Dostojna

vojvodine ljubavi

2 I love BD
 1. poglavlje

Džilijan Forester se nadala da će izaći na kraj s Vejnom

Alisterom uprkos činjenici da to nikada nikome nije pošlo za
rukom. Sudeći po gotovo svakodnevnim tekstovima o njemu u
časopisima, dvanaesti vojvoda od Alistera nije samo omražena
osoba u svakom mogućem smislu, već je jednostavno
nepodnošljiv! Previše bogat, previše pun sebe, previše zgodan...
Ostavlja utisak da je rođenjem u plemićkoj porodici dobio sve što
se u životu može poželeti.
Ali Džilijan je odlučila da se upusti u tu avanturu iako joj se
zebnja uvlačila u srce.
- Nemoj da preteruješ - rekla joj je mlađa sestra Nensi uz
uzdah kad je Džilijan izrazila zabrinutost zbog svog novog
angažmana.
Naime, biće učiteljica sedmogodišnjem detetu bez roditelja,
čiji je staratelj Vejn.
Inače, Džilijan je obožavala mlađu sestru i potpuno joj se
posvetila posle saobraćajne nesreće, u kojoj su poginuli njihovi
roditelji, a Nensi jedva preživela. Džilijan nikada neće zaboraviti
da je samo malo nedostajalo da ostane potpuno sama na ovom
svetu. Brigu o njima dvema potom su preuzeli dalji rođaci iz
idiličnog sela u unutrašnjosti Engleske, u kojem su odrasle.
- Zaista sam uverena u to da ne dramatizujem - odgovorila je
Džilijan.
Uzdržala se od komentara da su preterivanje i dramatika
zapravo Nensina „specijalnost“. Razgovarale su u svom
zajedničkom, iznajmljenom stanu u siromašnom kvartu Londona.
Stan je bio tesan, jer su samo takav mogle da priušte, pa su delile
jedinu sobu. Nensi se šminkala ispred ogledala nanoseći na
trepavice već treći sloj maškare. Uvek je posvećivala posebnu
pažnju isticanju očiju, jer su one bile najbolji adut na njenom licu.
Konačno je spustila maškaru na stočić i okrenula se sestri.
- Zapravo, nećeš često sretati Vejna. Podučavaćeš njegovu
štićenicu, koju, budimo realni, Vejn ne voli baš preterano.
Uostalom, zašto bi bilo kojoj od vas dve posvećivao pažnju?
3 I love BD
 Nensi je odmahnula rukom pokazavši tako šta misli o onome
što tabloidi svakodnevno pišu o Vejnu. Džilijan je o njemu znala
ono što su znali svi koji su zainteresovano pratili novosti iz života
poznatih: samo tri sigurno tačne informacije. Prvo, da je bio u
burnoj vezi s popularnom i omiljenom pripadnicom visokog
društva Izoldom Vanderbilt, s kojom je često raskidao i mirio se.
Svi su bili uvereni u to da će Vejn uspeti da uništi tu vezu svojom
nemogućom naravi, na koju čak ni urođena Izoldina dobrota nije
mogla da utiče. Kad ga je zauvek napustila, zaključili su da je
zaslužila bolje. I zaista, uskoro je zatrudnela s Vejnovim najboljim
prijateljem Rubenom i udala se za njega. Posledica Izoldinog
opšteprihvaćenog braka, a potom i njene tragične pogibije
zajedno s mužem u brodskoj nesreći, bilo je Vejnovo imenovanje
za zakonitog staratelja devojčice, čije je rođenje uništilo sve šanse
da Vejn opet bude s Izoldom.
Nacija se radovala, likovala i žalila zbog svih tih događaja,
kao da lično poznaje sve te ljude i njihova osećanja.
- Čovek bogat kao Vejn ima toliko kuća i vila da je nemoguće
očekivati da obiđe makar polovinu njih u toku godinu dana... ili
možda čak pet godina - dodala je Nensi nonšalantno, u nameri da
potkrepi svoje reči. Džilijan je morala priznati da njena sestra
dobro poznaje taj sloj društva, jer provodi mnogo vremena s
njima. Uostalom, njena je sestra pohađala renomirane privatne
škole zajedno s decom iz plemićkih i bogatih porodica. Iako nije
završila fakultet, stekla je dovoljno veza da bi vodila aktivan
društveni život u londonskim visokim krugovima. A takav život je
dobra osnova za uspešan brak, u koji su obe sestre verovale da će
ući jednoga dana.
Inače, Nensi je godinu i po mlađa od Džilijan i mnogo je
atraktivnija. Zapravo, Nensi je prava lepotica, za kojom mnogi
momci uzdišu. Prirodno kovrdžava tamna kosa, krupne,
zlatnozelene oči i savršeno telo bili su njeni fizički aduti, a Nensi
je umela da ih iskoristi.
A Nensi je pokazivala zainteresovanost za određeni tip
muškaraca. Obično su to bili oni s velikom imovinom u
nekretninama i još izdašnijim kontom u banci. Pa ipak, dosad nije
uspela da izađe iz šablona potencijalne ljubavnice i da ostvari
nešto ozbiljnije i dugoročnije.
4 I love BD
 S druge strane, Džilijan nije odlazila na zabave i uvek je
radila bar jedan ozbiljan posao, a često i nekoliko istovremeno da
bi mogla da podmiri troškove života. Za razliku od lepotice Nensi,
Džilijan nije toliko lepa, ali je veoma osetljiva duša. Premda je bilo
trenutaka kad je poželela da je lepa i manje racionalna, kao njena
mlađa sestra, sada, u dvadeset sedmoj godini, Džilijan se pomirila
s tim da je takva kakva je. Izgubile su roditelje, a nije mogla da
zaboravi godine, tokom kojih je Nensi često boravila u bolnicama,
jer se morala podvrgnuti brojnim operacijama da bi se sanirale
posledice saobraćajne nesreće. Džilijan je morala da preuzme
ulogu majke svojoj sestri i da bude odgovorna da bi plaćala
račune.
Dobro, Nensine račune. Budući da je njena sestra nosila
nezamislivo skupu odeću, kojom se uklapala u društvo bogatih,
Džilijan nije mogla da zahteva od nje da se odrekne takvog stila
života i ćutke je radila da bi pokrila troškove, ovako ili onako.
Ovaj najnoviji posao guvernante, u kući najomraženijeg
čoveka u Engleskoj, biće njen dosad najzahtevniji, ali i najbolje
plaćen angažman. Zato je Džilijan napustila mesto sekretarice u
prestižnoj arhitektonskoj firmi. Inače, Nensi je čula od svojih
prijatelja da je vojvodi potrebna osoba koja će obučavati njegovu
štićenicu. Uostalom, ljudi poput vojvode sigurno neće kačiti
oglase za posao u lokalnom pabu. Štaviše, Nensi je čula koliko je
vojvoda spreman da plati za taj posao, a to je mnogo veći iznos od
svega što je Džilijan dosad zarađivala.
Govorilo se da je vojvoda odbio sve žene koje su se prijavile
za ovo zaposlenje, a spominjani su i neki nerazumni razlozi zbog
kojih ih nije prihvatio.
Nensi, naravno, te informacije nije prenela svojoj sestri.
- Verujem da ćeš biti savršena za taj posao! -
prokomentarisala je Nensi zakopčavajući rajsferšlus divne svilene
haljine.
Džilijan je dobila poziv od agencije, preko koje se prijavila za
ovaj posao, i preostalo je samo da spakuje kofer i otputuje u
Jorkšir, na sever Engleske, na porodično imanje vojvode od
Alistera.

5 I love BD
 - Džilijan, guvernanta nije visokorangirano radno mesto.
Nećeš biti tretirana kao gost i sasvim su male šanse da ćeš uopšte
videti Vejna - dodala je Nensi.
To je Džilijan sasvim odgovaralo. Ona je imuna na moć
popularnosti i osećaj samobitnosti, koji uz to ide. To je često
ponavljala sebi narednog jutra kad je sela na voz za Jorkšir, kao i
tokom čitavog putovanja.
Inače, u ovom delu zemlje nije bila još od detinjstva. Džilijan
se kao kroz maglu sećala kako je s roditeljima obilazila
viševekovne zidine, koje su opasivale grad Jork, kao i prohladnih
jutara, čak i leti.
Sačekala je na peronu železničke stanice u Jorku lokalni voz,
koje će je odvesti u unutrašnjost. Život se nastavlja... to je
neumitna činjenica, kojoj se svi prilagođavamo, bez obzira na to
šta je ko izgubio usput.
Kad je Džilijan sišla na maloj stanici u udaljenom selu, oče-
kivala je da će je, po dogovoru, neko dočekati. Međutim, nikoga
nije bilo ni ispred stanične zgrade ni u njoj. Zapravo, Džilijan je
bila jedini putnik koji je ovde sišao. Duvao je hladan oktobarski
vetar i nije se činilo da će se magla skoro podići. To nije bio
početak koji obećava.
Džilijan je bacila pogled na kofer, u koji je spakovala ono za
šta je mislila da će joj biti dovoljno za prvih šest nedelja, koliko se
dogovorila da će provesti na probnom radu na imanju. A Nensi je
na putovanja nosila bezbroj kofera i tašni zato što je imala
neuporedivo više garderobe od sestre. Džilijan je na mobilnom
telefonu pronašla mapu ovog mesta i tako je zaključila da joj
treba dvadesetak minuta hoda do imanja Alisterovih.
- Dakle, najbolje je da pođem - promrmljala je sebi u bradu.
Prebacila je tešku tašnu preko ramena, rukom je povukla
kofer i točkici su se zakotrljali. Samouvereno je krenula
nepoznatim putem. Uskoro je shvatila da je pošla u suprotnom
smeru, pa se okrenula i nastavila je brzo da korača. Dok se
udaljavala od stanice kroz nedirnutu prirodu, magla je postajala
sve gušća i bivalo joj je sve hladnije. S obeju strana seoskog puta
prostirale su se nepregledne močvare i tresetišta, između kojih je
krivudala reka. Bilo je nestvarno tiho, toliko da je mogla da čuje

6 I love BD
sopstveno disanje. Usput nikoga nije srela. Između dva kamena
stuba na glavnom putu uočila je znak za skretanje prema
plemičkoj kući i od tog trenutka kretala se krivudavom seoskom
stazom bez oznaka. Činilo joj se da hoda satima i više nije bila
sigurna u to da li bi uspela da pronađe put nazad. Konačno, pred
njom se u daljini ukazala kuća.
Ništa je nije moglo pripremiti za ono što je ugledala.
Bila je to ogromna kamena zgrada pretenciozne arhitekture,
ali nijedna fotografija, koju je videla, nije mogla da dočara njen
stvarni izgled. Bilo je nečeg u ovom zdanju što je Džilijan
oduzimalo dah, pa nije mogla da skrene pogled s njega. Ipak, ova
kuća nije odavala utisak dobrodošlice. Zapravo, bila je ogromna i
na neki način zastrašujuća, stajala je kao bedem u jesenjem
predvečerju, kao da prkosi posetiteljki, a jedina reč koja je
odzvanjala u Džilijaninoj glavi bila je: savršeno!
Otežano je disala dok se penjala uzbrdo, a kofer joj se činio
težim nego pre. A onda je čula potmulu tutnjavu iza sebe
pomislivši da je to... sudbina.
U poslednje vreme vojvoda od Alistera, poznat tek nekolicini
preostalih prijatelja i žutoj štampi kao Vejn, sve teže je pronalazio
mir i spokoj. Piće je počelo da mu izaziva glavobolju i pojačavalo
je njegove frustracije. Ekstremni sportovi izgubili su draž i
prestao je njima da se bavi kad je shvatio da bi se njegovom
smrću okončala viševekovna loza vojvoda od Alistera, a da bi se
pohlepni daleki rođaci dočepali svega, i titule i imovine.
Čak ni usputni seks, nekad njegova omiljena aktivnost, nije
mu više pričinjavao zadovoljstvo, jer se plašio da će vest o vezi s
nekom ženom dospeti u štampu i postati dežurna tema zluradih
komentara. Mediji su žestoko osuđivali njegovo ponašanje, jer su
listom bili na Izoldinoj strani, kao i na strani svih devojaka posle
nje, nazivajući ga najgorim imenima i nudeći najuvredljivija
objašnjenja za njegovo ponašanje. Nagađali su da se odavao
različitim ekstremnim aktivnostima da bi prikrio svoje
najmračnije tajne ili da je toliko površan da je seks izabrao kao
jedini način da pokaže svoju plemićku nadmoć. Priče o njemu bile
su manjeviše iste i, samim tim, dosadne.
Nije bio spreman da to prizna sebi, ali tabloidi su, izgleda,
izborili prednost u ratu protiv njega.
7 I love BD
 Danas je odlučio da jaše najboljeg, nedavno kupljenog, konja
iz svoje ergele, koji mu nije baš odgovarao. Osečao je da ni konj
njega ne prihvata onako kako bi trebalo. Vejnu je bilo potrebno da
se izmori brzim jahanjem po ogromnom imanju, ali koliko god da
je vranca podbadao mamuzama, nije uspevao da potisne misli
koje su mu se rojile po glavi.
Neukrotivi konj je to sasvim sigurno osećao. Naime, već
nedeljama su vojvoda od Alistera i njegov vranac igrali igru
dominacije po nepreglednom imanju.
Kad je Vejn primetio siluetu koja se približava kući, pomislio
je da će ovo tmurno predvečerje biti nešto drugačije od
prethodnih.
Samo je Bog znao koliko je Vejnu očajnički bila potrebna bilo
kakva promena. Želeo je da može promeniti prošlost, pa tako i
reputaciju. Želeo je da on bude drugačiji, ali to nije bilo moguće.
Vejn je bio dvanaesti vojvoda od Alistera, dopadalo se to
njemu ili ne, a titula je bila veoma važna u njegovom životu. Otac
se čitavog života trudio da ga nauči samo jedno: da je titula
važnija od svega ostalog. Naravno, osim bankrota ili izgubljenog
prava na titulu zbog upuštanja u nešto baš nedolično. Vejnov otac
bio je povučen čovek, koji je voleo da čita i uvek je govorio da mu
je znanje donelo utehu i mir.
A Vejn je bio sasvim drugačiji od oca.
Trenutno je uživao u tome da potčini konja svojoj volji i da ga
usmeri prema nepoznatoj prilici, koja se stazom približavala
njegovoj kući. Onda je shvatio da je to žena, i to ne bilo kakva!
Vejn je bio poznat po tome da bira određeni tip žena, s
kojima je bio u takozvanim vezama. Osim sirote Izolde, koja se
kao mrlja od mastila prosula po čitavom njegovom životu, bilo je
žena i pre i posle nje. Ipak, sve one imale su nešto zajedničko:
izgled. Sve su bile lepe i trudile su se, najčešće svim raspoloživim
sredstvima, da ih primete i fotografišu uz Vejna. Njihova
atraktivnost zasnivala se na silikonu u grudima i usnama,
izbeljenim zubima, ekstenzijama u kosi, manikiranim noktima i
veštačkim trepavicama, što znači da su protekle godine otkad je
Vejn upoznao prirodno lepu ženu.

8 I love BD
 A ova koja je sad stajala pred njim, šokirana i zatečena
njegovom pojavom na konju, nije bila, prema kriterijumima koje
je primenjivao, nimalo lepa.
Ili, ako je bila, činilo se da se baš potrudila da to prikrije.
Kosu je čvrsto zategnula u visoku punđu, bez ijednog zalutalog
pramena na licu. Čak su joj i šiške odsečene ravno, gotovo s
vojničkom preciznošću. Nosila je široku, bezobličnu jaknu, koja
joj je sezala do polovine listova i čvrsto je jednom rukom stezala
tašnu prebačenu preko ramena dok je drugom vukla kofer. Obrazi
su joj bili rumeni od hladnoće i vetra, i nije mogao da porekne da
ona ima mali, lepo oblikovan nos, na kojem bi joj pozavidele
mnoge pripadnice porodice Alister, budući da se kukasti nos
prenosio uglavnom po ženskoj liniji.
Ipak, na njega je najsnažniji utisak ostavio izraz njenog lica.
Na njemu nije bilo ni straha ni zbunjenosti, samo ljubopitljivost i
još nešto što nije mogao odmah da definiše.
- Nisam uljez, ja sam nova guvernanta - rekla je Džilijan
hladnim tonom. - Niko me nije dočekao na železničkoj stanici,
kako je dogovoreno, inače se ne bih, uveravam vas, zaputila preko
ovog imanja.
Tada mu je postalo jasno šta je to „još nešto“ u njenom glasu i
izrazu lica: iznerviranost.
Vejnu se to veoma dopalo, jer se niko nikada nije usudio da
mu pokaže da je iznerviran. Možda su ga, uglavnom u štampi,
nazivali prekim, nemilosrdnim i neosetljivim čovekom, ali nikad
iritantnim.
- Mislim da sad treba da se predstavim - rekao je raspoloženo
dok je konj pod njim nervozno poskakivao - jer se nasumično
krećete po mom imanju.
- Penjanje uzbrdo do ulaza u kuću nije nasumično kretanje -
odsečno je odgovorila.
- Ja sam Vejn Alister. Nema potrebe da se protokolarno
ponašamo. Uostalom, poznat sam kao veliki negativac. Zapravo,
draže mi je da sebe smatram antiherojem. Možda zato ipak
zaslužujem manji naklon... šta mislite o tome?
- A ja sam Džilijan Forester i, kako mu je rečeno, sledeća sam
u dugom nizu guvernanti u vašoj kući. Ali nameravam da budem

9 I love BD
poslednja i, ako nisam pogrešno shvatila ono što mi je rečeno,
uslov da to ostvarim jeste da budem diskretna i na odstojanju od
članova porodice.
Vejn je za trenutak pomislio da je ova žena uverljivija od svih
s kojima se dosad sretao i da će se zaista pridržavati
preporučenih joj pravila.
- Vaše gospodstvo - promrljao je Vejn.
- Molim?
- Treba tako da mi se obraćate, pogotovo ako posle probnog
perioda dobijete posao, jer ćete primati zaduženja od mene. Ta-
kav način komunikacije sasvim mi odgovara i navikao sam se na
njega.
Ako je Džilijan bila užasnuta time što se neprilično obratila
pripadniku više klase, koji je još i njen poslodavac, ničim to nije
pokazala.
- O, izvinjavam se, Vaše gospodstvo - grubo je uzvratila
Džilijan pokazavši mu tako da je nije zastrašio. Njen stav i način
obraćanja učinili su da se u Vejnu pokrene nešto nepoznato. -
Očekivala sam prevoz od stanice, a ne tumaranje nepoznatim
terenom po gustoj magli.
- Fizička aktivnost stimuliše um i telo, tako bar kažu. Inače,
blagosloven sam odličnim metabolizmom i visokom
inteligencijom, pa nikad nisam morao da proveravam te kvalitete.
Ali nemamo svi toliko sreće u životu.
Bilo je još uvek dovoljno svetlo napolju da Vejn primeti
zanimljivu boju Džilijaninih očiju: smeđe, s toplom nijansom
meda, ali sada su ljutito sevale na njega.
Nije mogao da shvati zašto ga je ovaj detalj šokirao, ali
definitivno jeste. Zar je moguće da na ovoj gruboj, direktnoj i
nadasve neduhovitoj ženi postoji jedan tako nežan detalj?
- Dakle, sugerišete mi da nisam srećnica kao vi? - upitala je
Džilijan s notom besa u glasu, koju je Vejn i očekivao od ovakve
žene.
- To zavisi od toga smatrate li da je povlašćeni život
razmaženog vojvode stvar sreće i okolnosti ili sudbine.

10 I love BD
 - A šta vi mislite o tome? Vejn se gotovo nasmejao, ali ipak
nije pokazao nameru da odgovori.
- Cenim što mislite na moju dobrobit - prkosno je dodala
Džilijan. - Vaše gospodstvo.
Vejn se na ovo ipak osmehnuo.
- Nisam znao da je poslednja guvernanta napustila kuću iako
ne mogu reći da sam time iznenađen. Bila je poprilično krhka i
osetljiva. Stalno je plakala, bar su mi tako preneli. Znate, alergičan
sam na ženske suze i razvio sam šesto čulo za to. Kad žena plače u
mojoj blizini, istog se trena teleportujem na drugu planetu.
Džilijan ga je pogledala pravo u oči.
- Nisam plačljivica.
Vejn je čekao.
- Vaše gospodstvo - dodala je, namerno naglašavajući te dve
reči.
- Ne bih insistirao na toj formalnosti, jer vas to nervira, zar
ne? Ali, realno, Džilijan, ne možete vaspitavati dete ako od njega
ne očekujete poslušnost i respekt, a da pritom zaboravljate jedno-
stavnu formu obraćanja. Kao da nikad niste sreli vojvodu.
Džilijan je zatreptala.
- Zapravo, nisam.
- U tom slučaju, moram naglasiti da nisam najbolji
predstavnik svoje klase. Previše sam sklon skandalima. Možda ste
već čuli ponešto o tome.
Vejn se nasmejao, jer je Džilijan bezuspešno pokušavala da
zadrži ozbiljan izraz lica.
- Vidim da jeste. Nema sumnje da ste veliki fan tabloida i
njihovih navoda u vezi sa svim mojim grehovima. Mogu samo da
se nadam da sam bar upola zanimljiv u stvarnom životu.
- Gospođica Forester.
Sad je bio red na Vejna da zatrepće.
- Molim?
- Volela bih da mi se obraćate s „gospođice Forester“, Vaše
gospodstvo.

11 I love BD
 Nešto se u njemu pokrenulo, mnogo snažnije nego u prvom
trenutku susreta... nešto primarno i opasno.
- Hajde da odmah raščistimo, gospođice Forester - u nje-
govom glasu osetila je grublji ton. - Ja jesam loš čovek, baš
onoliko koliko kažu da jesam, možda čak i gori. Dovoljno je da
mrdnem prstom i da uništim nečiji život...vaš, život nekog deteta,
slučajnih prolaznika u selu, koji gledaju svoja posla. Iza mene je
toliko žrtava da je čudo što ova zemlja još postoji. Ako vam to
predstavlja problem, gospođa Reding će se pobrinuti za vašu
zamenu. Treba samo da kažete jednu reč.
Na Džilijaninom licu nije se pomerio nijedan mišić.
- Rekla sam vam: ne nameravam da odustanem od ovog posla
- Vejnu se nije dopala njena prenaglašena sigurnost. - I sigurno to
neću učiniti svojevoljno. Dakle, isključivo od vas zavisi hoću li
ostati ili otići.
- Videćemo. Ne volim ljude koji se neovlašćeno motaju po
mom imanju.
- Učinite kako vam odgovara, Vaše gospodstvo, a nešto mi
govori da baš hoćete...
- To je moj dar, najbolji izraz moje ličnosti.
- ...ali vam ipak predlažem da vidite šta umem da radim i
kako me prihvata vaša štićenica pre nego što me otpustite.
Njegova štićenica. Nečije dete.
Vejn nije mogao da podnese to što je odgovoran za nekoga,
jer je čak i za sebe malo mario. Imao je brojnu poslugu i
zasposlenike, o kojima je brinuo, ali oni su mu omogućavali da
živi onako kako je izabrao. Sudeći po novinskim tekstovima i
komentarima, bio je sposoban samo za takav, pre svega, lagodan
život.
A dete je ipak drugačija vrsta odgovornosti u odnosu na ne-
kretnine u centralnom Londonu i po celoj Engleskoj i Evropi,
plantaže kafe u Africi i na malom pacifičkom ostrvu...
Vejnu se sve to nimalo nije sviđalo.
- Odlična ideja - promrmljao je. - Neko će vas dočekati u
glavnom holu kad konačno stignete do kuće. Neće to dugo
potrajati. Pet minuta brzog hoda.
- Mora da se šalite.

12 I love BD
 - Dobro, deset minuta hoda ako imate kraće noge nego što su
moje. Nažalost, to ne mogu da procenim ispod tog ogromnog
šatora koji imate na sebi. Valjda zbog te odeće izgledate deblje.
- Vaše gostoprimstvo zaista je zadivljujuće, Vaše gospodstvo -
Džilijan je uspela da zadrži smiren i samouveren ton u glasu i to
ga je opet pogodilo.
Nije mu se svidela situacija, a još manje činjenica da se neko
drznuo da mu prkosi.
- To mi je najvažniji cilj - odgovorio je Vejn.
A onda se, zato što mu se moglo i zato što je želeo da opravda
sve najgore što se o njemu pričalo, okrenuo na konju i
odgalopirao ostavivši gospođicu Forester da se sama snađe i da,
vukući teški kofer, stigne do njegove kuće. I do njegove štićenice.
I da posle nekog vremena shvati kakav je njegov život, koji
nije nikada želeo, ali je bio deo njegovog nasleđa. Neki bi možda
rekli da je zaslužio takav život, a drugi da je sve to samo posledica
kosmičke nepravde.
Bilo kako bilo, sve je to sudbina, a ne sreća.
Vejn je to znao i s tim se odavno pomirio. Osećao se večno
zatočenim u takvom životu.

13 I love BD
 2. poglavlje

Petnaest minuta kasnije Džilijan je konačno prišla vratima

velelepnog plemićkog zdanja.
Iz te perspektive delovalo je zloslutno, ali Džilijan nije
dopuštala sebi da bude sujeverna. Inače, kako se približavala
kući, u glavi joj je odzvanjalo pitanje: zašto je prihvatila ovaj
posao? Da li je zaista bilo neophodno da pristane na izolovanost
od sveta u ovoj zastrašujuće velikoj kući, udaljenoj od civilizacije?
Može li novac da kompenzuje svojevrsno zatočeništvo na
ovakvom mestu, i to još s muškarcem kakav je Vejn, za koga je
mislila da ga nikad neće upoznati? I da li bi Nensi, za promenu,
mogla nešto da učini za sebe?
Stresla se istog trena pomislivši da je nelojalna. Zbog te
sumnje osećala se kao da je izdala svoju sestru, koja je zamalo
umrla u onoj užasnoj nesreći, a posle toga borila se svom snagom
da ponovo prohoda.
- Prestani da sažaljevaš sebe - progunđala je. - Već si
prihvatila posao.
Pritisnula je dugme starinskog zvona čekajući da joj neko
otvori vrata. Imala je vremena ponovo da razmisli o susretu s
vlasnikom ove kuće, o kojem je čitala u novinama, ali se malopre
uverila u to da je u stvarnom životu još neprijatniji. Ali kad su se
vrata konačno otvorila, Džilijan nije ugledala nadmenog vojvodu,
već devojčicu svetloplavih očiju i sumnjičavog pogleda.
Malena je imala kosu boje zlata, upletenu u pletenice, i
mnoštvo pegica po nosu i obrazima. Džilijan je odmah uočila
sličnost između devojčice i poznate majke Izolde Vanderbilt.
- Ne treba mi guvernanta - izgovorila je devojčica u dahu.
- Naravno da ti ne treba - složila se Džilijan. - Kome je
potrebna guvernanta? Ali ti si srećna, jer je već imaš.
Malena ju je ispitivački pogledala, pa se predstavila:
- Ja sam Džeraldina, ali ti to već znaš.
- Naravno da znam tvoje ime. Kako bih mogla da radim svoj
posao ako ne znam ime deteta o kojem ću brinuti, zar ne?

14 I love BD
 Džilijan je bilo jasno da će je ovo dete zadržati na ulazu
ukoliko nešto ne preduzme i zato je slobodnom rukom odgurnula
vrata i ušla u hodnik zaobišavši Džeraldinu. Mala je propratila
ovaj gest pogledom, u kojem je bila mešavina iznenađenja i
radoznalosti.
- Takvi kao vi obično stoje u hodniku i čekaju.
- Ko su takvi kao ja? - upitala je Džilijan.
Osvrnula se oko sebe pokušavajući da registruje što više
detalja. Iako je zamak spolja delovao sumorno, unutrašnjost, ili
bar ono što je videla, bila je blistava, kao da je osvetljena
nedivljivom svetlošću iz zidova. Možda su taj utisak stvarale zidne
svetiljke, koje su bacale svetlo na brojne slike i elegantne drvene
detalje. Bio je to ambijent kakav je videla u popularnoj TV seriji
„Dauntonska opatija“.
- Svi znaju moje ime - rekla je Džeraldina s prepoznatljivom
dečjom samouverenošću, jer očito nije umela da odgovori na
Džilijanino pitanje. - Ti si petnaesta guvernanta dosad, znaš li to?
- Ne znam.
- Gospoda Reding kaže da sam neposlušna.
- A šta ti kažeš na to? Jesi li takva? Činilo se da je Džeraldina
zatečena tim pitanjem.
- Možda.
- Onda ne moraš više da budeš, naravno, ako tako poželiš -
Džilijan je pomno posmatrala to sitno lice i nije na njemu videla
prkos. Videla je samo usamljeno dete, koje je, izgubivši oba
roditelja, poslato da živi sa strancima. Džilijan je znala kako je to,
jer je i sama doživela nešto slično, ali ona je imala Nensi... Sagnula
se i prošaputala je Džeraldin na uho nešto što se niko nije
potrudio da kaže njoj kad je ostala bez roditelja iščekujući da
sazna hoće li njena sestra preživeti.
- Nije važno šta je istina. Nije važno da li si poslušna ili nepo-
slušna. Odmah ću ti reći da ćemo nas dve biti najbolje prijateljice,
a to znači da će tako ostati zauvek. Prijatelji ne menjaju mišljenje
kad se nešto promeni i postane teško.
Džeraldina je zatreptala i Džilijan je počela da otkopčava
kaput.

15 I love BD
 - Nije neposlušnija od bilo kojeg deteta. Tek joj je sedam
godina, nećemo je odmah zatvoriti u kavez - dopro je do Džilijan
poznati muški glas. Okrenula se ugledavši Vejna, koji joj je dolazio
u susret. Odmah je uočila da na njemu nema pompezne, plemićke
odeće. Naprotiv, nosio je iznošene, izbledele farmerke i pamučnu
majicu, doduše, poznatog brenda, koji je i njena sestra obožavala.
Morala je da primeti da Vejn nije lagao kad se pohvalio dobrim
metabolizmom. Bio je neverovatno zgodan, zapravo savršen
primerak muškog roda: široka ramena i mišićava pleća, uzani
bokovi, duge noge, oči boje najfinijeg viskija, crna, blago
kovrdžava kosa. Učinilo joj se da Apolon stoji pred njom! Njegova
pojava, u svoj svojoj fizičkoj lepoti, pokrenula je nešto u Džilijan,
što davno nije osetila, ako ikada jeste.
- Dete je već u kavezu - došavši sebi, uzvratila je Džilijan. - I
to ogromnom - dopunila je bacivši još jedan pogled oko sebe.
Vejn joj je prišao na nekoliko koraka. Njih troje potpunih
stranaca stajali su u holu, nepoverljivo se odmeravajući. Džilijan
je pomislila da joj je još neprijatnije zato što joj je Vejn toliko
blizu. Obuzeli su je zbunjenost i strah da neće moći da se snađe u
ovoj ogromnoj kući uz ovog nezgodnog poslodavca. Još uvek je na
sebi imala komotni kaput, zbog kojeg je već doživela uvredu, i
osetila je da gori. Stojeći pored nje, Vejn nije pokušao da popravi
prvi utisak. Arogatno se osmehnuo, kao da želi da joj tako pokaže
da dobro zna šta sad ona oseća i o čemu razmišlja. Na sreću,
usmerio je pažnju na devojčicu.
- Onda? - upitao je.
Džeraldina je slegnula ramenima, a po izrazu njenog lica nije
se moglo zaključiti šta misli.
- Nema smisla da je primimo ako ćeš se kasnije žaliti, kao na
ostale - dodao je Vejn.
Glas mu je sad nekako drugačiji, pomislila je Džilijan,
pažljiviji. Toliko je bila okupirana dešifrovanjem razlike u tonu
njegovog glasa da je gotovo prečula ono što je rekao.
- Molim? Razgovarate o meni? Vejn ju je arogantno odmerio
od glave do pete.

16 I love BD
 - Da. A vi, izgleda, ne radite ništa drugo osim što
prisluškujete.
Džilijan je stisnula zube da mu ne bi odgovorila onako kako
je želela.
- Mogli biste reći da prisluškujem ako bih se krila iza nekog
od ovih cvetnih aranžmana u holu. Ne priskuškujem, naravno, ali
se zato vi ponašate nepristojno.
- Nedolično je da iznosite ovakve optužbe u prisustvu deteta,
zar ne? - smireno je uzvratio Vejn.
Džilijan se učinilo da je on zadirkuje. Ipak, zar bi vojvoda za-
dirkivao nekoga tako beznačajnog kao što je ona, guvernantna
koju očigledno ne namerava da zadrži?
- Mislim da sve troje znamo kome se obraćam - odgovorila je
Džilijan, pa se s iskrenim osmehom na licu okrenula Džeraldini. -
Neću biti povređena ako želiš da odem, i neće mi smetati ako mi
ti to kažeš. Čini mi se da vojvoda na tebe prebacuje odgovornost s
tim u vezi, a to nije fer.
- Život nije fer - promrmljao je Vejn.
Džilijan nije reagovala na njegov komentar.
- Isto tako, sasvim je u redu ako još ne znaš šta hoćeš i ako
ostanem neko vreme da se upoznamo.
- Rekli ste to toliko samouvereno, kao da smo u vašoj, a ne u
mojoj kući - zaključio je Vejn. Potom se osvrnuo pogledavši oko
sebe, kao da nikad u životu nije ušao u ovu kuću, za koju je
Džilijan znala da se u njoj rodio. Očigledno, vojvoda se ponekad
teatralno ponašao. - Pa ipak - nastavio je kao da se raspravlja s
nekim - ovo je isti hol, kojeg se sećam iz svog bezbrižnog
detinjstva kada guvernante, inače mnogo strože od vas, nisu
uspele da me upristoje. Na ovim zidovima vise portreti mojih
predaka... Alisterovi u svim pravcima. To sugeriše na činjenicu da
sam ovde ja autoritet, zar ne?
- Smešno - smireno ga je gledala, kao da želi da mu pokaže da
time nije ni zadivljena ni uplašena. - U agenciji koja me je
angažovala smatraju da je u ovakvoj situaciji Džeraldina autoritet.
- Dakle, to mislite? - Vejn je preteći naglasio svaku reč.

17 I love BD
 Nije znala šta da odgovori. Nešto nalik naprasitosti, po kojoj
je poznat, pojavilo se u njegovim očima. Osetila je stezanje u gru-
dima. Ipak, nekako je znala da nije reč samo o njegovoj naravi. Ne
sasvim...
- Dopada mi se - rekla je Džeraldina. - Hoću da ostane.
Vojvoda nije odmicao pogled s Džilijan.
- Tvoja želja za mene je zapovest, najdraža moja štićenice -
uzvratio je Vejn istim, mekšim glasom, kojim se i malopre obratio
Džeraldini.
Uprkos povoljnom ishodu, Džilijan je ovaj razgovor uzdrmao
do temelja. Ali nije bilo samo to... Vejnov izgled, dominantan
karakter i neka bizarna privlačnost, koju je osetila prema njemu,
mnogo su je više potresli. Bilo joj neprijatno i preplavio ju je talas
vreline, ne samo zbog toga što kaput još nije svukla.
Učinilo joj se da je nešto rekao iako nije. Izvukao je ruku iz
džepa farmerki i podigao ju je uvis. Za nju je to bio beznačajan
pokret, ali sekund-dva kasnije hol je vrveo od posluge.
Dve dadilje odvele su Džeraldinu, mlada devojka uzela je
Džilijanin prtljag, druga kaput, a onda se pojavila starija žena,
strogog izraza lica i sede kose podignute u strogu punđu.
- Pretpostavljam da ste vi gospođa Reding - osmehnula se
Džilijan ženi koja joj je pošla u susret.
- Gospođice Forester - Džilijan je prepozala glas, koji je čula u
telefonskom razgovoru povodom svog dolaska ovamo - molim
vas, pođite sa mnom.
Prateći je dugim hodnikom, Džilijan je primetila da vojvoda
nije pošao za njima i rekla je sebi da se može opustiti.
- Izvinjavam se što vas niko nije dočekao na stanici - rekla joj
je domaćica kuće vodeći je kroz lavirint hodnika. - Bio je to
previd.
Džilijan je posumnjala u to. Zapravo, činilo joj se da se ovoj
ženi ne dešavaju propusti bilo koje vrste. Međutim, bio je ovo
njen prvi dan u kući i želela je da se opusti.
- Lepo sam dovde prošetala - uzvratila je Džilijan. - Ukazala
mi se tako šansa da malo upoznam ovaj živopisni kraj, koji odiše
baš posebnom atmosferom.

18 I love BD
 - Tresetišta nisu ništa bez atmosfere - rekla je domaćica. - Ali
morate paziti na vetrove. Tako iznenada počinju da duvaju, reklo
bi se niotkuda, i uvlače se pod kožu.
Džilijan nije pomislila da gospođa Reding priča o jorkširskim
vetrovima ili da bar ne priča samo o njima.
- Hvala, povešću računa o tome da se odgovarajuće obučem -
uzvratila je Džilijan.
Napokon su stigle do kraja jednog hodnika, a gospođa Reding
je otvorila vrata pokazavši joj odaje namenjene guvernanti.
- Nadam se da će vam sobe odgovarati iako su se prethodne
guvernanate očekivale da su prostranije.
Džilijan je ćutala, jer je bila zadivljena onim što je ugledala.
Opet.
Gospođa Reding je rekla „sobe“, a ne „soba“, i nije to slučajno
ili omaškom učinila.
Stan koji je Džilijan delila s Nensi mogao je da stane u deo
ogromne prostorije, u koju je ušla, shvativši da je to njena dnevna
soba. Potom ju je domaćica uvela u manju sobu, koja je zapravo
bila garderber za odeću.
Uz veliku spavaću sobu bilo je prostrano kupatilo, koje je
Džilijan podsećalo na spa kutak. Zapravo, kad je sagledala čitav
prostor koji joj je dat na korišćenje, bila je prezadovoljna.
- Odgovara mi - odgovorila je domaćici pokušavajući da zvuči
profesionalno i odmereno, a ne ushićeno, kao dete u prodavnici
slatkiša.
Kad je gospođa Reding napustila apartman informisavši je
pre toga o vremenu i mestu sastanka, na kojem će joj izložiti
dužnosti, Džilijan je nepomično stajala nasred svoje spavaće sobe
ne verujući da ju je ovo snašlo. I već se osećala prijatno u ovom
prostoru, za razliku od ulaznog hola, u kojem se nadmetala s
vojvodom. Ovde je bila sama i smirena.

19 I love BD
 3. poglavlje

Vejn je sve vreme razmišljao o susretu s Džilijan, ali nije

mogao sebi da objasni šta ga je to toliko zaintrigiralo u vezi s tom
ženom. Bilo mu je to potpuno novo iskustvo. Morao je sebi da
prizna da nijedna devojka pre ove nikada nije toliko zaposela
njegove misli.
Pokušao je da uveri sebe da ga zanima samo to da vidi šta je
ispod prevelikog kaputa te žene, kao i da će ga to interesovanje
držati jedan dan. Takode, znao je da to što Džilijan nije ustuknula
pred njim niti je svukla kaput ne treba da ga se tiče i da je
najbolje da se vrati u svoje odaje i nastavi da živi ležerno, od
zabave do zabave, da nastavi da prezire celi svet, baš kao što svi
prezuru njega, kao i da zaboravi i na guvernantu i na štićenicu.
Znao je da tako treba...
Zato nije mogao sebi da objasni zašto se muva po krilu kuće,
koji je dao Džeraldini na korišćenje, jer je znao da će gospođa
Reding u to vreme provesti Džilijan po kući objašnjavajući joj gde
i šta treba da radi.
- Vaše gospodstvo, nisam vas očekivala - rekla je gospođa
Reding izlazeći iz dečje sobe, koja je sad bila igraonica, i
primetivši vojvodu kako prosmatra portrete na zidovima iako ih
od detinjstva zna.
- Ne znam zašto, gospođo Reding - Vejn nije skrenuo pogled
sa slike pred sobom. - Vlasnik sam ove kuće i poznato je da ovde
živim. Dakle, mogli ste me očekivati u svakom trenutku.
- U dečjem krilu? Teško - odmerenim glasom rekla je
gospođa Reding. - A ipak ste ovde.
Vejn joj se osmehnuo skrenuvši pogled na Džilijan, koja je
stajala iza domaćice.
Istog trena shvatio je da je to kobna greška, jer Džilijan nije
bila ni krupna ni gojazna, kao što je zaključio zahvaljujući
glomaznom kaputu, niti je bila nejaka mršavica, kao što su to bile
mnoge njene prethodnice. Baš naprotiv!
Prokleta žena ima telo boginje!, pomislio je Vejn. Džilijan je
imala izražene bokove i bujne grudi, a veoma vitak struk

20 I love BD
naglašavao je njene obline. Vejn je osetio potrebu da je obuhvati
rukama oko struka. Na njoj je bila klasična, besprekorno bela
bluza preko pantalona i ženstveni kardigan, koji se meko spuštao
na bokove. I pored toga izgledala je kao seks-bomba iz starog
Holivuda. Telesne obline nikakvom odećom nije mogla prikriti
osim onim vrećastim kaputom i Vejn je poželeo da ih oseti
rukama. I ne samo rukama. Želeo je da čitavom površinom svog
nagog tela oseti njeno nago telo. Znao je da mora prestati o tome
da razmišlja, i to odmah!
Morao se okrenuti i istog trenutka napustiti ovo krilo kuće,
pogotovo kad je primetio da se Džilijan namrštila na njega stojeći
iza gospođe Reding. Armija devojaka, koje su dolazile u njegovu
kuću pokušavajući da ga zavedu, treptale su, kikotale su se i
oblačile neprimereno mestu i vremenskim prilikama dok su,
navodno, šetale po imanju, po kišovitom i vetrovitom vremenu, u
nadi da će privući njegovu pažnju.
A ova Džilijan, u najružnijem kaputu koji je u životu video,
otvoreno mu je pokazala da ga ne uvažava kao čoveka i mrštila se
na njega u njegovoj kući, kao da ne mari za činjenicu da će joj on
davati platu.
Činilo se da ne želi i ne očekuje od njega ama baš ništa!
Ta spoznaja bila je toliko neočekivana da ga je uzdrmala do
temelja. Poželeo je da se i on namršti na nju, ali se uzdržao, jer je
time želeo da joj pokaže da je iznad nje. Javnost ga je smatrala
beskrupuloznim čovekom, čija je jedina misija da otežava život
drugima. Davno je naučio da je tako i prihvatio je dodeljenu mu
ulogu.
Ipak, rekao je nešto što se nije od njega očekivalo:
- Ja ću s našom novom guvernantom dovršiti obilazak
umesto vas, gospođo Reding.
Zapravo, i sam je bio iznenađen time što je izgovorio. Potom
se zapitao da li se ono o čemu razmišlja odražava na njegovom
licu, jer su obe žene bile zatečene njegovim predlogom. Ali to je
benefit čoveka koji poseduje dobar deo Engleske, zar ne? Mogao
je da radi šta mu je volja.
- Nisam bio jasan? - upitao je mekšim glasom.

21 I love BD
 Gospođa Reding je odmah poslušala, jer je znala svoje mesto
u ovoj kući. Vejn je ostao sam s Džilijan, s novom guvernantom,
čije ga je telo navelo na razmišljanje budeći u njemu požudu, kao
da se vratio u adolescentske godine.
- Veoma ste ljubazni, Vaše gospodstvo, što se odvojili malo
dragocenog vremena da izrazite dobrodošlicu nižem članu svoje
posluge - podrugljivo je rekla Džilijan kad se uverila da je
gospođa Reding dovoljno odmakla. - Pogotovo što verovatno
imate brojne i neodložne obaveze kao vojvoda.
- Da, bar desetak u svakom trenutku - uzvratio je razdragano.
Naravno, Vejn je imao brojne zaposlene, koji su obavljali sve ono
što je Džilijan nazvala njegovim dužnostima. - A ipak, na
raspolaganju sam vam i pokazaću vam koliko sam dobar
domaćin.
Džilijan se nasmejala. Bio je to ironičan, ledeni smeh, koji nije
smeo da potpali vatru tamo gde je već gorela.
- Ali, Vaše gospodstvo, ja nisam gošća.
- Nedaleko od kuće, gde smo se sreli, kritikovali ste moje go-
stoprimstvo ako se dobro sećam.
- O tome ne želim da razgovaram - rekla je Džilijan.
- Dopustićete da i ja želim vama da postavim pitanja, na koja
očekujem odgovor. Pogotovo posle vaše predstave u foajeu kuće.
Opet se namrštila na njega.
- Moje predstave?
Vejn je čekao visoko podignutih obrva, na šta se Džilijan još
jače namrštila.
- Vaše gospodstvo? - izgovorila je teškom mukom.
Vejn se trudio da ne razmišlja o Izoldi, koja je zapravo, kao
Džeraldinina majka, bila uzrok svega, pa i ove situacije. Nije bio
ljut zbog toga, ali ga je ipak iritirala činjenica da ona čak i na ovaj
način, iako više nije živa, ostavlja trajan trag u njegovom životu.
Dakle, Vejn nije bio besan. Smatrao je da je bes primeren
emotivcima i odavno se zakleo da se nikad neće spuštati na taj
nivo.
- Ne znam kako drugačije da nazovem to što ste uradili.

22 I love BD
 - Možda možete da mi objasnite zašto ste maloj devojčici dali
lažnu nadu. To je vaš stil?
- Džeraldina je draga devojčica.
- Iskreno, stekla sam utisak da je usamljena i pomalo
izgubljena - Džilijan je prodorno gledala Vejna pravo u oči ne
spuštajući pogled. Vejn je osetio toplinu u grudima, koja mu je
bila nepoznata i koja mu se, upravo zato, nije svidela.
- Radujem se tome što ću joj na neki način pomoći. Naravno,
pod uslovom da mi to dopustite.
- Zar mislite da ću vas sprečiti da obavljate posao za koji sam
vas angažovao? Zaista razmišljate na čudan način, gospođice
Forester. Ali smatrate li zaista da ste vi dobar izbor za devojčicu,
za koju kažete da je usamljena i izgubljena?
Džilijan je samouvereno odgovorila:
- Bez obzira na to da li sam dobar ili loš izbor, čini mi se da
sam ovde jedina guvernanta.
- Ta okolnost može se promeniti u trenutku. Sve zavisi od
moje volje.
Džilijan je slegnula ramenima.
- Nema načina da kontrolišem vašu volju, Vaše gospodstvo,
zar ne? Zato mogu samo da radim i da se nadam najboljem. Bar
tako mislim.
- To što ste devojčici obećali da ćete joj uvek biti prijateljica,
čak i pre nego što ste spustili kofer na pod i skinuli kaput,
najbolje je što možete? - Vejn je odmahnuo glavom. - Gospođice
Forester, većina žena u vašem položaju igra nekakve igre sa
mnom i ostavlja devojčicu uglavnom samu.
Mirno je stajala u službenoj odeći, koja je trebalo da je učini
običnom i neuglednom, a opet, Vejn je mislio da nikada nije sreo
ženu koja ga je toliko privukla, pogotovo zato što se činilo da toga
nije ni najmanje svesna.
- Zato je još važnije da neko posveti pažnju vašoj štićenici -
rekla je odsečno. - Vidim koliko je gladna društva.
Džilijan ga je i dalje gledala s neskrivenim prekorom, čak
prezirom, na šta je Vejn navikao, jer je to često doživljavao od

23 I love BD
malobrojnih prijatelja, članova porodice i ljudi na ulici. Međutim,
pogodio ga je pogled ove žene.
- Zašto želite ovaj posao?
Nije mu bilo jasno zbog čega joj je postavio to pitanje kad je
znao odgovor. Žene su se javljale na konkurs za ovo mesto
uglavnom iz dva razloga: ili da bi spavale sa njim ili zbog novca.
Po Džilijan je bilo jasno da joj prvo nije motiv, iako mu je bilo
žao zbog toga, pa je ostao samo novac kao motiv.
- Zašto ga želim? - odgovorila je pitanjem. - Pre mene ovaj
posao radilo je četrnaest žena. Očigledno je veoma tražen i
popularan.
- To nije odgovor. Umem da razlikujem pravi i lažni odgovor,
što će vas možda iznenaditi - osmehnuo joj se i pritom je pokazao
niz belih zuba savršenog oblika. - Nisam samo privlačan
muškarac i dobra prilika, gosođice Forester.
Džilijan se još jače smračila.
- Ne želim da nastavim ovaj razgovor. Primili ste me u kuću i
upoznala sam vašu štićenicu... znači li to da ste doneli konačnu
odluku?
- A šta ako ja nisam vojvoda od Alistera i samo igram njegovu
ulogu? - rekao je Vejn ne znajući zašto mu je to palo na pamet.
U trenutku je shvatio da se približio Džilijan... ili se možda
ona njemu primakla? Sve u svemu, stajali su jedno naspram
drugog na maloj razdaljini. Vejn nije mogao da ignoriše osećanje
da ga Džilijan sve jače privlači i intrigira, pogotovo posle prvog
pogrešnog utiska o njenom fizičkom izgledu. Zanosne obline ove
mlade žene samo su otežavale situaciju.
- Ne znam govorite li mi istinu, ali ako niste vojvoda od
Alistera, sigurno ste, uz njegov identitet, preuzeli i sav teret koji
on nosi na plećima - odgovorila je Džilijan.
Zaintrigirala ga je čak i ova kratka opaska na račun njegove
prošlosti zato što je izrečena njemu u lice i bez uvijanja. Džilijan
se razlikuje od svih žena koje je sreo pre nje. Bilo je nečeg u
njenom držanju, u tome što nije pokazivala da ga se plaši, u
njenom direktnom pogledu i samouverenosti. U tom trenutku
Vejn je shvatio da zapravo uživa u tome što mu se ona

24 I love BD
suprotstavlja. Navikao je na tračeve i osudu, ali niko mu se još
nije direktno usprotivio niti mu je u lice rekao šta misli o njemu.
Za čoveka, koji je sebe uvek smatrao modernim uprkos poreklu i
okolnostima u kojima je odrastao, Vejn je shvatio da on nije samo
vojvoda, jer je poželeo da zaboravi na položaj i da učini ono što
mu je požuda nalagala. Ova žena pomerila ga je do te mere da je
poželeo da oseti njen miris, da je dodirne i okusi njeno telo... Nije
očekivao da će ga ikad obuzeti ovakva požuda. Bio je to stran, ali
snažan osećaj.
- Predlažem, gospođice Forester - rekao je odmereno, iako se
silno uzdržavao da je ne privuče u naručje - da vam stalno bude
na umu činjenica ko je od nas dvoje vojvoda, a ko guvernanta.
Ako je očekivao da će se Džilijan povući posle toga, pogrešno
ju je procenio.
- Neću to zaboraviti ni za trenutak - odgovorila je Džilijan. -
Vaše gospodstvo, u svim razgovorima za ovaj posao rečeno mi je
da ću vas retko viđati u ovoj kući, kao i da nikad niste dostupni.
- Većina žena, koje se prijavljuju za ovaj posao, želi da me
vidi, gospođice Forester. Verujte mi, to je prvi razlog što žele da
uđu u ovu kuću i da se kreću ovim hodnicima, pa je upravo to prvi
razlog zbog kojeg bivaju otpuštene u kratkom roku.
Džilijan je iskrivila glavu na stranu, ispitivački ga pogledavši.
- A šta su to učinile da zasluže otkaz?
- Prepustiću vam da nagađate.
- Zar ste sve njih jurili po imanju jašući konja?
Gotovo se nasmejao, dopala mu se Džilijanina duhovitost.
- Opet vas pitam: zašto želite ovaj posao? Čini mi se da ne
shvatate uobičajene granice, koje se postavljaju ženi u vašem
položaju, ili ne marite za konsekvence takvog ponašanja.
- Molim vas, Vaše gospodstvo - Džilijan je postala pomalo
nestrpljiva i želela je da okonča ovaj razgovor. - Samo želim da
počnem da radim. Džeraldina večera u prostoriji na kraju ovog
hola i bilo bi lepo da se nas dve bolje upoznamo pre nego što
počnemo zajedno da učimo. Ako nema više ništa...?
- Gospođice Forester, ja sam gazda - procedio je Vejn kroz
stisnute zube. - A vi ste zaposlena ovde. Način na koji mi se

25 I love BD
obraćate, kao i ono što govorite, odraz je nepoštovanja. Zašto
stvarate neprijatelja od osobe koja će vas izdašno plaćati?
Izraz njenog lica donekle je omekšao, ali ne dovoljno.
- Zapravo, u prve dve nedelje neće biti isplate - rekla je posle
nekoliko trenutaka.
- Hm, značajna razlika - promrmljao je Vejn.
A onda je, zato što je voleo da zakomplikuje i pogorša svaku
situaciju do tačke s koje nema povratka, poljubio Džilijan.
Stajali su toliko blizu jedno drugom da je bilo gotovo
nemoguće da mu se odupre. Dlanom je prevukao preko njenog
obraza uživajući u mekoj, svilenkastoj koži, a onda je spustio usne
na njene.
Svet je prestao da postoji...

26 I love BD
 4. poglavlje

Džilijan nije znala šta joj se to dešava. On je ljubi!

Vejn je ljubi... Omraženi vojvoda od Alistera drži je u naručju i
strasno je ljubi.
Ništa u tome nije bilo u redu. Bilo je opasno, zastrašujuće i
šokantno.
Još gore, uživala je u poljupcima!
Štaviše, izgubila je razum u samo jednom trenutku.
Bila je to eksplozija fizičkog zadovoljstva, o kojem Džilijen
nije znala mnogo. Osetila je slabost u nogama i da je Vejn nije
držao u naručju, sigurno bi se srušila na pod.
Vejn ju je ljubio nežno, pa strasno, uživajući u svakom dodiru,
polako, pa žustro, kao da želi da ovo potraje satima.
Džilijan nije mogla da odredi šta joj teže pada: njegovi
poljupci, koje nikad nije iskusila, kao ni osećanja i zadovoljstvo
koje izazivaju, ili vrelina njegovih ruku na njenim bokovima i
leđima. Ipak, nije želela da se ovo završi...
Vejn ju je ljubio onako kako muškarac ljubi ženu. Bila je to
prava, zrela interakcija muškarca i žene, a ne mladalačka
simpatija i stidljivi poljubac u obraz.
Nije mogla da objasni sebi kako se toliko primaknula ovom
čoveku kad je stalno u glavi ponavljala da treba da se drži što
dalje od njega. Džilijan nije znala šta ju je obuzela, ali bilo je...
božanstveno. I šta god da joj se trenutno dešava, shvatila je to čak
i u zanosu, neće se dobro završiti.
A onda se otreznila: ovo je Vejn Alister! On ovo radi svim
ženama. Prošlo joj je kroz glavu da je trebalo da očekuje ovakvo
ponašanje od njega. Možda ne baš prvog radnog dana, ali jednom
svakako...
Vejn je čovek koji uzima sve što želi i ne razmišlja o tome da
li je pritom nekoga povredio. Kako je to mogla da zaboravi?
Činjenica da je njoj ovaj poljubac bio pravo otkrovenje, u kojem je

27 I love BD
silno uživala, trebalo je da je postidi. Verovatno će se to desiti čim
se pribere.
Džilijan je pokušala da ga odgurne šakama, ali je pod dlano-
vima osetila udare njegovog srca, vrelinu kože ispod majice i
obrise mišića, pa je izgubila želju da se izvuče iz njegovog
zagrljaja iako je znala da to treba da učini.
Polako, kao da raspolaže svim vremenom ovog sveta, Vejn je
podigao glavu. Pogledom je klizio po njenom telu s takvom požu-
dom u očima da ju je mogla fizički osetiti. Deo nje žudeo je za tim
da se potpuno preda čulnom užitku, koji dosad nije osetila, ali
znala je da mu se mora odupreti.
- Da li je ovo razlog što je svih četrnaest guvernnati dobilo ot-
kaz? - upitala je Džilijan drhtavim glasom. - Ovo je bio test?
Džeraldina je tu, u blizini...
Nešto je blesnulo u vojvodinim očima i oslobodio ju je iz
zagrljaja, a Džilijan se nije osećala pobednicom, već gubitnicom.
- Naravno, uživam u tome da opravdam najgore mišljenje o
sebi, samo je o tome reč - osorno je odgovorio. - Zar vam nisam
zanimljiv, gospođice Forester, baš nimalo? Ima li išta lepše od
toga da otkrijete da sam upravo onakav kakvog ste očekivali:
neosetljiv, samoživ i apsolutno razmažen?
Da, Džilijan je sve to mislila, ali kad je čula da je sve to naglas
izgovorio s takvom gorčinom u glasu i nečim za šta je mogla da se
zakune da je... očaj, navelo ju je na to da se duboko zamisli.
Ipak, nije to želela da pokaže, jer se pokajala zbog onoga što
se upravo desilo među njima. To njoj nije smelo da se desi! Ona
nije žena, koju muškarac u naletu strasti zgrabi i ljubi. Tako je
živela njena sestra. Nensi je uvek privlačila pažnju muškaraca i s
lakoćom ih je odbijala ili vrtela oko malog prsta. Zato je Džilijan
znala da nema razloga da čovek poput Vejna spusti ruke na nju,
osim ako to nije njegovo uobičajeno ponašanje, kao što su
tabloidi stalno tvrdili, ili je na neki način želeo da joj se naruga.
Nikad nije čula za takvu šalu, ali šta ona o tome zna? Celog
života morala je da radi, retko se zabavljala i družila, i nikada se
nije interesovala za momke kao njena sestra i mnoge druge žene.
Ona je smatrala da joj to nije potrebno i uverila je sebe da ono što
joj nije potrebno ne može da joj nedostaje.
28 I love BD
 - Mislim da je najbolje da se pretvaramo da se ovo nikada
nije dogodilo - rekla je Džilijan što je mogla smirenije. Shvatila je
da ju je Vejn i u ovoj situaciji tretirao svisoka, jer mu je to
dopuštao njegov položaj. Čak ni činjenica da je bio neobavezno
odeven, takoreći kao „običan čovek“, nije uticala na njegovo
držanje, a to se njoj, naravno, nije dopalo.
- Onda nećete moći da prodate sočnu priču tabloidima -
uzvratio je Vejn gotovo ravnodušnim glasom, kao da ovo što se
upravo desilo nimalo ne utiče na njega.
- Ne bih to mogla da učinim čak i da želim, ali ne želim. Potpi-
sala sam ugovor, u kojem je jasno precizirano da je to zabranjeno,
Vaše gospodstvo. Sigurna sam da to znate.
- Tako je. I znam da kršenje odredbe ugovora o diskreciji
povlači visoku novčanu kaznu. Ali ako tabloidi ponude dvostruko
veći iznos za priču, možda raskid ugovora neće biti problem.
Naravno, to bi učinila određena vrsta osobe.
- Ja... - Džilijan je retko ostajala bez reči. Nije mogla da shvati
šta joj se dešava, obuzelo ju je dosad nepoznato osećanje...
potreba da ga ponovo dodirne. Ona, koja nije volela direktne
fizičke kontakte, sad je osećala žudnju za drugim bićem i to ju je
zbunjivalo.
- Nikada to ne bih uradila.
- Zato što ste dobra osoba, naravno. Moja greška.
Sarkastični ton njegovog glasa nije mogla pogrešno da
protumači. Džilijan je osetila da su joj se obrazi zažarili. Bila je
sigurna da je i on to primetio i shvatio kao potvrdu onoga što je
rekla.
- Ko bi to mogao da uradi? -upitala je bespomoćno.
Vojvoda ju je pažljivo posmatrao i taj pogled prodro je
duboko u njeno srce izazivavši ljutnju što joj ne veruje.
Beznadežno, Džilijan je pokušala da definiše osećanje, koje ju
je obuzelo možda čak jače nego dok ju je Vejn ljubio.
- Svi imaju svoju cenu, uveravam vas - rekao je Vejn, gotovo
kao da nagoveštava njeno moralno posrnuće.
- To se odnosi i na vas? - usudila se Džilijan da upita.

29 I love BD
 Izraz na njegovom licu ponovo je izazvao ubrzanje otkucaja
njenog srca, ali smeh, koji je potom čula, gromoglasan, mračan,
gotovo zloslutan, ispunio je hodnik i osetila je... strah.
- Naročito, gospođice Forester - rekao joj je gotovo blago. - Na
mene najviše od svih.
Džilijan se probudila u sobi primerenoj princezi i obećala je
sebi da se uznemirujuća scena u hodniku, zbog koje dugo nije
mogla da zaspi, kao i poljubac koji je u snu opet preživljavala,
zapravo nisu desili.
Uveravala je sebe da nije toliko glupa da već prvog dana na
poslu usvoji ponašanje junakinje iz viktorijanskog romana „Džejn
Ejr“. Zar da joj se to desi pre nego što je raspakovala kofer i
upoznala se sa svojim dužnostima? Zapravo, Džilijan nikada sebi
ništa slično nije dopustila. Uostalom, nikad nije imala ni vremena
ni prilike za takvo opuštanje.
Sve do sinoć Džilijan je bila uverena u to da je nesposobna za
takvu vrstu osećanja i telesne potrebe, jer ona nije takav tip žene.
Odlučila je da zaboravi ono što se desilo zato što nije trebalo
da se desi, kao i zato što nije znala kako da se nosi s onim što je
osećala. Međutim, uskoro je otkrila da nije važno to kako se ona
bori s onim što se dogodilo, jer je vojvoda nedeljama bio odsutan.
Džilijan je sebe ubedila da je to dobro.
Džeraldina je bila bistro, zabavno dete, pa je čak i u danima
kad nije bila baš najposlušnija, bilo zanimljivo raditi s njom.
- Osećam se grozno što sam te naterala da prihvatiš taj posao
- rekla joj je Nensi kad ju je pozvala nekoliko dana od početka
angažmana u dvorcu.
- Zapravo, dobra je ovo prilika. Sviđa mi se ovde.
Nensi se odmah razvedrila, što se osetilo i u njenom glasu.
- Ja sam te gurnula u tu zabit i u tvrđavu od kamena.
Džilijan nije slagala kad je rekla sestri da joj je zapravo
dobro. Upravo je zaronila u toplu, mirišljavu kupku, vino i sir, koji
nikad nije probala, bili su joj nadohvat ruke, a iz susedne sobe
dopiralao je pucketanja vatre u kaminu. Ona i Džeraldina provele
su dan učeći i kikoćući se bez jasnog razloga sve dok Džilijan nije
predala devojčicu dadiljama da je odvedu na večeru i spavanje.

30 I love BD
 - Sirota devojčica ne može da pohađa školu, zar ne? - čula je
komentar jedne dadilje kad je devojčica utrčala u njenu sobu. - Ti
bezobzirni novinari unapred su uništili život ovog deteta i ne bi je
ostavljali na miru ni za trenutak.
Džilijan nikad nije imala toliko slobode na poslu, pa ni
zadovoljstva. Međutim, iz nekog razloga ništa o tome nije rekla
sestri. Odgovaralo joj je da u Nensinim očima još neko vreme
bude žrtva.
- Zaista sam dobro - uveravala je Džilijan svoju sestru.
Ipak, nije joj bilo svejedno kad joj se Nensi izvinila još nekoli-
ko puta rekavši da joj je žao što je Džilijan u „zatočeništvu“. Ali
znala je da Nensina nelagoda nije tolika da je ne bi smela dalje
držati u takvom uverenju. Takođe, nije želela da kaže Nensi da je
upoznala vojvodu, a pogotovo detalj da ju je jednom poljubio i da
je posle toga otišao nekud na duže vreme. Uostalom, sve vreme
uveravala je sebe u to da zapravo nema šta da spominje.
Da je Nensi spomenula susret, pa još i poljubac, ona bi
sigurno izvela pogrešan zaključak.
Međutim, duboko u njoj nešto joj je govorilo da je razlog ovog
prećutkivanja nešto sasvim drugo.
Istina je da je Džilijan želela da postane učiteljica da bi
zadovoljila svoje i Nensine materijalne potrebe, ali je znala da
nema dovoljno vremena da se vrati u školu i kvaliflkuje za taj
posao. Ipak, rad s Džeraldinom bio je poput ostvarenja ovog sna.
Fokusirana na devojčicu i na nove lekcije, koje je svake večeri
pripremala iz udžbenika i materijala s interneta, gotovo da nije
primećivala vojvodino odsustvo. Tako je bilo sve do odlaska u
krevet kad je počinjala da misli na njega, a onda joj je u snove
dolazio vojvoda. Svakog jutra telo joj je gorelo, jer se u njenim
snovima nije sve završavalo samo na poljupcu.

31 I love BD
 5. poglavlje

- Njegovo gospodstvo neće se danas vratiti iz Španije, kao što

je planirano - objavila je gospođa Reding tog jutra kad je Džilijan
navratila u kuhinju da obavesti kuvaricu kada da pripremi obrok
za Džeraldinu.
- Zar? - prokomentarisala je Džilijan.
Istog trena zažalila je što je svojim komentarom pokazala
zainteresovanost za vojvodu. Pogledala je gospodu Reding
pokušavajući da pogledom popravi utisak.
- Očekivali smo njegov povratak danas - nastavila je gospoda
Reding, kao da ništa nije zaključila iz Džilijaninog glasa. A možda i
nije, pokušala je da uveri sebe Džilijan. Sve je to u njenoj glavi:
osećaj da je kriva i stid što je dopustila vojvodi da je poljubi, a
želela je da veruje da to niko nije primetio.
- Promenio je plan. Nakratko će posetiti Dablin pre povratka.
- Nisam znala da nije ovde - slagala je Džilijan.
- Kad je vojvoda ovde, on voli da večera s Džeraldinom bar
svake druge nedelje, i to u društvu njene guvernante da bi mogao
da se informiše o napretku u učenju.
- Pa, pretpostavljam da to objašnjava razlog što je vojvodi
laknulo otkad sam stigla - rekla je Džilijan trudeći se da to zvuči
duhovito. - Čini mi se da dosad nije bio preterano zainteresovan
za svoju štićenicu.
Pogled gospode Reding bio je leden.
- Bilo bi mudro da obraćate manje pažnje na to šta ljudi
govore o Njegovom gospodstvu - rekla je domaćica kuće. - Slika
koju su tabloidi stvorili o vojvodi nije ni u kakvoj vezi s čovekom
koga poznajem od njegovog detinjstva. Čoveka, koji je udomio
dete bez roditelja samo zato što ima veliko srce, i dalje etiketiraju
kao lošu osobu, čak i zbog dobrog dela koje je učinio.
Džilijan je pažljivo spustila šolju čaja na tanjirić, iznenađena
zaštitničkim tonom u glasu gospođe Reding.

32 I love BD
 - Velika je odgovornost odgajati dete. Osim toga, to zahteva
odricanje i prilagođavanje - rekla je Džilijan posle nekoliko
trenutaka.
Gospođa Reding je ustala sa stolice pogledavši Džilijan preko
ivice naočara.
- Svi smo mi ovde veoma naklonjeni vojvodi - rekla je tiho, ali
sugestivno, pa Džilijan nije mogla da proceni da li je to bilo
upozorenje ili objašnjenje.
- Znam da su vojvodine namere u vezi s devojčicom
apsolutno najbolje, ali o njemu se odavno svašta piše, a pošto ga,
naravno, većina ne poznaje lično, sliku o njemu stiču zahvaljujući
zluradim tekstovima u štampi. Ipak, mi dobro poznajemo dečaka
koji je ovde odrastao.
Pogled gospođe Reding otkrivao je apsolutnu veru u ono što
je izgovorila.
- Možda se cela Engleska okrenula protiv njega i ocrnila
Njegovo gospodstvo, ali takve priče se ne pričaju unutar ovih
zidova. Nikada.
Džilijan se osećala kao da ju je gospođa Reding ošamarila.
Narednih dana, dok je nebo bivalo sve tmurnije, a temperatura
sve niža, Džilijan se uverila da stav gospođe Reding dele svi u
kući.
Čak i posle nekoliko nedelja boravka u zamku interesovanje
ostalih zaposlenih za Džilijan bilo je isto kao na dan kad je stigla.
U nekoliko navrata pokušala je da se pridruži ostalima u kuhinji
tokom obroka, pri čemu su svi zaćutali čim se ona pojavila, pa je
Džilijan počela da jede u svom apartmanu.
- Kako to misliš da su svi odbojni? - upitala ju je Nensi u
jednom telefonskom razgovoru. Zvučala je nezainteresovano i
zaokupljeno nečim drugim, što je bilo uobičajeno kad god ju je
Džilijan pozvala, umesto da bude obrnuto. Džilijan je stekla utisak
da Nensi drži telefon pritisnut na ramenu i da se bavi nečim
drugim, njoj u tom trenuku mnogo važnijim. Odustnost u
Nensinom glasu to joj je sugerisala.

33 I love BD
 Džilijan je ipak prebacila sebi zbog takve pretpostavke, jer je
svaka do njih, uostalom, igrala svoju ulogu. Da je to bio problem,
Džilijan bi ga rešila pre mnogo godina. Mogla je da se pobuni
odavno, kad su ih dalji rođaci preuzeli da brinu o njima i, na
određeni način, svakoj od njih odredili životni put.
- Možete se udati za bogatog ili siromašnog čoveka - rekla im
je jednom prilikom njihova rođaka. - Vas dve nemate ništa osim
Nensinog lepog lica. Da sam na vašem mestu, iskoristila bih to da
obema bude bolje u životu.
- Baš tako - rekla je sebi Džilijan prisećajući se toga. Kao da
nije bilo dovoljno čudo to što je Nensi izvukla živu glavu i pro-
hodala uprkos nepovoljnim prognozama lekara! Ove reči nisu bile
sasvim tačne, jer šta bi bilo Nensino lepo lice bez Džilijanine
finansijske potpore?
Džilijan je svake večeri šetala po vrtu ili po kući, naravno, u
zavisnosti od vremenskih prilika, a sad je odlučila da prvi put
pođe stepenicama koje su vodile iz kuhinje u krilo kuće, u kojem
još nije bila. Popela se na drugi sprat i obrela se na hodniku, koji
je bio najsličniji umetničkoj galeriji. Bila su to remek-dela
slikarstva vredna milione, možda i milijarde funti, među kojima
su se bili i Veknovi portreti različitih autora. Još uvek je
razgovarala mobilnim s Nensi i više je bila usredsređena na
razgovor nego na umetnička dela.
Nensi je uzdahnula, što je Džilijan vratilo u sadašnjost.
- Džilijan, da li si tamo otišla zato da bi se sprijateljila s tim
ljudima? - upitala je Nensi.
- Naravno da nisam - odgovorila je Džilijan gotovo nabusito. -
Nensi, dobro znam zašto sam ovde. Samo sam pokušala da ti
kažem da bi mi bilo lakše da imam bar jedno prijateljski
nastrojeno biće uza se. To je sve.
U Nensinom glasu više nije bilo nezainteresovanosti, kao da
se prenula.
- Nemoj više da kukaš! Niko ne voli osobu kojoj stalno nešto
smeta i to pokazuje.
Džilijan je osetila da je obuzima bes i grizla je usne da ne bi
odgovorila sestri istim tonom.

34 I love BD
 - Mislim da treba da si zahvalna što ne radiš težak posao - na-
dovezala se Nensi - a okružena si ljudima, koje verovatno nikada
ne bi upoznala - izgovorila je bezbojnim glasom.
Džilijan dotad ni pomislila nije na ljude u ovoj kući ili na svoj
položaj i ovdašnji način života, kao na nešto privremeno. Ali njen
angažman jeste vremenski ograničen. Čak i ako sve bude u redu,
devojčici neće dugo biti potrebna guvernanta.
- Čini mi se da je preda mnom nekoliko godina pre nego što
se vratim u realni svet - uzvratila je Džilijan.
Nensi se nasmejala.
- Džilijan, nisi zauvek zatočena u toj negostoljubivoj zabiti.
Treba da zardaiš dovoljno da platimo račune i onda da se vratiš.
- Nisam shvatila da je to bio plan. Pogotovo ako moje duže
zadržavanje ovde znači i veću zaradu.
- Molim te, Džilijan - rekla je Nensi mnogo blažim glasom, a
ipak je Džilijan osetila grč u stomaku. - Ne mogu ovo da učinim
bez tebe. Razmišljaj o svom boravku tamo kao da si na odmoru,
pokušaj bar.
Džilijan je završila razgovor sa sestrom, ali bol u stomaku
nije nestao. To što nimalo ne nedostaje Nensi u emotivnom
smislu bilo joj je dovoljno teško, a sve što je Nensi očekivala od
nje bio je novac, plaćanje računa, čišćenje stana, kućni poslovi...
Zato što je Džilijan sve to preuzela na sebe.
Dobro je što Nensi misli da je Džilijan u nedodiji, okružena
negostoljubivim ljudima i prirodom.
Kad bi znala koliko je trenutno Džilijanin život luksuzan,
odmah bi dotrčala ovamo.
A Džilijan je o sebi pomislila da je sebičnija nego što se ikad
usudila da pomisli, jer prvi put u životu nije poželela da nešto
podeli sa sestrom, koju je volela više od života.
Spustivši mobilni telefon u džep pantalona, zagledala se kroz
ogroman prozor. Noć se već spustila, a pun mesec obasjavao je
nepregledne močvare i njegova se svetlost nekako čudno
prelamala u kapljicama vlage, jer je magla počela da se spušta.
Džilijan je obuzela seta, ali na neki čudan način ovoga puta prijao
joj je osećaj samoće.

35 I love BD
 I zapitala se kad je ona to odlučila da je u redu biti sam? Njen
cilj je oduvek bio da dobro udomi Nensi, ali nikad nije razmišljala
o tome šta će sama raditi kad joj se sestra uda.
Zadrhtala je prisetivši se Vejnovog poljupca. Ako je taj
poljubac, i snovi u kojima ga je stalno preživljavala, najviše što će
dobiti od života, Džilijan je bila spremna to da prihvati. Duboko je
uzdahnula. Neka bude tako.
- Mogu li se nadati da je vaše neočekivano prisustvo pred
mojim privatnim odajama poziv, gospođice Forester?
Džilijan je pomislila da halucinira. Polako se okrenula.
Ovoga puta V ejn je zaista izgledao kao vojvoda. Bio je odeven u
crno od glave do pete i činilo se kao da je telepotrovan iz
dvadesetih godina prošlog veka. Osetila je jezu, ali i uzbuđenje što
ga vidi. Grlo joj se osušilo, a stomak se svezao u čvor.
- Odeveni ste kao da ste upravo došli iz hotela „Ridžensi“ -
jedva je izgovorila Džilijan.
- Prirodno - uzvratio je vojvoda. - Maltretirao sam ostale
goste hotela i zlostavljao sam sobarice - Vejn je podigao obrve,
kao da želi da naglasi svoje iščuđavanje njenim komentarom. - Ili
sam se možda vratio sa zabave povodom Dana veštica, u
odgovarajućem kostimu? Sigurno ste svesni činjenice da je već
oktobar.
A Džilijan nije bila svesna gotovo ničega osim... njega. I to je
bila zastrašujuća spoznaja. Posle prvog šoka što ga je tako
neočekivano ugledala i što ju je zatekao tamo gde nije trebalo da
bude, osetila je da se toplina širi njenim telom, ista ona koju je
doživela dok ju je ljubio.
Vejn joj je prišao, a Džilijan je očajnički pokušavala da se seti
nečega dovoljno trivijalnog da to izgovori i da tako ublaži
uzbuđenje, koje ju je razdiralo. Ipak, Vejn je pošao niz hodnik, a
ona ga je pratila, kao da joj je to naredio. Zaustavio se ispred
vrata u dnu hodnika i okrenuo se prema njoj.
- Dođi - rekao je, a Džilijan nije mogla da proceni da li je
prestravljena ili uzbuđena. A možda je to neka još snažnija
kombinacija osećanja.
Poslušala ga je bez reči.

36 I love BD
 - Možda je sad vreme da obavimo taj razgovor - prošaputao
je vojvoda.
Vejn je osećao da potpuno kontroliše situaciju, a to mu je
uvek pružalo neverovatni osećaj moći. Ali odlazak iz kuće na
nekoliko nedelja nije otupeo njegovu fizičku želju, pogotovo kad
je ponovo ugledao njene zanosne obline i taj neverovatno uzan
struk. U toku tih nekoliko minuta toliko se uzbudio da je mogao
odmah da spava s njom. To što ju je poveo u svoje privatne odaje
samo će mu otežati uzdržavanje. Znao je da to ne treba da učini.
Bio je to veliki izazov, a on nikada nije uspevao, tačnije nije
morao, da se odupire.
Međutim, kad je spustio ruku na kvaku, Džilijan je zastala po-
gledavši ga kao da se budi iz sna.
- Ne mogu... Da li je to vaša spavaća soba?
Vejn je gotovo eksplodirao, jer je prekinula igru, koja je
trebalo da kulminira fizičkim zadovoljstvom, i jedva se uzdržao
da je ne prebaci preko ramena i odnese u krevet.
- Takav ton bio bi mnogo efektniji da ste, recimo, oborili
pogled i prislonili šaku na svoje srce - narugao joj se Vejn. -
Uvređena devica mora malo i da glumi.
Džilijan je trepnula i jedva je izgovorila:
- Treba li da shvatim vaše reči kao potvrdu da je zaista reč o
vašoj spavaćoj sobi?
- Ako vam je toliko stalo do toga da uskočite u moj krevet,
dovoljno je da to kažete. Zamorne su ovakve igre, gospođice
Forester. Slažete li se sa mnom?
- Vaše gospodstvo...
Ipak, Džilijan nije podvila rep i pobegla.
Vejn se namrštio. Mogao je da bude ljut ili da spava s njom, a
znao je: ako je odvede u krevet, neće je se zasititi čitave sedmice...
a možda i tri.
- Opustite se. Ovo je moja biblioteka, a ne leglo razvrata -
rekao je. - Doduše, verujem da to zavisi od toga kakve knjige
birate da čitate.
Širom otvorivši vrata, ušao je u prostoriju. Nije se osvrnuo da
vidi prati li ga Džilijan, jer je smatrao da je i to deo igre.

37 I love BD
 Ipak, da je odlučila da ode, bio bi razočaran.
Ali ko ne bi pobegao od najnemilosrdnijeg čoveka u
Engleskoj? S vremenom je počelo da mu prija to što ga tako
doživljavaju i to mu je davalo snagu. Svakako ne bi trebalo da mu
je važno ono što jedna guvernanta misli.
Ipak, Džilijan ga je i ovoga puta pratila i morao je da prizna
sebi da mu se to dopada. Kad je zatvorila vrata za sobom, osetio
je naročitu vrstu zadovoljstva, kao nikada pre. Zapravo, bilo je to
najsličnije olakšanju. Ipak, Vejn je znao da nije to, jer nemilosrdni
ljudi bez savesti ne mogu da osečaju bilo šta.
Rukom joj je pokazao udobnu kožnu fotelju pored kamina i
pobednički se osmehnu kad ga je poslušala i sela. Ipak, primetio
je u njenim tamnim očima da bi svakog trena mogla da ustane i
pobegne.
Vejn je rekao sebi: ukoliko se to desi, neće potrčati za njom.
Naravno, jer on to ne radi. Međutim, sekund kasnije više nije bio
toliko sigran da ne bi pošao za njom.
- Bila sam u glavnoj biblioteci u prizemlju - rekla je Džilijan. -
Manja je od ove, ali je podjednako impresivna.
- Oduševljen sam što tako mislite. Potrudio sam se da tako
bude.
Pogledom je preletela po knjigama na policama.
- Istorijske knjige pored popularnih bestselera -
prokomentarisala je više za sebe. - Astralna fizika i psihološka
literatura i... Da li je to filozofija? Odmah pored knjiga o... Hariju
Poteru?
- Razumljivo, prvo izdanje s potpisom autorke.
- Zanimljivo - prošaputala je Džilijan. - Knjige govore mnogo
više o vlasniku od onoga što oni pričaju ili od onoga što drugi o
njemu govore.
Vejn je osetio nešto potpuno nepoznato, kao da je u
bestežinskom stanju ili kao da je pijan... kao da će ono što Džilijan
bude saznala o njemu na osnovu ovih knjiga promeniti ne samo
njeno mišljenje o njemu, već i njega samog.
Ali Vejn je bio odlučan da se ne menja. Znao je da je omražen
i sve moćniji upravo zbog toga. Što su ga više ocrnjivali, bivao je

38 I love BD
jači i nepobediviji, pre svega zato što svi ti ljudi, koji su bili
naklonjeni Izoldi, zaslužuju da misle da je to dete ljubavi, koje je
dobila s onim idiotom Rubenom, primorano da plaća grehe svojih
roditelja u rukama monstruma kakav je on, vojvoda od Alistera.
Oni zaslužuju da budu smrtno zabrinuti i da pate zamišljajući
njega kako zlostavlja to dete, jer se to očekuje od monstruma
kakvim ga je Izolda predstavila.
- Dragi, u svakoj dobroj priči mora da postoji negativac -
rekla mu je Izolda na početku njihove veze.
Tada je Vejn prvi put pročitao priču o sebi u novinama, u
kojoj se nije prepoznao. Prvi put je zgađeno shvatio da su lažne
priče i lažne verzije uvek uverljivije i da ih ljudi spremnije
prihvataju. Ako neko pokuša da demantuje priču i skine ljagu sa
sebe, loš imidž se samo potvrđuje. Monstrum Vejn mnogo je
privlačniji nego što bi to pravi Vejn ikada bio.
Setio se kad se za Izoldom uputio na drugi kraj sveta, u Santa
Barbaru, da bi zahtevao od nje da prestane da plasira lažne priče
o njemu, što je godinama činila, da prestane da se igra na
bolestan način s njim, na način na koji je volela da se igra sa
životima mnogih ljudi. Ali nije to zahtevao od nje zato što su ga
takve laži pogađale. Tada je već stigao do tačke kad ga ništa što bi
ona uradila više nije pogađalo. Ali u to vreme njegov otac je bio
živ i teško je podnosio javno ocrnjivanje svog sina.
- Nije mi cilj da povredim tvog divnog oca - rekla mu je Izolda
smešeći se iz bazena luksuzne vile u osunčanoj Kaliforniji. - To je
samo bonus za mene.
- Izolda, ne možeš mi ništa - grubo joj je tada rekao. - Ne
možeš uzeti moje nasledstvo. Nećeš dobiti ni novčić. Bez obzira
na to da li će me ljudi voleti ili ću biti omražen, ja sam i dalje
vojvoda. Alisteri su večni. Nepobediv sam, zar to ne shvataš?
Međutim, Izolda se na to nasmejala.
- Ali ja bolje smišljam priče - rekla je.
Vejn godinama nije mogao da zaboravi te njene reči. Ali sad
ima sopstveno oružje: dete, za koje svi pretpostavljaju da ga on
mrzi. I nije nameravao da odustane od devojčice, kao ni da
ustukne pred pretnjama medija, a pogotovo ne pred

39 I love BD
guvernantom s telom filmske boginje i vatrenim temperamentom,
koji se nazirao u njenim tamnim očima.

40 I love BD
 6. poglavlje

Džilijan je znala da neće moći još dugo da razgleda naslove

knjiga i da ne bude očigledno da time želi da izbegne direktan
pogled i razgovor s vojvodom.
Zaista je bila zadivljena i nikad se nije zatekla u tako velikoj
privatnoj biblioteci. Ona je mogla da drži samo nekoliko omiljenih
knjiga na polici u stanu zbog nedostatka prostora. Ne bi marila da
može da provede još nekoliko sati u razgledanju.
Ali njen poslodavac sigurno je nije pozvao u biblioteku da bi
joj pružio to zadovoljstvo.
Saberi se Džilijan!, rekla je sebi.
Potom je sela na ivicu velikog kožnog naslonjača plašeći se
da će potpuno utonuti u njega. Zapravo, plašila se da iz njega neće
moći dovoljno brzo ustati. Ali kad je pomislila da se dovoljno
smirila i pribrala i da sad može pogledati Vejna u oči, sve je
postalo još gore. Mnogo gore.
Vejn je svukao kaput i sako, pa je stajao pred njom u
savršenim crnim pantalonama i beloj košulji raskopčanoj do
sredine grudi, zbog čega je postao glavni lik iz Džilijaninih
erotskih fantazija. I prvi put je osetila magnetsku privlačnost, kao
i želju da spava s njim. Vejn je pošao od pisaćeg stola, preko kojeg
je nemarno prebacio kaput, pravo prema njoj. Džilijan je zadržala
dah, kao da očekuje ostvarenje svojih fantazija. Svaki mišić u telu
bio joj je napet. Konačno, Vejn je prišao naslonjaču naspram
njenog i svom težinom se spustio u njega. Nemarno se naslonio
ispruživši noge i prebacivši ležerno ruke preko rukohvata. Bio je
krupan, ali vitak čovek savršeno mišićavog tela. Kao da to nije
bilo dovoljno, do Džilijan je dopro miris njegovog losiona za
brijanje, koji joj je pomutio razum.
- Kakva je moja štićenica? - upitao je Vejn.
Izgovorio je pitanje blagim, ljubaznim tonom, s iskrenom
zainteresovanošću.

41 I love BD
 Ova, za Džilijan neočekivana blagost, izazvala je u njoj novi
nalet panike. Ovaj čovek može da bude šta god hoće, u bilo kom
trenutku, i to potpuno uverljivo.
Kad ga je konačno pogledala u oči, primetila je u njima vatru.
- Džeraldina je veoma dobra - odgovorila je.
U sekundi je shvatila da razmišljanje i razgovor o devojčici
može da je spase iz ove situacije. Ispravila je leđa koliko je mogla
spustivši ruke u krilo. Shvatila je da, ukoliko gleda u Vejnovu
bradu umesto u njegove oči, može da se pretvara da ga gleda, a da
pritom izbegne ono što ju je uznemiravalo.
Pokušavala je da odaje utisak smirene osobe i da prikrije
snažne i brze otkucaje srca, podrhtavanje ruku i isprekidano
disanje.
- Veoma je inteligentna i duhovita. Nisu sve devojčice
duhovite, pa je ona za mene baš posebna - istog trenutka Džilijan
se učinilo da je počela da brblja, što nikada nije radila, pa je
pokušala da popravi taj utisak. - Naravno, to ne znači da imam
mnogo iskustva sa sedmogodišnjim devojčicama, ali i ja sam
nekad imala sedam godina.
Vejn ju je požudno pogledao, što je Džilijan shvatila i od čega
joj se opet ubrzao puls.
- Ako ne grešim, to nije bilo davno - rekao je.
- Dama ne priča o svojim godinama, Vaše gospodstvo.
- Vi ste guvernanta, zar ne? Mislim, niste dama u klasničnom
smislu, ako dopuštate ovu primedbu. Da budem još precizniji,
previše ste mladi i neiskusni da krijete godine. Usvojili ste neke
provincijske manire, čini mi se.
Džilijan ga je pogledala pravo u oči i ni pokušala nije da
prikrije koliko je revoltirana njegovim komentarom.
- Dvadeset sedam mi je godina, ako ste to pitali. Ali to je bilo
apsolutno drsko i nepristojno.
Vejnove usne iskrivila su se u nešto što je podsečalo na
osmeh.
- Užas!

42 I love BD
 - Iznenađena sam da engleski vojvoda zaboravlja na
uglađene manire. Verovatno se to dešava kad niste na prijemu u
Vindzoru, već razgovarate s običnim podanicima.
- Nema razloga da budete iznenađeni, gospođice Forester. Još
niste čuli najstrašniju priču o meni, koja će potvrditi da sam
najgori čovek na svetu i prava sramota za naciju.
- Hoćete da kažete da verujem u sve što pročitam o vama?
Znam da većina poznatih ličnosti tvrdi da su vesti o njima u
tabloidima potpuna laž.
Nešto se promenilo u izrazu njegovog lica, ali Džilijan nije
mogla da odgonetne šta. Ipak, činilo se da se u trenutku pretvorio
u kamen, u tamni granit, koji ništa ne može da sruši niti slomi.
- Kad bih vam i ja rekao isto: da je gotovo sve što je napisano
o meni potpuna laž, da li biste poverovali u to?
Vejn u tom trenutku nije bio nadmen, ali bilo je jasno da ju je
ponovo izazvao i da je neće pustiti dok ne dobije zadovoljavajući
odgovor ili reakciju.
Ali Džilijan nije sumnjala u to da je svaka reč o njemu, koja je
objavljena u tabloidima ili u drugim medijima, apsolutno tačna.
Međutim, to nimalo nije narušilo njegovu privlačnost u njenim
očima.
- Vaša reputacija je uvek ispred vas, Vaše gospodstvo - brzo je
odgovorila. - Ali ne zanima me vaša reputacija, već obrazovanje
vaše štićenice.
- Pametan odgovor, gospođice Forester, ali više bih voleo da
mi odgovorite na pitanje.
Džilijan je podsetila sebe da ovo nije situacija u kojoj mora da
bude iskrena. Ovog čoveka ne zanima šta ona zaista misli o
njemu. I zašto bi? On je vojvoda od Alistera i njen poslodavac. Ako
je želeo da je uveri u to da su priče o njemu neistinite, za nju je
najbolje da se složi s tim.
Razlog? Kao što ju je Nensi podsećala u svakom telefonskom
razgovoru, sve je ovo zbog novca. Sigurno nije zbog nepodnošljive
težine u njenim grudima, koja ju je prisiljavala da kaže sve
suprotno od onoga za šta je znala da bi bilo pametno. Ignorisala

43 I love BD
je taj teret. Odgurnula je to u stranu i naterala sebe da se ljubazno
osmehne.
- Svi znaju da se priče u tabloidima zasnivaju na lažima - us-
pela je da izgovori sugestivnim tonom.
Vejn je odmahnuo glavom.
- Gospođice Forester, mislim da pričate ono što ne mislite i to
me vređa. Inače, postoji jedna još gora, mračna priča o meni, koju
još niste čuli.
Džilijan je odlučila da ignoriše Vejnov pokušaj skretanja
razgovora s glavne teme, a to je bila njegova mala štićenica.
- Posle testiranja Džeraldine u različitim oblastima zaključila
sam da je ona iznad prošeka za svoje godine. Mislim da su
prethodne guvernante uradile dobar posao. Devojčica je veoma
bistra i zna mnogo više nego deca iz njene generacije.
- Oduševljen sam time - uzvratio je Vejn iako nije delovao
oduševljeno.
- Mislim da ćete biti ponosni na nju - dodala je Džilijan.
Istog trena pokajala se zbog ovog komentara, jer je shvatila
da Vejn nema razloga da bude ponosan na dete koje nije njegovo i
za koje jedva čeka da postane punoletno i započne samostalan
život, a njega oslobodi obaveze.
- Izvinjavam se - brzo je dodala pre nego što je uspeo da
odgovori, a onda je nastavila da se pravda: - Oduvek sam želela da
postanem učiteljica, ali me je život odveo u drugom smeru.
- Na brojna službenička mesta u Londonu - nadovezao se
Vejn, iz čega je Džilijan zaključila da je pročitao njene reference.
- Da. Mesto guvernante sasvim je novo iskustvo za mene i
možda sam zbog entuzijazma malo preterala u oceni.
Vejn nije odgovorio. Nastala je tišina i Džilijan je osetila da u
njoj raste napetost, ali joj nije bilo neprijatno. Čekala je da vidi u
kojem će se pravcu nastaviti odnos između njih dvoje.
- Ne tretirate me kao monstruma, kao svi ostali, gospođice
Forester. Zanima me zašto? - konačno je progovorio.
- Ne razumem šta me pitate.

44 I love BD
 - Mislim da razumete. Žene mi se obično odmah bacaju u
naručje i očajnički traže moju pažnju ili se izmiču od mene u
strahu da ću im uništiti reputaciju. Vi ne radite ni jedno ni drugo.
- Izvinjavam se, Vaše gospodstvo - uspela je da prevali preko
usana. - Nisam znala da je određena reakcija na vas obavezni deo
mog posla. Možda sam naivna, ali bila sam uverena u to da je
moje bavljenje Džeraldinom poenta mog zaduženja.
- Niko ovde ne prihvata posao zbog deteta. Na ovaj ili onaj
način to je uvek zbog mene. Činjenica da vi to nećete da priznate
samo vas čini predmetom mog zanimanja. Ne moram vam reći da
nastojanje da postanete centar moje pažnje povlači određene
posledice.
Džilijan je osetila hladan znoj na leđima.
- Vaše gospodstvo, sigurna sam da ste duboko u sebi dobar
čovek, ali uveravam vas da je visina zarade najatraktivniji činilac
ovog posla, koji sam prihvatila. Nisam došla zbog vas. Štaviše,
rekli su mi da vas neću viđati - izgovorila je u dahu Džilijan.
- Gospođice Forester, moj ego je ogroman i nezasit. Većina
žena učinila bi sve samo da dođe do mene.
- Ne sumnjam u to, ali ja ne pripadam spomenutoj većini
žena.
- Sasvim sigurno je tako. Misli na novac, misli na Nensi,
podsećala je Džilijan sebe na svrhu svog boravka.
- Kasno je, Vaše gospodstvo. Trebalo bi da se povučem -
pokušala je da se izvuče iz ove situacije.
- Aha, osetio sam strah u vašem glasu, strah od mene.
- Nije to strah, već zabrinutost zbog ovakvih razgovora s
vama, Vaše gospodstvo, jer me zbunjuju. Naravno, vi to ne možete
da razumete, jer ja radim za vas.
- Mislim da ne govorite istinu, gospođice Forester. To što sad
osećate nije ni strah ni anksioznost. Mislim da vam srce udara
kao ludo i da osećate grč u donjem delu stomaka iz sasvim
drugog razloga. Možda je to uzbuđenje?
Džilijan je tek sad osetila strah, jer je shvatila da ju je
pročitao, a taj se osećaj pojačao kad je Vejn ustao iz naslonjača i
pošao prema njoj. Oblilo ju je rumenilo.

45 I love BD
 - Vaše gospodstvo, veoma sam umorna. Izvinite, zaista
moram da pođem u krevet.
- Krevet jeste lek, gospođice Forester, ali ne mislim na san. I
siguran sam da shvatate o čemu pričam - primaknuo joj se na
jedva nekoliko centimetara. - Ličite na ženu, koja ne može da
razmišlja ni o čemu drugom osim o tome da ću vas sad poljubiti.
- To se ne sme desiti - uzvratila je Džilijan.
- Već jeste i dešavaće se. Plašim se da je to neizbežno.
Vejn je obuhvatio njeno lice šakama zagledavši joj se u oči.
- Ali ja sam aseksualna - nekako je procedila Džilijan u
poslednjem pokušaju da se odbrani, ali Vejn je nije pustio.
Naprotiv, još ju je čvršće stegnuo, a onda su njegove ruke kliznule
niz njeno telo.
- Zaista? - prošaputao je naizgled nezainteresovano.
- Oduvek sam to bila. Vidite, ništa ne osećam i zato ne
reagujem.
Vejn se nasmejao ovako naivnom pokušaju odbrane.
- Mislim da i te kako osećate. Vejn je počeo plitko da diše i
više nije mogla jasno da vidi njegove oči, toliko su joj bile blizu.
- Niste vi neosetljivi na muške dodire niti na užitke telesne
ljubavi - izgovarao je između poljubaca isprekidanim glasom,
hrapavim od uzbuđenja. - Samo dosad niste imali slična iskustva i
niste znali šta propuštate.
Ovaj poljubac je drugačiji od prvog, pomislila je Džilijan. Nije
mogla zamisliti da će se ikada zateći u ovakvoj situcaiji. Ipak,
spoznaja da joj ovo prija i da želi još, da željno iščekuje nastavak,
pogodila ju je kao udar groma.
Dok ju je Vejn ljubio mazeći rukama njeno telo, Džilijan su
zapljuskivali talasi dotad nedoživeljnog zadovoljstva. U trenutku
kad je otkopčao rajsferšlus njenih pantalona i zavukao ruku,
osetila je slabost u nogama i da je Vejn nije čvrsto držao, srušila bi
se na pod.
U jednom trenutku podigao joj je ruke prislonivši je na zid.
- Drži ih ovako - naredio je. Džilijan je bez pogovora
poslušala.

46 I love BD
 Vejn je potom zavukao ruku u njene gaćice dotaknuvši je
tamo gde pre njega niko nije. Zadrhtala je ispustivši uzdah zado-
voljstva, koji je i nju iznenadio i postideo. Ali nije marila za to,
nimalo. Vejnovi prsti poigravali su se njenom intimnošću, od čega
je osećala zadovoljstvo koje je raslo, pri čemu nije znala kakav
može biti krajnji ishod. Nije joj padalo na pamet da ga zaustavi i
predavala mu se uz svaki novi pokret. U trenutku kad joj je
dodirnuo klitoris i drugim prstom pronašao put do vagine,
Džilijan ga je instinktivno zagrlila oko vrata.
- Rekao sam ti da ne pomeraš ruke - prošaputao je.
Ponovo ga je poslušala. Pod njegovim pokretima sve je jače
uzdisala ispuštajući zvuke nalik na stenjanje. Udisala je njegov
prirodni, muževni miris, okusila je njegove sočne usne, osetila je
njega.
I ni pomislila nije da je bilo šta od ovoga loše ili pogrešno.
Naprotiv. Zakoračila je u potpuno novi svet, koji joj se dopao.
- Moram da vam kažem, gospođice Forester, da ste
neverovatno vlažni za nekoga ko je aseksualan.
- Vlažna?
- Veoma, veoma vlažna.
Vejn je prstima sve dublje ulazio u nju poigravajući se
klitorisom, a Džilijan je osetila da gubi kontrolu. Ponovo je
instintivno posegnula rukama da ga zagrli, ali ju je Vejn sprečio.
- Ne odupiri se, malena - promrmljao je.
A onda se desilo... Bila je to eksplozija telesnog zadovoljstva.
Orgazam. Da je Vejn nije uhvatio, Džilijan bi se srušila. Potom ju je
nežno podigao u naručje i odneo na sofu.
Zbog akumulirane seksualne tenzije i uzbuđenja Vejn je želeo
da nastavi igru do sopstvene kulminacije. Ipak, nešto ga je
sprečilo u tome. Džilijan je bilo potebno dugo vremena da se
povrati i osvesti. Vejn ju je znatiželjno posmatrao. Za ženu koja
sebe smatra aseksualnom, a očigledno ne poznaje svoje telo, pa je
šokirana onim što je doživela, deluje mnogo manje iskusno nego
što je pretpostavio. Zapravo, nije to samo neiskustvo, već više
odraz...
Nemoguće!, pomislio je Vejn. Ovo nije srednji vek.

47 I love BD
 - Jesi li devica? - upitao je neočekivano.
Džilijan se skupila na sofi. Ovo direktno pitanje omogućilo joj
je da se u trenutku pribere i povrati svoj dotadašnji stav.
- Ne tiče vas se da li sam devica, Vaše gospodstvo - rekla je
arogantno.
- Nije lepo da se muškarcu, koji ti je upravo priuštio orgazam,
obraćaš takvim tonom.
- Sve što se desilo u ovim prostorijama... nedolično je, gotovo
nepodnošljivo. Naravno, sutra ujutro ostaviću vam na stolu otkaz.
Vejn je podigao obrvu.
- Ako tako želiš. Ali uzalud se trudiš, neću prihvatiti otkaz.
- Naravno da hoćete - uzvratila je Džilijan.
Vejn nije znao zašto pridaje toliki značaj Džilijan. Prethodne
guvernante su i za manje prestupe dobijale otkaz.
Vejn je bio siguran u to da neće dopustiti Džilijan da napusti
kuću. Ipak, nije znao zašto ga je toliko privukla. Nije mu se to
dopalo, kao ni sopstveno odstupanje od uobičajenog ponašanja,
na koje su svi oko njega navikli.
- Vrlo dobro znaš ko sam ja i da je svaka rasprava sa mnom
besmislena.
Potom je podigao ruku i polizao prst kojim je istraživao njene
intimne delove.
Džilijan je prebledela, a onda pocrvenela. Nije mogla da
progovori koliko je bila šokirana.
- Osećam tvoj ukus, Džilijan - rekao je grublje nego što je
želeo. - Zar ne misliš da je prekasno za postavljanje granica?
Džilijan je istog trenutka istrčala iz biblioteke.
Vejn je razumeo njenu potrebu da pobegne, a činjenica da je
zaista osećao njen ukus bila je prokletstvo s kojim će morati da se
izbori. Pitao se u kojoj je meri on zaista monstrum, kakvim ga
smatra javnost.
Ipak, kad je osvanuo novi dan, a on nije zatekao pismo s
otkazom na svom radnom stolu, u njemu se probudila nada. Ova
devojka, koja ga je upoznala u pravom svetlu, pa je mogla da
pretpostavi na šta je sve spreman, ipak je odlučila da ostane!

48 I love BD
 7. poglavlje

- Imate posetioca. Džilijan je podigla pogled s knjige, iz koje

su ona i Džeraldina učile, pogledavši gospođu Reding, na čijem je
licu primetila neodobravanje.
- Posetioca? - ponovila je Džilijan pokušavajući da iz držanja
gospođe Reding odgonetne ko bi to mogao da bude.
- Zaposleni se ne ohrabruju da pozivaju rodbinu i prijatelje
na imanje. Nismo mi gosti Njegovog gospodstva, već zaposlenici.
Sigurna sam da vam je to naglašeno u razgovoru za posao.
Džilijan je htela da kaže da nikoga nije pozvala, ali je shvatila
da to ništa ne bi značilo. Nensi je jedina osoba koja je znala da je
ona ovde. Pa ipak, Nensi ni za živu glavu ne bi napustila London.
Prilazeći ulaznim vratima, Džilijan je ponovo vrtela u glavi
događaj od pre nedelju dana, zbog kojeg je osećala nervozu i
napetost. Zapravo, osećala se drugačije i... loše. Tačnije, sve gore.
Najteže od svega palo joj je to što je izgubila kontrolu nad sobom
dopustivši vojvodi da pred njom pokaže svoju pravu prirodu.
Kompromitovala se i nastavila je da tone sve dublje. Vojvoda je
više nije dotaknuo, ali ono što je radio bilo je još gore. Navraćao je
na časove s Džeraldinom, prekidao ih je izgovarajući uvredljive
komentare na račun kvaliteta Džilijaninog podučavanja. Bilo je tu
i provokacija i direktnih aluzija na ono što se među njima desilo.
Vejn je zapravo želeo da je podseti na činjenicu da su prekoračili
granicu profesionalnog odnosa, što je uključivalo pozive na
večeru u njegovim odajama.
- To je apsolutno neprilično i neprihvatljivo - odgovarala je
Džilijan.
- Nije ako se setiš da smo se bolje upoznali. Zar ne misliš da
je tako?
- Ne mislim. Za vas je sve ovo igra, a za mene posao. Osim
mene, još neko zavisi od toga.
- Da se nisam uverio u tvoju nevinost, posmislio bih da imaš
negde skriveno dete.
- Nemam dete, ali imam mlađu sestru.
- Koliko mlađu?
49 I love BD
 - Dve godine.
- I bolesna je? - upitao je Vejn.
- Nije bolesna, ali ja plaćam račune.
- Podmiruješ sve troškove svoje odrasle sestre? - iznenadio
se.
Džilijan je u trenutku shvatila da nikome dosad nije morala
da objašnjava svoj odnos sa sestrom i njihov način života.
- Komplikovano je. Nensi je veoma talentovana, ali zasad njen
talenat malo ko primećuje. Dok se to ne desi, biću joj oslonac.
- Pokušavaš li u to da ubediš mene ili sebe? - uzvratio je Vejn.
Sve to prolazilo joj je kroz glavu dok nije prišla ulaznim
vratima, u kojima je, kakvog li šoka, stajala Nensi! Nije bilo
razloga da ona bude ovde. Kad ju je Džilijan pitala da li bi je
posetila tokom pauze, posle prvih šest nedelja rada s devojčicom,
Nensi je odgovorila da pojma nema šta će raditi ni u narednih sat
vremena. Takva je ona.
A sad stoji u dovratku, ode vena u markiranu odeću od glave
do pete. Sve na njoj: odeća, frizura, držanje i pogled bilo je
prepoznatljivo. I savršeno.
- Nensi? Otkud ti ovde? Da li je sve u redu?
Nensi je ćutala odmeravajući hol.
- Ne izgledaš kao da se nešto strašno desilo - nastavila je
Džilijan.
Nensi ju je prekorno pogledala zauzevši tipičnu pozu
osvajačice svesne svojih telesnih draži.
- Rekla si mi da je ovo mračni i dosadni mauzolej, usred
nedodije u kojoj nema ničeg osim vlažne močvare i hrpe kamenja
razbacane po nepreglednim poljima. A očigledno nije tako.
- To si ti rekla, draga moja, a ja nisam htela da se natežem s
tobom.
- Nisam znala da si toliko tajnovita. Da li je to nova crta u
tvom karakteru?
- Pošto poseduje dobar deo zemlje u Engleskoj, sigurno nisi
mislila da vojvoda od Alistera živi u nekoj zabiti, u kući od
kamena.

50 I love BD
 - Zanimljivo je što si baš sad odlučila da ponešto kriješ od
mene.
Ove reči navele su Džilijan na to da se zamisli. Morala je da
prizna sebi da se zaista nešto u njoj promenilo i da je Nensi
možda u pravu. Bespogovorna podređenost Nensinim potrebama
više joj nije odgovarala.
- Ako ti ponešto nisam rekla, nije to zato što sam želela da bi-
lo šta krijem. Smatrala sam da sve znaš o ovom mestu, jer si mi
upravo ti preporučala posao u ovoj kući - odgovorila je Džilijan.
- Pretpostavila sam da je poslao to derište u neku seosku
kuću, daleko od raskoši u kojoj vojvoda živi.
Džilijan se nije naljutila zbog ovih reči. Nensi je uvek bila ne-
promišljena i reagovala je impulsivno, ali bez loše namere. Prišla
je Nensi da je zagrli, ali je ova ustuknula.
- Nensi, šta nije u redu? Džilijan se nije iznenadila kad je u
Nensinim očima vidi suze. To je uobičajen način ponašanja: Nensi
se suoči s problemom, a Džilijan ga rešava.
- Ništa nije u redu. Kirija nije plaćena i ne mogu je više
plaćati kreditnom karticom. Stan je u haosu. Ne mogu ništa da
pronađem, a ako pronađem, to je prljavo. Ne znam šta da radim.
- Nisi platila stan? Ali poslala sam ti novac...
- To nije najgore. Piter je zaprosio Sabrinu.
- Zaprosio je Sabrinu? - ponovila je Džilijan automatski.
- Lord Piter, Džilijan! Jedini čovek koji može da mi obezbedi
budućnost. I ko je uopšte ta Sabrina? Krava!
Čuvši ovo, Džilijan se u momentu otreznila shvativši gde su: u
dugom holu, iza čijih se brojnih vrata kriju zaposleni gladni priča
iz spoljašnjeg sveta. Uhvatila je čvrsto Nensi za ruku i povela ju je
kroz hol. Ah, njena mala sestra! Očekuje da se celi svet vrti oko
nje i zato se sve to dešava.
Međutim, ova kuća nije mesto za Nensi, nešto duboko u Dži-
lijan pobunilo se protiv toga. Ne može dopustiti da joj sestra
uzme...
Osećajući strah da će izgubiti nešto važno, a ujedno i stid
zbog takvih misli, Džilijan je ubrzavala korake i kad su bile
nadomak njenih odaja, naletele su na Vejna. Tek tada je osetila

51 I love BD
sav užas shvativši da je upravo to želela da izbegne: da njena
sestra sretne vojvodu.
Razumljivo, Nensi je odmah počela da se ponaša koketno, a
Džilijan je ovoga puta poželela da je ošamari.
- Nisam znao, gospođice Forester, da guvernante mogu da se
multipliciraju u jednom poslepodnevu. Svašta!
Džilijan je primetila da on pogledom klizi po njenoj sestri, a
onda ga skreće na nju, kao i da je iskreno iznenađen. Možda je bio
ljut, a možda se pitao zašto je trošio vreme na nju kad je njena
sestra mnogo vredniji trofej.
- Vaše gospodstvo, dozvolite da vam predstavim svoju sestru
Nensi.
- Dozvoljavam ako morate - ironično je uzvratio Vejn.
- Počastvovana sam, Vaše gospodstvo - odgovorila je Nensi
najslađim glasom, koketno trepćući. - Mislila sam da su svi
lordovi u ovoj zemlji stariji od pedeset godina.
- Tako se čini. Poniznost i želja da udovolji onima kojima
služi čini čoveka starijim, a ne titula - odgovorio je Vejn.
Džilijan je pocrvenela jer je njena sestra nastavila uobičajenu
igru zavođenja ne mareći za komentar.
- Izvinite, moram da odvedem sestru u svoju sobu, a onda ću
se vratiti na dužnost.
- Siguran sam da Džeraldina može i bez vas.
- Nisam znala, Vaše gospodstvo, da pratite sve njene lekcije i
napredak.
- Naravno. Ali pažljivije kontrolišem odliv novca za plaćanje
preskupih guvernanti i dadilja.
Nensi se opet zakikotala iako nije bilo ničeg smešnog u
vojvodinim rečima.
- Oprostite mojoj sestri, Vaše gospodstvo - rekla je Nensi. -
Ona je uvek ozbiljna. Verovatno se nećete iznenaditi ako vam
kažem da joj je siva omiljena boja.
Nensi se ponašala kao i obično, ali se Džilijan ovoga puta
osećala izneverenom. Pa nazvala ju je sivom i dosadnom, što nije
istina!

52 I love BD
 - Sivo nije moja omiljena boja - odgovorila je Džilijan
iznenadivši i sebe tom gotovo dečjom reakcijom. - Volim svetle i
žive boje. Zapravo, crvena mi je omiljena, ali ne mogu stalno da
budem odevena kao kardinal.
- O, ludice! - ubacila se Nensi uzbuđeno, obraćajući se sestri,
a gledajući Vejna. - Dobro znaš da ti crvena ne pristaje.
Džilijan se postidela. Zar je zaista pomislila da će
zainteresovati muškarca kakav je Vejn, osim u trenucima dosade?
Znala je kako svet funkcioniše. Nensino je mesto u tom svetu
centar, a Džilijanino senka. To je sudbina.
- Gospođice Forester, morate dovesti sestru na večeru - rekao
je Vejn. - Večeras, u moje privatne odaje.
- Volela bih, Vaše gospodstvo - oduševljeno je odgovorila
Nensi.
A Vejn se, ne sačekavši odgovor, okrenuo i odmaknuo je niz
hodnik.
Džilijan je povukla sestru za ruku, prekorno je pogledavši.
- Nema potrebe da odgovaraš. To nije bio poziv niti molba.
Bila je to vojvodina naredba.
Kad su konačno ušle u Džilijanine odaje, Nensi je s vrata
oduševljeno uzviknula:
- Ovo postaje sve bolje!
Džilijan se pitala zašto je dopustila da njena sestra sazna da
Vejn živi u ovoj kući.
- Sviđa ti se, zar ne? - upitala je Nensi.
- Ne budi smešna, on je moj poslodavac.
- Zašto bi inače krila od mene da on živi ovde?
- Nisam te lagala. Inače, nisi mi saopštila pravi razlog svog
dolaska.
- Nedostajala si mi. Džilijan je želela da je to istina, ali znala je
da nije.
- Ne bih rekla. I ranije si pravila probleme i trošila više nego
što imamo na računu, pa nisi bežala iz Londona. Šta je sad
drugačije? - insistirala je Džilijan.
- Neću o tome da pričam. London je dosadan. Ovde je mnogo
zanimljivije. Već nekoliko nedelja živiš u ovoj raskošnoj kući s

53 I love BD
privlačnim vojvodom i nijednom mi to nisi spomenula. Ako to nije
laganje, onda ne znam šta jeste.
- Bila sam uverena da ga neću viđati. On često odlazi i
svakako me ne obaveštava o svom kretanju - odgovorila je
Džilijan.
- Dok sam se ja mučila u malom stanu u Londonu, ti si ovde
uživala u kraljevskim odajama - nastavila je Nensi.
Džilijan je osetila da gubi strpljenje. I postalo joj je jasno da
je dolazak njene sestre probudio u njoj ljubomoru, zavist i
sebičnu želja da nešto zadrži za sebe.
- Ovo je divno! - prokomentarisala je Nensi kad je zavirila u
kupatilo. - Odoh da se okupam.
To je njena sestra, ali Džilijan više nije onakva kao pre
dolaska ovamo. Dopustila je Vejnu da je dodirne i promeni. Više
nema povratka.

54 I love BD
 8. poglavlje

Vejn nije mogao da spava. S obzirom na to da on nije čovek

koga muči savest, bio je zbunjen, jer se borio sa sobom. Pa ipak,
nije otkrio moralne principe. Otkrio je Džilijan, od koje je postao
zavisan u proteklih nekoliko nedelja. Zbog njene čvrstine, čistote,
skromnosti. Zbog grubih, ali iskrenih reči, koje mu je uputila sa
usana, koje je Vejn strasno ljubio i koje nije mogao da zaboravi.
I znao je da će ga Džilijan progoniti do kraja života.
Ali Džilijan, koju je mislio da je već pomalo upoznao, kao da
je nestala. Stekao je takav utisak kad je naleteo na nju i njenu
sestru u hodniku. Izgubila je oštrinu i srčanost, i činilo se da želi
da nestane s lica zemlje. Verovao je da je takva zbog sestrinog
dolaska.
A što se Nensi tiče, Vejn je na prvi pogled znao kakva je ona,
jer je baš takve dobro poznavao. I bilo mu je potrebno nekoliko
minuta da sazna sve detalje o njoj i njenom životu među
poznatima. Ipak, nije mu bilo jasno kako Džilijan, kao Nensina
sušta suprotnost, može da joj bude rođena sestra. Nensi mu je
odmah pokazala pravo lice i to koketno treptanje, kikotanje i
afektiranje podsetilo ga je na ženu, koja je ostavila trag u
njegovom životu: na Izoldu. Vejn je osetio da je Nensi
zainteresovana za njega i to ga nije iznenadilo. Takve su žene tog
soja.
A posle izvesnog vremena postao je upravo ono u šta ga je
Izolda pretvorila, zar ne?
- Zapanjuje me činjenica da ste sestre - rekao je Vejn tokom
manje-više mučne večere s Džilijan i Nensi.
Džilijan je izgledala još strože nego ranije, kose čvrsto
zategnute u punđu, bez šminke i u crnoj haljini zakopčanoj do
grla, kao da je u žalosti. A Nensi je nosila crvenu izazovnu haljinu,
primerenu za noćni klub.
- Ne budite smešni, Vaše gospodstvo - uzvratila je Nensi. - Svi
kažu da ličimo kao da smo identične bliznakinje.

55 I love BD
 Džilijan je presekla pogledom sestru progunđavši da ne priča
gluposti, jer im to nikada niko nije rekao. Naravno, Nensi je
pokušala da se izvuče iz ove situacije kikotanjem, za koje je
verovala da je zavodljivo i očaravajuće.
Vejn je zapravo bio ljut, jer je Nensinim dolaskom nestalo
svega onoga što mu se dopalo u Džilijan, jer je ona sad bila tiha,
svedenih pokreta i potpuno odsutna.
Zapravo, Vejn je bio ljut na Nensi, koja je isticala sestrine
karakterne osobine rugajući im se, pri čemu joj Džilijan nije
uzvraćala niti se branila. A to mu je bilo nekako poznato. Isto je to
njemu radila Izolda. Večeru su dovršili u tišini pa su se tako i
razišli. Vejn je otišao u veliki salon posmatrajući na prozorskim
staklima ujednačene nanose kišnih kapi. Ponoć je odavno prošla.
Onda je čuo nekakav šum iza leda. Okrenuo se ugledavši Džilijan.
Išla mu je u susret bosonoga, u bademantilu. Kosa joj je bila
raspuštena i zato je delovala ženstvenije, mekše, privlačnije.
Poželeo ju je istog trena!
- Namerno se krijete u senci? - upitala je nežnijim glasom od
onog na koji je Vejn navikao.
- Moj salon, moje senke - uzvratio je Vejn. - Zašto bih se krio?
Možete me sresti svuda u kući.
Džilijan nije odgovorila. Pojavio se grč na njenom lepom licu,
koji je nagoveštavao suze, a Vejn joj je rekao da odbija da reaguje
na ženske suze. Ipak, lagano joj je prilazio plašeći se da će se ona
okrenuti i pobeći od njega.
- Zašto me tako gledate? - upitala je Džilijan.
- Ne smeš dopustiti sestri da se tako odnosi prema tebi -
rekao je neočekivano.
Džilijan je slegnula ramenima.
- Ne poznajete Nensi. Ona ne misli ono što govori. Nekim
ljudima jezik je brži od pameti.
- Grešiš - Vejn se zaustavio na dvadesetak centimetara od nje
i dalje se uzdržavajući da je ne dotakne, jer je očekivao da će
Džilijan ustuknuti. Ipak to nije učinila.
- Otrov se izliva iz svake reči koje izgovori, a ti joj veruješ. Pre
ili kasnije, poverovaćeš u sve što ona kaže.

56 I love BD
 Džilijan je odmahnula glavom.
- Nensi je mlada, prerašće to.
- Mlada? Mlađa je dve godine od tebe.
- Problem su ljudi, u čijem se društvu ona kreće. Njima su
zloba i pakost sport. Kad ne pokušava da ih imitira, ona je zaista
draga.
- Poznato mi je to o čemu pričaš - tiho je rekao Vejn. - Čuo
sam već sve te izgovore i nekad sam verovao da su tačni.
- Nemoguće. Nemaš sestru i ne razumeš. Zamalo sam je
izgubila u nesreći, u kojoj su moji roditelji poginuli. Koga je briga
za nekoliko nepromišljenih reči?
Vejna je bilo briga, a sudeći po nesigurnosti u Džilijaninom
glasu, bio je siguran u to da je i njoj stalo.
- Imao sam najboljeg prijatelja, s kojim sa odrastao bukvalno
od kolevke. Ali izgubio sam ga zbog istog otrova, koji je od mene
napravio monstruma u očima sveta. To je problem s tom vrstom
mržnje, u kojoj se tvoja sestra dobro snalazi. To ne može da
nestane niti da izbledi.
- Izolda - tiho je rekla Džilijan. Vejnu nije prijalo to što ova
divna žena izgovara ime druge, čije bi je postojanje moglo
uvrediti.
- Izolda i ja zabavaljali smo se dve nedelje ako se to može na-
zvati zabavljanjem. I to je bilo sve. Nije bilo burne veze s ra-
skidima i pomirenjima, koja se godinama razvlačila po medijima.
Teško da je to bila prava veza, zadovoljavali smo fizičke prohteve
tokom te dve nedelje. Bio sam mlad i nisam znao za bolje. A onda
sam sve zauvek prekinuo.
Džilijan ga je pogledala u oči.
- Ne razumem...
- Ne razumem ni ja. Izolda je želela da ostanemo u vezi iako
to meni nije odgovaralo i odlučila je da je nastavi.
Džilijan je duboko uzdahnula i Vejn nije odoleo, morao je da
dotakne jedan meki pramen njene kose.
- U početku je bilo samo tužno - dodao je.

57 I love BD
 Vejnu je bilo neprijatno da ovo nekome priča, pa se prstima
igrao pramenom njene kose, kao da je to talisman. Tako mu je
bilo lakše.
- Došla je nenajavljena u društvo u kojem sam bio i već
sutradan su u tabloidima osvanule naše zajedničke fotografije.
Tek kasnije sam shvatio da ona sve to režira i da poziva paparace.
I bivala je sve surovija.
Izolda se postarala za to da sebe predstavi kao dobru i
plemenitu osobu, koja, iz samo njoj poznatih razloga, pokušava
da održi vezu s monstrumom kakvim je Vejna predstavila.
Džilijan je ćutala, ali je na njenom licu bio izraz iskrenog
razumevanja i želje da čuje nastavak priče. Niko ga dosad nije
ovako slušao niti je pokazao takve emocije. Osetio je nešto u
grudima, prijatno, ali nepoznato, što nije umeo da definiše.
- S vremenom je Izolda prestala da bira sredstva. Počela je da
izlazi s Rubenom, mojim najboljim prijateljem, što sam mirno
prihvatio. Ali nju je strašno pogađala upravo moja ravnodušnost.
Tada je postavila sebi cilj isključivo da me povredi.
- Ako niste bili u vezi s njom i nije vam smetalo to što je ona s
vašim najboljim prijateljem, kako je mogla da vas povredi?
-upitala je Džilijan tiho.
- Moj otac... - prošaputao je. - Samo je mene imao, a bio sam
njegovo najveće razočaranje.
- Sigurna sam da to nije istina - saosećajno je izgovorila
Džilijan.
- Jeste, sam mi je to rekao. Bio je spreman da mi toleriše
određenu dozu nepromišljenosti zato što je smatrao da svaki
mladić to treba da iskusi i preraste. Ipak, nije očekivao da će me
kao zrelog muškarca i vojvodu od Alistera i dalje pratiti takva
reputacija. Izoldu sam sreo dve godine po završetku Kembridža i
ona je tada započela svoju kampanju.
- Vaš otac sigurno nije verovao tabloidima.
- Naravno da nije. Nevolja je bila u tome što su svi koji su ih
čitali prihvatali sve što je napisano o meni kao činjenice. Takve
priče u izvesnom obliku prenete su i u respektabilnije časopise i
potvrđena je moja loša reputacija. Ipak, najveći problem bio je u

58 I love BD
tome što su ljudi u krugovima kojima je pripadao moj otac
usvojili ove priče i na kraju su ih uneli u očev dom.
- Ko to može da učini? Kako je vaš otac mogao da veruje tim
ljudima? - Džilijan je bila iskreno ogorčena, što je Vejn pročitao u
njenim očima.
- Ponekad je trač gori od činjenica. Ako ništa drugo, u njih je
lakše poverovati nego u istinu. Glasine i tračevi vode potpuno
samostalni život. Pre ili kasnije shvatiš, doduše protiv svoje volje,
da počinješ da se prilagodavaš glasinama.
Vejn se setio tog kobnog posle - podneva u Kaliforniji kad mu
je Izolda izgovorila kletvu.
- Uvek ćeš biti moj Vejn. Uvek. Bez obzira na to kud ideš i šta
radiš, niko neće moći da te pogleda a da ne pomisli na mene.
- Zar niste mogli da je zaustavite? - upitala je Džilijan.
- Želeo sam samo da budem što dalje od nje... A onda se ro-
dila Džeraldina i Izolda je, naravno, tvrdila da je moja. Došla je
mom ocu ispričavši mu da je zatrudnela kad smo se „pomirili“, što
je bila apsolutna glupost. Ipak, otac je posumnjao u mene.
- Sigurno si insistirao na testu očinstva - Džilijan je spontano
zaboravila da mu persira.
- Jesam, ali je moj otac umro ne dočekavši da ga uverim u to.
Doživeo je infarkt i nije se oporavio. Mislim da ga je šok ubio.
U Džilijaninim očima video je tugu, iskreno sažaljenje i
nežnost prema njemu, žrtvi okolnosti, na koje nije mogao da
utiče.
Vejn je shvatio važnost ovog trenutka. Pričao joj je istinu o
sebi, o najomraženijem čoveku u Engleskoj, a ona je verovala u
svaku njegovu reč. Zaista mu je verovala.
A onda mu je Džilijan prišla za korak i nežno je položila šake
na njegova prsa.
- Tako mi je žao, Vejn. Izvini - prošaputala je. - I ja sam ranije
verovala u te novinske priče.
Vejn je šakom pritisnuo njenu, koja je bila na njegovom srcu.
- Znaš li da si ti jedina osoba koja mi se izvinila? A ničim mi
nisi naudila.

59 I love BD
 Džilijan se ugrizla za usnu, a Vejn je osetio da će ova žena
trajno promeniti njegov život.
- Razgovarala sam s tobom kao da te poznajem. Kao da su
priče koje sam čitala o tebi istina iako one to nisu. Istina nikad
nije bela ili crna, zar ne? Nema heroja ni zločinaca, samo ljudi.
- Možda. Takođe, na ovom svetu ima i Izoldi. One hvataju
ljude u svoje zamke, zato što mogu i to im pruža zadovoljstvo.
Džilijan, tvoja sestra je jedna od takvih osoba.
Džilijan je pokušala da izvuče ruku iz njegove, ali nije joj to
dozvolio. Pokušala je opet da mu se usprotivi, ali je Vejn nastavio
da govori primičući lice njenom:
- Noćas si bosa, kosa ti je raspuštena, sva si nežna i
ženstvena... Prelepa si.
- Nisam očekivala da ću nekoga sresti ovakva, u pidžami.
Osmehnuo se i slobodnom rukom nežno joj je pomilovao
obraz.
- Ko ti je rekao da je nežno i ženstveno nešto loše?
- Nije loše, ali to nisam ja. Mislim da je surovo to što me, sada
kad si video moju sestru, nazivaš lepom. Nisam takva. To je
oduvek bila moja sestra.
- Jeste, tvoja sestra je lepa na određeni način, koji privlači
određene muškarce. Ali ti... - Vejn je spustio ruke na Džilijanin
vrat, duboko joj se zagledavši u oči.
- Malena, kako ne shvataš da si zadivljujuće lepa. S tobom
nema poređenja.
Džilijanine oči napunile su se suzama, usne su joj zadrhtale.
- Nema potrebe da me lažeš. Vejn nije znao šta da učini sa
ženom, koja je verovala da je on dobar čovek i koja je lepša i
čistija od svih žena koje je dosad držao u naručju.
Učinio je jedino što je mogao: poljubio ju je.

60 I love BD
 9. poglavlje

Bilo je kao u snu... Bestežinsko stanje. Vejn ju je ljubio, a

Džilijan se prepustila bez ostatka. Osećala se grozno zbog sestre,
čak sebično, ali nedovoljno da zaustavi ovo što se dešava između
nje i Vejna. Njegove ruke opet su bile svuda po njenom telu.
Ljubio ju je kao da ne postoji sutra.
- Ne mogu da te se zasitim - mrmljao je na njenim usnama. -
Ne mogu...
Kad ju je podigao u naručje, Džilijan je znala da treba da se
usprotivi, ali nije mogla. Nije želela. Vejn je izabrao nju, a ne njenu
sestru. Naslonila je glavu na njegovo rame, a on ju je nosio kroz
hol, pa uza stepenice u svoje odaje, pravo u spavaću sobu do
velikog ležaja. Nežno ju je spustio, kao da mu je ona
najdragocenija u životu. Niko je dosad nije ovako tretirao. Nikad
se nije osećala poželjnom, važnom, voljenom. Podigla je glavu
pogledavši u njegove duboke, gladne oči. Ovo je bila njena šansa
da oseti sve o čemu je sanjala.
- Malena, trebalo bi da ti kažem da te neću ugristi - rekao je
smešeći se. - Ali to bi bila laž.
- Ne plašim te se - nekako je prevalila preko usana.
- Znam, i to je jedan od razloga što si mi se uvukla pod kožu -
nije odmicao pogled s nje. - Pa ipak, izgledaš kao da očekuješ da
ću te živu pojesti.
- O, mislila sam da upravo to nameravaš.
Obuhvativši je rukom oko struka, Vejn ju je povukao na
sredinu kreveta, a onda se svom težinom spustio preko nje.
- Diši. Nemoj zaboraviti da dišeš! - upozorio ju je. - Dosad još
nisam ugušio nijednu devicu.
Džilijan se dopala činjenica što je on znao i što ne mora da
mu bilo šta objašnjava: zašto nikada nije bila u ovakvoj situaciji,
zašto se osećala drugačijom od svoje generacije, zašto joj je sestra
bila osnovna preokupacija u životu, zašto je bila devica u
dvadeset sedmoj godini... Džilijan je shvatila da Vejnu ništa od
toga nije važno i osetila je veliko olakšanje.

61 I love BD
 - Ni o čemu nemoj da razmišljaš - rekao je Vejn.
- Lako je tebi da to kažeš - uzvratila je Džilijan.
- Sve je jednostavno. Ako želim nešto da učiniš, reći ću ti šta i
kako. Treba samo da se prepustiš uživanju.
Potom je započeo igru rukama po njenom telu. Osetivši da u
njoj raste uzbuđenje, svukao joj je pidžamu i ponovio je te
pokrete usnama zaustavivši se između njenih nogu. Telo je počelo
da joj se grči od zadovoljstva, osećaj je bio nezamisliv, snažan,
nikada doživljen. Kad je otvorila oči, Vejn je bio bez odeće. U
njenom pogledu nije bilo straha, samo potpuno predavanje ovom
snažnom, privlačnom muškarcu. Ovoga puta osetila je njegova
čvrsta prsa, svaki mišić, toplu kožu i... deo njegovog tela, koji je
pulsirao na mestu gde je bila najosetljivija. Spustila je ruku i
instinktivno stisnula njegovu muškost. Vejn je glasno zastenjao,
pa se brzo povukla.
- Izvini, nisam htela da te povredim - rekla je nesigurno.
- Nisi me povredila - odgovorio je Vejn nekim čudnim glasom.
- Veruj mi, ne postoji način da me povrediš, ali zasad sačekaj s
ovim...
Džilijan je odmah shvatila šta je uradila. Ipak, ponešto je
saznala čitajući i gledajući filmove i TV. Naravno, ništa je nije
moglo pripremiti za stvarno iskustvo. Vejn je krupan, snažan,
zapanjujuće zgodan i iskusan, a opet je zadrhtao pod njenim
dodirom!
Pomerio se i osetila je da se njegova muškost pomera... tamo!
- Hoće li boleti? - upitala je.
- Hoće, i to jako - uzvratio je Vejn.
- Da li bi to trebalo da me uteši? - izgovorila je isprekidanim
glasom, ali ne zato što se uplašila mogućeg bola.
- Privukla si me i time što si direktna i što voliš da čuješ
istinu.
Otvorila je usta da mu odgovori, ali je u tom trenutku Vejn
prodro u nju. Džilijan je za tren prestala da diše, a bol je preplavio
njeno telo.
Ne, nije to bio bol. Bio je to snažan osećaj, ali ne bol. Nekako
je bio oštar i pun istovremeno.

62 I love BD
 - Da li je bolelo? - upitao je Vejn. Džilijan je osluškivala govor
svog tela. Oštrina je nestala, ali je ostala punoća. Tako je bilo neko
vreme dok nije shvatila da je ta punoća zapravo toplota,
najprijatnija koju je dosad osetila.
- Aha, jako - odgovorila je. Vejn se nasmejao, a onda je počeo
da ubrzava pokrete. Sad je osećala vatru. Vejn je usporio, a
Džilijan je obavila njegove bokove nogama i podizala bi karlicu
svaki put kad je osetila da prodire u nju. Vejn je počeo da gubi
kontrou nad sobom i u jednom trenutku nešto se prelomilo u njoj.
Vibriralo joj je čitavo telo tresući se u naletima strasti.
- Šta mi to radiš? - zadihano je rekao Vejn, lica zagnjurenog u
njen vrat.
Vejn je izabrao baš nju, među tolikim ženama. I sad je bila
sigurna u to da je s njom sve drugačije, posebno. Svakim novim
dodirom i prodorom u njenu utrobu, Džilijan je osećala da mu
pripada. Kad je doživela vrhunac posle bezuslovne predaje,
osećala je... ljubav. Naročito kad je Vejn doživeo orgazam
izgovarajući njeno ime.

63 I love BD
 10. poglavlje

U cik zore Džilijan je konačno izašla iz Vejnvog kreveta

osovivši se na nesigurne noge. Sve ju je bolelo, čak i oni delovi
tela, za koje ni slutila nije da će ih osećati, a još manje da će biti
izvor zadovoljstva, koje je doživela prethodne noći. I svaku malu
modricu i ogrebotinu na svom telu mogla je da objasni nečim
lepim što je iskusila.
Pomislila je da bi sad trebalo da bude postiđena. Možda će
biti kasnije. U ovom trenutku ni zbog čega se nije kajala.
Pronašla je pidžamu i bademantil i tiho se obukla
posmatrajući muškarca koji je bio izvor njenog najvećeg
zadovoljstva. I želela je da se sve to ponovi!
Okusila je svaki deo njegovog tela. Naučila je kako da ga
oralno zadovolji, kako da vodi ljubav u različitim pozama i kako
da mu uzvrati dodire koji rasplamasavaju vatru. Zaspali su
isprepletenih tela, a onda su se budili i ponovo vodili ljubav.
I pored fizičkog bola, koji je sad osećala, Džilijan je želela sve
to da ponovi. Samo s Vejnom. Međutim, znala je da će se osećati
kao najveća budala ako je Vejn zatekne u svojoj sobi kad se
probudi. Izgledaće kao očajna devojka, koja je pokleknula pred
prvom naznakon nečije zainteresovanosti. Zato je odlučila da ne
dopusti da joj se to desi.
Laknulo joj je kad je neopaženo stigla do svojih odaja. Odmah
je pošla u kupatilo s jedinom mišlju: da oslobodi svoje telo slatkih,
muka iz protekle noći. Podizala je kosu u punđu kad ju je prenuo
nečiji glas.
- Gde si bila?
Teškom mukom se pribrala shvativši da je to pita rođena se-
stra. Nensi je prekrstila ruke pod grudima, prekorno je gledajući.
Nekoliko trenutaka ćutke su se odmeravale.
- Ponekad, kad ne mogu da spavam, šetam po hodnicima -
odgovorila je Džilijan trudeći se da zvuči smireno i
dostojanstveno.
- Ma hajde! Zar zaista misliš da ću u to poverovati? Ja sam
tvoja sestra, a ne tvoja sedmogodišnja učenica.
64 I love BD
 - Šta radiš ovde Nensi? - upitala je Džilijan. - Tvoja soba je na
drugom kraju, tamo gde su i ostale gostinske...
- Došla sam zato što sam htela da provedem malo vremena s
tobom. I znaš šta? Nije te bilo satima.
- Htela si da se družiš sa mnom usred noći? - uzvratila je
Džilijan, ne pokušavajući da prikrije sarkazam u glasu. - Očekivala
si da ću u to doba biti budna ili si planirala da me probudiš iako
znaš da ustajem rano zbog obaveza?
Izgovarajući te reči, Džilijan je shvatila da je to prava priroda
njenog odnosa s Nensi. Džilijan je uvek udovoljavala potrebama
svoje sestre, uvek ih je stavljala ispred svojih i nikada se nije bu-
nila. Da li je to oduvek bila njena uloga? Ipak, jasno joj je bilo da
postoji samo jedna osoba, koja od nje zahteva da igra takvu
ulogu: ona sama. Otkad zna za sebe, očajnički joj je bilo važno da
bude nekome potrebna. Ljubav može da umre, baš kao i ljudi koji
je pružaju. Potreba je bolja. Potreba je čini nezamenljivom.
Ali to je nikad nije ispunilo takvim osećajem sreće, kakvu je
osećala u Vejnovom naručju. Učinilo joj se kao da je dosad samo
mesečarila.
- Zar misliš da ne znam šta nameravaš? - upitala je Nensi. -
Kako si mogla to da mi učiniš?
- Ne znam šta misliš da sam učinila - uzvratila je Džilijan
ignorišući strah, koji je uvek osećala kad je pokušala da se
suprotstavi sestri, jer se plašila da će je tako izgubiti. - Tebi? -
dodala je. Nensi se namrštila.
- Sve što sam radila i sve muke kroz koje sam godinama
prolazila trpela sam zbog nas, Džilijan. A ti ne možeš čak ni da mi
kažeš istinu.
- Mislim da nisi fer - odgovorila je Džilijan.
- Ako se nešto dešava između tebe i vojvode, trebalo je da mi
kažeš da ne bih pravila od sebe budalu protekle noći za večerom.
Da li sam igračka, koja će zabaviti tebe i tvog aristokratskog
prijatelja?
Pod silinom ove nepravde Džilijan se zamalo srušila, jer su joj
kolena popustila.
- Nemam ja takve prijatelje, Nensi - uspela je da izgovori
Džilijan boreći se s besom, koji je ranije uvek uspevala da potisne
65 I love BD
kad je o njenoj Nensi reč. - Mislim da obe znamo da je zapravo o
tebi reč. Ja ovde radim, ti si na odmoru. Odavno smo odlučile da
ćeš se ti kretati u visokom društvu, gde ćeš upoznati bogatog
muža za kog ćeš se udati, a od tada samo odlaziš na zabave i
trošiš novac koji sam krvavo zaradila. Pa koja je od nas dve
igračka i žrtva?
Džilijan je nepomično stajala očekujući da će je savladati stid,
kajanje i možda potreba da se izvini sestri. Ali ništa se slično nije
desilo.
- Zato ga zovu monstrum. Čula si to, zar ne? On uništava sve
što dotakne. Tako će biti i s nama.
Džilijan je osetila da je razgovor na ovu temu završen. Bilo joj
je dosta! Podsetila je sebe na činjenicu da je odrasla žena i da
nikome i ni zbog čega ne treba da se pravda.
- Dosta je, Nensi. Za dva sata počinjem da radim - odsečno je
rekla Džilijan pokušavajući da zatvori vrata kupatila.
Nije joj padalo na pamet da sestri ispriča šta se noćas dogo-
dilo. I kako bi? Kako se to može prepričati? Ne, to se može samo
doživeti!
- Kad te dobro iskoristi, odbaciće te - doviknula joj je Nensi s
vrata. - To on radi, kao da mu je posao. Zato što ne mora ničim da
se bavi, jer je bogat kao Krez.
- Pitam se da li si zabrinuta za mene ili je reč o nečemu
drugom? - tiho je upitala Džilijan.
Nensi je pocrvenela mršteći se.
- Naravno da sam zabrinuta za tebe. Šta bi drugo bilo? Nisam
ljubomorna na tebe Džilijan, ako si to pomislila. Činjenica je da
poznajem ljude poput Vejna Alistera. Ti ih ne poznaješ. Provela
sam godine u njihovom društvu dok si ti...
- ...radila, čučala u tvojoj senci i uvek ti bila pri ruci -
nadovezala se Džilijan.
Nensi je nemoćno uzdahnula, a u njenim očima pojavilo se
nešto što Džilijan dosad nije videla: sažaljenje.
- Ako ti se ne sviđa život koji vodiš, treba da ga promeniš -
zaključila je Nensi. - Pomoći ću ti. Ali Vejn Alister nije promena,
on je atomska bomba. Mogu da razumem u kakvom si sad stanju,
66 I love BD
koliko si ushićena i na sedmom nebu, ali ne verujem da si
spremna za sve ono što ti može učiniti takav muškarac.
- Volim te, Nensi - uspela je da izgovori Džilijan osetivši da
tone u ponor. Pa koga ona pokušava da zavara? Ne poznaje
muškarce, naročito one poput Vejna. Zašto je toliko sigurna u to
da je u pravu, a da Nensi greši? - Znaš ti to, ali sad zaista moram
da se spremim za posao.
- I ja tebe volim. Dokazaću ti to. Od sada ću umesto tebe bri-
nuti o obema.
Džilijan se okupala, obukla i pošla je na časove s
Džeraldinom u nadi da se nije sasvim promenila protekle noći i
da se na njoj neće to primetiti. I naravno da je bila baš onakva
kakva je bila i pre. Završila je poslednje lekcije s Džeraldninom,
što je značilo da je njen probni šestonedeljni period okončan. Sad
je sledio kratak odmor. Nije videla vojvodu i to joj je sasvim
odgovaralo. Dok se kretala prema svojim odajama, ponavljala je
sebi da je sve u redu.
Ali kad je ušla u svoju dnevnu sobu, Nensi ju je čekala.
- Mislim da bi trebalo da se spakuješ draga - rekla je Nensi
bez uvoda. - Krenućemo večeras.
- Sigurna sam da nema potrebe da toliko žurimo. Poći ćemo
sutra ujutro. Bar ćemo imati šansu da uhvatimo voz - odgovorila
je Džilijan.
- Ti izgleda ne shvataš - nastavila je Nensi. Iako joj je glas bio
miran, u očima joj se videlo nestrpljenje. - Neće ti biti drago ako
ovde dočekaš jutro.
Džilijan je u trenutku savladao umor. Nikakovo čudo... Nije joj
bilo žao zbog toga, ali umor joj je otupeo mogućnost razmišljanja.
- Nensi... - počela je Džilijan.
- Rekla sam ti da ću brinuti o tebi i to sam zaista mislila.
Nekim tabloidima očajnički je potrebna priča o Vejnu, pa su
spremni da plate ogromne svote čak i za lažnu vest. To znači da će
platiti dvostruko više za istinitu priču.
Da nije sela na stolicu, Džilijan bi se srušila na pod.

67 I love BD
 - Ne - uspela je nekako da odgovori sestri. - Potpisala sam
ugovor, u kojem je naglašeno da ne smem otkrivati nikakve
podatke iz kuće. Nikakvu informaciju ne mogu prodati.
- Ti ne možeš - uzvratila je Nensi odlučno - ali ja mogu.
Odavno nije bilo vesti o Vejnu. Svima su dosadile spekulacije u
vezi s tim kako se ponaša prema svojoj sirotoj štićenici. Seksualna
afera s novom guvernantom je baš ono što čekaju, zar ne?
- Ne dozvoljavam! - uzviknula je Džilijan ne prepoznavši
sopstveni glas.
- Znala sam da ćeš to reći, pa se zato nisam konsultovala s
tobom - rekla je Nensi. - Gotovo je, Džilijan. Imamo pedeset
hiljada funti na računu, a ti ne moraš da kažeš niti da učiniš bilo
šta. Naše muke su okončane. Priča će sutra biti objavljena. Da sam
na tvom mestu, ne bih dočekala sutrašnji dan u ovoj kući.

68 I love BD
 11. poglavlje

Džilijan ga je izdala...
A Vejna je najviše mučilo to što ga je ovaj, zapravo
predvidljivi, obrt iznenadio.
- Otišle su da uhvate poslednji voz - rekla mu je gospođa
Reding juče posle podne kad ju je upitao gde je Džilijan. - Previše
joj se žurilo da započne odmor ako smem da primetim.
- Ne smeš - uzvratio je Vejn uz vragolasti osmeh dečaka, koji
je na isti način uzvraćao svojoj nekadašnjoj dadilji, gospođi
Reding.
Ali tako je bilo pre nego što su tabloidi jutros objavili sočne
detalje iz vojvodinog života. A on je željno iščekivao da je vidi.
Zapravo, čeznuo je za njom. Probudio se juče ujutro u svom
krevetu sam i osećao se kao da nije potpun. Kao da su u
poslednjih pet godina spavali jedno uz drugo. Zabolelo ga je to što
je tiho otišla iz njegove postelje.
A njena izdaja zabolela ga je još više. Nije mogao da shvati šta
se desilo i zašto se ovako oseća. Još juče je želeo da se ne odvaja
od Džilijan, da se izgubi u njenoj nevinosti i neodoljivosti. Nije
mogao da poveruje da je sve to bio deo plana, možda njene sestre
da se osveti za ono što se desilo između njega i Džilijan. Takođe,
šokirala ga je spoznaja da ni u jednom trenutku nije posumnjao u
Džilijan. Prvi put posle iskustva s Izoldom prepustio se nekome...
Nikada više nikome neće verovati u životu!
Gledao je u naslov u novinama: „Vejn tretira guvernante svoje
štićenice kao privatni harem!“, i nije mogao da veruje da mu se
ponovo dešava ono što je godinama doživljavao. Bio je u
iskušenju da pozove Džilijan da mu objasni kako su mu ona i
njena sestra postavile zamku, ali nije mogao. Jedno pitanje
posebno ga je mučilo: kako su znale da će on pasti na Džilijanin
šarm? Zapravo, mnogo toga želeo je da pita Džilijan. Zar je
moguće da je toliko uverljivo odigrala svoju ulogu da je čak
odglumila da je nevina? Vejn se osećao povređenim, usamljenim i
definitivno je izgubio nadu. A tako je verovao u sve što je doživeo
s Džilijan!

69 I love BD
 Sedeo je u biblioteci kad su se vrata otvorila. Vejn je začuđe-
no pogledao malu Džeraldinu, koja ga nikad nije tražila van svojih
soba i nikada nije ušla u biblioteku. Pogledao je njeno lice
primetivši na njemu izraz dečje uvređenosti.
- Šta je bilo, devojčice moja? - nežno ju je upitao.
- Dadilja Mari kaže da se gospođica Forester nikad neće
vratiti - rekla je devojčica jasno pokazavši da više neće govoriti
dok ne dobije odgovor.
- Ne znam otkud ideja dadilji Mari da zna šta ću ja odlučiti ko
ostaje, a ko odlazi.
- Ona mi se dopada.
- Dadilja Mari? Iskreno, ne znam ko je to?
- Gospođica Forester mi se dopada.
To jeste problem. Vejnu se Džilijan takođe dopada, čak i sad.
Rekao joj je ono što nikome nije poverio. Očekivao je od nje
da ga razume kada ga niko drugi nikad nije razumeo. I razumela
ga je. U to nije sumnjao. Osim toga, čuvala je nevinost mnogo duže
od drugih žena, a onda ju je njemu poklonila. Smatrala je da je on
zaslužuje i bila je potpuno opuštena s njim. Kad se konačno
navikao na svoju reputaciju, kad je podigao zidove oko sebe da se
zaštiti, došla je Džilijan i srušila ih je. Više nije mogao da bude
onakav kakav je bio do noći provedene s njom. Zašto ne može da
je odbaci kao druge žene? Zašto ne može da nastavi da živi posle
ovog novinskog skandala, kao posle svih u prošlosti?
- Nisi je otpustio, zar ne? - insistirala je Džeraldina.
Vejn je posmatrao svoju štićenicu.
Namerno je napravio distancu između sebe i deteta i,
premda je zadovoljavao sve njene potrebe, nije želeo da joj se
približi, jer bi je sigurno povredio. I tek sad mu je postalo jasno
da je, zahvaljujući Džilijan, dopustio sebi da oseti nešto lepo
nakon dugo vremena. Tako je sad shvatio da mu je mala
Džeraldina veoma draga. Sviđala mu se njena odvažnost.
Sedmogodišnje dete se bez straha uputilo u njegove odaje u
nameri da mu se suprotstavi. Mala je borac. Morao je da je
poštuje i da joj se divi.

70 I love BD
 - Da sam je otpustio, to bi bila moja odluka kao tvog
staratelja i zbog toga ne bih morao da se konsultujem s tobom,
Džeraldina - autoritativno je rekao, ali kad je na njenom licu
video da se sprema oluja, spustio je loptu. - Ali nisam je otpustio.
Prstom joj je pokazao da sedne u veliki kožni naslonjač
naspram njega. Džeraldina je mrzovoljno poslušala.
- A gde je ona ako je nisi otpustio?
- Siguran sam da ti je gospođa Forester rekla da je uzela
slobodne dane. Ona na to ima pravo. Ne možemo je držati sve
vreme ovde.
Devojčici se očigledno dopala ova ideja.
- Zašto ne možemo?
- Dobro pitanje.
- Onda možemo da je pozovemo nazad - uzvratila je
Džeraldina uz gest rukom, kojim je pokazala Vejnu da je idiot,
kome treba pokazati šta treba da radi.
Dopala mu se i Džeraldinina odlučnost, srčanost i spremnost
za borbu, što on nije pokazivao u poslednjih petnaest godina. Taj
razgovor naveo ga je na to da se preispita. Zašto je dopustio da ga
Izolda ocrni ne suprotstavljajući se tome i ne pokušavajući da živi
drugačije? Zar je zaista čekao sve ovo vreme da ga neko konačno
vidi u drugačijem svetlu? Poenta je u tome što Vejn nikad nije
započinjao bitku ako nije verovao u pobedu. Bez obzira na to da li
ga javnost voli ili mrzi, on je sad jedini ko brine o ovoj devojčici. A
uprkos svemu, Džeraldina je napredovala razvijajući u sebi sjajne
osobine, od kojih je jedna nesumnjivo sposobnost da voli.
Da li se svih ovih godina utapao u samosažaljenju? Možda.
Ali sad je vreme da počne da uči ponešto od ovog deteta.
- U pravu si - nasmejao se. Devojčica mu je uzvratila
osmehom, koji mu je pokazao da su u ovome zajedno. I bili su. -
Treba da je vratimo. Hajde da to učinimo.
Povratak u London Džilijan je doživela kao šamar stvarnosti,
koju nije bilo lako podneti. I nije bilo druge opcije osim da stisne
zube i da se osmehuje.
Džilijan je stezala zube i bukvalno i figurativno, pa je počela
da čisti nered koji je Nensi ostavila za sobom. Ono što je njena
sestra uradila nije bilo ništa van njenog uobičajenog ponašanja.
71 I love BD
 Ali ovoga puta bilo je previše lično i Džilijan je znala da se
šteta koja joj je učinjena ne može popraviti. Nensi je prodala
priču kao svoju i predstavila je to kao jedinu mogućnost u
njihovoj situaciji. Tvrdila je da bi to opet učinila. Šteta je učinjena
i nije bilo povratka.
Svakog dana Džilijan je pokušavala da ublaži efekte te
tabloidne priče na njihov život. Opsesivno je čistila njihov mali
stan i sve što je u njemu bilo, u želji da zaboravi. Međutim, nije joj
bilo lakše. Džilijan je verovala da se od ovoga nikad neće
oporaviti. Izneverila je Vejna i sad nije bilo važno ko je pokrenuo
lavinu. Najviše od svega bolelo ju je to što se pre odlaska nije
suočila s njim. Otišla je pod okrljiem noći, kao teški zločinac.
- Previše dramatizuješ, draga moja - rekla joj je jedne večeri
Nensi.
- U čemu? U čišćenju smeća, koje si za sobom ostavila? U
popravljanju svega što ne radi u ovoj kući? - uzvratila je Džilijan
smireno. - Nisam znala da i čišćenje može da bude teatralno.
Nensi se pridružila sestri na sofi zagledavši joj se u oči.
- Znam da misliš da me mrziš - rekla je Nensi ozbiljno. -
Razumem to, čak i prihvatam. Ti nemaš iskustva u ovim stvarima.
- Ako misliš na izmišljanje priča i njihovu prodaju novinama,
slažem se s tobom.
- Mislim na Vejna - rekla je Nensi.
Džilijan je osetila da je obliva rumenilo i brzo se sagnula da
pokupi nepostojeće mrvice s poda.
- Radije bih da večeras preskočimo priču o sirotoj, tužnoj
Džilijan - rekla je. - Mislim da jedino gore od toga što si prodala
priču novinama može da bude tvoje sažaljenje.
- Ne sažaljevam te, Džilijan - izgovorila je Nensi neobičnim
glasom. - Zapravo ti zavidim... na onome što si doživela i osetila. Ja
nikad nisam bila emotivna niti me je bilo šta toliko pokrenulo kao
tebe.
Džilijan je uhvatila sestru za ruku u pokušaju da je uteši,
premda ni sama nije znala zašto.

72 I love BD
 - Provela si celu noć s Vejnom Alisterom. Mislim da bi
pokušaj razgovora o seksu u ovom trenutku bio uzaludan, zar ne?
- upitala je Nensi.
- Zaista ne želim da pričam o Vejnu.
Zapravo, Džilijan nije želela da priča o Vejnu s Nensi. Čak je i
pomisao na njega bila bolna.
- Znam da mi ne veruješ - Nensi je položila ruku na
Džilijaninu. - Svesna sam svoje sebičnosti, sve je to istina. Ipak, to
ne znači da te ne volim i da ne želim da te zaštitim.
Džilijan se namrštila.
- Zato si to učinila? Da bi me zaštitila?
- U pravu si. Priznajem da sam se loše ponela kad sam došla
u vojvodinu kuću. Pretpostavljam da sam bila zatečena
situacijom.
- Bila si ljubomorna? - upitala je Džilijan.
- Ne znam šta sam osećala. Godinama sam se trudila.
Provodila sam vreme s ljudima koje ti ne bi ni pogledala. Mislila
sam da smo na istom zadatku i da svaka igra svoju ulogu. A onda
mi se u trenutku učinilo da je sve što sam radila potpuno
uzaludno i nisam znala šta da preduzmem - rekla je Nensi,
nemoćno slegnuvši ramenima. - Nisam savršena kao ti.
- To nije fer...
- Mogla si da mi kažeš da ti se on sviđa. Mogla si to da mi
kažeš, Džilijan.
- Mislila sam da me ne bi ozbiljno shvatila i da sam ti rekla.
Nensi je odmahnula glavom, a u njenim očima pojavio se
izraz uvređenosti.
- Naravno da bih te saslušala, ti si moja sestra. Ti i ja protiv
sveta, sećaš li se našeg zaveta?
- Naravno da se sećam - prošaputala je Džilijan.
- Džilijan, moramo da popričamo o tvom odnosu s Vejnom,
ma koliko ti to bilo neprijatno. Ti ne znaš ništa o takvim
muškarcima, ali ja ih odlično poznajem.
- Stekla sam utisak da ne postoji muškarac poput Vejna.
Za Džilijan je to bila istina.
- Muškarci su sličniji nego što misliš - zaključila je Nensi.

73 I love BD
 Džilijan je poželela da ga brani, a onda se zamislila. Možda je
njena sestra u pravu. Zašto bi Vejnu njihov odnos bio važan kao
što je važan njoj, Džilijan? To što je verovala da on nije monstrum,
kakvim su ga označili, ne znači ni da je svetac. Suze su joj potekle
niz obraze.
- Osećam se kao najveća budala na svetu - prošaputala je.
- Nemoj tako, ne znam nijednu ženu koja bi odolela njegovom
šarmu.
- I šta sad? - upitala je Džilijan. - Šta sad da radim..? Kako da
se nosim s onim što osećam prema njemu?
Nensi se na to nasmejala, što je Džilijan donelo čudno
olakšanje.
- Tu mogu da pomognem - rekla je Nensi veselo, pa je ustala
i, uhvativši sestru za ruku, povukla ju je na noge. - Hajdemo! Još
nije kasno, život nas čeka napolju.
- Ne mogu - pobunila se Džilijan.
- Ma hajde! Ne moraš ujutro rano da ustaneš zbog posla.
Ništa ne moraš.
- Pa, dobro...
Tako se Džilijan zatekla u prestižnom noćnom klubu, u koji
običan svet ne zalazi, a u kojem se njena sestra odomaćila. Nensi
je izabrala sestri trendi haljinu, koja je isticala njene fizičke
atribute. Pokušavala je da ne misli na Vejna. Niko ne voli previše
sentimentalnu devojku suznih očiju, u kojima se prepoznaje želja
za prihvatanjem. Priča koju je Nensi prodala tabloidima ubrzala
je ono što je svakako bilo neizbežno.
Ipak, ova misao nije je umirila. I nije osećala da pripada
ovom okruženju. A onda je popila nekoliko pića i počela je da
uživa. Bilo je previše mračno da bi razmišljala o tome šta da radi
sa svojim životim, i previše bučno i haotično da bi uopšte mogla
da razmišlja. Bilo je tri sata posle ponoći kad je Nensi odlučila da
pozove taksi. Džilijan je shvatila da joj London više ne odgovara i
da je jedino mesto u kojem se dobro oseća Jorkšir, ali da je to
mesto izgubila.
- Ne mogu da shvatim šta to radite, gospođice Forester.

74 I love BD
 Džilijan se zaledila. Da li je zaista čula njegov glas ili je već
počelo da joj se pričinjava od umora?
- Mlada žena i uzor devojčice, štićenice jednog vojvode, koja
treba da stasa u damu, ne treba da izlazi po noćnim klubovima.
Glas je dopirao do Džilijan pravo iz njenih snova i mašte. Ovo
ne može biti stvarnost. Džilijan nije reagovala, ali Nensi, koja je
stajala pored nje, takođe se ukočila.
Bio je to Vejn.

75 I love BD
 12. poglavlje

Naravno, bio je to Vejn.

Stajao je pored svog moćnog sportskog automobila. Džilijan
je zamišljala ovaj susret hiljadu puta otkad je napustila Jorkšir, ali
sad nije znala šta da kaže.
- Vejne... - prošaputala je. Vojvoda se ispravio, prodorno
pogledavši Džilijan, kao da je ona jedina osoba na svetu.
Za trenutak se i ona osećala tako, kao da samo za njega
postoji. Potom je Nensi pročistila grlo i to je Džilijan vratilo u
stvarnost.
- Sigurna sam da ste veoma ljuti - počela je Nensi neisgurno.
- Ne ljutim se - prekinuo ju je Vejn. - Šta mi znači još jedna
skandalozna priča u tabloidima? Još jedna izmišljotina u nizu bez
kraja? Još jedan život uništen zbog mene? Ko još vodi evidenciju o
tome?
Cinizam u njegovom glasu ostavio ju je bez daha. Kao da joj je
neko zabo nož u srce. Setila se drugačijeg Vejna one noći u
njegovoj sobi. Setila se njegovog divnog lica i iskrenog pogleda, u
kojem je čitala samo želju.
- Trebalo bi da vodite evidenciju - izgovorila je Džilijan. -
Jednoga dana dobićete izvinjenja za sve izgovorene laži.
- Ne budite toliko naivni - gorko se osmehnuo Vejn. - Nema
izvinjenja, niko za to ne mari. Važne su samo priče, bez obzira na
to da li su stvarne ili izmišljene. Što su sočnije, time su bolje.
Džilijan je iskoračila ispred Nensi.
- Nije ona kriva. Samo je htela da me zaštiti.
Vejn se zajedljivo osmehnuo, što je pogodilo Džilijan.
- Zato što sam ja nezasita zver, bez imalo ljudskosti i savesti,
koja rastrgne svaku služavku u svojoj kući?
- Zato što to govorite s takvim žarom da je teško zamisliti da
ste drugačija osoba - odvažila se Džilijan da mu kaže.
- Nije mi žao - rekla je Nensi preko sestrinog ramena. - Svi
znaju kakvi ste. Ako ste došli ovamo da nas maltretirate ili nam

76 I love BD
otežate život zbog te priče, onda treba da znate da sam sposobna
da brinem o sebi i svojoj sestri.
- Da li ste i sad sposobni? - grubo je upitao Vejn. - Ne verujem
u to.
Vejn je potom pokretom ruke pozvao taksi. Otvorio je vrata i
rukom pokazao Džilijan i Nensi da uđu. Džilijan je stisnula zube,
ispravila ramena i krenula prema taksiju.
- Ne ti - rekao joj je Vejn uhvativši je za ruku. - Ti ideš sa
mnom.
Nensi je odmah priskočila u pomoć sestri.
- Ne ide ona nikud. Ako želite borbu, tu sam ja.
Džilijan je bila zbunjena. Posledice drame, koju je pokrenula
njena sestra, ulice Londona, noć, ona obučena u haljinu koja
mnogo više otkriva... Morala je što pre da se pribere. Krajnje je
vreme da u svoje ime donese odluku.
- U redu je - konačno je izgovorila. - Videćemo se kod kuće.
Bilo je nečeg odlučnog u njenom tonu, na šta Nensi nije
mogla da reaguje drugačije osim da posluša. Vejn i ona gledali su
neko vreme za taksijem koji je odvozio Nensi. Potom se Vejn
okrenuo prema Džilijan.
- Džilijan... malena moja - obratio joj se mekim glasom, tako
poznatim i dragim da su joj klecnula kolena. - Šta si to obukla?
- U poređenju s ostalim devojkama, koje sam ovde videla
večeras, ovo je kao bakin kardigan ili viteški oklop - prkosno je
odgovorila Džilijan.
- Pa više bi ti pristajao viteški oklop.
- Nosim haljinu za izlazak. Da sam na radnom mestu, moja
odeća bila bi primerena tome.
Vejn joj se primakao i Džilijan je prestala da razmišlja o bilo
čemu osim o njemu. Načinio je pokret kao da želi da joj obuhvati
lice šakama.
- Tabloidi... - prošaputala je Džilijan. - Vejn, užasno mi je žao.
Ne znam kako ću ti se iskupiti.
- Baš me briga za tabloide.
- Ali trebalo bi da se boriš. To su grozne laži...

77 I love BD
 - U tome i jeste poenta. U ovom slučaju, tabloidi su izneli
istinu. Zaista sam te iskoristio. Radila si za mene i nisam smeo da
te dodirnem, a učinio sam to.
- Želela sam da to uradiš.
- Nisam rekao da sam zažalio. Na njegovom licu ugledala je
izraz za koji je bila sigurna da je već videla... one noći kada su bili
potpuno sami. Kad ju je uzeo kao ženu pogledavši je. Isto... Srce
joj je preskočilo otkucaj.
- Zaboravio sam kako da se borim. Prošao sam pravi
emotivni pakao na ovom putu između tabloida, svoje reputacije,
svog ponašanja kojim se opravdavam... ponekad sam se kajao,
ponekad inatio...
- Ni za šta od toga nisi kriv. Sve su ti to drugi uradili. Ne treba
sebi da prebacuješ za ono što si učinio da bi preživeo - srčano je
rekla Džilijan.
- Ja sam sebičan čovek, malena. Želim da ti verujem zato što
mi to odgovara, a ne zato što mislim da je istina.
- Ti nisi monstrum - dlanovima mu je dotaknula grudi. - Ako
je neko monstrum, onda je to Izolda.
- Sviđa mi se to što se svim srcem zalažeš za ono u šta
veruješ. Ali istina je da je bilo načina da u početku izađem na kraj
s Izoldom i da izbegnem sve ovo, ali nisam to učinio. Mislim da
sam je duboko povredio.
- To nije izgovor za nju.
- Ali jeste objašnjenje. Treba da prestaneš da me braniš.
Pokušavam da ti kažem ono što je ranije trebalo da shvatim:
volim te.
Džilijan je prvo osetila talas nepodnošljive vreline, a potom
hladnoću, od koje je zadrhtala. Mislila je da je to groznica... ili je
radost?
- Da, tebe - potvrdio je Vejn. - Bio sam toliko obuzet sobom i
bljuvanjem vatre na sve koji su se usudili da mi priđu. A onda si
došla ti i nisi me gledala ni kao monstruma ni kao vojvodu. Videla
si čoveka, doduše, iritantnog ako se dobro sećam.
Džilijan i dalje nije mogla da progovori.

78 I love BD
 - Tretirala si me kao čoveka, prigrlila si moju štićenicu i
zalagala si se za nju.
- To je bio moj posao.
- Verovatno bi te iznenadilo da ti kažem koliko guvernanti
uopšte nije primećivalo Džerldinu. Koristile su je samo da bi se
domogle mene. Ali ti si poklonila svu pažnju tom detetu i ono je
procvetalo - zasijale su Vejnove tamne oči. - Izgubljenom čoveku
omogućila si da se ponovo oseća potpunim. U tih nekoliko kratkih
nedelja i u jednoj noći sam monstruma zbacio s uma.
Džilijanine oči napunile su se suzama.
- Nisam znala da je Nensi to učinila, moraš da mi veruješ.
- Nikad se nisam borio, nikada se nisam branio. Ali sebi nikad
neću oprostiti ako tebe budu povlačili po blatu. Moji advokati su
već stupili u kontakt s tim lešinarima. Ja sam vojvoda od Alistera i
neću se više kriti.
- Vejne...
- Najvažnije je da te volim. Ranije nisam mario ni za koga, jer
nisam osećao ljubav. Nisam voleo Izoldu, shvatio sam koliko
volim svog oca tek posle njegove smrti, pretvarao sam se da mi
nije stalo do najboljeg prijatelja, koji je izabrao Izoldu, a ne naše
prijateljstvo. I odlučio sam da nikad ne primim u srce sirotu
devojčicu, koja je ostala bez oba roditelja - izgovorio je Vejn u
dahu. - A onda si došla u onom smešnom kaputu i sve si
promenila.
- Šta fali mom kaputu? Topao je za jorkširsku jesen - našalila
se Džilijan.
Vejn se od srca nasmejao i u trenu ju je podigao sa zemlje i
poljubio.
- Ne umem da budem ništa drugo osim monstruma - rekao je
kad ju je spustio na tlo. - Ali želim da pokušam. Želim da gledam
kako se mrštiš do kraja mog života. Želim da slušam tvoj glas, da
gledam tvoju lepotu. I ovo ćeš razumeti: želim sve!
- Zavolela sam te istog trena kad sam te ugledala na onom
strašnom konju - rekla je Džilijan.

79 I love BD
 - Sve - ponovio je Vejn. - Prsten na ruci i naše bebe, za
početak. Posle toga, ko zna?
- Ne želim ništa što neće odgovarati Džeraldini. Malenoj nije
potrebno da je neko opet odbaci.
- To se neće desiti. Ona i ja shvatili smo da ne možemo bez
tebe i da moramo da se udružimo da bismo te vratili kući. Po-
trebna si nam. Potrebna si meni!
- Vaše gospodstvo - prošaputala je Džilijan. - Znate da su vaše
želje za mene zapovest.
Zajedno, zagrljeni i pijani od ljubavi, otišli su kući u Jork.
Vejn se oženio Džeraldininom guvernantom u proleće kad
je plemićko imanje bilo okupano suncem. Deset meseci kasnije
rodio se njihov prvi dečak, naslednik, a posle njega još jedan
dečak, pa devojčica.
Vejnu je srce bilo puno. Naravno, Džijilan i on usvojili su
Džeraldinu i sad je njihova porodica bila kompletna. Džilijan je na
svog muža bila silno ponosna, a Vejn je konačno bio uveren da je
to zaslužio.
I oboje su znali da će tako biti dok god su zajedno, dok ih
smrt ne rastavi.

80 I love BD