor
krana iji tip nisu nikada ranije upotrebljavali, eleo je da doe na lice mesta.
Upravo se nalazio u kabini krana i posmatrao kako odmie gradnja temelja, kada
je ugledao Rodera koji mu je mahao sa zemlje. Odmahnuo je i on njemu; tada je Roder
stao da mu daje neke znake, po kojima je ak i sa te visine mogao zakljuiti da je re o
neem veoma vanom.
Obratio se mehaniaru koji je radio pored njega: "Kako sada funkcionie?"
"Malo bolje. Mislim da e se razraditi."
"Vratiu se ubrzo."
Roder ga je ekao dole kod merdevina.
Don ga upita: "Navratio si da vidi u kakvu smo guvu upali?"
Na Roderovom licu nije se pojavio smeak. Osvrnuo se oko sebe posmatrajui
gradilite koje je vrvilo od raznih radova. "Moemo li negde da progovorimo koju re
nasamo?"
Don je slegao ramenima. "Mogao bih da uklonim tehniara iz njegove
kancelarije. Ali, ima jedna kafanica odmah tu na drugoj strani puta, bolje je da odemo
tamo."
"Gde god hoe. Samo smesta. Vai?"
Roderov izraz lica bio je kao i uvek blag i smiren, ali mu je glas imao otrinu po
kojoj se videlo da je u pitanju neto hitno. Zajedno su preli na drugu stranu puta. U
kafani 'Pod lozom' nalazio se mali intiman bar koji je i inae slabo korien, a koji je sada,
u pola dvanaest, bio prazan.
Don je naruio dva dupla viskija i doneo ih na sto za kojim je sedeo Roder; sto se
nalazio u najudaljenijem uglu od anka. Zatim se obratio svom prijatelju:
"Rave vesti?"
"Moramo otii odavde", rekao je Roder. Otpio je gutljaj viskija. "Balon je
prsnuo."
"Kako to?"
"Kopilani!" ree Roder. "Prokleti kopilani, krvnici jedni. Mi nismo kao Azijati! Mi
40

Praetorious
smo Englezi plave krvi i igramo kriket!"
Po njegovom gorkom i neobuzdanom besu, u kome nije bilo nieg lanog, Don je
shvatio da je katastrofa neizbena. Rekao je otro:
"Ali o emu je re? ta se dogaa?"
Roder je ispio au do dna. Kelnerica je prola pored njihovog stola i on je
naruio jo dva dupla viskija. Kada je pie stiglo on ree:
"Ono to je najbitnije od svega jeste to da je ung Li dobio najpre gem, zatim set i
najzad me. Propali smo."
"A ta je sa kontra-virusom?"
"udne su pojave, ti virusi", ree Roder. "Vremenski traju kao i carstva ili
kraljevine, obino sasvim kratko. Njihova sila se zavrava sa jednim vekom ili za tri do
etiri meseca - a zatim nestaju bez traga. Retko se u istoriji javlja Rim ija vlast traje pola
milenijuma."
"I?"
"Virus ung Li je slian Rimskom Carstvu. Da je protiv-virus bio makar Francuska ili
panija, sve bi se moglo podneti. Na alost, njegova sila je trajala koliko i mo vedske.
On jo postoji, ali u blagom i izmenjenom obliku na koji se virusi obino svode. ak i ne
prilazi virusu ung Li."
"Kada se saznalo za to?"
"Sam bog zna. Pre izvesnog vremena. Vlasti su pokuale da ovu vest sauvaju u
tajnosti, dok se ne odgaji izvesna virulentna vrsta trave."
"Pa valjda i dalje rade na tome, ta misli?"
"Nemam pojma. Pretpostavljam da su digli ruke. To sada nije vano."
"I te kako je vano."
"Ve mesec dana", rekao je Roder, "ova zemlja ivi od tekuih zaliha hrane, dok
se u skladitima nalazi manje rezervi nego to je potrebno za etiri dana. U stvari,
iskljuivo smo zavisili od brodskih isporuka iz Amerike i Komonvelta. I ranije sam to znao,
ali sam podatak smatrao nevanim."
Kelnerica je ponovo zauzela svoje mesto iza anka i poela da ga brie; zvidukala
je usput neku popularnu melodiju. Roder je prigueno nastavio.
"Mislim da je moja greka bila razumljiva. Pod normalnim okolnostima, mi bismo
izrazili zahvalnost na ukazanoj pomoi. Ve se ogroman deo sveta srozao u varvarstvo;
ljudi su bili voljni da podnesu izvesne rtve u nadi da e spasti ostatak sveta.
Meutim, ljubav prema blinjem poinje od svoje kue. Zbog toga sam i rekao da
41

Praetorious
nije vano da li e uspeti da povrate snagu protiv-virusu. injenica je da svet koji
raspolae hranom ne veruje u taj uspeh, pa stoga i ne eli da rasipa ona dobra koja e mu
samom biti potrebna ve sledee zime. Poslednji brod sa hranom sa one strane Atlantika
prispeo je u liverpulsku luku jue. Nije iskljueno da jo nekoliko brodova iz Australije
plovi po morima u pravcu Evrope, ali se moe dogoditi, mada ne sasvim sigurno, da ih
opozovu pre nego to stignu do nas."
Don ree: "Shvatam." Pogledao je Rodera. "Da li si na to mislio kada si upotrebio
izraze kopilani, krvnici? ta e, moraju da se brinu za svoj narod. Nama je teko..."
"Ne, nisam na njih mislio. Spominjao sam ti da imam vezu gore na vrhu. Bio je to
Hagerti, sekretar predsednika vlade. Pre nekoliko godina uinio sam mu jednu veliku
uslugu. A on mi je za uzvrat nisko podvalio: pogreno me je obavetavao o dogaajima.
Tajna je uvana strogo u okvirima vlade. Nai su jo pre nedelju dana znali ta e
se dogoditi. Nastojali su da pronau snabdevae hranom da bi dobili u vremenu - i uzdali
se u udo, ta li. Ali su jedino uspeli da sauvaju tajnu - jer, kada bi se vest o pravom
stanju stvari rairila po svetu, ne bi uspeli da nametnu neophodnu kontrolu unutar zemlje
i samim tim bi u nekoliko bio ometen njihov osnovni poduhvat. Takva politika je
odgovarala interesima sviju - svet sa one druge strane okeana mogao je da preduzme
izvesne vane korake pre nego to pukne vest - razume se, njihove mere se ne daju
uporediti sa naim, ali ih je najbolje sprovesti na miru."
"A kakve su nae mere?" pitao je Don. "U emu se one sastoje?"
"Jue je pala vlada. Veling je izabran za predsednika, ali se Lukas jo nalazi u
kabinetu. Sve to vrlo mnogo podsea na dogovor i dvorsku revoluciju. Lukas ne eli da
okrvavi ruke - i to je sve."
"O kakvoj krvi govori?"
"Na ovim ostrvima ivi oko pedeset etiri miliona stanovnika, a u Engleskoj oko
etrdeset pet. Samo jedna treina bi se mogla ishraniti usevima kao to su krompir i razne
repe. Da nas je toliko, ne bi bilo zime. Jedina tekoa je - kako odabrati one koji e
preiveti?"
Donu se smrailo pred oima: "Pa, mislim da je stvar jasna - izabrae same sebe."
"Treba mnogo vremena za taj metod. Pri tom ravo deluje na red i disciplinu. A mi
smo se vrlo olako odnosili prema disciplini u samoj zemlji, iako njeni koreni duboko
zadiru. Nikad se ne zna ta se moe dogoditi za vreme krize."
"Veling..." ree Don; "nikada mi se nije sviao."
"Trenutak izbaci oveka. Ni samom mi se ne dopada ta svinja, ali je neko njegovog
kova i soja bio neizbean. Lukas se nikada i ni na ta ne bi mogao odluiti." Roder je
gledao negde pravo ispred sebe. "Vojska e danas zauzeti poloaje oko londonskih
42

Praetorious
predgraa, kao i u svim veim stambenim centrima. Poev od zore sutra ujutro, svi putevi
e biti blokirani."
Don ree: "I to on smatra najboljim reenjem... pa nema na svetu te vojske koja
bi bila u stanju da zaustavi jedan grad kada nagrne pod pritiskom gladi. ta misli da e
time dobiti?"
"A vreme. Onoliko dragocenih asova koliko mu je potrebno da dovri pripreme
za drugu etapu svoje akcije."
"A to je?"
"Atomske bombe za manje gradove, hidrogenske bombe za mesta kao to su
Liverpul, Bermingam, Glazgov, Lids - a dve do tri hidrogenske za London. Nije vano to e
ih potroiti - i onako nam nee biti potrebne u doglednoj budunosti."
Don je ostao bez rei nekoliko trenutaka, a zatim je lagano rekao:
"Ne verujem. Niko to ne bi mogao uiniti."
"Lukas ne bi. On je kao predsednik vlade predstavljao prosenog oveka skuenog oveka iz pregraa, njegove predrasude i emocije. Meutim, Lukas e i dalje
ostati lan Velingove vlade, samozadovoljno perui ruke, dok planovi budu sazrevali. ta
se drugo moe oekivati od osrednjeg oveka?"
"Nikad nee nai posadu za takve avione."
"Ulazimo u novu eru", odgovorio mu je Roder. "A moda i u veoma staru.
irokogrudost i lojalnost su luksuz civilizovanog sveta. Od sada e lojalnost biti veoma
uska, i to ua ona bude bivala, ljudi e postajati svirepiji. Kada bi to bio jedini nain da
spasem Oliviju i Stiva, i ja bih pristao da pilotiram jednim takvim avionom."
Don ree revoltirano: "Ne!"
"Kada sam govorio o kopilanima i krvnicima", rekao je Roder, "govorio sam isto
toliko sa divljenjem koliko i sa gaenjem. Od sada sam spreman da delujem kad god to
nuda bude zahtevala i iskreno se nadam da e i sam izraziti istu spremnost."
"Ali, kakva ideja sruiti hidrogenske bombe na gradove - i to na svoj roeni
narod..."
"Jeste, i da to postigne Velingu je potrebno vreme. Pretpostavljam da e mu biti
potrebno najmanje dvadeset etiri asa - a moda i itavih etrdeset osam. Ne budi
budala, Doni! Nije bilo ba tako davno kada je svoj narod bio samo onaj koji je iveo u
istom selu. tavie, Veling se dosetio da svoj akt zavije u veo plemenitosti."
"Plemenitost? Kojeta. Hidrogenske bombe i plemenitost?"
"Ljudi e svakako poumirati. U Engleskoj e najmanje trideset miliona morati da
umre, da bi se ostalih petnaest nekako odravali u ivotu. Koji je oblik smrti najlaki - od
43

Praetorious
gladi, ako te ubiju da bi te pojeli - ili od hidrogenske bombe? Smrt od bombe je
neosporno brza. Sem toga, na taj nain je mogue odjednom unititi trideset miliona ljudi
i sauvati polja na kojima e se gajiti usevi za preostalih petnaest. To je sutina njihove
teze."
Iz drugog dela kafane zaula se laka muzika; to je kelnerica za ankom ukljuila
tranzistor. Svakodnevan ivot se nastavljao neokrnjen i neporemeen.
"Nemogue je izvesti tako neto", ree Don.
"Uglavnom se slaem s tobom", ree Roder. "Mislim da e vest procureti i da e
avovi gradova poprskati pre nego to se Velingovi bombarderi postroje u borbenu liniju.
Samo, nemam nikakvih iluzija da e tada stanje biti iole bolje. Po mojoj proceni, to znai
da e umreti pedeset miliona umesto trideset i da e preiveli voditi daleko varvarskiji i
primitivniji ivot. Ko e imati mo da zatiti polja s krompirom od gomila skitnica? Ko e
sauvati sitan krompir za seme do idue godine? Veling je podlac, ali podlac koji jasno vidi
stvari. On na svoj nain pokuava da spase zemlju."
"Ti misli da e se vest razglasiti?"
Don je u mati video slike Londona koji je uhvatila panika, En i sebe zarobljene u
njemu - nemone da dou do svoje dece.
Roder je razvukao usta u prazan osmeh. "Zabrinuo si se, je li? Smeno je rei, ali
uveren sam da e nas manje muiti sudbina miliona nesrenih Londonaca kada se
jednom naemo daleko od njih. I to pre budemo pobegli, to bolje."
Don ree: "Deca..."
"Meri se nalazi u Bekenhamu, a Dejvi u onom mestu u Hartfordiru, ne seam se
kako se zvae. Mislio sam i na to. Dejvija moemo uzeti na putu za sever. Tvoj zadatak e
biti da ode po Meri, i to smesta. Ja u u meuvremenu svratiti do En i objasniti joj o
emu je re. Dok vi stignete ona e popakovati najpotrebnije stvari. Olivija, Stiv i ja doi
emo tvojoj kui naim automobilom koji emo prethodno natovariti. Poto ti stigne sa
Meri, utovariemo zajedno tvoj auto i krenuti na put. Ako ikako bude mogue, gledaemo
da umaknemo iz Londona mnogo pre mraka."
"ini mi se da drugog izlaza nema", ree Don.
Obojici je pogled lutao po unutranjosti bara - u uglaanoj bakarnoj posudi
nalazilo se cvee, kalendar se leprao na lakom povetarcu, dok je pod jo bio vlaan posle
ribanja.
"Reci zbogom svemu ovome", ree Don. "To je svet jueranjice. Od danas emo
biti seljaci, i to ako budemo imali sree."
Roder mu je rekao da je i Bekenham ukljuen u oblast koja e biti izolovana.
44

Praetorious
Uveli su ga u radnu sobu g-ce Erington, upraviteljice koleda, gde je trebalo da je saeka.
Soba je bila jednostavna, ali je odisala enstvenou. On se setio da se Eni mnogo dopao
nain na koji je g-ca Erington uredila svoju sobu. Upraviteljica je bila veoma visoka ena, i
posedovala smisao za blagi humor.
Kada se pojavila na vratima, klimnula mu je glavom u znak pozdrava i rekla:
"Dobar dan, g. Kanstens." Tano je pola jedan, registrovao je u svojoj svesti Don.
"Oprostite to ste morali da me priekate."
"Nadam se da zbog mene niste prekinuli ruak?"
Ona se nasmeila. "Danas to nikom ne pada teko, g. Kanstens. Doli ste zbog
Meri?"
"Da. eleo bih da je povedem sa sobom."
G-ca Erington ree: "Molim vas sedite." Sa puno obzira blago ga je pogledala.
"elite da je povedete? Zato?"
U tom trenutku je osetio svu gorku teinu tajne koja mu je bila poverena. Ne sme
niim da nagovesti ono to e se neposredno dogoditi; Roder je to zahtevao od njega i
on je to obeao. Bilo je presudno za njihov plan, kao i za Velingov udovian poduhvat
unitenja, da se nita ne sazna.
A ta nunost je zahtevala da ovu visoku, blagu enu i sve njene tienice ostavi da
umru.
Jedva je izgovorio: "Porodian razlog. Jedan roak se nalazi na prolazu kroz
London. Razumeete..."
"Moram vam rei, g. Kanstens, da nastojimo da odsustvovanja ove vrste svedemo
na najmanju meru. Priznaete i sami da ona mnogo remete svakodnevan ivot koleda.
Preko vikenda je ve sasvim druga stvar."
"Da, shvatam ta hoete da kaete. Ali - re je o njenom stricu. On putuje veeras
avionom u inostranstvo..."
"Zaista? Na dugo?"
Don je ivlje nastavio: "Moda se nee vratiti nekoliko godina. Mnogo bi voleo da
vidi Meri pre nego to otputuje."
"Zato ga niste ovamo doveli?" rekla je oklevajui g-ca Erington. "Kada ete je
vratiti?"
"Mogao bih jo veeras."
"Dozvoljavam u tom sluaju... Zamoliu nekog da je pozove." Prila je vratima i
otvorila ih. Viknula je prema hodniku: "Helena? Hoete li, molim vas, zamoliti Meri
45

Praetorious
Kanstens da doe ovamo? Otac joj je doao u posetu." A zatim se obrati Donu: "Ako e
odsustvovati samo jedno popodne, nee joj biti potrebne stvari, zar ne?"
"Ne", ree on, "stvari nisu vane."
G-ca Erington je ponovo sela. "Moram vam rei da sam veoma zadovoljna vaom
kerkom, g. Kanstens. Devojice njenog uzrasta se menjaju - poinju da ispoljavaju
poneto od onoga to e tek postati. Meri je u poslednje vreme pokazala odlian uspeh.
Uverena sam da moe postii sjajnu akademsku karijeru ako to bude elela."
Akademsku karijeru, razmiljao je Don - ba e joj to biti neophodno da sauva
majunu oazu od pustinje ostalog sveta!
Don ree: "Drago mi je to to ujem."
G-ca Erington se nasmeila. "Mada je, verovatno, i vama ova tema akademska.
Pitanje je da li e joj mladi koji joj se bude pribliio dozvoliti da se posveti tako jalovom
ivotu."
"Ne vidim nieg jalovog u tome, g-ce Erington. Va ivot je do kraja ispunjen."
Nasmejala se. "Ispalo je bolje nego to sam se nadala! Poinjem da se radujem
penziji."
Meri je ula, blago se poklonila g-ci Erington, a zatim pritrala Donu.
"Tata! ta se dogodilo?"
G-ca Erington ree: "Tvoj otac eli da te izvede na nekoliko asova. Tvoj stric se
nalazi na proputovanju kroz London; odlazi u inostranstvo i eleo bi da te vidi."
"ika David? U inostranstvo?"
Don ree brzo: "Dogodilo se sasvim neoekivano. Sve u ti usput objasniti. Moe
li poi u stanju u kome se nalazi?"
"Mogu."
"Kad je tako neu vas vie zadravati", rekla je g-ca Erington. "Da li je moete
vratiti do osam asova, g. Kanstens?"
"Gledau na svaki nain."
Pruila mu je svoju dugu nenu ruku. "Zbogom."
Don se dvoumio: itavo njegovo bie ustalo je protiv njega: zar da uzme njenu
ruku i ostavi je bez i najmanjeg nagovetaja o onome to e se dogoditi? Pa ipak se nije
usudio da joj kae; a i da kae, razmiljao je, ne bi mu poverovala.
Zato ree: "Ako sluajno ne vratim Meri od osam asova, bie to zbog saznanja da
e itav London progutati zemljotres. I zato vam, ako se ne pojavimo, savetujem da
skupite svoje devojice i odvedete ih nekud na selo. I to po svaku cenu."
46

Praetorious
G-ca Erington ga je pogledala sa blagim zaprepaenjem, pitajui se ta se to
moglo dogoditi sa njim da se upusti u ovako apsurdno i neukusno kreveljenje. I sama
Meri ga je iznenaeno posmatrala.
Upraviteljica na to ree: "Pa, da, ali se ipak nadam da ete se vratiti do osam."
On odgovori sav potiten: "Kako da ne."
Kada je automobil napustio kolsko imanje Meri ree:
"Nije u pitanju ika David. je l' da, tata?"
"U pravu si."
"Pa ta je onda, tata?"
"Ne mogu ti za sada rei. Ali tek toliko: odlazimo iz Londona."
"Danas? Znai li to da se veeras neu vratiti u kolu?"
Otac joj nije odgovorio. "Dogodilo se neto strano?"
"Zaista strano. Odlazimo da ivimo u dolini. Kako ti se to dopada?"
Ona se nasmeila. "Ne bih tako neto nazvala stranim."
"Strahota e zadesiti", ree on lagano, "druge."
Stigli su kui ubrzo posle dva asa. Jo dok su koraali batenskom stazom En im je
otvorila vrata. Izgledala je sleena i nesrena. Don ju je obgrlio oko vrata.
"Prva etapa je zavrena bez nezgoda. Sve se lepo odvija, draga. Nema za ta da
se brine. Da li su stigli Roder i ostali?"
"Neto nije u redu sa njegovim automobilom. Pukao mu je zatvara na cilindru, ili
tako neto. Odjurio je u garau da pouri radnike. Svi dolaze ovamo im se to obavi."
"ta je rekao, koliko e to otprilike trajati?" otro je upitao Don.
"Najvie jedan sat."
Meri upita: "Da li i Baklijevi putuju sa nama? ta se to dogaa?"
En ree: "Otri gore u svoju sobu, duo. Spakovala sam tvoje stvari, ali sam ti
ostavila vrlo malo prostora za poneku stvaricu koju sam zaboravila, a koja je po tvom
miljenju naroito vana. Samo, dobro razmisli ta e uzeti. Ostalo je vrlo malo mesta."
"Koliko emo se baviti na putu?"
En ree: "Moda dugo. Ili tanije, smatraj kao da se nikada neemo vratiti."
Meri ih je pogledala za trenutak. A zatim ozbiljno ree: "A Dejvijeve stvari? Hou li
i njih da pregledam?"
47

Praetorious
"Da, duo", ree En. "Proveri da nisam zaboravila neto vano."
Kada se Meri popela na gornji sprat, En se bacila u naruje svom muu.
"Done, to ne moe biti istina!"
"Nadam se da ti je Roder sve ispriao?"
"Jeste. Pa ipak, oni to ne mogu uiniti. Tako neto je nemogue."
"Misli da ne mogu? Maloas sam obeao g-ci Erington da u vratiti Meri jo
veeras. S obzirom na to da znam ono to znam, u emu se ja razlikujem od njih?"
En je zautala, a zatim ree:
"Pre nego to se sve ovo zavri... hoemo li zamrzeti jedni druge? Ili emo se
prosto naviknuti na svakakve gadosti i tako neemo shvatiti u ta se pretvaramo?"
Don ree: "Ni sam ne znam. Nemam pojma ni o emu, sem da moramo spasavati
sebe i decu."
"Za ta da ih spasemo?"
"O tome moemo kasnije razmiljati. Preivljavamo surove trenutke - odlazimo, a
da ne kaemo ni jednu jedinu re onima koje ostavljamo i koji ne slute ta e se dogoditi pa ipak drugog izlaza nema. Kada stignemo u dolinu sve e biti drukije. Ponovo emo se
nai u prilici da ivimo kao ljudi."
"Kao ljudi?"
"ivot nee biti lak, ali, nadam se, ni rav. Od nas e zavisiti kakvim emo ga
uiniti. Ako nita drugo, biemo svoji gospodari. Na opstanak nee vie zavisiti od obesti
drave koja obmanjuje, zlostavlja i podvaljuje svojim graanima, da ih najzad, kada joj
postanu teret, poubija."
"Tako je."
"Kopilani!" ree Roder. "Dvostruko sam im platio da brzo obave posao, pa ipak
sam morao tri etvrti asa da se vrzmam okolo dok su traili svoj alat."
Bilo je etiri asa popodne. En ree:
"Imamo li vremena da popijemo aj? Ba sam htela da pristavim kotli."
"Teoretski", ree Roder, "nae je sve vreme ovoga sveta. Pa ipak, mislim da je
bolje preskoiti aj. Ima neeg zloslutnog u atmosferi. Sigurno je da nismo jedini koji
znamo o emu je re, i pitam se koliko ih je jo prokljuvilo stvar. U svakom sluaju, biu
mnogo sreniji kada zbriemo iz Londona."
En klimnu glavom. "Dobro." Uputila se pravo u kuhinju. Don je viknuo za njom:
48

Praetorious
"Ima li ta da ti pomognem?"
En ga je pogledala. "Pristavila sam kotli pun vode. Samo da ga sklonim."
"Eto, u tome lei sva naa nada", ree Roder. "U eni koja veno uspostavlja
ravnoteu. Zauvek naputa svoj dom, pa ipak je kotli za aj staviti na mesto. Mukarac bi
ga pre ritnuo da se zakotrlja po podu, a zatim bi upalio kuu."
Najzad su krenuli; Donov automobil je iao napred, jurei prema severu.
Opredelili su se za Veliku severnu autostradu; vozie do iznad Velvina, a zatim e skrenuti
na zapad u pravcu Dejvijeve kole.
Dok su prolazili kroz Istoni Finli, En i Don zaue Roderovu sirenu; on je
trenutak docnije projurio pored njih i zaustavio se ispred samih njihovih kola. U prolazu
Olivija je isturila glavu kroz prozor i doviknula im:
"Radio!"
Don je ukljuio svoj radio-aparat.
"...energino se istie da su neosnovani svi glasovi koji krue. Celokupno stanje se
nalazi pod kontrolom. Drava poseduje bogate zalihe hrane."
Putnici iz Roderovih kola su napustili automobil i stali pored Donovog. Roder
ree:
"Neko je zabrinut."
"U toku su setve ita koje nije napao virus", nastavio je spikerov glas, "u vie
srezova irom Engleske, Velsa i kotske; postoje svi izgledi da emo imati jo jednu etvu
do kraja jeseni."
"Seju u julu!" uzviknuo je Don.
"Genijalna zamisao", rekao je Roder. "Kada rave vesti uzmu maha, valja objaviti
da se dobra vila upravo sputa niz dimnjak. U ovakvom trenutku nije vano to je to
providna kojetarija."
Spiker je neznatno promenio ton glasa:
"Miljenje vlade je da se opasnost moe iskljuivo izroditi ako iroke mase uhvati
panika. Kao preventivna mera protiv takvih pojava donete su razne privremene uredbe
koje smesta stupaju na snagu.
Prva meu njima odnosi se na ogranienje kretanja. Privremeno je zabranjeno
saobraanje izmeu pojedinih gradova. Postoji nada da e do sutra biti izraen prioritetni
pravilnik za neophodna kretanja; meutim, preliminarna zabrana je apsolutna..."
Roder ree: "Doskoili su! Napred - moramo pokuati da se probijemo. Nadajmo
se da emo biti bri od njih."
49

Praetorious
Njihova dva automobila su ponovo krenula Severnim krunim putem na sever,
preko Severnog Finlija i Barneta. Jednolian smirujui glas sa radija nastavio je da mrmlja
razna uputstva a zatim se zaula muzika na kino-orguljama. Po ulicama se odvijao
svakodnevan saobraaj, dok su prolaznici obavljali uobiajene kupovine ili su se
jednostavno etali. Tu, u poslednjim predgraima Londona nigde se nije mogla zapaziti
panika. Nered, ako ga je uopte bilo, morao se pojaviti u centralnom Londonu.
Na drumsku blokadu su naili im su napustili Rotam Park. Preko ceste su bile
postavljene barijere, iza kojih su se videli vojnici obueni u uniforme svetlomrke boje. Dva
automobila se zaustavie. Don i Roder peice prioe blokadi. Tu su ve zatekli desetak
putnika koji su se uveliko prepirali sa rukovodeim oficirom. Drugi, koji su se zasitili
rasprave, bili su spremni da okrenu automobile i vrate se.
"Prokletih deset minuta!" ree Roder. "Nismo mogli vie zakasniti, inae bi broj
vozila bio mnogo vei."
Rukovodei oficir je bio prijatan mlad ovek jako razmaknutih oiju koji je
neprikriveno uivao u prizoru kao u kakvom neobinom doivljaju.
"ao mi je", govorio je on, "ali mi samo sprovodimo u delo dobijena nareenja.
Niko ne moe izii iz Londona."
Na elu grupe koja je protestovala nalazio se ovek pedesetih godina, krupne
grae i sa izrazito jevrejskim likom; on je rekao:
"Ali ja radim u efildu! Tek sam jue doputovao u London."
"Molim vas, sluajte paljivije vesti preko radija", odgovorio mu je oficir. "Bie
doneta posebna uredba za sluajeve kao to je va."
Roder je tiho rekao:: "Ne vredi, Doni. Okrueni ovolikom gomilom, ne moemo
ga ak ni podmititi."
Oficir je nastavio: "Ne smatrajte zvaninim obavetenjem ovo to u vam sada
rei, ali meni je saopteno da je itava mera obian manevar. Njen cilj je da se sprei
panika; ista predostronost. Verovatno je da e koliko sutra kretanja biti ponovo
odobrena."
ovek krupne grae ree: "Ako je u pitanju obian manevar, zato ne biste pustili
nas nekolicinu? ta mi inimo, nita?"
Mladi oficir je razvukao usne u osmeh. "ao mi je. Ali se podjednako moe izai
pred preki vojni sud zbog prenebregavanja dunosti za vreme vrenja manevara, kao i za
vreme rata! Savetujem vam da se vratite u grad i ponovo pokuate sutra."
Roder je dao znak glavom, i tako su se on i Don vratili do svojih automobila.
Roder ree:
"Veoma lukavo izvedeno. Nezvanino, u pitanju je obian manevar i na taj nain je
50

Praetorious
zadovoljena radoznalost trupa. Voleo bih da znam da li e i njih ostaviti da izgore sa
ostalima? Pretpostavljam da hoe."
"Da li bi imalo smisla da im kaemo ta se u stvari dogaa?"
"Ne bi nas nikud odvelo. Sem toga lako bi se moglo dogoditi da nas pritvore zbog
irenja lanih glasina. Postoji nova uredba i o tome - jesi li je uo?"
U taj mah su stigli do svojih automobila. Don ree:
"ta onda da radimo? Kako bi bilo da napustimo kola i pokuamo peice, preko
polja?"
En upita: "ta kau? Zabranjuju prolaz?"
"Nesumnjivo je da poljima krue patrole", ree Roder. "I to verovatno tenkovske.
Ne bismo uspeli peice."
En ree ledenim glasom: "ta sad da preduzmemo?"
Roder je pogledao i nasmejao se. "Smirite se, En! Sve se nalazi pod kontrolom."
Don mu je bio zahvalan zbog snage i samouverenosti kojom je odisao njegov
smeh. Svima je laknulo.
Roder ree: "Prvo to moramo uiniti jeste ukloniti se odavde pre nego to nas
zarobe silna vozila." Automobili su poeli da pristiu iza njih jedan za drugim. "Vratiemo
se do iping Barneta, odakle se u desno pod otrim uglom odvaja jedan put. Mi emo
napred. Tamo emo se videti."
Taj put je bio tih: urbs in rure. Don i Roder su parkirali svoja kola na jednom
skrovitom mestu. S druge strane puta dizale su se moderne zasebne vile, dok se du ove
druge pruala mala plantaa.
Baklijevi su izali iz svojih kola; Olivija i Stiv su prili En.
Roder ree: "Pre svega - ovaj put se ukrta sa autostradom broj 1 i odveo bi nas
do Hatfilda. Meutim, smatram da za sada ne treba krenuti tim pravcem. Sigurno je da je
i on blokiran i da se veeras ne bismo mogli probiti, kao ni kada bismo se opredelili za
autostradu broj 1."
Drumom je proiao pored njih jedan vangard, a odmah za njim i jedan ostin koga
je Don zapazio kod blokade na drumu. Roder je klimnuo glavom za njima.
"Veoma mali broj e pokuati, ali nikuda nee stii."
Stiv ree: "Zato ne bismo probali da slomijemo barijeru, tata? U bioskopu sam
video kako se to radi."
"Ovo nije bioskop", ree Roder. "Veoma mali broj ljudi e pokuati da se probije
kroz blokadu veeras. Tokom noi e biti jo manje guve i stanje u svakom pogledu
51

Praetorious
povoljnije. Neka va automobil ostane ovde. Ja u se sa naim vratiti u grad - setio sam se
neeg vanog to moram uzeti."
En ree: "Ne mislite, valjda, da se vratite!"
"Neodlono je. Nadam se da se neu zadrati vie od nekoliko asova."
Don je isuvie dobro poznavao Rodera da bi pomislio da je ovaj napravio neki
propust u svom prvobitnom planu kada je rekao da se mora vratiti po neto vano.
Morao je iskrsnuti neki novi faktor.
On ree: "Nema razloga da se na ovako zabaenom mestu dogodi ma ta
nepredvieno, ta ti misli?" Roder je odmahnuo glavom. "Kad je tako, poi u s tobom.
Dvojica su jaa od jednog kada se putuje na jug."
Roder je za trenutak razmislio o njegovom predlogu. A zatim je rekao:
"Dobro, pristajem."
"Ali ne znate na ta ete naii u Londonu!" umeala se En.
"Moda su ve poele demonstracije. Uverena sam da ne moe biti u pitanju nita
tako vano zbog ega bi vredelo izloiti se tolikoj opasnosti?"
"Od sada", ree Roder, "ako nam je stalo da sauvamo glave, moraemo se
izlagati opasnostima. Ako ba elite da znate, rei u vam: vraam se po vatreno oruje.
Stvari se odvijaju mnogo bre nego to sam pretpostavljao. Ipak, siguran sam da nema
nikakve opasnosti vratiti se veeras u London."
En ree: "elela bih da ostane sa nama, Done."
"Ali En..." poeo je Don.
Roder se uplete. "Ako imamo nameru da upropastimo svoje ivote gubei vreme
na kojekakva preganjanja, nemam nita protiv. Naa grupa mora imati svog vou i
njegove naredbe e stupati na snagu onog asa kada budu izgovorene. Baci novi,
Doni."
"Neu ja. Baci ga ti."
Roder je iz depa izvadio pola krune. Zamahnuo je uvis.
"Glava ili pismo?"
Posmatrali su svetlucanje srebrne pare u vazduhu. "Glava", ree Don. Novi je
tresnuo o tucanik druma i otkotrljao se u slivnik kraj puta. Roder se sagao da pogleda.
"Ti si dobio", ree.
"I?"
Don je poljubio En i izaao iz kola. "Vratiemo se to pre budemo mogli", ree.
52

Praetorious
En je gorko primetila: "Tako brzo smo opet postali ergari?"
Roder se nasmejao. "Velika era ovoga sveta", ree on, "poinje iznova, zlatne
godine se vraaju."
"Zatei emo ga u poslednji as", ree Roder. "Nikada ne sputa kapke pre est.
To je sasvim mala radnja - vlasnik i egrt - ali dri po neku retku robu."
Vozili su se kroz haos najprometnijeg sata u centralnom Londonu. Saobraajna
svetla i saobraajci sa belim dolakticama nametali su izvestan mehaniki red ovom haosu.
Ni po emu se nije videlo da se dogaa neto neobino. Kada se ispred njihovog
automobila upalilo zeleno svetlo, uobiajeni talas neopreznih peaka prelio se preko
ulice.
"Ovce", ree Don, "spremne za klanje."
Roder ga iskosa pogleda. "Nadajmo se da e tako i biti. Stvari treba posmatrati
otvoreno i u celini. Nekoliko miliona je predodreeno da umre. Na cilj je da im se ne
pridruimo."
im su proli pored svetla, on je skrenuo u uzanu bonu ulicu. Bilo je tada pet
minuta do est.
"Hoe li pristati da nas uslui?" upitao je Don.
Roder je zaustavio automobil uz sam ivinjak preko puta male radnje u ijem su
se izlogu nalazile sportske puke. Stavio je menja u ler, ali je ostavio mainu da radi.
"Hoe", odgovori on, "milom ili silom."
U radnji su zatekli samog vlasnika, malog grbavca sa ravnodunim izrazom lica
karakteristinim za svakog prodavca, ali na kome su odudarale oprezne oi. Imao je oko
ezdeset godina.
Roder ree: "Dobro vee, g. Piri. Uhvatili smo vas u poslednji as?"
G. Piri je drao ruke poloene na tezgi. "Tako nekako, g. Bakli. Upravo sam hteo da
zatvorim. ime vas mogu usluiti?"
Roder ree: "Trenutak, da se setim. Dajte mi nekoliko revolvera, nekoliko dobrih
snajperki; i municije, razume se. Da li drite automatske puke?"
Piri se blago nasmeio: "Imate li dozvolu?"
Roder je napravio nekoliko koraka i stao sa druge strane tezge nasuprot starcu.
"Da li je to uopte vano?" upitao ga je. "Dobro vam je poznato da nisam onaj koji voli da
puca. U urbi sam navratio po oruje i platiu vam vie nego to je pravo."
Piri je neprimetno odmahnu glavom; nije skidao oka sa Roderovog lica.
53

Praetorious
"Ne bavim se takvim poslovima."
"Svaka ast, a da li biste mi prodali onu tamo malu puku od 22 milimetra?"
Roder je uperio prst. Piri je skrenuo pogled u istom pravcu; Roder je to iskoristio
i skoio uhvativi ga za grlo. Don je u prvi mah pomislio da je oveuljak popustio pred
iznenadnim napadom, ali je trenutak docnije video kako je Piri odgurnuo Rodera i
povukao se unazad. U desnoj ruci je drao revolver.
On ree: "Ne miite se s mesta, g. Bakli. Ni va prijatelj. Kada neko izvri napad na
prodavca oruja nae se u sosu, ovaj nesumnjivo mora biti ovek prilino vet u
rukovanju orujem. Molim vas da me ne prekidate dok budem telefonirao."
Kretao se u stranu sve dok mu se slobodna ruka nije nala na domaku telefona.
Roder ree otro: "Samo trenutak. Imam neto da vam ponudim."
"Ne verujem u to."
"Da li vam je ivot mio?"
Piri je rukom uhvatio telefonsku slualicu, ali je jo nije dizao. Nasmeio se.
"Svakako."
"ta mislite, zbog ega sam pokuao da vas nokautiram? Valjda moete zamisliti
da se na tako neto ne bih odluio da nisam doveden do oajanja."
"Spreman sam da poverujem u vae rei", ree Piri utivo. "Nikom drugom ne bih
dozvolio da mi se toliko priblii da moe skoiti na mene, prosto zato to se obino ne
pretpostavlja da e visoki dravni inovnik pasti u oajanje. Bar ne u tako silovito
oajanje."
Roder ree: "Ostavili smo svoje porodice u jednom automobilu nedaleko od
velike Severne autostrade. Ima mesta za jo jedno lice, ako nemate nita protiv da
poete sa nama."
"Koliko mi je poznato", ree Piri, "privremeno je zabranjen svaki izlazak iz
Londona."
Roder je potvrdio glavom. "Ba iz toga razloga nam je potrebno oruje. Hoemo
da se probijemo noas."
"A nemate oruja."
"Tako je", ree Roder, "iz prve ste pogodili."
Piri je digao ruku sa telefona. "Da li biste bili ljubazni da mi kratko objasnite zato
vam je tako hitno potrebno oruje i zbog ega elite da napustite London."
Dok ga je Roder upuivao u stvar, Piri je sluao ne prekidajui ga. Na kraju je
blago rekao:
54

Praetorious
"Kaete, postoji farma u nekoj dolini? Navodno u dolini koja se moe braniti?"
"Desetina je moe odbraniti", upleo se Don, "od armije."
Piri je spustio revolver koji je drao u ruci. "Danas popodne nazvao me je
telefonom", rekao je on, "naelnik lokalne policije. Pitao me je da li mi je potreban uvar
u radnji. inilo mi se da je veoma zabrinut za moju bezbednost, ali jedino objanjenje
koje mi je dao bilo je da krue neki glupi glasovi iz kojih se moe izroditi zlo."
"Nije insistirao da vam uputi uvara?" upitao ga je Roder.
"Nije. Pretpostavljam da bi bilo sumnjivo kada bi se po mojoj radnji vrzmao
policajac." Utivo je klimnuo glavom Roderu u znak potvrivanja. "Sada vam je jasno
zato sam vas tako spremno doekao."
"I na emu smo?" pourivao je Don. "Da li nam verujete?"
Piri je uzdahnuo: "Verujem da vi verujete. Sem toga, i sam sam se pitao da li
postoji bilo kakav mogu nain da se izie iz Londona. I pored toga to se donekle
ograujem od vae prie, nisam rad da ovde ostanem na silu. Moram priznati da vaa
pria nije probudila u meni ono poverenje kakvo bi, moda, trebalo da probudi. Jer kada
ovek ivi sa vatrenim orujem, kao to je to moj sluaj, izgubi naviku da oekuje
plemenitost od drugih."
Roder ree: "U redu. Koje puke emo poneti?"
Piri se lako okrenuo i podigao telefonsku slualicu. Roder se automatski uputio ka
njemu. Piri je pogledao puku koju je drao u svojoj ruci i dobacio je Roderu.
"Hou da telefoniram svojoj eni", ree on. "Stanujemo u umi sv. Dona. Ako
mislite da ete se probiti sa dva automobila, zato im se ne bi mogao prikljuiti i trei?
Jedna kola vie mogu korisno posluiti."
Okretao je brojanik. Roder mu je skrenuo panju: "Pazite ta ete rei."
Piri je govorio u slualicu: "Alo, draga. Spreman sam da ovog asa zatvorim radnju.
Neto mislim kako bi bilo lepo da veeras posetimo Rozenblumove - da, Rozenblumove.
Spakuj stvari, hoe li? Odmah dolazim."
Spustio je slualicu. "Rozenblumovi", objasnio je potom, "ive u Lidsu. Milisent
vrlo brzo shvata."
Roder ga je pogledao sa potovanjem. "Blagi boe, kakva brzina! Ne sumnjam u
to da ete oboje, vi i Milisent, biti veoma korisni lanovi nae grupe. Da, duan sam da
vam saoptim jo i to da smo ranije odluili da je ovakvoj druini potreban vo."
Piri je potvrdno klimnuo glavom.
"I to ste vi?"

55

Praetorious
"Ne. Don Kanstens, ovde prisutan."
Piri je kratko promerio Dona. "Vrlo dobro. Sada dolazi na red oruje. Ja u ga
odabirati, a vi moete poeti da ga prenosite u automobil."
Ba su iznosili poslednji sanduk sa municijom, kada se jedan policijski narednik
uputi prema njima. On je radoznalo posmatrao male kutije.
"Dobro vee, g. Piri", rekao je. "Prebacujete robu na neko drugo mesto?"
"Za potrebe policije", odgovorio je Piri. "Traili su da im izvrim izvesne isporuke.
Pogledajte koji put i na moju radnju, Hoete li? Vratiemo se docnije po jo neku robu."
"Uiniu sve to budem mogao, gospodine", rekao je policajac sa nevericom,
"samo, imam ja svoj reon, shvatate."
Piri je stavio katanac na ulazna vrata. "Ne ljutite se na moj vic", ree on, "ali vai
su prvi poeli da ire glasine."
Kada su krenuli, Don ree: "Sva srea da nije pitao kakva posla imaju vaa dva
pomagaa."
"Tipian policijski narednik", rekao je Piri, "postaje veoma sumnjiav, ukoliko se
jednom probudi njegova radoznalost. Ali ako uspete to da izbegnete, nema ta vie da
vas brine. Vozite ka glavnoj ulici ume sv. Dona. Posle u vam ja pokazati put."
Zaustavili su kola iza jednog starog forda, kako im je Piri naloio. Piri je zatim
viknuo: "Milisent!" zvonkim, jakim glasom; jedna ena je izala iz svog automobila i prila
njihovom. Bila je dobrih dvadeset godina mlaa od Pirija i otprilike njegove visine; imala
je taman ten i privlane, mada donekle otre crte.
"Jesi li se spakovala?" upita je Piri. "Mi se neemo vie vraati."
Primila je njegove rei kao da je u pitanju neko sasvim obino saoptenje.
Odgovorila je sa blagim akcentom koknija: "Nadam se, sve to e nam biti neophodno. O
emu je re? Zamolila sam Hildu da se pobrine za nau makicu."
"Jadna maca", ree Piri. "Ali, na alost, moramo je napustiti. Sve u ti objasniti
usput." Zatim se obratio svojim saputnicima. "Ubudue u se voziti svojim kolima zajedno
sa Milisent."
Roder je zabezeknuto gledao u prastara kola koja su bila parkirana ispred
njihovih. "Ne elim da ispadnem grub", rekao je on, "ali zar ne bi bilo bolje kada biste
svoje stvari preneli u na automobil? Lako moemo svi da se smestimo."
Piri se nasmeio, naputajui Roderov automobil. "Nai emo se kod leve
raskrsnice, odmah iznad Rotam Parka" rekao je. "Tamo emo vas saekati, u redu?"

56

Praetorious
Roder je slegao ramenima. Piri je dopratio svoju enu do automobila ispred
Roderovog. Roder je upalio svoj motor i lagano krenuo za njima. Neto kasnije, on i
Don su bili zaprepaeni kada je Pirijev ford poleteo neverovatnom brzinom, skrenuo na
raskrsnici i odjurio glavnom ulicom. Roder je pohitao za njim, ali poto je zapao u reku
vozila izgubio ga je iz vida.
Nisu ga vie videli sve do Velike severne autostrade. Tamo ih je ekao Pirijev ford
koji e ih ubudue posluno slediti.
Odvojeno su veerali, svaka porodica u svom automobilu. Kada jednom budu
napustili London zajedno e obedovati, dok bi na ovom mestu mogli da skrenu panju na
sebe. Sem toga, svako je parkirao svoja kola na pristojnoj razdaljini.
Roder je objasno Donu svoj plan i ovaj se sloio sa njim. Do jedanaest asova
drum na kome su se nalazili ispraznio se; krajnja londonska predgraa su mirovala. Ali oni
ipak nisu krenuli pre ponoi. No je bila bez meseine, ali su put osvetljavale svetiljke sa
bandera koje su bile rasporedene na irokim razmacima. Deca su spavala na zadnjim
seditima automobila. En je sela pored Dona na prednje sedite.
Drhtala je. "Sigurna sam da postoji jo neki nain da se izvuemo odavde."
On je bio zagledan ispred sebe u slabo osvetljen drum. "Meni nita drugo ne pada
na pamet."
Pogledala ga je. "Nisi vie onaj koji si bio. Savreno mirno smilja ubistvo... a
sama ideja je pre groteskna negoli uasna."
"En", ree on. "Dejvi je trideset milja udaljen od nas, ali isto tako moe biti i
trideset miliona milja daleko ako padnemo u iskuenje da ostanemo u ovoj miolovci."
Pokazao je glavom na zadnje sedite na kome je uurena leala Meri. "Sem toga, nismo
u pitanju samo nas dvoje."
"Ali nita ne govori u prilog tvojoj tezi, naprotiv."
On se nasmejao. "Nee valjda rei da i to spada u moralni vid stvari. injenica je
da bismo bez Pirija imali veoma slabe izglede. Smatram da su sada sasvim pristojni. Jedan
pogodak iz vatrenog oruja je upravo ono to nam treba."
"Zar ba mora pucati sa namerom da ubije?"
Poeo je da obrazlae: "U pitanju je bezbednost..." Tada je primetio kako jedan
automobil hoe da ga pree; Roder mu se neujno pribliio, a zatim je proturio glavu
kroz otvoren prozor.
"Sve je u redu?" upitao je. "Smestili smo Oliviju i Stiva kod Milisent."
Don je izaao iz svojih kola rekavi En:
57

Praetorious
"Upamti - ti i Milisent ete dovesti naa dva automobila im ujete sirenu. Moete
se prethodno upoznati sa putem, ako elite, mada nema ta da iskrsne u ovo doba noi."
En ga je razrogaeno pogledala. "Sreno!"
"Ne boj se", rekao je on.
Uli su u Roderov automobil u kome ih je Piri ve ekao. Zatim je Roder lagano
krenuo napred pored parkiranog Donovog automobila i nastavio vonju praznim
drumom. Ranije u toku veeri ili su u izvidnicu, tako da su znali gde se odvajao poslednji
krak ispred blokade na drumu. Tu su zaustavili motor, a zatim su Don i Piri tiho izali i
nestali u noi. Pet minuta docnije Roder je ponovo upalio mainu i buno dao gas u
pravcu blokade na drumu.
Tokom prthodnog izvianja su utvrdili da blokadu brane jedan kaplar i dva
vojnika. Pretpostavljali su da dvojica spavaju; trei je stojao pored drvene barijere, dok
mu je automatska puka bila spala sa ramena.
Automobil se naglo zaustavio. uvar je podigao automatsku puku u poloaj
pripravnosti.
Roder je proturio glavu kroz prozor. Stao je da vie:
"Kakva posla ima ovo prokleto udo nasred druma? Makni ga, ovee, uje li?"
Izigravao je pijanog i neuraunljivog oveka. uvar mu je odozgo doviknuo:
"Oprostite, gospodine. Put je zatvoren za saobraaj. Svi putevi iz Londona su
zatvoreni."
"Svejedno, otvori tu prokletinju kad ti kaem! Nareujem ti da je otvori. Hou
svojoj kui."
Iz svog poloaja u levom jarku Don je posmatrao prizor. Za udo, nije oseao
nikakvu naroitu napetost, naprotiv, kao da je slobodan plivao, privezan za scenu jedino
svojim divljenjem Roderovim galamdijskim prigovaranjima.
Pored prvog vojnika pojavila se jo jedna figura, a trenutak docnije i trea.
Svetlost automobilskih farova odbijala se od druma pokrivenog tucanikom; obrisi tri
ljudske figure ocrtavali su se maglovito, mada ipak prilino jasno, na drugoj strani drvene
barijere. Drugi glas, verovatno kaplarov, ree:
"Mi samo izvravamo nareenja. Ne elimo nikakvu guvu. Ukloni se, prijatelju,
hajde! U redu?"
"Do avola to tvoje u redu! ta hoete vi bedni, mali, olovni vojnici, da podiete
ograde preko drumova?"
Kaplar je odgovorio preteim glasom: "Vie nema razgovora. Reeno vam je da se
vratite. Neu vie da ujem nijednu re."
58

Praetorious
"Zato ne pokua da me vrati?" upitao ga je Roder.
Glas mu je bio dubok i gadan. "Suvie je u ovoj zemlji tih prokletih i nekorisnih
vojnika koji prave svakakve prljave stvari, a jedu bogata sledovanja!"
"U redu, prijatelju", odgovorio mu je kaplar, "to si traio to e i dobiti." Glavom
je dao znak ostaloj dvojici. "Napred. Okrenuemo automobil ovom razmetljivom
kukinom sinu."
Prebacili su se preko barijere i nali se nasred svetlog kruga farova.
Roder ree: "Samo napred, uvari!" Glas mu je imao prizvuk nipodatavanja.
U tom trenutku, odjednom, Don oseti napetost. Bela linija sredinom druma delila
je njegov delokrug od Pirijevog. Kaplar i prvi straar nalazili su se na njegovoj strani; trei
vojnik mu je bio blii od ostale dvojice. Koraali su napred zaklanjajui oi od bleska
farova.
Oseao je kako mu znoj izbija ispod mike i du nogu. Podigao je puku uvis i
pokuao da je dri mirno. Svakog delia sekunde on e morati da pokrene prst i ubije
ovog nepoznatog i nevinog oveka. Ubijao je u ratu, ali nikada iz takve blizine i nikada
svog sunarodnika. inilo mu se da mu se potoci znoja slivaju niz elo; bojao se da e mu
znoj zaslepiti vid, ali se nije usuivao da pomeri nian sa svog cilja da bi ga obrisao.
Glineni oveuljci u 'varavskom strelitu', glineni oveuljak koga mora razneti zbog En,
Meri i Dejvija. Grlo mu je bilo suvo.
Roderov glas se ponovo prolomio kroz no, ali je ovoga puta bio bridak i trezan:
"U redu!"
Prvi pucanj se razlegao pre nego to je Roder izgovorio ovu drugu re, a ostala
dva su usledila jo dok je kroz vazduh odzvanjalo ono 'redu'. Don je i dalje stajao sa
uperenom pukom i poto su se tri figure skljokale na osvetljenom drumu. Pokrenuo se
tek kada je ugledao Pirija koji je napustio svoj poloaj i nadneo se iznad tri lea. Tek tada
je spustio puku i izaao na drum.
Roder je napustio svoj automobil. Piri je upro pogled u Dona.
"Moram da vam se izvinim to sam prekoraio na vau stranu, ortae", rekao je
on. Glas mu je bio hladan i jasan kao i uvek. "Bili su tako privlana meta!"
"Mrtvi?" upitao je Roder.
Piri je potvrdio glavom. "Kako da ne."
"Kao prvo, skloniemo ih u jarak", rekao je Roder. "A zatim emo razvaliti
barijeru. Po svoj prilici, ne moemo doiveti nikakvo iznenaenje, mada ne volim da se
izlaem rizicima."
Telo koje je Don vukao bilo je mlitavo i teko. U poetku je izbegavao da ga
59

Praetorious
pogleda u lice, da najzad, u senci kraj puta, baci jedan kratak pogled na njega. Deak, nije
mu bilo vie od dvadeset godina; lice mlado i bez bore sem rupice na slepoonici iz koje je
oticala krv. Ostala dvojica su ve bila sruila svoje tovare i prila barijeri. Bili su mu
okrenuti leima. On se sae i poljubi mladia u nepovreenu slepoonicu, a zatim blago
spusti telo.
Nije im trebalo mnogo vremena da uklone barijeru. Sa one druge strane leao je
razbacan raznovrstan materijal; i njega su bacili u jarak. Zatim je Roder poleteo natrag ka
automobilu, pritisnuo na sirenu i ostavio je da svira nekoliko sekundi. Njen otar zvuk
razlegao se kroz no kao posmrtno zvono.
Roder je priterao kola na ivicu puta. ekali su. Nekoliko trenutaka kasnije zauli
su um automobila koji su im dolazili u susret. Donov vakshol se prvi pojavio, a odmah
za njim i Pirijev ford. Vakshol se prvi zaustavio; En se spremala da izae kada je Don
otvorio vrata od kola, uao u njih. Snanim pokretom ruke spustio je menja brzina.
En upita: "Gde su?"
Gledala je sa strane kroz prozor.
"U jarku", odgovorio je on, dok je automobil kretao.
Potom su se nekoliko milja vozili utke.
Drei se dogovora, izbegavali su glavne drumove. Zaustavili su se na udaljenoj
stazi u blizini Stejplforda pored koje se prostirala uma. Tu, ispod razgranatih grana
hrastova, popili su po olju kakaoa iz termosa pri slabom svetlu sijalica u automobilima.
Roderov sitroen se mogao preobratiti u postelju, tako da su tri ene legle da spavaju,
dok su se deca udobno oseala na zadnjim seditima druga dva automobila. Mukarci su
uzeli ebad i opruili se ispod drvea.
Piri je predloio da naizmenino straare. Roder je smatrao da to nije potrebno.
"Mislim da nam se ovde ne moe nita dogoditi. A san nam je potrebniji nego ita.
Sutra nam predstoji dug dan vonje." Pogledao je Dona. "ta kae ti, efe?"
"Da odspavamo - ovoliko koliko nam je ostalo od noi."
Smestili su se. Don je legao na stomak, jer je u vojsci nauio da je to najpodesniji
poloaj za spavanje na neravnom terenu. Ni najmanje mu nije smetalo valovito zemljite.
Ali je san teko dolazio, i kada bi ga obrvao, kidali su ga besmisleni snovi.

60

Praetorious

6.

Sakson Kot se nalazio na maloj uzviici; bio je to najkrai prilaz brdu u ovom delu
zemlje. Kao i mnoge druge osnovne kole, Sakson Kot je bio preureeni zamak koji je sa
izvesne udaljenosti jo posedovao eleganciju. Dobro odravan put - o njemu su se po
Dejvijevom prianju starali nastavnici i profesori, bila je to za njih Neka vrsta rekreacije vodio je preko mrke pustinje, nekadanjih sportskih terena, do dva dordijanska krila
zgrade koja su zatvarala runiji i stariji centralni deo ove graevine.
Zato to bi konvoj od tri automobila privukao panju na sebe, odlueno je da
samo Don ode svojim kolima do kole, dok bi se Roder i Piri diskretno parkirali na
drumu kod raskrsnice od koje se odvajao put do kole. Meutim, Stiv je zahtevao da i on
poe po Dejvija, zbog ega je Olivija odluila da ga prati. Sem njih dvoje i Dona krenule
su i En i Meri.
Nisu zatekli upravitelja u njegovoj kancelariji. Vrata su bila otvorena na njegovoj
radnoj sobi koja je kao kakva prazna prestona dvorana, gledala na rasputenu palatu.
Mali deaci su se etkali gore-dole po holu i glavnim stepenicama; u njihovom glasnom i
uzbuenom agoru ima izvesne nesigurnosti, razmiljao je Don. Iz jedne uionice u koju
se ulazilo iz hola, dopiralo je monotono ponavljanje latinskih glagola, ali su se uli i drugi
glasovi koji su se slivali u uobiajenu kolsku vrevu.
Ba kada je Don zaustio da upita jednog deaka gde moe nai upravitelja, ovaj
se pojavio urno silazei niz stepenice. Odmah je shvatio da mala grupa posetilaca njega
eka, pa se sa vie dostojanstva spustio niz nekoliko poslednjih stepenika.
Dr Kesop je bio mlad upravitelj, imao je manje od etrdeset godina i uvek je
elegantno izgledao. I toga dana je sauvao uobiajenu eleganciju, ali su lepo odelo i
uredno nametena koledska kapa samo jo vie isticali njegovu zabrinutost i potitenost.
Prepoznao je Dona.
"G. Kanstens - o, gle, pa tu je i g-da Kanstens. Ali, ja sam mislio da vi ivite u
Londonu? Kako ste uspeli da izaete iz grada?"
"Ve nekoliko dana se nalazimo na selu kod prijatelja", rekao je Doni. "Ovo su ga Bakli i njen sin. Doli smo po Davida. eleo bih da ga povedem sa sobom na izvesno
vreme - dok se ovo stanje ne sredi."
Dr Kesop se ni najmanje nije usprotivio kao to je to uinila g-ca Rington pri
pomisi da e izgubiti jednu uenicu. Rekao je oduevljeno:
"Pa da, slobodno ga vodite. To je vrlo pametno."
"Da li su jo neki roditelji dolazili po svoju decu?" upitao je Don.
61

Praetorious
"Nekoliko njih. udno, ali uglavnom su bili iz Londona." Zavrteo je glavom. "Teret
bi mi spao s due kada bih bio u stanju da sve deake poaljem kuama i zatvorim kolu
za neko vreme. Ove vesti..."
Don je klimnuo glavom. Preko radija u automobilu uli su uzdran bilten, u kome
se govorilo o nekakvim neredima u centralnom Londonu i u izvesnim gradovima u
unutranjosti ija imena nisu navedena. Svi su stekli nedvosmislen utisak da je ovo
obavetenje iskljuivo dato kao opomena da e svako krenje javnog reda biti strogo
kanjeno.
"Ovde bar sve izgleda mirno", rekao je Don. Galama oko njih je postala jo vea
kada su se otvorila vrata jedne uionice iz koje je pokuljala grupa deaka; oito je as bio
zavren. "Na grlat nain", dodao je.
Dr Kesop je ostao ravnoduan prema ovoj opasci, nije je primio ni kao alu niti kao
primedbu na kolsku disciplinu. Osvrtao se oko sebe rasejano posmatrajui deake i ne
shvatajui o emu je re, tako da je Don zakljuio da njegovo udno ponaanje nije samo
odraz brige i neraspoloenja ve i straha.
"Pretpostavljam da ste morali uti jo neke vesti?" upitao je dr Kesop. "Neto to
nije objavljeno preko radija? Imam utisak... jutros uopte nismo dobili potu."
"Mislim da e pota poeti ponovo da se raznosi", rekao je Don, "tek kada se
stanje popravi."
"Popravi?" Razrogaeno je pogledao Dona. "Kada? Kako?"
Don je postao siguran u jo neto: ovaj ovek e ubrzo napustiti svoju dunost.
Donova prva reakcija na ovu intuitivnu pretpostavku bila je ljutina, ali je ona splasla im
se setio zanemelog, okrvavljenog lica nesrenog mladia u jarku.
Poeleo je da istog asa napusti to mesto. Zato ree kratko:
"Ako dozvoljavate da povedemo Davida."
"Pa da, kako da ne. Ja u... Ali evo ga."
Dejvi ih je ugledao istog trenutka. Poleteo je preko hodnika i sa uzvikom
oduevljenja bacio se Donu u naruje:
"Poveete Davida kod svojih prijatelja?" upitao je dr Kesop, "moda kod g-e
Bakli?"
Don je pod rukom oseao mrku kosu svog sina. Vrlo je verovatno da mu
predstoje jo mnoga razraunavanja orujem; razlog zbog koga e ubijati bie dostojan
ubijanja. Pogledao je upravitelja.
"Jo nismo odluili kuda emo." Zastao je. "Ne smemo vas vie zadravati, dr
Kesop. Pretpostavljam da ete imati mnogo posla s obzirom na to da treba da se starate
62

Praetorious
o ovolikom broju deaka."
Upravitelj oseti prisustvo izvesne brutalnosti u Donovom glasu. Potvrdno je
klimnuo glavom; na njegovom licu su se tako jasno itali strah i bespomonost da je Don
primetio kako se En trgla kada je to zapazila.
On ree: "Da. U pravu ste. Nadam se... u boljim vremenima... Zbogom."
Poklonio se damama jedva primetno i kruto, a zatim im je okrenuo lea i uputio
se u svoju kancelariju, zatvorivi vrata za sobom. Dejvi ga je radoznalo posmatrao.
"Nastavnici govorkaju izmeu sebe da je starog Kesopa uhvatila panika. ta misli,
tata, da li je to mogue?"
Prirodno je da oni to moraju znati i da sam Kesop mora biti svestan te injenice.
Zbog toga su njihovi odnosi utoliko napetiji. Vrlo brzo, razmiljao je Don, on e otkriti
svoje karte i pobei. Don se obrati Dejviju:
"Nije iskljueno. I ja bih se isto tako oseao kada bih morao da se borim sa takvom
decom kao to ste vi. Moe li krenuti u stanju u kome se nalazi?"
"Do avola!" ree Dejvi, "pa i Meri je ovde? Da li to znai da je zavrena kolska
godina? Kuda idemo?"
En ree: "Ne sme rei 'do avola', Dejvi."
Dejvi odgovori: "Neu vie, mama. Ali kuda idemo? Kako ste uspeli da izaete iz
Londona - uli smo da su svi putevi zatvoreni. Da li ste morali da pucate da biste se
probili?"
"Odlazimo u dolinu na odmor", odgovorio mu je Don. "Pitanje glasi - jesi li
spreman? Meri ti je popakovala neke stvari. Zato bi mogao da krene u ovom stanju u
kome se nalazi, sem ako moda eli da ponese neku posebnu sitnicu."
"Eno Spuksa", ree Dejvi. "Ej, Spuks!"
Spuks, vitki deak iji je izraz lica nosio peat povuenosti i bespomonosti, bio je
znatno vii rastom od Davida. Priao je grupi oko Davida; dok ga je njegov drug na brzinu i
uzbueno predstavljao Don se setio da je Spuks, ije je pravo ime bilo Endru Skelton,
zauzimao sredino mesto u Dejvijevim pismima tokom poslednjih nekoliko meseci. Jedino
mu nije bilo jasno ta je navelo ova dva deaka da se sprijatelje, jer kod deaka uglavnom
ne postoji obiaj da se suprotne prirode meusobno vezuju.
Dejvi upita: "Da li bi i Spuks mogao da poe sa nama, tata? To bi bilo sjajno!"
"Moda se njegovi roditelji ne bi sloili sa tim", odgovorio je Don.
"Ni najmanje, to je sasvim u redu, je l' da, Spuks? Njegov otac zbog poslova ivi u
Francuskoj, a mame nema. Razvedeni su ili tako neto. Sa te strane bi bilo u redu."

63

Praetorious
Don poe: "Pa..."
Odjednom En otro presee: "Apsolutno je nemogue, Dejvi. Vrlo dobro zna da
se i inae ne rade takve stvari, a naroito ne u ovakva vremena."
Spuks ih je utei posmatrao iroko otvorenih oiju; podseao je na dete koje nije
naviklo da se nada.
Dejvi ree: "Ali stari Kesop ne bi imao nita protiv!"
"Idi i spakuj sve to eli da ponese sobom, Dejvi", ree Don. "Moda bi Spuks
hteo da poe s tobom da bi ti pomogao. A sad potri."
Dvojica deaka odjurie zajedno. Meri i Stiv su se takoe bili udaljili, tako da nisu
mogli uti njihov razgovor.
Don ree: "Ne vidim zato ga ne bismo mogli povesti." Neto u Eninom izrazu lica
podsealo ga je na jednu crtu koju je zapazio kod upravitelja; nije to bio strah, ve
oseanje krivice.
Ona ree: "Nikako, to je smeno."
"Ali shvata li", ree Don, "Kesop namerava da se izgubi. O tome nema sumnje.
Nisam siguran ni da e neko od mladih nastavnika ostati pored deaka, a i ako ostane zlo
e se samo odgoditi. Ma ta se dogodilo sa Londonom, ovaj kraj e se sigurno pretvoriti u
pustinju, i to za nekoliko nedelja. ao mi je da ostavimo Spuksa."
En ljutito ree: "Zato ne bismo poveli celu kolu, kada je ve tako?"
"Ne celu kolu", ree Don blago. "Samo ovog jednog deaka - Dejvijevog
najboljeg druga iz koleda."
Zbunjenost je zamenila ljutinu u njenom nastupu. "ini mi se da sam upravo
poela da shvatam kakve nam sve opasnosti prete. Moda nee biti lako dokopati se
doline. Ve imamo dvoje dece o kojima se treba starati."
"Ako nastane opte rasulo", ree Don, "moda e neki od ovih deaka preiveti,
budui da su mladi i snani. Ali takvi kao to je Spuks zacelo nee. Ako ga ne povedemo
sasvim je sigurno da emo ga ostaviti da umre."
"Koliko smo deaka ostavili za sobom u Londonu?" pitala ga je En. "Milion?"
Don joj nije odmah odgovorio. Jednim pogledom je obuhvatio itav hol koji je
toga asa plavila nova bujica deaka iz jedne druge uionice. Kada se ponovo okrenuo En,
on ree:
"Jesi li svesna ta se s tobom zbiva, draga? Svi se mi menjamo, rekao bih, ali svako
na drukiji nain."
Ona ree branei se: "Ja u morati da se borim sa decom, shvata li, dok e ti sa
64

Praetorious
Roderom i g. Pirijem igrati ulogu vitekog ratnika."
"Ima li smisla da insistiram?" upita Don.
En ga je pogledala. "Kada si mi ispriao ono o g-ci Erington, pomislila sam: kakav
uas. Ali tada jo nisam bila svesna ta se u stvari dogaa, kao to to danas jesam.
Moramo se doepati doline, i to sa ivom i zdravom decom. Ni o kom vie ne moemo da
se staramo, pa ma to bio i jedan jedini deak."
Don je slegao ramenima. U taj mah se Dejvi vratio nosei malu tanu za akta; bio
je sav vedar i ozaren, i podseao je na kakvog dravnog funkcionera u malom. Spuks je
trapuljao za njim.
Dejvi ree: "Poneo sam izvesne vane stvari, kao to je moj album sa markama.
Stavio sam i par rezervnih arapa." Pogledao je svoju majku oekujui pohvalu. "Spuks je
obeao da e se starati o mojim mievima dok se ne vratim. Jedna miica je skotna, rekao
sam mu da moe prodati male kad dou na svet."
Don ree: "A sad hajde da pourimo do automobila." Izbegavao je da pogleda
unezverenog Spuksa.
Olivija, koja je sve ovo vreme utala, najzad progovori: "Mislim da bi Spuks mogao
poi sa nama. Da li bi voleo da nam se pridrui, Spuks?"
En ree: "Olivija! Sama zna..."
Olivija odgovori pravdajui se: "Htela sam da kaem da bi putovao naim
automobilom. Na kraju krajeva, mi imamo samo jedno dete. Na taj nain bismo se prosto
izjednaili."
Dve ene se pogledae pravo u oi. Na Eninom licu se ponovo pojavio izraz krivice
i besa. Olivija je bila samo postiena i zbunjena. Da je i u najmanjoj meri pokazivala znake
svoje moralne uzvienosti, pomislio je Don, bila bi to pukotina koju njihova grupa kao
celina ne bi mogla podneti. Ovako se Enin bes stiao.
Ona ree: "Postupi kako hoe. Zar ne misli da bi trebalo da se posavetuje sa
Roderom?"
Dejvi, koji je pratio ovaj razgovor sa interesovanjem, ali ne shvatajui o emu je
re, ree:
"Da li je i ika Roder tu? uveren sam da e mu se dopasti Spuks. Spuks je
strahovito duhovit, kao i on sam. Reci neto duhovito, Spuks, hajde."
Spuks je bolno i bespomono buljio u njih. Olivija se nasmeila i pogledala ga.
"Nije to sada vano, Spuks. Da li bi voleo da poe sa nama?"
On je lagano klimao glavom gore-dole. Dejvi ga je epao za ruku. "Divno, sjajno!"
uzviknuo je. "Pouri, Spuks, pomoi u ti da se spakuje." Za trenutak se zamislio. "A ta
65

Praetorious
emo sa mievima?"
"Mieve e", naredio je Don, "ostaviti. Predaj ih nekom drugom."
Dejvi se obratio Spuksu. "ta misli, da li bismo mogli dobiti po est penija za
svakog, izuzimajui Benister?"
Don je pogledao En preko sinovljeve glave; tren docnije i ona se nasmeila. Don
ree:
"Polazimo kroz pet minuta. Toliko vremena vam dajem da se Spuks spakuje i da
obavite svoje zajednike trgovake transakcije."
Dvojica deaka su bila spremna da krenu. Tada Dejvi ree zamiljeno: "Najmanje
iling bi trebalo da dobijemo za skotnu miicu."
Pretpostavljali su da e ih na drumovima zaustavljati vojne patrole, pa su imajui
to u vidu izmislili tri razliite prie da bi objasnili razloge svojih putovanja na sever; po
Donovom miljenju je bilo vano da se izbegne utisak konvoja. Meutim, niko nije ni
pokuao da ih ispituje. Du drumova su privatni automobili bili izmeani sa velikim
brojem vojnih vozila tako da se saobraaj odvijao normalno i bez ikakvih neugodnosti.
Poto su napustili Sakson Kot, ponovo su izbili na Veliku severnu autostradu i mirno se
vozili u pravcu severa itavo jutro.
Popodne je ve bilo odmaklo kada su se zaustavili na jednoj stazi severno od
Njuvorka da malo prezalogaje. Dan je bio oblaan, ali je odjednom probilo sunce, i
ukazalo se sjajno plavetnilo neba prekriveno masama oblaka koji su u vidu belih morskih
talasa i kula odmicali prema zapadu. Po poljima sa obe strane puta bio je posaen
krompir u nadi da e se ubrati i drugi plod; sem to na ivim ogradama i vrzinama nije bilo
nijednog zelenog lista, polja se ni po emu nisu razlikovala od seoskog pejzaa u nekom
plodnom kraju.
Trojica deaka su pronala neki zemljani nasip, i stala da se klizaju niz njega sluei
se starom daskom umesto sanki; tu dasku je pre vie godina morala za sobom ostaviti
neka ciganska erga. Meri ih je posmatrala sa zaviu pomeanom sa prezirom. Mnogo je
sazrela od vremena kada se, etrnaest meseci ranije, pentrala po brdima.
Mukarci, koji su se bili okupili u Pirijevom fordu, raspravljali su o zajednikom
poloaju.
Don ree: "Kada bismo se danas mogli prebaciti do take severno od Ripona,
sutra bismo mirno stigli u dolinu."
"Moemo i vie prevaliti", ree Roder. "Pretpostavljam da bismo mogli. Pa ipak
se pitam da li bi to imalo svrhe. Na glavni cilj je da izbegavamo stambene centre. im
66

Praetorious
budemo napustili Vest Rajding, biemo sigurni da nam se nita ne moe dogoditi."
Piri ree: "Ne predbacujem, imajte to na umu, niti alim to sam vam se pridruio
na ovom malom putovanju, ali zar vam se ne ini da su moda opasnosti od nasilja
precenjene? Na dosadanji put se odvijao sasvim glatko. Ni u Grantamu kao ni u
Njuvorku nismo naili ni na kakve znake predstojee katastrofe."
"Piterboro je bio odseen", rekao je Roder. "Mislim da oni gradovi kroz koje se
jo moe slobodno proi preuranjeno estitaju jedni drugima to nisu poeli da shvataju
ta ih sve moe snai. Videli ste redove ispred pekara?"
"Vrlo uredene redove", primetio je Piri.
"Nevolja je u tome", ree Don, "to ne znamo tano kada e Veling preduzeti
svoju drastinu akciju. Prolo je gotovo dvadeset etiri asa od kada su oni najvei i veliki
gradovi odseeni. im bombe padnu, itavu zemlju e uhvatiti panika. Veling se nada da
e biti u stanju da sauva vlast u svojim rukama, ali ni u najmanjoj meri ne moe raunati
da e kontrolisati tok zbivanja prvih nekoliko dana. I dalje verujem da nam se nita ne
moe desiti ukoliko u to vreme budemo izbegavali velike stambene centre."
"Te nekakve atomske bombe, te nekakve hidrogenske bombe", ree Piri vrtei
glavom. "Zaista ne znam ta da mislim."
Roder primeti kratko: "Ali ja znam. Poznajem Hagertija. On nije lagao."
"Ne smatram da se bombe iskljuuju sa gledita morala", nastavio je Piri, "ve sa
gledita temperamenta. Kako Englezi imaju sporu matu bez po muke e se povinovati
zakonskim merama, iako one - rei e im to zdrav razum - moraju oterati milione u smrt
zbog gladi. Meutim, neposredna akcija - ubistvo u cilju samoodranja - sasvim je neto
drugo. Teko mi je da poverujem da e Englezi ikada dovesti sebe do takvog bezizlaza."
"Do sada se ne moemo poaliti", ree Roder. Razvukao je usta u osmeh.
"Naroito vi."
"Moja majka je bila Francuskinja", ree Piri jednostavno. "Vi prosto ne shvatate
ta hou da kaem. Ne mislim da Englezi nisu podloni nasilju. Pod odgovarajuim
okolnostima ubie svesno i ak vedrije od drugih. Ali e do samog kraja sauvati iluziju.
Tek posle toga e se boriti kao oni najdivljiji tigrovi."
"A kada ste vi prebrodili tu granicu?" upitao ga je Roder.
Piri se nasmeio. "Odavno: Doao sam do zakljuka da je svako prijateljstvo u
osnovi pitanje uzajamnog konveniranja i stvar opredeljenja."
Roder ga je ljubopitljivo pogledao. "Ve polovinu puta smo prevalili zajedno.
Valjda postoje i neke dublje veze."
"Ima saveza", odgovori Piri, "koji due traju od drugih. Pa ipak, savezi ostaju
savezi. Na je posebno dragocen."
67

Praetorious
ene su bile na okupu u Baklijevom automobilu. Milisent je proturila glavu kroz
prozor i doviknula mukarcima:
"Vesti!"
Jedan od dva radija u kolima neprestano je bio ukljuen. Mukarci prioe da uju
ta se deava.
En ree dok su se pribliavali: "Ne sluti na dobro." Spikerov glas je jo bio
barunast, ali i ozbiljan u isti mah.
"...pored uobiajenih vesti davaemo vanredne biltene zavisno od potreba."
"U uem Londonu je izbilo jo nekoliko pobuna, tako da su se trupe iz predgraa
prebacile u centar da bi ih savladale i ponovo uspostavile red. U junom Londonu je
organizovana masa pokuala da se probije kroz vojne barijere koje su jue podignute u
duhu privremene zabrane o kretanju. U gradu vlada mete; na putu su vojna pojaanja
koja treba da povrate red."
"Budui da smo mi umakli", ree Roder, "nemam nita protiv da im povade
creva. Bie to svakako bolje za njih."
Spiker je nastavio: "Stiu izvetaji o daleko ozbiljnijim neredima u severnoj
Engleskoj. Kae se da su izbile pobune u vie velikih gradova, meu koje spadaju Liverpul,
Manester i Lids. Sa Lidsom su pokidane sve zvanine veze."
"Lids?" uzviknu Don. "To je ve manje dobro."
"Vlada je", produio je spiker, "dala sledeu izjavu: Imajui u vidu nerede koji su
izbili u izvesnim oblastima, skree se panja javnosti da otre protivmere mogu stupiti na
snagu. Ukoliko mase i dalje nastave da vre nasilja, postoji stvarna opasnost da zemlja
padne u anarhiju; stoga je vlada odluna u nastojanju da izbegne takvo stanje po svaku
cenu. Dunost svakog pojedinanog graanina je da mirno obavlja svoj posao, kao i da se
pridrava naredbi policijskih i vojnih vlasti kojima je stalo do ouvanja reda. Ovim je
zavren najnoviji bilten."
Zatim se sa kino-orgulja zaula pesma 'Medvedii na pikniku'; En je utiala radio
tako da se jedva mogao uti.
Roder ree: "Ako budemo vozili cele noi, mogli bismo stii do doline ujutro.
Nimalo mi se ne dopada sve ovo to smo uli. Izgleda da se Lids oteo. Zato mislim da je
pametnije putovati, dok nam je to mogue."
"Vrlo malo smo spavali prole noi", ree Don. "Nona vonja preko Mosdejla
nije prijatna ni pod najpovoljnijim okolnostima."
"En i Milisent nas mogu smeniti za volanom", istakao je Roder.
En na to ree: "Ali, koliko se seam, Olivija ne zna da vozi?"
68

Praetorious
"Ne brinite za mene", odgovori Roder. "Poneo sam sobom svoj benzendrin. U
stanju sam da ostanem budan dva pa i tri dana, ako je potrebno."
Piri se umea: "Dozvolite mi da predloim sledee: to pre treba napustiti Vest
Rajding. Slaete li se? Posle toga moemo odluiti da li emo produiti dalje ili ne."
"U pravu ste", ree Don, "tako emo i postupiti." Deaci su im sa vrha zemljanog
nasipa dovikivali, maui rukama prema nebu. Sluajui njihove povike zauli su buku
avionskih motora koji su se pribliavali. Oima su preletali preko istog neba. Avioni su se
ukazali im su izbili iznad vrzine koja je oiviavala krajeve zemljanog nasipa. Bili su to teki
bombarderi, koji su leteli u pravcu severa na visini ne veoj od tri do etiri hiljade stopa.
Nemo su ih posmatrali, sve dok se nisu izgubili iz vidokruga; oseali su se kao da ih
obuzima drhtavica. Ni zvuk avionskih motora ni uzbudeni agor deaka nisu mogli
poremetiti ledenu tiinu njihovih misli.
"Lids?" proaputala je En kada su avioni iezli.
Niko, u prvi mah, nije reagovao na njen uzvik. Najzad je Piri progovorio; glas mu
je, kao i uvek, bio miran i imao preciznu modulaciju:
"Verovatno. Mada, razume se, postoje i druga objanjenja. U svakom sluaju
mislim da moramo krenuti, slaete li se?"
Pre nego to su upalili motore Dejvi se smestio pored Stiva i Spuksa u sitroenu koji
je preuzeo vostvo. Za njim je iao ford, dok je Donov vokshol, u kome su se osim njega
sada nalazile samo Meri i En, bio zatitnica.
Donkaster je bio odseen, ali su okolini putevi bili sasvim prohodni. Kako je upala
u mreu sve veeg broja vojnih vozila, mala kolona je zaobilaznim putem skrenula ka
severoistoku kroz niz mirnih sela. Putovali su preko doline Jork; zemlja je u tom kraju bila
sasvim ravna, a sela ratrkana i bogata. Tek kada su ponovo izbili na Severnu autostradu,
zaustavila ih je jedna vojna patrola.
Na njenom elu se nalazio neki narednik. Bio je Jorkirac, verovatno rodom iz tih
krajeva. Pogledao je Rodera blagonaklono:
"Autostrada broj 1 je zatvorena, sem za vojna vozila, gospodine."
Roder ga je upitao: "A zato?"
"Neto se zbiva u Lidsu. Dokle nameravate da putujete?"
"Do Vestmuerlenda."
Zavrteo je glavom, ali sa izrazom oveka koji pre saosea sa mukom svog
sagovornika, nego to je odbacuje. "Da sam na vaem mestu, ja bih se vratio okolonaokolo do puta koji vodi za Jork. Ako ga preseete pred samim ulazom u Selbi, stii ete
do Todkastera preko Torp Voloubija. Samo bih na svaki nain izbegavao Lids."
69

Praetorious
Roder ree: "Krue neke udne glasine."
"I ja bih tako rekao", odgovorio mu je narednik.
"Pre nekoliko asova videli smo avione kako lete u ovom pravcu", nastavio je
Roder. "Bili su to bombarderi."
"Tano", ree narednik. "Preleteli su iznad samih naih glava. Uvek mi je milije da
sam u prirodi, kada se takva uda pojave u vazduhu. Smeno je to, zar ne - da se ovek
nelagodno osea kada mu se avioni njegove roene zemlje nau nad glavom? Preleteli
su, jakako. Bilo kako bilo, pametnije je da se klonite Lidsa."
"Hvala", ree Roder, "posluaemo vas."
Njihov konvoj se okrenuo za devedeset stepeni i uputio natrag. Drum kojim su
doli odveo bi ih na jug; zbog toga su skrenuli prema severoistoku i izbili na puste seoske
puteve, dok su vojna vozila ostavili za sobom.
En ree: "Ljudski um nije u stanju do kraja da shvati sve ovo, ili se meni tako ini?
Bilteni, vojne patrole - sve to spada u jednu vrstu stvari. Ali ovo je neto drugo: letnje
vee u prirodi u istoj prirodi koja tu od vajkada postoji."
"Samo je neto malo ogolela", ree Don. Pokazao je rukom na ive ograde bez
ijednog lista.
"Ipak, ini mi se, to nije dovoljan razlog", ree En, "da se opravdaju glad, bekstva,
ubijanje, atomske bombe..." dvoumila se da li da nastavi; mu je pogleda, "...i injenica
da neko odbije da sa sobom povede deaka na sigurno mesto."
Don ree: "Nai motivi su sada razgolieni. Moraemo da nauimo da ivimo sa
njima takvim kakvi jesu."
En ree sa strau: "elela bih da smo ve tamo. elela bih da stignemo u dolinu i
da David zatvori kapiju za nama."
"Sutra, nadam se."
Put kojim su vozili nezgodno je krivudao preko terena ispresecanog vrzinama.
Zbog toga su zaostali iza druga dva automobila - Pirijev ford, koji je bio zapanjujue
pokretljiv, u stopu je pratio sitroena. Kad se vokshol pribliio skretniarskoj kuici koja se
nalazila uvuena malo dalje od puta, rampa je poela lagano da se sputa.
Dok je koio Don ree: "Do avola! Deset minuta emo morati da ekamo samo
da se voz pojavi na vidiku; dobro znam kakve su rampe u unutranjosti. Mislim se, da li
bismo uz napojnicu od pet ilinga mogli da ga ubedimo da nas pusti."
Iziao je iz automobila i stao da zaviruje tu i tamo. Desno se, kroz otvor u visokoj
ivoj ogradi, ukazivao simetrian lanac ogolelih brda koja su jasno nagovetavala da se u
blizini nalazi ugljenokop. Nagnuo se preko rampe da baci pogled du ina. Nije bilo ni
70

Praetorious
traga od dima, iako su se ine pruale u miljama dugoj pravoj liniji u oba pravca. Uputio
se do skretniarske kuice i viknuo.
"Hej, ima li koga?"
Niko nije odgovarao. Viknuo je ponovo i ovoga puta je uo neto, ali nije mogao
da razabere nijednu re. Odnekud iz kue dopirali su umovi kao kada se neko bori da
doe do vazduha i grca.
Pogledao je kroz prozor koji je bio okrenut prema drumu i nije video nita.
Zaobiao je kuu da bi zavirio kroz drugi prozor koji je bio okrenut prema inama. im je
bacio pogled, postalo mu je jasno ta znae umovi. Jedna ena je leala nasred poda.
Odelo joj je bilo pocepano i videli su se tragovi krvi na njenom licu; jedna noga joj je bila
podvijena ispod tela. itava soba je bila ispreturana - fioke izvuene, a zidni sat
razmrskan.
Prvi put u ivotu ugledao je tako neto u Engleskoj, mada je u Italiji za vreme rata
nailazio na sline prizore. Tragovi pljakaa... i to tu, u pitomoj Engleskoj. Neoekivana
pojava ovog uasa na tako udaljenom mestu govorila je jasnije od vojnih patrola i
bombarderskih eskadrila da je katastrofa neopozivo nastupila.
Jo je kroz prozor posmatrao prizor, kada ga jedna misao prostreli i prenu.
Rampa... Ova ena lei ovde, moda umire, a ko je onda zatvorio rampu? I zato? Sa
mesta na kome je stajao nije mogao videti ni put ni automobil. Naglo se okrenuo i istog
asa uo En kako vriti.
Optrao je oko skretniarske kuice. Vrata na automobilu su bila otvorena, a
unutra se vodila borba i guanje. Video je En kako se rve sa jednim ovekom na prednjem
seditu; drugog oveka je ugledao pozadi, ali ne i Meri.
Ostala mu je jedina nada, razmiljao je, da ih iznenadi. Sve oruje se nalazilo u
kolima. Brzo se osvrtao oko sebe traei ma ta ime bi mogao da se brani; pored trema
skretniarske kuice ugledao je komad grubog drveta. Sagao se da ga podigne. Dok je to
inio uo je muki smeh iz neposredne blizine, iza svojih lea. Kada se ponovo uspravio
pogled mu se srete sa pogledom nepoznatog oveka koji ga je vrebao u senci trema; istog
trenutka ovaj ga je iz sve snage raspalio cepanicom po glavi.
Pokuao je da vikne za pomo, ali su mu rei zapele u grlu; posrnuo je i pao.
Neko mu je prao glavu. Najpre je ugledao maramicu i na njoj tamne mrlje usirene
krvi; a zatim je prepoznao Olivijino lice.
Ona ree: "Doni, da li vam je sada bolje?"
"En?" progovori on, "Meri?"
"Lezite mirno:" Viknula je: "Rodere, osvestio se!"
71

Praetorious
Rampa je bila podignuta. Sitroen i ford su se nalazili parkirani na drumu. Trojica
deaka su sedela na zadnjem seditu sitroena i posmatrala ta se zbiva; zbog
preneraenosti, zamrlo je njihovo uobiajeno askanje. Roder, Milisent i Piri su izlazili iz
skretniarske kuice. Roder je bio sav mraan u licu, dok se na Pirijevom ocrtavala
uobiajena hladnoa.
Roder upita: "ta se to dogodilo, Doni?"
Ispriao im je; glava ga je bolela; oseao je snanu telesnu potrebu da legne i
zaspi.
Roder ree: "Po svoj prilici proveo si u nesvesti oko pola asa. Kada smo te
izgubili, nalazili smo se na onom drugom putu koji vodi za Lids."
Piri ree: "Po mojoj oceni pljakai su mogli da prevale dvadeset milja za pola asa
na ovakvom terenu. A to znai da krug mora biti prilino veliki. I tavie, biva sve vei.
Ovaj kraj je ispresecan gustom mreom puteva."
Olivija mu je obavijala zavoj oko jedne strane glave; mada je pritisak bio blag, bol
je postao daleko jai.
Roder ga je pogledao stojei mu nad glavom: "ta misli Doni - ta da se
preduzme? Odluka se mora brzo doneti."
Nastojao je da prikupi rasute misli.
Najzad ree: "Da li biste pristali da sa sobom povedete Dejvija? Bio bih vam
mnogo zahvalan na tome. Znate put, zar ne?"
Roder upita: "A ti? ta e ti raditi?"
Don je utao. Setio se Pirijevih rei. Postoje izuzetno slabi izgledi da e ih nai. A
ak i da ih nae...
"Kada biste mi ostavili samo jednu puku", rekao je, "sa njima je otilo i sve
oruje."
Roder ree blago: "uj me, Doni, ti se nalazi na elu nae ekspedicije. Odluke
koje donosi nee sprovoditi samo ti ve i svi mi."
Don je odmahnuo glavom. "Ako se najkasnije do veeras ne probijete do
severnog Rajdinga, moda vam to vie nikad nee poi za rukom. Ja u se ve snai."
Piri se bio malo udaljio od njih dvojice; posmatrao je nebo nekako zanet.
"Da", ree Roder, "ti e se ve snai! Ko, do avola, zamilja da si - srena
kombinacija Napoleona i nadoveka? Koje prevozno sredstvo namerava da koristi,
moda krila?"
Don odgovori: "Ne znam da li biste mogli svi da se zgurate u sitroen... molio bih
72

Praetorious
vas da mi ostavite ford..."
"Mi putujemo kao grupa", rekao je Roder. "Ako ti hoe da se vrati, povedi i
nas." Zastao je. "Ona ena tamo je mrtva duni smo da ti to kaemo."
"Povedite Dejvija", ree Don, "i to je sve."
"Neuraunljiva budalo!" ree Roder. "Da li misli da bi mi Olivija dozvolila da te
ostavim, ak i kada bih ja to eleo? Nai emo ih. Do avola sa slabim izgledima."
Piri se osvrtao oko sebe blago mirkajui. "Da li ste doneli odluku?" upitao je.
Don ree: "ini mi se da je odluka ve donesena u moje ime. Smatram da je
doao trenutak kada savez prestaje da vai, g. Piri? Na mapi sam vam naznaio mesto na
kome se nalazi dolina. Dau vam i pismo za mog brata, ako elite. Moete mu rei da smo
se usput zadrali."
"Razmiljao sam o svemu to se dogodilo", rekao je Piri. "Dozvolite mi da iznesem
svoje miljenje bez uvijanja: bode mi oi injenica to su tako brzo pobegli odavde."
Roder ree otro: "Zato?"
Piri je glavom pokazao skretniarsku kuicu. "Tamo su proveli vie od pola asa."
Don jedva izgovori: "Pomiljate na - otmicu?"
"Da. ini mi se da se stvar moe ovako objasniti: pretpostavili su da naa tri
automobila zajedno putuju, pa su namerno presekli put zaostalim kolima. Stoga im je bilo
stalo da se to pre izgube iz ove okoline, bojei se da se prva dva automobila ne vrate
tragajui za treim."
"Da li nam to moe pomoi na neki nain?" upitao, je Roder.
"Mislim da moe", odgovorio je Piri. "Oni su se morali ukloniti odavde. Znamo da
su automobil okrenuli natrag ka Severnoj autostradi, na osnovu toga to su za sobom
ostavili sputenu rampu. Isto tako, uveren sam, da nee voziti skroz do Severne
autostrade, a da se ponovo ne zaustave."
"Ponovo zaustave?" ponovio je Don.
Iako je Roderov izraz lica bio neprobojan, video je da je on shvatio ta Piri hoe
da kae. Odmah zatim ga je i sam razumeo.
S mukom je stao na noge.
Roder ree: "Jo nam ostaje nekoliko stvari koje se moraju raistiti. Postoji
preko desetak bonih puteva izmeu mesta na kome se sada nalazimo i autostrade broj
1. Sem toga, ne smete smetnuti s uma da e oni biti oprezni na zvuk automobilskih
motora. Moraemo tragati za njima pojedinano - i to peice."
Oajanje je ponovo obrvalo Dona. On ree:
73

Praetorious
"Dok se budemo bavili time..."
"Ako nasumce jurnemo prvim bonim putem", ree Roder, "daemo im upravo
onoliko vremena koliko im je potrebno da umaknu."
Dok su se utke vraali ka mestu na kome su bili parkirani njihovi automobili,
Spuks je promolio glavu kroz prozor pored zadnjeg sedita u sitroenu. Glas mu je bio
tanak i veoma visok. On ree:
"Neko je kidnapovao Dejvijevu mamu i Meri?"
"Jeste", odgovori Roder.
"Ukrali su i vokshol?"
Roder odgovori: "Da; uti, Spuks. Moramo da smislimo ta da radimo."
"Ako je tako, lako emo ih nai!" ree Spuks.
"Hoemo, nai emo ih", primeti Roder. Seo je na vozako mesto i spremao se da
okrene kola. Don je jo bio oamuen. Piri je pre ostalih upitao Spuksa:
"Lako? Kako to misli?"
Spuks je pokazao prstom put kojim su doli. "Pomou traga koji ostavlja ulje."
Roder, Piri i Don pogledae dole u sloj izdrobljenog kamenja pomeanog sa
katranom kojim je bio prevuen put. Jedva da se na njemu moglo ita razaznati, pa ipak
su mestimice du puta primetili mrlje ulja.
"Ba smo slepi!" uzviknuo je Roder. "Kako to nismo videli? Samo, moda ovaj
trag uopte ne ostavlja vokshol. Pre e biti fordov."
"Nije tano", insistirao je Spuks. "Mora biti voksholov. Ostavio je veliku mrlju
tamo gde je bio parkiran."
"Gospode boe!" povika Roder. "ta si bio u koli - voa izvidnika?"
Spuks odmahnu glavom. "Nisam uopte bio skaut. Ne volim da kampujem."
Roder ree oduevljeno: "Imamo ih! Uhvatiemo te kopilane! Izvini zbog ovog
poslednjeg izraza, Spuks."
"Ne mari nita", odgovori Spuks prijazno. "Iz prve sam shvatio o emu je re."
Na svakoj raskrsnici su zaustavljali automobile i tragali za mrljama ulja. Bile su
jedva primetne, tako da su morali izlaziti iz kola da bi ih uoili. Kod tree raskrsnice put
koji se odvajao vodio je pokraj jednog sela; tu je i trag skretao udesno. Na saobraajnom
znaku je pisalo: Norton 1 1/2 milja.
74

Praetorious
"Mislim da smo na sigurnom tragu", ree Roder. "Kako bi bilo da pokuamo da
jedna naa kola velikom brzinom krenu ovim putem. Ako ih ona preu, ostaje nam jo
jedan automobil, tako da od njih moemo napraviti sendvi. Mislim da se moraju nalaziti
negde na pola puta do sledeeg sela. Od ovog ovde su bezobzirce pobegli."
"Plan nije lo", ree Piri zamiljeno. "Samo ne smemo izgubiti iz vida da e se oni
verovatno braniti. U voksholu imaju automatsku puku, obinu puku i revolver. Moda
e nam biti teko da im se pribliimo, a da ne povredimo g-u Kanstens i Meri."
"Postoji li jo kakav predlog?"
Don je pokuavao da smisli neto, ali je sav bio ispunjen bolnom mrnjom i
raspinjao se izmeu neke vrste nade i oajanja.
Piri ree: "Nalazimo se u ravnici. Kada bi se jedan od nas uspuzao uz onaj hrast
tamo, moda bi mogao da ih pronae pomou teleskopa."
Hrast je stojao pored samog puta. Roder ga je paljivo odmerio. "Poduprite me
da se dokopam prve grane, a posle u se, nadam se, ve nekako snai."
Lako se uspuzao uz drvo; morao je visoko da se popne da bi pronaao otvor u liu
kroz koji se pruao vidik. Jedva su ga mogli videti odozdo. Iznenada je uzviknuo:
"Eno ih!"
Don je povikao: "Gde su?"
"Oko tri etvrti milje udaljeni odavde. Sklonili su se na jednu njivu sa leve strane
puta. Odmah silazim."
Don upita: "A En - a Meri?"
Roder se smandrljao niz drvo, skoivi sa najnie grane. Izbegavao je da pogleda
Dona u oi.
"Video sam i njih."
Piri ree razmiljajui: "Sa leve strane puta. Da li su se duboko povukli na njivu?"
"Nalaze se daleko od prolaza - ali odmah iza ive ograde. Ako budemo hteli da im
priemo pravo s puta, moraemo ii na slepo."
Piri je priao svom fordu. Vratio se sa tekom sportskom pukom u ruci; za nju se
bio opredelio.
On ree: "Da prevalim tri etvrti milje - potrebno mi je deset minuta. Po isteku tog
vremena vi ete sitroenom dojuriti za mnom i zaustaviti se par stotina jardi iznad mesta
na kome se oni nalaze. Opaliete dva, tri metka, ali ne na njih, ve du puta.
Pretpostavljam da e posle toga zauzeti poloaj kakav elim."
"Deset minuta!" uzviknu Don.
75

Praetorious
"elite li da ih izbavimo ive?" ree Piri.
"Ali ta - ako se lupei izgube pre nego to mi stignemo?"
"uete ih, ukoliko to pokuaju. Morae da nadignu prilinu buku dok se budu
izvlaili iz njive. im ujete motor gonite ih sitroenom i ne usteite se da pucate na njih."
Zastao je dvoumei se. "Shvatate li me, gotovo je sigurno da u tom sluaju nee sa sobom
povesti vau enu i ker."
Piri je lako i neodreeno klimnuo glavom, a zatim krenuo niz put. Malo dalje
naiao je na jednu rupu u ivoj ogradi i provukao se kroz nju.
Roder je gledao na svoj sat. "Moramo se pripremiti;" rekao je. "Olivija, Milisent vi ete prei sa deacima u ford. Hajdemo, Doni."
Don je seo pored njega na prednje sedite sitroena. Bolno je razvukao usne u
osmeh.
"Odlino ovo vodim, zar ne?"
Roder ga pogleda iskosa. "Smiri se, ovee. Treba da si srean to si pri svesti."
Don je osetio kako mu se nokti zarivaju u sedite automobila.
"Svakog trenutka..." zausti on. "Prljave svinje! Gospode boe, znam da En teko
pati, ali Meri..."
Roder je ponovio: "Smiri se, ovee." Jo jednom je pogledao na sat. "Ako bude
sree, naim prijateljima sa druma ostalo je jo samo devet minuta ivota."
Jedna misao se preplitala sa ostalim mislima koje su proizvoljno i neoekivano
prolazile kroz Donovu glavu; najzad je uspeo da se izrazi:
"Upravo smo proli pored telefonke govornice. Nikom nije palo na pamet da
pozove policiju."
"emu to?" rekao je Roder. "Javna bezbednost vie ne postoji. Sada je i to
privatna stvar." Vrhovima prstiju je dobovao po volanu. "Podjednako kao i osveta."
Preostall deo vremena nisu progovorili ni rei. I dalje utei Roder je upalio
motor i dao gas, jurili su izmeu ivih ograda. Kako se sitroen kretao najveom moguom
brzinom du uzanog puta, dizao je veliku galamu. Za manje od jednog minuta projurili su
pored prolaza koji je vodio na njivu, i u magnovenju ugledali vokshol parkiran iza ive
ograde. Put se u pravoj liniji produavao jo pedesetak jardi. Roder je snano zakoio
ispred krivine i postavio automobil popreko da bi to bolje zakrio put.
Don je naglo otvorio vrata sa svoje strane. U ruci je drao automatsku puku iz
76

Praetorious
Roderovih kola; naslonivi se na karoseriju sitroena, opalio je samo nekoliko metaka. U
mirno letnje popodne pucnji su odjeknuli kao kada strele udare o tit. A zatim su sa
izvesne razdaljine doprla tri druga pucnja. Posle toga je nastala tiina.
Roder je i dalje sedeo u automobilu. Don mu ree:
"Provui u se kroz ogradu. A ti bolje ostani ovde."
Roder se saglasio, klimnuvi glavom. iva ograda je bila gusta, ali je Don snano
krio sebi put, dok su mu bodlje crnoga gloga parale kou. Pogledom je obuhvatio njivu.
Po zemlji su bila prostrta ljudska tela. Na drugom kraju je video Pirija kako mirno koraa,
spretno nosei svoju puku ispod ruke. Don oslunu i u kako neko jei. Stao je da tri,
dok su mu se noge klizale i iskretale preko poorane njive.
En je drala Meri u naruju sedei na zemlji pored automobila. Obe su bile ive.
Jeanje koje je maloas uo dolazilo je od trojice pljakaa koji su leali u neposrednoj
blizini. Kada se Don pribliio, jedan od njih - ilavi oveuljak uzana lica koje je pokrivala
ekinjasta crvena brada - stade da se die. Jedna ruka mu je mlitavo visila, ali je u drugoj
drao revolver.
Don je spazio kada je Piri podigao svoju puku, hitro, ali bez urbe. Zatim je
odjeknulo nekoliko metaka puke sa priguivaem, i ovek je pao uz krik bola. Ptica, koja
je bila sletela na ivu ogradu posle prvih pucnjeva, ponovo je uzletela klepeui krilima
prema istom nebu. Don je doneo ebad iz automobila i pokrio En i Meri koje su i dalje
ostale na istom mestu. A zatim ree apatom, kao da se boji da e im i sam ljudski govor
uveati bol:
"Drage En - Meri - sada je sve prolo."
Nisu mu odgovorile. Meri je tiho jecala. En pogleda svog mua, pa se okrete na
drugu stranu.
Piri je prevalio i nekoliko preostalih jardi. Ritnuo je oveka koji mu je bio najblii,
bez strasti, ali precizno. ovek ciknu, a zatim ponovo poe da jei.
U tom trenutku se pojavio Roder sa revolverom u ruci; pravo sa puta proao je
kroz otvor u ivoj ogradi. Paljivo je posmatrao prizor, pogled mu je brzo preao sa
uurene enu i devojicu na tri ranjena oveka. Zatim se obratio Piriju.
"Ovoga puta posao nije obavljen tako besprekorno kao prolog", primetio je on.
"Doao sam do zakljuka", ree Piri - njegov glas, kao i sam prizor nesree i krvi u
kome je on odigrao svoju ulogu nalazili su se u potpunom neskladu sa mirnim letnjim
pejzaem - "da grenici nemaju prava da umru tako brzo kao nevini. udna misao, zar
ne?" Zatim se zagledao u Dona. "Po meni vi imate pravo na egzekuciju."
Jedan od trojice pljakaa bio je ranjen u kuk. Leao je u neobino iskrivljenom
poloaju, akom pritiskujui ranu. Lice mu je bilo skvreno, kao u deteta, puno bora koje
77

Praetorious
su izraavale bol i jad. Pa ipak je pratio ono to je Piri govorio. Pogledao je Dona sa
izrazom ivotinjskog preklinjanja.
Don je okrenuo glavu. Rekao je: "Vi ga dokrajite."
Potiten i obuzet nekim ravnodunim uenjem razmiljao je: nekada bi se u
ovakvom sluaju morao voditi proces. Danas je zakon proizvoljno izgovorena re na
oranici i dokazana pukama.
Svoju elju nije uputio nikom posebno. Pogledao je En i Meri, a zatim uo
repetiranje Roderovog revolvera, jedanput; pa drugi put; pucnje je propratio dubok
uzdah koji je oznaavao kraj jedne agonije. Tada En uzviknu:
"Rodere!"
Roder joj se obrati blagim glasom: "Molim, En."
En je neno spustila Meri na zemlju i stala na noge. kripala je zubima da savlada
bol; Don joj pritra da joj pomogne. Jo mu je automatska puka bila prebaena preko
ramena. Pokuao je da odvrati svoju enu kada se maila za nju, ali mu je ona istre iz
ruku.
Dvojica su bila mrtva. Trei, jo iv, bio je oveuljak ranjen u kuk. En je posrui
napravila nekoliko koraka i stala pored njega. On podie pogled prema njoj; Don je video
kako se na njegovom licu pored izraza straha i munog bola poela da raa nada.
On progovori: "Oprostite, gospoo, oprostite mi."
Govorio je upadljivim jorkirskim akcentom. To ga podseti na jednog ofera iz
njegovog nekadanjeg voda, za vreme rata u severnoj Africi, koji je govorio istim
dijalektom; bio je to veseli mali debeljko koga je bomba raznela pred samom Bizertom.
En je podigla puku. ovek je kriknuo:
"Ne, gospoo, ne! Ja sam otac..."
Enin glas je bio hladan. "Ne inim ovo zbog sebe", ree.
"Ve da osvetim svoju ker. Kada si... zaklela sam se da u te ubiti, ako mi se
ukae prilika."
"Ne! Ne smete to uiniti. To je ubistvo!"
S mukom je otkoila automatsku puku. On je s nevericom i razrogaeno
posmatrao ta radi; kada su meci poeli da mu paraju telo, oi su mu i dalje bile iroko
otvorene. Vrisnuo je jednom, moda dvaput i zanemeo. Ona nije prestajala da puca sve
dok se arer nije ispraznio. Posle toga je nastala relativna tiina, koju su jedino prekidali
Merini jecaji.
Piri ree mirno: "Odlino ste to izveli, g-o Kanstens. Savetujem vam da se sada
78

Praetorious
malo odmorite, dok mi budemo izvlaili kola na put."
Roder ree: "Ja u ih izvui."
Uao je u vokshol i naglo ih skrenuo. Zadnji toak je preao preko tela jednog od
pljakaa. Proterao je kola krzo otvor u ivici, a zatim ih isterao na put. Doviknuo je
ostalima:
"Dovedite ih, u redu?"
Don je uzeo u naruje svoju ker i odneo je do automobila. Piri je pomogao
Donovoj supruzi. Kada su obe bile smetene u kola, Roder je nekoliko puta pritisnuo
sirenu. A zatim je izaao iz automobila, rekavi Donu:
"Preuzmi volan. Moramo se to pre ukloniti odavde moda su pucnji privukli
neiju panju. Sem toga, Olivija treba da ukae pomo En i Meri."
Don je pokazao rukom na njivu. "A oni?"
Jo su kroz otvor u ivici mogli videti tri lea opruena na mrkoj zemlji. Muve su
ve bile poele da sleu na njih. Roder se iskreno iznenadio. "ta emo sa njima?"
"Zar ih neemo sahraniti?"
Piri se suvo zacereka. "Bojim se da neemo imati vremena za takvo delo
milosra."
U tom trenutku je stigao ford iz koga je izala Olivija i pohitala ka En i Meri. Piri se
uputio da zauzme njeno mesto za volanom.
Roder ree: "Nema nikakvog smisla da ih sahranjujemo. I bez toga smo izgubili u
vremenu. Vozi sve do iznad Todkastera, vai?"
Don je potvrdno klimnuo glavom. Piri im doviknu:
"Ja u biti zatitnica."
"Odlino", ree Roder. "A sad napred."

79

Praetorious

7.

Todkaster se nalazio na granici izmeu dve oblasti; podseao je na grad koji

oekuje invaziju; u isti mah je bio preplaen i uzbuen. Napunili su rezervoare benzinom;
vlasnik garae se zagledao u novac kojim su mu platili kao da razmilja o njegovoj
vrednosti. U Todkasteru su nabavili i novine. Bio je to primerak 'Jorkajer Ivning Presa' na njemu je bila odtampana cena od 3 penija, a naplaeno im je 6, i to bez ikakvog
izvinjenja. Vesti u novinama su bile identine sa vestima koje su uli preko radija;
jednolian i svean ton zvanine izjave jedva da je skrivao prizvuk straha.
Napustili su Todkaster i zaustavili automobile na seoskom putu, nedaleko od
glavnog druma. U gradu su bili napunili termose vodom, dok su u pogledu hrane zavisili
od starih zaliha. Meri se u meuvremenu povratila; popila je aj i pojela koji zalogaj mesa
iz konzerve koju su otvorili. Ali je En odbijala ma ta da pojede ili popije. Sedela je utonula
u neizmerno utanje - da li zbog bola, srama ili razmiljanja o svom gorkom trijumfu,
Don nije bio u stanju da objasni. U poetku je pokuavao da je podstakne na razgovor,
ali ga je Olivija tiho odvratila od toga.
Sitroen i vokshol su bili parkirani jedan uz drugi i tako zauzimali svu irinu uzanog
puta; tri porodice sve su zajedno obedovale u ova dva automobila. Radio je tiho tandrkao
- emitovao je prikaz nekakvog predavanja o mavarskoj arhitekturi. Gotovo bi se pomislilo
da je re o parodiji na uvenu britansku ravnodunost. Nije iskljueno da je u tom cilju
ova emisija i stavljena na program; ali je stanje takvo, razmiljao je Don, da se ne moe
lako zamagliti.
itanje je tako naglo prekinuto da su svi najpre pomislili: radio se pokvario.
Roder je dao znak Donu i ovaj je ukljuio aparat u svojim kolima; ali se i dalje nita nije
ulo.
"Neto nije u redu kod njih", ree Roder. "Jo sam gladan. ta misli, da li da
rtvujemo jo jednu konzervu, efe?"
"Moda bismo mogli", odgovori Don, "ali tek kada napustimo Vest Rajding. Bolje
ne sada."
"Razumem", ree Roder. "Pomeriu u desno jednu rupicu na kaiu."
Odjednom se ponovo zauo spikerov glas na oba radija u isti mah; inio se veoma
jak. Naglasak nije bio sasvim onakav kakav bi se mogao oekivati od spikera BBC - bio je
to malo doteran kokni. U glasu su se u isti mah oseali ljutina i prestraenost:
"Govori Izvanredni komitet graana u Londonu. Preuzeli smo radio-stanicu BBC.
Ostanite pored svojih aparata, jer emo kroz koji as emitovati specijalni kominike.
Ostanite pored svojih aparata. Dok kominike ne bude gotov, sluaete signal radio80

Praetorious
stanice. Molim ostanite pored svojih aparata."
"Gle ti njih!" ree Roder. "Izvanredni komitet graana, tako rekoe? emu, majku
im njihovu pokvarenu, troiti snagu na revolucije u ovakva vremena?"
Olivija ga iz drugog automobila pogleda prekorno. On ree prilino glasno:
"Ne brini za dobar odgoj dece. Vie nije vano da li e otii u Itn ili Borstal. Bie
proizvodai krompira, ma kako se besprekorno ponaali za stolom."
Stali su da emituju najavljeni radio-signal: melodino zvonjenje zvona na crkvi Bon
Bels, to je potpuno odudaralo od postojeeg stanja. En podie oi; Don joj uhvati
pogled. Ovo skladno preplitanje zvukova povelo ih je unazad kroz njihovu prolost sve do
detinjstva - za trenutak su bili nevina deca u svetu izobilja.
On ree tek toliko glasno da bi ga samo ona mogla uti: "Nee uvek biti ovako."
Ona ga ravnoduno pogleda: "Zbilja?"
Novi glas je vie odgovarao glasu radio spikera, ali se ipak videlo da ne govori
profesionalac.
"Ovde London. Sada ete uti prvi kominike Izvanrednog komiteta graana.
Izvanredni komitet graana preuzeo je upravu nad Londonom i est okolnih
grofovija zbog sramne izdaje biveg predsednika vlade Rejrnonda Velinga. Imamo
neoborive dokaze da je ovaj ovek, ija je dunost bila da titi svoje sugraane, kovao
dalekosene planove za njihovo unitenje:
Evo injenica:
Zalihe hrane su oajno male. Vie nam nee stizati ito, meso niti prehrambeni
proizvodi bilo koje vrste iz prekomorskih zemalja. Iskljuivo zavisimo od useva koje smo u
stanju da uberemo na svojim njivama i od riba koje emo uloviti u svojim vodama. Do
nastalog stanja dolo je stoga to se protiv-virus odgajan sa ciljem da uniti virus ung-Li
koji napada trave pokazao bezuspenim.
Poto je saznao za to, Veling je izloio svoj plan koji e potom odobriti vlada; zbog
toga svi lanovi kabineta zajedno snose odgovornost za ovaj plan. Veling je izabran za
predsednika vlade samo da bi ga mogao sprovesti u delo. Plan se sastojao u tome da
britanski avioni bace atomske i hidrogenske bombe na glavne gradove u zemlji.
Proraunato je da e, ako se polovina stanovnitva nae zemlje poubija na ovaj nain, biti
mogue ishraniti preostalu polovinu."
"Blagi boe!" uzviknu Roder. "Ne diu prainu tek onako, ve su uskovitlali itav
orkan."
"Graani Londona", nastavio je glas najavljivaa, "odbijaju da veruju da e Englezi
pristati da sprovedu u delo Velingov plan masovnog ubijanja. Apelujemo na
81

Praetorious
vazduhoplovne snage koje su u prolosti branile ovaj grad od neprijatelja da ne krvave
ruke krvlju nevinih. Ne samo to bi se takvim zloinom okaljali njegovi izvrioci, ve i deca
njihove dece hiljadu godina unapred.
Poznato nam je da su Veling i ostali lanovi ovog gnusnog kabineta pobegli u
jednu vazduhoplovnu bazu. Molimo vazduhoplovne snage da ih predaju, kako bi bili
izvedeni pred narodni sud pravde.
Umoljavaju se svi itelji naeg glavnog grada da sauvaju prisustvo duha i ostanu
na svojim mestima. Ogranienja koja je nametnuo Veling, a koja se odnose na putovanja
van okvira grada, sada vie nemaju zakonsku niti bilo koju drugu vrednost, ali se ipak
pozivaju graani da ne pokuavaju da bee iz Londona u paninom strahu. Izvanredni
komitet preduzima mere za prikupljanje krompira, ribe i sve druge raspoloive hrane koja
e se zatim transportovati u London gde e biti pravilno racionirana. Kada bi nai graani
pokazali duh Denkerka, mi bismo uspeli. Moramo raunati sa tekoama; ali emo ipak
uspeti."
Nastala je pauza. Zatim je glas produio:
"Ostanite pored svojih aparata da biste mogli uti sledee specijalne kominikee. U
meuvremenu ete sluati muziku sa gramofonskih ploa."
Roder je ugasio svoj radio. "U meuvremenu", rekao je, "sluaete muziku sa
gramofonskih ploa. Sve do sada nisam verovao u bajku o Neronu i njegovoj violini."
Milisent Piri ree: "Znai - istina je ono to ste rekli."
"Ako nita drugo", dodade Piri, "sada je ta vest dobila iroke razmere. A to manjevie izlazi na isto, zar ne?"
"Oni su poludeli!" razvika se Roder. "Oni su potpuno, halucinantno, neizleivo
ludi. Veling se sada mora previjati kao crv."
"Bio bi red", ree Milisent prezrivo.
"Zbog njihove neefikasnosti", objasnio je Roder. "Zar se tako vode poslovi!
Dajem glavu da je Izvanredni komitet trijumvirat koji sainjavaju jedan profesionalni
anarhist, jedan svetenik i jedna levo nastrojena uiteljica. Samo takav koktel je u stanju
da pokae toliko nepoznavanje osnovnog ljudskog dranja."
Don ree: "Trude se da zauzmu poten stav."
"To je upravo ono na ta mislim", odgovori Roder. "Svestan sam da govorim sa
uzvienog pijedestala mudrosti biveg visokog inovnika za javna pitanja, ali ne morate
imati mnogo iskustva sa humanou masa da biste znali da nikada nije preporuljivo, a
esto je i porazno, biti poten pred masama."
"U ovom sluaju e doiveti poraz", ree Piri.

82

Praetorious
"Gorka je to istina. Zemlja se nalazi pred ponorom gladi stanje je takvo da je
predsednik vlade glavom odluio da zbrie gradove sa lica zemlje - meutim
vazduhoplovne snage ne bi nikada uinile tako neto, pa ipak apelujemo na njih da ne
preduzimaju taj korak - i zatim, vi moete napustiti London ako hoete, samo je bolje da
to ne inite! Takva vest moe imati samo jedan ishod: devet miliona ljudi e krenuti svejedno kuda, samo napolje."
"Pa ipak vazduhoplovne snage nee baciti bombe", ree Olivija. "I sam zna da
nee."
"Ne", odgovori Roder, "nisam u to siguran. Zbog toga nisam hteo da se izloim
opasnosti. Kada posmatram stvari u celini, sklon sam da poverujem da nee. Ali sada to
vie nije vano. Nisam hteo da poverujem u ljudsku pristojnost kada prete hidrogenske
bombe i glad - da li ozbiljno zamilja da e se nai neko ko e poverovati u to?"
Piri je, razmiljajui, primetio: "Onih devet miliona koje ste spomenuli svakako se
odnose na London. Postoji jo nekoliko miliona gradskih stanovnika u Vest Rajdingu, a da
i ne spominjemo severoistone industrijske oblasti."
"Tako mi boga, u pravu ste!" ree Roder. "I oni e se staviti u pokret. Ne tako
brzo kao Londonci, pa ipak dovoljno brzo." Zatim pogleda Dona. "Dakle, kapetane,
hoemo li voziti cele noi?"
Don je lagano izrazio svoju misao: "Najsigurnije je da tako postupimo. Poto
jednom dospemo iznad Herogejta, biemo bez brige."
"Ostaje otvoreno pitanje izbora puta", skrenuo je panju Piri. Rairio je svoju
automobilsku kartu i stao da je prouava kroz naoari sa zlatnim okvirom koje je koristio
pri itanju. "Da li emo zaobii Herogejt sa zapadne strane i zatim produiti navie
dolinom Nid, ili emo se opredeliti za glavni put koji vodi kroz Ripon? Jo uvek se
nalazimo u Venslidejlu."
Don upita: "ta misli ti, Rodere?"
"Ako se stvar posmatra teoretski, okolini putevi su sigurniji. Pa ipak, nekako mi se
ne dopada taj put preko Maam Mura." Pogledao je u nebo koje je naglo osvajao sumrak.
"A naroito ne nou. Kada bi nam polo za rukom da se probijemo glavnim drumom,
mnogo bismo dobili."
"Piri?" upita Don.
Piri je slegao ramenima. "Kako vi odluite."
"Prema tome, pokuaemo da vozimo glavnim drumom. Zaobii emo Herogejt.
Postoji jedan put koji vodi kroz Starbek i Bilton. Pametnije je da ne ulazimo ni u Ripon, jer
to je sigurno - sigurno je. Ovoga puta u ja zauzeti mesto na elu, a ti, Roder, na kraju
konvoja. Sviraj u sirenu, ako iz bilo kog razloga bude zaostao."
83

Praetorious
Roder se zacereka. "Sem toga, prosvirau metak kroz stranjicu Pirijevog forda."
Piri se blago nasmeio. "Nastojau da ne urim preterano, imajui vas u vidu, g.
Bakli."
Nebo je i dalje bilo bez oblaka, i dok su tako vozili u pravcu severa, zvezde se
ukazae iznad njihovih glava. Trebalo je da se mesec pojavi tek posle ponoi, tako da su
jedino svetlo davali farovi njihovih automobila. Na ovim putevima su sretali manje vozila
negoli bilo gde pre toga. Vojni konvoji, koji su do maloas krstarili u svim pravcima, nisu
se vie pojavljivali; progutali su ih zemlja ili buntovni Lids. Povremeno, iz daljine, dopirali
su nekakvi umovi, koji su mogli biti puani meci, ali su bili veoma udaljeni i stoga
nejasni. Don bi svaki as pogledao ulevo, napola oekujui da ugleda nebo koje lie
atomski plamen, ali od toga nije bilo ni traga. U tom kraju su se nalazili Lids, Bradford,
Halifaks, Hadersfild, Djusberi, Vejkfild i svi ostali industrijski centri i gradovi severnog
Midlandsa. Iskljuivala se mogunost da u njima vlada mir, pa ipak njihova agonija, ma
kakva bila, nije mogla da ugrozi mali konvoj koji je urno grabio ka svom utoitu.
Don je bio strahovito umoran, tako da se snagom volje branio da ne zaspi.
enama je stavljeno u zadatak da odravaju u budnom stanju svoje suprunike za
volanom, meutim En je sedela kruta i nepomina, buljei u no, ne progovarajui ni re i
ne obraajui panju ni na ta. On je jednom rukom napipao pilule benzendrina koje mu
je Roder dao i uspeo da popije gutljaj vode iz boce, da bi ih progutao.
S vremena na vreme, dok je vozio uz brdo, bacio bi pogled unazad, proveravajui
da li se jo vide svetla ostala dva automobila. Meri je pokrivena ebadima leala na
zadnjem seditu i spavala. Iako brutalno nasrtanje na mlada bia izaziva veu srdbu i
vee saaljenje ba zbog njihove nesposobnosti da se brane, ipak je injenica da se ona
bre oporavljaju. Da li je duvao blag vetar kada je jagnje bilo ostrieno? Napravio je
grimasu na licu. Sada su sva jagnjad ostriena, a sa severoistoka duva vetar koji nosi samo
led i crni mraz.
Bez ikakvih nezgoda zaobili su Herogejt i Ripon; po jaini kojom su svetleli njihovi
farovi, znali su da jo imaju dovoljno struje, tako da su sa razdaljine delovali civilizovano i
ohrabrujue. Moda stvari i ne stoje tako ravo. Pitao se: da li je mogue da sve to bude
ruan san iz koga e se probuditi i postati svedok ponovnog roenja starog sveta, onog
svakodnevnog sveta ija je slika ve poela nepovratno da bledi? Prepriavae se
legende, razmiljao je, o irokim avenijama osvetljenim nebeskom svetlou, o
uurbanim milionima ljudi koji ive zajedno, a ne kuju zavere za uzajamno unitenje, o
vozovima, avionima i automobilima, o svakovrsnoj hrani. A moda e se najvie priati o
policajcima-uvarima koji nisu znali za bes i zloe, o zakonu koji je vaio do na kraj
zemaljske kugle.
Maam mu je bio poznat kao varoica sa trnicom, na obalama reke Jur. Put je
84

Praetorious
naglo skretao im su preli reku, pa je Don usporio zbog predstojeeg zaokreta.
Barijera je bila smiljeno postavljena - iza same okuke, tako da se nije mogla videti
izdaleka, i toliko blizu da vozila ne bi mogla ponovo razviti brzinu. Sam put je bio do te
mere uzan da se automobili nisu mogli okrenuti natrag. Don je morao naglo da zakoi da
bi zaustavio kola, ali pre nego to je to izveo, primetio je puku uperenu kroz prozor sa
strane. Puku je drao zdepasti ovek obuen u odelo od tvida. On ree Donu:
"Odlino. A sad izlazite napolje."
Don upita: "Iz koga razloga?"
ovek se povukao nekoliko koraka unazad kad je pristigao Pirijev ford, ali je i dalje
drao puku nepomino uperenu u vokshol. Iza njegovih lea Don je ugledao jo
nekolicinu. Oni su opkolili najpre ford, a zatim sitroen, poto se i on zaustavio ispred
blokade.
ovek u odelu od tvida ree: "ta je ovo - konvoj? Ima li vas jo?"
Govorio je veselo sa jorkirskim akcentom. Njegova primedba nije imala ni
najmanji prizvuk pretnje.
Don je irom otvorio vrata na kolima. "Putujemo na zapad", rekao je, "preko
vresnih polja. Moj brat je farmer u Vestmuer landu. Idemo kod njega."
"Odakle dolazite, gospodine?" upitao je jedan drugi glas.
"Iz Londona."
"Vratolomno ste se izvukli odande, a?" ovek se nasmeja. "Taj London je postao
mnogo nezdravo mesto."
U meuvremenu su i Roder i Piri napustili svoje automobile - Donu je spao teret
s due kada je video da nisu pri sebi imali oruje. Roder je pokazao prstom na barijeru na
drumu.
"emu slui ova miolovka?" upitao je. "Moda se spremate za invaziju?"
ovek u odelu od tvida ree: "Mudro vam je to." U glasu je imao prizvuk
saglasnosti. "Pogodili ste u neku ruku. Kada izbeglice stanu da pristiu ovamo iajui
preko Vest Rajdinga, ba kao sada vi, postae im jasno da nee moi tako lako opljakati
na gradi."
"Savreno vas razumem", ree Roder.
Bilo je neeg nategnutog u itavoj situaciji. Sada je Don mogao jasnije da sagleda
stanje; preko deset ljudi je stojalo na drumu i posmatralo ih.
On ree: "Red bi bio da preemo na stvar. Da li sam vas dobro razumeo: vi elite
da se vratimo okolinim putem oko grada i zaobiemo ga? Nije ni malo prijatno vraati
85

Praetorious
se, ali shvatam va razlog."
Jedan iz pratnje se nasmeja. "Samo ete do tog malko priekati, gospodine!"
Don nije nita odgovorio. Za trenutak je razmiljao da li ima ikakvog smisla da se
vrate u automobile i otponu borbu. Ali ak i da im to poe za rukom, ene i deca bi se
nali u unakrsnoj vatri, zakljuio je. Stoga je odluio da jo malo prieka.
Nisu ni najmanje sumnjali da je ovek u odelu od tvida njihov vo. Bio je to jedan
od onih malih Napoleona kakve je izbacivao ovaj novi haos; zla srea ih je zadesila to ga
je Maam tako brzo proizveo. A sa mnogo razloga su se nadali da e biti poteeni toga
bar jo dvanaest asova.
"Vidite", rekao je ovek u odelu od tvida, "ne bi bilo loe da osmotrite stvari i sa
naeg stanovita. Kada ne bismo ustali da sami sebe zatitimo, varoica kao ova naa bila
bi sahranjena u prvom naletu. Govorim vam to da biste shvatili da ne inimo nita to nije
neophodno ili opravdano. Razumete li me, sem to je na grad usputna meta, moe
postati i neto kao up s medom. Sve muve - koje e pokuati da pobegnu od gladi i
atomskih bombi - putovae ovim drumovima. Hvataemo ih i iveti od njih - eto u tome
se sastoji na plan."
"Nije li malo prerano za ljudoderstvo", propratio je Roder. "IIi moda u ovim
krajevima ve postoji obiaj da se jede ljudsko meso?"
ovek u odelu od tvida se nasmeja. "Milo mi je to vidim da imate smisla za
humor. Sve dok budemo nalazili neto emu emo se smejati, znai da jo ima nade, zar
ne? Daleko od toga da nam je potrebno ljudsko meso - bar ne za sad. Ali, gotovo u
svakom automobilu nai e se po koja sitnica, ako nita drugo ono koje pare okolade.
Moda ete rei, pa to je neka vrsta troarine kombinovana sa carinom. Pregledaemo
vam prtljag i uzeti sve to nam je potrebno."
Don ree odseno: "Hoete li nas posle toga pustiti da odemo?"
"Ne ba sasvim jednostavno, ali hoemo." Netremice je posmatrao Dona svojim
sitnim prodornim oima usaenim u etvrtasto, mesnato lice. "Sada shvatate ta znai
posmatrati stvari sa naeg stanovita, ili se bar nadam?"
"Ja bih to nazvao otimanjem", rekao je Don, "bez obzira na to sa ijeg stanovita
se posmatra."
"Pa lepo", ree ovek, "ak i neka bude tako. Ako ste prevalili itav put od
Londona dovde i nije vas zadesila vea nevolja od jedne krae, znai da ste imali vie
sree nego to e imati oni koji e posle vas stii. A sad dosta, gospodine. Zamolite ene
da izvedu decu napolje. Moramo da pretresemo kola. Hajde, pourite. to pre budu izali,
utoliko bre emo obaviti posao."
Don pogleda svoje prijatelje iskosa; na Roderovom licu se itao bes, ali i
86

Praetorious
pomirljivost. Piri je kao i obino izgledao utiv i uzdran.
"Okej", ree Don. "En, mislim da e morati da probudi Meri. Izvedi je za
trenutak."
Skupili su se jedno uz drugo, dok je nekolicina iz pratnje preturala po
automobilima; ljudi iz Maama nisu zaboravili mesto za prtljag. Ubrzo su pronali oruje.
Omanji ovek sa ekinjastom bradom podigao je Donovu automatsku puku sa uzvikom
oduevljenja.
ovek u odelu od tvida ree: "Puke, gle! Ovo je bolji prvi plen nego to smo se
nadali."
Don ree: "Imamo i nekoliko revolvera. Pretpostavljam da ete nam bar njih
ostaviti."
"Ali urazumite se, ovee", odgovori mu on. "Na nama je da branimo grad." Zatim
je viknuo svojim ljudima koji su vrili pretres: "Stavite sve oruje ovde na gomilu."
"ta sve nameravate da nam oduzmete?" upitao je Don.
"Ne ba mnogo. Kao prvo - puke. Sem toga hranu, kao to sam ve spomenuo.
Zatim benzin, razume se."
"Zato benzin?"
"Zato to nam moe ustrebati, ako ni za ta drugo, ono bar za vonju po gradu."
Zacerekao se. "Zvui veoma militaristiki, zar ne mislite? Na neki nain podsea na prole
dane. Samo s tom razlikom to se sada sve odigrava na naem pragu."
Don ree: "Treba da prevalimo jo osamdeset do devedeset milja. Ford troi
galon na etrdeset milja, a druga dva automobila na oko trideset. Gotovo svi rezervoari
su puni. Hoete li nam ostaviti ukupno devet galona?"
ovek u odelu od tvida je utao. Zatim se kiselo nasmeja.
Don ga pogleda. "Napustiemo jedan od velikih automobila. Hoete li nam
ostaviti est galona?"
"Te est galona." ree ovek u odelu od tvida, "te jedan revolver - to mu doe kao
kada bi trebalo da se opredelimo ili da sauvamo svoj grad ili da ga vidimo kako nestaje u
plamenu. ujte gospodine, neemo vam ostaviti nita to nama moe dobro posluiti."
"A ta kaete na jedan automobil", ree Don, "i tri galona. U tom sluaju ne biste
imali na savesti tri ene i etvoro dece."
"Otpada", ree ovek, "sve su to lepe prie o savesti, ali mi moramo misliti na
svoje ene i na svoju decu."
87

Praetorious
Roder i Piri su stojali pored njega. Roder ree: "Zauzee vam grad i spalie ga.
Nadam se da ete doiveti to da vidite."
ovek ga razrogaeno pogleda. "Valjda ne nameravate da pokvarite nae odnose,
gospodine. Do sada smo pristojno postupali sa vama, ali umemo i da pokaemo zube ako
hoemo."
Roder se jedva uzdravao da ne doda jo neto. Tada se Don umea:
"Dobro, dobro. Ostavi se, Rod." Zatim se obrati oveku u odelu od tvida ovim
reima: "Pokloniemo vam automobile. A da li bismo za uzvrat mogli sa svojim
porodicama proi kroz grad na putu za Vensli? I da li mislite da bismo mogli dobiti dvoja,
troja starih kolica koja vam vie nisu potrebna?"
"Drago mi je to vidim da ste utiviji od svog prijatelja, ali vam odgovaram ne - na
oba pitanja. Niko ne moe da ue u ovaj grad. Povereno nam je da uvamo svoje puteve,
a oni koji nemaju tu dunost, moraju da obavljaju druge razne poslove ili da se odmaraju.
Nismo u stanju da vam damo ljude koji e vas sprovesti, a sam bog zna da vas ne moemo
pustiti da proete kroz grad bez strae."
Don je ponovo pogledao Rodera da proveri njegovo miljenje. Tada ree Piri:
"Kad je tako, hoete li nam bar rei kako da postupimo. ta smemo da ponesemo
sobom - ebad?"
Jedan od ljudi koji su vrili pretres prie oveku u odelu od tvida i raportira mu:
"Mislim da smo odvojili sve to ima vrednosti, g. Sprus. Hranu i odelo. Zatim
puke. Vili presipava benzin."
"U tom sluaju", ree g. Sprus, "moete prii kolima i uzeti ta vam je volja. Ne bih
se mnogo optereivao, da sam na vaem mestu. Putovanje vam nee biti lako. Ukoliko se
budete drali rene obale" - pokazao je desno od sebe - "najsigurnije ete zaobii grad."
"Hvala vam", ree Roder. "Mnogo ste nam pomogli."
G. Sprus ga pogleda sa koopernom blagonaklonou. "Imali ste sree - to ste
dovde stigli pre navale. Neemo imati vremena za preklapanja kada izbeglice ponu da
kuljaju."
"Mnogo ste samouvereni", ree Don. "Jer nee ni vama biti tako lako kao to
mislite."
"Jednom prilikom sam negde proitao", ree g. Sprus, "kako su se Saksonci smejali
i askali pre nego to e poeti bitka kod Hejstingsa. Neposredno pre toga bila se zavrila
jedna velika bitka, pa su se u predahu pripremali za sledeu."
"I izgubili su je", ree Don. "Normani su pobedili."
"Moda i jesu. Ali je trebalo da proe par stotina godina pre nego to se moglo
88

Praetorious
mirno putovati ovim krajevima. Dobra vam srea, gospodine."
Don je posmatrao automobile u kojima vie nije bilo ni hrane ni oruja, dok je
Vili, mrav, trapav i nekako sav ustremljen mladi, dovravao presipavanje benzina.
"Neka vas uvek slui srea kao ovoga puta", ree on.
Don ree: "Vano je da se to pre uklonimo odavde. Posle toga moemo odluiti
kako je najbolje da postupimo. to se ostalog tie, predlaem da sa sobom ponesemo tri
mala kofera. Ruksaci bi bili praktiniji, ali ih nemamo. Ne bih se muio sa ebadima.
Sreom je leto. Ako bude hladno, pribiemo se jedno uz drugo da se zagrejemo."
"Ja u ipak poneti svoje urolano ebe", ree Piri.
"Savetujem vam da to ne inite", ree mu Don. Piri se nasmeio, ali nije
odgovorio.
Poto su stanovnici Maama uklonili plen, vratili su se natrag u svoja skrovita du
druma i stali da ih posmatraju ravnoduno i nezainteresovano. I sama pospana deca, koja
su jedva stajala na nogama, posmatrala su svoje roditelje i njihove prijatelje kako
odvajaju najpotrebnije od onoga to je preostalo. Don je tada shvatio da vie ne ubraja
Meri meu decu; ona je pomagala svojoj majci.
Najzad su krenuli. Kada se osvrnuo za sobom, Don je ugledao stanovnike
Maama kako guraju njihove naputene automobile da bi pojaali svoju barijeru.
Pitao se ta e se dogoditi kada automobili zaista stanu da se gomilaju - sigurno e
ih morati bacati u reku.
S mukom su se peli uzbrdicom, sve dok im se sa jedne gole njive nije pruio vidik
dole na zvezdama osvetljene krovove grada koji je leao izmeu njih i vresita. No je bila
izuzetno tiha.
"Ovde emo se odmoriti neko vreme", ree Don. "Zatim moemo razmisliti ta da
preduzmemo."
Piri je spustio svoje urolano ebe; najpre ga je nezgrapno nosio ispod ruke, a
zatim spretnije i izbalansirano na ramenu. "Kad je tako, da se oslobodim ovog ebeta",
ree on. Roder mu se obrati: "Pitao sam se kada ete shvatiti da nosite mrtvi teret."
Piri je bio zauzet oko odmotavanja kanapa kojim je bilo uvezano ebe; na kanapu
se nalazio niz sloenih vorova. On najzad ree:
"Oni tamo dole... su pokazali da imaju nepogreiv smisao za povrnu efikasnost,
stoga sam uveren da im sitnice moraju promai. Dajem glavu da ovek koji je pretresao
moj automobil ak nije imao ni no. Ali ako ga je imao, njegovom nemaru nema nikakvog
opravdanja."
Roder je radoznalo upitao: "ta to imate unutra?"
89

Praetorious
Piri ga pogleda. Koliko se moglo videti pri slabom svetlu zvezda, mirkao je. "Kada
sam bio mnogo mlai", rekao je on, "esto sam putovao po Srednjem istoku - po TransJordaniji, Iraku, Saudijskoj Arabiji. Skupljao sam minerale - ali bez velikog uspeha, moram
priznati. Tamo sam i nauio trik kako se krije puka u urolanom ebetu. Arapi kradu sve
redom, ali ipak najvie vole da kradu puke."
Najzad je Piri raspakovao ebe. Iz sredine je izvukao svoju sportsku puku na kojoj
je jo bio privren teleskop.
Roder se naglo i glasno nasmeja. "Neka me avo nosi! Ispostavilo se, evo, da na
poloaj i nije tako rav. Dobri stari Piri."
Sem puke Piri je izvukao i malu kutiju. "Na alost, samo pedesetak", ree on, "ali
bolje ita nego nita."
"Potpuno se slaem", ree Roder. "Ako ne budemo u stanju da naemo
farmersku kuu koja ima automobil i benzin, nismo dostojni ovog oruja. Sa pukom smo
u daleko povoljnijem poloaju."
Don ree: "Ne. Ni govora o automobilu."
Za trenutak su svi utali.
"Nadam se da nisi postao isuvie skrupulozan Doni? Jer ako jesi, najbolje bi bilo
da uzme Pirijevu puku i da se ubije. Nimalo mi se nije dopalo kako su one prokletinje
tamo dole postupale prema nama, mada moram priznati da je njihova ideja ispravna.
Danas vlada sila. Svako onaj ko to ne shvati ima izgleda za opstanak koliko i zec u kavezu
prepunom lasica."
Jo istog jutra, razmiljao je Don, njegovi motivi su mogli biti zasnivani na
skrupulama; bez njih je nestala njegova nesigurnost i ustezanje da drugima namee svoju
volju. On ree odseno:
"Nema ni govora o nekakvom automobilu, zato to su automobili postali opasni.
Sreno smo se izvukli tamo dole. Mogli su za tili as da nam prosviraju po metak kroz
glavu, pa da posle toga opljakaju nae automobile. Vremenom e morati tako da
postupaju. Ako pokuamo da nastavimo put do doline kolima, morae tako neto da nas
snae. U automobilu se ovek uvek nalazi u potencijalnoj zasedi."
"U pravu ste", promrmlja Piri. "Potpuno ste u pravu."
"Preko osamdeset milja", ree Roder, "peice? Ne pretpostavljate, valjda, da ete
doi do konja?"
Don je posmatrao zemljite na kome su stojali; bilo je proarano korovom i
izgledalo je kao da je nekada moglo biti panjak.
"Ne. Moraemo prei peice ceo put. Verovatno da e trajati tri dana umesto
samo nekoliko asova. Ali ako ga budemo lagano prelazili, biemo sigurniji da emo ga
90

Praetorious
prevaliti. U suprotnom sluaju izgledi su slabi."
Roder ree: "Ja sam za to da se doepamo jednog automobila i da damo gas. Zar
isto tako ne postoji mogunost da ne naiemo ni na kakvu prepreku? Mali je broj
gradova koji su uspeli da se tako brzo organizuju kao Maam - a bie ih kojima neto
slino nee pasti na pamet. Ako budemo peice sa decom putovali preko polja,
neizostavno emo morati pasti u neku nevolju."
"Pa ipak, nita nam drugo ne ostaje", ree Don.
Roder upita: "ta mislite vi, Piri?"
"Nije vano ta on misli", odgovori Don. "Ve sam rekao kako emo postupiti."
Roder je glavom pokazao na Pirija koji je utao i posmatrao. "On ima puku",
ree.
Don skoi: "To znai da moe pokazati silu, ako mu se tako svidi. Ali sve dok to ne
uini, ja donosim odluke." Zatim pogleda Pirija. "ta vi kaete na sve ovo?"
"Potpuno odobravam va stav", odgovorio je Piri. "Da li mi dozvoljavate da
zadrim puku? Nadam se da ne ispadam preterano uobraen kada tvrdim da sam
sluajno najvetiji u rukovanju njome. Isto tako nemam nikavih ambicija da postanem
vo. Razume se, to mi morate verovati na re."
Don ree: "Svakako, zadrite puku."
Roder upade: "Znai demokratiji je kraj. Trebalo je ranije to da shvatim. Na koju
stranu emo krenuti?"
"Nikuda do jutra", odgovori Don. "Pre svega, svima nam je potreban noni san;
drugo, nema nikakvog smisla spoticati se po mraku u kraju koji ne poznajemo. Svako od
nas e uvati strau po jedan sat. Ja u biti prvi; zatim ti, Rodere, pa redom Piri, Milisent,
Olivija", zastao je, "i najzad En. Vie od est asova ne moemo se odmarati. Posle toga
emo se pobrinuti za doruak."
Vazduh je bio topal, bez daka vetra.
"Jo jednom neka je bogu hvala", ree Roder, "to nije zima." Zatim viknu
deacima: "Ovamo, bando! Skupite se oko mene tako da nam ne bude hladno."
Poljana na kojoj su se nalazili pruala se ispod samog obronka jednog brda. Don
je seo elo glava svoje pospale porodice i prijatelja, i preko njih se zagledao u vresna polja
koja su se prostirala prema zapadu. Mesec tek to nije bio izaao; njegovi zraci ve su bili
poeli da pojaavaju svetlost zvezda.
Mnogo je za njih znailo da vreme i dalje ostane lepo. Koliko bi mu olakanje
donela molitva, razmiljao je on - pa ak i prinesena rtva - bogovima vresita u nadi da
e ih potedeti svog gneva. Bacio je pogled na mesto na kome su tri deaka leala
91

Praetorious
uurena izmeu Rodera i Olivije. Moda e im se oni, ili njihova deca, jednoga dana
pomoliti.
Razmiljajui o tome osetio je kako ga obuzima veliki duhovni nemir, kao da ga je
iz prolosti njegovo staro ja, njegovo civilizovano ja, izazivalo na obraun. Poto se ovaj
sukob stiao, do izvesne mere javilo se pitanje: da li je vredno dalje iveti? iveli su u
svetu etike iji su koreni bili stari gotovo etiri hiljade godina. Za jedan jedini dan taj je
svet utonuo ispod njihovih nogu.
Da li jo postoje ljudi koji ive tim starim ivotom, koji govore jezikom ljubavi, dok
ih sa sviju strana okruuje Vavilon? Ako ih ima, razmiljao je, osueni su na smrt, i njihova
deca zajedno sa njima - isto onako kao to su nekada davno i njihovi preci poumirali u
rimskim arenama. Za trenutak mu se uini da bi rado sa takvom verom u dui pristao da
umre, ali kada je ponovo pogledao malu grupu dragih pospalih bia ija je glava on sada
bio, shvatio je da ivi mnogo vie znae za njega nego to bi mrtvi to ikada mogli.
Ustao je i tiho se priunjao do mesta na kome je En drala Meri u naruju. Meri je
spavala, dok je pri sve jaoj meseevoj svetlosti mogao da vidi da su Enine oi otvorene.
Blago joj se obrati: "En!"
utala je uporno. ak ga nije ni pogledala. On se posle izvesnog vremena udalji i
zauze svoje staro mesto.
Sigurno je da postoje ljudi koji e mnogo vie voleti da umru, negoli ovako da ive.
Bio je uveren u to, i to uverenje ga je teilo.

92

Praetorious

8.

Za vreme svog straarenja, Milisent je u daljini prema jugu spazila najpre jedan, pa
drugi, i trei blesak svetla; dugo potom ula je nekakav tutanj i tandrkanje. Moda su to
eksplozije atomskih bombi. Pitanje joj se istog asa uini bespredmetnim. Po svoj prilici,
oni nikada nee u potpunosti saznati ta se tih dana odigralo u gusto naseljenim
oblastima njihove zemlje, mada ih, istini za volju, to vie i nije zanimalo.
Sasvim se razdanilo kada su krenuli na put; vreme je bilo prohladno, ali sa
nagovetajima da e otopliti. Cilj koji je Don odredio bio je da preu severni deo
maamskih vresita sve do Kaverdejla. Posle toga e sporednim putevima nastaviti preko
Karltonskih movara, zatim sa severne strane ui u Venslidejl, a odatle se prebaciti u
Vestmurland. Nedaleko do mesta na kome su prenoili, naili su na farmersku kuu;
Roder je predloio da je napadnu zbog hrane. Don je energino odbacio njegov predlog,
obrazlaui da se kua nalazi isuvie blizu Maama. Nije im bilo poznato do koje granice
su stanovnici Maama nameravali da brane svoje zalee. im uje pucnje, grupa
naoruanih Ijudi bi lako mogla da doe iz grada.
Zbog toga su izbegavali naseljena mesta i putovali preko golih njiva, strogo se
drei ivih ograda i kamenih zidova koji su omeavali pojedine komplekse zemljita. Bilo
je oko pola sedam kada su preli glavni drum severno od Maama; osealo se da je sunce
zagrejalo vazduh. Deaci su bili malo isuvie ili, te su morali da ih opominju da
nepotrebno ne troe snagu trei okolo. Svi su izgledali nekako izletniki, sem En koja je i
dalje utala, bila potitena i povuena.
Milisent je na to Donu skrenula panju, dok su sluajno koraali jedno pored
drugog preko terena pokrivenog drobljenim kamenjem.
Ona ree: "En ne treba da prima stvari isuvie k srcu, Doni. to je bilo, bilo je."
Don je pogleda iskosa. Urednost je bila osobina kojom se Milisent odlikovala, ak
je i tog trenutka izgledala kao da je izala u uobiajenu etnju po polju. Piri je, sa svojom
pukom ispod ruke, koraao petnaestak jardi ispred njih.
"Mislim da nju ne mui ono to se dogodilo", odgovorio joj je Don, "ve pre ono
to je posle toga sama uinila."
"Na to sam i mislila kada sam rekla, to je bilo bilo je", ree Milisent. Ona uputi
Donu pogled iskrenog divljenja. "Svidelo mi se kako ste sino postupili. Nekako prosto i
jednostavno. Dopada mi se ovek koji zna ta eli, koji nastoji da ostvari svoju elju i koji
uspeva u tome."
Ne gledajui je u lice, Don pomisli: ona mora biti preko dvadeset pet godina
mlaa od Pirija; vitka je i lepo graena. Milisent uhvati njegov kosi pogled i nasmei se.
93

Praetorious
On tada sa zaprepaenjem otkri izvesno znaenje u tom njenom osmehu.
Ree kratko: "Neko mora donositi odluke."
"U poetku sam mislila da se neete proslaviti u tome. Ali sam sino shvatila da
sam vas pogreno ocenila."
Nije ga iznenadila sama pohota koju je nagovetavao njen osmeh, zakljuio je, ve
njena pojava u ovom kontekstu. Piri neizostavno mora biti rogonja ve due vreme, ali
takve se stvari deavaju u Londonu, tom prezaguenom odgajalitu malih ljudi u kome
jedan izlet vie u poudu, nema nikakvog stvarnog znaaja. Meutim, ovde gde je njihova
meuzavisnost podjednako jasno ocrtana, kao to ove jalove mee odvajaju preanja
vresita, to je i te kako vano. Moda bi ponovo mogla preovladati etika koja dozvoljava
voi grupe da izabere sebi enu koju eli. Ali, stari naini sporazumevanja pomou
migova, odgurkivanja i skrivenih nagovetaja podjednako su mrtvi kao i poslovni sastanci
i izlasci u pozorite - mrtvi i bez nade da e vaskrsnuti. Sama injenica to ga je prenerazio
Milisentin promaaj da to shvati, bila je dokaz koliko se ovo shvatanje duboko utisnulo u
njegovo bie i uslovilo njegov stav.
On ree jo otrije nego ranije: "Preuzmite onaj kofer od Olivije. Dovoljno dugo ga
je nosila."
Ona lako podie obrve. "Prihvatam naredbu, veliki efe. Sve to vi kaete stoji."
Na samoj ivici Vitonskog vresita naili su na ovo za im je Don tragao - na malu
osamljenu farmersku kuu ije su sve zgrade bile zbijene. Stajala je na blagoj uzviici
okruena njivama zasaenim krompirom. Iz dimnjaka se puio dim. Namah ga je to
zbunilo, ali se brzo setio da se, verovatno, u ovako udaljenom kraju mora kuvati na uglju
ak i leti. Dao je izvesne naloge Piriju. Ovaj je klimnuo glavom u znak saglasnosti, i sa tri
prsta desne ruke protrljao svoj nos; Don se tada podseti da je napravio isti pokret pre
nego to e krenuti za otmiarima koji su sa sobom odveli En i Meri.
Zajedno sa Roderom, Don se uputio prema farmerskoj ui. Uopte nisu
pokuavali da se priunjaju: naprotiv, nemarno su koraali kao da ih na to podstie ista
radoznalost. Don je zapazio kada je neko pomerio zavesu na jednom od prednjih
prozora; sem toga nije bilo nikakvog znaka da su primeeni. Stari pas se sunao naslonjen
o kuni zid. Pod nogama im je rskao ljunak; bio je to onaj dobro poznati i prijateljski um.
Na vratima se nalazio zvekir u obliku ovnove glave. Don podie kariku i pusti je da
padne svom teinom; ona tupo udari o metalnu osnovu. Kada su iznutra zauli bat
koraka, njih dvojica se povukoe malo udesno.
Vrata se irom otvorie. Domain je morao celim telom da zakorai na prag da bi
mogao estito da ih vidi. Bio je to krupan ovek sa sitnim i hladnim oima na crvenom
vetrom opaljenom licu Don je sa zadovoljstvom primetio da i on dri u ruci puku.
94

Praetorious
ovek upita: "ta elite? Nemamo nita za prodaju, ukoliko traite hranu."
Ostao je da stoji povuen u dovratak.
Don odgovori: "Hvala vam. Ne oskudevamo u hrani. Ali imamo neto to bi vas,
nadamo se, moglo zanimati."
"Zadrite to za sebe", ree ovek. "Zadrite, kad vam kaem, i istite se."
"U tom sluaju...", ree Don.
Jednim skokom naao se u kui i naslonio uza zid desno od vrata iza farmerovih
lea. Ovaj je brzo reagovao. "Ako nameravate da pucate..." ree. Okrenuo se sa pukom
na gotovs i prstom na obarau.
Tada se na izvesnoj razdaljini zau prasak i u isti mah se glomazno telo zanese ka
unutranjosti kue, kao kada lutkar zategne kanap na svojoj lutki; najzad se skljoka pred
njima. Dok je farmer padao prst mu se zgri. Njegova puka stade da prati; meci su jedan
za drugim udarili u zid farmerske kue, dok su se njihovi odjeci rasipali prema mirnom
nebu. Stari pas se prenu i slabako zalaja okrenut suncu. Iz kue dopre neto kao vrisak, a
zatim nastade tiina.
Don je izvukao lovaku puku ispod lea koji je bio nalegao na nju. Jedan metak
se bio zadrao u njoj. Dao je znak glavom Roderu, a zatim prekoraio mrtvog ili umirueg
oveka i uputio se u kuu. Vrata iz predsoblja su vodila pravo u veliku dnevnu sobu koja je
bila zamraena. Donov pogled su najpre privukla zatvorena vrata koja su nekud dalje
vodila, a zatim prazne stepenice koje su se pele iz jednog ugla. Prolo je nekoliko sekundi
pre nego to je spazio enu koja je stajala u senci pored stepenica.
Bila je vrlo visoka, ali za razliku od farmera izrazito mrava. Gledala ih je obojicu
pravo u oi; i sama je drala puku u ruci. Roder je ugledao njenu priliku u isto vreme
kada i Don. On povika:
"Pazi, Doni!"
Uinila je pokret rukom du puke, ali se istovremeno i Don maio za obara.
Prasak puke jo je snanije zagluivao u zatvorenom prostoru sobe. ena je za trenutak
zadrala uspravan poloaj, a zatim je, drei se za ogradu s leve strane, stala da pada.
Poto se sruila na zemlju, poela je da cii; ciala je tako visokim, priguenim glasom.
Roder izusti: "Oh, Gospode boe!"
Don ree: "Nema razloga da se ovde vie zadravamo. Idemo dalje. Uzmi i ovu
drugu puku, pa hajde da pretraimo kuu. Dva puta smo imali sree, ali to ne znai da je
moramo imati i trei put."
Posmatrao je Rodera kada je teka srca istrgao puku iz eninih ruku; nije
reagovala ni na koji nain, samo je i dalje ciala.

95

Praetorious
Roder ree: "Njeno lice..."
"Ti pogledaj prizemlje", ree mu Don, "a ja u se popeti na sprat."
Brzo je pretraivao gornji sprat, nogom otvarajui vrata. Tek poto je zavirio
gotovo u svaku prostoriju, shvatio je da je zaboravio neto - bio je to drugi arer; jer za
vreme dok bi ponovo punio svoju lovaku puku, praktino bi bio bez oruja. Ostala su jo
jedna vrata neotvorena. Zastao je i odmah sledeeg trenutka ih otvorio nogom.
Bila je to mala spavaa soba. Mlada devojka od oko petnaest godina sedela je u
krevetu. Uperila je u njega prestraen pogled. On joj naredi: "Ostani gde si. Shvata li?
Nita ti se nee dogoditi ako ne bude mrdnula odavde."
"Oni pucnji..." ree ona. "Mama, tata - ta znae oni pucnji? Da li su..."
Don ree hladno: "Nemoj naputati sobu."
U bravi se nalazio klju. Izaao je iz sobe i zakljuao vrata sa spoljne strane. ena
je u prizemlju jo ciala, ali ne tako snano kao ranije. Roder je stao pored njenog tela i
ostao prikovana pogleda.
Don upita: "I?"
Roder lagano skrete pogled. "Sve je u redu. Nikog vie nisam ovde naao."
Ponovo je upro pogled u enu. "Doruak im se kuva na tednjaku."
Piri je lagano uao kroz otvorena vrata. Oborio je puku im je shvatio da ne preti
nikakva opasnost.
"Misija je izvrena", prokomentarisao je. "I ona je imala puku? Ima li ih jo u
kui?"
"Puaka ili ljudi?" upitao ga je Don. "Osim ove dve nisam video vie nijednu
drugu puku, a ti Rod?"
I dalje zagledan u enu Roder ree: "Ni ja."
"Na spratu se nalazi jedna devojka", ree Don. "Kerka. Zakljuao sam je."
"ta emo sa ovim?" Piri je vrhom jedne cipele pokazao na enu koja je sada
krkljala iz dubine grla.
"Sruio sam u nju rafal... uglavnom sam je pogodio u lice", ree Roder. "Sa
nekoliko jardi razdaljine."
"U tom sluaju..." ree Piri. Kucnuo je kundak i pogledao Dona. "Slaete li se?"
Roder ih pogleda obojicu. Don klimnu glavom. Zatim Piri prie mestu na kome
je leala ena, a da ni u kom pogledu nije promenio uobiajeno dranje. Dok je nianio
ree: "Revolver je mnogo podesniji za ovu vrstu posla." Puka je prasnula, a ena prestala
da krklja. "Sem toga nisam rad da nepotrebno troim municiju. Nema izgleda da emo
96

Praetorious
skoro doi do nje. Lovake puke se mnogo ee mogu nai u ovim krajevima."
Don ree: "Pazar nije lo - dve lovake puke i po svoj prilici municija za dva
obrauna."
Piri se nasmei. "Nadam se da mi neete zameriti to u primetiti da e nam se
isplatiti dva sledea obrauna, ako nam donesu pola tuceta lovakih puaka. Meutim, ni
ovo nije loe. Hoemo li pozvati ostale, vreme je?"
"Da", odgovori Don. "Mogli bismo."
Promuklim glasom Roder primeti: "Zar ne bi bilo pametnije da najpre uklonimo s
puta ove leeve - pre nego to deca stignu ovamo?"
Don je potvrdno klimnuo glavom. "U pravu si." Prekoraio je preko eninog tela.
"Obino je spremite ispod stepenica prazno. Da, tako sam i mislio. Dajte je ovamo. Samo
trenutak - evo i metaka za lovake puke. Najpre njih treba pokupiti." Zavirio je u mrane
uglove ispod stepenica. "ini mi se da je sada sve u redu. Ubacite je."
Sva trojica su morala da se udrue da bi preneli mrtvog farmera koji je leao u
vratima i strpali ga pored ene u zagraen prostor ispod stepenica. Posle toga je Don
izaao ispred kue i rukom dao znak ostalima. Dan je bio sunan; vazduh mu se uinio
sveiji nego ikad, jer napolju nije bilo ljutog mirisa baruta. Stari pas je ponovo zauzeo
svoje uobiajeno mesto; ovoga puta je Don shvatio da je pas zaista veoma star i
verovatno slep. uvar kue koji jo ivi, a vie nije u stanju nita da uva, nema nikakve
svrhe; pa ipak, nije nimalo besmisleniji, razmiljao je on, od slepih miliona ije su pretee
oni sami. Oborio je puku. U svakom sluaju, pas nije bio vredan da se na njega strai
metak.
ene i deca su se uspeli uz brdo. Razdragani izletniki izgled je iezao; deaci su
pogrueno koraali ne progovarajui ni re. Dejvi je priao Donu. Obratio mu se tihim
glasom:
"Zbog ega ste pucali, tata?"
Don se zagledao u oi svog sina. "Od sada emo se morati boriti za sve to nam je
potrebno", odgovorio mu je. "Moraemo se boriti za goli ivot. To e i sam da naui."
"Da li ste ih ubili?"
"Da."
"Gde ste sklonili leeve?"
"S puta. Ui u kuu. Sada emo svi zajedno dorukovati." U vratima se nalazila
lokva krvi, a druga na mestu na kome je leala ena. Dejvi je pogledao i jednu i drugu, ali
nije progovorio vie ni rei.
Poto su se svi okupili u dnevnoj sobi Don ree:
97

Praetorious
"Ne elimo da se ovde dugo zadravamo. Ne bi bilo loe kada bi nam ene
pripremile doruak. U kuhinji ima jaja i jedan kai slanine. Radite brzo. Roder, Piri i ja u
meuvremenu emo odabrati stvari koje emo sobom poneti."
Spuks upita: "Moemo li vam mi pomoi?"
"Ne. Vi, deaci, ostanite ovde i odmorite se. Pred nama se nalazi dug dan."
Kao i Dejvi pre nje, Olivija se zagleda u lokve krvi na podu. Zatim ree:
"Bilo ih je samo dvoje?"
Don je presee: "I jedna devojka, nalazi se gore na spratu - njihova kerka.
Zakljuao sam je."
Olivija se uputi ka stepenicama. "Sigurno umire od straha!" Don je zaustavi
pogledom. Zatim ree: "Ve sam vam saoptio - nemamo vremena za gubljenje na
nepotrebne sitnice. Postarajte se za ono do ega nam je stalo, a ostalo zanemarite."
Ona je oklevala za trenutak, a zatim se uputila pravo u kuhinju. Milisent je pola
za njom. En koja je stajala u vratima pored Meri ree:
"Dovoljne su dve. Mi emo ostati napolju. Ne dopada mi se miris u kui."
Don je odobrio njenu elju klimanjem glave. "Kako hoete. Moete napolju i jesti,
ako vam se tako vie svia."
En je umesto odgovora izvela Meri na sunce. Posle kratkog kolebanja, i Spuks je
poao za njima. Druga dva deaka su sela na starinski kau koji se nalazio ispod prozora.
Na zidu preko puta njih, asovnik je ritmiki otkucavao. Imao je staklena vratanca, tako
da se mogla videti sva njegova mainerija. Sedeli su buljei u njega, i razgovarali apatom.
Kada je hrana bila zgotovljena, i mukarci su dovrili prikupljanje neophodnih
stvari. Pronali su dva prostrana ruksaka i jedan manji, i u njih popakovali unke, komade
svinjskog mesa i usoljene govedine, kao i neto domaeg hleba. Povrh svega su stavili
metke za puke. Sem toga, nali su i jednu staru vojniku uturu. Roder je predloio da
jo nekoliko boca napune vodom, ali se Don usprotivio. Putovae kroz kraj koji je sasvim
pristojno snabdeven vodom, a i inae su se dovoljno opteretili.
Poto su zavrili sa obedom, Olivija je poela da skuplja tanjire. Tek kada se
Milisent nasmejala, Don je shvatio ta ona to radi. Tada ona ponovo spusti tanjire bez
reda.
Don ree: "Nema pranja sudova. Iz ovih stopa kreemo dalje. Mesto jeste
usamljeno, ali je svaka kua potencijalna zamka."
Mukarci podigoe ruksake i puke.
Olivija ree: "ta emo sa devojkom?"

98

Praetorious
Don je pogleda iskosa. "Kako - ta emo sa devojkom?"
"Ne moemo je ostaviti - tek tako."
"Ako vas to mui", odgovori joj Don, "dozvoljavam vam da se popnete gore i
otkljuate vrata. Recite joj da moe napustiti sobu kad god to zaeli. Sada vie nije
vano."
"Ali kako da je ostavimo samu u kui!" Pokazala je rukom na zagraeno spremite
ispod stepenica. "Sa ovima."
"ta imate da predloite?"
"Mogli bismo da je povedemo sa sobom."
Don odgovori: "Ne budite ludi, Olivija. Jasno vam je da ne moemo to uiniti."
Olivija ga razrogaeno pogleda. On je video da iza njene bojaljivosti stoji
reenost. Razmiljajui o njoj i o Roderu, Don zakljui da su u asovima krize ljudi uvek
skloni udnom ponaanju.
Olivija ree: "Ako mi to ne dozvolite, ja u ostati ovde pored nje."
"A Roder?" upita Don. "A Stiv?"
Roder ree lagano: "Ako Olivija eli da ostane i mi emo ostati zajedno sa njom. I
onako vam nismo potrebni, zar ne?"
Don ree: "Ko e otvoriti vrata kada naie prvi prolaznik? Ti ili Olivija - moda
Stiv?"
Zautali su. Otkucaji asovnika su oznaavali da prolaze sekunde letnjeg
popodneva.
Tada ree Roder: "Zato je ne bismo mogli povesti, ako Olivija to eli? Sa nama
je, eto, i Spuks. Devojka nam sigurno ne moe uiniti nita naao?"
Nervozan i ljut Don ree: "Na osnovu ega mislite da ona treba da poe sa
nama? Pa maloas smo joj ubili roditelje."
"Uverena sam da bi rado pola", ree Olivija.
"Koliko vremena e vam biti potrebno da je ubedite", upitao ih je Don. "Dve
nedelje?"
Olivija i Roder izmenjae poglede. Roder ree:
"Samo idite svi. Ja u gledati da vas stignem - mislim zajedno sa devojkom, ukoliko
pristane da krene."
Na to Don ree Roderu: "Iznenauje me, Rod. Uveren sam da je izlino tebi
ukazivati koliko je avolski glupo da u ovom trenutku cepamo svoje snage?"
99

Praetorious
Njih dvoje mu ne odgovorie. Piri, Milisent i deaci su posmatrali prizor bez rei.
Don baci pogled na runi asovnik.
"Evo, Olivija", ree on, "dajem vam tri minuta za razgovor sa devojkom. Moe poi
sa nama, ako eli. Ali vie od tog vremena ne smemo potroiti na ubeivanje - niko od
nas. Je li u redu?" Olivija klimnu glavom. "I ja u se popeti gore sa vama."
On je poao prvi uz stepenice, otkljuao je vrata i otvorio ih irom. Devojka je bila
ustala iz postelje; gledala je gore prema nebu i kleala; verovatno se molila bogu. Don se
povukao u stranu da bi propustio Oliviju da ue u sobu. Devojka ih razrogaeno pogleda;
lice joj je bilo bezizrazno.
Olivija ree: "elim da poe sa nama, draga. Putujemo na jedno sigurno mesto
koje se nalazi u brdima. Izloila bi se velikoj opasnosti, kada bi ovde ostala."
Devojka ree: "Moja majka - ula sam je kako cii; posle je zautala."
"Ona je mrtva", odgovori joj Olivija. "I tvoj otac, takoe. Nema nikakvog smisla da
ostane ovde."
"Vi ste ih ubili", rekla je devojka. Uprla je pogled u Dona. "On ih je ubio."
Olivija ree: "Jeste. Oni su imali hrane, a mi nismo. Danas se ljudi bore za hranu.
Mi smo izali kao pobednici, a oni su izgubili bitku. To je neto to se ne moe izmeniti. Pa
ipak, ja elim da ti poe sa nama."
Devojka im je okrenula lea, a lice zagnjurila u postelju.
Ree priguenim glasom:
"Ostavite me na miru! Idite, i ostavite me na miru!"
Don je pogledao Oliviju i odmahnu glavom. Olivija prie devojci i klee pored nje,
obgrlivi je rukom oko ramena. Zatim ree blago:
"Mi nismo ravi. Prosto pokuavamo da spasemo sebe i svoju decu; zbog toga
ljudi danas ubijaju kad god nemaju drugog izbora. Posle nas e doi gori nego to smo mi
- ubijae jednostavno ubijanja radi; moda i muenja radi."
Devojka ponovi: "Ostavite me na miru."
"Nismo daleko odmakli ispred rulje", ree Olivija. "Svetina e poeti da pristie iz
gradova u potrazi za hranom. Kua slina ovoj privlaie ih kao to lepak privlai muve.
Tvoj otac i majka bi sigurno izgubili ivot kroz koji dan, a i ti zajedno s njima. Zar shvata
to?"
"Odlazite", ree devojka. Nije ih ni pogledala.
Don ree: "Lepo sam vam rekao, Olivija. Ne moemo je povesti protiv njene
volje. A to se tie vae odluke da ostanete pored nje - pa maloas ste sami rekli da je ova
100

Praetorious
kua zamka smrti."
Olivija se uspravi iz kleeeg poloaja, kao da se povinuje Donovim reima.
Meutim, ona zgrabi devojku za ramena i okrete je licem prema sebi. Imala je prilino
snane miice i sada je primenila tu svoju snagu, ali ne grubo, ve odluno.
Najzad ree: "Sluaj ta ti govorim! Boji se, reci istinu? Priznaj!"
Pogledom uperenim u devojku drala je kao u nekoj opinjenosti. Devojka potvrdi
glavom.
"Poi e sa nama", ree Olivija. "Idemo preko Penina u jedno mesto u
Vestmuerlandu gde emo svi biti bezbedni, i gde vie nee biti ubijanja ni grubosti."
Olivijina uobiajena uzdranost potpuno je nestala; govorila je obuzeta gorkim gnevom
koji je imao snagu ubeivanja. "Poi e sa nama, neizostavno. Ubili smo ti i oca i majku,
ali ako tebe spasemo donekle emo se iskupiti. Ni oni sami ne bi eleli da i ti ovde
umre."
Devojka je utei buljila u nju. Olivija se obrati Donu:
"Priekajte napolju. Ja u joj pomoi da se obue. Neemo se zadrati due od par
minuta."
Don je slegao ramenima. "Sii u dole da vidim da li su ostali spremni. Ali par
minuta, upamtite."
"Odmah silazimo", ree Olivija.
Don je u dnevnoj sobi zatekao Rodera kako na pokazatelju radio-aparata koji se
nalazio na trpezarijskom kredencu prebira po stanicama. Pogledao je Dona kada se ovaj
pojavio gore na stepenicama.
"Nita se ne uje", ree. "Okretao sam Nort, kotsku, Midland, London - i potpun
muk."
"A Irsku?" upita Don.
"Nita nisam mogao da ujem. Moda je te stanice ovde nemogue uhvatiti."
"Nije iskljueno i da je aparat crkao."
"Naao sam jednu stanicu. Ne znam koji je jezik to bio - zvualo je kao neki od
srednjeevropskih jezika. U glasu je bilo neeg zaista oajnikog."
"A kako stoji sa kratkim talasima?"
"Nisam pokuavao."
"Daj da ja probam." Roder se povukao u stranu; Don prebaci dugme na kratke
talase i stade lagano i paljivo da pomera kazaljku. Preao je tako tri etvrtine table, a da
se nita nije ulo. Najzad uhvati nekakav glas, bio je izvitoperen od kranja i gubio se, ali
101

Praetorious
je govorio engleski. Zaustavio je kazaljku na maksimali i do kraja pojaao zvuk:
"...fragmentarno, meutim, svi podaci govore u prilog da je zapadna Evropa
prestala da postoji kao deo civilizovanog sveta."
Govornik je imao ameriki akcenat. Don ree tiho: "Znai, njihova lepa zastava se
jo vije."
"Veliki broj aviona", nastavio je spiker, "sleteo je sino u raznim delovima
Sjedinjenih Amerikih Drava i Kanade. Po nareenju predsednika Sjedinjenih Amerikih
Drava, njihovim putnicima je dat azil. Meu onima koji su stupili na tle nae zemlje
nalaze se predsednik Francuske republike i stariji lanovi francuske vlade; zatim
kraljevske porodice Belgije i Holandije. Halifaks i Nova kotska javljaju da su tamo
bezbedno prispeli kraljevska porodica i vlada Velike Britanije. Prema istom izvetaju, bivi
predsednik britanske vlade Rejmond Veling izjavio je da se zaprepaujua brzina kojom
je nastupilo rasulo uglavnom mora pripisati glasinama kako e se najvei stambeni centri
bombardovati atomskim bombama, sa ciljem da se spasu ostali delovi zemlje. Ove su
glasine, tvrdi Veling, potpuno neosnovane, pa ipak su one prouzrokovale paniku. Kada
mu je reeno da je ovdanji Centar za atomsku energiju tokom poslednjih nekoliko
asova, zabeleio atomske eksplozije u Evropi, on je tvrdio da ne smatra sebe
odgovornim za njih, ali pretpostavlja da je mogue da su izolovani elementi
Vazduhoplovnih snaga preduzeli takve oajnike mere u nadi da e povratiti kontrolu."
Roder ree: "Stvar mu je iskliznula iz ruku, pa je prosto okrenuo lea i pobegao."
"To je jedna od nerazjanjenih misterija", ree Don.
Spiker je nastavio: "Sledei kominike, koji je potpisao predsednik Sjedinjenih
Amerikih Drava, objavljen je u Vaingtonu danas u 21 as.
Verujemo da e naa zemlja duboko oaliti srozavanje, do varvarstva, Evrope,
kolevke zapadne civilizacije. Iskreno nas boli i zaprepauje sve to se odigrava na drugoj
strani Atlantskog okeana. To, meutim, ne znai da postoji i najmanja opasnost da e
slina katastrofa zadesiti nau zemlju. Posedujemo ogromne zalihe hrane i mada e,
verovatno, tokom sledeih meseci hrana biti stroije racionirana, ipak ima dovoljno svega
za svakog pojedinca. Vremenom emo savladati virus un Li i potom krenuti da
povratimo u ivot velika prostranstva sveta koji smo nekada poznavali. A do tog trenutka
naa je dunost da u granicama svoje nacije sauvamo nasledstvo ovekove veliine."
Don ree gorko: "Mnogo su nas ohrabrili!"
Kada se okrenuo, ugledao je Oliviju kako silazi sa devojkom. Obuena, izgledala je
dve-tri godine starija od Meri; bila je to seoska devojka koju vie odlikuje zdravlje, nego
lep izgled. Njen pogled je sa Donovog lica skrenuo na lokve krvi, i opet natrag; ali se izraz
njenog lica nije ni najmanje izmenio.
Olivija ree: "Dozvolite mi da vam predstavim Dejn. Ona e poi sa nama. Sada
102

Praetorious
smo svi spremni, Doni."
Don ree: "Dobro. Onda krenimo."
Devojka se obrati Oliviji. "Pre nego to poem - mogu li da ih pogledam, samo
jednom?"
Olivija je stajala u nedoumici. U Donovoj svesti iskrsnu slika dva lea, bez obreda i
molitve zgurana ispod stepenica na kojima je i sama devojka sada stajala.
On ree otro: "Ne. To ne bi bilo dobro ni za tebe ni za njih. Sem toga nemamo
vremena."
Pomislio je da e se moda usprotiviti, ali kada ju je Olivija blago gurnula napred,
ona je pola. Jednim je pogledom obuhvatila celu dnevnu sobu i izala iz kue.
"U redu", ree Don, "kreemo."
"Samo jedna sitnica", ree Piri. Spikerov glas je i dalje govorio; dolazio je do snage
ili se gubio; ve prema periodinom pojaavanju, odnosno smanjivanju zvuka. itane su
neke nove odredbe kojima se pojedincima zabranjuje gomilanje hrane. Piri je priao
trpezarijskom kredencu i jednim jedinim pokretom zgrabio radio i tresnuo ga o pod.
Staklo se rasprslo u paramparad. Zatim je stao silovito da ga utira, sve dok se kutija nije
raspala i dok se nije ukazala mainerija. Na kraju je potom snano lupio gomilu stakla i
metala, pretvorivi je u bezoblinu masu. A potom je paljivo otresao nogu i krenuo za
ostalima.
Bili su prinueni da putuju sporo i postupno, zbog dece. Don je napravio
trodnevni plan: posle prvog dana mara trebalo je da stignu na kraj Vensidejla; posle
drugog, preko vresnih polja, do jedne take severno od Sedberga i, najzad, posle treeg u
Slepi Dil. Bilo je vrlo vano da se ne udaljuju od glavnog druma; tavie, Don se nadao
da e ga najveim delom moi koristiti za putovanje. Pretpostavljao je da e se usput
retko kad pojaviti koji automobil, jer je u meuvremenu veina mesta u Severnom
Rajdingu morala poi za primerom Maama. Putnici bi morali napustiti svoje automobile
mnogo pre nego to bi stigli u Dejl.
Roder je rekao Donu, dok su ili pokraj jedne ume u pravcu Kaverhama:
"Ne bi bilo loe da se doepamo nekoliko bicikla. ta ti misli o tome?"
Don je odmahnuo glavom. "Na biciklima bismo takoe isvue skretali panju na
sebe. Sem toga, trebalo bi da pronaemo deset bicikla odjednom - inae bismo morali da
ih guramo ili da rascepkamo svoju grupu."
"Znai, ti ne pristaje?" upitao ga je Roder.
Don ga pogleda iskosa. "Ne. Ne pristajem."
103

Praetorious
Roder ree: "Drago mi je to je Oliviji polo za rukom da ubedi devojku da poe
sa nama. Bila bi prava mora misliti na nju u onoj usamljenoj kui."
"Postaje sentimentalan, Rod."
"Nije tano." Snanim pokretom, Roder pomae svoj ruksak na sredinu lea. "Ti
postaje ilaviji. Nije to loe, bar pretpostavljam."
"Samo pretpostavlja?"
"Nisam se jasno izrazio. Ti si u pravu, Doni. Stvar se mora privesti kraju. Mi emo
to i uiniti, zar ne?"
"Tako je."
Kue pored kojih su prolazili bile su pozatvarane i kapci sputeni; ako je i bilo ljudi
koji su jo iveli u njima, nisu davali nikakvog spoljnog znaka o svom prisustvu. ak su,
usput, sretali manje sveta nego to bi to bilo prirodno u ovim krajevima; a i kada bi se
mimoili sa nekima, niko nije pokuavao da pozdravi. Najee su se ljudi koje su sretali
povlaili u stranu ispred njihove male grupe i zaobilazili je. Samo su dvaput naili na
grupice sline njihovoj. Prvu je sainjavalo pet odraslih osoba i dvoje male dece koju su
nosili na rukama. Dve grupe bi namah, sa razdaljine, osmotrile jedna drugu i produile
svaka svojim putem.
Druga grupa je bila vea od njihove. Sastojala se od ukupno desetine ljudi, svi su
bili odrasli; nisu krili da imaju nekoliko puaka. Ovaj susret se odigrao po podne, nekoliko
milja istono od Ejsgarta. Bilo je oigledno da ova grupa preseca drum na putu Biodejli u
pravcu juga. Zaustavili su se nasred puta i stali da posmatraju Dona i ostale koji su im
dolazili u susret.
Don je na razdaljini od dvadesetak jardi ispred njih, rukom dao znak svojima da
stanu, utali su neko vreme i uzajamno se posmatrali. A zatim jedan od ljudi iz druge
grupe doviknu:
"Odakle ste?"
Don odgovori: "Iz Londona."
Nastao je laki agor neprijateljskog raspravljanja. Njihov vo ree:
"Jedva da ima dovoljno hrane za stanovnike ovih krajeva, a kamoli za Londonce
koji dolaze ovamo da nas erupaju."
Don mu nije nita odgovorio. Pomerio je svoju lovaku puku u podesniji poloaj;
za njegovim primerom su poli Roder i Piri. Oni su utei posmatrali drugu grupu.
"Kuda idete?" upitao ih je ovek.
"Idemo preko vresnih polja", rekao je Don, "u Vestmuerland."

104

Praetorious
"Neete tamo proi nita bolje negoli ovde." On je stajao enjivo zagledan u
puke. "Ako ste u stanju da rukujete ovim orujem bili bismo voljni da vas primimo u
svoju druinu."
"U stanju smo da rukujemo njime", ree Don. "Ali vie volimo da ostanemo
sami."
"U dananje vreme je vaan broj." Don nije odgovorio. "Sigurnije je za deicu i
sve ostale."
"Moemo i sami da se staramo o njima", rekao je Don.
ovek je slegao ramenima. Rukom je dao znak svojim sledbenicima i oni nastavie
niz drum svojim prvobitnim pravcem. I sam se uputio za njima. Kada je stigao do
ivinjaka, zastao je i okrenuo se.
"Hej, gospodine!" viknuo je. "Imate li kakvih vesti?"
Roder mu odgovori: "Nita naroito, sem da se svet propotenio."
ovekovo lice se zbrkalo pre nego to e se na njemu javiti osmeh. "Dobro ste to
rekli. Znai da je sudnji dan blizu!"
Posmatrali su ih sve dok im se gotovo nisu izgubili iz vida, zatim su i sami nastavili
put.
Zaobili su sa june strane Ejsgart, oko koga su zapazili odbrambeni pojas koji je
sada postao esta pojava. Odmorili su se na popodnevnoj pripeci, na domaku grada.
Dolina, koja je nekada bila bujno zelena, sada se gotovo svom povrinom crnila nasuprot
smeim brdima naokolo. Peli su se uzbrdicom pored krivudavih kamenih zidova, tih sada
besmislenih meaa. U jedan mah Don pomisli da vidi ovce na obronku brda, pa je
skoio na noge da bolje pogleda. Meutim to su samo bili veliki beli obluci. Ovce vie nisu
mogle da opstanu. Virus ung Li je obavio posao sveobuhvatno i korenito.
Meri je sedela u drutvu sa Olivijom i devojkom Dejn. Deaci, kao retko kad
premoreni za vrljanje, odmarali su se zajedno i raspravljali, koliko je Don bio u stanju da
prosudi na osnovu pojedinih rei koje su dopirale do njega, o gliserima. En je sedela
osamljena ispod jednog drveta. On joj prie i sede pored nje.
"Da li ti je makar malo bolje?" upita je.
"Sasvim se dobro oseam."
Izgledala je umorna, pa se on pitao koliko li je spavala prethodne noi. Zatim ree:
"Samo jo dva dana ovakvog ivota, a onda..."
Ona nastavi njegovu reenicu. "A onda e sve opet biti divno, i mi emo moi da
zaboravimo sve to se dogodilo i poeemo ivot iz poetka. Je li tako?"

105

Praetorious
"Ne, ne mislim da moemo poeti iz poetka. Da li je to uopte vano? Ali emo
svakako biti u stanju da opet ivimo nekom vrstom pristojnog ivota i da posmatramo
svoju decu kako odrastaju u ljudska bia, a ne u divljake. Za to vredi mnogo rtvovati."
"Hoe da kae - to je tvoj cilj, zar ne? Primio si svet na svoja plea."
On joj blago odgovori: "Do sada smo imali sree. Moda ti se ne ini tako, ali to je
istina. Imali smo sree da izaemo iz Londona i da dospemo ak dovde na sever, a da nas
nije snala ozbiljna nevolja. Ovo mesto, gde se sada nalazimo, izgleda pusto samo zato
to su se njegovi stanovnici povukli iza svojih odbrambenih poloaja, a rulja jo nije
pristigla. Mada mislim da se ne nalazimo vie od jednog dana hoda ispred svetine - a
moda i manje. A kada ona stigne..."
Posmatrao je reku Ur i njene matice. Sunce je obasjavalo letnji pejza, neobian
jedino zbog odsustva ogromnih prostranstava toliko prisnog zelenila. U stvari, ni sam nije
verovao u smisao vlastitih rei, mada je znao da govori istinu.
"iveemo mirno u Slepom Dilu", rekla je En umorno.
"Kako bih voleo da sam ve tamo", rekao je Don.
"Umorna sam", dodala je En. "Ne elim da razgovaram - ni o tome ni o bilo emu
drugom. Ostavi me na miru, Done."
Stojei, posmatrao je svoju enu trenutak, dva a zatim je krenuo. Dok je koraao,
primetio je da ga Milisent, koja je sedela ispod susednog drveta, posmatra. Ona uhvati
njegov pogled i nasmei mu se.
Kako su se bliili Hozu, tako se dolina suavala. Brda sa obe strane postajala su
strmija; ali se kameni zidovi nisu vie peli do njihovih vrhova. inilo im se da Hoz nije
branjen, ali su ga za svaki sluaj izbegli, zaobiavi ga preko visoravni sa june strane i
gazei pritoke reke Ur koje su sreom bile plitke u to doba godine.
Zanoili su kod Videjl Dila; odabrali su za prenoite sklonito mesto u uglu
izmeu eleznike pruge i reke. U neposrednoj blizini otkrili su polje sa krompirom, pa su
iskopali poveu koliinu. Olivija je od njih skuvala paprika sa usoljenim mesom, koje su
bili sa sobom poneli; Dejn joj je pomagala, dok im se Milisent pridruila sa pola srca.
Sunce je bilo zalo iza Penina, mada je jo bilo prilino vidno; kada je Don
pogledao na sat, video je da jo nema ni osam. Razume se, to je britansko letnje vreme, a
ne griniko. Nasmeio se pri pomisli na tu tananu, sada besmislenu razliku.
Dobro su napredovali; deaci se, oigledno, nisu isuvie zamarali. Pod normalnim
okolnostima, mogli bi da prevale jo koju milju pre zastanka, ali je u ovakvom trenutku
bilo glupo da ponu da se penju uzbrdicom do Mosdejla. Umesto toga, moi e rano
sledeeg jutra da nastave put. Zadovoljno je posmatrao kako se priprema veera. Piri se
106

Praetorious
nalazio na strai pored eleznike pruge.
Sva trojica deaka odjednom mu prioe. Dejvi mu se obrati u ime svih sa puno
potovanja, iako je do tada uvek razgovarao sa odraslima na ravnoj nozi.
"Tata", rekao je, "da li bismo i mi mogli noas da straarimo?"
Don ih je posmatrao jednog po jednog: vitku figuru svog sina, trapavog Spuksa i
omanjeg, nekako etvrtastog Stiva. Jo su to bili samo aci koje je sada u veoj meri nego
obino ivot zbunjivao i uzbuivao.
On odmahnu glavom: "Mnogo vam hvala na ponudi, ali moemo i sami."
Dejvi ree: "Smislili smo itav plan. Nije vano to to ne umemo da pucamo ba
kako treba, ako budemo budno motrili i digli galamu im nekog primetimo. A za to smo
sposobni."
Tada Don ree: "Najbolje to vas trojica moete uiniti jeste da ne razgovarate
posle veere, ve da odmah legnete. Gledajte i da zaspite to bre moete. Sutra emo
rano ustati, eka nas penjanje uz veliku strminu i naporan dan."
Govorio je bez imalo strogosti, tako da bi se u svakoj drugoj prilici Dejvi upustio u
unu raspravu. Meutim, sada je samo rezignirano iskosa pogledao svoja dva druga,
posle ega se zajedno udaljie da posmatraju reku.
Skupa su veerali, jer se Piri bio vratio sa eleznike pruge sa izvetajem da nema
nieg na vidiku sve dokle oko dopire. Kasnije je Don napravio raspored nonog
straarenja.
Roder ree: "Hoe li uzeti u obzir i Dejn?"
U poetku je mislio da se Roder ali, pa se nasmejao. Ubrzo je, na svoje
zaprepaenje, shvatio da mu je pitanje ozbiljno upueno.
"Ne", odgovori on. "Ne veeras."
Devojka je sedela pripijena uz Oliviju; itavog dana se nije udaljavala od nje. Don
ih je u toku popodneva uo kako razgovaraju izmeu sebe, ak je jednom primetio Dejn
kako se smeje. Ona pogleda u jednog i drugog; njeno svee i punako lice imalo je
otvoren i upitan izraz.
"Ne bi nas ubila na spavanju, reci iskreno, Dejn?" pitao je Roder. Ona je ozbiljno
odmahnula glavom.
Tada joj Don ree: "Najpametnije je da ti uskratimo tu priliku, zar ne?"
Ona okrete glavu od njih; jasno je video da je to uinila da bi prikrila zbunjenost, a
ne iz mrnje.
On ree: "En e prva uvati strau. Svi ostali odmah na spavanje. Vi, deaci, mogli
107

Praetorious
biste da ugasite vatru - pogazite svaku iku."
Roder ga je probudio i predao mu lovaku puku koju je svako od njih nosio za
vreme straarenja. Kada se podigao na noge, osetio je da je sav ukruen i rukama je
protrljao cevanice. Mesec je svetleo na nebu; njegova je svetlost bleskala po oblinjoj reci
i pravila senke od male grupe uurenih putnika.
"Nije nimalo hladno", ree Roder, "hvala bogu."
"Jesi li togod zapazio?"
"ta bih, sem duhova?"
"Pa, jesi li video nekog od njih?"
"Jednu utvaru u magnovenju - i to najbanalniju moguu." Don ga pogleda. "Vozprivienje. Uinilo mi se da ga ujem kako huke u daljini, a otprilike deset minuta
kasnije, mogao bih se zakleti, do mene je doprla njegova daleka buka."
"Nije iskljueno da je to bio voz", ree Don. "Sve dok ima ljudi koji su u stanju da
upravljaju njime i ljudi koji su spremni da se voze, postoji i mogunost da voz putuje
nou. Mada je, mislim, sumnjivo, kada se sve uzme u obzir."
"Meni se vie dopada da na njega mislim kao na prikazu. Teko natovaren voz
pravim pravcatim duhovima iz Dejla koji su krenuli na pijacu; a moda su to bili i vagonifantomi puni uglja ili nestvarnih metalnih poluga na putu preko Penma. Razmiljao sam o
ovoj stvari - koliko dugo pretpostavlja da e se eleznika pruga smatrati eleznikom
prugom? Dvadeset godina - ili trideset? I koliko e se dugo ljudi seati da je nekada davno
postojalo takvo prevozno sredstvo? Hoemo li svojim praunucima priati bajke o
metalnim udovitima koja su jela ugalj i bljuvala dim?"
"Idi da spava", ree mu Don. "Imae kasnije dovoljno vremena da razmilja o
svojim praunucima."
"Te duhove", ree Roder, "noas na sve strane oko sebe vidim duhove. Duhove
svojih dalekih potomaka u plavoj boji sinjevine."
Don mu nije nita odgovorio, ve je stao da se penje uz nasip ka svom
straarskom mestu pored pruge. Kada je sa vrha pogledao dole, Roder se ve bio skupio
i po svoj prilici spavao.
Straareva dunost je bila da motri na obe strane pored pruge, ali je ona ira prema severu - imala vie znaaja zbog injenice da se glavni drum protee u tom pravcu.
Imajui to u vidu, odabran je straarev poloaj koji se nije mogao videti sa mesta na kome
su ostali spavali. Don se tu postavi. Pripalio je cigaretu, krijui uareni kraj da ga neko ne
bi primetio. Nije mislio da je to stvarno neophodno, ali je smatrao prirodnim da neke
stare trikove iz vojske primeni u situaciji koja je imala toliko srodnosti sa njegovom
vojnikom prolou.
108

Praetorious
Posmatrao je mali beli tapi koji je zaklanjao svojim akama. To je navika koje e
morati da se odrekne, mada nema nikakvog razloga da ostavi duvan sve dok ga nuda ne
natera na to. Koliko e vremena proi, pitao se on, pre nego to se ameriki istraivai
budu iskrcali u zaboravljenim lukama i krenuli dublje na kopno, delei usput konzerviranu
unku i cigare, i sejui seme trave koje nije zaraeno virusom ung Li? U svakom malom
zbegu, kakav e biti Slepi Dil, gde su se sauvali ostaci Britanaca, neto slino tome bie
svakodnevna sanjarija, zimska bajka. Moda legenda, koja e podstaknuti nove varvare
da najzad preu zapadni okean samo da bi otkrili zemlju podjednako tvrdu i okrutnu kao
to je i njihova.
Jer, on vie nije mogao da veruje da e oveanstvo biti poteeno u poslednjem
trenutku. Najpre Kina, zatim preostali delovi Azije, a sada Evropa. Ostale zemlje e pasti
kada na njih doe red, i ne slutei, moda, ovakav svoj kraj. Priroda brie tablicu od
kriljca na kojoj je ispisana ljudska istorija i koja e ostati prazna da na njoj aica ljudi,
koji e preiveti tu i tamo irom zemljinog ara, uree potresne rei.
S druge strane eleznike pruge do njega je iznenada dopro nekakav um, pa je
oprezno krenuo u tom pravcu da ispita njegovo poreklo. Kada je stigao na kraj nasipa,
ugledao je vitku figuru koja se na razdaljini od nekoliko stopa pela njemu u susret. Bila je
to Milisent. Pruila mu je ruku i on ju je prihvatio.
Don ree: "ta, pobogu, traite ovde?"
Ona odgovori: "Pst - sve ete redom probuditi."
Milisent pogleda dole grupu koja je spavala, a zatim se uputi ka straarskom
mestu. Don poe za njom. Bio je gotovo sasvim siguran ta znai ova poseta. Hladna
drskost ove ene dovela ga je do besa.
"Va je red da straarite tek kroz dva-tri sata", rekao joj je on. "Treba da se vratite
i odspavate jo malo. Sutra emo imati dug i naporan dan."
Ona ga upita: "Imate li cigaretu?" On izvadi jednu iz svoje kutije i dade joj je.
"Budite dobri i pripalite je; hoete li?"
On ree: "Mislim da nije pametno paliti svetlo. Zaklonite cigaretu akama kada
budete uvlaili dim."
"Vi sve znate, zar ne?"
Ona se sae do njegovih aka sklopljenih u kupu da bi dola do plamena upaljaa.
Njena crna kosa se presijavala na meseini. Tada Don shvati da se nije najbolje snaao u
ovoj situaciji. Pogreio je to joj je dao cigaretu kada ju je zatraila; trebalo je da je
smesta otera natrag na spavanje. Ona se ponovo uspravi; cigaretu je krila drei je
naopako okrenutu.
"Mogu dugo da izdrim bez sna", rekla je. "Seam se jednog vikenda kada nisam
109

Praetorious
spavala vie od tri sata izmeu petka i ponedeljka. A ipak sam posle toga bila svea kao
bela lala."
"Nije potrebno da se hvalite. Vidi se to na vama."
"Zbilja?" Zatim je nastala pauza. "ta se to zbiva sa En?"
On ree hladno: "Poznato vam je isto tako dobro kao i meni. Pretpostavljam da na
vama ne bi ostavilo traga - ni ono to se njoj dogodilo ni ono to je sama potom uinila."
Ona ree samozadovoljno: "Znam jednu vau slabost ili snagu, ve kako se uzme nikada neete izgubiti glavu ako doivite neku podlost - od drugih, odnosno ako je sami
napravite."
Don je povukao jedan dim. "Ne elim da razgovaram o En. I ne elim da imam ma
kakva posla sa vama, shvatate li me? Nadam se da ete me razumeti kada kaem da,
povrh svih ostalih razloga, nije vreme za tako neto."
"Kada ovek neto eli, vreme je da to i ima."
"Ovoga puta ste se prevarili. Ja to ne elim."
Ona se nasmeja tiim i nekako promuklim glasom.
"Budimo ono to jesmo, odrasli ljudi", ree ona. "Mogu da se prevarim, ali ne
kada je re o ovakvoj stvari."
"Poznajete me bolje nego ja sam?"
"Pa, ne bi me to iznenadilo. Rei u vam samo ovoliko, veliki efe. Da vam je
umesto mene Olivija uinila ovu malu posetu, vi biste je smesta poslali tamo odakle je
dola i to bez ikakvog pogovora. Sem toga, zato apuete? Da ne bismo nekog
probudili?"
Nije bio svestan da je utiao glas. Zato ovoga puta ree glasnije: "Mislim da treba
da se vratite na spavanje, Milisent."
Ona se ponovo nasmeja. "A ta uopte ima nerazumnog u elji da se ne probude
ostali? Pretpostavljam da mogu svi da izdre tako dugo bez sna, kao to to mogu ja.
Isuvie lako planete."
"Sada je dosta. Neu vie da raspravljam sa vama. Jednostavno se vratite na
spavanje i zaboravite sve to je bilo."
Ona ree posluno: "Razumem!" Zatim baci do pola popuenu cigaretu, i gazei po
njoj sabi je u zemlju. "Jo u samo pokuati da bacim probnu varnicu i ako se ne upalite,
otii u pravo na svoje mesto kao svaka dobra mala devojka."
Zatim mu prie. On ree: "Ne budite ludi, Milisent." Ona se zaustavi ispred samog
njegovog tela. "Nema nieg ravog u poljupcu pred spavanje, zar ne?" Zatim mu se baci u
110

Praetorious
naruje. Imao je da bira izmeu dve stvari: da je pridri ili da je pusti da padne. On je
pridra. Bila je veoma topla i put joj je bila meka na dodir nego to je oekivao. Ona se
zatim lako pripi uz njega.
"Proba sa varnicom je uspela, nadam se", ree ona.
Oboje se okrenue na um sitnog kamenja koje se odronjavalo: Iznad ivice nasipa
ukaza se jedna figura i stade licem prema njima.
Piri kucnu rukom svoju puku koju je drao ispod miice. Zatim ree prekorno:
"Uprkos ovom teretu koji nosim, umalo to vas nisam iznenadio. Niste budni kao to bi
trebalo da bude dobar straar, Kanstense."
Milisent se oslobodi iz Donovog zagrljaja, a potom ree: "ta se to s tobom
deava, luta poljima usred noi?"
"A zar ne bi bilo savreno prikladno", odgovori Piri, "da tebi postavim slino
pitanje?"
Ona ree prezrivo: "Mislila sam da si dobro zapamtio porciju koju si dobio kada si
me ono poslednji put pijunirao, ti njukalo jedno. Ili moda na ovaj nain trai jo?"
Piri ree: "Poslednjih nekoliko puta snosio sam stanje smatrajui ga manjim zlom.
Mislio sam da si svoje ponaanje drala u diskreciji. Ma ta preduzeo, samo bih dokazao
da sam rogonja, a to sam uvek eleo da izbegnem."
"Nemaj brige", odgovori mu Milisent. "Nastojau i dalje da budem diskretna."
Tada se Don umea: "Piri! Nita se nije dogodilo izmedu vae ene i mene. I nita
e nee dogoditi. Jedino do ega mi je stalo je da svi zajedno ivi i zdravi stignemo do
Slepog Dila."
Piri ree zaneseno: "Oduvek sam oseao unutranju potrebu da je ubijem.
Meutim, u normalnom drutvu ubistvo je isuvie veliki rizik. Iao sam tako daleko da
sam kovao planove,i to vrlo dobre planove, ali ih nikada nisam sproveo u delo."
Milisent ree: "Henri! Ne poinji s glupostima."
Don je pri meseini video kada je Piri podigao desnu ruku i prstima protrljao svoj
nos. A zatim otro ree:
"Dosta s tim!"
Piri namerno spusti obara na svojoj puci. Na to, Don podie svoju lovaku
puku.
"Ne", ree Piri smireno. "Spustite tu puku. Savreno vam je jasno da sam u stanju
mnogo bre da pucam od vas. Spustite je. Ne elim da zbog izazova uinim bilo kakav
prenagljen potez."

111

Praetorious
Don spusti svoju puku. U svakom sluaju, razmiljao je on, smeno je otkriti u
Piriju traginog heroja.
Zatim ree: "ini mi se da me zbunjuju izvesne injenice. Glupo je da to uopte
pominjem. Ali, ako ste zaista eleli da se oslobodite Milisent, mogli ste jednostavno da je
ostavite u Londonu."
"Tano ste to uoili", odgovorio mu je Piri, "samo to ne bi imalo nikakvog smisla.
Morate se setiti da sam, uprkos tome to sam vam se pridruio, sauvao izvesne ograde u
odnosu na istinitost Baklijeve prie u koju je trebalo da poverujem. Bio sam spreman da
se udruim sa vama da bismo probili policijski kordon, zato to iznad svega cenim svoju
slobodu kretanja. I to je bilo sve."
Tada ree Milisent: "Vas dvojica moete nastaviti sa brbljanjem. A ja odoh natrag
na spavanje."
"Ne", ree Piri meko, "ostani gde si. Ostani tano na mestu na kome se nalazi."
On dodirnu arer na svojoj puci, tako da Milisent odustade od pokreta koji je upravo
htela da napravi. "Moram priznati da sam ozbiljno, mada vrlo kratko vreme, razmiljao o
ideji da ostavim Milisent u Londonu. Jedan razlog zbog koga sam odbacio ovu mogunost
bio je to sam duboko verovao da e se Milisent, ako zemlju ne zadesi nita gore od
civilnog rasula, i te kako dobro snai nudei svoje erotske usluge voi lokalne bande. Nije
mi se dopadala misao da je ostavim, a da ona to iskoristi za neku vrstu sjajne karijere."
"Da li bi to, u stvari, imalo ikakvog znaaja?" upita Don.
"Nisam osoba", ree Piri, "koja lako snosi ponienja. U sklopu moje linosti se
nalazi jedna crta koja bi se mogla nazvati primitivnom. Recite mi, Kanstense - sloili smo
se da zakon vie ne postoji u naoj zemlji?"
"Ako postoji svi emo na veala."
"Savreno tano. Meutim, ako drava propadne ta ostaje?" Don mu odgovori
smotreno: "Zakon grupe - u cilju njene vlastite zatite."
"A zakon porodice?"
"U okviru grupe. Potrebe grupe dolaze na prvo mesto."
"A zakon glave porodice?" Milisent stade da se smeje istrzanim, gotovo
histerinim smehom. "Samo se zabavljaj, draga", nastavi Piri. "Uivam da te vidim srenu.
I tako je, Kanstense, mukarac priznata glava svoje porodine grupe - da li se slaemo i u
tom pogledu?"
Postojao je jedan jedini pravac kojim je sumanuta, neumoljiva logika mogla da se
razvija. Don ree:
"Da. U okviru ire grupe." Zatim je oklevao jedan tren. "Na elu nae stojim ja.
Poslednja re je moja."
112

Praetorious
Uinilo mu se da se Piri nasmeio, ali pri slaboj svetlosti nije mogao u to sasvim da
bude siguran. Piri ree:
"Poslednju re ima ona." I kucnu svoju puku. "Ako mi se prohte, mogu da unitim
nau grupu. Ja sam prevareni mu, Kanstense - moda ljubomoran, a moda i gord. Tvrdo
sam odluio da iskoristim svoja prava. Nadam se da me neete u tome spreiti, jer ne bih
voleo da budem prisiljen da vam pruim otpor."
"Upoznati ste sa putem do Slepog Dila", ree Don. "Ali vam nee biti lako da bez
mene uete u dolinu."
"Imam dobro oruje i umem da rukujem njime. Siguran sam da u bez po muke
nai sebi zaposlenje."
Nastala je pauza. Kroz tiinu se iznenada prolomi grleni glas ptiije pesme; Don
sa zaprepaenjem shvati da je to slavuj.
"I", ree Piri, "da li dajete moja prava?"
Milisent kriknu: "Ne! Done, spreite ga. On ne moe tako da postupi - to je
neljudski. Henri, obeavam..."
"da u pono, bez bola", ree Piri, "promenim svet. ak sam to, i ja ponekad u
stanju da shvatim prikladnost stiha, Kanstense! Da li mi dajete moja prava?"
Meseina prosu svoju srebrnu svetlost po metalu puke kada ona zanese da bude
uperena u Dona. Njega odjednom obuze strah - ne samo za sebe, ve i za En i za decu.
Nije bilo nikakve sumnje u Pirijevu neumoljivost; jedino se nije znalo u koju ga krajnost ta
neumoljivost moe odvesti, ako bude izazvan.
"Imate svoja prava", ree on.
Nepoznatim glasom zaprepaenja Milisent kriknu: "Ne! Ne ovde..."
Potrala je ka Piriju posrui i spotiui se preko eleznikih ina. ekao je sve dok
se gotovo nije bacila na njega, pa je tek onda opalio. Njeno se telo zanese unazad pod
silinom metka i pade preko jedne ine. Sa brda stadoe da se vraaju odjeci pucnja.
Don je prekoraio ine pored samog lea. Piri je u meuvremenu bio spustio
puku. Don se zaustavi pored njega da baci pogled niz nasip. Pucanj ih je sve odjednom
izbudio.
On im doviknu: "Nita se nije dogodilo. Svi ponovo na spavanje. Nema razloga za
brigu."
Potom se prolomi Roderov glas: "To nije bila lovaka puka. Da li je Piri tamo
gore?"
"Jeste", odgovori mu Don. "Samo mirno spavaj. Sve je u najboljem redu."

113

Praetorious
Piri se okrete i pogleda ga. "ini mi se da u i ja sada prilei."
Don mu ree otro: "Najpre ete mi pomoi da ovo uklonimo. Ne moemo tu
nasred srede ostaviti le da u njega gledaju ene dok se budu nalazile na strai."
Piri klimnu glavom. "U reku?"
"Isuvie je plitka. Verovatno bi se negde zakaio. Sem toga, mislim da nije
pametno zagaditi vodu. Gurnuemo ga niz nasip, sa suprotne strane od reke.
Pretpostavljam da e tako biti najbolje."
Preneli su telo du pruge do mesta koje se nalazilo oko dvesta jardi udaljeno
prema zapadu. Bilo je lako, ali su neprestano hodali po pragovima. Don je odahnuo kada
ga gurnue niz nasip. Taj deo je bio obrastao bunjem; le se zaustavio na njemu. Pri
meseini se mogla videti samo bela bluza mlade ene i nita vie.
Don i Piri su se vraali utei. Kada su stigli na straarsko mesto, Don ree:
"A sada moete sii. Rei u Oliviji da vas probudi kada doe red na smenu vae
ene. Nadam se da nemate nita protiv toga?"
Piri ree krotko: "Svakako ne. Kako god vi kaete." Zatim spretno udenu puku
ispod pazuha. "Laku no, Kanstense."
"Laku no", ree Don.
Posmatrao je kako se Piri klie niz padinu odmiui prema ostalima. Svakako je
mogao da nae neki izlaz. Postojala je neka mogunost da spase ivot Milisent.
Iznenadio se kada je shvatio da ga ta misao uopte ne mui.

114

Praetorious

9.

Sledeeg jutra su svi izgledali pokunjeni. Don im je saoptio da je Piri ubio

Milisent, ali je decu zavarao da je bio u pitanju nesrean sluaj. Roderu je do sitnica
ispriao dogaaj; on je samo odmahnuo glavom.
"Mrtav hladan, kae? Sami smo sebe navukli na tanak led kada smo ga pozvali da
poe sa nama."
"Da", ree Don, "to je istina."
"Misli li da e imati muke s njim?"
"Nadam se da neu, sve dok mu budem dozvoljavao da radi ta hoe", ree Don.
"Sreom, izgleda da su njegove elje prilino skromne. Ubeen je da je imao pravo da
ubije svoju enu."
Kasnije, dok se umivao na reci, En mu prie. Stajala je pored njega, posmatrajui
uskomeanu vodu. Sunce je obasjavalo itavu dolinu, ali su se tano iznad njih bili nadneli
veliki, gusto sabijeni oblaci.
"Gde ste sklonili njeno telo?" upitala ga je. "Moram to da saznam pre nego to
poaljem decu na umivanje."
"Podalje odavde. Slobodno ih poalji."
Ona ga bezizrazno pogleda. "Mogao bi da mi ispria ta se to u stvari dogodilo.
Piri nije ovek kome se deavaju nezgode sa pukom ili koji bi ubio bez razloga."
Don joj je ispriao, ne pokuavajui ma ta da prikrije. Ona ree: "A ta bi se
dogodilo da se Piri nije pojavio ba u tom trenutku?"
On slee ramenima. "Mislim da bih je poslao natrag na spavanje. ta drugo mogu
da kaem?"
"Pretpostavljam nita. Ali sada to vie nije vano." Ona ga odjednom prostreli
pitanjem: "Zato je nisi spasao?"
"Nisam mogao. Piri je doneo vrstu odluku. Samo bi jo i mene ubio."
Ona ree gorko: "Ti si mi neki vo. Namerava li da i dalje stoji po strani i
dozvoljava drugima da se meusobno ubijaju?"
On je pogleda. Glas mu je bio hladan: "Mislio sam da za tebe i decu moj ivot
znai vie od ivota Pirijeve ene. I jo tako mislim, sloila se ti sa mnom ili ne."
Trenutak su utei posmatrali jedno drugo; a zatim mu se En priblii za jedan
korak i on je obgrli. Ona proaputa: "Oprosti, dragi. I sam zna da nisam htela to da
115

Praetorious
kaem. Ali sve je tako strano i biva jo gore. Na taj nain da ubije svoju enu... Kakav li
nas ivot tek eka?"
"Kada stignemo u Slepi Dil..."
"I tamo e Piri biti zajedno sa nama, zar ne? Ah, Done, zar ba mora da ostane u
naem drutvu? Zar ne bismo mogli da ga se nekako oslobodimo?"
On ree blago: "Isuvie strepi. Piri je ovek koji ume da potuje zakon.
Pretpostavljam da je godinama mrzeo Milisent. Ovih dana je proliveno mnogo krvi, pa
mislim da mu je to udarilo u glavu. Drukije e biti u dolini. Tamo emo imati svoj zakon i
red. Piri e mu se povinovati."
"Misli?"
On je pomilova po rukama. "A ti", ree on. "Kako se sada osea? Neto malo
bolje?"
Ona potvrdi glavom. "Neto malo bolje. ini mi se da se ovek na sve navikne, pa
ak i na uspomene."
U sedam asova svi su se nali na okupu i bili spremni za pokret. Izmeu oblaka
koji su se gomilali na nebu jo su se videli procepi plavetnila, ali ih je na istoku bilo toliko
da su zakrilili sunce.
"Vreme ne obeava mnogo", ree Roder.
"I ne elimo da bude pretoplo", ree Don. "Pred nama se nalazi uspon. Da li je
sve spremno?"
Piri ree: "eleo bih da Dejn i ja idemo zajedno." Pogledae ga razrogaeno.
Zahtev je bio toliko udan da je sam po sebi zvuao besmisleno. Don nije smatrao
neophodnim da njegova druina maruje po nekom utvrenom redu, ve prosto kako je
kome volja. Dejn automatski ponovo stade pored Olivije.
Don upita: "Zato?"
Piri je mirno posmatrao malu druinu. "Moda bi trebalo da se izrazim na drugi
nain. Odluio sam, i eleo bih da se oenim sa Dejn - ukoliko takvo izjanjenje danas
ima ikakvog smisla."
Olivija ree sa otrinom u glasu koja je jako odudarala od njenog uobiajenog
nastupa: "Ne budite smeni. Nema ni govora o tome."
Piri ree skrueno: "Ali ne vidim nikakve prepreke. Dejn je neudata a ja sam
udovac."
Don je primetio da Dejn netremice posmatra Pirija iroko otvorenih oiju; bilo je
nemogue protumaiti njen izraz lica.

116

Praetorious
En ree: "G. Piri, noas ste ubili Milisent. Zar to nije dovoljna prepreka?"
Deaci su kao opinjeni posmatrali ta se deava; Meri okrete glavu u stranu.
Glupo je, razmiljao je Don umorno, i pomisliti da se u ovakvom svetu moe sauvati ma
koja vrsta nevinosti.
"Ne", ree Piri, "to ne smatram preprekom."
Roder ree: "Ubili ste i Dejninog oca."
Piri klimnu glavom u znak saglasnosti. "Bila je to nesrena i neizbena okolnost.
Uveren sam da se Dejn pomirila sa tom injenicom."
Don ree: "Predlaem da odgodimo razgovor za izvesno vreme, Piri. Dejn se
upoznala sa vaom eljom. Neka razmisli o njoj dan - dva."
"Ne." Piri prui ruku. "Hodi, Dejn!"
Dejn je stajala i dalje zagledana u njega. Tada ree Olivija:
"Ostavite je na miru. Ne smete je ni tai. I bez toga ste dosta zla poinili."
Piri se pravio kao i da je ne uje. Ponovio je: "Hodi ovamo, Dejn! Nisam ni mlad, a
ni naroito lep. Ali sam sposoban da te uvam, a to je vie nego to mnogi mladii mogu
uiniti pod dananjim okolnostima."
En ree: "Da je uvate - ili ubijete?"
"Milisent me je", ree Piri, "prevarila nebrojeno puta i pokuala je da ponovi
neverstvo. To je jedini razlog zbog koga je ona sada mrtva."
En ree sa nevericom: "Govorite kao da su ene neka druga vrsta bia - manje
ljudska."
Piri odgovori utivo: "alim ako tako mislite. Dejn! Poi sa mnom." itei su
posmatrali Dejn koja je lagano prilazila Piriju. On je uhvati za ruke. A zatim ree: "Mislim
da emo se odlino slagati."
Olivija dobaci: "Ne, Dejn - ne sme!"
"A sada", ree Piri, "pretpostavljam da moemo krenuti."
"Rodere, Done", viknu Olivija. "Spreite ga!"
Roder je pogledao Dona. Don ree: "Mislim da to nema nikakve veze sa nama
ostalima."
"A ta bi bilo da je u pitanju bila Meri?" ree Olivija. "Dejn uiva ista prava kao i
svako od nas."
"Samo gubite vreme, Olivija", ree Don. "Vie ne uivamo u starom svetu.
Devojka je svojom voljom pola za Pirija. ta drugo ima da se kae. A sada krenimo."
117

Praetorious
Poto su krenuli, En se nae pored svog mua; hodala je po eleznikoj ini. Pred
njima se dolina naglo suavala, dok se u daljini, prema severu, ukazivao drum.
"Ima neega uasavajueg u Piriju", ree En. "Izvesna hladnoa i brutalnost.
Strano je pomisliti da mu je ta mlada devojka pala u ruke."
"Ona je dragovoljno pola za njega."
"Zato to se boji! Taj ovek je ubica."
"Svi smo mi ubice."
"Ne na isti nain. Nisi ni prstom makao da ga sprei u tome, priznaj! Ti i Roder
ste ga mogli spreiti. Okolnosti su bile sasvim drukije negoli u sluaju sa Milisent. Bili ste
udaljeni od njega samo nekoliko koraka."
"Nije spustio obara. Bilo ko od nas dvojice mogao je da ga ubije."
"Pa?"
"Da je re bila o deset Dejn i da ih je sve poeleo, imao bi ih. Piri za nas znai vie
nego to bi sve one znaile."
"A da je u pitanju bila Meri - kao to je Olivija maloas rekla?"
"Piri bi me ubio pre nego to bi i spomenuo tako neto. Mogao je to da uini i
prole noi; shvata li, i to vrlo jednostavno. injenica je da sam ja vo ove grupe, ali ona
postoji samo na osnovu uzajamnog pristanka. Nevano je da li je taj pristanak nadahnut
strahom ili neim drugim, sve dok je na snazi. Piri i ja nemamo nameru da se uzajamno
plaimo; svakom od nas je poznata nuda onog drugog. Ako bilo ko od nas dvojice bude
izbaen iz dejstva, verovatno e se postaviti pitanje da li emo uopte stii u dolinu ili
neemo!"
Ona ree sa arom: "A kada stignemo u dolinu - hoe li i tada biti spreman da
sarauje sa Pirijem?"
"Strpi se dok stignemo tamo. to se toga tie..."
On se nasmei, a ona nije propustila da to primeti. "I?"
"Mislim da Dejn ne spada u vrstu devojaka koju strah dugo ne naputa. Izvui e
se ona. A kada se izvue... Ja se ne bih usudio da joj poverim nonu strau - a Piri je zove
da legne u postelju sa njim. udno zazvui kada se kae da je Piri preterano lakoveran, pa
ipak, neosporno je da ga je jedna ena ve prevarila."
"ak i da poeli da uini tako neto", ree En, "kako bi to izvela? On ne uliva veliko
poverenje kad ga ovek pogleda, pa ipak je snaan."
"Tvoj i Olivijin posao je da se starate o noevima, zar ne?"
Ona ga pogleda pokuavajui da odgonetne do koje je mere to ozbiljno mislio.
118

Praetorious
"Ali to e biti tek kada stignemo u dolinu", ree on. "U meuvremenu e Dejn
svakako morati da se privikne na njega."
Dok su se peli ka Mosdejlskoj Glavi, nebo je postajalo sve tamnije i tamnije, dok ih
je kia u naletima ibala po licu. Udar kie se pojaao kada su se pribliili grebenu; tukla ih
je u grudi; preko neba na zapadu navukli su se crni gradobitni oblaci iznad ustalasanog
vresita. U prtljagu su imali etiri laka ukavca; Don je naredio enama da ih obuku.
Deaci se moraju navii da budu mokri; iako je temperatura bila pala, jo je bilo prilino
toplo.
Kia se pojaavala kako su odmicali. Pola sata docnije, mukarci i deaci bili su
skroz pokisli. Don je ranije, jednom prilikom, prelazio preko Penina ovim istim putem, ali
automobilom. ak se i tada na tom mestu osetio usamljenim, kao da se naao u nekoj
pustinji, uprkos drumu i eleznikoj pruzi koji su vijugali kroz nju.
To oseanje se sada vie nego udvostruilo. Malo je tako pustonih stvari,
razmiljao je on, kao to je eleznika pruga na kojoj niko ne oekuje voz. Kada se
putnicima koji putuju automobilom pejza vresnih polja uini monoton, peaci koji se
bore sa naletima kie u daleko veoj meri doivljavaju njegovu monotoniju. I sama vresna
polja su, prirodno, bila ogoljena.
Vres je i dalje rastao, ali su divlje trave bile iskorenjene; isturene stene strale su
prema nebu kao zubi u mrtvakoj lobanji.
U toku prepodneva, s vremena na vreme nailazili su na grupice ljudi koji su se
kretali u suprotnom pravcu. Jo jednom prilikom su i Donova i ona druga grupa sa kojom
su se sreli izrazile podozrenje i gledale da se to pre mimoiu. Prtljag jedne trolane
grupe bio je natovaren na magarcu. Don i ostali su se sa zaprepaenjem zagledali u
njega. Neko ga je morao odravati u ivotu hranei ga senom, dok su ostale teglee
ivotinje poklane zajedno sa stokom; ali je sada, poto je napustio svoju talu, bio osuen
da skapa od gladi.
Roder ree: "Ovo je, ako se ne varam, varijanta starog obiaja da se pas upregne
u sanke. On vue svog gospodara dokle god je u stanju, a kada posustane, ovaj ga ubije i
pojede."
"Pravi je mamac za svaku grupu ljudi koja naie, zar ne?" ree Don. "Ne verujem
da e daleko odmai, poto se spuste u Dejl."
Piri ree: "Mogli bismo odmah da ih oslobodimo tog magarca."
"Ne", ree Don. "Ni u kom sluaju; ne vredi truda. Imaemo dovoljno mesa do
kraja puta; koliko sutra treba da stignemo u Slepi Dil. Samo bismo se nepotrebno
opteretili."

119

Praetorious
Ubrzo potom Stiv je poeo da hramlje. I kada su mu skinuli obuu ispostavilo se da
ima plik na peti.
Olivija ree: "Stiv! Zato nisi odmah rekao im si osetio da te boli noga?"
On je pogledao redom sve odrasle lanove njihove grupe koji su se okupili oko
njega, i tada ga napusti mo savlaivanja desetogodinjeg deteta. On briznu u pla.
"Nema nikakvog razloga da plae, mladiu", ree Roder.
"Plik na peti je prilina nezgoda, ali to ne znai da je nastao smak sveta."
Njegovi jecaji nisu bili obini jecaji deteta, ve gorke suze iskustva koje je
premaalo njegov uzrast, suze koje su nezadrivo potekle. On promrmlja neto, i Roder
se sae da bi ga bolje razumeo.
"ta to kae, Stiv?"
"Mislio sam da ete me ostaviti - ako ne budem mogao da idem."
Roder i Olivija se pogledae. Roder ree:
"Nikada te neemo ostaviti. Kako si mogao i pomisliti tako neto?"
"G. Piri je ostavio Milisent", ree Stiv.
Don priskoi u pomo. "Bolje bi bilo da jedno vreme ne hoda sa takvom nogom.
Samo e se pogorati stanje."
"Ja u ga nositi", ree Roder. "Spuks, hoe li da mi ponese puku?"
Spuks klimnu glavom. "Vrlo rado."
"Nas dvojica emo ga naizmenino nositi, Rod", ree Don. "Nee nam teko
pasti. Sva srea te je lak."
Olivija ree: "Roder i ja emo se smenjivati. On je na sin. U stanju smo da ga
nosimo."
Ni jednom se nije bila obratila Donu od incidenta sa Dejn i Pirijem. Don joj
odgovori:
"Olivija - ja ovde nareujem. Roder i ja emo nositi Stiva. Vi ete nositi prtljag
onoga koji tog trenutka bude nosio vaeg sina."
Pogledi im se ukrstie za trenutak; odmah sledeeg trenutka ona se okrete i poe.
Roder ree: "Hajde drago dete, penji se."
Neposredno potom napredovali su malo bre, zato to ih je pre toga Stiv
zadravao, ali je Don znao da je to varka. Kada se neko nosi, pa makar to bio i mali deak
kao to je Stiv, tekoe se nuno uveaju. Marirali su tako sve dok nisu stigli gotovo na
kraj Garsdejla; tada je Don naredio da se zaustave zbog ruka.
120

Praetorious
Vetar koji ih je ibao po licu smanjio se, ali je kia i dalje padala; lila je upornije i
veom snagom. Don se osvrtao oko sebe, ispitujui okolinu koja nije nudila nikakvo
utoite.
"Da li neko vidi peinu i u njoj naslagana drva, spremna za potpalu? Verujem niko.
Kad je ve tako, danas emo imati hladan ruak sa gutljajem-dva vode; istovremeno,
moemo malo odmoriti noge."
En ree: "Zar ne bismo mogli potraiti neko suvo mesto da tamo ruamo?"
Oko dvesta jardi dalje niz drum nalazila se mala kua koja je stajala po strani.
Don je pratio Enin pogled.
"Moda je naputena", ree on. "Trebalo bi da odetamo do nje i ispitamo sluaj,
a ta ako se ispostavi da ona ipak nije naputena? Ne marim da se izloim opasnosti kada
je re o neem to moramo imati, kao to je hrana; meutim zaklon koji emo koristiti
pola sata ne vredi tog truda."
"Dejvi je skroz mokar", ree ona.
"Ne moe se osuiti za pola sata. A due se nikako ne moemo zadrati." On se
obrati deaku: "Kako si Dejvi? Mokar do gole koe?"
Dejvi potvrdi glavom. "Jesam, tata."
"Pokuaj da se smeje bez razloga."
Bio je to stari vic. Dejvi se svom silom trudio da se nasmei. Don mu prie i
protrlja mokru kosu.
"Sjajno se vlada", ree on. "Zaista sjajno."
Garsdejlu se sa zapadne strane prilazilo preko uzanog terena plodnih panjaka,
koji su se sada na upornoj kii pretvorili u veliko blatite; a usred tog platoa trale su
ratrkane farmerske zgrade. Don i njegova druina bacie pogled dole na Sedberg koji se
pruao izmeu brda i doline na suprotnoj strani od Roteja. Nad njim se nadnosio dim koji
se lagano vukao u pravcu zapada ivicom vresnih polja. Sedberg je goreo.
"Pljakai", ree Roder.
Don je kroz dogled posmatrao grad sagraen od kamena.
"Evo, susreemo se sa najezdom koja dolazi sa severozapada; imali su jedan dan
prednosti da stignu dovde. Pa ipak, njihovo prisustvo donekle zabrinjava. Mislio sam da
e ovaj kraj jo biti poteen."
"Moda neemo tako loe proi", ree Roder, "ako iz ovih stopa skrenemo u
pravcu severa i izbijemo na veu visinu. Moda emo imati vie sree gore u dolini Ljun."
Piri ree: "Kada poklekne ovakav grad, uveren sam da se sve okolne doline moraju
121

Praetorious
nalaziti u opasnom stanju. Nee nam biti lako."
Don je pomerio svoj dogled dalje od opustoenog grada, prema izlazu iz doline u
pravcu koga su nameravali da putuju. Tamo je zapazio nekakvo komeanje, ali mu je bilo
nemogue da odredi o emu je re. Dim se neprestano dizao iz usamljenih zgrada.
Postojao je jo jedan put koji je preko vresita vodio do Kendala, ali je i on prolazio kroz
dolinu Ljun. Meutim, ako je Sedberg pao, ima li ikakvog smisla verovati da e stanje biti
bolje u okolini Kendala?
Piri pogleda Dona; pri tom je razmiljao o neem. "Dozvolite mi da iznesem svoje
miljenje: smatram da nismo dovoljno naoruani za okolnosti koje nas ekaju. Seate se
onih sa magarcem - svakako je trebalo da im otmemo puku-dve i ivotinju pride. Teko
da bi se bez oruja usudili da krenu na ovakav put."
Roder ree: "Moda zlo i nije tako strano kao to izgleda. U svakom sluaju
moraemo da okuamo sreu."
Donov pogled je lutao preko pejzaa ispresecanog dolinama i rekama.
"Ne znam. Nije iskljueno da nas zadesi nevolja koju neemo biti u stanju da
savladamo. A tada e, moda, biti prekasno."
"Ne moemo ni ovde ostati, zar ne?" ree Roder. "A ne moemo se ni vratiti;
prema tome moramo napred."
Don se okrete ka Piriju. U taj mah mu postade jasno da je Piri njegov pravi
savetodavac, iako mu je Roder prijatelj; i da je poeo da se oslanja na Pirijevu
hladnokrvnost i mo rasuivanja.
"Smatram da nam je potrebno neto vie od obinih puaka. Jednom rei, malo
nas je. Ako elimo da budemo sigurni da emo stii u Slepi Dil, moraemo da proirimo
svoju druinu. ta vi mislite o tome?"
Piri je klimao glavom dok je razmiljao o ovom predlogu. "Gotovo da se sloim sa
vama. Tri borca nije vie dovoljan broj za odbranu."
Roder ree nestrpljivo: "Pa ta sad treba da radimo? Da razapnemo zastavu sa
natpisom: 'Regruti su dobrodoli'?"
"Predlaem da se ovde zadrimo neko vreme", ree Don.
"Jo se nalazimo na samom prelazu, to znai da e se ovuda kretati grupe ljudi koji
u oba pravca prelaze preko Penina. Ima manje izgleda da e to biti oni pravi pljakai za
koje su doline mnogo privlanija meta."
Sa svog isturenog poloaja ponovo obuhvatie pogledom itav vidik. Pejza je, ak
i na kii, bio veoma ivopisan. I, ak i na kii, gorele su kue u dolini.
Piri ree zamiljeno: "Mogli bismo da iz zasede napadamo pojedine grupe koje
122

Praetorious
budu ovuda prolazile - imali bismo dovoljno dobar zaklon kada bismo se povukli oko
dvesta jardi unazad."
"Malo nas je da bismo delovali kao udarna eta", ree Don. "Potrebni su nam
dobrovoljci. Ali nevolja je u ovome: ukoliko oni budu posedovali puke morali bismo da
im ih ostavimo."
Roder ree: "ta onda treba da radimo? Da se ulogorimo? Ovde pored druma?"
"Da", ree Don. Pogledao je svoje izguvane i bedne sledbenike. "Nadajmo se da
to nee dugo trajati."
Morali su da ekaju vie od jednog sata pre nego to su se pojavili prvi putnici koji
su ih odmah razoarali. Mala grupa ljudi s mukom se pela uz drum koji je vodio iz doline;
a kada su se pribliili prebrojali su meu njima osam lica. etiri ene, dvoje dece - deak
je imao oko osam godina, dok je devojica izgledala mlaa - i dva mukarca. Gurali su
pred sobom dvoje dejih kolica pretovarenih kunim stvarima; na razdaljini od oko
pedeset jardi spala im je jedna erpa i stala da se kotrlja angrljajui. Jedna od ena se s
mukom sae da je dohvati.
Dvojica mukaraca, kao i njihove ene, izgledali su potiteni i preplaeni. Jedan od
njih je morao imati preko pedeset godina, dok je drugi, mada prilino mlad, bio vrlo
slabunjav.
Piri ree: "Ne verujem da kod ovih moemo nai ma ta to bi nam koristilo."
On i Roder su stojali pored Dona nasred druma i drali puke. ene i deca su se
odmarali na oblinjem kamenom zidu iji je vrh bio zaravnjen.
Don odmahnu glavom. "ini mi se da ste u pravu. Verovatno nemaju nikakvog
oruja. Dodue, moda jedno od ovo dvoje dece ima vodeni pitolj!"
Ljudi koji su im dolazili u susret zaustavie se kada ugledae tri oveka nasred
druma, ali poto su se apatom posavetovali izmeu sebe i bacili pogled unazad na dolinu
koja je tinjala, produie napred. Na njihovim licima se sada jo izrazitije itao strah.
Stariji ovek je koraao ispred ostalih trudei se da ostane pribran, ali mu je to slabo
polazilo za rukom. Devojica poe da plae; jedna od ena je kriom prestravljeno cimnu
kao da se boji da e ih ova galama na neki nain izdati.
Dok su oni tako prolazili utei, Don pomisli kako bi jo do pre nekoliko dana bilo
prirodno da pozdrave jedni druge, i kako bi sada taj isti pozdrav neprirodno zazvuao.
Roder ree tiho: "Dokle mislite da e dogurati?"
"Verovatno dole do Venslidejla. Ali ta znam. Moda e se odrati u ivotu i
nedelju dana, ako budu imali sree."
"Ako budu, ili ako ne budu imali sree."

123

Praetorious
"Tako je, ako ne budu imali sree, pretpostavljam."
Piri ree: "Izgleda da se vraaju."
Don pogleda. Bili su se udaljili od njih nekih sedamdeset pet jardi, neprestano
gurajui kolica ispred sebe. Kada su se okrenuli natrag kia je poela da ih tue u lice
umesto u lea. Kina kabanica na maloj devojici bila je razjapljena oko vrata i dete je
nespretno petljajui prstima pokuavalo da je prikupi, ali uzalud.
Zaustavljali su se na maloj razdaljini. Tada stariji ovek ree: "Pomislili smo, moda
neto ili nekog ekate ovde - moda smo u stanju da vam damo neko obavetenje."
Don ga pogledom odmeri. Fiziki radnik; vrsta oveka koji bi celog svog ivota
verno i bezuspeno sluio. Pod ovim novim okolnostima ima slabe izglede da opstane bez
tue pomoi i zato mu jedina nada lei u mogunosti da se privee za kakvog malog
gangstera iz kotlina koji bi se zbog njegove odanosti pomirio sa njegovom beskorisnou.
Meutim, uzimajui u obzir njegovu pratnju, ak se i to iskljuivalo.
"Ne", ree Don. "Vi nemate ta da nam saoptite."
"Krenuli smo preko Penina", produi ovek. "Raunali smo da e moda u ovim
krajevima vladati vei mir. Nadali smo se ja emo moda nai neku farmu ili slino na
kakvom zabaenom mestu, gde bi nam dozvolili da radimo za malo hrane. Mi bismo se
malim zadovoljili."
Do pre nekoliko meseci verovatno je njihov ivotni san bio da na sportskoj
kladionici dobiju zgoditak od 75000 funti. Izgledi da ga dobiju bili su isto tako realni kao
to bi se sada mogle ostvariti njihove mnogo skromnije nade. Posmatrao je etiri ene;
samo je jedna od njih bila dovoljno mlada da bi se, nudei svoje seksualne usluge, odrala
u ivotu; meutim, sem mladosti nita drugo nije posedovala. Sve ene su izgledale
bedno i izguvano. Njihovo dvoje dece je prilo zidu na kome su sedeli En i ostali. Deak
nije imao cipela, ve obine patike koje su bile skroz mokre.
Don ree otro: "A sad produite, i to odmah, razumete li?"
ovek je bio uporan: "ta mislite; da li bismo mogli nai neko takvo mesto?"
"Moda", ree Don.
"Nadam se da ova velika nevolja", ree jedna od ena, "nee dugo trajati?"
Roder pogleda dole na dolinu: "Koliko da se pakao ohladi."
"Koji je va krajnji cilj?" upita stariji ovek. "Da li i vi nameravate da se prebacite u
Jorkir?"
Don odgovori: "Ne. Odatle dolazimo."
"Nama uopte nije vano na koju stranu emo krenuti. Prosto smo se nadali da e
moda na Peninima vladati vei mir."
124

Praetorious
"Da. Moglo je tako da bude, ali, eto, nije."
Tada progovori mati ono dvoje dece: "Moj otac hoe da pita - da li bismo vam se
mogli pridruiti ma kuda vi ili? Hou rei bilo bi nas vie, ako zapadnemo u neku nevolju.
Meni se sve ini - da vi sigurno znate neko skrovito mesto. Vi ste pristojan svet, drukiji
od onih tamo dole. A pristojni ljudi treba da se udruuju u ovakva vremena."
Don ree: "U naoj zemlji ivi oko pedeset miliona ljudi. Moe se rei da su preko
etrdeset devet miliona njih pristojni ljudi, i da svi oni trae po neko skrovito mesto. Na
alost, nema toliko skrovitih mesta."
"To je tano. I ba zbog toga ljudi treba da se udruuju. Mislim, pristojni ljudi."
"KoIiko ve dugo putujete tako drumovima?" upita Don.
Izgledala je zbunjena. "Jutros smo krenuli - videli smo paljevine u Sedbergu;
gorela je Folinsova farma koja nije udaljena od naeg sela vie od tri milje."
"Mi smo krenuli na put tri dana pre vas. Vie nismo pristojan svet. Ubijali smo
ljude usput i jo emo ih ubijati. Lepo vam kaem, idite svojim putem kao to ste i do
sada to inili."
Posmatrali su ga razrogaeno. Stariji ovek najzad ree: "Pretpostavljam da ste
morali tako da postupite. ovek mora da spasava sebe i svoju porodicu kako zna i ume.
Naterali su me da ubijam u prvom svetskom ratu, samo tada vabe nisu arile po
Sedbergu niti upalile Folinsovu farmu. Kada je ovek prinuen da uini neto, znai da
nema drugog izlaza."
Don mu nije odgovorio. Dvoje dece pridolica ve se zaigralo sa ostalom decom;
pentrali su se uza zid, sputali niza zid i trali po njemu; bila je to kao neka sloena
varijanta trke sa preponama. En je primetila pogled svog mua, pa je ustala i krenula ka
njemu.
"Da li bismo mogli da poemo sa vama?" ree ovek. "U svemu emo vas sluati ne marim ni da ubijem, ako to bude potrebno, sem toga spremni smo da radimo. Sasvim
nam je svejedno na koju ste stranu krenuli - potpuno nam je svejedno. Izuzev kratkog
vremena koje sam proveo u vojsci, ceo ivot sam proiveo u Karbeku. Sada sam, eto,
prisiljen da ga napustim, pa nije vano kuda u."
"Koliko puaka imate?" upita ga Don.
On odmahnu glavom. "Nemamo nikakvog oruja."
"A mi imamo tri puke kojima treba da branimo est odraslih osoba i etvoro
dece. ak ni to nije dovoljno. Zbog toga ovde ekamo - ne bi li naili neki koji imaju puke
i koji su voljni da nam se pridrue. alim, ali ne moemo primiti obine putnike."
"Mi ne bismo bili putnici! Svata ja znam. Umem da pucam, samo nabavite jo
jednu puku. Bio sam odlian strelac u streljakom odredu."
125

Praetorious
"Da ste sami, moda bismo vas mogli primiti. Ali ovako sa etiri ene i dvoje
dece... ne smemo dozvoliti da se dalje optereujemo."
Kia je prestala, ali je nebo jo bilo sivo i bezoblino; odasvud je probijala prilino
jaka hladnoa. Mladi ovek koji do tada nije progovorio ni rei, strese se i vre zavi u
svoj prljavi kini mantil.
Onaj drugi ovek ree oajno: "Imam hrane! Evo, u kolicima, pola kaia slanine."
"Raspolaemo sa dovoljno hrane. Ubili smo da bismo doli do nje, i spremni smo
da u istom cilju ponovo ubijamo."
Mati dvoje dece ree: "Nemojte nas odbiti. Pomislite na decu. Ne moete nas
odbiti dece radi."
"Moram da mislim na svoju decu", ree Don. "Kada bih bio u stanju da mislim na
druge, imao bih da mislim na milione ljudi. Da sam na vaem mestu, produio bih put.
Ako nameravate da naete neko skrovito mesto, morate ga nai pre nego to rulja to
uini."
Oni ga pogledae, shvatajui ta hoe da im kae, ali ne elei da poveruju da ih
moe odbiti.
En, koja je stojala pored Dona, ree: "Mogli bismo da ih primimo? Deca..."
On je pogleda. "Da - nisam zaboravila kako sam reagovala kada je re bila - o
Spuksu. Pogreila sam tada."
"Ne", ree Don. "Bila si u pravu. Danas vie nema mesta aljenju."
Sva uasnuta, ona ree: "Ne govori tako."
On joj rukom pokaza na dim koji se dizao iz doline. "Saaljenje je oduvek bilo
luksuz. Sve je u redu dok se tragedija nalazi na ugodnoj razdaljini - dok je moe
posmatrati sa svog sedita u bioskopskoj dvorani. A sasvim je neto drugo kada je otkrije
na pragu svoje kue - na pragu svake kue."
I Olivija je sila sa zida i prila ostalima. Dejn, koja je retko kad odgovarala na
Olivijine pozive od onog jutra kada je pola za Pirija, i sama je napustila zid, ali je stala
pored Pirija. On je pogleda iskosa, ali ne ree nita.
Olivija progovori: "Ne shvatam ta bi nam smetalo da im dozvolimo da se vuku za
nama. Moda e nam biti od neke koristi."
"Dozvolili su deaku da krene na put drumovima u obinim patikama", ree Don,
"i to po ovakvom vremenu. Do sada je trebalo jedno da shvatite, Olivija, a to da nisu
samo najslabiji, ve i najnesnalaljiviji osueni na propast. Oni nam ne bi mogli pomoi;
samo bi nas ometali."
Deakova mati ree: "Govorila sam mu da obue izme. Primetili smo da ih nema
126

Praetorious
na nogama tek kada smo se nekoliko milja udaljili od sela. A tada se nismo usudili da se
vratimo."
Don ree umorno: "Sve znam. Prosto kaem da se sada vie nita ne sme
prevideti. To to niste primetili kakvu obuu ima va sin, govori u prilog tome da ete
verovatno propustiti da primetite i neto vanije. A zbog jedne sitnice svi moemo
pogubiti glave. Ne elim da se izloim takvoj opasnosti. Ne elim da se izloim bilo kakvoj
opasnosti."
Olivija ree: "Roder..."
Roder odmahnu glavom. "Okolnosti su se izmenile za poslednja tri dana. Kada
smo Doni i ja bacili novi da odredimo ko e biti vo, nisam to uzeo ozbiljno. Ali danas
on odluuje u ime svih nas, nije li tako? Voljan je da sve primi na svoju savest i samim tim
nas lii odgovornosti. Ko zna, moda je on u pravu."
Novodoavi su pratili njihov razgovor kao opinjeni. Kada je stariji ovek po
Roderovoj pomirljivosti zakljuio da su im nade propale, okrenuo se odmahnuvi
glavom. Majka dece se nije tako lako dala pokolebati.
"Mi moemo da vas pratimo", rekla je. "Ostaemo ovde dok ne krenete, a onda
emo poi za vama. Ne moete nas u tom spreiti."
Don ree: "Bolje je za vas da nastavite svojim putem. Prazan razgovor ne moe
nikome koristiti."
"Ne, ostaemo! Ne moete nas naterati da odemo."
Piri se tada po prvi put umea. "Ne moemo vas naterati da odete; ali vas
moemo naterati da ostanete ovde, poto mi odemo." On dodirnu svoju puku. "Mislim
da je bolje za vas da se odmah izgubite."
ena ree, ali neuverljivo: "Vi to ne biste uinili."
En ree gorko: "Bi. Mi zavisimo od njega. Bolje je za vas da odete."
ena se najpre unese u lice Piriju i Donu, a zatim okrete i doviknu svojoj deci:
"Besi! Vili!"
Oni se teka srca rastavie od ostale dece. Njihov susret je podseao na sluaj
kada se deca, tek to su se upoznala, moraju rastati zbog udi svojih roditelja, iako je
njihovo drugarstvo zalo u onu prvu, ispitivaku fazu. En ih je posmatrala dok su im
prilazili.
Zatim se obrati Donu: "Molim te..."
On odmahnu glavom. "Moram postupati onako kako je najbolje za nas. Postoje
jo milioni drugih - ovi pred nama su samo nekolicina."
"Treba imati milosra prema onima koji su tu."
127

Praetorious
"Ve sam ti rekao - milosre i saaljenje... spadaju uz stalan prihod i uteevine. A
danas smo svi pod steajem."
Piri ree: "Kanstense! Pogledajte niz drum, tamo."
Izmeu Bo Fela i Rajz Hila drum se pruao u pravoj liniji u duini od oko tri
etvrtine milje. Na njemu su se sada videle ljudske figure koje su im dolazile u susret.
Grupa je bila velika - sedam do osam mukaraca sa enama i nekoliko dece.
Koraali su samouvereno sredinom druma; ak se sa tako velike razdaljine moglo
primetiti svetlucanje puaka.
Don ree sa zadovoljstvom: "To je upravo ono to nam treba."
Roder ree: "Ukoliko se upuste u razgovor. Moda su od onog soja koji odmah
poinje pucanjem. Bolje bi bilo da se povuemo iza zida pre nego to pokuamo da
otponemo pregovore."
"Ako tako postupimo, moemo im dati povod da odmah pripucaju."
"Neka se bar uklone ene i deca."
"To je isto. Njihove ene i deca su na otvorenom prostoru." Stariji ovek iz one
druge grupe ree: "Moemo li ostati sa vama dok ovi ne prou?"
Umalo to Don nije zaustio da ga odbije, kada mu Piri uhvati pogled i sasvim lako
klimnu glavom. Don shvati njegovu misao: privremeno poveavanje, da bi bar na osnovu
broja, ako ne snage, neto vie izvukli.
Zatim ree ravnoduno: "Moete, ako elite."
Posmatrali su novu grupu koja im se pribliavala. Posle izvesnog vremena deca,
Besi i Vili, odskakutae natrag na staro mesto gde su se na zidu igrali ostali maliani.
Uini im se da gotovo svi mukarci nose puke. Kasnije e Don utvrditi da su
posedovali par vojnikih puaka 300, jednu puku tipa Vinester 202 i nekoliko neizbenih
lovakih puaka. Sve samouvereniji, on pomisli: to je ono pravo. Uz njihovu pomo bili bi
u stanju da preive svaki haos u koji bi zapali na putu do Slepog Dila. Ostao bi samo
jedan problem: kako da ih se tamo otarase.
Nadao se da e se stranci zaustaviti na kratkoj razdaljini, ali oni kao da nisu
sumnjali u druge niti se kolebali u sopstvenu sposobnost da odgovore na svaki izazov, pa
su produili. Njihov vo je bio kran ovek sa gustom riom bradom. Nosio je koni pojas
za koji je bio zadenuo revolver. Dok je koraao u susret Donovoj grupi koja je stajala
pored druma, ravnoduno ih je merkao. Bio je to jo jedan dokaz da ne udi za njihovim
pukama; ili mu bar trenutno nije padalo na pamet da ih otme.
Don mu doviknu: "Samo trenutak!"
On se zaustavi, i pogleda ga drei se veoma impozantno. im je progovorio, Don
128

Praetorious
zakljui da govori sa tekim jorkirskim naglaskom.
"Hteli ste neto?"
"Zovem se Don Kanstens. Krenuli smo na jedno mesto koje mi je poznato i koje
se nalazi tamo gore u brdima. Moj brat ima u tom kraju imanje - u jednoj dolini
zatvorenoj sa svih strana sem prilaza koji je irok samo nekoliko stopa. Ako se ovek nae
u njoj, u stanju je da zadri itavu vojsku. Da li vas to zanima?"
On je razmiljao trenutak. "Zbog ega nam to govorite?"
Don pokaza dole na dolinu. "Tamo dole se deavaju strane stvari. Isuvie opasne
za tako malu grupu kao to je naa. Potrebni su nam regruti."
ovek se zacereka: "Ali ta emo kad mi ne udimo za promenom. Ovako nam je
sjajno."
"Sjajno vam je za sada", ree Don, "dok se u zemlji moe nai po koji krompir, a
meso opljakati po farmerskim kuama. Ali, postojee zalihe mesa e se ubrzo potroiti, a
nove nee pristii. Sem toga, dogodine neete vie nalaziti krompir po poljima."
"Smisliemo neto kada doe to vreme."
"Mogu vam odmah rei kako ete tada dolaziti do mesa. Ljudoderstvom. Da li vas
to raduje?"
Sam vo se jo drao prezrivo i neprijateljski, ali Don primeti da su njegove rei
naile na izvestan odjek meu redovima iza njega. Riobradi nije imao dovoljno vremena
da vrsto povee svoju bandu; bie tu i suprotnih, pa i buntovnikih miljenja.
ovek ree: "Moda emo do tada razviti ukus za tako neto. ini mi se da vas ne
mogu zamisliti u tom trenutku."
"Vaa stvar", ree Don. On pogleda iza njegovih lea na grupu ena i dece; bilo je
pet ena, i etvoro dece od pet do petnaest godina starosti. "Svi oni koji ne budu u stanju
da nau komad zemlje i da je zadre, osueni su da zavre kao divljaci - ako uopte
ostanu u ivotu. Moda to odgovara vama. Ali nama ne."
"Rei u vam ta meni ne odgovara, gospodine - prazni razgovori, nikada nisam
imao vremena za brbljivce."
"Kroz nekoliko godina uopte neete oseati potrebu za razgovorom", ree Don.
"Vratiete se groktanju i sporazumevanju pomou znakova. Razgovaram sa vama zato to
imam neto da vam saoptim i ako vi imate bar malo razuma, shvatiete da je u vaem
interesu da me sluate."
"U naem interesu, kaete? A meni se sve ini da vi mislite na svoj interes?"
"Bio bih budala kada ne bih tako mislio. Ali korist za vas moe biti samo vea.
Nama je potrebna privremena pomo, kako bismo uspeli da se dokopamo farme mog
129

Praetorious
brata. U zamenu za to, nudimo vam mesto na kome moete iveti u izvesnoj vrsti mira i
podizati svoju decu da postanu neto bolje nego to su divlje zveri."
ovek baci pogled na svoje pratioce, kao da hoe da ispita kakav su utisak na njih
ostavile Donove rei. Zatim ree:
"Jo govorite. Mislite da emo prihvatiti va predlog, pa da se posle tamo u
brdima naemo u orsokaku?"
"Imate li vi neko bolje mesto na koje se moete skloniti? Pre svega, imate li
uopte bilo kuda da odete? Kakvo vam se zlo moe desiti, ako poete sa nama i sami se
uverite?"
On pogleda Dona razrogaeno, neprijateljski raspoloen, ali manje samouveren.
Najzad se okrete svojim sledbenicima.
"ta vi mislite o svemu ovome?" zapita ih on.
Morao je proitati odgovor na njihovim licima, pre nego to je ma ko od njih
progovorio.
"Nita nas ne kota da odemo i vidimo ta je i kako je", ree crnomanjasti,
zdepasti ovek. Njegove rei naioe na odobravanje. Riobradi se ponovo obrati Donu.
"U redu", ree on. "Moete nam pokazati put do te doline vaeg brata. Kada
stignemo tamo, videemo ta emo. A gde se ona, otprilike, nalazi?"
Kako nije bio voljan da otkrije lokaciju Slepog Dila, pa ak ni njegovo ime, Don je
stao da smilja nekakav zaobilazan odgovor, kada se Piri umea. On ree hladno.
"To je stvar g. Kanstensa, a ne vaa. On je ovde glava. Postupite onako kako vam
on naredi, i sve e biti kako treba."
Don je uo Enin oajniki uzdah. I samom mu je bilo teko da nae opravdanje za
Pirijevu drskost; vrealo ga je njegovo ponaanje, kao i sadrina njegovih rei; njegov
istup je samo mogao jo jednom da ubedi vou one druge grupe u njegovo
neprijateljstvo. Don pomisli da kae neto to bi ublailo otrinu njegove primedbe, ali je
odustao od te namere im je shvatio da njegove rei verovatno ne bi popravile stanje; i
takoe im se setio koliko poverenja ima u Pirijev sud. Piri je, nesumnjivo, ovek koji zna
ta radi.
"Znai tako?" ree ovek. "Mi treba da postupamo onako kako nam Kanstens
naredi? Preporuujem vam da ponovo razmislite o toj stvari. Ja nareujem u svojoj
druini i, ukoliko se vi nama pridruite, isto pravilo e vaiti i za vas."
"Vi ste veliki ovek rastom", lukavo primeti Piri, "meutim dananja situacija
zahteva pamet. A u njoj ste, ini mi se, kratki."
Riobradi ree nezgrapno i snishodljivo u isti mah:
130

Praetorious
"Odbijam da optim sa malim kopilanima, samo zato to su mali. Danas vie nema
policajaca iza uglova. Ja sam samom sebi zakonodavac; a jedna od mojih regula glasi da
ljudi koji sa mnom imaju posla moraju utivo govoriti."
Poto je zavrio reenicu, udari rukom o revolver o pojasu da potvrdi svoje rei.
Kako on to uini, Piri podie svoju puku. Riobradi sada stade odistinski da izvlai svoj
revolver. Ali mu se grli jo nalazio o pojasu kada je Piri opalio. Budui da je metak
ispaljen sa kratke razdaljine, on podie oveka u vis, a zatim ga tresnu leima o drum. Piri
je i dalje stojao utke sa pukom na gotovs.
Jedna ena vrisnu. Don je netremice posmatrao ljude iz suprotnog tabora.
Savladao je nagon da podigne svoju lovaku puku i bilo mu je milo kada je video da se ni
Roder nije pomerio s mesta. Nekolicina iz one druge grupe pokuala je da se mai za
svoje puke, ali ih je incident koji se prebrzo odigrao suvie iznenadio. Jedan od njih
dopola podie puku; krajnje smireno Piri upravi u njega svoju, tako da je ovaj ponovo
spusti.
Don ree: "alim zbog ovoga to se dogodilo." Zatim iskosa pogleda u Pirija.
"Meutim, onaj ko se usudi da drugome zapreti vatrenim orujem, sam nije siguran da je
u stanju prvi da opali, treba dobro da razmisli pre nego to uini tako neto. Naa ponuda
jo stoji. Dobrodoao je svako onaj ko eli da nam se pridrui na putu za dolinu."
Jedna od ena je kleala pored poginulog. Ona podie oi uvis.
"Mrtav je."
Don neprimetno klimnu glavom. Zatim pogleda ostale.
"ta ste odluili?"
Zdepasti ovek koji je ve bio govorio, ree:
"Mislim da je dobio to je traio. Ja vam se pridruujem. Zovem se Parsons - Alf
Parsons."
Lagano, sa gotovo ritualnim izrazom, Piri spusti svoju puku. Zatim prie mrtvom
oveku i izvue mu revolver iz pojasa. Drei ga za grli predade ga Donu. A zatim se
vrati natrag i obrati ostalima:
"Zovem se Piri, a ovaj desno od mene je Bakli. Kao to sam ve rekao, g. Kanstens
je na ef. Oni koji ele da se pridrue naoj maloj grupi treba da priu g. Kanstensu, da
se rukuju sa njim i kau kako se zovu. U redu?"
Alf Parsons se prvi prelomio, ali su ostali odmah poli za njegovim primerom.
Ovoga puta, vie nego ikad, ritual se uspostavljao. Moda e se vremenom zavesti obiaj
da e svako ko pristupi morati da klekne, ali je ovo sveano rukovanje isto toliko bio jasan
znak povinovanja, kao to bi bila vazalska zakletva na odanost.
131

Praetorious
Sam Don je shvatio da to oznaava novu etapu jo vee vlasti i moi. Vostvo nad
njegovom malom grupom, sluajno u poetku, ali sa kojim se on u meuvremenu
saiveo, dobilo je drukiji znaaj od trenutka kada je prihvatio zakletvu na vernost
sledbenika jednog drugog oveka. Samim tim je poeo da se uobliava obrazac feudalnog
poglavara; iznenadio se do koje mere se sam podavao toj injenici - i tavie, koliko je
uivao u njoj. Svaki ovek pojedinano rukovao se sa njim izgovarajui svoje ime. Doe
Haris... Des Okrajt... Bil Rigs... Endi Enderson... Vil Sekomb... Martin Foster.
ene se nisu rukovale. Umesto toga, svaki suprug bi rukom pokazivao na svoju
suprugu. Tako Okrajt ree: "Moja ena, Alisa." A Rigs: "Ovo je moja ena Silvija." Foster,
ovek mravog lica sa prvim sedima u kosi, pokaza rukom: "Moja ena Hilda i ker
Hildegard."
Na kraju Alf Parsons ree: "Supruga pokojnog Doe Atona, Amili. Raunam da e
se dobro oseati kada pregrmi ok. Nikada nije postupao sa njom kako treba."
Rukovali su se svi bivi sledbenici Doe Atona. Stariji ovek iz one prve grupe
stade uz sam Donov lakat.
Ree: "Da li ste promenili miljenje, g. Kanstense? Moemo li ostati u vaoj
druini?"
Don je sada shvatao kako je feudalni poglavar, ija se snaga prelivala, mogao
dozvoliti sebi da iz iste tatine prui pomo slabima. Posle ustolienja vapaji prosjaka
postaju dvostruko umilni. Smena je to pojava.
"Moete ostati", odgovori on. "Evo vam." I dobaci mu lovaku puku koju je drao
u ruci. "Najzad doosmo do oruja."
Kada je Piri ubio Doe Atona, deca koja su se igrala pored zida sledie se;
pretvorila su se u oi i ui, ali se na njihovim licima nije itao uobiajen detinji strah.
Nedugo potom, nastavie da se igraju. Odmah zatim pridrui im se nova grupa dece, i
posle sasvim kratkog upoznavanja poee zajedno da se igraju.
"Zovem se Noe Blenit, g. Kanstense", ree stariji ovek, "a ovo je moj sin Artur.
Zatim moja ena Iris i njena sestra Neli, moja mlaa kerka Barbara i moja udata kerka
Kejti. Njen mu radi na eleznici; nalazio se dole na jugu kada su vozovi prestali da rade.
Svi smo vam duboko zahvalni, g. Kanstense. Poteno emo vam sluiti, svi koliko nas
ima."
ena za koju je rekao da se zove Kejti pogleda Dona zabrinuto i pomirljivo u isti
mah.
"Kako bi bilo dobro da popijemo po aj? Imamo veliki lonac, puno aja, a i neto
mleka u prahu; a voda je odmah tu u potoku."
"Bilo bi to i te kako dobro", ree Don, "kada bismo na prostoru od dvadeset milja
132

Praetorious
mogli nai dva suva drvceta."
Ona ga pogleda, dok su stidljivi trijumf i elja da ugodi olako savladivali njenu
bojaljivost.
"Nije to vano, g. Kanstense. Meu ostalim stvarima imamo u kolicima i primus."
"Kad je tako, na posao! Popiemo popodnevni aj pre nego to krenemo dalje."
On baci pogled na le Doe Atona. "Neka najpre neko ukloni ovo."
Dvojica ranijih sledbenika Doe Atona pohitae da izvre njegovu naredbu.

133

Praetorious

10.

Poto su krenuli, Piri je jedno vreme iao pored Dona; Dejn je na Pirijev mig,
smerno koraala nekih desetak koraka iza njih. Don se nalazio na elu kolone, kao to je
to ranije inio Doe Aton; grupa je sada imala upeatljiv broj od trideset etiri lana dvanaest odraslih mukaraca, dvanaest ena i desetoro dece. Don je odredio etvoricu
da ine njegovu pratnju na elu kolone, a petorici je naredio da idu sa Roderom na kraju.
Piriju je stavljeno u zadatak da vri posebnu ulogu; mogao je da se kree kuda hoe.
Dok su se sputali niz drum u pravcu doline, neto malo su se odvojili od ostalih;
tada Don ree Piriju:
"Ispalo je vrlo dobro. Ali smo se izloili velikom riziku."
Piri odmahnu glavom. "Ne slaem se. Izloili bismo se opasnosti da ga nismo ubili i to opasnosti koja bi dugo trajala. ak i da nam je polo za rukom da ga privolimo da
vama ustupi rukovodee mesto, ne bismo mogli imati poverenja u njega."
Don ga pogleda iskosa. "A da li je presudno da se ja nalazim na rukovodeem
mestu? Na kraju krajeva, jedino je vano da stignemo u Slepi Dil."
"Istina je da je to najvanije od svega, ali smatram da ne bismo smeli da
prenebregnemo sledee pitanje: ta e se dogoditi poto stignemo tamo."
"Poto stignemo tamo?"
Piri se nasmei. "Sve je to lepo to je vaa mala dolina mirno i skrovito mesto, ali
bie nam potrebna posada na njenim odbrambenim poloajima, pa ma oni bili relativno
manjeg obima. Drugim reima, Slepi Dil e se nalaziti u opsadnom stanju. Zbog toga e
se morati zavesti zakon slian prekom sudu, koji e neko morati da izvrava."
"Ne vidim zbog ega. Zamiljam da bi neto nalik na odbor sa biranim lanovima
koji bi donosili odluke... svakako bilo dovoljno?"
"A ja opet mislim", odgovori Piri, "da je odzvonilo odborima."
Njegove rei su se podudarale sa mislima koje su neto pre toga pale na pamet
Donu; on mu je zbog toga otro i donekle ljutito odgovorio:
"Znai li to da se vratilo vreme barona? Meutim, to e se dogoditi samo ako
izgubimo veru u sopstvenu sposobnost da na demokratski nain reavamo probleme."
"Zar tako mislite, gospodine Kanstense?" Piri je stavio lak udar na re 'gospodine',
stavljajui mu na znanje da je primetio da je posle ubistva Doe Atona konvencionalna
re postala neka vrsta titule. Za sve izuzev za En, Rodera i Oliviju, Don je sada bio g.
Kanstens; ostali su oslovljavani ili po imenu ili po prezimenu. Bila je to sitnica, ali nikako
134

Praetorious
beznaajna. Da li e Dejvi kada odraste, pitao se Don, biti gospodin po pravu naslea?
Uznemiravala ga je ova zalutala misao.
On ree odseno: "ak i ako bude potrebno da jedno lice rukovodi dolinom, to e
biti moj brat, jer je kao vlasnik zemlje najpozvaniji da se stara o njoj."
Piri lako podie ruke na podrugljiv nain, izraavajui rezigniranost. "Doao je kraj
odborima", ree on, "a da niko nije pustio suzu za njima. To je jedan razlog vie zbog koga
se vi morate nalaziti na elu grupe koja se uputila u Slepi Dil. Jer bi svako drugi bio manje
rad da to shvati."
Sputajui se ka dolini, usput su prolazili pored tragova razaranja koji su se opaali
i na veoj visini, ali koji su ovde imali peat brutalnosti. Mali broj izbeglica koje su sretali,
izbegavao ih je; nisu se usuivali da od oruane bande zatrae pomo. U blizini
razruenog Sedberga spazili su jednu grupu priblino istog broja kao i njihova, koja je
izbijala iz grada. ene su imale na sebi naizgled skupocen nakit, dok je jedan od
mukaraca nosio na rukama zlatne inije. Iako ga je Don posmatrao, on je jednostavno
bacio nekoliko, zato to su mu bile preteke. Neki drugi ovek podie jednu iniju, odmeri
je u ruci i baci je smejui se. Produili su put zaobilazei Donovu grupu sa istone strane,
dok je zlato ostalo za njim da besmisleno svetluca na mrkoj zemlji bez travke.
Kada su skrenuli navie ka dolini Ljun, iz usamljene farmerske kue do njihovih
uiju dopree visoki i uporni krici koji su uneli nemir meu decu i neke od ena. Dvojicatrojica ljudi sa pukama vrzmali su se ispred kue. Don je sa svojom grupom zaobiao to
mesto, dok su krici bledeli u daljini.
Ostavili su Blenitova kolica im su napustili drum u predgrau Sedberga, a sve to
se nalazilo u njima uvezali u nezgrapne zaveljaje i razdelili izmeu est odraslih lanova
grupe. Posle toga, ovima nije bilo ni malo lako, i zato nisu krili da im je teret pao s due
kada je Don naredio dug odmor na mestu gde se zavravala dolina Ljun i poinjala
vresna polja. Kia se nije vie navraala, oblaci su se bili proredili u veoma visoke ciruse.
Iznad samih ivica vresnih polja prema zapadu, plovili su venci oblaka koje je sa strane
obasjavalo zalazee sunce.
"Put emo nastaviti ujutro", rekao je Don. "Po mom raunu udaljeni smo od
doline verovatno ne mnogo vie od dvadeset pet milja, ali put nee biti nimalo lak. Ipak
se nadam da emo ovu razdaljinu prevaliti do sutra uvee. A to se predstojee noi tie"
- on rukom pokaza na kuu sa razvaljenim prozorima koja se nalazila na blagoj uzviici
iznad njih - "...ona zgrada tamo mogla bi da nam poslui kao odlino konaite. Piri,
odaberite dva oveka i ispitajte kako stoji sa onom kuom."
Piri je bez oklevanja izdvojio Alfa Parsonsa i Bila Rigsa, koji su odmah prihvatili
njegov izbor, jedino su pogledali Dona da bi od njega dobili potvrdu. Zatim se sva trojica
uputie ka oznaenoj kui. Kada su se nali na razdaljini od dvadeset jardi, Don im je
rukom dao znak da se sakriju u plitak jarak. Sam je leerno nanianio i ispalio metak kroz
135

Praetorious
jedan od prozora na gornjem spratu. Razlegoe se pucanj i prasak polomljenog stakla. A
zatim nastade tiina.
Minut docnije ukaza se mala Pirijeva figura koja se kretala ka kui. Da nije bilo
puke koju je nosio pod mikom, moglo se pretpostaviti da je to dravni slubenik za
javna pitanja koji obavlja svoje uobiajene poslovne zadatke. Kada je stigao na lice mesta,
vrata su po svemu sudei bila odkrinuta, udario ih je desnom nogom i tako ih otvorio, a
zatim je nestao u unutranjosti kue.
Tada Don jo jednom postade savreno svestan kakvog bi stranog protivnika
imao u Piriju da je ovaj svoju ambiciju svesno usmerio ka sticanju moi, umesto to je
traio za nju drukije zadovoljenje. Eto, ovog asa se sam samcit kree po kui za koju
samo pretpostavlja da je prazna. Teko je zamisliti i okolnosti pod kojima bi njegovi nervi
zatreperili, ako ih uopte ima.
Na jednom od prozora na gornjem spratu ukaza se lice Pirijevo - i opet nestade.
ekali su i on se najzad pojavi na izlaznim vratima. Smireno je koraao niz stazu; dvojica
njegovih pratilaca izaoe iz zaklona i prikljuie mu se. Piri najzad prie Donu. Don ga
upita: "I? Je li u redu?"
"Sve je zadovoljavajue. ak nema ni leeva koje bi trebalo ukloniti. Verujem da
su domaini odmaglili pre nego to su stigli pljakai."
"A da li je kua opljakana?"
"U izvesnom smislu jeste. Ne ba profesionalno."
"Za noas e nam pruiti krov", ree Don. "Krevete emo ustupiti deci. Nama
ostalima bie dobro i na podu."
Piri stade da se osvre oko sebe sa izrazom oveka koji razmilja o neem. "Ima
nas trideset etvoro, a kua je prilino mala. Mislim se, da li da se Dejn i ja izloimo
udima vremena?" On joj dade znak glavom i ona mu prie. Na njenom prilino tupom
seljakom licu jo se nije moglo proitati nita drugo do pokoravanje iz nude. Piri je
uhvati za ruku. Ona se nasmei. "Da, mislim da e tako i biti."
"Kako god hoete", ree Don. "Za noas ste osloboeni straarenja."
"Hvala vam", ree Piri. "Hvala vam, g. Kanstense."
Don je na gornjem spratu pronaao sobu sa dva mala kreveta, pa je pozvao
Dejvija i Meri da se spreme za spavanje. U dnu hodnika nalazilo se kupatilo u kome je
voda jo tekla; on im naredi da se umiju. Poto su deca izala iz sobe, on sede na jednu od
postelja i zagleda se kroz prozor koji je bio okrenut prema dolini i Sedbergu. Odatle se
pruao velianstven pogled. Sigurno su ga ljudi koji su ovde stanovali mnogo voleli, to
dokazuje, ako takvi dokazi uopte imaju svrhe, da je nematerijalan posed isto toliko
nesiguran kao i materijalan.
136

Praetorious
En ue u sobu i tako prekide njegovo razmiljanje. Izgledala je umorna. Don
pokaza rukom na drugi krevet.
"Odmori se", ree. "Poslao sam decu da se malo dovedu u red."
Nije ga posluala; prila je prozoru i ostala da posmatra okolinu.
"ene me stalno zapitkuju", poe ona: "Koje emo meso posluiti za veeru?...
Smemo li da potroimo sav krompir, ako emo sutra nabaviti drugi?... Da li da ga
skuvamo u ljusci ili prvo oljutimo?... zato mene to pitaju?"
On je pogleda. "A zato da ne?"
"ak i ako pretpostavimo da ti voli da bude vo i gospodar, to ne znai da i ja
elim da budem gospodarica."
"I ta si im ti odgovorila?"
"Rekla sam im da se obrate Oliviji kad god imaju neko pitanje."
Don se nasmei. "Prenosi odgovornost na drugog, kao to treba da ini dobra
gospodarica."
Ona outa neko vreme, a zatim ree: "Da li je sve ovo bilo potrebno - to da se
udruimo sa ovim ljudima i pretvorimo u vojsku?"
On odmahnu glavom. "Ne; svi nam nisu bili potrebni Blenitovi svakako nisu - ali,
sama si elela da pou sa nama, nije li tako?"
"Ja to nisam elela. Prosto mi je bila uasna pomisao da ostavimo decu. Uostalom,
ne mislim ja na njih, ve na one ostale."
"Udrueni sa Blenitovima - hou rei samo sa Blenitovima, - imali bismo jo manje
izgleda da se probijemo do doline. Meutim, uz pomo ostalih, to emo lako izvesti."
"Na elu sa generalom Kanstensom. I uz neuporedivu asistenciju njegovog
glavnog ubice Pirija."
"Ti potcenjuje Pirija, ako smatra da je on samo ubica."
"Nije tano. Moe biti divan koliko god hoe, svejedno mi je. On je za mene ubica i
ja ga ne volim."
"I ja sam ubica." Pogleda je iskosa. "Danas mnogi ubijaju, iako im to nikada nije
padalo na pamet."
"Izlino je da me podsea na to. Piri je neto drugo."
Don slee ramenima. "On nam je potreban - dok ne stignemo u Slepi Dil."
"Prestani to da ponavlja!"
137

Praetorious
"Ali to je istina."
"Done!" Pogledi im se ukrstie. "Zaista je strano gledati na koji nain te on
menja. Pretvara te u neku vrstu gangsterskog efa - deca ve poinju da te se plae."
On ree smrknuto: "Ako me je ita izmenilo, onda je to uinila jedna bezlinija sila
nego to je Piri - ovaj novi ivot koji smo prisiljeni da vodimo. Reio sam da sve nas
odvedem na sigurno mesto, i nita me nee odvratiti od toga. Ne znam da li ti je jasno
koliko smo sree imali do sada? Ovo to smo videli danas popodne, u dolini koja je
podseala na razbojite - samo je arka u poreenju sa svim onim to se dogaa na jugu.
Daleko smo odmakli, i u stanju smo da jasno sagledamo kraj. Ali ne smemo popustiti sve
dok ne stignemo na cilj."
"A kada jednom stignemo tamo gde smo naumili?"
On ree sa puno strpljenja: "Ve sam ti rekao - nauiemo da opet ivimo
normalno. Pa valjda ne misli da ja volim sve ovo?"
"Ne znam ta da kaem." Ona okrete glavu i zagleda se kroz prozor. "Gde je
Roder?"
"Roder? Nemam pojma."
"Otkada si se ti toliko zamajao oko efovanja, on i Olivija su morali naizmenino
da nose Stiva. Zbog toga su zaostali. Kada su stigli do ove kue, jedina preostala prostorija
da u njoj prenoe bila je perionica."
"Zato mi se nije obratio?"
"Nije hteo da te uznemirava. Kada si ti pozvao Dejvija da doe gore, Spuks je
ostao sam. Nije ni pomislio da poe za njim, a ni Dejvi se nije setio da ga pozove. Na to
sam mislila kada sam rekla da su deca poela da te se boje."
Don joj ne odgovori, ve izae iz sobe i viknu sa stepenita:
"Rod, doi gore, dragi. I Olivija i deca, razume se."
En iza njegovih lea ree: "Eto, sada si snishodljiv. Dodue, jasno mi je da tako
mora biti."
On joj prie i snano je uhvati za miice.
"Sutra uvee e svemu ovome biti kraj. efovanje u predati Dejviju, a sam u
nastojati da od njega nauim da proizvodim krompir i repu. Doivee da me vidi kao
dosadnog starca koji zeva i iji su prsti prljavi od zemlje - hoe li tada biti zadovoljna?"
"Kada bih samo mogla da poverujem u to..."
On je poljubi. "Moe biti sigurna."
Tog asa ude Roder, a za njim Stiv i Spuks.
138

Praetorious
On ree: "Olivija ide za nama, Doni."
"Zato, pobogu, da se smestite u perionicu?" upita ga Don. "Ovde kod nas ima
dovoljno mesta. Spojiemo krevete i svu decu staviti u njih. A to se nas odraslih tie, pod
e nam biti prijatan i mek. U spavaim sobama su tepisi potpuno novi nai domaini su
oigledno bili prilino rasipan svet. Tamo u onom ormanu nalaze se ebad."
Jo dok je govorio, osetio je da je njegov ton isuvie srdaan, da se ponaa
nespretno, kao ovek koji nastoji da ohrabri sebi potinjene. Ali nije umeo drukije.
Odnos izmeu njega i Rodera obostrano se izmenio, i nijedan od njih dvojice nije bio u
stanju da se vrati na staro.
Roder ree: "Zaista je lepo od tebe, Doni, to si nas pozvao. Nije ni perionica bila
loa, ali je zaudarala na bubavabe. ujte vas dvojica, dosta je bilo dangube; zauzmite red
pred kupatilom."
En, koja je stojala pored prozora, ree: "Eno ih."
"Eno ih?" upita Don. "Ko to?"
"Piri i Dejn - izali ljudi u etnju pre veere, ta li."
Dok je En ovo govorila Olivija stupi u sobu. Zaustila je da kae neto, ali se trgla
im je ugledala Dona. Roder ree:
"Piri veliki udvara! Prilino je smelo za njegove godine."
En se obrati Oliviji: "U tvoju nadlenost spadaju noevi. Gledaj da Dejn dobije
otar no, kada doe na veeru; sem toga, reci joj da ne uri da ga vrati."
"ta vam pada na pamet?" Don je preotro izleteo i to protiv svoje volje, ali je
istog trena umekao glas: "Piri nam je potreban. Dejn treba da bude srena to ga ima.
Treba da bude srena to je uopte iva."
"Mislila sam da smo sada u stanju sami da nastavimo put", ree En. "Mislila sam
da emo od sutra uvee ponovo poeti da ivimo normalno. Da li ti je Piri potreban samo
zato to je neophodan za nau bezbednost, ili ti je sam postao drag?"
"Ve sam ti rekao", odgovori Don umorno. "Ne elim da se izlaem nikakvom
riziku. Moda nam on sutra nee biti potreban, ali to ne znai da mogu mirno prihvatiti
tvoju ideju o podbadanju devojke da mu u toku noi preree grkljan."
"A ta ako svojevoljno pokua?" primeti Roder.
"Desi li se to", upita En, "kako e postupiti, Done - hoe li je osuditi na smrt
zbog veleizdaje?"
"Ne. Prognao bih je iz nae sredine."
En ga razrogaeno pogleda. "Verujem da bi bio sposoban za tako neto!"
139

Praetorious
Tada Olivija progovori po prvi put: "On je ubio Milisent."
"Pa ga ipak nismo prognali iz svoje sredine?" Sav oajan Don nastavi: "Zar ne
moete da shvatite da pravdi i asti nema mesta sve dok se ne naemo iza zidina koje e
nas uvati od varvara? Piri je najkorisniji lan ove nae zajednice. Dejn je nalik na
Blenitove - ona je obian putnik i teret. Moe ostati meu nama samo dok bude u stanju
da hoda, i ni asa due."
En ree: "Nema ta, on je pravi vo. Da li ste kod njega zapazili prizvuk
samouverenosti, koji najbolje ilustruje njegovu ubeenost da je ono to on misli pravilno
samo zato to on tako misli."
Don ree besno: "Pravilno je samo po sebi. Moe li nai jedan argument koji e
opovrgnuti moj stav?"
"Ne mogu." Ona ga pogleda. "Nema tog argumenta koji bi bio prihvatljiv za tebe."
"Rod!" Don se sada njemu obrati. "Shvata li smisao mojih rei, reci molim te?"
"Da, shvatam ta hoe da kae." A zatim dodade gotovo pravdajui se: "Ali isto
tako shvatam i ta En hoe da kae. Nemam ta da ti prebacim, Doni. Prihvatio si se
zadatka da nas odvede do Slepog Dila i to mora da ti bude prva briga. Sem toga,
pokazalo se da je Piri ovek na koga se moe osloniti."
Don je zaustio da argumentovano obrazloi svoje miljenje, ali mu se pogled
zaustavio na njihova tri lica koja ga podsetie na minule dane. Tu, nedavno, nalazili su se
u gotovo istom poloaju - recimo na moru ili za vreme veernje partije brida. Ovo
seanje ga nagna da razgranii ko je on i ko su oni - En, njegova ena i Roder i Olivija,
njegovi najblii prijatelji.
Kolebao se asak, a zatim ree:
"Da. I sam sve shvatam. Veruj mi - Piri ama ba nita ne znai za mene."
"Mislim da ipak znai", ree Roder. "On ti se namee zbog svoje okretnosti. Ali
nije re samo o tome da nam je on koristan. Moram da ponovim, Doni, ja ti ne
prebacujem. Ja ne bih bio sposoban da se snaem u ovakvoj situaciji, zato to nemam
dovoljno ivotne snage za tako neto. A kada bih je imao, verujem da bih sa tobom delio
isto miljenje o Piriju."
Don odgovori tek posle nekoliko trenutaka.
"to pre budemo stigli na cilj, utoliko bolje", ree on. "Zaista e biti lepo da opet
ivimo normalnim ivotom."
Olivija ga pogleda: na blagom licu oi su joj imale stidljiv i ispitivaki izraz. "Da li si
siguran da to eli, Doni?"
"Jesam, sasvim sam siguran. Ali kada bismo pred sobom imali jo mesec dana
140

Praetorious
ovakvog ivota, bio bih mnogo manje siguran u to."
En ree: "Poinili smo velike gadosti. Moda su neki od nas vie okaljali ruke, a
drugi manje, ali se svako ogreio do izvesne mere - ako nikako drukije, ono na taj nain
to je prihvatio Pirija i njegove postupke. Pitam se da li ikada moemo zaboraviti sve ovo
to se dogodilo."
"Najgore smo pregrmeli", ree Don. "Preostali deo puta je jednostavan i lak."
Tog trenutka Meri i Dejvi uletee iz kupatila. Smejali su se i galamili isuvie glasno.
Don ree: "Mir, vas dvoje!"
Izgovorio je ove rei na isti nain kao to je to i ranije inio, pomisli on. Meutim,
nekada bi takav ukor imao slabo dejstvo, dok sada oboje zanemee i zagledae se u
njega. I En, Roder i Olivija stadoe da ga posmatraju.
On se sae ka Dejviju. "Sutra uvee treba da stignemo kod ika Davida. Ala e to
biti lepo, ta misli?"
Dejvi odgovori: "Da, tata."
Njegov odgovor je zraio iskrenim oduevljenjem, ali je ono ipak bilo pomueno
nekom vrstom izline poslunosti.
U ranu zoru Dona probudi pucanj iz puke; dok se uspravljao u krevetu, on u
kako se prolama jo jedan metak kao odgovor na onaj prvi; taj drugi pucanj je dolazio
odnekud spolja. Sedei na krevetu, on se mai za revolver i pozva Rodera koji stade da
mrmlja neto.
En upita: "ta je to?"
"Verovatno nita ozbiljno. Neka lutalica koja se nada lakom plenu. Ti i Olivija
ostanite ovde i pazite na decu, a nas dvojica idemo da vidimo o emu je re."
Straaru je bilo naloeno da patrolira oko kue, meutim, Don zatee Doe
Harisa, iji je red bio da uva strau, kako razrogaeno gleda sa jednog prozora u
prizemlju. Doe je bio mrav, tamnoput ovek jake, ekinjaste brade. Oi su mu se
svetlucale na meseini koja je obasjavala taj deo kue.
"ta se to dogaa?" upita ga Don.
"Spazio sam jednu grupu ljudi jo dok sam se nalazio napolju", ree Haris. "Kretali
su se dolinom iz pravca Sedberga. Zakljuio sam da je najbolje ne uznemiravati ih, jer su
moda samo u prolazu, pa sam uao u kuu i nastavio odavde da ih posmatram."
"I?"
"Okrenuli su prema kui. Kada sam se uverio da su poli ovim putem, ja sam
141

Praetorious
opalio jedan metak na tipa koji je iskrsnuo preda mnom."
"I da li si ga pogodio?"
"Ne. Mislim da nisam. Neko od njihovih je tada opalio iz puke, a zatim se svi
povukoe meu iblje. Jo su tamo, g. Kanstens."
"Koliko ih ima?"
"Teko je rei pri ovakvom svetlu. Moda desetak - a moe biti i vie."
"Toliko?"
"Zbog toga sam se i nadao da e nas mimoii."
Don viknu: "Rod!"
"Evo me." Roder se pojavi na vratima. U sobi se nalazilo jo nekoliko ljudi koji su
utali kao zaliveni.
"Da li su se ostali izbudili?"
"Trojica ili etvorica stoje u holu."
Neposredno iza svojih lea Don u glas Noe Blenita.
"Ja i Artur smo spremni, g. Kanstense."
Don se obrati Roderu: "Poalji jednog od njih da motri sa prozora spavae sobe
koja gleda na dvorite, jer neprijatelj moe pokuati da zaobie kuu sa te strane. Spreda
se nalaze dve spavae sobe; postupi isto tako. Noe, vi ete se postaviti na onom drugom
prozoru u prizemlju. Dau vam dovoljno vremena da zauzmete poloaj. Kada budem dao
znak, opaliemo plotun na neprijatelja. Nadajmo se da emo ga smesta nagnati u beg.
Ukoliko se to ne dogodi, svako od nas e nanianiti na po jednog oveka. U pogledu
poloaja mi se nalazimo u prednosti. Razume se, ene i deca treba to vie da se udalje
od prozora."
Zatim u Rodera kako ljudima prenosi nareenja i kako se oni kreu da zauzmu
svoja mesta.
U susednoj sobi se zaplaka jedno dete - bila je to Besi Blenit. Kada je zavirio
unutra, ugleda je kako sedi na improvizovanom krevetu; mati, koja se nalazila pored nje,
uutkivala ju je.
"Prenesite je u zadnji deo kue", ree on. "Odande se slabije uje."
Iznenadila ga je vlastita blagost. Kejti Blenit ree:
"Ne brinite g. Kanstens, preneu je. Hajde i ti, Vili. Nema razloga da se bojite. G.
Kanstens e vas braniti."
Ostalim enama obrati se reima: "Ne bi bilo loe da se sve premestite u zadnji
142

Praetorious
deo kue."
Zatim klee pored Doe Harisa. "Ima li kakvog znaka da su poeli da se kreu?"
"Uinilo mi se kao da vidim neto. Ali senke umeju da zavaraju oveka."
Don stade da posmatra vrt obasjan meseinom. Nije bilo nijednog oblaka na
nebu prepunom zvezda - to se sudbina poigravala i sa jednima i sa drugima. Meseina je
braniocima obezbeivala znatnu prednost, meutim, da je vreme bilo oblano pljakai
verovatno ne bi primetili kuu koja se nalazila po strani na jednoj uzviici.
Uini mu se da promae jedna senka, pa jo jedna na svega petnaestak jardi dalje
od kue. On veoma glasno viknu:
"Sada!"
Iako nije verovao da e moi ma ta da postigne pucajui iz revolvera, on ga ipak
uperi na senku koja se pomae, i opali kroz otvoren prozor. Plotun koji je usledio za
njegovim pucnjem bio je dug, ali ne i upeatljiv. Odmah zatim do njegovih uiju dopre
bolan krik, i on ugleda ljudsku figuru kako se zanosi i u ropcu pada. Don se povue sa
prozora u stranu, oekujui protiv napad. Ali se umesto toga razlee samo jedan jedini
pucanj; uinilo mu se da se metak rasprsnuo o zid. Posle toga je mogao da uje samo
amor glasova i jeanje ranjenog oveka.
Silina vatre je morala neprijatno iznenaditi uljeze. Verovatno nisu pretpostavljali
da se u ovako osamljenoj kui nalazi eta naoruanih ljudi. Don stade da razmilja kako
je najbolje da postupi vo grupe koja je naila na ovu vrstu otpora, te zakljui da u
najkraem moguem roku treba da povue svoje ljude sa tog mesta.
Ali mu istovremeno bi jasno da takav potez ima i svojih nedostataka. Neosporno
je da meseina ide na ruku braniocima: dovoljno je jaka da se napadai pretvore u jasne
mete, im pokuaju da iziu iz svojih zaklona. Don se zagleda u nono nebo, traei
oblake. Ukoliko ima ikakvih izgleda da oni uskoro prekriju mesec, zdrav razum bi nalagao
napadaima da saekaju taj trenutak. Meutim, zvezde su svetlucale na sve strane.
Razmiljajui dalje, on zakljui da bi se napadai, ukoliko smatraju da mogu
savladati branioce, doepali bogatog plena u oruju i verovatno municiji. Vredelo je da se
izloe opasnosti zbog puaka. Sem toga, postojala je velika verovatnoa da su nadmoni
kako u pogledu broja tako i u pogledu naoruanja.
Pade mu na pamet da je moda time to je otkrio svoje snage napravio taktiku
greku. Moda bi ih dva ili tri rafala, umesto sedam, pre naterali na povlaenje. Piri je
mogao... odjednom se seti da se Piri nalazi negde napolju i da uiva u svadbenom piru.
Siguran je da su se u meuvremenu sva deca morala izbuditi, mada ne daju ni
glasa od sebe. Zatim u kako neko silazi niz stepenice. Roder ga tiho pozva po imenu:
143

Praetorious
"Doni!"
Nije odvajao oi od vrta. "Da."
"ta da se dalje radi? Eno ga jedan, stoji tamo kao kost u grlu. Smemo li poeti da
im skidamo glave ili eli da im da priliku da oni udare?"
Nije bio voljan da ponovo otpone vatru. Protivniku su sada poznate njihove
snage. Ako nastave da pucaju samo e potroiti dragocenu municiju bez ikakvog izgleda
da postignu neki opipljiv cilj.
"Strpi se", ree. "Jo samo malo."
Roder ree: "Misli li...?"
Meseinom se razlee jedan glas: "Pokaimo im!" Don se instinktivno povue u
stranu, poto kia metaka zasu kuu, i poto se u znak protesta rasprtae drhtavi
komadii stakla. On u jednog od svojih ljudi kako puca vraajui im milo za drago.
Zatim se obrati Roderu: "U redu je. Vrati se gore sa porukom da postupaju kako
najbolje umeju i znaju. Ako banda promeni miljenje i odlui da se povue, nek im bude."
Ovoga puta jedno dete poe da plae; cvililo je preplaenim i prodornim glasom.
Don gotovo nimalo nije verovao u mogunost da e se napadai povui. Pretpostavljao
je da su, kao i on, odmerili sve uslove i doli do zakljuka da je najprobitanije za njih da
navale svom snagom.
Za vreme ponovnog zatija on viknu okrenut prema vrtu: "Ne elimo nevolju.
Prestaemo da pucamo, ukoliko se uklonite odavde."
Pre nego to e to rei on se iz predostronosti pribi uza zid pored prozora.
Umesto odgovora dva tri metka udarie o zid sobe, nasuprot prozoru. Jedan od
neprijatelja se nasmeja, te Don opali iz revolvera u pravcu iz koga je dolazio smeh. Zatim
nastade neujednaeno arkanje sa obe strane.
Netremice je posmatrao prizor; odjednom ugleda jednu figuru kako se die
izmeu senki i zamahuje. Neto prolete kroz vazduh, udari o vicu kue i pade nedaleko od
prozora na kome su se nalazili on i Doe Haris.
Don se prodere: "Lezi Doe!"
Od eksplozije poprskae preostala okna na kui, mada nije bila priinjena nikakva
druga teta. Potom stade da prati iz kue.
Rune bombe, pomisli on bolno - kako da mu ta mogunost ranije ne padne na
pamet? Veliki procenat puaka koje su se tih dana pojavile na sve strane vodi poreklo iz
vojnih skladita u kojima se, prirodno nalaze i isto toliko korisne rune bombe. Sudei po
njima, Don zakljui da su njegovi protivnici po svoj prilici vojnici; tome u prilog su govorili
njihova hladnokrvnost i profesionalno dranje.
144

Praetorious
Nije bilo nikakve sumnje, bombe su pretegle terazije na tetu branilaca. Moda e
jo nekoliko njih promaiti cilj, kao to je to bio sluaj sa prvom, ali e vremenom
njihovim protivnicima poi za rukom da ih ubace u kuu i tako uutkaju sobu po sobu.
Situacija se odjednom izmenila. Iako se dolina nalazila na domaku, svima su im gotovo
sigurno zapretili poraz i smrt.
On se naglo obrati Doe Harisu: "Popni se gore i prenesi naima da pucaju to
istrajnije mogu. Ali da gaaju precizno, ne nasumce. im opaze da je neko podigao ruku,
neka se svom silom okome na njega. Ako ih ne spreimo u bacanju bombi, propali smo."
Doe ree: "U redu, g. Kanstens."
Donu se uini da Haris nije naroito zabrinut; moda zato to mu nedostaje
mata da shvati ta znae bombe, ili moda zato to ima poverenja u Donove
sposobnosti kao komandanta. Bio mu je desna ruka, pa ipak bi ga rado zamenio Pirijem u
tom trenutku. Svako ko pod ovakvim okolnostima pogodi cilj, uspeva u tome samo
zahvaljujui pukoj sluajnosti; meutim, Piri bi pogaao blede senke obasjane
meseinom bez ikakve tekoe.
Don je ponovo opalio u jednu priliku koja se pokrenula, posle ega se razleglo jo
nekoliko pucnjeva sa gornjeg sprata. A zatim se iz vrta sruio nagao, koncentrisan rafal na
prozor jedne od spavaih soba. Istovremene na drugom kraju vrta ukaza se jedna ruka;
sekund docnije bomba polete kroz vazduh. I ona je udarila u ivicu kue ne priinivi
nikakvu tetu. Don stade da puca prema mestu sa koga je baena bomba. Meci poee
da iaju u razliitim pravcima. Kada su se za trenutak pritajili, razlee se krik koji potom
naglo umuknu. Neko je bio usmrtio jo jednog napadaa.
Taj uspeh je ohrabrivao, mada samo ohrabrivao. Malo je znaio za ishod borbe.
Don je ispalio jo nekoliko metaka, ali je odmah zatim morao da skoi u stranu kada je
jedno zrno proialo pored njega. Po koji srean pogodak iz kue nije mogao da pokoleba
i napadae.
ak i kada je posle dalje unakrsne vatre Don ponovo ugledao zamahnutu ruku sa
bombom i odmah zatim bio svedok kada je ta ruka klonula, a da nije ostvarila svoj cilj,
mogao je u toj pojedinosti da nae samo nepostojano zadovoljstvo, a ne i nadu. Dve
sekunde kasnije zaitala je nova bomba, da za njom usledi jo nekoliko eksplozija; bio je
to sasvim jasan dokaz da bomba ima dovoljno municije. Iz istog dela vrta se ve sledeeg
trenutka zaue povici i nekoliko bolnih krikova. Don stade da puca u tom pravcu; za
njegovim primerom pooe i ostali. Ali ovoga puta protivpaljbe nije bilo.
Pa ipak, kada je Don opazio kako njegovi protivnici naputaju zaklone na zemlji i
bee nisko povijeni niz padinu ka dolini, u isti mah je osetio olakanje i bio zaprepaen.
Kao i ostali, nastavio je da puca za njima, pokuavajui da ih prebroji u povlaenju.
Moralo ih je biti izmedu deset i dvadeset - pored dvojice, a moda i trojice poginulih.
Sada su svi Donovi ljudi stali da kuljaju u sobu u kojoj se nalazio njihov vo 145

Praetorious
ene, deca i mukarci. I pored toga to je jo bio polumrak, Don je video izraz olakanja
na njihovim ozarenim licima. Svi su brbljali u jedan glas. Morao je da se prodere kako bi
ga uli.
"Doe! Ostaje na strai jo pola sata. Udvostruujemo strau dok se ne razdani.
Noe, ti e straariti sa Doom. Posle vas dvojice ovu dunost e preuzeti Roder sa
Desom, a zatim Endi sa Alfom. Ja u straariti sa Vilom. Ubudue, prvo dati znak za
uzbunu - pa se naknadno pitati ta se sve moe dogoditi."
Doe Haris ree: "Verujte mi, g. Kanstens, nadao sam se da e nas mimoii."
"Da, znam", odgovori Don. "Ali ta bi bilo da niko od nas nije ustao iz postelje?"
Alf Parsons upita: "Da li iko zna ta je sa Pirijem i njegovom enom?"
Don u Olivijin glas: "Dejn - u tom paklu..."
"Pojavie se, ve", odgovori on. "A sada svi ponovo na spavanje."
"Ako su banditi nabasali na njih, neemo ih vie videti", ree Parsons.
Don prie prozoru i viknu: "Piri, Dejn!"
Oslukivali su utei. Nikakav glas nije dopirao spolja. Meseina je leala po vrtu
nalik na jesenji mraz.
"Kako bi bilo da ih potraimo?" upita Parsons.
"Ne", ree Don odluno. "Niko ne sme da se makne iz kue do zore. Pre svega,
nemamo pojma koliko su bombai odmakli, ni da li su otili zauvek. A sada na spavanje.
Treba isprazniti ovu sobu da bi Blenitovi imali gde da uu. Hajde sad. Potreban nam je
odmor da bismo sutra bili svei."
Razioe se tiho, mada nekako nerado. Don poe na gornji sprat zajedno sa
Roderom; peli su se iza En, Olivije i dece. Kada su stigli gore, on ue u toalet, dok Roder
ostade da ga eka na stepenitu.
Roder ree: "U jedan mah sam pomislio da e nam doi glave."
"Bombe? Da."
"Sve u svemu, smatram da smo imali prilino sree."
"Nije mi sasvim jasno ta se to zbilo. Oigledno je da nam se srea osmehnula
kada smo slistili onog tipa dok je jo posedovao zalihu bombi. To ih je moralo prilino
uzdrmati. Ali me iznenauje da ih toliko izbaci iz koloseka, te da se pokupe i odu. Nisam
se tome nadao."
Roder stade da zeva. "Pa ipak su otili. ta misli, ta se dogodilo sa Pirijem i
Dejn?"
"Ili su se toliko udaljili da nita nisu uli, ili su banditi naleteli na njih i ukokali ih.
146

Praetorious
Ne moe se rei da su bili ravi strelci. Samim tim to su se nalazili van kue, nisu imali
nikakav zaklon."
"Vrlo je mogue da su se, koraajui stazama ljubavi, Piri i Dejn toliko udaljili da
nita nisu uli." Roder se nasmeja.
"Zar da ne uju onoliku buku? Piri bi se sigurno vratio, da je uo."
"Postoji jo jedna mogunost", nastavi Roder. "Moda je Dejn za svoj gro
sakrila no u grudima. ini mi se da takve misli same od sebe padaju enama na pamet."
"Ali ta je onda sa njom?"
"Mogue je da je natrapala na nae neprijatelje. Ili je zakljuila da bi nam bila
manje draga ako se vrati sa priom o tome kako je tokom svadbene noi na onaj svet
poslala svog mladoenju."
"Dovoljno je razumna da shvati koliko je pod ovakvim okolnostima bespomona
jedna samohrana ena."
"ene su udna stvorenja", ree Roder. "Devedeset i devet puta bez oklevanja
postupe onako kako to razum nalae. Stoti put sa istim oduevljenjem uine suprotno."
Don ree alei se: "Neto si mi noas razdragan, Rod."
"Ko ne bi bio posle malopredanjeg dogaaja? Ona druga bomba je tresnula samo
nekoliko stopa dalje od prozora sobe u kojoj sam se ja nalazio."
"I tebi zaista nee biti ao ako je Piri platio glavom, bez obzira na to da li je
stradao od Dejnine ruke ili od bombe?"
"Ne naroito. U stvari, nimalo. Zaista sam srean, ve sam ti to jednom rekao - to
nisam prinuen da me Piri zaludi. A za to imam da zahvalim prosto tome to ne moram
da rukovodim poslovima."
"Zar tako kae - zaludi?"
"U ivotu se ne sree mnogo ljudi slinih Piriju. Biser u koljci - ta tvrda i sjajna
perla - bolest je za koljku."
"I kako onda stoji stvar sa koljkom?" Don ga je ironino izazivao. "Sa svetom
ovakvim kakav nam je poznat?"
"Analogija je isuvie sloena. Sem toga, umoran sam. Ali ti zna ta ja mislim o
Piriju. Pod nenormalnim okolnostima nezamenjiv je; samo molim boga da ovakav ivot ne
traje veito."
"Do nedavno je bio sasvim miran graanin. Nema nikakvog razloga da opet ne
bude takav."
"Misli? Biser se ne moe vratiti u koljku. Nimalo se ne radujem ivotu u dolini
147

Praetorious
zajedno sa Pirijem koji stoji iza samih tvojih lea spreman da te mune u rebra kad god
zatreba."
"U dolini e David biti ef, ako iko to mora da bude. Ni Piri ni ja. Valjda ti je to
jasno."
"Ne poznajem tvog brata", ree Roder. "Vrlo malo znam o njemu. Meutim, on
nije morao da vodi svoju porodicu i da se probija kroz ovaj svet koji se raspada na dodir
ruke."
"Uopte nije vano da li ima svoju porodicu, ili je nema."
"Misli?" Roder ponovo zevnu. "Umoran sam. Idi i lezi. Meni se ne isplati za pola
sata. Odoh da vidim da li su se deca strpala u postelju."
Obojica stadoe u dovratak sobe. En i Olivija su leale na ebadima ispod prozora i
utale. Mesec je sipao snopove svojih zraka na dvostruki krevet, improvizovan od dva
obina. Meri je leala uurena pored zida. Dejvi i Stiv su se pribili jedan uz drugog;
jednom rukom Dejvi je obgrlio Stiva. Spuks, ije je lice izgledalo udno zrelo bez naoara,
leao je na drugom kraju. I on je bio budan; buljio je u tavanicu.
"Nemoj misliti da nisam zahvalan za sve to je Piri uinio", ree Roder. "Pa ipak
mi je milo to smo ustanovili da moemo i bez njega."
Nov nain ivota je zahtevao da se izmeni vreme spavanja; stoga su se Don i
njegova grupa odmarali od devet do etiri, s tim to su decu, kad god je to bilo mogue,
smetali u postelju sat ranije i ostavljali ih da spavaju sve dok doruak ne bi bio
zgotovljen. Za vreme poslednje straarske smene u kojoj su se nalazili Don i Vil Sekomb,
poelo je da se razdanjuje. Don je proetao vrtom da ispita kakve je tragove ostavio
okraj. Petnaestak jardi dalje od kue naiao je na le mladia od oko dvadeset pet godina
iju je glavu metak prosvirao sa strane. Imao je na sebi vojniku uniformu i skupocen bro
zakaen na grudima. Ako je bio brilijantski, kao to se inilo, sigurno je vredeo vie stotina
funti.
Na drugom leu je sva uniforma bila iskidana na komade. Prizor je delovao mnogo
uasnije od onog prvog. ovek je oigledno bio opasan bombama koje su sve redom
eksplodirale i zato mu se nije mogao razaznati lik. Don pozva Sekomba u pomo, pa su
zajedno odvukli leeve podalje od kue i zgurali ih daleko od oiju ispod bokora niskog
grmlja.
Sekomb je bio plavokos ovek svetle puti; imao je oko trideset pet godina, ali je
izgledao mnogo mlai. On utnu jednu nogu koja je strala, tako da nestade negde
duboko ispod grmlja; a zatim sa gaenjem pogleda u svoje ruke.
Don ree: "Idi u kuu i umij se, ako eli. Sam u ostati na strai. Ionako e uskoro
148

Praetorious
biti vreme za buenje."
"Hvala vam, g. Kanstens. Grozna slika. Nita slino nisam video ak ni za vreme
rata."
Poto je on otiao, Don napravi jo jedan krug oko kue. Osim bombi bomba je
imao i puku; ostala je, savijena na lakat i beskorisna, da lei pored mesta na kome je on
poginuo. Nije bilo tragova nikakvog drugog oruja; sve to je pripadalo drugom leu,
neprijatelj je verovatno odneo prilikom povlaenja.
Naao je jo samo dva-tri arera i izvestan broj praznih aura. Osvrtao se oko
sebe ne bi li uao u trag Piriju ili Dejn, ali bez uspeha. Obasjanu prvim zracima sunca,
ugledao je dolinu u svem njenom prostranstvu, ali nije video nikakvog znaka ivota. Nebo
je jo bilo isto. inilo se da im predstoji dobar dan.
Pomisli da jo jednom vikne Pirija po imenu, ali odmah zakljui da to ne bi imalo
smisla. U taj mah se Sekomb vrati iz kue; Don pogleda na asovnik.
"U redu je. Moe ih razbuditi."
Doruak je bio gotovo pripremljen i razlegali su se glasovi dece koja su vrljala
tamo-ovamo, kada Don u Rodera kako uzvikuje:
"Blagi boe!"
Nalazili su se u onoj istoj prednjoj sobi iz koje je Don, rukovodio operacijama
tokom minule noi. Sada i Don pogleda kroz razglavlleni prozor. Imao je ta da vidi: Piri
je sa pukom ispod mike koraao batenskom stazom, odmah za njim ila je Dejn.
Don mu doviknu: "Piri! ta ste, pobogu, radili dosad?"
Piri se neprimetno nasmei: "Zar ne mislite da je to prilino delikatno pitanje?"
Pokaza glavom na vrt. "Rasklonili ste onaj vaar?"
"Znai uli ste?"
"Bilo bi teko ne uti tako neto. Da li im je polo za rukom da ubace neku bombu
u kuu?" Don odmahnu glavom. "Tako sam i mislio."
"Odmaglili su kada smo im zapaprili", ree Don. "Mada me njihov nagli odlazak
jo zbunjuje."
"Verovatno ih je na to nagnala bona vatra", ree Piri.
"Bona vatra?"
Piri pokaza rukom na prilino strm teren desno od kue. Don upita: "Odatle ste
pucali na njih?"
Piri potvrdi glavom: "Dabome."
"Pa dabome!" ponovi Don. "To objanjava vie stvari. Pitao sam se ko moe biti
149

Praetorious
taj ovek meu nama sposoban da pogodi pokretljivu metu, pri onakvoj svetlosti, i to da
ubije, a ne samo da rani." On pogleda Pirija. "Znai da ste me uli kada sam vas pozvao,
poto su se banditi bili izgubili? Zato se niste odazvali?"
Piri se ponovo nasmei. "Bio sam zauzet."
Toga dana su putovali lako i bez uzbudljivih dogaaja, mada su prilino sporo
napredovali. Uglavnom ih je put vodio preko vresnih polja; na nekoliko mesta su bili
prinueni da napuste drum i preseku preko padina koje su ili bile gole ili obrasle niskim
rastinjem; zatim su putovali du obale jedne od bezbrojnih reica koje su se sa brda
slivale u doline. Sunce se pelo iza njihovih lea na nebu bez oblaka, tako da je pred podne
zavladala neugodna vruina. Don je naredio da se rano rua; docnije je naloio enama
da stave decu da se odmore u senci javorovog luga.
Roder ga upita: "Misli da nije potrebno to vie grabiti napred?"
On odmahnu glavom. "Nalazimo se na domaku. Stii emo na lice mesta pre
mraka, a to je jedino vano. Deci je ponestalo snage." Roder ree: "Da vidi, i meni."
Leao je poleuke na suvom, kamenitom tlu sa rukama ispod glave. "A Piriju, eto, nije."
Piri je tog trenutka neto objanjavao Dejn, pokazujui rukom na ravnicu u
pravcu juga. "Nee ga za sada preklati", dodade Roder. "Jo jedna Sabinjanka se svija na
svom ognjitu. Zanima me kako li e izgledati Pirijevi maliani?"
"Milisent nije imala dece."
"Moda je za to Piri bio kriv, mada verovatnije Milisent. Spadala je u onu vrstu
ena koje bi sve uinile, samo da se ne opterete decom, jer im ona kvare planove."
"ini mi se kao da je Milisent ivela sasvim davno", ree Don.
"Relativitet vremena. Koliko je prolo od trenutka kada sam te pronaao na
kranu? Reklo bi se celih pola godine."
Vresna polja su bila gotovo naputena, ali kada su se spustili u nii predeo severno
od Kendala, naili su na sada ve dobro poznate tragove one grabljive ivotinje u koju se
bio pretvorio ovek: kue su dogorevale, dok je povremeno iz daljine dopirao po koji krik
bola ili moda divljakog zanosa; na sve strane su nailazili na prizore umorstva i uli jauke.
Sem ovih jo jedno ulo im je bilo nadraeno - kiselo-slatki zadah mesa koje se raspada
pekao im je nozdrve.
Sreom, nisu nailazili ni na kakve prepreke na svom putu, tako da su uskoro
ponovo poeli da se penju ka vetrometnim visijama vresnih polja u pravcu svog
pribeita. Praznim nebeskim svodom odjekivala je pesma eva i poljskih pastirica, a neko
vreme, na par koraka ispred njih, letela je belorepka. U jedan mah spazili su jelena na
razdaljini od oko tri stotine jardi. Piri se baci na zemlju da bi bolje nianio, ali ivotinja kao
150

Praetorious
strela zamae iza jednog grebena, pre nego to je stigao da okine. ak se i sa tolike
razdaljine videlo da je jelen ispijen. Don se pitao ime se hrani. Verovatno mahovinom i
slinim niskorastuim biljkama.
Bilo je oko pet asova kada su prispeli do reke Lipi. Ona je, kao i uvek, u
kovitlacima tekla istom brzinom i pravcem, to je ulivalo poverenje i mir; na tom mestu je
njeno korito bilo uljebljeno izmeu stenovitih obala, tako da odsustvo trave nije
remetilo nekadanju sliku sveta.
En je stajala pored Dona. Nije izgledala tako smirena i srena jo od kada su
napustili London.
"Najzad smo", ree ona, "nali svoj dom."
"Ima do njega jo oko dve milje", odgovori Don. "Ali emo ugledati ulaz u dolinu
im prevalimo manje od jedne milje. Dobro poznajem tok ove reke u duini od nekoliko
milja. Tamo malo dalje moe doi do sredine Lipi preskaui sa kamena na kamen. Dejv i
ja smo na tom mestu nekada pecali ribu."
"Zar ima ribe u ovoj reci? Nisam to znala."
On odmahnu glavom. "Nismo ulovili nijednu u samoj dolini. Pretpostavljam da se
riba ne udaljuje tako daleko na sever. Ali zato ovde ima pastrmki." Zatim se nasmei.
"Slaemo ekspedicije na ovo mesto i hvatati ih mreama. Moramo uneti izvesnu
raznolikost u svoju ishranu."
Ona mu uzvrati osmehom. "Da, dragi. ini mi se da sada mogu zaita poverovati u to da e sve biti kako treba - da emo ponovo postati sreni i oveni."
"I hoemo. Nikada nisam sumnjao u to."
"Eno Davidove ograde", ree Don. "Izgleda lepo i vrsto."
U daljini su videli ulaz u Slepi Dil. Put se pribijao uz samu reku, dok se visoka
ograda nainjena od balvana pruala preko puta sve do strmog obronka brda. inilo im se
da se taj deo ograde koji je zahvatao put mogao otvarati u vidu kapije.
Piri je izbio na elo kolone i sada koraao pored Dona; i on je sa potovanjem
posmatrao ogradu.
"Izvrsno je napravljena. Kad se jednom naemo sa one druge strane..."
Gruba i srdita paljba prekide njegove rei. Don je za trenutak ostao zabezeknut, a
zatim viknu vie iz zbunjenosti nego iz bilo kog drugog razloga: "Dejvi!"
Paljba se prolomi po drugi put, tako da on potra da nae sina i ker. Ostalima
naredi: "Svi u jarak!" Spazio je En kako lee na zemlju drei za ruke Dejvija i Spuksa, dok
je Meri uala u jarku pored druma. Pritra im i lee pored njih.
151

Praetorious
Meri upita: "ta se to dogada, tata?"
"Odakle pucaju?" dodade En.
On prstom pokaza na ogradu. "Odande. Da li su se svi sklonili? Ko je ono tamo na
drumu? Piri!"
Pirijevo malo telo lealo je popreno na krivini puta. Ispod njega se videla lokva
krvi.
En zgrabi Dona kada je ovaj poeo da ustaje. "Nikako! Ne sme to uiniti. Ostani
gde si. Seti se dece - mene."
"Skloniu ga", ree on. "Nee pucati dok ga budem sklanjao."
En ga nije putala, ak poe da plae; pozva u pomo Meri koja ga takoe uhvati
za kaput. Dok je Don pokuavao da se otrgne od njih dve, spazi jednu priliku kako se die
iz jarka i tri prema Piriju. Bila je to silueta ene.
Don prestade da se brani i sa zaprepaenjem ree: "Dejn!"
Dejn obuhvati Pirija ispod ramena i lako ga podie. Nije ni pogledala u pravcu
ograde na kojoj se nalazio mitraljez. Jednu Pirijevu ruku prebacila je preko svog ramena i
tako ga je pola odvukla, a pola prenela do jarka. Spustila ga je pored Dona, a zatim i
sama sela, stavivi Piriju glavu u svoje krilo.
En upita: "Da li je - mrtav?"
Iz glave sa strane liptala je krv. Don je obrisa. Rana je bila povrinska, odmah je
mogao to da proceni. Metak mu je bio okrznuo lobanju dovoljno snano da ga oamuti.
Na suprotnoj strani glave, na koju je pao na zemlju, nalazio se trag od udara. Piri se po
svoj prilici onesvestio od udara pri padu.
Don ree: "Ostae u ivotu." Dejn podie oi uvis; plakala je. "Prenesite poruku
Oliviji da nam je potreban zavoj", dodade Don. "I rukovet lana."
En razrogaeno pogleda prvo u Pirija, a zatim u ogradu koja im je preila put. "Ali
zato pucaju na nas? ta se to dogodilo?"
"Greka je posredi." Don je stajao zagledan u ogradu. "Greka - lako emo je
ispraviti."

152

Praetorious

11.

En je pokuala da odvrati Dona kada je poeo da vezuje veliku belu maramicu za

kraj jednog tapa.
"Ne sme to uiniti. Ubie te."
Don odmahnu glavom. "Nee."
"Pucali su na sve nas, a da ih niko nije izazvao. Pucae i na tebe."
"A da ih niko nije izazvao? A to to ovolika gomila naoruanih ljudi marira
drumom? Isto toliko sam sam kriv koliko i oni. Trebalo je da predvidim njihovu reakciju."
"Ne njihovu reakciju! Ve Davidovu!"
"Ne Davidovu. Verovatno ne njegovu. Jer on sam svakako ne bi bio u stanju da
obezbedi stalnu strau na ogradi. Sam bog zna ko se tamo nalazi. U svakom sluaju,
sasvim je neto drugo kada se pred njima pojavi jedan nenaoruan ovek nosei zastavu
primirja. Tada nee imati povoda da pucaju."
"Pa ipak to mogu uiniti!"
"Nee, kad kaem."
injenica je da se udno oseao dok je koraao sredinom druma u pravcu ograde,
nosei belu zastavu iznad glave. Nije to u stvari bio strah. inilo mu se da je to oseanje
bilo blie nekoj vrsti razdraganosti - umora povezanog sa nadraenou, stanje koje je
ponekad doivljavao za vreme napada groznice. Stao je da u sebi broji korake: jedan, dva,
tri, etiri, pet... Odjednom pred sobom ugleda kako cev mitraljeza promie kroz otvor u
ogradi koji se nalazio dobrih deset stopa iznad zemlje, gotovo pri vrhu. Sigurno je David
izgradio postolje za to sa one druge strane.
Don se zaustavi na udaljenost od sedam do osam stopa ispred ograde, pa
pogleda uvis. Otprilike sa mesta na kome se videla muica mitraljeza on u glas:
"ta hoete?"
Don odgovori: "eleo bih da porazgovaramo sa Davidom Kanstensom."
"Mislili ste sad odmah? On je zauzet. U svakom sluaju, na odgovor je ne!"
"David je moj brat."
Za trenutak nastade tiina, a zatim isti glas nastavi:
"Njegov brat je u Londonu. Ko kaete da ste vi?"
"Ja sam Don Kanstens. Pobegli smo iz Londona. Trebalo nam je vremena da
153

Praetorious
stignemo dovde. Da li mogu da se vidim sa njim?"
"Saekajte trenutak." Potom se u prigueni amor glasova; Don nije bio u stanju
da razazna ta se govori. "Dobro. Moete tu priekati. Poslaemo nekog na farmu da ga
dovede."
Don odeta nekoliko koraka, pa se zagleda u Lipi. uo je kako se s one strane
ograde pali motor i kako automobil odlazi drumom ka sreditu doline. Po zvuku bi rekao
da su to Davidova kola. Pitao se koliku zalihu benzina mogu imati u Slepom Dilu.
Verovatno ne veliku. Ali to nije vano. to pre se ljudi budu navikli na ivot u svetu u
kome nema motornih vozila, kao ni drugih slinih naprava, utoliko bolje za njih.
Zatim se obrati oveku iza ograde: "Mogu li moji ljudi da napuste jarak? Hou rei,
a da ne pucate na njih?"
"Neka ostanu gde su."
"Ali to nema nikakvog smisla. ta vam smeta da izau na drum?"
"Nita im nee faliti u jarku."
Don htede da nastavi raspravljanje, ali odmah, sledeeg trenutka, promeni
miljenje. Ma ko se nalazio sa one druge strane ograde, ovek je sa kojim e morati da
dele ivot; ako ta osoba eli da za kratko vreme nametne svoju vlast, neka joj bude.
Brzina kojom su se sporazumeli da poalju po Davida ublaila je njegovu uznemirenost.
Ta injenica je u najmanju ruku otklonila strah da je njegov brat izgubio uticaj u dolini.
On ree: "Odoh da javim svojima ta se zbiva."
Nepoznati glas je bio ravnoduan. "Kako hoete. Samo neka ne izlaze na drum."
Zatekao je Pirija u sedeem poloaju i pri svesti. Pratio je sve to im je Don
govorio, ali nije komentarisao. Roder ree:
"Misli li da e sve proi kako treba?"
"Ne vidim zato ne bi. Jedino mi se ini da onaj tikvan za mitraljezom strasno uiva
da trza oroz, ali nam to nee smetati, poto mu se jednom naemo iza lea."
"Rekao bih da mu nije mnogo stalo da nam to dopusti", umea se Alf Parsons.
"ta e, ovek izvrava nareenja."
Tada zaue zvuk motora koji se pribliava. Automobil se zaustavi iza ograde.
"To e biti David!" Don ponovo skoi na noge. "En, poi i ti da se pozdravi sa
njim."
"Da nije opasno?" upita Roder.
"Ni govora. David je sada tamo."

154

Praetorious
En ree: "I Dejvi bi voleo da poe sa nama - a ako smem da kaem i Meri."
"Neka pou."
Piri na to ree: "Ne." Govorio je tiho, ali odluno. Don ga pogleda.
"Zato da ne?"
"Mislim da e ovde biti bezbedniji", odgovori mu Piri. Posle pauze nastavi.
"Smatram da ne treba svi da odete."
Tek nakon nekoliko sekundi Don je shvatio smisao njegovih rei; i bi mu jasno da
im pridaje znaaj samo zato to ih je izgovorio Piri na svoj krajnje cinino-realan nain.
"U redu", ree on najzad, "vaa primedba mi donekle kazuje kako biste vi postupili
da se nalazite na mom mestu; jesam li u pravu?"
Piri se nasmei. En upita: "O emu je re?"
Tada Don u Davidov glas iz daljine: "Done!"
"Ni o emu", odgovori joj on. "Nije vano, En. Ostani gde si. Za as u se
sporazumeti sa Davidom."
Pomalo se nadao da e mu u susret otvoriti kapiju na ogradi, mada je
pretpostavljao da to moe izostati iz opreznosti neosporno preterane opreznosti, iako
opravdane u celini - i da e to stanje trajati sve dok se ne rei pitanje njegovog statusa i
statusa grupe ljudi koja ga prati. Zaustavio se ispred ograde, jo ne slutei ta se zbiva sa
druge strane. Najzad ree:
"Dejv! Jesi li to ti?"
Zatim u Davidov glas: "Dabome da sam to ja - otvorite. Kako e, do avola, ovek
ui ako mu ne otvorite?"
Primetio je kako se muica na mitraljezu zanela, kada su odkrinuli kapiju.
Preduzimaju sve mogue mere predostronosti. On se provue kroz uzani otvor i odmah
ugleda Davida. Zagrlie se. Za njim se zatvori kapija.
"Kako ste uspeli da se probijete?" upita David. "Gde je Dejvi - gde su En i Meri?"
"Eno ih tamo. Sklonili su se u jarak. Umalo da nas tvoj mitraljezac nije sve pobio,
sto mu gromova."
David ga razrogaeno pogleda. "Ne mogu da verujem! Naredio sam ljudima kod
kapije da paze hoe li se pojaviti, mada nisam verovao da e uspeti da se probije.
Pronose se vesti da je zabranjeno svako kretanje... Zatim, da su izbile pobune; a i govorka
se o nekakvom bombardovanju... Ve sam mislio da ste izgubljeni."
"Duga je naa pria", ree Don. "Sreom, ima vremena za nju. Mogu li najpre da
dovedem svoje ljude?"
155

Praetorious
"Svoje ljude? hoe da kae... Rekoe mi da se na drumu nalazi itava gomila."
Don potvrdi glavom. "Tako je. Ukupno trideset i etvoro, od toga ima desetoro
dece. Ve prilino putujemo drumovima. Usput sam ih pokupio."
Pogleda Davida pravo u oi i seti se da je pre toga samo jo jednom video na
njegovom licu slian izraz. Bilo je to kada im je posle dedine smrti saopteno da je David
iskljuivi naslednik celokupnog imanja. Donu pade u oi da se njegov brat ponaa
zbunjeno i kao krivac.
David odgovori: "Bie to malo tee, Doni."
"Kako to misli?"
"Ve nas je previe. Kada je sve krenulo nizbrdo, lokalno stanovnitvo je poelo da
dolazi ovamo. Riverovi iz Stounbeka i ostali redom. Njihov sin se doepao mitraljeza,
dobio ga je od jedne vojne jedinice u blizini Vindermiera. Sa njim su dola jo trojicaetvorica. Broj je popunjen. U stanju smo da se kako tako ishranimo, mada ne znam ta
e biti u sluaju neke nevolje - ako podbaci etva krompira ili slino tome."
"Znam da e moje trideset i etiri due jo vie rastanjiti zalihe", ree Don. "Ali e
kopati i orati. Ja garantujem za to."
"Nije to u pitanju", ree David. "Ova zemlja je u stanju da ishrani odreen broj
ljudi, a ve nas ima previe."
utali su kratko vreme. Lipi je strmoglavo tekla desno od njih. ovek koji je
polagao drva na vatru ispod kazana u kome se krkalo jelo i druga dvojica na postolju za
mitraljez nisu mogli da ih uju. Don ipak uhvati sebe da je utiao glas. Upita:
"ta onda predlae? Da se vratimo u London?"
David ga uhvati za miicu. "Nikako! ne budi lud. Evo ta sve vreme hou da ti
kaem - u stanju sam da obezbedim ulaz za tebe, En i decu; ali za ostale ne mogu."
"Dejv", ree Don, "mora i njima obezbediti pristup. U moi si to da uini, i
mora uiniti."
David odmahnu glavom. "Uinio bih kad bih mogao. Zar ne shvata - tvoji pratioci
nisu prvi koje moramo odbiti. I drugi su kucali na ova vrata. Neki su bili roaci ovih ovde.
Morali smo da budemo neumoljivi. Neprestano sam svima ponavljao da tebe i tvoju
porodicu moraju pustiti, ako se pojavite. Ali trideset i etvoro...! To je nemogue. ak i da
ja pristanem, ostali ne bi dozvolili."
"Ovo je tvoja zemlja."
"Vlasnitvo je pitanje opte saglasnosti. Oni su u veini. Doni - svestan sam koliko
ti je mrska pomisao da izneveri ljude sa kojima si doputovao. Ali e morati da postupi
kako ti kaem. Drugog izlaza nema."
156

Praetorious
"Uvek postoji neki izlaz."
"Ovoga puta ga nema. Dovedi ih ovamo - En i decu - u stanju si da izmisli neki
izgovor. A to se ostalih tie... pa oni su naoruani, zar ne? Odlino e se snai."
"Ti nisi preiveo ono to smo mi preiveli."
Ponovo im se pogledi sretoe. David ree: "Znam da ne voli da ih izigra, ali
mora. Nije ti valjda vie stalo do njihove, nego do Enine i deje bezbednosti."
Don se nasmeja. Dvojica koja su se nalazila pored mitraljeza pogledae ih sa
visine.
"Piri je sigurno ovek koji poseduje esto ulo."
"Piri?"
"To je jedan iz moje druine. Verujem da se bez njega ne bismo probili. Kada sam
krenuo ovamo da tebe potraim, hteo sam da povedem En i decu. Ali se on usprotivio.
Zahtevao je da ostanu gde su. Shvatio sam da na taj nain hoe da obezbedi sebe i ostale
od prevare. Njegovo protivljenje je u meni s pravom izazvalo gnuanje. Kada bih posle
toga... doveo svoje ovamo, iza ograde, na ta bih liio?"
David ree: "To je ozbiljna stvar. Zar ne bi mogao da ga obmane na neki nain?"
"Njega da obmane? Pirija? Nikada!" Donov pogled prelete do na kraj Slepog
Dila ugodno smetenog ispod skrovitih brda. Zatim lagano ree: "Ako odbije da primi
one tamo napolju, odbija i nas - zatvara vrata pred Dejvijem."
"to se tie tvog Pirija... mogao bih nekako da ubedim ove ovde da ga prime
zajedno sa tobom. Da li se on da ubediti?"
"Nesumnjivo. Ali e u meuvremenu i ostali shvatiti o emu je re - tim pre kada
im budem saoptio da ne mogu jednostavno ui u dolinu kao to su se nadali. Nema
nikakve anse da se ja sa svojima uputim ovamo, a da svi ne nagrnu za mnom."
"Mora postojati neka mogunost."
"To isto sam ti ja maloas rekao, zar se ne sea? Jedno je jasno, vie nismo
slobodni ljudi." Potom se zagleda u svog brata. "Neprijatelji smo u izvesnom smislu."
"Nije tano. Nai emo neko reenje. Kako bi bilo da se vrati tamo, pa da onda
nai ljudi izvre juri na tebe pod zatitom mitraljeza... s tim da ti prethodno doapne En
i deci da nepomino lee u jarku sve dok ne budemo rasterali ostale."
Don se ironino nasmei. "ak i kada bih prihvatio tvoj predlog, manevar ne bi
uspeo. Moji ljudi su ve krvarili. U jarku su sasvim bezbedni. Ne bi se prepali od
mitraljeza."
"Kad je tako... ne znam ta treba initi. Mada sigurno postoji neko reenje."
157

Praetorious
Don jo jednom pogledom obuhvati dolinu. Polja su bila marljivo obraena,
najvie je krompira.
"En e se zabrinuti", ree on, "a da i ne spomenem ostale."
"Morau da se vratim. ta da radimo, Dejv"
On je za sebe ve bio doneo odluku; tako da vie nije oseao bratovljevu agoniju
neizvesnosti. Dejv najzad prozbori, cedei re po re:
"Porazgovarau sa njima. Vrati se kroz jedan sat. Videu kako e reagovati na
predlog da svi uete. Ko zna, moda emo u meuvremenu neto smisliti. Gledaj da
nae neko reenje, Doni!"
Don klimnu glavom. "Potrudiu se. Do vienja, Dejv."
David ga je tuno posmatrao: "Mnogo pozdravi sve - a posebno Dejvija."
Don ree: "Hvala, hou."
Ona dvojica sioe sa postolja, te skidoe rezu sa vrata. Don se provue kroz
uzan otvor. Nije se osvrnuo da jo jednom pogleda Davida.
Svi su se nalazili u stanju iekivanja, kada je skoio u jarak. Po njihovim licima je
zakljuio da se ne nadaju niem dobrom; jer samim tim to kapija koja vodi u dolinu nije
otvorena i nije dat znak da mogu odmah ui, svaka druga vest je morala biti loa.
"Kako je bilo, g. Kanstens?" upita Noa Blenit.
"Nije dobro." Ispriao im je sve otvoreno, ali je brzo preao preko poziva za ulazak
u dolinu upuenog njegovoj porodici. Poto je zavrio, Roder ree:
"Potpuno mi je jasan njihov stav. Tvoj brat je u stanju da obezbedi mesto za tebe,
En i decu?"
"On lino nije u moi ma ta da uini. Ostali su tako odluili, i oigledno su reeni
da se pridravaju svoje odluke."
"Prihvati njihovu ponudi, Doni", ree Roder. "Doveo si nas ovamo - time nita
nismo izgubili; a nema nikakvog smisla da ma ko od nas propusti ivotnu priliku, samo
zato to je svi ne moemo imati."
amor ostalih iz grupe bio je dovoljno neodreen da bi Don proniknuo njihovu
misao. Dobio sam ponudu, razmiljao je on, i ovi me nee spreiti da je prihvatim, ako to
smesta uinim, jo dok su preneraeni vlastitom plemenitou. Odvedi En, Meri i Dejvija
do kapije, postaraj se da je otvore i da svi nestanete iza nje... Tada mu se pogled zaustavi
na Piriju, koji ga, za uzvrat, blago pogleda; njegova mala desna ruka, iji su nokti bili
paljivo potkresani, poivala je na kundaku njegove puke.
Osetivi da ga je zagolicao slatki ukus iskuenja, on se upita kako li bi postupio da
158

Praetorious
ima pravu, umesto prividne slobode delovanja; da je feudalni baron, razmiljao je dalje,
spreman da vesela srca raskrmi svoje sledbenike. Verovatno da su takvi i bili - bar veina
njih.
On ree, gledajui u Pirija: "Razmiljao sam o svemu. Po mom iskrenom miljenju,
nema uopte nikakve nade da e moj brat ubediti one tamo da nas sve puste unutra.
Rekao mi je, izmeu ostalog, da su ve odbili da prime roake nekih, koji se nalaze u
dolini. Zbog svega toga ostaju nam samo dve mogunosti: da se okrenemo za sto
osamdeset stepeni i potraimo dom na nekoj drugoj strani, ili da se borbom probijemo u
dolinu i preuzmemo upravu nad njom."
En preneraenim glasom kriknu: "Ne!" A Dejvi upita: "Misli li, tata, da otponemo
borbu protiv ika Davida?" Svi ostali su utali.
"Odluku o tome ne moramo doneti odmah", ree Don. "Sve dok se ponovo ne
budem sreo sa svojim bratom, moemo smatrati da jo uvek postoji mogunost za mirno
reenje. A dotle, razmiljajte o ovome to sam rekao."
Roder ree: "I dalje smatram da treba da prihvati ono to ti je ponueno,
Doni."
Ovoga puta ostali nisu reagovali krotko kao prvi put; trenutak neodlunosti, je
proao, gorko primeti Don. Njegovi sledbenici su ponovo postali svesni baronovih
obaveza prema njima.
Alf Parsons upita: "ta vi mislite, g Kanstens?"
"Zadrau svoje miljenje dok se ne budem po drugi put video sa svojim bratom",
odgovori mu Don. "A dotle vi razmiljajte."
Piri je utao i dalje, samo se blago smeio. Sa zavojem oko glave liio je na krhkog
i nevinog starca. Dejn se zatitniki nadnela nad njega.
Tek kada se Don spremao da po drugi put ode pred kapiju, Piri ponovo uze re:
"Razume se, baciete pogled na raspored objekata sa one strane?"
"Kako da ne", ree Don.
ak da se i najmanje nadao da e njegov brat uspeti da ubedi ljude iz Slepog Dila
da popuste, ta nada bi nestala onog trenutka kada je ponovo ugledao Davidovo lice.
Ovoga puta se njegov brat pojavio u pratnji etvorice ili petorice ljudi, verovatno da bi se
nali na ruci prvoj trojici koji su se nalazili na strai, a za sluaj da se Donove trupe ne
sloe sa njihovom odlukom. Don je primetio da se odmah iza ograde nalazi telefon, kako
bi se mogli brzo pozvati ljudi upomo, ukoliko se situacija bude zaotrila. Osvrtao se oko
sebe traei jo neka postrojenja namenjena odbrani doline.

159

Praetorious
David ree: "Oni ne pristaju, Doni. A tako neto se zaista i nije moglo oekivati od
njih."
Ljudi koji su se nalazili u njegovoj pratnji stojali su mu za petama, ne skrivajui
svoju nameru da ne ostave brau nasamo. To je za Dona bio najoitiji dokaz u kako
bespomonom poloaju se nalazi njegov brat.
On klimnu glavom. "Znai, ponovo nam predstoje lutanja drumovima. Poljubio
sam Dejvija u tvoje ime. ao mi je to nee imati prilike da ga sam vidi."
"uj", ree David, "neto sam razmiljao - ipak postoji jedan izlaz." Govorio je
iskreno i grozniavo. "Moe ga oprobati."
Don ga ispitivaki pogleda. Istovremeno je posmatrao mesto na kome se ograda
sueljavala sa rekom.
"Saopti svojima da je stvar propala", poe David. "i da e morati potraiti neko
drugo reenje. Ali nemoj mnogo da se udaljava noas. Pronai nain da se ti, En i deca
neprimetno iskradete - pa se vrati ovamo. Pustiemo te unutra. Lino u ovde prenoiti,
da bismo bili sigurni."
Don je shvatao da bi ovakav plan bio ostvarljiv, ali sa drukijim ljudima i pod
drukijim okolnostima. Ovako je ostao hladan prema njemu. David je potcenjivao Pirijevu
intervenciju u tom sluaju; bila je to razumljiva greka koju bi napravio svako ko nije
poznavao ovog oveka.
On ree: "U pravu si, pretpostavljam da bi se tako neto moglo izvesti. Na svaki
nain vredi pokuati. Samo nikako ne elim da mi deca usred noi padnu pokoena tim
vaim mitraljezom."
David mu odgovori sa arom: "Toga se nemoj ni najmanje plaiti. Pre nego to
pride kapiji zvizni mi na stari nain. Sem toga, mesec je pun."
"Da", ree Don, "u pravu si."

160

Praetorious

12.

Don skoi u jarak gde zatee sve na okupu.

Odmah pree na stvar: "Ne moemo ui na miran nain. Oni ne poputaju ni za
dlaku. Moj brat je pokuavao da ih ubedi, ali uzalud. Prema tome, ostaju nam mogunosti
o kojima sam ve govorio - ili da potraimo neko drugo mesto, ili da se orujem
probijemo u Slepi Dil. Jeste li razmiljali o tome?"
Nastade tiina; Alf Parsons je narui reima:
"Od vas zavisi, g. Kanstens - i sami to dobro znate. Postupiemo onako kako vi
smatrate da je najbolje."
"U redu", ree Don. "Pre svega, jedno je vano. Moj brat lii na mene. Ima na
sebi plavo radniko odelo i kariranu koulju sive i bele boje. Skreem vam panju na to da
ne biste pucali na njega. Ne elim da on bude povreen, ako se to ikako moe izbei."
Doe Haris ree: "Znai, kreemo u napad, g. Kanstens?"
"Da. Ali ne odmah - ve noas. Iz ovih stopa emo se bez buke povui toliko da nas
ljudi sa ograde ne mogu videti. Moramo se ponaati tako kao da smo odustali od pomisli
da se probijemo u dolinu. Naa jedina nada je da iskoristimo prednosti iznenaenja."
Svi su ga odmah posluali, iskobeljali su se iz jarka i krenuli nazad niz drum,
ostavljajui dolinu za sobom. Don je koraao na kraju kolone, a pored njega Roder i Piri.
Roder ree: "Jo mislim da si pogreno postupio, Doni. Nije kasno da nas
napusti i povede svoju porodicu. Tebe e sigurno primiti."
Piri se umea, izraavajui se dvosmisleno: "Moje je miljenje da nee biti lako,
ak i ako nam uspe napad iznenaenja." Zatim pogleda Dona. "Sem ako znate neki put
kojim bismo mogli da se spustimo preko brda."
"To ne znam. Ali ak i kada bi postojao nekakav put, ne bi vredelo. Obronci brda
su strmi prema dolini. Nemogue je izbei da sitno kamenje ne pone da se odronjava,
tako da bismo, im nas budu primetili, postali sigurna meta."
"Pretpostavljam", produi Piri, "da ne nameravate da izvrite juri na ogradu budui da se iza nje nalazi Vikersov mitraljez?"
"Ne." Don se izbliza zagleda u Pirija. "Kako se oseate?"
"Kao i obino."
"Da li ste sposobni da u duini od pola milje pregazite reku koja je ledena ak i u
161

Praetorious
ovo doba godine?"
"Jesam."
Obojica, Roder i Don, ispitivaki su ga posmatrali. Zatim Don ree:
"Moj brat je zagradio prolaz izmeu brda i reke, smatrajui da je reka sama po
sebi dovoljna odbrana. Meutim, ona je samo pored obala isto toliko duboka kolika i brza
- mnogo stoke se udavilo u njoj, a i po koji ovek. Kad sam bio dete upao sam u nju
odmah kod obale, ali se nisam udavio. Nekako oko same sredine reke nalazi se u steni
jedna izboina - iako sam tada imao jedanaest godina, mogao sam lepo da stanem na
nju."
Roder upita: "Ne predlae, valjda, da svi gazimo reku sredinom? Videe nas, o
tome nema sumnje. A kako emo da izaemo iz nje ako je du obala tako duboka kao to
kae?"
Piri je, kao to je to Don i pretpostavljao, shvatio njegovu misao bez ikakvog
objanjenja.
"Moj zadatak je da uutkam mitraljez?" upita on. "A ta ete vi ostali raditi?"
"Ja u poi sa vama", odgovori mu Don. "Poneu puku. Slabi su izgledi da u ja
uspeti ako vi promaite, ali emo bar imati neto u rezervi. Roder, tvoja dunost je da
osvoji ogradu, im budemo likvidirali mitraljez. Koristei jarak kao zaklon, moe joj se sa
ljudima pribliiti na stotinak jardi. Mogue je uspuzati se uz ogradu."
"Okrenue mitraljez prema nama im budu shvatili da ih tuemo od pozadi. Taj
trenutak e ti iskoristiti da navali sa ostalim ljudima."
Roder upita u nedoumici: "Da li je to uopte izvodljivo?"
Piri mu odgovori umesto Dona. "Jeste", ree. "Uveren sam da je izvodljivo."
Don je stajao pored En i posmatrao decu koja su spavala na zemlji - Dejvi, Spuks i
Stiv su bili sabijeni jedan uz drugog, dok je Meri leala malo dalje, podupirui glavu rukom
umesto jastuka. Priguenim glasom Don izloi svojoj eni Davidov plan. Poto je zavrio,
En ree:
"Zato ga nisi prihvatio? Mogli smo to da izvedemo. Mogli smo na neki nain da
pobegnemo od Pirija", drhtala je, "da ga ubijemo, ako nema druge! Ionako je pobijeno
mnogo nevinog sveta - pa ta e mariti ako ode glava jo jednom oveku. Ah, zato ga nisi
prihvatio? Moda jo nije dockan?"
Sunce je bilo zalo, a mesec se jo nije bio pojavio na nebu. Vladala je pomrina.
On je jedva nazirao njeno lice, kao i ona njegovo.
On ree: "Milo mi je to se Piri osea dobro."
162

Praetorious
"Zar milo?"
"Da. Ohrabrenja radi bilo mi je potrebno da znam da je on u stanju da povue
oroz, i jedino mi je to pomoglo da se odluim na pravi put. Shvata li, En, bio sam prisiljen
da poinim grozne stvari da bih nas doveo dovde. ak ni pred sobom nisam mogao nai
opravdanje za njih, sem u nadi da e sve postati drukije, poto jednom stignemo u
dolinu."
"I bie drukije."
"Nadam se da hoe. Zbog toga i ne elim da platim jo i izdajstvom."
"Izdajstvom?"
"Da izdam sve ove ovde." On pokaza glavom na gomilu. "Bilo bi izdajstvo napustiti
ih u ovom trenutku."
"Ne shvatam te." En je odmahivala glavom. "Nikako ne mogu da te shvatim. Zar
nee izdati Davida - ako se na silu probije u dolinu?"
"David je lien slobode odluivanja. Da nije takav sluaj, sve bi nas pustio. I sama
to zna. Dobro pazi, En! Recimo da ostavimo Rodera i Oliviju pred kapijom - to znai i
Stiva i Spuksa, ta bi ti rekla Dejviju? I svim ovim ostalim jadnicima... ta bi rekla Dejn...
da, i Piriju! Ma koliko ti njega ne podnosila, injenica je da bez njega nikada ne bismo
dospeli do doline."
En baci pogled na pospalu decu. "Trenutno jedna jedina misao potiskuje sve
ostale u mojoj svesti: o, kada bismo jo noas mogli da se naemo u dolini, a da nam ni
dlaka ne usfali s glave - i da puka ne opali."
"Ali sa tekim uspomenama."
"Ionako ih nismo poteeni."
"Samo nije re o istoj vrsti."
Ona za trenutak zauta. "Ti si na vo, nije li tako? Srednjovekovni poglavar - sam
si to rekao?"
Don slee ramenima. "Da li je to sada vano?"
"Za tebe je vano. Tek sada shvatam. Ta injenica je tebi vanija od naih ivota i
ivota nae dece."
On ree blago: "Draga En, o emu ti to govori?"
"O dunosti. Zar nije re o tome, reci sam? U stvari, ti i ne misli na Rodera i
Oliviju, Stiva i Spuksa - jer ne misli na njih kao na pojedince. U pitanju je lina ast - tvoja
poglavarska ast. Ti vie nisi obian ovek. Ti si vo, dodue bez vlasti i uticaja."
"Sutra e svemu ovome biti kraj. Tada emo sve zaboraviti."
163

Praetorious
"Nije tano. Gotovo da si me ubedio u to ranije jednom prilikom; meutim, sada
mi je jasno. Ti si se promenio i tu povratka nema."
"Nisam se promenio."
"Kada bude postao kralj Slepog Dila", ree ona, "volela bih da znam za koje
vreme e ti napraviti krunu?"
Opasan razdeo, razmiljao je Don, je prostor izmeu okuke na reci i take koja se
nalazi nekih trideset jardi udaljena od ograde, a na kojoj brdo poinje svojom senkom da
zaklanja mesec. Kada bi odloili napad za kasnije, dok mesec potpuno ne izgreje, njihov
plan bi bio gotovo onemoguen, jer je te noi meseina bila veoma jaka, a trebalo je da
se na nekoliko jardi priblie protivniku.
Dona i Pirija je ekalo da u duini od oko dvadeset pet jardi preu preko brisanog
prostora; posada sa onog dela ograde koji se nalazio u blizini reke mogla je da ih vidi kao
na dlanu. S razlogom su se nadali da e njihova panja pre biti usredsreena na prirodan
prilaz sa druma negoli na naizgled nemogu pristup izuzetno brzom i dubokom rekom
kakva je bila Lipi. Piri, koji je iao ispred Dona, duboko je gazio vodu, tako da su mu se
van povrine nalazili samo glava i ramena; u jednoj ruci je drao puku. Don ga je pratio
u stopu.
Voda je ak bila hladnija nego to je to Don po seanju pretpostavljao, pri emu
su do iznemoglosti morali da se bore sa renom strujom. Jednom ili dvaput Piri se
okliznuo, tako da je on morao da ga pridri. Teilo ih je to to je buka reke priguivala
svaki um koji bi oni usput napravili.
Grabili su napred da se najzad, na svoje veliko olakanje, nau van svetlosti
meseca. Senka koju je bacalo brdo bila je duga, ali ne mnogo iroka; sada su pred sobom
sasvim jasno mogli da vide put i ogradu na meseini. Sve do tog trenutka Don nije
mogao da bude siguran u to, tako da su sada porasle njegove nade. Da se ograda nalazila
u senci, ne bi pomogle ak ni Pirijeve izuzetne streljake sposobnosti.
Kada su se nali desetak jardi udaljeni od ograde, Piri se zaustavi.
Don nervozno proaputa: "ta vam je?"
u Pirija kako teko die. "Is... crpljen sam..."
Don se tada sa zaprepaenjem seti da Piri nije vie mlad, da je krhke telesne
grae, da je prevalio izuzetno teak put i da ga je samo nekoliko asova ranije oborio
metak. On prikupi snagu i slobodnom rukom obuhvati Pirija oko struka.
Ree mu blago: "Predahnite koji as. Ako mislite da ne moete izdrati, vratite se.
Produiu sam."
Stajali su tako u mestu nekoliko sekundi. Don je oseao kako Piri sav drhti. On
164

Praetorious
najzad dode k sebi i uspravi se.
Procedio je kroz zube: "Sada mi je bolje."
"Jeste li sigurni?"
Piri umesto odgovora produi da gazi reku. Ubrzo se naoe u istoj ravni sa
ogradom, da je odmah sledeeg trenutka ostave za sobom.
Don se osvrte unazad. Odbrambena postrojenja koja su se nalazila u dolini
ocrtavala su se na mekoj svetlosti meseine. Na postolju ispred mitraljeza nalazila su se
tri oveka, dok su jo trojica ili etvorica uali uureni na zemlji iza ograde; verovatno
su spavali. Don upita Pirija apatom:
"Odavde?"
"Da okuamo sreu", ree Piri. "Ali hajdemo jo malo dalje... U stanju sam da ih
pogodim i sa razdaljine od jo dvadeset jardi..."
Don po njegovom glasu zakljui da je povratio snagu. Piri verovatno spada u red
onih neunitivih ljudi, razmiljao je on. Tekom mukom se vukao za njim savladujui
maticu; oseao je umor u nogama, koje su sada bile dvostruko tee zato to se odelo
natopilo vodom.
Piri se najzad zaustavi, okrete i zauze povoljan poloaj prema struji. Nalazili su se
oko dvadeset pet jardi duboko u dolini. Don je stajao odmah uz Pirija.
"Pokuajte da smaknete onog desno", ree Piri. "A ja u ovu dvojicu."
"Najpre mitraljesca", ree Don.
Piri se nije potrudio da mu odgovori, ve stavi puku u pripravan poloaj; to isto
uini i Don, samo sporije.
Pirijeva puka zlokobno odjeknu; videlo se na meseini kako se ljudska figura koja
je stojala iza mitraljeza uspravlja; zatim se razlegao bolan krik i ovek poe da pada,
hvatajui se za ogradu na postolju, ali je promai. Don naniani svoju metu, meutim, ne
uspe da je pogodi. Jo vie je iznenaivalo to to, pucajui po drugi put, Piri nije uspeo da
pogodi svoj cilj. Preostala dvojica na postolju poletee ka mitraljezu, nastojei da ga
okrenu. Tada Piri ponovo opali, te se jedan od njih skljoka. Na alost, treem oveku poe
za rukom da okrene mitraljez. Don i Piri ponovo opalie, ali bez uspeha. U
meuvremenu su ljudi ispod postolja poustajali i zgrabili puke. Tada poe da teke
mitraljez svojim stakato ritmom, sejui plamen.
To nije dugo trajalo, jer je Piri pogodio i treu rtvu, posle ega je zamuknuo ovaj
seja smrti. U meuvremenu su ljudi koji su se nalazili na zemlji poeli da pucaju na njih,
tako da su sada meci itali na sve strane.
Piri ree: "Merdevine... vodite rauna da se niko ne popne na postolje..."
165

Praetorious
Glas mu je opet oslabio, ali ga je Don video kako nanovo puni puku, i na svoj
uobiajeno hladnokrvan i vet nain uspeva da pogodi jo jednog oveka koji je stao da se
penje uz merdevine prema postolju. Don tada poe da oslukuje ne bi li uo Rodera i
ostale kako se sa one druge strane puu uz ogradu, ali nije mogao nita da razazna. Do
sada su morali stii do ograde. Posmatrao je crnu ivicu na vrhu ograde, ne bi li ugledao
svoje ljude kako se prebacuju preko nje.
Iznenada, krajnje prirodnim i jednostavnim tonom, Piri se obrati Donu:
"Uzmite ovo."
Pruao mu je puku.
Don upita: "Zato...?"
"Budalo", ree Piri. "Ranjen sam."
Jedno zrno zafijuka u pravcu njih povrinom vode. Don stade da zagleda Pirija sa
sviju strana, i imao je ta da vidi: kod ramena je zjapila rupa iz koje je tekla krv. On uze
Pirijevu puku, svoju baci u vodu.
"Uhvatite se za mene", ree on Piriju.
"Ostavite to sada. Merdevine su vane!"
Novo lice se pelo uz lestve. Don opali, ponovo napuni puku, opet opali. Trei
metak je postigao svoj cilj. Zatim se okrete prema Piriju.
"Sada..." poe on.
Ali Pirija vie nije bilo. Donu se uini da vidi njegovo telo nekoliko jardi nie niz
vodenu struju, mada nije mogao biti sasvim siguran. Ponovo skrete pogled na vanije
mesto - na ogradu. Na njenom vrhu ugleda bezbroj ljudskih figura; jedan ovek je ve bio
zaposeo mitraljez i okrenuo ga nanie.
Video je kako preostali protivnici bacaju puke i tada, sleen i krajnje iscrpljen,
poe da trai najpogodnije mesto da se prebaci na obalu.

166

Praetorious

13.

U istu ovu sobu stupio je nekada zajedno sa Davidom; koraali su pripijeni jedan
uz drugog, drei se za ruke da bi se uzajamno ohrabrivali i ublaili strah pred tajanstvom
smrti. U sobi je tada lealo mrtvo telo deda-Beverlija. Za dvadeset i toliko godina,
unutranjost ove prostorije se vrlo malo izmenila. David nikada nije imao elju da
modernizuje svoju neposrednu okolinu.
En ree: "Oprosti, dragi - zbog onog to sam ti sino govorila." On je utao. "Sada
e sve biti drukije. Ti si bio u pravu."
Popodne toga dalekog dana stigao je advokat iz Lipitauna; zatim je proitan
testament i David se sav zbunio, obuzelo ga je neko oseanje krivice kada se saznalo da je
on jedini naslednik - gotovine i zemlje, jer dobar farmer nee nikada, ako mu je to ikako
mogue, razdvojiti ovo dvoje. "Najzad sam je dobio", pomisli David.
"Nisi ti za to kriv", ree En. "Ne sme tako misliti."
Tada je njegova mati rekla: "Nadam se da nisi ljubomoran, sine? Ne znai to da
tebe deda nije voleo. Naprotiv, mnogo si mu bio drag. Jo za ivota mi je rekao da e tako
postupiti. Znao je da David eli da postane farmer, a da ti ne bi hteo to da bude. Zatim,
to znai da u sav novac koji ja imam ostaviti tebi - sve to je ostalo posle smrti tvog oca.
Ii e u najbolju kolu za inenjere. Shvata li me?"
On joj je potvrdno odgovorio, pri tom ga je ozbiljnost njegove majke zbunjivala
vie od svega ostalog. Oduvek je pretpostavljao da e Slepi Dil pripasti Davidu; a u tom
trenutku ni imanje ni novac nita nisu znaili za njega u poreenju sa neprijatnim
oseanjem odvratnosti i gaenja zbog injenice i prisutnosti dedine smrti. Poto je
pogreb bio obavljen i tamni zastori uklonjeni, poeleo je da zaboravi sav taj mrak i senku.
"Imae sasvim dovoljno, sine", nastavljala je njegova mati. On je nestrpljivo
klimao glavom, elei da prestane ovaj razgovor koji je za njega znaio poslednju vezu sa
jezivou smrti. Nije tada zapaao grevitost sa kojom je govorila njegova mati, kao ni to
da je tokom prethodne godine bivala sve blea i mravija. Nije tada znao ono to je ona
znala - da joj je ostalo jo samo malo od ivota.
"Doni", ree En. Zatim ga zagrli. "Mora se izvui iz tog stanja."
Posle toga su, razmiljao je dalje, raspuste provodili kod tetaka, a njih dvojica su
se vezali jedan za drugog vrsto i duboko snagom koja povezuje osamljene. Da li je negde
ispod svih oseanja ipak postojala netrpeljivost prema bratu zato to je on jedini
naslednik - prikrivena mrnja koje ni sam nije bio svestan? Nije mogao to da zamisli, ali
mu se ta misao nametala i nije mu davala mira.

167

Praetorious
"Sve e biti kako treba", ree En. "Ovde deca mogu na miru da odrastu, pa ma ceo
svet bio pretvoren u ruevinu. Dejvi e obradivati zemlju u dolini." Ona iskosa pogleda
telo mrtvaca na odru. "David je to eleo vie nego ita na svetu."
Najzad Don progovori: "Nee je samo obraivati, zar ne? Bie i njen vlasnik. Lep
je ovo komad zemlje. Dodue, ne tako veliki koliki je Kain ostavio Enohu."
"Ne sme tako da govori. Sem toga, nisi ga ti ubio - ve Piri."
"Misli da je on? Ne bih znao rei. Baciemo krivicu na Pirija, to hoe da kae?
Pirija vie nema, odnela ga je reka i sada ponovo ovom zemljom tee med i mleko i
zavladala je nevinost. Jesi li sada zadovoljna?"
"Done! Piri ga je ubio."
On je pogleda. "Piri mi je predao svoju puku - sigurno je u tom trenutku bio
svestan da mu je doao kraj. Kada sam se osvrnuo i video da je nestao pod talasima,
pomislih da je bacim za njim - jer nas je ta puka i dovela do doline, sejui smrt du cele
Engleske. Bez nje bih se lake probio do obale, zato to sam bio umoran do iznemoglosti.
Pa ipak je nisam putao iz ruku."
"Jo ima vremena da je baci", ree ona. "A i zato bi je uvao."
"Neu da je bacim. Piri je bio u pravu. Dobro oruje se nikada ne baca." Zatim
pogleda puku prislonjenu uz toaletni sto. "Predau je Dejviju, kada doraste za nju."
Ona lako ustuknu. "Ne! Nee mu biti potrebna. Tada e vladati mir svetom."
"I Enoh je bio miroljubiv ovek", ree Don. "iveo je u gradu koji je za njega
izgradio njegov otac. Pa ipak je za pojasem nosio oev bode."
Zatim prie odru, sae se i poljubi brata. Samo nekoliko dana ranije poljubio je u
lice jednog drugog mrtvaca, ali mu se sada inilo da vekovi razdvajaju ova dva poslednja
pozdrava. Kada se okrenuo i poao prema vratima, En upita:
"Kuda e?"
"Mnogi poslovi ekaju", odgovori on. "Treba izgraditi grad."

168