Knjige.

Club Books

~1~
Knjige.Club Books
Naziv originala:
Catherine Bybee
MARRIED BY MONDAY

Prevela Aida Bajazet

Beograd, 2020

~2~
Knjige.Club Books

Knjigu posvećujem majci, zbog koje

sam zavolela ljubavne romane.
Volim te!

~3~
 Knjige.Club Books

PRVO POGLAVLJE

Venčanje svake bogovetne godine postalo je užasna gnjavaža.

Posebno za kumu.
„Nisam mislila da je Blejk ozbiljno mislio kada je rekao da će se ženiti
svake godine“, rekla je Elajza Hejvens igrajući se rubom svoje drečavožute,
raskošne, previše nabrane šifonske haljine. Ta prokletinja mnogo bi bolje
pristajala nekoj južnjačkoj lepotici koja oteže dok priča, nosi suncobran i
igra se belim satenskim trakama na svom šeširu, a ne njoj, koja još jednom
mora da kumuje najboljoj prijateljici.
„Meni je to baš romantično“, odgovorila joj je Gven.
„Glupo je.“
Samanta i Blejk su već dve godine bili u braku i imali su malog Edija.
Kad je Blejk prvi put izjavio da će svake godine na godišnjicu braka ponovo
zaprositi Sem i oženiti se njome u drugoj državi, Elajzi je to zvučalo slatko.
Međutim, posle cele nedelje neprekidnih priprema za venčanje, ona i
Blejkova sestra Gven preznojavale su se na vrućini San Antonija
pripremajući veliko venčanje na temu Divljeg zapada. S tim što je Gven bila
Engleskinja i imala je potpuno pogrešnu predstavu o Teksasu. Umesto
da svi nose kaubojske šešire i odeću s resama, ovde se sve pretvorilo u Jug. I
to najjužniji Jug. Sve je više ličilo na scenu iz filma Prohujalo s vihorom nego
na onu iz Dalasa.
„Ne uzrujavaj se, Elajza. Neće svi izgledati ovako otmeno kao nas dve.“
Elajzi je Gvenin britanski naglasak isprva parao uši, ali sada se već privikla
na njega.

~4~
 Knjige.Club Books
„Ne uzrujavam se, već unapred šizim i jadikujem. Kapiraš? Imaš li
predstavu o tome da ćemo se skuvati u ovim haljinama na ovoj paklenoj
vrućini?“
Gven se osmehnula otkrivši svoje savršeno bele zube. Okrenula se i
posegnula rukom u ogromnu tašnu koju je prekjuče kupila u prodavnici sa
svadbenim drangulijama i izvadila iz nje dve zlatno-bele čipkane lepeze.
„Mislila sam i na to.“
Dobro, bar nije čipkasti suncobran.
Gven joj je dodala lepezu i ponovo posegnula u tašnu, Ovog puta je iz nje
izvadila dva istovetna suncobrana s karnerićima.
„Uf! Ko me je vukao za jezik!“
„Nešto si rekla?“
Elajza se suzdržala od prevrtanja očima i uzela je suncobran iz Gvenine
ruke.
Zašto mora da bude žut? Ko danas uopšte nosi žuto!
„Ne dopadaju ti se.“ Gven se snuždila i uzbuđenje je iščezlo s njenog lica.
Odvratni su. „Malo su mi previše... kantri.“ Takve su verovatno nosile
vlasnice južnjačkih plantaža.
Ali Elajza nije imala srca da joj to kaže. Razmažena, bogata i potpuno
bezazlena, Gven je bila sto posto dobronamerna. Ovo nije izvela na najbolji
mogući način, ali je učinila to s ljubavlju.
„Zar nije trebalo tako da bude? Mislim, u kantri stilu?“
Elajza je otvorila svoj sunčanožuti suncobran i usiljeno se osmehnula.
„Ovo jeste kantri.“
„Divno. Mislim da sada imamo sve što nam je potrebno.“ Potpuno
nesvesna Elajzinog otpora, Gven je nastavila da vadi jeftini nakit iz tašne -
istovetne minđuše, ogrlice i satenske trake za kosu.
Kad je završila, Elajza je pomislila da će tako nakićena izgledati kao kao
božićna jelka. ,,Oh, pogledaj koliko je sati. Moramo da požurimo.“
„Treba još jednom da obiđemo ranč i uverimo Nila da obezbeđenje neće
biti problem.“
Nil, Semin i Blejkov lični telohranitelj, bio je čvrst kao stena i teško ga je
bilo pomeriti s mesta, ukoliko on to nije hteo. Toliko se retko osmehivao da

~5~
 Knjige.Club Books
je Elajza tek posle šest meseci poznanstva s njim prvi put videla da čovek
ima zube.
„Zar ne može Nil sam da ode tamo?“, upitala ju je Elajza. Žudela je za
koktelom u hotelskom baru i osvežavajućom kupkom u apartmanu. Za
vreme svog boravka u Teksasu, radila je i na pronalaženju novih klijenata.
Muškaraca i žena. Samanta je posle udaje za Blejka osnovala novu, elitnu
firmu za posredovanje u sklapanju brakova i Elajzi je dodelila puno
partnerstvo. U protekle dve godine, Elajza je pridobila na desetine žena i
ugovorila čak tri venčanja. Za razliku od ostalih sličnih agencija, Alijansa je
spajala ljude na osnovu obostranih ciljeva, a ne zbog ljubavi i bajkovitog
završetka. Bilo je dosta muškaraca koji su želeli da se ožene zbog statusa u
društvu ili im je bila potrebna privremena partnerka kako bi se dokopali
nekog posla ili unapređenja. U Samantinom slučaju, ona se udala za Blejka
kako bi on mogao da ispuni zahtev iz očevog testamenta. Međutim, njih
dvoje su se ludo zaljubili i dobili su Edija pre prve godišnjice braka.
Elajza je uvek bila budna kad su u pitanju novi klijenti. Za to nije bilo
boljeg mesta od Teksasa, države prepune bogataša i doteranih, slobodnih
žena.
„Znaš i sama koliko Nil ume da bude naporan. Moram ga ubediti da
paparaci neće proći kroz kapiju ranča.“
Ukus onog zamišljenog koktela lagano je ispario. Elajza je posegnula
rukom u tašnu, izvadila iz nje šnalu i na vrh glave pričvrstila do ramena
dugu kosu. Bilo je toliko sparno da joj se frizura od vlage sva ufronclala, te
nije bilo potrebe da se pretvara da je u redu.
„U redu, idemo. Ali ja vozim.“
Gven je navikla da je hotelski šofer vozi gde god da poželi. Rekla je Elajzi
da neće da vozi u Americi zato što se automobili tamo kreću suprotnom
stranom. Međutim, Elajza nije želela ni od koga da zavisi, pa je zato
iznajmila auto.
Pola sata kasnije, njih dve su prašile malim automobilom po teksaskom
auto-putu. Mada je klima radila punom snagom, tek neznatno je uspela da
ublaži nesnosnu vrućinu. Elajza je tresnula pesnicom po kontrolnoj tabli.
„Mislim da ova glupa klima ne radi kako treba.“
Gven je mirno sedela u sedištu hladeći se lepezom koju je kupila za
venčanje. „Nije daleko. Preživećemo.“

~6~
 Knjige.Club Books
Ipak, Elajzu je jako nervirala vrućina i to što joj se bluza lepila za naslon
sedišta. Imajući u vidu da je Gven iz Engleske, Čudilo ju je to što se ona ni na
šta nije žalila. Naprotiv, nije prestajala da se osmehuje otkad su izašle iz
hotela.
Hm, to je baš sumnjivo.
Kod ulaza na imanje bila je stražarska kućica. Kad su se zaustavile i
izgovorile svoja imena, stražar im je pokazao rukom da mogu proći.
„Gospođa Hotorn vas očekuje“, rekao im je kauboj, dodirnuvši prstima obod
šešira.
„Dopada mi se taj njihov teksaski naglasak. A tebi?“ upitala ju jer Gven.
„Svi ga s vremenom zavole.“
„Meni je baš čaroban. I sviđa mi se to što su ovde svi prijatni i srdačni.“
Elajza je vozila dugačkom alejom prema ogromnoj farmerskoj kući.
„Amerikanci misle da su svi koji govore britanskim naglaskom inteligentni,
mada svi znamo da to nije istina. Provedi jedno veče u nekoj jeftinoj rupi, pa
ćeš shvatiti da nisu ni svi kauboji prijatni i srdačni,“
Iz nekog razloga, Elajza je mislila da je njena dužnost da vodi računa o
Gven, kao što bi to činila starija, iskusnija sestra.
„Nisam baš toliko naivna kao što misliš“, prigovorila joj je Gven.
„Hm.“ Sve se plašim.
„Nisam.“
Elajza je pogledala u Gven i susrela se s njenim nabusitim pogledom.
One njene krupne oči, porcelanske crte lica i savršena šminka zajedno s
karakterističnim naglaskom, još više su doprineli da liči na sliku nevinog
deteta s postera.
„Znam da sam pohađala internatsku školu i veći deo života provela u
Olbaniju pod staklenim zvonom, ali ipak sam malo i proputovala.“
„Pretpostavljam s telohraniteljem Nilovih gabarita.“
„Hans nije ni upola krupan kao Nil.“
Elajza je obrnula očima. „Hans? Lik se zove Hans?“
„Šveđanin je. I majstor je borilačkih veština.“
Elajza bi se slatko nasmejala da Gven ovo nije izgovorila toliko ozbiljno.
,,I gde je sad taj Hans?“

~7~
 Knjige.Club Books
„Kod kuće. Nisam smatrala da je potrebno da me prati ovamo. Znala sam
da ću biti s tobom i da mogu pozvati Blejka ili Sem kad god da mi zatrebaju.
Uostalom, ti mi ne deluješ kao neko koga je potrebno držati za ručicu.“
Valjda zato što umem sama da vodim računa o sebi. „Ti nisi kao ja.“
„Nisam, ali zato mogu da vodim računa o sebi i bez telohranitelja.“
Samopouzdanje bez pokrića može svakog da ubaci u nevolju. „Ti znaš da
ja odlazim dan posle venčanja.“
„Znam.“
Elajza je parkirala automobil i ostavila motor da radi kako bi ih klima-
uređaj hladio dok razgovaraju. „Kad ti letiš kući?“
„Nisam još odlučila. Majka želi da idem s njom, ali ja bih da ostanem još
malo.“
„Mislim da bi ti bilo bolje da ideš s mamom.“
„Nisam dete.“
„Nisam rekla da jesi.“
„Mislim da jesi.“
Gven je prestala da se brani. Elajza je položila svoju ruku preko njene.
„Koliko je tebi godina - dvadeset pet?“
Gven je zinula od čuda. „Imam trideset jednu.“
To je dovoljno godina da ne moraju da je vode za ručicu. „Znaš šta.
Večeras ćemo nas dve obući farmerke, karirane košulje i staviti kaubojske
šešire, zatim idemo da pronađemo neku krčmu. Možda bih mogla da ti dam
nekoliko saveta kako da ne upadneš u nevolju.“ Takvo mesto nimalo nije
bilo pogodno za vrbovanje nove klijentele, ali kad bi pustila da Gven ide
sama, to bi bilo isto kao kad bi neko ubacio mačence među besne kojote.
„A šta ako ja baš želim da okusim nevolju?“
„Onda bi trebalo da pored sebe imaš nekog ko će te zaštititi. Recimo,
nekog kao što je Hans.“
,,U redu, onda neću praviti belaj. Biću dobra, malo ću se zabaviti i izaći
nepovređena.“
„Tako te volim.“
Gven joj se osmehnula i otvorila vrata.

~8~
 Knjige.Club Books
Nesnosna žega isisala je snagu iz svake Elajzine ćelije. Možda bi joj neki
klimatizovani bar i hladno pivo pomogli da se izvuče iz ove strahote,
pomislila je Elajza, prebacila tašnu preko ramena i izašla iz kola.
„O, Kartere, baš lepo od tebe što si došao“, prolomio se Gvenin radostan
glas.
Elajza se ukopala u mestu. Karter?
Gven je prišla stepenicama i pozdravila se s Karterom na tipično
evropski način, cmoknuvši ga u oba obraza. Obučen u ležerne sportske
pantalone i košulju, Karter Bilings pozdravio ih je svojim neodoljivim
osmehom. Kao i obično, izgovorio je prave reči u pravo vreme. „Prelepo
izgledaš. Kao da napolju nema hiljadu stepeni “
Elajzino srce poskočilo je od radosti. Pred njom je stajao razlog njenog
nespokoja. Karter Bilings bio je sve što je želela od muškarca, mada joj je bio
potpuno nedostižan. Ipak, svaki put kad bi ga ugledala, nešto u njoj bi
zatreperilo. Nažalost, ovakva reakcija obično bi se završila zajedljivim
komentarom ili prepirkom. Karter se kretao s više samopouzdanja od alfa
mačora iz bruklinske mračne uličice, šarmirajući svakog kome bi se
osmehnuo i šireći oko sebe svoj slatki seksepil kao sirup koji curi s
dvostruke hrpe palačinki.
Pošto je Gven prošla pored njega i ušla u kuću, Karter je prošao rukom
kroz svoju gustu, plavu kosu i ukrstio pogled s Elajzinim. Pre nego što je
sišao stepenicama i krenuo prema njoj, Elajza je primetila da je duboko
udahnuo i izdahnuo po podizanju i spuštanju njegovog grudnog koša.
„Zdravo, Elajza.“
„Ćao, Kartere. Otkud ti ovde?“ Dođavola, ovo je baš zvučalo arogantno.
Mora da joj je vrućina spržila mozak.
„Rekao bih da ti nije drago što me vidiš.“
„Nisam to rekla. Samo te nisam očekivala ovde.“ Nisam te očekivala
ovde? Šta ju je, pobogu, spopalo?
Karter je prekrstio ruke na grudima, pritom uguravši palčeve ispod
pazuha. „Gven je zamolila Nila da dođe ovamo, a Blejk je zamolio mene da
njega obaveštavam o Gven.“
Elajza je pogledala prema ulaznim vratima preko Karterovog ramena.
„Zašto Blejk to nije tražio od Nila?“

~9~
 Knjige.Club Books
„Nil barata samo suvim činjenicama, njega ne zanimaju tračevi. Znaš da
Blejk ne bi bio srećan kad bi mu rekao samo ’ona je dobro’.“ Karter je snizio
ton kako bi imitirao Nilov način govora: Elajza nije mogla da se ne nasmeje.
„Ona jeste dobro.“ Kako se ženi uopšte usadi potreba da je tetoše ovakvi
muškarci?
„To ću ja prosuditi.“
Elajza je sklonila s lica uvojak koji joj je ispao iz punđe. Karter je ispratio
pogledom taj pokret i podigao oči prema njenom čelu. „Pa dobro,
prepustimo onda sudiji da sudi.“
„Znaš i sama da nisam više sudija.“
„A, da, sada si političar.“
„Zvučiš kao da je to nešto loše.“
„Političari su omraženi skoro isto koliko i advokati.“ Što je Karter takođe
nekad bio. Mada mu je samo trideset sedam godina, uspeo je da pređe više
stepenica u karijeri od većine dvostruko starijih ljudi. Njegova pažnja sada
je bila usmerena na osvajanje guvernerskog mesta u Sakramentu i, prema
rezultatima nekih anketa, dobro mu je išlo.
„Ovo je baš zabolelo.“
„Samo sam bila iskrena.“
Pomerio se u stranu, ne skidajući osmeh sa svojih lepih punih usana. „Pa
dobro, kad je tako, onda me isto tako iskreno pozovi unutra. Teško je
nekoga štititi po ovakvoj vrućini.“
„Gven nije tvoja štićenica“, rekla mu je Elajza i zaputila se prema kući.
Čak i u prolazu uspela je da oseti opojan miris njegovog parfema od kog su
joj celim telom prostrujali žmarci.
„Nije ni tvoja, pa joj ipak nisi dopustila da se sama doveze ovamo.“
„Zar ne treba da se baviš zakonima i tako tim stvarima?“
Zakikotao se dok je prolazila pored njega. „Još nisam postao guverner.“
„Rekla bih da izigravanje dadilje odrasloj ženi ne bi trebalo da stoji na
listi tvojih sudijskih obaveza.“ Sveža unutrašnjost kuće bila je pravo
olakšanje posle one sparine.
„Možda nije na listi mojih profesionalnih obaveza, ali jeste na spisku
dužnosti prema prijatelju. Znam da bi ti isto to učinila za Sem, i nemoj ni
pokušati da porekneš.“

~ 10 ~
 Knjige.Club Books
Pogodio je u centar mete, pomislila je Elajza, ali nije htela da dozvoli da
joj pročita misli. „Misli šta god hoćeš.“
Karter je ispratio pogledom kapljicu znoja koja se skotrljala s Elajzinog
vrata i nestala u dubini V-izreza njene majice. Premestio se s noge na nogu
dok je razmišljao o tome kuda li je otputovala ona sićušna kapljica. Elajzina
preplanula koža i čarobne tamne oči teško da bi promakle ijednom
muškarcu.
Kao da mu je pročitala misli, Elajza je nakrivila glavu i tim pokretom ga
naterala da skrene pogled s njenih grudi na lice. Mada ga je uhvatila u
nedoličnom zurenju, njemu zbog toga očigledno nije bilo neprijatno. Mada
bi trebalo. Ali nije. Karter je skrenuo pogled prema domaćici kuće, koja je
stajala pored Gven i Nila, pretvarajući se da ih sluša.
Pola sata kasnije, stajali su na ogromnom travnjaku ograđenom niskom
drvenom ogradom. Vruć, lepljiv vazduh bio je ispunjen mirisom konjske
balege.
„Posedujemo preko petsto jutara zemlje“, obavestila ih je gospoda
Hotorn.
„Na koji način se branite od neželjenih posetilaca?“, upitao ju je Nil.
„Imam dosta radnika koji brinu za to. Uostalom, izdaleka bi se video ko
god bi prišao. Čak i da neko priđe automobilom, biće uočen pre nego što se
ušunja na imanje.“
Gospođa Hotorn ih je dovela do velike, divno uređene letnje bašte
opremljene ograđenim ognjištima i fiksiranim stolovima. Ceo prostor bio je
ograđen balama sena, što je doprinelo postizanju pravog teksaskog
ambijenta.
Elajza se udaljila od gospođe Hotorn i prišla jednom od kauboja u uskim
farmerkama, čizmama i sa stetson šeširom na glavi. On joj se osmehnuo i
dodirnuo obod šešira u znak pozdrava. Karter se pomerio nekoliko koraka
od mesta na kom je stajao, ali je ostao dovoljno daleko da nije mogao da
čuje šta je Elajza rekla kauboju. Video je samo da je taj mladić kratko
pogledao prema Gven i napravio gest rukom, posle čega je Elajza klimnula
glavom, verovatno u znak zahvalnosti, i zatim se pridružila grupi.
Gven je pogledala prema Elajzi. „Zašto ti ne bi pokazala Karteru
unutrašnjost kuće dok ja obavim razgovor sa šefom obezbeđenja?“

~ 11 ~
 Knjige.Club Books
„Teško žabu u vodu naterati. Ovde je ionako vruće kao u paklu“,
odgovorila joj je Elajza, okrenula se i zaputila prema kući. „Ideš?“
Karter je ubrzao korak i sustigao je kod ulaznih vrata, koja je otvorio i
sačekao da ona prva uđe. „Gospođa Hotorn nam je ponudila šest soba na
korišćenje za vreme trajanja svadbenog veselja, čisto da nam se nađu
ukoliko neko od gostiju popije čašicu više, ili za one koji se nisu snašli za
smeštaj.“ Elajza je prošla pored stražnjih stepenica i pokazala prstom.
„Tamo je balkon s kog se vidi letnja bašta. Blejk bi mogao tamo da postavi
jednog momka iz obezbeđenja, budući da se s tog mesta lepo vidi celo
imanje, te je lako uočiti neželjene posetioce.“
Karter je krenuo za njom posmatrajući je kako njiše bokovima dok
skreće iza ugla i nastavlja da korača dugačkim hodnikom.
„Vi biste mogli ovde da se rasporedite dok čekate da se Sem pojavi.“
Nastavila je da korača i govori, ali Karter jedva da je čuo ijednu njenu
reč. To mu se često dešavalo u Elajzinoj blizini; mozak bi prosto prestao da
mu radi i nije mogao da razmišlja ni o čemu drugom osim o njoj. Kad god bi
Elajza ušla u prostoriju, on bi se sav naježio od uzbuđenja. Sudeći po
njenom ratobornom ponašanju, rekao bi da se on njoj dopadao isto koliko i
ona njemu. Pa ipak, među njima se nikad ništa nije desilo. U stvari,
jednom umalo da jeste...
Prošlog Božića, na zabavi kod Blejka i Samante na kojoj je prisustvovalo
više od pedesetoro ljudi, malo je nedostajalo da se poljube pod imelom.
Oboje su malo više popili, pa se nisu međusobno podbadali kao što su to
obično činili. Elajza je nosila crvenu usku haljinu s prorezom do polovine
bedara. Podigla je gustu tamnu kosu u punđu i pustila da joj nekoliko
pramenova sklizne niz vitki vrat. Svaki put kad je te večeri prošla pored
njega, omamio bi ga miris njenog parfema. Osećao se kao da ga je ščepala za
vrat i stegnula ga. Opijen njenom lepotom, primetio je trenutak kada se
izdvojila iz gužve, pa se zaputio za njom. Ali ona se iznenada okrenula i
sudarila se s njim. Stajali su tako nepomično nekoliko trenutaka, gledajući
se u oči. Elajza je prva prekinula kontakt očima i skrenula pogled prema
tavanici. Nešto je promrmljala sebi u bradu, posle čega je i on podigao
pogled. Blagoslovena imela. Postavio je ruku na njen obraz i blago očešao
prstima njen vrat. I sada se sećao koliko žarko je tada želeo da je poljubi.
Ali, avaj!

~ 12 ~
 Knjige.Club Books
Taman kad se nagnuo ka njoj, neko ga je pozvao imenom i Elajza se
izvukla iz njegovog zagrljaja.
Nikad više nisu spomenuli taj trenutak. U stvari, oboje su se pretvarali
kao se nikad nije ni dogodio.
On je pretpostavljao da je to zato što su oboje dobri prijatelji sa Sem i
Blejkom, pa nijedno nije htelo da pokvari to prijateljstvo. Karter je nastavio
da se viđa s drugim ženama, a Elajza se u potpunosti posvetila poslu, koji su
ona i Samanta zajednički vodile.
„I, šta misliš o tome?“, obratila mu se Elajza, ali on nije imao pojma o
čemu ona govori.
„Izvini?“
„Pričam o kući.“
„Molim?“
„Nisi čuo ni reč od onog šta sam rekla.“
„Nisam. U stvari, jesam. Pričala si nešto o balkonu i hodniku.“
Postavila je ruke na bokove i nabusito ga pogledala. „O tome sam pričala
pre petnaest minuta. Šta mi je trebalo da se uopšte cimam oko svega ovoga“,
rekla je i okrenula mu leđa.
„Malo sam rastrzan“, priznao je. „Mnogo toga mi je na pameti.“
„Misliš li da meni nije? Znaš šta, zašto ti lepo ne bi rekao Nilu da
prihvatamo ovo mesto, pa da se razilazimo?“
Karter joj se kiselo osmehnuo. „Ti to hoćeš da me se otarasiš?“
Presekla ga je pogledom. „Kad bih poželela da nestaneš, to bi značilo da
mi je drago što si sada ovde“, rekla je, silno se trudeći da zadrži potpuno
nezainteresovan izraz lica, ali odala se time što je počela da gricka nokat i
time što je naglo skrenula pogled.
Stalo ti je do mene. Možda to ne želiš da priznaš, ali stalo ti je.
„Jao.“
Pogledala je u svoje izgrickane nokte i stegnula ruke u pesnice. „Ma,
zaboravi. Idemo odavde pre nego što se istopim od vrućine.“
„Slažem se.“ Stajati ovde i maštati o njoj nije imalo mnogo smisla. Osim
toga, imao je ugovoren sastanak u vezi s ovim venčanjem, ali ne sa ženom
koja je stajala pred njim.

~ 13 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je izašla napolje i on je krenuo za njom. Stvarno bi trebalo da se
usredsredi na sve one teksaske milionere koji će prisustvovati ceremoniji
„obnavljanja zaveta“, a ne da razmišlja o prelepoj kumi.
„Ja sam o svemu mislila, Nile. Možeš slobodno preneti mom bratu da je
ovde savršeno bezbedno i da će jedine fotografije koje ovde budu uslikane
biti one koje će škljocnuti njegovi fotografi.“ Gven je mahnula Karteru. „Budi
dobar i smiri ga, hoćeš?“
Karter je pogledao u Nila i slegnuo ramenima.
„Hvala vam još jednom na vremenu koje ste nam posvetili, gospođo
Hotorn. Vidimo se za nekoliko dana.“
Gospođa Hotorn je dopustila Gven da je poljubi u oba obraza, zatim je
ispratila nju i Elajzu do kola. „Lepo se provedite, devojke.“
Karter je stajao pored gospođe Hotorn i Nila, gledajući kako se njihov
auto udaljava. Elajza nije čak ni pogledala u retrovizor, već je samo nagazila
na papučicu gasa.
„Njima dvema se baš žuri“, izjavio je Nil.
,,I ja sam to primetio.“
Gospođa Hotorn je postavila ruku na bok. „Nije lako isplanirati jedno
venčanje. Ima tu dosta posla. Biće dobro ako njih dve uspeju da odvoje
jedno veče za zabavu pre početka svečanosti.“
„Veče za zabavu?“, zabrinuto je ponovio Nil.
Karter je i dalje gledao u oblak prašine koji se podigao za automobilom.
„Ako sam dobro razumela Bila, Elajza se raspitivala da li ima neka
krčma gde bi njih dve mogle da se razonode, zaplešu i malo se opuste.“
Karter je obrnuo očima. „Krčma?“
„Ne mogu da zamislim gospođicu Gven u nekoj lokalnoj rupi“, rekao je
Nil.
Elajzu možda, ali Gven? „Izgleda da ti ipak ne letiš večeras kući“, rekao je
Karter Nilu. Teško da bi mogao propustiti šansu da špijunira Elajzu i Gven.

~ 14 ~
 Knjige.Club Books

DRUGO POGLAVLJE

Kupile su po par uskih farmerki, kaubojske čizme i šešire u hotelskom

butiku. Gven nije želela da se pojavi u teksaskom baru obučena kao
vojvodina kći. Za razliku od kupovine kada su birale haljine za venčanje,
Elajzi je ova kupovina prijala.
Bar je bio ispunjen tihim žagorom i glasnom muzikom. Nekoliko parova
je plesalo na podijumu, tesno pripijeni jedno uz drugo.
Elajza se zaputila prema praznim mestima pored šanka. Dok su koračale
između stolova, pokupile su brojne osmehe i nekoliko glava se upadljivo
okrenulo za njima.
„Ne mogu da verujem kolika je gužva ovde“, rekla je Gven pokušavajući
da nadglasa muziku.
„Bolje nego da je prazno. Ovako je zanimljivije“, odgovorila joj je Elajza.
Konobar je spustio dve platnene salvete pred njih. „Moje dame“,
pozdravio ih je dodirnuvši prstima obod šešira.
Elajza je podigla dva prsta. „Dva piva, molim.“ Gven se pobunila. „Ali...“
„Ne možeš da naručiš vino u teksaskoj krčmi, Gven“, preduhitrila ju je
Elajza, pretpostavivši šta je značilo ono nabusito ali.
Za divno čudo, Gven joj se nije suprotstavila.
Prekrstila je ruke preko tašne koju je držala na kolenima. Sedela je
pravih leđa i posmatrala svet oko sebe krupnim tamnosmeđim krotkim
očima. Dobovala je prstima po šanku u ritmu muzike i blago se osmehivala.
Šta je, zapravo, Gven videla? Za nju je ovo veče bilo velika avantura i način
da prevaziđe neke svoje stare strahove. Naravno, ljudi oko nje su se

~ 15 ~
 Knjige.Club Books
zabavljali, plesali i pijuckali. Koliko je mogla da prosudi, niko se još nije
napio. Pivopijama treba dosta vremena dok se ne naroljaju.
„Izvol’te, moje dame“, obratio im se konobar i spustio dve boce piva na
šank. Elajza je posegnula prema tašni da uzme novčanik. „Već je plaćeno“,
rekao joj je konobar i pokazao glavom prema drugom kraju šanka gde su
stajala dvojica kauboja u kariranim flanelskim košuljama i stetson šeširima.
Elajza je pogledala u onog koji je sedeo bliže njoj. Imao je lepe crte lica,
tamnu kosu i uredno podšišane brkove. Podigla je bocu i zahvalila mu,
kratko klimnuvši glavom.
„Oni su nam platili piće?“, upitala ju je Gven.
„Valjda.“
„Zar ne bi trebalo da im priđemo i zahvalimo?“
Elajza se okrenula prema svojoj prijateljici i otpila nekoliko gutljaja
piva. „Nema potrebe. Kako cenim, nacrtaće se ovde za pet minuta.“
Gven je držala svoju flašu i osmehnula se onoj dvojici kauboja. „Kako to
znaš?“
„Zato što i dalje zuriš u njih, što će oni shvatiti kao poziv.“
Gven je brzo skrenula pogled i zalepila ga za Elajzu.
„Bože blagi, ti baš ne izlaziš često, je li?“
Gven je pocrvenela do ušiju. „Teška sam amaterka.“
„Naravno da jesi kad su te držali pod staklenim zvonom. Ali to nije tvoja
krivica.“
Gven je otpila gutljaj piva. Za divno čudo, nije napravila grimasu zbog
njegovog gorkog ukusa. „Em sam amaterka, em su me držali pod staklenim
zvonom.“
Bože, samo mi još reci da si nevina. „Nemoj mi reći da nikad nisi imala
momka?“
Gven je zinula od čuda. „Imala sam ljubavnike. I nisam nevina, ako si na
to pomislila.“
„Pa dobro, drago mi je što sam pogrešila, dušice. Mada bih se opkladila
da si nevina kao jagnješce.“
Elajza i Gven su obe pogledale prema lepuškastom kauboju koji im je
prišao. Gvenini obrazi još jače su se zarumeneli.

~ 16 ~
 Knjige.Club Books
„Hvala na piću“, rekla mu je Elajza, pokušavši da mu odvrati pogled od
Gven.
„Ja sam Rik. Ovo je moj prijatelj Džimi.“ Taj Džimi je bio malo niži od
Rika i dosta vitkiji od njega, ali obojica su bili naočiti muškarci.
„Ja sam Elajza“, rekla je. ,,A ovo je moja netaknuta prijateljica Gven.“
Gven ju je munula laktom u rebra, na šta se Elajza samo nasmejala.
Rik i Džimi su bili dovoljno pristojni da ne nastave sa šalom na Gvenin
račun. „Dopuštate li da vam se pridružimo?“
Elajza je klimnula glavom i pokazala na praznu barsku stolicu pored
sebe. Rik je seo, a Džimi je rekao: „Biću na oprezu ako se negde pojavi
slobodan sto.“
Gven se primakla bliže Elajzi, a Džimi je stao tik do nje. Situacija će za
sekund postati prilično neugodna. „Pridržaću ti pivo“, rekla je Elajza i uzela
flašu iz Gvenine ruke, „da možete vas dvoje da plešete.“
Gven se nagnula prema njoj i šapnula joj: „Kako da plešem s nepoznatim
čovekom?“
Elajza joj se osmehnula i gurnula je sa stolice. „Opusti se i idi. Ovde smo
da se zabavimo.“
Džimi je već posegnuo rukom prema njoj.
„Ali, ja ne umem onako da plešem.“
Džimi joj je pomogao da siđe sa stolice. „Odakle si?“
„Iz okoline Londona“, rekla je Gven i spustila tašnicu na barsku stolicu.
Džimi joj je namignuo. „Pa, mlada Engleskinjo, naučio sam plesne
korake kad mi je bilo pet godina. Siguran sam da ćeš ih i ti lako savladati.“
„Siguran si?“
„Ma, hajde.“
Elajza je pratila pogledom Gven sve dok nije stigla do plesnog podijuma.
Gven se ukočila kad ju je Džimi privukao prema sebi. Međutim, posle samo
nekoliko nespretnih koraka, Džimi je uspeo da je nauči koracima, te su se
već posle nekoliko minuta njih dvoje skladno njihali u ritmu muzike.
„Da li uvek tako brižljivo paziš na svoju prijateljicu?“, upitao ju je Rik.
„Tako je to među nama devojkama. Mi idemo zajedno u toalet, jedna
drugoj popravljamo šminku i pazimo se međusobno.
„Meni se čini da ona ne pazi na tebe.“
~ 17 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je pogledala u kauboja sa svoje desne strane i osmehnula se.
„Mislim da se ona trenutno samo trudi da ne izgazi čizme tvog drugara.
Teško je to činiti i istovremeno paziti na mene.“ Rik je bio sladak. Njegov
simpatični teksaski naglasak sjajno se slagao s njegovim ležernim držanjem,
ali i pored toga nije uspeo da je zainteresuje kao muškarac.
Hemija je čudo. Spolja gledano, dvoje mogu da deluju kao da su savršeni
jedno za drugo, ali iznutra prosto ne odgovaraju jedno drugom. Ili se zapale
kao buktinje, kao što je bio slučaj s njom i Karterom.
Rik očigledno nije delio njeno mišljenje. Opustio se u svojoj stolici i
nastavio razgovor sa istim žarom kao na početku.
Karter je ugurao Nila u bar, dosta daleko od Elajze i Gven, potrudivši se
da obojica ostanu u senci. Sudeći po Gveninom nesigurnom hodu, žene su
bile u baru najmanje sat vremena, ako ne i dva. Gven je bila raščupana i
preglasno je govorila. Za to kratko vreme, koliko su Nil i Karter bili u baru,
plesala je s najmanje tri različita muškarca. Ako je bilo za utehu, Elajza je
presula neka Gvenina pića u tuđe prazne čaše na stolu.
Nilovi zglobovi na rukama pobeleli su dok je stezao kriglu piva i gledao
kako se Gven okreće po celom plesnom podijumu. „Pijana je“, procedio je
kroz zube.
„Mislim da si u pravu“, rekao je Karter, otpio gutljaj piva i skrenuo
pogled prema Elajzi. Ona je se sve vreme sedela za stolom u društvu dvojice
muškaraca. Jedan od njih je ustao i pružio joj ruku. Ona je malo oklevala, ali
je na kraju ipak prihvatila i dopustila da je povede ka plesnom podijumu.
Njena mala, zategnuta zadnjica vešto je poskakivala u ritmu kantri
muzike kao da je odrasla u Teksasu. Njen partner držao je ruke na njenim
bokovima svega pola minuta, a onda su počele da klize naniže.
Teško je držati čašu kad želite da je slomite...
Neki drugi par zaklonio mu je pogled. Karter se pomerio, ali ipak nije
uspeo da vidi Elajzu u onoj gužvi. Kad ju je konačno ugledao, ona je sedela
za svojim stolom i razgovarala s nekim trećim momkom. Kad je taj
kaubojski mamlaz posegnuo rukom prema njenom ramenu, Karter nije
mogao više da izdrži.
„Drži Gven na oku“, rekao je Nilu.
„Ne brini, ne ispuštam je iz vida.“

~ 18 ~
 Knjige.Club Books
U trenutku kad je stigao do Elajzinog stola, muzika se utišala i postala
laganija. Karter je grubo sklonio ruku onog momka s Elajzinog ramena i
ščepao ga za lakat.
Ona ga je zaprepašćeno pogledala, a onaj kauboj je skočio na noge.
„Želite nešto?“
Kaubojevu nadlanicu krasila je tetovaža krsta i Karter ju je odmah
primetio. Jeste da je bila sitna, ali je Karter znao značenje te tetovaže.
„Duguješ mi ples“, obratio se Karter Elajzi, potpuno ignorišući kauboja.
Možda je bila previše šokirana da bi ga odbila, pa je nespretno ustala od
stola i dopustila mu je da je privuče prema sebi. Njena toplina potpuno ga je
ošamutila.
„Za ime sveta, Kartere, šta radiš ovde?“
On je sevnuo očima prema kaubojima koji su ih posmatrali s druge
strane prostorije. „Spašavam ženu od seoskih đilkoša koji su namerili noćas
da se provedu.“
Zavrteo ju je oko sebe; onda je ona zavrtela njega i bacila pogled prema
onoj dvojici. „Ma, daj. Potpuno su bezazleni.“
„Nemoj mi reći?“
„Da. Samo deluju kao grubijani.“
,,I zato vam plaćaju pića celu noć ni zbog čega?“
Elajza ga je namerno nagazila. On se vešto izmakao i nastavio da pleše.
„Koliko dugo si me posmatrao?“
Čoveče, ovog puta ga je još snažnije nagazila. „Dovoljno dugo.“
„Koliko dugo, Kartere?“
„Nil se zabrinuo za Gven.“ Pomislivši na sestru svog najboljeg prijatelja,
prešao je pogledom preko cele prostorije ne bi li je pronašao. Ugledao ju je
upravo u trenutku kad ju je neko izvodio napolje. „Dođavola!“
Naglo je prestao da pleše i povukao Elajzu za sobom. Nil je već bio kod
izlaznih vrata. Bilo je teško probijati se kroz onu masu oznojenih tela i vući
pripitu devojku za sobom. Karter je znao da ih prati onaj kauboj koji se
sedeo s Elajzom.
„Šta to radimo?“
„Samo nastavi da hodaš.“ Stigavši do izlaznih vrata, Karter ju je izvukao
iz bara i odvukao do parkinga. Baš u tom trenutku, Nil je zgrabio onog tipa s

~ 19 ~
 Knjige.Club Books
kojim je Gven plesala u baru. Zavrnuo mu je ruku na leđa i zalepio ga na
haubu kamioneta.
„Prestani!“, zaskičala je Gven.
Nil je zastao na sekund i zatim snažno raspalio kauboja pesnicom. Čovek
se momentalno skljokao na zemlju. S Nilom nije bilo šale. „Zar nisi čuo da je
dama rekla ne?“
„Odakle si se ti stvorio?“, povikao je jedan krupan muškarac koji je
izleteo iz bara i potrčao prema Nilu. Odjednom se na parkiralištu pojavilo
još najmanje desetoro ljudi. Karter je znao da je bar jedan mobilni telefon
snimao ovu dramu. Tuča na parkiralištu ispred kaubojskog bara sigurno mu
neće doneti glasove birača.
„Smiri se, druškane“, rekao je onom rmpaliji. „Čovek je samo branio
nezaštićenu ženu“, Karter je pokušao da ohladi uzavrelu situaciju.
„Meni se činilo da je ona dobrovoljno pošla s njim“, proderala se ona
grdosija i iznenada tresnula Kartera pesnicom posred lica. Ovaj je posrnuo,
obujmivši svog napadača oko pojasa, zatim se uspravio i odbacio napadača
na haubu prvog automobila. Odjednom je sve oko njega eksplodiralo. Karter
je primio još jedan udarac u telo, a onda je počeo da ih uzvraća. Krv mu je
proključala i potpuno je izgubio razum. Udario je onog tipa još jednom, pa
još jednom, i odvukao ga do onog tipa kog je Nil držao zalepljenog uz
kamionet. „Ne uvek znači ne!“, proderao se.
Onaj tip je odjednom prestao da se opire. Ona dvojica iz bara probila su
se kroz masu kao da su odbrambeni igrači u ragbiju.
„Pobogu, Džimi, šta to radiš?“ neko je doviknuo.
Karter se odvojio od čoveka s kojim se tukao i povukao se na bezbednu
razdaljinu. Očekivao je da će ga taj tip ponovo napasti, ali to se nije
dogodilo.
„Nile“, doviknuo mu je Karter, „ti odvezi gospođicu Gven u njene odaje, a
ja ću se pobrinuti za Elajzu.“
Elajza je potapšala Gven po leđima. „Vidimo se u hotelu.“
Kad je Karter pogledao prema Elajzi, ona je stajala pored Gven i držala
ju je ispod ruke. Obe su postiđeno gledale u okupljene ljude.
Gven je klimnula glavom.
Karter je dao znak Elajzi da krene ka svom automobilu.
„Ostale su nam tašne u baru“, rekla mu je.
~ 20 ~
 Knjige.Club Books
Nil je ispratio žene što dalje od pijanih muškaraca, a Karter se vratio u
bar po njihove tašne.
Uzeo je Gveninu firmiranu tašnicu, zatim je podigao Elajzinu. Budući da
je bila dosta teška, opipao ju je i prepoznao predmet koji je bio unutra. Ne
uspevši da se suzdrži, otvorio je tašnu i video u njoj ono na šta je prvo
pomislio kad ju je opipao.
Pobogu, zašto li je Elajza nosila pištolj u tašni?

~ 21 ~
 Knjige.Club Books

TREĆE POGLAVLJE

Elajza je uzela svoju tašnu od Kartera, izvadila ključeve od auta i predala mu

ih.
Uprskala je stvar. Dovela je Gven u opasnost umesto da joj pomogne da
se odbrani od nepoznatih nasrtljivaca. Dok su je uvodili u Nilov auto, Gven
je drhtala celim telom. Mada je rekla da je sve u redu, Elajza joj nije
poverovala. Samo je nastavila ljutito da seva očima prema Nilu.
Čim se vrate u hotel, Elajza će dobiti svoje odgovore. Do tada, moraće da
se pozabavi Karterom.
Za početak, zašto su njih dvojica uopšte došli u bar? Trebalo je da bude
srećna što su se pojavili, ali trenutno je samo mislila o tome da bi sve bilo u
redu i bez njihove intervencije.
Karter je vozio u tišini. Elajza je sedela pored njega i zurila u njegov
profil, u njegovu snažnu vilicu i seksi usne, doduše blago natečene od
udarca. Protresla se pomislivši na bol koji je sigurno osećao.
,,Zašto?“
Duboko je udahnula, zatim je polako ispustila vazduh na usta. Nije bilo
potrebe da ga pita na šta se odnosilo njegovo pitanje. Želeo je da zna zašto
su uopšte otišle u taj bar. Zašto je jednu princezu, naviklu na balske
dvorane, odvela u seosku birtiju? „Htele smo malo da se izduvamo.“
„Zar u vašem hotelu ne postoji bar?“
„Postoji. Savršeno bezbedan i užasno dosadan“ rekla mu je. „Gven je
htela da se provede.“
„Gven nema pojma šta želi. Mogla je da nastrada.“

~ 22 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je pogledala u tašnu na svom krilu. „Gven je poverovala da su svi
kauboji džentlmeni samo zato što ljubazno izgovaraju ’madam’ i povlače joj
stolicu da sedne. Da nije sa mnom otišla u taj bar, veruj mi, otišla bi sama.“
„A ti bi je odbranila? Baš me zanima kako!“
„Da se ti nisi pojavio i omeo me, sigurno joj ne bih dopustila da pođe s
onim kaubojem“, rekla je povišenim tonom.
Karter je duboko uzdahnuo i skrenuo sa auto-puta.
„Zašto si uopšte došao tamo?“, upitala ga je.
„Da bih sprečio da se obe pojavite na naslovnim stranama sutrašnjih
novina. Rekao bih da smo se Nil i ja pojavili u pravom trenutku.“ Karterove
snažne ruke okrenule su volan i skrenule vozilo ka hotelskom parkiralištu.
Prošao je pored livrejisanog sluge i odlučio sam da parkira auto.
„Nismo bile u nevolji.“
„Onaj tip, koji te je ispipao dok ste plesali, diluje drogu. Jesi li to znala?“
Znala je za te tetovaže. Znala je i kakvo je njihovo značenje. „Ovo je
ionako malo mesto“, rekla je i slegnula ramenima.
U stvari, ona uopšte nije obraćala pažnju na onog tipa. A kad je seo za
njihov sto, Elajza je stalno naručivala kafu da bi se ona i Gven trezne izvukle
odatle. Pretpostavila je da su ti momci brzo shvatili da nijednu od njih dve
neće odvući u krevet, pa su se unervozili. Taman kad je Elajza htela da
pronađe izgovor da ona i Gven izađu iz bara, pojavio se Karter i odvukao je
na plesni podijum.
„Malo mesto? To je sve što imaš da kažeš na tu temu?“, ljutito je
izgovorio Karter. Nije ga bilo prijatno videti besnog. Vilica mu je bila toliko
stegnuta, a oči stisnute, da kroz te proreze ni igla ne bi mogla proći.
Umesto da mu još nešto kaže, Elajza je izašla iz auta i zalupila vratima.
Ali nije napravila ni pet koraka, Karter se stvorio pored nje i po drugi put te
večeri grubo je okrenuo prema sebi. „Priznaj da si pogrešila i više nećemo to
spominjati“ procedio je kroz zube, čvrsto je držeći za nadlakticu.
Prokletstvo!
Stajali su jedno naspram drugog, sevajući pogledima. Ako je mislio da će
je nadmašiti u ovom neverbalnom durenju, grdno se prevario. U tome niko
nije bio bolji i uporniji od nje.
„O bože, koliko si tvrdoglava.“

~ 23 ~
 Knjige.Club Books
„Nije loše da to zapamtiš“, rekla mu je.
Njegov stisak je popustio i pogled mu je postao nežniji. Čak mu je i glas
postao blaži. „Neko te je mogao povrediti.“
„Misliš, neko je mogao povrediti Gven.“
Pomerio je pogled s njenih očiju na usne, i odjednom kao da se prenuo.
„Da, i nju je neko mogao povrediti“, rekao je skoro šapatom.
Sudeći po načinu na koji ju je gledao, Elajza je shvatila da Gven nije bila
predmet njegove zabrinutosti. Njegovi prsti šetali su gore-dole po njenoj
nadlaktici izazivajući buru strasti u njenom telu. Taj njegov preobražaj od
ozbiljne ljutnje do zabrinutosti ostavio ju je bez daha i malčice ju je
ošamutio. Usne su mu se blago razdvojile, kao da je nešto rekao samom
sebi, a onda je počeo polako da joj se primiče. Znala je da će je poljubiti.
Ogromna greška, nema sumnje, ali nije mogla da ga zaustavi, niti je to želela.
Ostala je mirno da stoji iščekujući dodir njegovih usana.
Zvonjava telefona koja je odjeknula iz njegovog džepa prekinula je
tenziju kao kad kockica leda upadne u vrelu vodu. ,,Dođavola“, procedio je.
Elajza se odmakla korak unazad i odmahnula glavom dok je vadio
telefon iz džepa.
„Molim?“ zarežao je. „Da... Ne... Kučkin sin.“
Karter je prebledeo kao krpa. Slobodnom rukom prošao je kroz svoju
pepeljastoplavu kosu, što ga je učinilo još seksepilnijim. Stvarno ne bi
trebalo da razmišlja o njemu na ovaj način.
„Dobro. Ti znaš šta treba da uradiš“, rekao je i prekinuo vezu.
„Šta nije u redu?“
„To je bio direktor moje kampanje. Izgleda da je naša večerašnja mala
avantura odjeknula po svim socijalnim mrežama.“
„O, ne.“ Ovo nikako nije bilo dobro. Ljudi su gubili izbore i zbog mnogo
manjih skandala.
„Ovo je mnogo ozbiljnije od ’o, ne’ reakcije. Hajde, ulazi u hotel, a onda
ću videti šta mogu da uradim da popravim štetu.“
Svaki njen korak do ulaza u hotel bio je opterećen krivicom. Šta se
desilo sa svim onim zidovima koje je toliko brižljivo gradila? Elajza se
trudila da sakrije osećanja i nadala se da je Karter neće prozreti.

~ 24 ~
 Knjige.Club Books
Uveo ju je u luksuzni apartman ne izgovorivši ni reč. Pogledao je u Gven,
uperio prst u nju i rekao: „Sledeći put kad poželiš da izađeš, povedi Nila sa
sobom.“ Zatim se okrenuo i besno zalupio vratima.
Za sve sam ja kriva.

Čim su se vrata zatvorila, Gven je skočila na noge. „Ne pamtim da sam se

ikada ovako dobro provela!“
Elajza ju je zblanuto pogledala. „Molim?“
„Prvo, ona dvojica slatkih kauboja. Pa onda pivo. Nisam mislila da će mi
se dopasti taj gorki ukus. Majka mi je stalno govorila da dame ne piju pivo i
da je njegov ukus odvratan. Zatim onaj ples... Veruj mi, nikad nisam plesala
na taj način.“ Gven se šetkala po sobi i pričala kao navijena.
Elajza je odmahnula glavom. „Jesi li poludela? Nil ti je spasao dupe od
onog lika koji te je spopao na parkiralištu.“
„Ma, hajde. Videla sam Nila bar sat vremena pre nego što je odlučio da
se umeša. Nijednog trenutka nisam bila u opasnosti.“
Elajzina usta su se u momentu osušila. „Molim?“
„Ti nisi videla kad su Karter i Nil ušli u bar? Dobro, de, Karter je možda i
mogao da prođe neopaženo, ali Nil? Ko ne bi primetio onolikog momka?
Plećatog i mišićavog?“, rekla je Gven i nestašno podigla obrvu, sevnuvši
očima previše svetlucavim od pića.
„Tebi se dopada Nil?“
„Nisam to rekla.“
Ali nisi ni porekla. Zanimljivo.
Elajza je protrljala oči i razmazala i ono malo šminke koja joj je ostala.
„Nije trebalo da izađemo. Zabrljale smo.“
„Ne slažem se.“
„Karter se kandidovao na izborima i zbog nas dve je učestvovao u
kafanskoj tuči. Neko je javio da su na internetu objavljene kompromitujuće
fotografije“, rekla je Elajza, potajno se nadajući da ona nije ni na jednoj od
njih.
„Uf... Uf!“ Izgleda da je ledi Gven tek sad shvatila ozbiljnost situacije.
Elajza je sela na kauč i zabrinuto pogledala u Gven. „Za sve sam ja kriva“,
rekla je.

~ 25 ~
 Knjige.Club Books
Gven je sela do nje i spustila ruku na njeno koleno. „Nisi. Kriva sam isto
koliko i ti.“
Ovo nije mnogo utešilo Elajzu. Osećanje krivice opteretilo joj je dušu. E,
sad, pitanje je bilo kako će uspeti da se iskupi?

Karter je sedeo s dlanovima preko lica, zabrinuto gledajući u ekran svog

laptopa i razgovarajući preko Skajpa s Džejem, menadžerom njegove
kampanje. „... budući da je u celu priču umešana i ledi Gven Harison, one
fotografije objavljene su čak i u londonskim novinama i tabloidima. Gotovi
smo.“
Moram ovo nekako ispraviti.

* * *

„Niko neće da glasa za kandidata koji se kači s lokalcima po kafanama. Da su

te uhvatili u preljubi ili korišćenju droge, glasači bi to nekako i progutali, ali
tuču na parkingu ispred neke jeftine birtije... to ti neće oprostiti.“
„Siguran sam da možemo nešto preduzeti.“ Planirao je zvanično da
objavi svoju kandidaturu za manje od dve nedelje. Eto, jednom je rešio da
obrani čast žene, i svi njegovi životni planovi odoše u nepovrat. „Šta misliš,
kada bi trebalo da sazovem konferenciju za štampu?“
„Ne razumem. Kad je sazoveš, šta ćeš, majke ti, reći novinarima? Da si
bančio u kafani...“
„Nisam bančio.“
„Koliko dugo si bio tamo?“
„Sat vremena.“
„I nisi ništa popio?“ ironično ga je upitao Džej.
„Jesam, Jedno pivo.“ Naručio ga je samo da ne bi ispalo da je došao u bar
da špijunira Elajzu.
Džej je duboko uzdahnuo. „Kao što rekoh, bio si u kafani, pio si i pokupio
neke žene...“
„Uopšte nije bilo tako “
„Na fotografijama koje sam video, stojiš pored neke superseksi
tamnokose lepotice.“

~ 26 ~
 Knjige.Club Books
„To je Elajza. Samantina najbolja prijateljica. Posle tuče, odvezao sam je
u hotel. Nil je odvezao Gven“, branio se Karter.
„Mislim da novinare neće zanimati čija je ona prijateljica. Slušaj me,
Kartere, u novinama će pisati da si bio u kafani, što je istina, da si pio, što je
takođe istina, da si pokupio neku mačku i patosirao nekog momka, što je
takođe istina.“
Karter se jedva suzdržao da ne kaže Ali, on je prvi započeo. To bar nije
teško zaključiti.
„Kad je Blejkova svadbena žurka?“
„Prekosutra.“
„Pritaji se i pazi s kim razgovaraš. Nadajmo se da će Blejkovo veselje
privući više medijske pažnje od tvog skandala, a posle ćemo videti šta da
radimo i kako da se izvučemo.“
Osetivši napetost u vratu, Karter je protrljao mišiće. „Time nećemo
umanjiti nastalu štetu.“
„Nećemo, ali šta nam drugo preostaje! Ovo može da se popravi samo ako
ti budeš odveo neku mladu pred oltar za manje od dve nedelje, koliko je
preostalo do izbora. Kako drugačije da ubediš glasače da si ispravan,
porodičan čovek, a ne kavgadžija koji se tuče po kafanama? Čak i da se to
nekim čudom desi, opet će to biti rovovska bitka.“
Karter je pomislio na Ketlin, svoju pratilju na Blejkovom venčanju.
Brak? Ma, nema šanse!
„Razmisli dobro, Džej. Sigurno postoji nešto što može da se uradi.“
„Porazgovaraću s prijateljima u Vašingtonu. Oni se stalno susreću sa
sličnim situacijama.“
„Nazovi me.“
„Hoću. I, još nešto, Kartere...“
„Šta?“
„Drži se što dalje od seoskih birtija.“
Karter je prekinuo vezu i bacio telefon na krevet.
Osećao se jadno i bespomoćno.

~ 27 ~
 Knjige.Club Books

ČETVRTO POGLAVLJE

U haljini joj je bilo vrelije nego što je mislila da će biti. Njena intenzivna žuta
boja nije pojačala bledilo Elajzinog lica, koje je nije napuštalo još od one
neslavne kafanske tuče.
„Izgledate... baš ljupko“, rekla je Sem, prelazeći pogledom od Elajze do
Gven i nazad.
„Izgledamo kao šećerna glazura na svadbenom kolaču.“ Samo što ovaj
kolač iznutra nije bio sladak, već opor i gorak. Bilo joj je muka od same
pomisli da će uskoro morati da se suoči s Karterom. Gde li su se izgubile
njena karakteristična drčnost i smisao za humor, kad su joj bili najviše
potrebni?
„Ako ništa drugo, bar nije više toliko vruće“, optimistično je izgovorila
Gven.
„Da, baš je zahladilo. Sad nije više četrdeset stepeni, već samo trideset
osam“, ironično je izgovorila Elajza i zamahnula onom glupom lepezom.
Tada je neko pokucao na vrata.
„Uđite.“
Kroz vrata se promolila glava gospođe Hotorn. ,,Oh, devojke, izgledate
kao tri anđela.“
Elajza je prevrnula očima, jedva se suzdržavši da ne prokomentariše
izjavu gospođe Hotorn. Semina haljina bila je jednako smešna, ali, ako ništa
drugo, bar je bila bela, pa je možda i ličila na anđela, dok su ona i Gven, u
onim žutim krinolinama, više podsećale na dve žute paunice. Trebalo bi da
ta žena pod hitno poseti oftalmologa.
„Jesu li muškarci spremni?“

~ 28 ~
 Knjige.Club Books
„Jesu, jesu. Mogu li da im kažem da puste muziku?“
„Moliću vas“ učtivo je izgovorila Elajza. Što pre ova lakrdija započne, pre
će se i završiti. Najradije bi se sakrila u mišju rupu, budući da je svojom
nepromišljenošću uvalila Kartera u ozbiljnu nevolju, i od preksinoćne tuče,
još nije pronašla način da „ispegla“ odnos s njim. Zbog skandala ispred
kafane, novine su ga obeležile kao hirovitog i naprasitog čoveka, ali uprkos
tome što su predstavnici medija danonoćno kampovali pred njihovim
hotelom, Karter im se nije obratio, niti je davao izjave.
Sem je podigla skute svoje raskošne haljine da se ne bi saplela o njih,
zatim je izašla i zaputila se stepenicama ka prizemlju. Negde na pola puta,
Elajza je spazila Kartera i Nila u holu. Obojica su nosili smokinge i žute
kravate. Pre nego što je pogledao prema njima, Nil je nešto šapnuo Karteru,
na šta se ovaj kiselo osmehnuo. Odmah zatim, okrenuo je glavu i zalepio
pogled za Elajzu. Ona je progutala knedlu, trudeći se da zanemari napetost
koju je osećala u stomaku.
Karter se primakao stepeništu i sačekao da njih tri siđu, ne skidajući
pogled s Elajze. Pre nego što joj je ispružio ruku, kratko ju je odmerio od
glave do pete. Držao se uštogljeno i kruto.
Ovo će biti baš zabavno.
,,Hej“, bilo je jedino što je Elajza uspela da izgovori bez zamuckivanja.
Uzvratio joj je istom merom i odmah skrenuo pogled prema Nilu. „Hajde
da započnemo ovo.“
Gven se široko osmehnula Nilu i okačila mu se o ruku. Nil je namestio
kragnu svoje košulje i klimnuo glavom Karteru. U tom trenutku, spolja je
zasvirala muzika i Elajza je dopustila Karteru da je isprati do hola. U
trenutku kad su njih dvoje zakoračili u svečani deo, na njegovom licu
ponovo je zasijao osmeh i odmah je privukao Elajzu bliže sebi. Okrznuo ju je
pogledom i rekao: „Divno izgledaš.“
„Ti mora da si slep“, šapnula mu je i razvukla usne u osmeh.
Događaj su slikala dvojica profesionalnih fotografa. Jednog je unajmila
Samanta, dok su drugog poslali mediji. Elajzi se činilo da su njihovi objektivi
neopravdano često bili usmereni na nju i Kartera. Srećom, pa je Nil dobio
dozvolu da obriše sve fotke koje je smatrao neprimerenim.
„Izgledaš kao Dejzi Djuk. Veoma teksaski“, dobacio joj je kroz osmeh.

~ 29 ~
 Knjige.Club Books
„Da izgledam kao Dejzi Djuk, sad bih nosila seksi šorts i videlo bi mi se
pola dupeta“ odgovorila mu je Elajza i klimnula glavom u znak pozdrava
jednom od svojih i Seminih klijenata, koji je sedeo s njene desne strane.
Karter se nasmejao sebi u bradu i zaklonio oči od sevajućih bliceva.
Odveo je Elajzu do prvog reda i sačekao da se ona smesti, zatim je zauzeo
svoje mesto pored Blejka.
Čin venčanja, srećom, nije dugo potrajao. Sem i Blejk su razmenili zavete
i ponovo izjavili jedno drugom svoju večnu odanost i ljubav.
Uprkos tome što joj se za vreme trajanja ceremonije haljina zalepila za
leđa, Elajzino grlo se ipak steglo od emocija. Samanta i Blejk su bili toliko
zaljubljeni da je stvarno bilo teško gledati ih a ne osetiti navalu prijatnih
osećanja.

Elajza je uzela čašu šampanjca s tacne konobara koji je prošao pored nje.
Dok je posmatrao kako joj hladna tečnost klizi niz grlo, Karterovi dlanovi su
se ovlažili znojem. Oblizao je usne, trudeći se da potisne iznenadnu žudnju
koja ga je obuzela.
Ketlin ga je nežno munula laktom. „Da li je ono lepotica s fotografije iz
novina?“
Bilo mu je neprijatno zbog toga što ga je njegova pratilja uhvatila kako
požudno gleda u drugu devojku. Nevešto se nakašljao i skrenuo pogled
prema Ketlin. „Misliš li na onu tamnokosu devojku?“ odgovorio je, praveći
se nevešt.
Ketlin mu se nestašno osmehnula. „Nisam glupa, Kartere.“
Ne, Ketlin to definitivno nije bila. „Da, to je ona.“
Njegova pratilja je pogledala ka Elajzi preko ruba svoje čaše. „Bogme,
veoma je lepa, čak i u onoj užasnoj haljini.“
Karter se nasmejao i ponovo pogledao u Elajzu. Pomislivši na onaj njen
duhoviti komentar o kratkom šortsu i pola dupeta koje izviruje, osetio je
kako ga polako napušta napetost. „Valjda jeste.“
„Valjda jeste? Nemoj da me zasmejavaš, Kartere. Celo veče nisi skinuo
pogled s nje.“
Dođavola.

~ 30 ~
 Knjige.Club Books
„Preopterećen sam od onog incidenta ispred kafane, pa sam se malo
pogubio kad sam ponovo ugledao nju i Gven.“ Što i nije bila laž. Osim što
nije Gven bila ta koja je okupirala njegove misli.
Ketlin ga je uhvatila za podlakticu i izveštačeno mu se osmehnula.
„Mislim da tu ima nečeg više od puke pogubljenosti.“
Karter je hteo da odmahne glavom, ali ona ga je prekinula pre nego što
je to učinio. „Reci mi, misliš li da su ti šanse da pobediš na izborima iste kao
prošle nedelje?“
„Od sutra počinjemo da saniramo načinjenu štetu.“
„Ali nisi siguran u pobedu kao pre?“
Ketlinine plave oči ukrstile su se s njegovim.
„Nisam.“ Možda će morati da sačeka još četiri godine do sledećih izbora
da bi javnost zaboravila na ovaj skandal.
Ona je na ovo duboko uzdahnula i nagnula glavu. „Znaš li šta je tebi
potrebno?“
„Ne znam. Kaži mi.“
„Moraš da napraviš novi skandal da bi njime poništio prethodni. Uradi
nešto uzvišeno i plemenito. Nešto što izaziva divljenje javnosti, kao kad se
vojnik vrati kući iz rata.“
Možda ipak postoji rešenje, pomislio je Karter i pogledao prema Elajzi,
na šta je ona naglo skrenula pogled. Kad se ponovo usredsredio na Ketlin,
ona je odmahnula glavom i spustila pogled. „Nisam ja za tebe, Kartere.“
Gledali su se ćutke nekoliko trenutaka, prisećajući se kratkog vremena
koje su proveli zajedno. Shvativši da je ona ovom rečenicom okončala
njihovu vezu, Karter je osetio olakšanje.
„Žao mi je“, bilo je sve što je uspeo da kaže.
Ketlin je podigla glavu, nagnula se i cmoknula ga u obraz. „Zbogom,
Kartere“, rekla je i otišla.

Šta se to nje tiče.

Nije joj stalo.
Elajza je primetila da je Karterova savršeno doterana pratilja nestala iz
njegovog društva. Ta žena je baš umela da se zalepi. Nametljivost nije bila

~ 31 ~
 Knjige.Club Books
osobina koju je Elajza smatrala da će ceniti kod žene. Očigledno, nije bila u
pravu.
Samanta joj je mahnula rukom pred očima. „Zemlja zove Elajzu.“
Njih dve su pričale o nečemu, ali nije mogla da se seti o čemu. „Izvini. Šta
si ono rekla?“
„Jesi li sigurna da je u redu da Gven ostane kod tebe neko vreme?“
Ovo ju je potpuno prizemljilo. „Da ostane kod mene?“ Da li je moguće da
je pristala na to dok je zurila u Kartera i njegovu i pratilju?
„Nisi čula ni reč od onoga što sam ti rekla, je li?“
„Nisam. Ali jesam čula da će Gven ostati u Malibuu dok se ti i Blejk ne
vratite s ovogodišnjeg medenog meseca. Uzgred rečeno, jedino što smatram
pametnim u vezi s tim vašim venčanjima jesu ti medeni meseci. Šta si mi
govorila u vezi s Gven?“
„Blejk i ja ćemo odsustvovati samo pet dana. Gven će za to vreme biti s
Edijem i našim osobljem, ali kad se vratimo, ona želi da ostane kod tebe.
Rekla si da nemaš ništa protiv toga.“
Jesam li?
„Ipak imaš, je li?“, rekla je Samanta.
„Ma ne, samo, nas dve... Gven i ja nismo pričale o tome.“
Sem je slegnula ramenima. „Ona misli da je to skroz u redu“, rekla je
Samanta i protrljala dlanove, što je bio znak da joj je još nešto na umu, samo
joj je bilo neprijatno da kaže.
„Hajde, Sem, slobodno reci.“
Njih dve nikad nisu ništa tajile jedna od druge, tako da ni sad nije bilo
razloga da okoliša.. „Sem, dobro te poznajem. Znam da hoćeš još nešto da mi
kažeš.“
„Gven je izrazila želju da radi u Alijansi.“
„Molim? Da li je Gven radila jedan dan u životu?“
Sem je namreškala nos i zaškiljila na jedno oko. „Tehnički gledano, nije.
Ali...“
„Slušaj, Sem, to nije dobra ideja.“ Posle samo nedelju dana, koliko je
provela s Gven, Karter je bio na ivici da izgubi izbore, a njena fotografija
osvanula je u svim novinama.

~ 32 ~
 Knjige.Club Books
„Slušaj me dobro. Znam da Gven nije stvorena da radi u kancelariji. Ali
mogle bismo iskoristiti njene veze da obogatimo ponudu ženama iz visokog
društva. Ko će ga znati, možda bi Gven čak mogla da im pronađe i
odgovarajuće partnere“, rekla je Sem. „Međutim, ako si baš toliko protiv...“
„Nisam“, rekla je Elajza, duboko uzdahnuvši. Naposletku, Sem je bila
vlasnica firme. Mada je uvek uvažavala Elajzino mišljenje, njih dve nikad
nisu uzimale klijenta koji bi mogao uneti razdor između njih. Međutim, ovo
je bilo nešto sasvim drugačije. Povrh svega, Gven je bila Semina zaova, što je
bila prilično nepobitna činjenica. „Stojim pred tobom u ovoj groznoj, žutoj
haljini od koje bi i Zubić Vili pozlilo, i to samo zato što nisam mogla da
kažem Gven ne.“
„Zar to ne znači da ona stvarno ume da ubedi ljude?“, molećivo je
izgovorila Sem.
„Dobro, pristajem. Pružićemo joj šansu. Ipak, nadam se da će joj brzo
dosaditi život u predgrađu i da će već posle nedelju dana hteti da odleprša
svojoj kućici.“
„Verovatno“, složila se Sem uz širok osmeh. „Hvala ti.“
Sem ju je zagrlila i otišla, posle čega je Elajza pokušala da odlepi haljinu
od svog znojavog poprsja. Mrzela je vrućinu. Pošto je otvorila lepezu i
zamahnula njome nekoliko puta, osetila je blago olakšanje.
„Mislim da bi ti sada dobro došao onaj šorts.“
Čula je Karterov glas iza svojih leđa i osetila njegov topli dah na svom
vratu. Od same pomisli na onaj trenutak kad ju je umalo poljubio, uzburkala
su joj se sva čula. Progutala je pljuvačku, ali se nije okrenula. „Imaš li možda
neki?“
„Mogao bih da ga nabavim.“ Zašto li su joj njegove reči zvučale toliko
zavodljivo?
„Pokušavaš da me izvučeš iz haljine?“
„Imao sam nešto drugo na umu.“
Okrenula se i susrela se s njegovim samouverenim osmehom. „Zar ti
nemaš svoju pratilju?“
„Imam.“
„Zašto onda stojiš ovde i flertuješ sa mnom?“ Elajza je bila mnogo toga,
ali ne i kradljivica tuđih muškaraca. Mada je poznavala Kartera mnogo duže

~ 33 ~
 Knjige.Club Books
od njegove današnje pratilje, on je danas došao s Ketlin, a ne s njom, što je
značilo da je prekoračio granice.
„Dakle, tako se zove to što radim?“
„Tako mi se čini. I da ti kažem, loša ti je ideja.“
„Koja ideja?“
„To što flertuješ sa mnom. Mi se stalno sukobljavamo, sećaš se? Prošlog
Božića urlali smo jedno na drugo preko božićnog pudinga.“
„Prepirali smo se oko faula na utakmici između Pantersa i Grin Beja.
Sudija je mislio isto kao i ja.“
„Taj sudija je bio slep.“ Povisila je ton i sve misli o Karteru kako flertuje
s njom raspršile su se kao komarci pred rejdom.
Karter se podrugljivo osmehnuo.
„Šta je smešno?“
„Fali ti samo jedna velika crna pruga na toj žutoj haljini da izgledaš kao
veliki, ljutiti stršljen.“
Rado bi mu uzvratila uvredom samo da nije bio toliko u pravu. Umesto
toga, glasno se nasmejala, pogledala u svoju haljinu i opustila ruke pored
tela. „O bože, stvarno je grozna. Samo da znaš, Gven ju je izabrala.“
Karter se okrenuo. „Na Gven haljina i ne izgleda tako loše. Mislim, ne
izgleda ni dobro, ali..
„Mislim da bi Gven lepo izgledala i u pocepanom džaku.“ Stvarno, ta
devojka je bila prelepa. Klasične crte lica, savršena građa i nasmejane oči.
Jednom rečju, divna. I trenutno okružena trojicom mladića.
,,U pocepanom džaku, kažeš?“
Elajza je pogledala Kartera u oči i osetila kako je preplavljuje prijatna
toplina. I ti bi izgledao dobro u njemu. Pogotovo kad ga svučeš, pomislila je. U
tom trenutku, sevnuo je blic i ona se prenula iz misli. Oboje su ljutito sevnuli
očima prema fotografu koji ih je uslikao. Neometen njihovom ljutnjom,
fotograf je mirno pregledao fotke na displeju svog foto-aparata, zadovoljno
klimajući glavom. „Čoveče, baš je vruće večeras“, rekao je i zaputio se prema
drugom kraju bašte.
„Treba li tek tako da ga pustimo?“
Karter je slegnuo ramenima. „Bolje fotka u paru nego kafanske tuče“.

~ 34 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je nakratko zaboravila na taj nemili događaj. „Kako napreduje
kampanja?“
Malo je oklevao, a zatim joj je odgovorio: „Nikako.“
Ja sam kriva.
„Osećam se odgovornom za to“, priznala je.
„Stvarno?“
„Pa, da... Da ja nisam odvela Gven u onaj bar, vas dvojica ne biste došli za
nama. I ništa se ne bi dogodilo. Mogu li da učinim nešto da ti pomognem...“
Budući da je Karter samo stajao i gledao u nju kao tele u šarena vrata,
Elajza je pomislila da nije čuo šta ga je pitala. Delovao je kao da je odlutao u
mislima i da nije prisutan.
„Kartere? Jesi li dobro?“
On se prenuo. ,,A, da, jesam. Samo razmišljam postoji li nešto što bi ipak
mogla da uradiš za mene.“ Izgovorio je ovo sasvim polako i staloženo.
„Dobro. Bila sam tamo. Znam da nisi ti započeo tuču. Mogla bih to
ispričati novinarima.“
„Uf, uf.“ Nastavio je da pilji u nju, zatim je promrmljao: „Ne znam.“
„Šta ne znaš?“
„Ne znam šta?“, odsutno je ponovio.
„Govoriš nepovezano. Ništa ne razumem.“
On se trgnuo. „Kada odlaziš sutra?“
„Po podne. Letim sa Sem i Blejkom.“
„To znači da ćeš posle toga biti u Los Anđelesu.“
„Gde drugde? Tamo živim, Holivude. Nemamo svi novca da iznajmimo
privatni avion.“ Elajza ga je nazvala nadimkom koji mu je Samanta nadenula
kad su se prvi put upoznali. Njegov neodoljiv izgled i lepo lice bili su san
svakog filmskog producenta. Ali umesto da juri holivudsku slavu, Karter je
izabrao pravo. Kakva dosada!
„Dobro“, rekao je i razvukao usne u blagi smešak. „Za dva dana imam
konferenciju za štampu u Beverli Hiltonu. Možeš li da dođeš?“
Progutala je pljuvačku i osetila kako su joj se dlanovi još više oznojili.
„Da objasnim novinarima šta se desilo?“
„Ako bude potrebno.“

~ 35 ~
 Knjige.Club Books
Šta je mogla da mu kaže? Da nije zabrljala, njemu ne bi bila potrebna ta
konferencija. Moraće da dođe i ispravi grešku. „Da, doći ću.“
Karter joj se tek tada široko osmehnuo, otkrivši svoje savršeno bele
zube. Holivud odavno čezne za takvim osmehom.
„Mislim da bi sada trebalo da se vratiš svojoj pratilji. Verovatno te traži.“
Karter je odvojio oči od nje i prešao pogledom po sali. Elajza je primetila
da se Ketlin slatko smeje nečemu što joj je pričao neki čovek. „Izgleda da ti
je neko preoteo devojku“ rekla mu je Elajza i munula ga laktom.
„Dala mi je korpu. Sad može da je preotme ko god hoće.“
Elajza se zapiljila u njega. „Ketlin je tebe otkačila?“
Karter je klimnuo glavom, ali nije prestao da se osmehuje. Ketlin mu
očigledno nije bila posebno važna. Ili je postojao neki drugi razlog zašto ga
je šutnula.
„Čekaj, nije te valjda šutnula zbog izbora?“
Slegnuo je ramenima.
Elajzu je preplavilo čudno osećanje. Bila je to mešavina olakšanja zbog
saznanja da je Karter slobodan, što je s njene strane bilo potpuno neželjeno,
i gnušanja prema razlogu zbog kog ga je Ketlin ostavila. Da ga je ta žena iole
bolje poznavala, znala bi da Karter nije arogantan kako se često prikazuje,
već je plemenit i nesebičan muškarac, koji nije prezao od toga da pomogne
ženi u nevolji uprkos tome što je znao da će ga mediji zbog toga razapeti na
krst. Takvi heroji postoje samo u bajkama.
,,Ko je šiša. Ionako nije bila dovoljno dobra za tebe“, promrmljala je.
„Otkud ti sad to?“
„Pa, eto. Ako je ta žena bila s tobom samo radi toga da bi se prozvala
prvom damom Kalifornije, onda ti takva nije potrebna.“
Ketlin se sada nagnula prema kauboju u odelu od petsto dolara. Taj
verovatno poseduje naftno polje.
„Stvarno tako misliš?“
„Baš tako.“
Muzika koja je do tada svirala u pozadini odjednom je prestala i
domaćin svečanosti uzeo je mikrofon i obratio se zvanicama. „Pa, narode,
izgleda da je došlo vreme da sečemo tortu i pustimo mladence da odu na
svoj treći medeni mesec.“

~ 36 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je pogledala u Karterovom smeru i susrela se s njegovim
zadivljenim pogledom. Osmehnuo joj se i ponudio joj ruku da je povede do
stola gde se posluživala torta. Kako su im se prsti dodirnuli, niz kičmu su joj
prostrujali prijatni žmarci i njeno već dovoljno zagrejano telo još više se
zapalilo od samo jednog njegovog dodira.

~ 37 ~
 Knjige.Club Books

PETO POGLAVLJE

„Potrebna mi je tvoja pomoć.“ Elajza je stajala u Blejkovoj i Samantinoj

dnevnoj sobi, molećivo se obraćajući Gven.
„Tebi je potrebna moja pomoć?“ Gven se ispravila visoko podigavši
savršeno oblikovane obrve. Delovala je jednako iznenađena Elajzinim
pitanjem koliko je i ona sama bila njegovim postavljanjem.
„Znam da si šokirana. Ali ti imaš iskustva s tim stvarima, a ja nemam
pojma.“ Elajza nije bila od onih koji vole da traže savete, ali sada nije imala
izbora.
,,S kojim stvarima?“
Elajza je nervozno počela da gricka nokat. „Karter me je zamolio da mu
se sutra pridružim na konferenciji za novinare. Ne znam ni šta da obučem,
ni šta da kažem. Neću da ispadnem seljanka. Kao da nisu dovoljne one
fotografije na kojima smo oboje ispali kao seoski đilkoši.“
„Meni ste baš super na njima.“
„Da, možda smo dobri za reklamu za farmerke ili pivo, ali ne i za
njegovu kampanju. Znam da Karteru ta konferencija mnogo znači. Trebalo
bi tamo da izgledam... ne znam ni sama... dostojanstveno. Umem da
odaberem večernju haljinu, umem i da izgledam sasvim obično. Ali stvarno
nemam predstavu kako da se obučem za jednu takvu konferenciju.“
Gven je stavila ruku na grudi. „Čast mi je što si se meni obratila.“
Oh, dobro je. „Znači, možeš da mi pomogneš?“
„Ako me je majka nečemu naučila, onda je to kako da postupam s
medijima.“ Gven je ustala i ispružila ruku prema njoj. „Dođi. Prvo ćemo
odabrati savršenu odeću.“

~ 38 ~
 Knjige.Club Books
Pola sata kasnije, njih dve su ušle u jednu od najluksuznijih prodavnica
u gradu. Sudeći po načinu na koji je vlasnica pozdravila Gven, Elajza je
shvatila da njena prijateljica nije prvi put prešla taj prag.
Neko je tutnuo čašu vina u Elajzinu ruku dok je Gven objašnjavala
Nadin, vlasnici prodavnice, kakva odeća im je potrebna. Dobro je što je
Elajza pijuckala vino, jer bi inače grickala nokte.
Dok su se njih dve muvale po prodavnici, Elajza ih je slušala s pola uha.
Gven je skinula nekoliko bluza i sukanja sa vešalice. „Mislim da će tamne
boje istaći njen ten i lepo će izgledati na fotografijama.“
,,U pravu si, ali nećemo crno. Tvoja prijateljica ne ide na sahranu“,
naglasila je Nadin. Elajza se ovome kiselo nasmejala, budući da je za nju
stajanje pred kamerama i masom ljudi bilo skoro isto što i sahrana. Ceo
život je bežala od kamera, a sada će morati da bude u centru pažnje.
„Šta misliš da joj dodamo u stajling i šešir?“ upitala je Gven. „Znam da to
zvuči prilično engleski, ali šeširi deluju tajanstveno i dobri su za prikrivanje
nervoze.“
Elajza je okrenula glavu prema Gven. „To mi se dopada.“
Nadin je spustila odeću koju je držala u ruci preko naslona kauča i otišla
u stražnji deo radnje da donese šešire. Vratila se s nekoliko kutija i počela
da ih otvara i pažljivo da vadi šešire. „Treba nam nešto tajanstveno, a ne
raskošno. Ne treba nam ništa malo niti s perjem.“
„Ali ja volim perje“, pobunila se Gven.
„Pa, dobro, možda samo s jednim percetom na obodu“, složila se Nadin.
Jedan za drugim, šeširi su se smenjivali na Elajzinoj glavi. Inače, dosad je
nosila kapu samo da njome sakrije prljavu kosu, a i tada je nosila samo
kačkete. Ovi široki obodi delovali su joj čudno. Međutim, kad se pogledala u
ogledalo, nije mogla da porekne da je taj otmeni šešir sasvim promenio
izgled njenog lica.
„Meni se sviđa drugi po redu“, rekla je Gven.
Bio je to šešir širokog oboda koji je mogao da sakrije nečiji identitet
ukoliko ta osoba samo malo sagne glavu. ,,I meni se dopada.“
„Super. A sada, hajde da odaberemo haljinu. Treba nam nešto ravnog
kroja, sa okruglim izrezom. Biće toplo, tako da treba da bude svilena. Preko
nje ide ovaj blejzer kratkih rukava. U tome ćeš se osećati samouvereno

~ 39 ~
 Knjige.Club Books
uprkos tome što će ti srce sići u pete. Nikad ne dozvoli da vide kako se
osećaš“, rekla je Gven.
Dok je ona govorila, Nadin je odvojila nekoliko haljina i prebacila ih
preko paravana. Bilo je malo neslaganja oko izbora boje, ali naposletku su
se složile da haljina treba da bude marinskoplava, da bi se složila s bojom
šešira. Cipele su imale štiklu od šest-sedam centimetara, ali su bile udobnije
od njenih patika za džoging. Neverovatno je šta sve može da se nađe u
skupoj prodavnici.
Pomisao na cenu ovog kompleta vratila ju je u stvarnost. Mada su ledi
Gven i Samanta mogle da troše vojvodino bogatstvo, Elajza nije imala tu
privilegiju. Pošto je prodavačica zapakovala kupljenu robu, predala je račun
Elajzi. Ugledavši cifru, umalo joj nije pozlilo. Tri hiljadarke su za nju bile
previše.
„Primate li kreditne kartice?“
„Naravno.“
„Ja ću ovo platiti“, rekla je Gven.
„Kad sam te zamolila za pomoć, nisam mislila na finansijsku“, rekla je
Elajza i izvadila karticu iz tašne.
„Stanovaću kod tebe naredne tri nedelje. Valjda ti dugujem nešto za to.“
Mada je cena kompleta bila previsoka za Elajzu, ipak nije mogla da
dozvoli da Gven plati njenu odeću. „Kad se useliš, smislićemo već nešto.“
Susrevši se s Elajzinim odlučnim pogledom, Gven se povukla i prestala
da navaljuje.

Oglasilo se zvono na vratima kuće u Tarzani, u kojoj su Sem i Elajza živele

pre Semine udaje. Karter je poranio pet minuta.
„Evo me, stižem!“, povikala je dok je silazila stepenicama. Pre nego što je
otvorila vrata, još jednom se pogledala u ogledalu i, ugledavši svoj odraz,
zapitala se gde li je nestala stara Elajza Hejvens. Žena u ogledalu bila je
strankinja. Misteriozna i pomalo lepa strankinja. „Možeš ti to“, rekla je
samoj sebi da bi se umirila. Cela ova mala predstava pašće u vodu bude li
počela da gricka nokte i da se vrpolji.
Gvenine reči još su joj odzvanjale u ušima. Ispravi leđa, zabaci ramena.
Takav stav odaje odlučnost. Glavu drži blago nagnutu. Osmeh mora da bude
prisutan, ali ne previše. Ne sme da bude ni usiljen, ni preširok.
~ 40 ~
 Knjige.Club Books
Gven je za jedan dan učinila čudo - pretvorila je Elajzu u otmenu damu.
Možda to ipak nije bilo toliko nemoguće, pomislila je.
Zvono se ponovo oglasilo i Elajza je duboko udahnula i ispustila vazduh
na usta. „Neka zabava počne.“
Popravila je nabore na haljini i otvorila vrata, očekujući Kartera. Ali,
pred njom je stajao nepoznat čovek.
„Gospođica Hejvens?“ upitao ju je taj čovečuljak u trodelnom odelu,
široko joj se osmehujući. Na ulici je bila parkirana tamna limuzina pored
koje je stajao šofer i držao otvorena vrata na suvozačevom mestu.
„Da, ja sam.“
Čovek je skinuo naočare i kratko je odmerio pogledom. Nije to bio
nepristojan pogled, već samo kratka procena. Usne su mu se razvukle u
širok osmeh. „Ja sam Džej Liberman, Karterov menadžer kampanje.
Oprostite što on nije lično došao po vas, sačekaće vas u hotelu.
Elajza je jedva sakrivala razočaranje. ,,Oh.“
„Ne brinite. Ja ću proći s vama kroz celu proceduru i reći vam šta treba
da kažete novinarima.“
Elajza je klimnula glavom, duboko udahnula i izašla. Pošto je zaključala
vrata, zaputila se prema limuzini, dopustivši Džeju da ide ispred nje. Dok su
se vozili, dvaput se uhvatila kako prinosi prste ustima, ali ipak se suzdržala i
nastavila da drži šake u krilu. U poslednje vreme, kad god je bila nervozna,
mahinalno je grickala nokte. Inače nije to činila. Potapšala je tašnicu i setila
se da u njoj drži mali pištolj.
On je bio njeno ćebence za utehu. Mada joj verovatno više nije bio
potreban, opreznosti nikad dosta.
Džej joj je objasnio da će tokom konferencije Karter voditi glavnu reč.
Njeno je bilo da se smeška, klima glavom i da kaže medijima da bi ona i
Gven sigurno bile u opasnosti da se Karter nije umešao i odbranio ih.
„Postavljaće vam lična pitanja. Ne odgovarajte na njih“, rekao joj je Džej.
„Pustite Kartera da vodi igru. Naposletku, on je političar i zna kako se to
radi.“
Tačno tako! Svi su oni majstori dvosmislenog govora, koji obilato koriste
u prvoj nedelji kampanje.
Šofer ih je provezao pored ulaza u hotel, pred kojim je već bilo
parkirano nekoliko reporterskih kola. Međutim, šofer nije tamo zaustavio
~ 41 ~
 Knjige.Club Books
limuzinu, nego ih je odvezao do bočnog ulaza, parkirao auto i izašao da im
otvori vrata.
Elajzi je bilo drago što je dobila tih nekoliko minuta van scene. Dok je
koračala prema sporednom ulazu, Džej i šofer pratili su je u stopu. Nekoliko
zaposlenih ispratilo ih je pogledom dok su prolazili kroz glavni hol, ali niko
ih nije zaustavio.
Budeš li osetila nemir, pomoći će ti obod šešira. Upotrebi ga, odzvanjao joj
je Gvenin glas u ušima i mislima. Blago je oborila pogled i nastavila da
korača. Kad su prešli s parketa na debeli tamnocrveni tepih, Elajza je blago
podigla pogled tek toliko da vidi kuda se kreće. Vazduh je bio svež i u njemu
se osetio miris nekog cvetnog sredstva za čišćenje.
Džej je otvorio još jedna vrata i Elajza je prošla kroz njih.
„Džej, šta se dešava? Gde je...“, Karterov glas naglo je utihnuo kad je
Elajza podigla pogled. Prepoznavši je, u njegovom pogledu se videla
mešavina šoka, zadivljenosti i požude. „Elajza“, izgovorio tihim glasom.
Shvativši da ga je njena pojava ostavila bez teksta, Elajzino
samopouzdanje se pojačalo.
„Zdravo, Kartere“, rekla je.
„Nemam reči.“
Obrazi su joj se zarumeneli. Skoro svi u sali su zaćutali.
„Dopada ti se? Nadam se da šešir nije previše napadan, zar ne?“, rekla je,
nemajući nameru da ga skine. Pod njim se osećala sigurno, što je bilo
smešno, ali istinito.
„Savršeno. Sve je prosto savršeno.“
Neko se nakašljao iza Karterovih leđa. On se okrenuo i svi su odjednom
nastavili da rade ono što su činili pre Elajzinog dolaska. „Počinje za deset
minuta“, rekao je neki mladić od dvadesetak godina, mašući svojim
telefonom.
Karter joj je prišao i uhvatio je za ruku. Poveo ju je prema drugim
vratima svog apartmana, iza kojih se nalazio savršeno namešten francuski
krevet preko kog je bila prebačena torba za odeću.
„Izvini što sam poslao Džeja po tebe. Nešto je iskrslo.“
„Ti si zauzet čovek.“

~ 42 ~
 Knjige.Club Books
Njegova ruka ostala je na njenoj i nakon što ju je uveo u prostoriju. Nije
je sklonio.
„Izgledaš... fantastično.“
Ona se na to nervozno nasmejala. „Nemoj da mi unosiš tremu.“
„Nije mi to bila namera. Mislim, meni si uvek lepa, ali danas... danas sam
prosto fasciniran. Nisi mogla bolje da se obučeš. Izgledaš kao da si imala
modnog savetnika koji se odlično razume i u politiku.“
Uvek sam mu lepa? Stvarno? ,,Gven“, rekla je nesigurno, i dalje zatečena
njegovim komplimentima.
„Šta Gven?“
Pošto se pribrala, pružila mu je opširnije objašnjenje. „Znala sam da će
Gven najbolje znati šta treba da obučem za ovakvu priliku. Ako ti je
potreban modni savetnik koji se razume i u politiku, ona je prava osoba za
tebe.“ Kad je rekao da sam lepa, možda je mislio samo na haljinu i šešir.
Karter joj je stegnuo ruku. „Imaš li tremu?“
„Nemam“, slagala je. „U stvari, imam... malu. Džej mi je tokom vožnje sve
objasnio.“ Klimaj glavom, smeškaj se i ne pričaj mnogo.
„Tako je. Samo pusti mene da govorim.“
Nasmejala se. „Džej je to nazvao vođenjem parade.“
Neko je pokucao na vrata. „Vreme je da pođemo, gospodine Bilingse.“
Karter ju je pogledao i prepleo prste s njenim. „Spremna?“
„Recimo da jesam.“
Karter joj je jače stegnuo ruku i zastao. „Elajza, ti mi veruješ, je li?
Mislim na sve ostalo, a ne na ragbi utakmice.“
Prisetivši se njihove prošlogodišnje božićne rasprave, Elajza se
nasmejala. „Mislim da si pošten čovek. Pored svega ostalog“, dodala je.
„Glasaću za tebe.“
„Ali, veruješ mi, je li?“
Da li bi ga pozvala u hitnoj situaciji i očekivala da ostavi sve i priskoči joj
u pomoć? „Da, verujem ti.“
Nakrivio je glavu. „U redu... U redu. To je dobro.“
On je ovo rekao sebi, a ne meni, pomislila je. Neko je po drugi put
pokucao. „Gospodine Bilingse?“

~ 43 ~
 Knjige.Club Books
„Dolazimo“, doviknuo je Karter i krenuo prema vratima držeći je za
ruku. Osetio je kako joj se dlan oznojio. Dvostruka vrata su se otvorila i njih
dvoje su se zaputili prema izdignutoj platformi u pratnji njegovog
menadžera i telohranitelja kog im je Nil dodelio.
Mada nije želeo da ispusti njenu ruku, morao je to da učini kad su se
popeli na podijum, Osmehnuo joj se u znak podrške i pustio je. Elajza je
čvrsto stegnula tašnicu, ali inače nije delovala previše uzbuđeno zbog
sevanja bliceva i gužve.
„Gospodine Bilingse?“
„Kartere?“
„Gospodine Bilingse?“
Novinari su jedan za drugim izvikivali njegovo ime kako bi mu privukli
pažnju. Karter je podigao obe ruke uvis i dao im znak da se utišaju.
„Hvala vam što ste došli“, započeo je. ,,I hvala vam na strpljivosti. Nadam
se da će moji odgovori zadovoljiti vašu radoznalost. Zahvaljujući Jutjubu,
mnogi od vas su imali priliku da pogledaju jedan zanimljiv video-zapis. Kao
što većina zna, gospođica Hejvens i ja...“ - pogledao je prema njoj, na šta se
ona široko osmehnula i klimnula glavom, „oboje smo bliski prijatelji lorda i
ledi Harison, vojvode i vojvotkinje od Olbanija, i došli smo u Teksas da
bismo prisustvovali svečanosti obnove njihovih svadbenih zaveta...“
„Zar njih dvoje ne rade to svake godine?“, doviknuo je neko iz mase, na
šta se nekoliko novinara nasmejalo.
Karter se osmehnuo. „Da, rade. Ljudi čine takve stvari kad se ludo vole.“
„Prestaće posle pet godina braka.“
Karter je ponovo podigao ruke. Čvrsto se držeći svog govora, Karter je
rekao novinarima da se našao u tom baru zato što su on i vojvodin
telohranitelj primetili dvojicu kauboja kako se nepristojno nabacuju Elajzi i
ledi Gven. Namerno je koristio Blejkovu i Gveninu titulu kako bi time
pojačao ozbiljnost situacije. Blejk mu je jutros rekao da slobodno može da
pominje njihove titule ako misli da će to doprineti njegovom izlaganju.
Međutim,
Blejk nije znao da je ova konferencija za štampu samo prva faza
Karterovog plana.

~ 44 ~
 Knjige.Club Books
Novinari će brzo shvatiti da su ledi Gven i Elajza bile u jeftinoj birtiji i da
im nije bilo naročito neprijatno u društvu onih kauboja sve dok nije
započelo pesničenje.
„Ne ponosim se time što sam morao da se umešam i odbranim čast
dveju dama. Želim da naglasim i to da nisam čovek koji bi mirno sedeo i
posmatrao kako se pred mojim očima odvija nešto nezakonito.“ Nekoliko
novinara zapisivalo je njegove reči, pažljivo sročene i uvežbane.
Karter je pogledao preko ramena i ispružio ruku prema Elajzi. Spolja,
ona je delovala savršeno staloženo. Međutim, kad su im se prsti dodirnuli,
srce joj je ludački zakucalo i disanje joj se ubrzalo. Karter je primetio da joj
se grudni koš ubrzano podiže i spušta.
Prihvatila je njegovu ruku kao pojas za spasavanje.
„Gospođice Hejvens?“ obratio joj se jedan poznati televizijski novinar.
„Možete li na mispričati šta se desilo?“
Karter ju je pogledao u oči, na šta se ona otmeno osmehnula. „Naravno“,
rekla je i prišla mikrofonu. „Ledi Gven i ja ne poznajemo ovaj kraj. Bile smo
u San Antoniju da kupimo neke potrepštine za venčanje, pa smo pomislile
kako bi bilo lepo da čujemo malo dobre kantri muzike, kad smo već tu. Ipak
je ovo Teksas, zar ne?“, započela je ona.
Pošto se nekoliko novinara nasmejalo njenoj dosetki, Karter je osetio
kako mu se ramena polako opuštaju. Elajza je zvučala uverljivo i smireno.
„Kao što vam je gospodin Karter rekao, jedan od dvojice spomenutih
kauboja izveo je ledi Gven iz bara, i da se lordov lični telohranitelj i Karter
nisu zatekli tamo, ko zna šta se moglo dogoditi.“
,,Ko je koga prvi udario?“
Elajza je progutala pljuvačku. „Kauboj iz bara prvi je udario Kartera“,
rekla je i kratko pogledala u njega. ,,I, da znate, ponosna sam što ga
poznajem i što možemo da glasamo za jednog ovako odvažnog i poštenog
čoveka.“
Sevnulo je još nekoliko bliceva.
Karter je osetio prijatnu toplinu u stomaku.
„Kakav je vaš odnos s gospodinom Karterom?“
„Jeste li vas dvoje u vezi?“
Karter je prišao govornici i prekrio Elajzinu ruku svojom. „Mislim da
smo odgovorili na sva vaša pitanja.“
~ 45 ~
 Knjige.Club Books
„Javnost želi da zna da li glasaju za bahatog, raskalašnog bogataša s
prijateljima na visokom položaju ili za ozbiljnog kandidata, gospodine
Bilingse.“
Karterova donja vilica nevoljno se stegnula.
„Poznajem gospodina Kartera već nekoliko godina“, rekla je Elajza.
„Osim što bi popio pivo dok gleda fudbalsku utakmicu, nikad ga nisam
videla ni pijanog ni raskalašnog. Baš bih volela da čujem dokaz kojim ćete
opovrgnuti moju tvrdnju.“
„Zvučite kao da ga branite, gospođice Hejvens.“
„Ne branim ga, već sam uvređena. Možda gospodin Karter ne ume dobro
da odabere tim za koji navija, ali inače je dobar i pošten čovek.“
„Za koga vi navijate, gospođice Hejvens?“
„To je moja stvar. Uostalom, šta ako vi navijate za protivnički tim?“
Skoro svi novinari su se nasmejali njenoj šali. Karter se primaknuo
mikrofonu, ne sklanjajući svoju ruku s njene. „Hvala vam svima što ste
danas došli.“
„Gospodine Bilingse?“
„Gospođice Hejvens?“
Novinari su se progurali do podijuma, mašući diktafonima i telefonima,
svaki preklinjući za još jedno pitanje i odgovor. Karter je spustio ruku na
donji deo Elajzinih leđa i poveo je sa podijuma. Tek pošto su se vratili u
njegov apartman, sklonio je ruku.
Čim su se vrata zatvorila za njima, Džej je zadovoljno potapšao Kartera
po leđima. „Odlično odrađeno.“
Elajza je odahnula. „Dobro, i šta sad?“ upitala ih je.
„Sad ćemo videti kako će oni sve to sažvakati“, rekao joj je Džej i uključio
televizor.
„Sažvakati?“
Karter joj je pokazao rukom da sedne u fotelju. Elajza je sela na
rukohvat, kao da se sprema da pođe.
„Novinari umeju da preokrenu izgovorene reči, dodaju malo
neizgovorenog i onda od toga iskroje sasvim drugačiju priču.“
„Nisam sigurna da mogu to da urade od onoga što sam im rekla.“

~ 46 ~
 Knjige.Club Books
„Nećeš verovati šta sve oni mogu“ rekao joj je Džej, zatim je skinuo sako
i prebacio ga preko kauča.
„Koliko će to potrajati?“
Džej je pogledao na svoj ručni sat. „Imamo još dvadeset minuta do
početka popodnevnih vesti.“
„Jesi li ručala?“, upitao ju je Karter. Sudeći po njenim prstima koji su se
nervozno igrali drškom tašne, zaključio je da je zabrinuta.
„Ne mogu da jedem.“
„Što znači da nisi ništa jela?“
Elajza je odmahnula glavom.
„Šta kažeš ne nešto lagano? Naručiću da nam donesu ovde“, rekao je i
odmah podigao slušalicu, ne sačekavši njen odgovor. Pošto im je naručio
supu i kafu, još dvojica članova Karterovog tima ušla su u prostoriju. Karter
je naručio još nekoliko sendviča za sve njih.
„Video sam Bredlija s Kanala četiri kako snima prilog ispred lobija“,
saopštio im je Džastin, jedan od dvojice službenika.
„I?“
„Teško je reći.“ Džastin je pogledao u Elajzu, osmehnuo joj se i slegnuo
ramenima.
Ušao je još jedan Karterov zaposleni i bacio sako na kauč. „Ima li nešto?“
„Još ništa.“
Elajza je prešla pogledom preko svih lica u prostoriji. Svi su razgovarali
o tome kako će mediji preneti priču. Karter je seo na rukohvat naspram nje i
nagnuo se prema njoj, „Jesi li dobro?“
„Jesam.“
Šipak jesam!
„Možemo pogledati prilog u drugoj sobi.“
Ona je bacila pogled prema vratima spavaće sobe i odmahnula glavom.
„Dobro mi je ovde.“
Dvadeset minuta oteglo se kao večnost. Kad se na ekranu konačno
pojavila špica vesti, u prostoriju je ušao konobar i doneo im hranu.
Međutim, nikome nije bilo do jela.
„Psst!“

~ 47 ~
 Knjige.Club Books
Ugledavši Elajzu kako korača pored njega prema govornici, Karter je
osetio kako ga ispunjava neobično ali prijatno osećanje. Delovali su kao
stvoreni jedno za drugo.
„Posle prošlonedeljnog skandala. Karter Bilings, kandidat za mesto
guvernera, pokušao je da se opere pred javnošću. U celu priču uključio je
misterioznu i harizmatičnu partnerku da mu pomogne. Teško je utvrditi da
li se gospodin Bilings potukao da bi odbranio svoju trenutnu devojku od
neželjenih udvarača, ili je njegovo objašnjenje ipak prilično tanko.“ Dok je
gledao sebe kako s govornice da je izjavu za medije, Karter je primetio da je
Elajza vidno prebledela. Kažiprst joj se našao među usnama i samo je ćutke
zurila u ekran.
Zvučite kao da ga branite, gospođice Hejvens.
Ne branim ga, već sam uvređena.
„Uprkos duhovitosti gospođice Hejvens i njenoj šali na račun fudbalskog
tima za koji navija gospodin Bilings, vaš reporter nije siguran da će kandidat
za mesto guvernera moći da pobegne od ozloglašenog video-zapisa
postavljenog na Jutjub kanalu “
Džej je promenio kanal. Na njemu su se vrtele druge vesti, doduše malo
dobronamernije od prethodnih, ali još nedovoljno dobre po Karterov
rejting.
Ne izgovorivši ni reč, Elajza je ustala i zaputila se ka spavaćoj sobi.

~ 48 ~
 Knjige.Club Books

ŠESTO POGLAVLJE

Kipelo joj je u stomaku i nije se čak ni ustručavala da gricka nokte.

Elajza je pogledala u svoju skupocenu haljinu, zatim je skinula šešir s
glave i bacila ga na komodu. „Kakvo bacanje novca.“
Sela je na krevet i uzela svoju tašnu. Izvadila je novčanik i pronašla u
njemu pohabanu sliku. Na požuteloj hartiji smešila se nekad srećna
porodica: njena majka, na koju je Elajza toliko ličila da su izgledale kao
sestre; njen otac, divan, pošten čovek, i ona, kad joj je bilo samo devet
godina. Fotografija je uslikana šest meseci pre njihove smrti. Pre njihovog
ubistva.
Sećanja na njih bila su duboko skrivena u Elajzinoj duši, čak toliko
duboko da joj se dešavalo da potpuno zaboravi na njih. Međutim, pošto je
videla sebe na ekranu televizora, shvatila je koliko mnogo liči na majku.
A to bi mogao biti problem.
Kucanje na vratima nateralo ju je da vrati sliku u tašnu.
„Elajza?“ Bio je to Karter.
„Uđi.“
Pošto je zatvorio vrata za sobom, rekao je: „Jesi li dobro?“
„Jesam. Nisu mene okaljali, nego tebe. Ne mogu da verujem koliko su sve
izokrenuli.“
On se naslonio bokom na ivicu komode i zabio ruke u džepove. Čak i u
ovako stresnoj situaciji, izgledao je prokleto seksi. „Nismo ni mislili da ćemo
sve popraviti jednom konferencijom za štampu.“
„Nadam se da ti neću više biti potrebna. Moj budžet za garderobu
ionako je potrošen za ovu godinu.“

~ 49 ~
 Knjige.Club Books
„Nadoknadiću ti trošak.“
Vilica joj se stegnula. „Daj, molim te. Nisam na to mislila.“ Uostalom, nije
mogla da se seti kada joj je poslednji put neko kupio odeću - ako se izuzme
ona glupa žuta haljina. ,,I, šta nameravaš dalje? Sazivaćeš još konferencija za
štampu?“ Morala je ovo da sazna kako bi mogla elegantno da se izvuče iz
uloge koju joj je Karter nametnuo.
„Siguran sam da će se i one dogoditi.“
Odmaknuo se od komode i seo pored nje. Ona je pomerila lašnu pored
sebe.
„Ti imaš nešto drugo na umu, zar ne?“
Klimnuo je glavom i odjednom se jako unervozio. „Izučavali smo
postupke ranijih kandidata koji su se našli u sličnoj situaciji. Ako ne mislim
da čekam još Četiri godine na novu kandidaturu, moram učiniti nešto
drastično da bih time preusmerio pažnju medija.“
„Kako ćeš to izvesti?“
„Lako. Njima je potreban porodičan čovek.“
Elajza se promeškoljila. ,,A ti ćeš stvoriti porodicu čarobnim štapićem?“
Nasmejao se i pogledao je pravo u oči. „Neću. Oženiću se.“
Nestalo je osmeha s njenih usana. Ketlin? Zar njih dvoje nisu raskinuti?
„Nije li to malo previše drastično?“
„Nije. Umesto da me vide kao osobu koja započinje tuču ispred bara,
videće me kao oženjenog, ozbiljnog muškarca. Jedino tako mogu popraviti
sliku o sebi. Uostalom, guverneri su oduvek bili porodični ljudi. Dakle,
ženidba je moje jedino rešenje.“
Možda jeste, ali njoj se nije dopalo. Progutala je knedlu. „Verujem da je
tako.“
„Slažeš se sa mnom?“
„Ti si političar, Kartere, i znaš mnogo bolje od mene kako razmišljaju
glasači. Ako Ketlin pristane na to, sigurna sam...“
„Ketlin?“ prekinuo ju je i zblanuto je pogledao.
,,Ko drugi?“ Koliko li je imao žena voljnih da postanu gospođe Bilings?
„Ti!“
Elajza je skočila kao oparena i tašna joj je pala na pod. „Ja? Jesi li
poludeo?“
~ 50 ~
 Knjige.Club Books
„Pre nego što kažeš ne...“
„Ne!“
„Saslušaj me.“
„Neću!“ Morala je smesta da izađe iz prostorije. I iz hotela. Elajza je
uzela šešir i stavila ga na glavu.
Karter je ustao s kreveta i prišao joj pre nego što se sagnula da dohvati
tašnu. Spustio je ruku na njenu, ali ju je ona brzo izvukla kao da se opekla.
„Slušaj, Elajza, i ti si malo odgovorna za to što sam se uvalio u ovakvu
nevolju.“
„Ma nemoj!“ rekla je i ubola ga poluizgrizenim noktom u grudi. „Nisam
te ja terala da dođeš u onaj bar, niti sam odgovorna za to što si se potukao,
zato nemoj mene da kriviš za svoja sranja.“
„Nisi li rekla da sam pošten i častan čovek? Šta bi s tim?“
„I dalje mislim tako, ali to će se promeniti istog trenutka kad pokušaš da
me uceniš brakom.“
„O kakvoj to uceni pričaš? Hteo sam da te zaprosim...“
Pokušala je da ga zaobiđe, ali on joj je ponovo preprečio put. „Kartere,
pusti me da prođem. Nisam ja žena za tebe. Ne mogu čak ni da ti nabrojim
sve razloge za ovu tvrdnju. A sad me pusti da uzmem tašnu i pusti me da
izađem. Živi svoj život, ja ću svoj.“
„Nismo završili razgovor“, rekao je.
„Što se mene tiče, jesmo. Možeš da nastaviš da razgovaraš samo sa
svojim odrazom u ogledalu.“
Karter je zaćutao i zapiljio se u nju. Ona je prekrstila ruke na grudima i
zapiljila se u njega.
On se prvi predao, odmaknuo se korak unazad i sagnuo se da dohvati
njenu tašnu.
Setivši se pištolja, Elajza je posegnula ka tašni s namerom da ga
preduhitri. „Pusti, ja ću...“
Karter je ipak prvi dohvatio tašnu. Ona nije bila velika i čim ju dodirnuo,
lice mu se skamenilo. Elajza je pokušala da mu je otme, ali on ju je podigao
iznad glave, izvan njenog domašaja.
Otvorio je kopču.
„Stani.“

~ 51 ~
 Knjige.Club Books
I istresao sadržaj tašne na krevet.
Elajza se skamenila, pogleda usmerenog ka oružju koje je nosila sa
sobom celog života. Čak ni Samanta nije znala za njega. Niti je iko znao
razlog.
„Hoćeš li mi reći o čemu se ovde radi?“
Elajza je bila toliko uzbuđena da je jedva uspela da dođe do daha. „Hoćeš
da znaš o čemu se radi? E, pa reći ću ti! Radi se o tome da ne treba da guraš
nos u tuđe stvari, eto o čemu se radi!“ povikala je i brže-bolje vratila stvari u
tašnu. Pištolj je poslednji ubacila, prethodno proverivši da li je otkočen.
Zatim je izjurila iz spavaće sobe.
Ali, uspela je da stigne samo do ulaznih vrata apartmana.
Kad ih je otvorila, pred njom su stajala dva muškarca u odelima i s
policijskim značkama,
„Gospođica Hejvens?“
„Kučkin sin!“
Detektivi su razmenili poglede i vratili značke u džepove. „Moramo da
razgovaramo s vama...“ rekao je jedan i pogledao u Kartera i njegove ljude,
„ali nasamo.“
Karteru se nije često dešavalo da ga neko izbaci iz koloseka. Ali danas se
to dogodilo već dvaput.
Njegov telohranitelj je stao pored one dvojice detektiva, dok su ostali
članovi njegovog tima utišali televizor i pretvorili se u oči i uši. Karter je
prišao Elajzi i dodirnuo joj rame. Ona se nije trgnula, Naprotiv, drhtala je.
„Gospodo, kako bismo mogli da vam pomognemo?“
„Vi ste Bilings, je li tako?“
„Da, jesam.“
„Moramo da razgovaramo s gospođicom Hejvens - nasamo.“
„Elajza?“ Trgnula se na zvuk svog imena, sklonila njegovu ruku sa svog
ramena i ljutilo sevnula očima.
„Mogu sama“, rekla je.
„Ako pođete s nama, objasni...“
„Čekajte malo.“ Karter je stao ispred nje, ne dozvolivši detektivima da je
odvedu. Mada nije znao o čemu je reč, nije mogao da dozvoli da Elajza izađe
iz hotela pod nadzorom policije pre nego što dobije nekakvo objašnjenje.

~ 52 ~
 Knjige.Club Books
„Pre nego što sam se kandidovao, bio sam pravobranilac i sudija. Ako
postoji razlog da odvedete gospođicu Hejvens...“
„Siguran sam da ste sjajan pravnik, gospodine Bilingse, ali trebalo bi da
znate da postoje stvari o kojima ne možemo da razgovaramo u hotelskom
hodniku pred ovolikim ljudima.“
Shvativši poentu, Džej se obratio ostalima. „Gospodo, mi smo ovde
višak. Izađimo i pustimo ljude da na miru porazgovaraju.“
„Ne, to neće biti potrebno“, umešala se Elajza i odgurnula Kartera. „Idem
s vama.“
„Bogme nećeš.“
„Slušaj, Holivude, shvatam da imaš potrebu da me zaštitiš, ali nisam više
devojčica i umem sama da brinem o sebi. Pusti me da idem. Sve je u
najboljem redu.“
„Ali ako si u nevolji...“
,,Nisam.“
„Nije.“
Detektiv i Elajza izgovorili su ovo istovremeno.
„Pozvaću te kasnije“, obećala mu je Elajza i zaputila se hodnikom u
pratnji dvojice detektiva.
Za ime sveta, šta se ovde dešava?
Karter je pogledao u Džoa, svog telohranitelja, i klimnuo glavom prema
odlazećoj trojci. Shvativši značenje tog gesta, Džo je odmah krenuo za njima,
prethodno sačekavši da Elajza i njeni pratioci zamaknu iza ugla. Karter ih je
sve vreme pratio pogledom, ne verujući da je žena, koju je maločas pitao da
se uda za njega, otišla u pratnji dvojice detektiva, a da se pritom uopšte nije
iznenadila zbog toga. Naprotiv, učinilo mu se da ih je očekivala.
Onaj pištolj nju nije uznemirio.
Nije mu čak objasnila ni njegovo postojanje.
Okrenuvši se i umalo se sudarivši sa Džoom, Karter se vratio u
apartman i odmah prislonio telefon na uho. „Možete da idete“, rekao je
svojim zaposlenima. ,,I valjda ne treba da naglašavam da držite jezik za
zubima u vezi s ovim događajem.“
„Mi smo na tvojoj strani“, podsetio ga je Džej.

~ 53 ~
 Knjige.Club Books
Kartera je zabolela vilica od silnog stezanja zuba. „Znam... Samo se
pobrini da ostali ćute.“
Džej je klimnuo glavom u znak pozdrava ljudima koji su odlazili.
„Pobrinuću se za to. Uostalom, to mi je u opisu posla.“
Karter je nervozno prešao rukom preko lica i kiselo mu se osmehnuo,
zatim je usmerio pažnju na telefon koji je uporno zvonio bez odgovora. Javi
se na jebeni telefon, Blejk. Pobogu, javi se!

Detektivi su bar sačekali da uđu u automobil i tek onda su joj se obratili.

„Koji deo pravila o diskretnosti nisi razumela, Elajza?“
„Nisam raspoložena da slušam vaša predavanja“, rekla im je. Dan joj je
stvarno bio šugav; prvo se desila ta glupa konferencija za novinare na koju
uopšte nije htela da ide, zatim su mediji izvrnuli njihove reči i napravili
cirkus od svega, onda ju je zaprosio uspešan, zgodan muškarac koji joj se
mnogo sviđao, ali ga je ipak odbila, da bi je naposletku pokupila dvojica
policajaca s kojima se trenutno vozi na nepoznato mesto.
Dan nije mogao biti lošiji!
„Tvoje lice se danas pojavilo na svim većim lokalnim televizijskim
stanicama u Los Anđelesu i još na najmanje dve nacionalne. To nema
nikakve veze s diskrecijom, zar ne?“
Din, bucmasti detektiv koji je sedeo na suvozačevom mestu, ljutito je
sevnuo očima ka njoj. Kad ga je poslednji put videla, žvakao je nikotinsku
žvaku kao da je krek. Sudeći po žutilu njegovih prednjih zuba, Elajza je
zaključila da su cigarete ipak pobedile.
Džejms, njegov mršavi partner, držao je ruke na volanu, a oči zalepljene
za retrovizor.
Da, Džim je bilo skraćeno od Džejms, i činjenica da su njihova imena
čitana zajedno zvučala kao Džejms Din nije joj bila strana.
„Nemam osam godina.“
„Nemaš, ali zato izgledaš isto kao ona.“
Ona. Dođavola, njena majka ima ime. Ne treba valjda na to da ih
podseća.
„Ona je mrtva. I to već jako dugo.“ Nikoga to nije jače bolelo nego Elajzu.

~ 54 ~
 Knjige.Club Books
Din se okrenuo u svom sedištu i uperio požuteli kažiprst u nju. „Ona je
dala sve da te zaštiti. Bar bi mogla da ostaneš u skloništu kako bi mogla na
miru da počiva znajući da si bezbedna.“
„Misliš, treba da se skrivam?“
„Nazovi to kako god hoćeš: da se skrivaš, da se pritajiš, da ne privlačiš
pažnju na sebe. To ne bi trebalo da bude teško. Milioni ljudi žive mirno i ne
povlače se po televizijama.“
„Pa, dobro... dešava se.“ Naravno da se dešava kad vam je najbolja
prijateljica udata za vojvodu, a uticajni političar vam ponudi brak.
Mahinalno je počela da gricka nokte. Zar ne bi bilo lepo da joj se život
promeni? Šta bi joj falilo da se uda za zgodnog dasu kao što je Karter i da
dobije njegovu zaštitu?
Ali, nažalost, to se neće desiti.
Pogledala je u Džejmsa, koji je tokom cele vožnje ćutao kao zaliven.
„Imaš li još nešto da mi kažeš?“, upitala ga je.
„Neko te prati.“
Elajza se okrenula i pogledala kroz stražnje staklo; Karterov
telohranitelj pratio ih je u svojoj tamnoj limuzini. ,,U redu je. On je
bezopasan.“
„To je telohranitelj tvog dečka?“ upitao ju je Din.
„Karter nije moj dečko.“
„Meni i polovini Amerike nije se tako učinilo.“
„Ne izazivaj đavola, Dine.“
„Ne izazivam, već te upozoravam, i ti to veoma dobro znaš. Opet si
počela da grickaš nokte. Kao da ne znaš da je to ružna navika.“
Kreten.
,,A ti si, kao što vidim, ponovo počeo da pušiš. Nećeš valjda da mi kažeš
da je to dobra navika!“ Ovo jeste bilo nisko, ali ni on nije bio nežan prema
njoj. „Celog života se ponašam kao lepo vaspitana devojka iz programa za
zaštitu svedoka. Neću više. Da li vam je to jasno? Neću, i tačka!“
„Mislim da nisi svesna s kim imaš posla. Ovo nije šala, Lisa...“
„Zovem se Elajza. Prestala sam da budem Lisa od svoje devete godine.“
To je bila samo jedna od mnogih promena koje je morala da uvede u svoj
život. „Vozi me kući.“

~ 55 ~
 Knjige.Club Books
„Nije pametno“, odgovorio joj je Džejms posle nekoliko trenutaka tišine.
„Vozi me kući.“
DŽim je pogledao u Dina. Posle nekoliko minuta, Džim je naglo skrenuo
s auto-puta i poterao auto prema njenoj kući u Tarzani.
Elajza je sedela na stražnjem sedištu s tašnom u krilu.
Nadam se da znaš kako da upotrebiš taj pištolj“, rekao joj je Din.
Kako je znao? Naravno da jeste. Džim i Din znali su baš sve o njenom
životu.
„ Ako želiš da proveriš, pozovi me u onu vašu streljanu, ili kako je već
zovete, da odmerimo snage.“
„Da znaš da hoću“, odgovorio joj je Din.
DŽim se nasmejao. „Izgubićeš“, rekao je svom partneru.
Elajza se kiselo osmehnula. „Nego, recite mi, da li je sve ovo bila neka
taktika zastrašivanja, ili vas dvojica ipak znate nešto?“
Din je pogledao u Džima, zatim u retrovizor.
Obojica su ostali nemi.
Taktika zastrašivanja. To im je uspevalo dok je kao klinka pokušavala da
se okuša kao vođa navijačica. Ali ne i sada.
Nastavili su da se voze u tišini.
„Vrati se u stan, Elajza. Obnovi malo taj svoj tekvondo. I budi na oprezu“,
rekao joj je Din pre nego što je zaustavio automobil pred njenom kućom. ,,I,
molim te, zovi nas ako primetiš bilo šta čudno. Jasno?“
Da, bilo joj je jasno.
Mada su delovali grubo, Džejms i Din su zapravo bili dobri momci. Iako
nisu znali kakav je njen život stvarno bio, mislili su joj dobro.
„Jasno.“

~ 56 ~
 Knjige.Club Books

SEDMO POGLAVLJE

Kad je ušla u kuću, zazvonio joj je telefon. Na displeju je pisalo da je u

pitanju privatni broj, ali je Elajza bila sigurna da je to Samanta. Blejk i
Karter su najbolji drugovi, pa ga je Karter verovatno pozvao čim su ona i
policajci zamakli za ugao hotelskog hodnika. Da ne bi morala uživo da se
suoči s prijateljicom, Elajza se javila na telefon. „Hej.“
„Za ime sveta, šta se dešava, Elajza? Jesi li dobro?“, zabrinuto ju je
upitala Sem.
„Dobro sam.“ Razgrnula je zavese i pogledala kroz prozor. Kao što je i
očekivala, Džo je sedeo u automobilu preko puta, dok je Džim napravio krug
po kvartu i sada se vraćao niz ulicu.
„Karter je maločas završio razgovor s Blejkom.“
„Aha...“ Činilo joj se kao da Džim zuri u registraciju Džoovog automobila.
Elajza se nadala da Džo nema prošlost koju je želeo da sakrije.
„Aha? Elajza? Pričaj sa mnom. Šta se dešava?“
Ispustila je zavesu i odmaknula se od prozora. Neka policajci i
telohranitelj razreše to između sebe. „Dobro sam, Sem. Stvarno. Znam da
vam je Karter sve predstavio mnogo crnje nego što jeste, ali zaista sam
dobro.“
„Da je sve u redu, ne bi te policija izvodila iz hotela. Karter je skroz
odlepio. On i Blejk su se odvezli nekuda da utvrde o čemu je reč. Poštedi nas
muka, molim te, pa nam lepo sve ispričaj.“
Elajza se oslonila ramenom na zid i izula cipele. Kako da se izvuče iz
ovoga? Godinama je uspevala da sakrije svoju prošlost i ovo joj stvarno nije
trebalo. Moraće da smisli nešto da bi kupila malo vremena. „Znaš i sama da

~ 57 ~
 Knjige.Club Books
postoje stvari o kojima ne može da se priča preko telefona. Sigurna sam da
to razumeš.“
Samantin život nije oduvek bio savršen. Dok su se ona i Blejk zabavljali,
njen sumanuti bivši ubacio je bubicu u Elajzin telefon kako bi mogao da
prisluškuje njene razgovore i prikuplja informacije o odnosu između nje i
Blejka.
„Naravno da razumem. Hoćeš li da odemo negde na kafiću? Ili ćeš da
dođeš kod nas?“
Koliko god da je Elajza želela da ignoriše Džimova i Dinova upozorenja,
ipak nije mogla. Koliko toga bi smela da kaže Samanti? I da li je u ovakvim
okolnostima uopšte pametno da Gven boravi kod nje?
„Treba mi dan-dva. I pre nego što to izgovoriš, znaj da ti verujem. Samo
mi je potrebno malo vremena.“
Samanta je duboko uzdahnula. ,,U redu, neka bude po tvom. Ali obećaj
mi da ćeš me pozvati ili doći ovamo ako ti išta bude zatrebalo.“
„Znaš da hoću.“
Pošto je prekinula vezu, Elajza je otrčala uz stepenice do spavaće sobe i
tamo se presvukla. Obukla je dve vrste odeće, jednu preko druge, izašla iz
kuće i sela u svoj auto.
Za njom su krenula dva automobila. Džo je vozio tik iza nje, ne
obraćajući pažnju na to što ga je videla, dok se Džim držao na pristojnom
rastojanju. U pretrpanom tržnom centru, lako je rešiti se jednog pratioca.
Ali za trojicu će morati malo da se potrudi.
Zahvaljujući svojim pozamašnim gabaritima, Dina je bilo lako uočiti i iz
aviona. Džo je razgovarao telefonom, verovatno s Karterom.
Stavila je naočare za sunce i ušla u bioskop u tržnom centru, zatim se
zaustavila da pogleda raspored filmova. Jedan tinejdžerski vampirski
upravo se završio. „Ovo je kao poručeno“, rekla je samoj sebi.
Prišla je biletarnici i široko se osmehnula mladiću iza šaltera. „Jednu
kartu za Nevestu od deset miliona dolara, moliću.“
Pošto je platila ulaznicu, Elajza se izgubila u gužvi. Posle samo nekoliko
koraka, naglo je skrenula u ženski toalet, ali pre toga je ustanovila da i Džo
kupuje ulaznicu. Pošto se našla u kabini, svukla je pantalone i crnu košulju i
ugurala ih u veliku tašnu. Ispod je imala veoma oskudan šorts i majičicu na
bretele kakve nose većina tinejdžerki. Podigla je kosu i stavila moderan
~ 58 ~
 Knjige.Club Books
kačket sa svetlucavim krstom na obodu. Dok je mazala usne sjajem, u toalet
je ušlo nekoliko tinejdžerki koje su se kikotale i glasno razgovarale.
„O, ovo je najbolji film ikada!“, zacičala je jedna od devojaka, dok su
ostale to ispratile glasnim odobravanjem. Jedna od devojaka primetila je
Elajzu i uputila joj širok osmeh. Posle nekoliko trenutaka bučnog
tinejdžerskog ćaskanja, Elajza je pogledala u najbučniju devojku, koja je,
očigledno, bila glavna u grupi. ,,Super ti je majica. Gde si je kupila?“
Sićušna plavuša podigla je bradu i osmehnula se. ,,U Forever tinu“, rekla
je. „Meni se dopada tvoj kačket.“
Pošto su razmenile još nekoliko komplimenata, Elajza je uspela da
zadobije devojčino poverenje. Ubrzo je u toalet ušla nova grupa tinejdžerki i
prethodna je izašla napolje. Elajza se umešala među njih i nastavila da ćaska
s plavušom o filmu koji nije gledala. Srećom, u poslednjih nekoliko nedelja,
nekoliko puta je videla trejler, pa je koliko-toliko znala o čemu se radi.
Krećući se u grupi glasnih tinejdžerki, Elajza je uspela da prođe
neprimećeno pored Džoa. Din je stajao ispred ulaznih vrata bioskopa, ali ni
on je nije prepoznao.
„Ideš li u Srednju školu Vali?“, upitala ju je jedna od devojaka,
Zar izgledam baš toliko mlado?
„Ne. Studiram na UKLA“, slagala je Elajza.
„Kul.“
Gradski autobus se upravo zaustavio na stanici i Elajza je odmah
uskočila u njega. „Ćao. Bilo je lepo razgovarati s vama“, rekla je devojkama i
mahnula im u znak pozdrava. Pošto je platila kartu, sela je nedaleko od
stražnjih vrata. Da bi bila što autentičnija, izvadila je slušalice i zabila ih u
uši, pretvarajući se da sluša muziku. Dvojica dvadesetogodišnjaka, koji su
stajali nedaleko od nje, pokušali su da privuku njenu pažnju uporno joj se
osmehujući.
Posle pet stanica, Elajza je iskočila iz autobusa i to neposredno pre
zatvaranja vrata. Prepešačila je dva bloka, ušla u neki restoran, šmugnula u
toalet i ponovo se presvukla u staru odeću. Zatim je pozvala taksi i posle
pola sata vožnje, sedela je na terasi kafića u Santa Moniki i pijuckala
osvežavajući koktel.
Bez Džoa.
Bez Dina.
~ 59 ~
 Knjige.Club Books
Bez Džima.
Pošto joj je telefon zazvonio po treći put, isključila ga je.
Na usnama joj je zaigrao zadovoljan osmeh. Nisi loša, Lisa. Uspela je da
umakne tim dosadnjakovićima i neopaženo zbriše u slobodu. Uspela je da se
sakrije.
Ponovo.

Karter je razmišljao da li da otključa Elajzinu kuću Samantinim ključem i

sačeka je unutra. Ali ako to bude uradio, šta onda? Elajza će ga izbaciti
napolje i on neće biti bliži odgovorima nego što je bio kada je izjurila iz
njegove hotelske sobe.
Blejk nije znao ništa. Samanta još manje. Kako je moguće da dve žene
koje su toliko bliske, i znaju se toliko dugo, kriju tajne jedna od druge?
Karter je mislio da su muškarci prvaci sveta u tome.
Očigledno će morati da preispita svoje stavove.
Blejk je potegao nekoliko veza i saznao da Elajza nije postojala pre svoje
devetnaeste godine. Nije bilo nikakve evidencije o njenom školovanju, o
tinejdžerskom poslu, niti o vozačkoj dozvoli, koju tinejdžeri obično dobijaju
sa šesnaest godina. Karter bi kopao malo dublje, ali nije mogao da se
oslobodi neprijatnog osećanja da bi time ugrozio njenu privatnost.
Pošto mu nije odgovorila ni na treći telefonski poziv, ostavio joj je
kratku glasovnu poruku. „Nazovi me.“
Trebalo bi da Elajza zna da su svi zabrinuti za nju. Ne pojavljuju ti se
detektivi svaki dan na vratima i izvode te na „privatni razgovor “.
Ili se možda pojavljuju?
Karter je nervozno prošao rukom kroz kosu.
Svaki put kad bi pogledao snimak reportaže sa svoje konferencije za
novinare, ostao bi zadivljen time koliko je Elajza divno izgledala pred
kamerama. Sve je na njoj bilo savršeno, od stajlinga do načina na koji je
zadirkivala novinare. Kad bi samo mogao da je ubedi da mu bude žena, pa
makar i nakratko, njegova politička karijera sigurno bi postala ustaljenija.
Bar je samog sebe u to ubedio. Znao je da bi brak sa Elajzom oboma pružio
razlog da malo ublaže to međusobno ključanje. Ali znao je da i to što mu se
puls ubrza čim se nađe u njenoj blizini nema nikakve veze s političkom
karijerom.
~ 60 ~
 Knjige.Club Books
Njeno glatko odbijanje prilično mu je pomrsilo konce. Trebalo je to da
očekuje. Očigledno joj nije pristupio na pravi način, pa ga je stoga tako
glatko odbila. Ali to ga neće zaustaviti u nameri da je učini svojom
suprugom. Moraće samo da promeni strategiju. Dok je mozgao kako to da
učini, zazvonio mu je telefon i prenuo ga iz misli.
„Da?“
„Stigla je.“ Bio je to Džo, koji je i dalje motrio na Elajzinu kuću i čekao da
se ona vrati kući.
„Jesu li ona dvojica policajaca još tamo?“
Džo mu je već ranije objasnio da su sva trojica izvisila kad ih je Elajza
namagarčila u bioskopu i nestala netragom. „Šefe, kao u zemlju da je
propala“, rekao mu je tada Džo. „Očigledno je to i ranije radila.“
„Nisu. Digli su sidro čim se ona pojavila.“
Karter nije bio siguran da li je to dobro ili loše.
„U redu. Krećem odmah. Čim stignem tamo, idi kući i naspavaj se.
Mislim da će nam svima biti potrebno nešto sna.“ Karter je prekinuo vezu,
zgrabio ključeve od kola i izleteo iz kuće. Mada Elajza nije htela da mu kaže
o čemu se radi, neće je ispustiti iz vida sve dok se ne uveri da je ona
bezbedna.
Budući da nije bilo gužve u saobraćaju, stigao je do Tarzane za samo
dvadeset minuta. Dao je znak Džou, i ovaj mu je mahnuo i odvezao se, a
Karter se parkirao na njegovo mesto. Ugledavši njenu senku kod prozora
dnevne sobe i lagano pomeranje zavesa, shvatio je da je špijunira, što se
nikako nije podudaralo s njegovim karakterom.
Zato je izašao iz automobila i zaputio se ka njenim vratima.
Pokucao je, ali mu ona nije otvorila.
„Znam da si unutra, Elajza“, rekao joj je kroz zatvorena vrata.
Pošto je pokucao i drugi put, dodao je: „Znaj da neću otići.“
Trenutak kasnije čulo se škljocanje brave i vrata su se otvorila.
Kosa joj je bila počešljana, na licu nije imala ni trunke šminke, ali je i
dalje bila veoma lepa. I zabrinuta, pomislio je Karter primetivši njen
ozbiljan pogled.
Elajza se ćutke pomerila u stranu i pokazala mu rukom da uđe.

~ 61 ~
 Knjige.Club Books
Dobro je, bar me nije najurila, pomislio je Karter i osetio momentalno
olakšanje. Ušao je u hodnik i zatvorio vrata za sobom. Ona je brzo prišla
vratima, zaključala ih i navukla sigurnosnu rezu. Ovo ga je malo iznenadilo,
ali nije ništa prokomentarisao.
Dok je prolazila pored njega, rekla je: „Da sam htela da razgovaram s
tobom, pozvala bih te.“
Karter je ušao za njom u kuhinju.
„Kad bi se to dogodilo? Sutra? Prekosutra?“
Voda je proključala u čajniku, koji je počeo da pisti. Budući da ga nije
pozvala da sedne, Karter se naslonio na zid i posmatrao je kako priprema
čaj.
„Možda.“
U prevodu: Nikad. Dođavola, baš je tvrdoglava.
„Hoćeš li mi reći šta se to danas desilo?“
Izvadila je kesicu čaja iz kutije i ubacila je u solju. Činila je to namerno
sporo, verovatno da bi dobila na vremenu. „Ne znam“, konačno je
odgovorila.
„Misliš li išta da mi kažeš? Kao, recimo, poznaješ li od ranije one
detektive?“ upitao ju je lukavo.
Na njegovu žalost, Elajza se nije upecala. „Reći ću ti šta budem htela, i
kada ja odlučim. Nećeš mi na kvarno izvući odgovor.“
Sve ono što je smišljao usput da je pita sada je palo u vodu. „Nadam se
da znaš da mi možeš verovati.“
„Ovde se ne radi o poverenju.“
Ovo ga je bar donekle utešilo.
Prinela je šolju usnama i dunula u vreli napitak. Pogledala ga je preko
ruba šolje.
„Kad smo kod poverenja“, započela je, „šta ti je, molim te, značila ona
priča o braku?“
Karter je prekrstio ruke preko grudi. „Pretpostavljam da ćeš pomisliti
da idem Blejkovim putem. Brak bi resio nekoliko fundamentalnih problema
u mojoj karijeri,“
Podigla je pogled i sevnula očima. „To su tvoji problemi. Nisu moji.“

~ 62 ~
 Knjige.Club Books
„Da, jesu moji, ali ti si ih prouzrokovala.“ Pre nego što je išta rekla u
svoju odbranu, Karter je primetio kako su joj oči zaiskrile. Spustila je šolju
na kuhinjski elemenat i oslonila se rukom na njega. „Ovo je bilo nisko,
Kartere“.
,,I istinito. Da se ja pitam, oženio bih se do ponedeljka i tako ućutkao sve
one medijske lešinare koji me razvlače po novinama zahvaljujući tvojoj i
Gveninoj teksaskoj avanturi. Mislio sam da ti se mogu obratiti i zamoliti te
za tu malu uslugu.“
„Malu uslugu? Brak je za mene mnogo više od male usluge“, rekla je
povišenim tonom, Čvrsto stežući rub kuhinjskog elementa,
„Je li? A ti možeš da zarađuješ od ugovaranja brakova ljudima čiji su
problemi daleko manji od mojih!“ Kako se usuđuje da mu pridikuje o
moralu? Možda je zaboravila da on veoma dobro zna čime se ona i Samanta
bave.
„Zaboravljaš da naši klijenti traže takve usluge. Uostalom, njima te
osobe moraju da se dopadnu...“
Nasmejao se i prekinuo je u pola rečenice. „Ma daj, kao da nemamo
prijatelje koji potvrđuju to pravilo?“
Elajzini obrazi su se zajapurili od ljutnje. Videvši je onako rumenu,
Karter je morao da prizna da joj takva boja mnogo bolje pristaje od bledila
koje je nosila na licu kad je zakoračio u kuću.
„Ti si blizak prijatelj muža moje najbolje prijateljice. Ako ti je potrebna
žena, zaviri u svoj rokovnik ili adresar, pa potraži u njemu neko drugo ime.“
Karter je opustio ruke niz telo i zakoračio prema njoj. Što se ona više
goropadila, to je njegova krv postajala vrelija. Njegovo telo je reagovalo na
njenu ljutnju, ali na sasvim drugačiji način. „Ne želim da pronađem drugo
ime.“
,,E pa moraćeš. Uostalom, ti i ja se uopšte ne slažemo. Nemamo ništa
zajedničko i stalno se džapamo kao pas i mačka.“
Istina. Bilo je istinito sve što je rekla.
Približio joj se na desetak centimetara, i gotovo da je mogao da oseti
vrelinu njene kože s te razdaljine. Elajza ga je pogledala u oči, ali nije se
pomerila s mesta. Samo je stajala i tvrdoglavo piljila u njega, iščekujući da
on nečim opovrgne njenu tvrdnju. E, pa on je upravo to i namerio da uradi.

~ 63 ~
 Knjige.Club Books
„Uporno ignorišeš nešto veoma važno što dokazuje da si savršena žena
za mene.“
Oholo je podigla bradu. „Ma nemoj? A šta je to?“
,,Ovo!“ Zgrabio ju je u naručje i zalepio usne na njene. Imajući u vidu
njihovo dosadašnje flertovanje, ponadao se da Elajza neće odbiti njegov
poljubac, i bio je u pravu. Njen usne prosto su se stopile s njegovim.
Tiho je zastenjala i zatvorila oči. Karter ju je privukao uz sebe da bi
mogla da oseti njegovu narastajuću želju. Njeno vitko telo zapalilo je vatru u
njegovim preponama i pretvorilo mu mozak u kašu.
Prešao je jezikom preko njenih vrelih, ustreptalih usana, očekujući da
prihvati njegov izazov. Dugo je čekao na ovo i neće se zaustaviti ni po koju
cenu.
Njeni prsti pronašli su njegove ruke i čvrsto se obavili oko njegovih
podlaktica. Na trenutak je pomislio da će ga odgurnuti od sebe. Trebalo je
da zna da tako nešto sledi. Međutim, Elajza je nakrivila glavu i strasno
prihvatila njegove usne. Jezici su im se prepleti, disanje se ubrzalo i oboje su
se prepustili vrtlogu strasti. Njen poljubac je bio sve o čemu je maštao.
Osetio je opojni miris sandalovine na njenoj koži. Nije ni mislio da koristi
slatkaste parfeme cvetnih nota. Sandalovina je savršeno pristajala
njenoj jedinstvenosti.
Karter ju je obujmio oko struka, grickajući joj ivicu donje usne. Njena
ruka skliznula je u unutrašnjost njegovog sakoa, nežno prešla preko
njegovih leđa i zatim se spustila niže, na njegovu čvrstu zadnjicu.
Bože blagi, koliko ju je želeo! Odvojio je usne od njenih i nastavio da joj
ljubi bradu i vrat. Činio je to nežno i pažljivo kako bi mogao da uoči svaki
drhtaj njenog tela.
Uzdahnula je i priljubila bokove uz njegove. Drhtala je i žudela za
njegovim dodirima. Karter joj je kolenom razdvojio bedra i s lakoćom je
podigao na mermernu kuhinjsku ploču.
Elajza mu je svukla sako s ramena. On ga je nemarno bacio na pod. Mada
su oboje bili obučeni, njeno telo je vapilo da se spoji s njegovim, da oseti
njegove dodire i upije njegovu toplinu.
Želeo je da vodi ljubav s njom i time joj dokaže da između njih postoji
mnogo više od prijateljstva. Ipak, tanani glasić u njegovoj glavi upozorio ga

~ 64 ~
 Knjige.Club Books
je da bude umeren sa svojim željama, imajući u vidu to da je današnji dan za
nju bio izuzetno stresan. Ispunjen novinarima i policajcima.
Ali pošto je nežno prešao dlanom preko njenih grudi, njene ukrućene
bradavice jasno su mu rekle da ga želi, te sada nije mogao više da se povuče.
Umesto toga, nežno ju je štipnuo za bradavicu, na šta je neobično ciknula.
Vratio je usne na njene i osmehnuo se, iskazujući time svoje zadovoljstvo.

Elajza se priljubila uz njegove bokove. Trebalo je odmah da ga odgurne od

sebe i ne dozvoli da ovo ode u neželjenom smeru.
Ali nije mogla. Njen život je bio isuviše neizvestan da bi se sada odrekla
ovog dragocenog trenutka nežnosti. Dok je pijuckala koktel na plaži, pošto
je uspela da umakne Džimu i Dinu, shvatila je da će morati da promeni život
iz korena ako misli da ostane živa.
A to je značilo da mora da se oprosti od Kartera. I svih onih koje je
zavolela i dopustila da joj se uvuku u srce. Upravo zato nije odreagovala
kada joj je zavukao ruku u gaćice. Štaviše, odigla se od podloge i jače raširila
noge.
Upijao je prstima njenu vlažnu vrelinu i zamišljao varnice kako plešu
pred njenim zatvorenim kapcima. Elajza je dahtala pod njegovim
poljupcima i nežnim dodirima. Polako gubeći razum od navale strasti,
obuhvatila ga je nogama oko pojasa. Sad više nije bilo mesta ni stidu ni
sramu. Želela je samo da zadovolji svoju želju i oseti blaženo olakšanje.
„Želim te“, prošaputala je. Želela je mnogo više. Osetivši njegovu čvrstu
muškost u sebi, samo je nastavila ritmično da se pokreće. Njegovi vešti
pokreti potpuno su je raspametili. Osetivši da je blizu vrhunca, Karter je
ubrzao pokrete čvrsto joj stežući zadnjicu. Posle još nekoliko laganih ali
spretnih pokreta, Elajza je glasno zastenjala i opustila glavu na njegovo
rame.
„Ovo nikako nije smelo da se dogodi“, promrmljala je. Mada je Karter
očekivao da ga Elajza, kao obično, napadne, ona nije imala ni energije ni
volje za tako nešto.
,,Psst“, utišao ju je. „Oboje smo ovo priželjkivali godinama.“
Ćutke je klimnula glavom.
Pošto ju je kratko zagrlio i poljubio u čelo, Karter se odmaknuo korak
unazad, ne ispuštajući njene ruke iz svojih.

~ 65 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je popravila odeću i pogledala ga u oči. „Šta je s tobom?“, upitala
ga je primetivši da je još u stanju erekcije.
„Sve je u redu“, uverio ju je uz poluosmeh.
Umorno je oborila pogled.
„Treba da idem“, rekao je.
Previše granica prekoračili su za jedno veče. Da je bio siguran da će
Elajza i sutra biti ovde, ne bi osetio potrebu da budno motri na nju celu noć.

~ 66 ~
 Knjige.Club Books

OSMO POGLAVLJE

San mu je izmicao skoro cele noći. Konačno, negde oko četiri ujutru, Karter
se predao i istuširao se mlakom vodom, što mu je mnogo više prijalo od
ledene vode kojom se tuširao prethodne noći. Sve bi opet ponovio. Neće mu
biti dovoljno samo jednom da je proba. Znao je da će tako biti. Možda se
upravo zato pune dve godine odupirao snažnoj želji da je poljubi. Njihovi
verbalni dvoboji bili su jedini način da se oslobode seksualnog naboja koji je
postojao među njima.
Ali neće više tako biti. Posle tih nekoliko sati sna, glava mu se razbistrila
od snažnih emocija koje su mu pomutile razum, i sad je jasno osećao samo
to da mora da sazna Elajzine tajne.
Navukao je sportske pantalone i košulju, ostavivši kravatu i sako po
strani za vreme kad bude trebalo da izađe iz kuće.
Mada nikad nije provodio mnogo vremena u kuhinji, sada je rešio da
pripremi lagani doručak. Uključio je aparat za kafu i seo za računar. Potraga
za podacima o Elajzi Hejvens do njenog osamnaestog rođendana nije dala
nikakve rezultate. „Nisi pala s neba“, rekao je sebi u bradu. Pokušao je da
pronađe podatke o njoj kucajući samo njeno prezime u pretraživač, ali
otvorilo mu se samo nekoliko vesti o konferenciji za štampu, i još nekoliko u
vezi sa Sem i Blejkom. Pronašao je i nekoliko fotki s nekoliko različitih
društvenih događaja, ali je Elajza na svima njima bila delimično u senci. Čak
i na fotografijama sa Semine i Blejkove teksaske svadbe. Činilo mu se kao da
je znala kad se nalazi u žiži objektiva, pa se sklanjala pre nego što je fotograf
uslika.
Karter je nasuo sebi šoljicu kafe i iz navike uključio televizor. Poslednja
vest koju je čuo o sebi nije ga prikazala u dobrom svetlu. Pa ipak, umesto da

~ 67 ~
 Knjige.Club Books
preduzima korake kojima će poboljšati sliku o sebi ne bi li pridobio glasove
birača, on je na internetu tragao za podacima o Elajzi.
Koliko ju je zapravo poznavao? Izvadio je beležnicu iz svog radnog stola
i ispisao njeno ime na vrh stranice.
Koliko godina ima? Nije znao. Pretpostavio je da je blizu tridesete.
Roditelji? Nikada ih nije spomenula. U stvari, nikad nije govorila ni o
kome iz svoje porodice. Upisao je veliki znak pitanja pored reči roditelji.
Mesto rođenja? Pretpostavio je da je rođena u Kaliforniji. Nikad nije
spomenula da je živela negde drugde.
Obrazovanje? Karter je nervozno prošao rukom kroz kosu i bacio
hemijsku na sto.
Zaboga, nije znao baš ništa o njoj. To je baš bez veze.
Otpio je nekoliko gutljaja kafe i okrenuo novu stranicu. Na njenom vrhu
ispisao je Elajza Hejvens i dvaput zaokružio njeno ime. Ispisaće sve ono što
zna o njoj.
Upoznali su se pre dve godine. Pre toga, Elajza se godinama družila sa
Samantom. Nastavio je nasumično da ispisuje reči koje su mu prve pale na
pamet u vezi s njom. Pametna. Snalažljiva. Usredsređena. Lepa. Duhovita.
Tajanstvena. Nosi pištolj. Dvaput je zaokružio poslednje dve reči.
Zašto bi neko nosio oružje ako ne radi u policiji ili nekoj drugoj državnoj
službi? Ne, to nije imalo smisla. Sve do juče, nikad se nije kretala u društvu
državnih službenika. A onda su se pojavila ona dva detektiva.
Karter je lupio rukom po stolu. „Pa naravno.“ Nije tražio odgovore na
pravom mestu.
Bilo je tek pet ujutru. Previše rano da bi potezao svoje veze.
Podgrejao je kafu i počeo da pretražuje veb-sajt Losanđeleske policije,
ne bi li u rubrici zaposlenih prepoznao lica one dvojice koji su odveli Elajzu.
Posle jednosatne pretrage, našao je njihova imena. Din Braun i Džejms
Flečer. Obojica su bili detektivi bez mrlje u karijeri. Njihove fotografije bile
su u rubrici Specijalne operacije. Nadao se da ih u tom odeljenju nema
hiljadu zaposlenih.
Uzeo je telefon i okrenuo broj u Njujorku.
,,Da?“
„Zdravo, Rodžere. Karter je ovde.“

~ 68 ~
 Knjige.Club Books
Poznavao je Rodžera čak duže od Blejka. Jeste da njih dvojica već dugo
žive u različitim svetovima, ali nekad su bili veoma bliski. ,,Oh, dobar dan,
gospodine guverneru. Gde si, šta ima?“
„Nisam još postao guverner.“
„Dobro, de, samo što nisi. Otkud ti? Gde gori?“
„Zašto mora da gori? Zovem te onako.“
„Pričaj to nekom drugom“, nasmejao se Rodžer. „Takvi kao ti nemaju
vremena za nas koji se nikad nisu pomerili iz Njujorka.“
U pozadini se čula buka, zvonjava telefona i nečije glasno psovanje. U
policijskoj stanici svi stalno psuju, pa je bilo teško razlučiti da li je ovo
povikao kriminalac ili neki policajac. Nažalost, Rodžer je bio u pravu. Nije
bilo mnogo onih s kojima je Karter održavao vezu a da se ti neki nisu
pomerili na društvenoj lestvici.
„Kako je Beverli?“
„Dobro. Samo što se nije porodila.“
Karter se lupio rukom po čelu. Potpuno je zaboravio da je Rodžerova
supruga trudna. „Nadam se da su buduća mama i beba dobro.“
„Ma, da. Sve je u najboljem redu. Mali Rodžer treba da stigne do kraja
meseca.“
„Znate da je dečko?“
Rodžer je uzdahnuo. „Doktor je rekao da se ne vidi dobro od pupčane
vrpce, ali meni prija da mislim da je ta pupčana vrpca zapravo povelika piša
koju je nasledio od svog tate. Osim toga, užasavam se pomisli da dobijem
kćerku.“
Karter je zamislio svog druga od sto kila kako drži u naručju
novorođenče. Kakav prizor. „Bićeš ti dobar tata.“
Nastupila je kratka pauza u razgovoru. „Kaži mi pravi razlog ovog
poziva. Potrebna ti je moja pomoć, gospodine pravniče?“
Karter je okrenuo list na svom radnom kalendaru i zaokružio datum na
njemu. Zatim je ispod njega upisao Rodžerovo ime. Stvarno će morati da
skokne do Njujorka i poseti svog prijatelja i njegovu trudnu suprugu. „Treba
mi odgovor na nekoliko pitanja. Mislim da bi mi ti mogao pomoći.“
Rodžer nije zvučao razočarano zbog toga što je pogodio razlog
Karterovog poziva. „Pričaj.“

~ 69 ~
 Knjige.Club Books
„Upoznao sam dvojicu detektiva koji rade za odeljenje specijalnih
operacija. Možeš li mi reći o kakvim je operacijama reč?“
„To može biti sve, od istrage ubistva do zaštite takvih kao što si ti, kad
im neko zapreti smrću. Gde si upoznao tu dvojicu?“
„Došli su da popričaju s mojom... s jednom mojom prijateljicom. Mislim
da se nije iznenadila kad ih je ugledala.“
„Prijateljicom kažeš, a?“
„Dobro, u pitanju je posebna prijateljica“, rekao je Karter.
„Imaš li još neki podatak?“
Karter se zamislio, zatim je Rodžeru ukratko opisao Elajzu. Rekao mu je
da je privlačna, inteligentna mlada žena o čijem privatnom životu ne zna
mnogo. Na kraju je dodao i to da nosi pištolj u tašni.
„Čega se plaši?“, upitao ga je Rodžer.
„Ne znam. Nije plašljiva niti nesnalažljiva. Naprotiv. Pre neki dan je
uspela da utekne mom telohranitelju i toj dvojici detektiva usred bela dana.“
„Siguran si da ne radi za policiju?“
„Jesam.“
„Reći ćeš mi njeno ime, ili treba sam da ga iskopam?“
Budući da je u svim medijima Elajza označena kao njegova nova
devojka, Karter je znao da će Rodžer to veoma brzo prokljuviti. „Elajza
Hejvens. Molim te, drži ovo u najvećoj tajnosti.“
„Vidim da moram prestati neko vreme da objavljujem postove na svojoj
Fejsbuk stranici“, našalio se Rodžer. „Ne brini, javiću ti se čim nešto
iskopam. Ako ta tvoja Elajza ima dozvolu za nošenje oružja, pronaći ću
razlog zašto su joj je izdali. Čak ni u Kaliforniji nije moguće da civili nose
oružje bez dozvole. Čujemo se uskoro.“
„Hvala ti, Rodžere.“
,,A, da. Daj mi i imena te dvojice detektiva.“
Pošto je Rodžer zapisao njihova imena, pozdravili su se i prekinuli vezu.

Elajza je uzela periku s dna svog ormara i snuždila se. Ustala je veoma rano,
čvrsto rešena da se spakuje i zauvek nestane iz ovog grada.
Ali sada je sedela na podu i sumnjičavo gledala u svoju poluspakovanu
torbu.
~ 70 ~
 Knjige.Club Books
Između nje i Samante razvilo se divno prijateljstvo. Zavolela je malog
Edija kao da joj je rođeni sestrić i nije mogla da zamisli da neće više videti
njegovo bucmasto lišce. Čak joj je i uštogljena, suzdržana Gven prirasla za
srce. Osim toga, bio je tu i posao s Alijansom koji je Samanta započela, a koji
su zajedno razradile. Prisetila se nekih žena koje su upoznale preko Alijanse.
Neke od njih potekle su iz užasnih porodica koje su ih koristile kao pione na
šahovskoj tabli, samo da bi ostvarile svoje ciljeve. I te žene, koje su tragale
su za bogatim muževima, činile su to samo radi toga da bi ostvarile svoje
ciljeve i otkačile se od svojih porodica. Svaka priča bila je posebna. I svaka je
bila verodostojna.
Gledajući na svoj život iz ovog ugla, čak joj se i nije činio toliko teškim i
tužnim. Za razliku od onih žena, ona je bar nakratko osetila roditeljsku
ljubav i pažnju. I sad se sećala kako joj je majka svake večeri pričala priče za
laku noć i kako ju je tata zvao „slatkica“ Roditelji su je nesebično obasipali
ljubavlju i uz njih se osećala bezbedno i ušuškano. A onda je sve to nestalo u
samo jednoj noći.
Elajza je obrisala suze i protresla glavom da otera ova bolna sećanja.
Nedostajala joj je porodica, ali je bila srećna što je delić te ljubavi pronašla u
svojim prijateljima.
Ustala je s poda i odgurnula kofer u stranu. Otvorila je fioku i posle
kratkog preturanja po njoj, pronašla je željenu odeću i navukla je na sebe.
Ne, neće pobeći. Nije još vreme. Prihvatiće Džimov savet i samo će se
kloniti sveta. Otvoriće četvoro očiju i osluškivaće. Bude li primetila i
najmanji znak da joj se senka prošlosti približila i da preti ljudima koje voli,
pobeći će glavom bez obzira.
.sssss.
Din je snažno povukao dim cigarete i ispustio ga kroz usne. Godinama je
pokušavao da se oslobodi ove štetne navike, ali na kraju je ipak odustao,
priznavši sebi da on prosto voli da puši. Uprkos tome što je sažvakao brdo
nikotinskih žvaka i naslušao se psiholoških budalaština, njegova potreba za
cigaretama nije se smanjila.
Radi u policiji još od svoje dvadeset i neke, dvaput se ženio i još dvaput
bio nadomak oltara, ali, srećom, nije izgovorio sudbonosno ,,da“. U
njegovom životu nije postojalo mnogo trajnih vrednosti. Džim mu je bio
najbliži, skoro kao brat, dok se njegova rođena kćerka nije setila da ga
nazove čak ni za Dan očeva.
~ 71 ~
 Knjige.Club Books
Pošto je otresao pepeo i ostavio cigaretu u pepeljari, uključio je
televizor. Ugledavši Elajzino lice na ekranu, pojačao je ton.
Izrasla je u prelepu ženu. Bilo mu je pomalo mučno da je gleda. Prošlo je
nekoliko dana otkako ju je video uživo, ali je zaboravio na novosti. Sve do
danas.
„Šanse kandidata Kartera Bilingsa za pobedu na izborima za guvernera
blago su opale posle prošlonedeljnog skandala u Teksasu. Čak i posle priče
svedokinje Elajze Hejvens, ljudi nisu voljni da glasaju za jednog tako mladog
i neobuzdanog kandidata. Bilingsov rival na izborima, Darnel Arnold, malo
se potrudio da sazna nešto više o gospođici Hejvens, što je obelodanio na
svojoj konferenciji za štampu.“
Din je ugasio cigaretu i nagnuo se prema stolu. Dohvatio je daljinski
upravljač i zaškiljio.
„Po svemu sudeći, gospodin Bilings je i ranije provodio dosta vremena s
Elajzom Hejvens. Neki kažu da čak iako Bilings pobedi na izborima, moguće
je da će se dogoditi neviđeno venčanje dok je na funkciji. Ovu pretpostavku
izneo je gospodin Arnold u intervjuu koji nam je dao.“ Reporter je nestao s
ekrana i na njemu se pojavio Arnold. Kao i obično, taj političar nije pričao o
politici, već je izbacivao budalaštine koje je svetina slušala. Din je
imao dovoljno iskustva da prepozna besmislice čim ih čuje. Posebno zbog
toga što je poznavao Elajzu Hejvens bolje od svih njih.
„Šta mi zapravo znamo o toj gospođici Hejvens?“, izgovorio je Arnold.
„Ona možda ima nekoliko uticajnih prijatelja, i to stranaca, ali meni se čini
da je ta žena pala s neba. O njoj ne postoje nikakvi podaci; nema evidencije
o njenom školovanju, rođenju, niti o bilo čemu drugom. Čuo sam da neki
političari slučajno zaposle ilegalca, ali da se budući guverner oženi osobom
za koju niko ne zna odakle je došla, to bi bilo nečuveno.“
„Crko dabogda!“ proderao se Din u ekran. „Ona nije pala s neba,
kretenčino neuka!“
U nastavku vesti prikazano je nekoliko kadrova s Karterove
konferencije za štampu, i na svima njima Elajza je stajala pored Bilingsa. U
većini kadrova nije joj se videlo lice, ali ipak je bilo i onih u kojima jeste.
Ugledavši njen lik, Din nije mogao da se načudi koliko Elajza liči na svoju
pokojnu majku. Ako je on primetio tu sličnost, i ostali će.

~ 72 ~
 Knjige.Club Books
Pošto je započela neka druga vest, Din se nevoljno podigao iz svoje
omiljene fotelje i uzeo telefon. Iskreno se nadao da Elajza ne misli ništa
ozbiljno s tim Karterom. On i Džim moraju da je nagovore da nestane s lica
zemlje, ali znao je i to da je očekivati da zaljubljena žena pristane na tako
nešto ravno tome da sprečiš žabu da skoči u vodu.

~ 73 ~
 Knjige.Club Books

DEVETO POGLAVLJE

Posle napornog treninga s puno udaraca nogama i rukama, koje je Elajza i

zaboravila da ume da ih izvede, uspela je dovoljno da razbistri glavu kako bi
se usredsredila samo na realne činjenice o svom životu.
Roditelji su joj mrtvi već skoro dvadeset godina. Uprkos tome što
neverovatno liči na svoju majku, šanse da neko otkrije njen pravi identitet
bile su izuzetno male, ili čak nikakve. Pa ipak, Džim i Din su delovali mnogo
zabrinutije nego što je, po njenom mišljenju, za to bilo razloga. Ko zna zbog
čega?
Elajzi je rečeno da ne sme nikome da zucne o svom pređašnjem životu,
jer će time dovesti u opasnost ne samo sebe već i druge ljude. Bila je sigurna
da su detektivi mislili na prosečnog Džoa s minimalnim sredstvima za
bezbednost.
Srećom, njen božićni spisak bio je pun imućnih, uticajnih ljudi koji su
imali na raspolaganju odlične sisteme zaštite i dobro obučene telohranitelje.
Mnogo bolje od državnih policajaca, koji svaki put kad uhapse nekog velikog
kriminalca, dovode u opasnost i sebe i svoju porodicu. Zato neće dozvoliti
da je odvuku od života koji je izgradila.
Uostalom, tu je i Karter. Stomak joj se prijatno zgrčio od same pomisli
na njega. Baš se potrudio da je zavede. Dok je razmišljala o onome što se
desilo između njih dvoje, Elajza nije mogla sebi da odgovori zašto mu je to
dozvolila. Tog dana je bila potresena i prilično ranjiva. On je verovatno to
osetio, pa stoga nije tražio više od nje. Međutim, bilo je teško zaboraviti na
sve one njegove strasne poljupce i na to kako je ona odreagovala na njih.

~ 74 ~
 Knjige.Club Books
Ipak, njemu sad svakako nije bila potrebna prolazna devojka koja će mu
pokvariti šanse za pobedu na izborima. Njihova mala ljubavna avantura
moraće da ostane prva i poslednja.
Baš šteta. Ne bi imala ništa protiv da istraži i njegove ostale ljubavničke
talente. Možda za pet godina, posle izbora i isteka njegovog mandata.
Naravno, ako se do tada ne bude oženio. Nije joj padalo na pamet da ikome
bude ljubavnica.
Elajza je skrenula u dvosmernu ulicu i nastavila da vozi prema Blejkovoj
i Samantinoj kući u Malibuu. Pogledala je u retrovizor i ustanovila da je niko
ne prati.
Moraće obavezno da kaže Gven da nije bezbedno da se useli kod nje.
Pretpostavljala je da jedna britanska plemkinja neće rizikovati, bez obzira
na to koliko je žudela za avanturom. Mada, na neki čudan način, Elajzi bi
prijalo društvo druge žene. Ne bi joj smetalo ni to kad bi joj Karter ponovo
pokucao na vrata.
Ostavio joj je kratku poruku na mobilnom telefonu. Rekao joj je da misli
na nju i odmah zatim dodao da mora da otputuje u Vašington na nekoliko
dana. Mada nije želela da bude razočarana, bila je. Čas bi silno želela da ga
vidi, čas ne bi. Ni zabavljanje u srednjoj školi nije bilo ovako zbunjujuće.
Zaustavila je auto pred imanjem Harisonovih i pritisnula taster za
otvaranje kapije, sve vreme se osmehujući kameri usmerenoj ka njoj.
Odmah zatim začulo se tiho brujanje motora koji joj je otvorio masivnu
čeličnu kapiju, ali samo toliko koliko je bilo potrebno da prođe
automobilom kroz nju. Pošto se kapija zatvorila, Elajza je nastavila da vozi
prema vili.
Otvorila joj je Meri, Blejkova i Samantina kuvarica. „Samanta uspavljuje
Edija, sad će ona“, rekla joj je sredovečna žena.
Elajza je zakoračila u raskošni foaje i spustila tašnu i ključeve na stočić.
„Hvala, Meri.“
„Želite li da je sačekate u kuhinji ili u dnevnoj sobi?“
Da nije želela da razgovara nasamo sa Samantom, Elajza bi sačekala
prijateljicu u kuhinji, ali, imajući u vidu delikatnost onoga što je htela da joj
kaže, odlučila se za dnevnu sobu.
„Sačekaću je u dnevnoj sobi, ako nemate ništa protiv.“

~ 75 ~
 Knjige.Club Books
Meri ju je začuđeno pogledala, ali nije ništa prokomentarisala. „Naravno
da nemam. Doneću vam kafu.“
„Hvala. Prijaće mi.“
Obe su krenule prostranim holom, s tim što je Meri nastavila prema
kuhinji, dok je Elajza skrenula ka glavnoj dnevnoj sobi. Harisonovi su imali
dve: jednu za specijalne prilike i drugu koju su koristili samo njih dvoje.
Mnogi bi rekli da su ovakva velelepna zdanja hladna i neprivlačna zbog
svoje veličine i raskoši, ali dom Harisonovih nije bio takav. U jednom uglu
gostinske dnevne sobe stajala je plastična korpa s Edijevim igračkama. Sto
je bio zatrpan izgrizenim dečjim slikovnicama, dok je na sofi bilo najmanje
dve neidentifikovane mrlje. Tako vam je to: možete imati milione, a opet će
dvogodišnje dete biti gazda u kući.
Elajza je sela na kauč i naslonila se. Trgnula se začuvši neki piskavi zvuk.
Posegnula je rukom ispod sebe i izvukla plišanu igračku koja pišti kad se
pritisne. Nasmejala se pomislivši na to kako ove glasne igračke izluđuju
odrasle. Samanta joj je nekoliko puta ponovila da ne kupuje Ediju te
„drekavce“, kako ih je ona nazivala.
Elajza je poštovala prijateljičinu želju, ali je Karter bio taj koji je uvek
donosio najveće i najbučnije igračke. Prošlog Božića mu je kupio dečji
doboš, ksilofon i još neke udaraljke u koje je mališa udarao čitav sat,
probivši im uši. Ta skalamerija i sada zauzima čitav ugao u dečjoj sobi.
Moraće i sama da mu kupi nešto bučno za idući Božić, pomislila je.
Uzela je jednu slikovnicu sa stola i počela da je lista. Trenutak kasnije,
začuli su se koraci u holu i Samanta je ušla u sobu. „Mislila sam da nikad
neće zaspati.“
Elajza je spustila slikovnicu na sto i osmehnula se prijateljici.
„Popodnevne dremke su baš dosadne“, našalila se.
„Ne bih rekla. Meni bi baš prijala jedna“, rekla je Sem, zatim počela da
kupi razbacane igračke s poda i ubacuje ih u korpu.
„Ne moraš zbog mene da raspremaš.“
„Raspremam zbog sebe“, rekla je Sem. „Ovo je inače čista i uredna kuća...
samo dok Edi spava“, dodala je i nasmejala se.
Elajza je prešla pogledom po sobi. Sve u njoj bilo je savršeno, od
nameštaja do boje zidova. U stvari, cela vila bila je besprekorna, mada su
sve lomljive stvari uklonjene iz prostorija ili su ih podigli van Edijevog

~ 76 ~
 Knjige.Club Books
domašaja. Bio je ovo dom dostojan jednog vojvode, vojvotkinje i malog
grofa.
Samanta je još skupljala igračke, kada je u sobu ušla Meri i donela
poslužavnik s kafom i domaćim kolačićima. Čim je Meri izašla, Elajza je
uzela kolačić i prokomentarisala kako bolji odavno nije probala. Zatim su
njih dve još malo pretresle temu o nemogućim dvogodišnjacima, posle čega
je Sem konačno sela pored Elajze. Pogledala je u svoju prijateljicu, duboko
uzdahnula i rekla: „Poznajem te... znam da nisi došla da pričamo o
kolačićima.“
Elajza je spustila svoju šolju na sto. Dlanovi su joj se oznojili. „Nisam.
Moj plan je bio da dođem ovamo da se oprostimo.“
„Molim!“, uzviknula je Sem.
„Rekla sam bio je. Ne odlazim.“
Sem je stavila ruku na grudi i glasno uzdahnula. „Nemoj to da mi radiš.“
„Izvini... ja... O bože, ovo je baš teško. Kad čuvaš tajne ovoliko dugo,
stvarno je užasno teško poveriti se nekome.“
Sem joj je spustila ruku na koleno. „Ako ti je toliko teško, ne moraš ništa
da mi kažeš. Ipak, ako odlučiš da mi se poveriš, znaj da će tvoja tajna ostati
između ovih zidova, kakva god da je.“
„Znam, Sem. Ono što ću ti reći jeste poverljivo. Ne očekujem da ćeš ovo
kriti od Blejka i Gven.“ Ili čak od Kartera, pomislila je, ali nije to naglas
izgovorila. „Ne bi bilo u redu da tražim od tebe da ovo tajiš od njih, zato što i
njih dvoje treba da znaju da druženje sa mnom može biti opasno.“
Samantin izraz lica jasno je govorio da je zbunjena, ali ipak nije ništa
rekla. Opustila se i sačekala da Elajza nastavi.
„Bila sam u programu za zaštitu svedoka... U stvari, i dalje sam u njemu,
samo sam zabrljala stvar kad sam se pre neki dan pojavila na televiziji na
Karterovoj konferenciji za štampu.“
Sem je htela nešto da kaže, ali je odustala.
„Moj otac je bio očevidac...“ Koliko toga sme da joj otkrije? Dovoljno da
Sem shvati koliki je rizik po njenu porodicu ako bi nastavili da se druže s
njom. „Ubistva. Nekoliko ubistava.“ U stvari, masakra. Mrtvi su mrtvi, i
dodavanje detalja o tom pokolju samo bi dodatno uznemirilo njenu
prijateljicu. „Meni je tada bilo devet godina, tako da ti pričam samo ono što

~ 77 ~
 Knjige.Club Books
sam kasnije saznala. Nisam ništa videla.“ Ali sam zato ceo život morala da
živim kao ilegalac.
„Nikad mi nisi pričala o svojim roditeljima“, tiho je izgovorila Samanta.
Elajzu su preplavila bolna osećanja. Mada nije bila od onih koji se brzo
rasplaču, sad je bila na ivici suza.
„Moji roditelji su ispravno postupili. Moj otac inače ne bi mogao da živi
sa onim što je znao.“ Ustala je s kauča i počela da šeta tamo-amo po sobi.
Uzela je plišanu igračku s fotelje i počela da je čupka, „Postao je državni
svedok. Nismo posedovali mnogo, tako da mojima nije palo teško da se
presele daleko od mesta gde smo živeli. Valjda sam im na tome zahvalna.
Nisam imala baku i dedu u blizini, mada mislim da je tatin otac još živ,
negde. Rekli su mi da su majčini roditelji umrli.“
„Gde su sada tvoji roditelji?“, upitala ju je Samanta posle duge pauze.
Elajza joj se kiselo osmehnula i odmahnula glavom. „Bili smo obazrivi. Ali,
nedovoljno.“
Shvativši surovu istinu, Sem je ostala bez reči.
„Dugo sam živela sama. Premeštali su me iz jedne državne ustanove u
drugu, kako bi ubicama zametnuli trag. Ona dvojica policajca, koji su se
pojavili u hotelu posle Karterove konferencije za štampu, čuvaju me od
moje šesnaeste godine. Nisam prekršila zakon. Moj jedini zločin je to što
sam napravila glupost.“
Elajza je podigla ruke na igrački i prekrila joj oči. Ništa ne vidim. Ne
postojim.
„Ako si znala da se izlažeš opasnosti, zašto si ipak pomogla Karteru?“
„Zato što je zbog mene upao u nevolju. Ja sam odvela Gven u onaj bar.
Zato sam smatrala da je u redu da koliko-toliko ispravim učinjenu grešku“,
rekla je Elajza. Duboko je uzdahnula i nastavila: „Osećala sam se
odgovornom. Nisam mogla ravnodušno da gledam kako Karterova karijera
klizi u ambis a da ništa ne preduzmem.“
„Da je znao tvoju priču, razumeo bi.“
„Možda. Ali to sada više nije važno. Mediji su ionako sve izokrenuti i
pretvorili u farsu. Ispalo je da sam mu više odmogla nego pomogla, tako da
je sav moj rizik bio uzaludan.“
Nastupio je trenutak tišine.
„Zašto si htela ponovo da pobegneš?“
~ 78 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je prvo vratila igračku na policu, a onda se okrenula ka prijateljici.
„Džejms i Din, ona dvojica detektiva, pobrinuli su se da se prisetim zašto se
godinama krijem. Čovek koji mi je pobio roditelje još je živ, Sem. U zatvoru
je, ali ima spoljašnje veze. On je na čelu mafijaške porodice čiji bi mi se
članovi rado osvetili.“
„Ne razumem. Zašto bi se iko svetio detetu koje nema nikakve veze s
hapšenjem tog mafijaškog bosa?“
„Dilindžer i Kapone možda jesu dobri likovi za holivudski film, ali ti ljudi
su zapravo okrutne zveri koje ne ostavljaju u životu članove porodica koje
su im se zamerile. Verovala ili ne, oko nas postoji mnogo takvih Kaponea.
Ima ih svih boja, nacionalnosti i godina. Taj lik, što je sada u zatvoru, zakleo
se da će me pronaći. Njegova životna misija je da zatre seme mog oca.
Nemam razloga da verujem da je pronašao Boga i promenio se.“
„Koliko si imala godina kad su ti ubili roditelje?“
„Devet.“
Za razliku od Elajze, Sem nije mogla da zaustavi suze. Samo su joj
potekle niz lice. „Oh, Elajza, tako mi je žao. Kakva sam ti ja prijateljica kad
nisam znala kroz kakav užas si prošla!“
Elajza joj se osmehnula i pokušala da okrene priču na šalu. „Mada Karter
izgleda kao holivudski glumac, ja sam ipak bolja glumica od njega, zar ne?“
Sem je obrisala suze i usiljeno se osmehnula. Ustala je s kauča i prišla
Elajzi. „Ne znam treba li da se naljutim na tebe što mi ranije nisi sve ovo
ispričala ili da budem počastvovana što si mi se sada poverila.“
„Veliki je to teret, Sem. Shvataš li koliko je opasno biti u mojoj blizini?“
„Da je to baš toliko opasno, ti bi odavno pobegla odavde.“
Elajza je klimnula glavom. Možda. „I dalje postoji mogućnost da ću to
učiniti. Ali, ako odem, bar znaš zašto sam to učinila. Meni bi bilo veoma
teško kad bi ti nestala bez reči, a ja ne bih znala razlog.“
„Ne govori tako. Ne ideš ti nikuda.“
„Ne želim to.“
Sem se namrštila. „Kao što rekoh, ne ideš ti nikud. Imaš prijatelje koji
mogu i umeju da zaštite i tebe, i sebe.“
Elajza ju je pogledala u oči i duboko uzdahnula. „Znam to, Sem. Inače ne
bih danas došla kod tebe“, rekla joj je Elajza. U stvari, mnogo joj je više stalo

~ 79 ~
 Knjige.Club Books
da Sem i njena porodica budu zaštićeni nego ona sama. Bar je svim srcem
želela da veruje u to.
,,Hari?“ Čuvar ga je pozvao po imenu s razdaljine od metar. U ruci je
nosio novine smotane u tubu preko koje je bila navučena gumica. „Evo ti još
malo materijala za tvoje zidne tapete.“
Hari mu se osmehnuo, pitajući se kakve li novosti donose današnje
novine. Dani u zatvoru bili su veoma jednolični, dugi i dosadni, tako da mu
je svaka vest iz spoljašnjeg sveta bila kao melem na ranu. Većinu
zatvorenika, s kojima je služio kaznu, povremeno su posećivali pojedini
članovi porodice. Ali ne i njega. Razorio je porodicu sopstvenom sebičnošću
i pohlepom, i preostali članovi nisu hteli ni da čuju za njega. Čak i kad bude
odslužio kaznu, neće mu biti dozvoljeno da viđa kćerke.
Hari je ustao i ispružio ruku da uzme novine. „Hvala“, rekao je čuvaru.
Devin je slegnuo ramenima i nastavio dalje.
Tihi šum iščekivanja zapalio je iskricu topline negde duboko u njemu.
Umesto da raširi novine na najbližem stolu, Hari je odlučio da to učini u
osami, pa se zaputio stepenicama ka svojoj ćeliji. Preostalo je još pola sata
dok se ostali zatvorenici ne vrate u svoje pretrpane ćelije. Ali Hari bi se rado
odrekao ove trunčice slobode samo kad bi mogao na sekund da vidi svog
unuka.
Kad je seo na svoj ležaj, ona druga dvojica s kojima je delio zatvorsku
ćeliju nisu bila tamo, tako da je mogao na miru da pročita novine. Preskočio
je naslovnu stranu, kao i onu s finansijskim izveštajima i okrenuo stranicu
sa zabavnim vestima. Glasno je uzdahnuo kad ih je ugledao. Svadbeno
veselje sa mladom, mladoženjom i nekoliko zvanica. U mladoženjinom
naručju bio je nasmejan dečačić od oko dve godine. Harijev pogled
zaustavio se na mladoj ženi u invalidskim kolicima. Nežno je prešao
palcem preko fotografije. Kad bi samo mogao da je ponovo učini celom.
Grlo mu se steglo od kajanja.
Unutar zgrade odjeknuo je zvučni signal koji je označio kraj slobodnog
vremena. Posle manje od minuta, Lester i Rikardo vratili su se u ćeliju.
Lester je već nekoliko godina delio ovaj prostor s njim i uglavnom je
ćutao, osim u periodima kad bi prestao da uzima terapiju, pa bi do izražaja
došla manična strana njegove ličnosti. Kao i Hari, i Lester je služio kaznu
zbog prevare. Uhvaćen je pošto je krao identitet vlasnika malih preduzeća i

~ 80 ~
 Knjige.Club Books
skidao im novac s bankovnih računa. Nije bio nasilan, i to je Hariju sasvim
odgovaralo.
Rikardo im se pridružio pre nekoliko meseci. Za razliku od Lestera, on je
bio kao od brega odvaljen i Hari ga se uglavnom klonio. Rikardo nije umeo
da komunicira rečima, već samo pesnicama. Hari mu nije verovao i mogao
je samo da pretpostavi zbog čega je u zatvoru. U prvo vreme Harijeve robije,
nasilnike su držali odvojeno do mirnih tipova kao što je on. Ali pošto je
država srezala budžet namenjen zatvorima, počeli su da trpaju sve
zatvorenike zajedno, ne vodeći računa o zločinima koje su počinili.
Nije ni Hari bio sitan. Naprotiv, bio je visok oko metar devedeset i nikad
nije propustio nijedan obrok. Ali nije bio ni budala da pomisli da bi imao
ikakve šanse u pesničenju s Rikardom.
„Šta ima novo, Hari?“ upitao ga je Lester dok se provlačio između dva
ležaja. „O, jesu li to tvoje devojke?“ Lester je ranije video neke njihove
fotografiju i delimično je znao Harijevu priču.
„Aha.“
„Bebač je porastao.“
Rikardo je bacio pogled preko ramena u novine. „Mislio sam da je tvoja
kćerka već udata.“
,,I jeste.“
Na vrhu stranice stajao je članak u kom je pisalo da je par još jednom
obnovio svoje bračne zavete. Hari je uperio prstom u naslov i tako objasnio
Rikardu njegovu nedoumicu. Grdosija je krenula na drugu stranu, zatim se
naglo zaustavila da bolje pogleda fotografiju.
Hari je hteo da skloni novine, ali se ipak suzdržao.
„Ovo su mladini prijatelji?“ upitao ga je Rikardo uperivši prstom u ostale
na slici.
„Valjda jesu“ odgovorio mu je Hari, jer nije lično poznavao nikoga od tih
ljudi. Znao im je imena, ali nikad se nije s njima uživo video.
Kad se Rikardo okrenuo na drugu stranu, Hari je složio novine i odložio
ih na hrpu s ostalima.

~ 81 ~
 Knjige.Club Books

DESETO POGLAVLJE

Karter je već treću noć spavao samo pet sati. Ono što mu je iskreno bilo
potrebno bili su veliki krevet i šest sati tišine, da bi njegovo telo moglo
ponovo normalno da funkcioniše.
Izgleda da je previše tražio.
U mobilnom telefonu su ga čekale dve poruke. Jedna je bila od Rodžera
iz Njujorka, u kojoj je pisalo da ga nazove čim bude pronašao bezbednu
liniju, dok je druga bila od detektiva Dina, kojom ga je zamolio da mu
posveti nekoliko minuta svog vremena.
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da dobije Rodžera, Karter je
odustao i odvezao se do policijske stanice u kojoj su radili detektiv Din i
njegov partner Džejms. Mada se potrudio da ne privuče previše pažnje na
sebe tako što se sam dovezao, nekoliko pari očiju ga je zapazilo čim je
kročio u stanicu. Prešao je pogledom po prostoriji ne bi li ugledao onu
dvojicu koji su pre nekoliko dana odveli Elajzu iz hotela.
„Tražite li nekog posebnog, gospodine savetniče?“
Naviknut da ga oslovljavaju titulom, Karter mu je odmah odgovorio.
„Tražim detektiva Dina Brauna.“
„Idite do kraja hodnika. Prva vrata s desne strane.“
Karter je klimnuo glavom u znak zahvalnosti i prošao pored još
nekoliko pari znatiželjnih očiju. Pre nego što je skrenuo iza ugla, telefon mu
je zavibrirao. Izvadio ga je iz džepa i pogledao u ekran. Na njemu se pojavilo
Blejkovo ime i kratka poruka: Moramo da razgovaramo. Može piće večeras?
Karter mu je odgovorio da može i da će ga pozvati kasnije, a zatim je
vratio telefon u džep sakoa.

~ 82 ~
 Knjige.Club Books
U maloj kancelariji bilo je šest radnih stolova i nekoliko policajaca. Din i
Džejms sedeli su jedan naspram drugog na drugom kraju prostorije. Kad je
jedan od detektiva pozdravio Kartera, njih dvojica su naglo podigla glave.
„Nismo znali da učestvujemo u vašoj izbornoj kampanji“, našalio se neko, na
šta su ostali odreagovali glasnim smehom.
„Došao sam kod...“
„Gospodine Bilingse“, obratio mu se Din, „drago mi je što ste došli.“
Ostali detektivi su se udaljili kad su Din i njegov partner prišli Karteru u
rukovali se s njim. „Nismo se zvanično upoznali. Ovo je moj partner, Džejms
Flečer, a ja sam Din...“
„Braun. Znam kako se prezivate.“
Din ga je sumnjičavo pogledao.
„Želeli ste da me vidite.“
Džejms se okrenuo i pokazao mu glavom prema hodniku.
„Jeste li za šolju jake kafe?“, ponudio ga je Din. „Garantujem da će vam
probušiti creva i držati vas budnim još najmanje dvanaest sati.“
„Zvuči dobro“, složio se Karter i pošao za njima drugim hodnikom.
Zaustavili su se u kuhinjici koja je izgledala kao da su je poslednji put oribali
u prošlom veku. Din im je nasuo kafu u plastične šolje, zatim su sva trojica
ušla u prostoriju za koju je Karter pretpostavio da je soba za saslušanja,
zbog čega je pomislio da su ga doveli ovamo radi zvaničnog propitivanja.
Mada je znao da nije uradio ništa protivzakonito, ova dvojica su nedavno
odvela Elajzu iz njegovog hotelskog apartmana. Valjalo je biti na oprezu.
Čim su se vrata zatvorila, Karter nije gubio vreme. „Treba li da pozovem
advokata?“
Din i Džejms su razmenili poglede. „Ne treba“, odgovorio mu je Džejms,
koji je izvukao stolicu i ponudio mu da sedne. Pošto je seo, Karter je otpio
gutljaj kafe. Njen gorak ukus kliznuo mu je niz grlo, ali umalo da je nije
povratio. Kafa ne samo što je bila odvratna već je bila i hladna.
„Vi niste ovde. Mislim, niste zvanično“, rekao mu je Din, seo na ivicu
stola i prekrstio ruke na grudima.
„Videlo me je najmanje deset policajaca. Ako je ovo trebalo da bude
privatan razgovor, trebalo je da me obavestite.“

~ 83 ~
 Knjige.Club Books
„Nije privatan, ali nije ni zvaničan. Da smo se našli u kafiću, neko bi
mogao da nas vidi i donese pogrešan zaključak. Uostalom, i sami znate da
vas mediji prate u stopu.“
Karter nije mogao da opovrgne njihove argumente. „Dobro, onda mi
recite zašto sam ovde.“
,,U kakvom ste odnosu s Elajzom Hejvens?“
Pitanje ga jeste iznenadilo, ali nije imao nameru da im odgovori. „Zašto
vas to zanima?“
„Zato što nam je ona veoma važna.“
,,U kom smislu vam je važna?“ Jesu li ova dvojica zaboravila na to da
razgovaraju s advokatom? Ako je iko bio vešt u pronalaženju činjenica, onda
je to bio on. Da ne spominjemo njegovu sposobnost političara da izbegne da
odgovori na bilo koje pitanje.
„Da li se vas dvoje zabavljate?“ upitao ga je Džejms s druge strane stola.
„A vi ste njen zabrinuti teča ili brat od tetke?“ upitao ga je Karter.
„Nemate nameru da nam odgovorite na pitanja, zar ne?“
„Objasnite mi suštinu ovog sastanka, pa ću razmotriti.“ Neće im
odgovoriti na pitanja, ali će bar razmisliti o njima.
„Elajza je tvrdoglava žena.“
Karter se nasmejao. To je preblago rečeno. „I?“
„Imamo razloga da verujemo da bi ona mogla biti u životnoj opasnosti.
Kad bismo znali prirodu vašeg odnosa s njom, možda biste mogli da nam
pomognete da se bolje pobrinemo za njenu bezbednost.“
Na pomen reći životna opasnost nestalo je osmeha s Karterovih usana.
„O kakvoj opasnosti je reč?“
Din i Džejms su ponovo kratko razmenili poglede, ali nisu progovorili ni
reč. Sudeći po čvrsto stegnutoj Dinovoj donjoj vilici, očigledno nisu
nameravali da išta kažu.
„Slušajte, momci. Teško da ćemo postići bilo kakav dogovor ne budemo
li verovali jedni drugima. Uostalom, vi ste mene pozvali ovamo, zar ne?“
Džejms je ustao od stola. „Za Elajzu bi bilo najbolje da nestane na neko
vreme.“
„Kako to mislite - da nestane?“ sumnjičavo ih je upitao Karter,
pogledavši ih ispod oka.

~ 84 ~
 Knjige.Club Books
„Da, baš tako. Samo, ona ne zarezuje ni za suvu šljivu ono što joj mi
govorimo. Ako ste vas dvoje bliski, možda biste vi mogli da je nagovorite.“
Nestanak? Opasnost? Karter je počeo polako da povezuje konce, ali
nedostajalo mu je još podataka kako bi mogao da vidi jasniju sliku. Ova je
još bila previše mutna. Biće najbolje da izblefira kako bi ova dvojica
pomislila da on zna više nego što zapravo zna. „Sami ste rekli da je Elajza
tvrdoglava žena. Očigledno da je vas dvojica dugo poznajete,“
„Duže od svih“, rekao je Din i progutao gutljaj kafe.
Džejms se nakašljao, dajući time Dinu signal da ućuti. „Mi samo želimo
da ona bude bezbedna. Proveli ste dovoljno godina proučavajući zakon,
gospodine Bilingse, pa bi trebalo da znate da je budžet za policiju smanjen i
da su nam ruke vezane. Elajzi je potrebna zaštita, a nas dvojica ne možemo
stalno da budemo uz nju.“
„Od koga joj je potrebna zaštita?“, izlanuo se Karter i ujeo se za jezik, jer
im je ovim pitanjem jasno rekao da nema pojma o čemu je reč.
„To vam ne možemo reći. Doveli smo vas ovamo nadajući se da ćete
uspeti da je nagovorite da vas posluša. Ona veoma dobro zna koliko rizikuje
i isto tako dobro zna da mora da ode.“
Karter je pomislio na Elajzino prijateljstvo sa Samantom, na nedavno
održano venčanje i na to koliko Elajza voli malog Edija. „Nema šanse,“
„Znači, nećete da nam pomognete?“
„Ne radi se o tome. Elajza ne voli da joj se govori šta treba da radi. I sami
znate da ona radi samo ono što se njoj prohte“, rekao je Karter. Pomislio je
na onu jezivu žutu haljinu sa svadbe i na to koliko joj je bilo neprijatno pred
kamerama. Dobro, možda ponekad ipak uradi nešto što joj nije po volji, ali
samo da bi udovoljila drugima.
„Mislili smo da ćete reći tako nešto“, rekao je Din, zatim je ustao od stola
i proturio glavu kroz vrata. „Keleru?“, proderao se.
Hodnikom se začuo bat koraka i odzvanjanje kandžica po tvrdom podu.
Na vratima se pojavio policajac pored kog je stajao prelep nemački ovčar.
Pas je pogledao svojim pametnim očima u Dina. Jezik mu je visio iz usta i
glasno je dahtao.
„Ovo je Zod. On je novopenzionisani član naše jedinice.“
„Zašto je on ovde?“
„Vi ćete ga predati našoj zajedničkoj prijateljici.“
~ 85 ~
 Knjige.Club Books
Karter ih je iznenađeno pogledao. „Je li?“
„Baš tako.“ Din je zahvalio Keleru i čovek je napustio prostoriju. „Zod
odlično razume komande na nemačkom jeziku. Siguran sam da se Li... da ih
se Elajza seća. Budemo li joj mi predali psa, verovatno će nam se nasmejati
u facu. Ali ako joj ga vi poklonite, zadržaće ga.“
Kao i svako drugi ko gleda večernje vesti, Karter je dobro znao koliko su
policijski psi dobri čuvari. Međutim, nije njega brinulo to što će Elajza dobiti
četvoronožnog telohranitelja, nego razlog zbog kog joj je bio neophodan.
„Stvarno mislite da joj je taj pas neophodan?“
„Teško možemo da je ubedimo da se preseli u drugi grad ili da je
nateramo da se useli kod prijateljice ili momka. Ovako će biti bezbedna, a
nećemo morati da se raspravljamo s njom“ rekao je Džejms.
Din je glasno uzdahnuo i obrisao čelo maramicom. „Elajza je triput
tvrdoglavija od moje bivše žene.“
„Koje?“, upitao ga je Džejms, smejući se.
„Od obe.“
„Zar je ona zaista u tako velikoj opasnosti?“
Din je klimnuo glavom.
„Zar mi nećete reći od koga joj preti opasnost?“
„Reći ćemo vam samo to da joj predate ovog psa i da joj čuvate leđa.
Ukoliko vam se bilo šta učini sumnjivim, mi to moramo saznati.“ Din je
izvadio posetnicu iz unutrašnjeg džepa i predao je Karteru. „Budite uz nju i
vodite računa da se ne izlaže očima javnosti. Vaša konferencija za štampu
prouzrokovala je ovu ujdurmu.“
Karteru je pripala muka. Morao je da sazna o čemu se radi. Morao je
odmah to da zna.
Ustao je od stola i krenuo ka izlazu. Din je zakačio povodac o Zodovu
ogrlicu i pružio ga Karteru.
„On se stvarno zove Zod? Zvuči kao neko božanstvo iz
naučnofantastičnih filmova.“
Začuvši svoje ime, Zod je glasno zalajao.
„On jede samo specijalnu hranu. Moj zamenik će vam ubaciti sanduk
konzervi u auto.“
,,U redu“, rekao je Karter.

~ 86 ~
 Knjige.Club Books
Sad je trebalo još samo da nazove Rodžera. On bi mogao da mu pruži
dragocene informacije o Elajzi.
„Ona je u programu za zaštitu svedoka.“ Rodžerove reči odjeknule su
kroz Karterov hendsfri sistem u automobilu.
„Trebalo je ranije da pretpostavim“, rekao je Karter svom prijatelju.
„Teško je doći do podataka. To ti je kao da tražiš iglu u plastu sena. Bilo
bi bolje da pronađeš odgovore na samom izvoru.“
Karter je pogledao u Zoda, koji je proturio njušku kroz prorez na
prozoru. Pokušao je da dobije Elajzu nekoliko puta, ali ona mu se nije
javljala niti mu je kasnije uzvratila poziv. Blejk mu je poslao poruku kojom
ga je obavestio da su Samanta i Elajza otišle na ručak u Malibu.
„Ne verujem da će hteti da priča o tome.“
„Većina njih neće. Uglavnom se drže po strani i gledaju svoja posla, ali
kada ih provale, nestanu netragom.“
Ona nije nestala. Mada je Karter znao da je htela to da učini. Nije znao
razlog zašto je ostala, ali je znao da će dati sve od sebe da bude bezbedna.
Zodu je očigledno dosadilo da pilji kroz prozor, pa se sklupčao na
suvozačevom sedištu. Spustio je glavu na rukohvat između njih dvoje i
vlažnom njuškom dodirnuo Karterovu podlakticu. „Prijatelju, šta znaš o
policijskim psima?“
„Ništa. Nisam nikad radio s njima. Zašto pitaš?“
Auto iza njega upozorio ga je sirenom da se na semaforu upalilo zeleno
svetlo. Zod je na to samo malo naćulio uši, ali nije podigao glavu.
„Zato što jedan takav upravo gleda u mene. Poklon za Elajzu od njenih
prijatelja policajaca.“
Rodžer je na ovo glasno zviznuo. „Zezaš me?“
„Ne zezam.“
„Tu se radi o nečem krupnom, Kartere. Pripazi se.“
Nije on brinuo za sebe. „Pas nije za mene.“
„Shvatio sam. Ako policajci traže da on čuva tvoju devojku, to znači da
veruju da postoji moguća pretnja. Kriminalce nije briga ko će se naći u
unakrsnoj vatri.“

~ 87 ~
 Knjige.Club Books
Karter je sišao s krcatog Pacifičkog auto-puta i skrenuo na put koji vodi
ka imanju njegovog najboljeg prijatelja. „Znam to, Rodžere. Ali ne znam
kako da se obratim psu na nemačkom. Trebalo bi mi malo pomoći oko toga.“
„Trenutno voziš, je li?“
,,Da.“
„Onda ću morati ponovo da te nazovem. Nećemo dozvoliti da naš Fido
zataji.“ Rodžer se nasmejao u telefon.
„Zove se Zod.“
Rodžer se još glasnije nasmejao. „I ko kaže da pajkani nisu duhoviti!“
Karter je pošao sporednim putem prema masivnoj, gvozdenoj kapiji.
Mahnuo je u kameru i sačekao da mu se kapija otvori.
„Moram da idem“, rekao je Rodžeru. „Pozvaću te kasnije.“
„Čuvaj se, guverneru.“
Pošto je prekinuo vezu, Karteru je palo na pamet kako je zbog Elajze
brzo zaboravio na svoju izbornu kampanju. Skrenuo je pogled ka prilazu na
kom je stajao parkiran automobil osobe zbog koje je svoje obaveze gurnuo
u drugi plan. Pomisao da će je ponovo videti izmamila mu je osmeh na usne
i zagrejala srce. Nedostajala mu je.
Pitanje je da li je on nedostajao njoj...
Dok se peo stepenicama ka vili, Zod je sve vreme koračao uz njega. Kad
su stigli pred vrata, pas je poslušno seo. Otvorila im je jedna od sobarica,
koja ih je pustila u kuću i popreko pogledala psa.
Karter je razmišljao da ostavi Zoda napolju, ali je odustao od te zamisli
ugledavši baštovana ispred kuće. Mada je držao Zoda na povocu, pas se
kretao samo dok se on kretao. Čim bi stao, i pas bi se zaustavio. Pametan.
Sobarica ga je usmerila ka salonu za prijem gostiju. Već izdaleka je čuo
Elajzin glas koji se mešao s Gveninim i Samantinim. Smejale su se. Bilo ih je
lepo čuti kako se smeju, budući da on to nije učinio u poslednjih nekoliko
nedelja. Odjednom se osetio jako umornim. Pre nego što je zakoračio u
prostoriju, protrljao je lice.
„Gospođo Harison“, doviknula joj je sobarica, „gospodin Bilings je ovde.“
Samanta je pogledala prema ulaznim vratima i uhvatila njegov pogled;
klimnuo joj je glavom i odmah zatim pogledao u Elajzu. Pogledi su im se
sreli. Delovala je iscrpljeno i iznureno.

~ 88 ~
 Knjige.Club Books
Razumeo ju je, budući da se i sam tako osećao. „Ćao“, uspeo je da
izgovori pre nego što je Gven dotrčala do njega, zagrlila ga, poljubila u oba
obraza. Zatim je čučnula pored njega i pomilovala psa.
Na Elajzinom licu smenilo se nekoliko vrsta osećanja. Karter je pomislio
da se verovatno isto to videlo i na njegovom. Malo oklevanja, malo
uzbuđenja, malo zbunjenosti. Kad su se poslednji put videli, bio je malo
navalentan. Dobro, malo više navalentan, ali ona se nije bunila. A ipak, posle
onog što se desilo u njenoj kuhinji, zanimalo ga je kako će se ona sada
ponašati. Zaključio je da je najbolje da se pusti niz vodu, pa šta bude.
,,Ko je ovo?“, upitala ga je Gven, ne primećujući da je preplavljen
emocijama.
„Poklon“, odgovorio je on, ne skidajući pogled s Elajzinih tamnih očiju.
„Poklon?“
Elajza je zatreptala nekoliko puta i preusmerila pažnju na Zoda. Duboko
je uzdahnula i naglo se uozbiljila.
„Za Elajzu.“
Elajza je odmahnula glavom i okrenula se.
Samanta je čučnula pored Gven i dopustila da joj Zod onjuši ruku.
„Dakle, ti znaš“, rekla mu je Sem.
Elajza je bacila pogled preko ramena... i čekala.
„Šta znam?“, upitao ju je Karter.
Sem ga je pogledala iz čučećeg položaja i zapiljila se u njega. Zatim je
kratko pogledala u svoju najbolju prijateljicu. „Kako se zove pas?“
,,Zod.“
Gven se nasmejala, dok je Elajza sve vreme odmahivala glavom,
okrenuta leđima prema njima.
,,Zod?“
Na pomen svog imena, pas je nekoliko puta zalajao. „Ne gledaj u mene“,
rekao je Karter. „Nisam mu ja dao ime.“
„Ako ti nisi, ko jeste?“, upitala ga je Gven.
Samanta se ispravila i okrenula se prema Elajzi, koja je sve vreme
gledala na suprotnu stranu. Karter je tek tada uhvatio Gvenin zbunjen
pogled.

~ 89 ~
 Knjige.Club Books
,,Sem“, započeo je. „Da li bi... da li biste Gven i ti mogle da preuzmete
Zoda? Morao bih nasamo da porazgovaram s Elajzom. Odvedite ga da pije
vode ili ga odvedite napolje...“
Sem je shvatila poruku i posegnula rukom prema povocu. „Naravno.
Idemo, Gven.“
Srećom, njih dve su krenule bez pogovora, usput veselo ćaskajući. Čim
su izašle, Karter je sačekao da mu Elajza pruži bilo kakav znak kako zna da
on stoji i čeka da ona uradi... bilo šta.
„Ne želim ga“, konačno je progovorila.
Nije rekla neću da ga uzmem. Niti vrati ga odakle si ga doveo.
„Rekli su mi da ti je potreban.“
Čuo je kako je glasno frknula. „Nemoj se praviti da ne znaš zašto.“
I dalje nije gledala u njega. Ramena su joj bila toliko napeta da ju je to
sigurno bolelo. Delovala je kao da će svakog trenutka pobeći. Kao da će
izleteti iz prostorije na prvi nagoveštaj problema.
„Znam samo dve stvari“, započeo je Karter. „Da su me dvojica tvojih
prijatelja zamolila da ti predam psa“, rekao je Karter.
Ona je uporno odmahivala glavom. „Šta je drugo?“
,,I to da se policija trudi da te zaštiti.“ Izostavio je da joj kaže da je
saznao da je ona u programu zaštite svedoka, jer se nadao da će mu sama to
reći. „Samo ne znam razlog, Elajza.“
Iskoristio je njeno ćutanje i prišao joj bliže. Kad se našao pola koraka od
nje, tiho je izgovorio: „Šta se dešava?“
„Komplikovano je.“
„Umem da slušam.“
„Nije trebalo tebi da se obraćaju. Ne treba mi pas čuvar.“
„Din mi je rekao da ne bi htela da ga uzmeš da su ti ga oni doveli.“.
„Din je u pravu“, rekla je i naglo se okrenula, prostrelivši ga pogledom. ,,I
dalje ga ne želim.“
„Ali, zadržaćeš ga, je li tako?“
Donja vilica joj se zategnula, a pogled se prikovao za vrata kroz koja su
Gven i Sem odvele Zoda. „Ne znam.“
Karter je spustio ruku na njeno rame. Budući da se nije pobunila, osetio
je olakšanje. Negde u dubini njenih očiju, ugledao je strah. Pojavio se kao
~ 90 ~
 Knjige.Club Books
tamna senka i odmah zatim nestao. „Preklinjem te, zadrži ga bar na neko
vreme. Znaš da ne mogu biti sve vreme uz tebe.“
„Nisam to ni tražila..
„Elajza, živiš sama u Tarzani. Svi znamo kakav je to kvart.“
„Ima i gorih“, branila se ona.
„Hoćeš li mi reći zašto su Din i Džejms tražili da ti dovedem ovog psa?“
Elajza je progutala pljuvačku nekoliko puta, očigledno ne znajući šta da
mu kaže. „Mislim da su samo paranoični. Njih dvojica u svemu vide pretnju.
Samo su oprezni, i ništa više.“
„Elajza, video sam da nosiš pištolj u tašni. Hoćeš da kažeš da je i to samo
radi opreza, je li?“
Ćutke se okrenula i otišla do prozora. Posle nekoliko trenutaka tišine,
konačno je izgovorila ono što je Karter već znao. ,Ja sam u programu za
zaštitu svedoka. Din i Džejms paze na mene još od moje devete godine.
Čovek od koga me čuvaju osuđen je na doživotnu robiju, tako da nema
razloga da budu toliko zabrinuti. Zod mi stvarno nije potreban. Da sam
zapravo u opasnosti, policija bi me odavno premestila. Din i Džejms samo
nepotrebno drame. Takvi su još od one nesrećne konferencije za novinare.“
Osetivši bol u nadlakticama, Karter je tek tada primetio da je nesvesno
stegnuo šake u pesnice. Razljutilo ga je saznanje da postoji neko ko bi
mogao nauditi osobi do koje mu je stalo. „Ko je taj čovek? Od koga te policija
štiti?“
„Nije bitno.“
„Đavola nije bitno!“
Okrenula se prema njemu i podbočila se rukama. „Već sam ti rekla zašto
me čuvaju. To će ti verovatno reći i Blejk, budući da znam da će mu Samanta
sve ispričati. Ne bih nikad mogla tražiti od svoje prijateljice da taji takve
stvari od svog muža. Ali to je sve, Kartere. Neću ti više ništa reći. Ne želim da
iko zbog mene dospe u opasnost.“
„Znam da se čuvam.“
„Možda ti znaš. Ali šta ćemo sa Sem i malim Edijem? Program za zaštitu
svedoka ne može da se rastegne kao žvaka.“
„Znam da ne može.“

~ 91 ~
 Knjige.Club Books
„Onda ti je jasno da ne smem da ti kažem više nego što sam rekla. Mada
znam da to nije pametno, nisam zbrisala kao uplašeni zec, što ne znači da
neću, ukoliko zaključim da sam na nečijoj meti.“
„Upravo zato ti je Din poslao policijskog psa. Zabrinut je za tebe.“
„On je paranoičan, a ne zabrinut.“
,,U čemu je razlika?“
,,U tome što mi je poslao psa. Da on zna da meni zapravo preti opasnost,
dodelio bi mi dvadesetčetvoročasovnu zaštitu i bila bih zaštićenija od
predsednika države.“
Karter nije znao da li da odahne ili da se još više zabrine. Uprkos njenom
uveravanju da je sve u redu, nešto mu je govorilo da još nije vreme za
opuštanje. ,,U redu, ali ipak mislim da treba da uzmeš psa.“
„Hoćemo li onda završiti ovaj razgovor?“
Za sada. „Hoćemo.“
„Odlično. Uzeću psa.“
Karter je ovo doživeo kao malu pobedu. Saznao je deo istine, a uspeo je i
da je nagovori da uzme psa čuvara. Ono što Elajza tada nije znala bilo je da
on planira da bude uz tog psa svaki minut dok nije na poslu. A ako on ne
bude mogao, pobrinuće se da neko drugi bude uz nju.

~ 92 ~
 Knjige.Club Books

JEDANAESTO POGLAVLJE

Čim se Blejk vratio kući, društvo je selo za sto da večeraju. Iskreno rečeno,
Elajzi je prijalo što je Zod bio tu. Pas je sedeo na podu između nje i Kartera i
gledao u ljude za stolom. Mada su policijski psi istrenirani da ne uzimaju
hranu od nepoznatih ljudi, neki su ipak pokušali da mu doture hranu.
„Čudi me da si uspeo ovoliko dugo da se izvučeš, Kartere.“ Sem je brljala
po tanjiru, očigledno nezainteresovana za hranu. „Otkako je započela
kampanja, ne sećam se da si nas počastio sa više od sat vremena svog
prisustva.“
Karter je kratko pogledao u Elajzu, zatim u psa.
„Dobro bi mi došlo nekoliko slobodnih dana.“
Gven je spustila ruke u krilo. „Zar guverneri imaju pravo na odmor?“
„Još nisam postao guverner,“ Karter se nasmešio Gven i zavukao ruku
pod sto da bi dao Zodu još jedno parčence mesa. Pas je samo omirisao
hranu i spustio glavu na šape.
Elajza je uhvatila Karterovu ruku ispod stola i podigla je na sto. On joj se
na to samo šeretski osmehnuo.
„Ali kad postaneš guverner, hoćeš li onda imati vremena za sebe?“
Ketrin Bajbi
„Moraću da ga pronađem“ rekao je Karter. Odustavši od hranjena psa,
spustio je zalogaj namenjen njemu na svoju salvetu i uzeo piće.
„Čak i vladini službenici uzimaju godišnji odmor“, Elajza je objasnila
Gven. „Kad smo kod godišnjih, gde je Nil?“, upitala je Blejka.
„Otišao je da doveze Džordan i njenu bolničarku iz letnjeg kampa.“

~ 93 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je odmahnula glavom. Potpuno je zaboravila na to da je Džordan
otišla u taj kamp. Samantina sestra ponašala se kao dete i nije verovala
ljudima. Osim što je bio telohranitelj Blejku i Sem, Nil je preuzeo na sebe i
brigu o Džordan. U početku Seminog i Blejkovog braka, Elajzi je smetala
ideja o angažovanju telohranitelja, ali sada je gledala na Nila kao na člana
porodice. Mada je on bio veoma škrt na rečima, njegova mišićava krupna
pojava uplašila bi svakog ko bi čak i pomislio da naudi nekome koga je
štitio.
„Kako je to prošlo ove godine?“
Samanta se osmehnula. „Valjda dobro. Džordan se ove godine bolje
prilagodila promenama nego prošle. Mislim da je Edi inspiriše.“
„Edi nas sve inspiriše - pogotovo oko tri ujutru“, rekao je Blejk, smejući
se.
„Nije baš toliko loš“, tobož ga je prekorila Sem.
„Znači, Nil se sutra vraća kući, je li?“, upitala je Gven.
Elajza je primetila blagi sjaj u Gveninim očima otkako su počeli da
spominju Nila.
„Trebalo bi da stigne pre dvanaest.“
„Onda bi mogao da mi pomogne da se preselim.“
„Gde da se preseliš?“ začuđeno ju je upitala Sem.
„Kod Elajze. Zaboravili ste na to, je li?“, rekla je Gven i prešla pogledom
preko svih lica.
„O, Gven, ne znam ni sama. Stvari su se u poslednje vreme dosta
promenile.“ Elajza im je dovoljno ispričala o svojoj prošlosti i o svojoj
strepnji za Gveninu bezbednost. Ali Gven očigledno nije mnogo marila za to.
Samo je odmahnula rukom i prevrnula očima. „Koješta! Ne plašim se ja tog
nekog iz tvoje prošlosti, Elajza. Uostalom, i za tebe je bolje da imaš nekog
pored sebe.“
Pomeranje psa ispod stola privuklo je Elajzinu pažnju. Kad je pogledala
ka njemu, Zod je sedeo i oblizivao se. Pogledala je prema Karteru i,
ugledavši izraz krivice na njegovom licu, znala je da je uspeo da uvali psu
zalogaj hrane.
„Moja kuća nije obezbeđena alarmima kao Semina i Blejkova, Gven. Kod
mene nećeš biti bezbedna.“

~ 94 ~
 Knjige.Club Books
„A ti hoćeš? Ako ne želiš da dođem kod tebe, zašto mi samo to ne kažeš...
već...“
„Nisam to rekla“, prekinula ju je Elajza.
„Onda smo se sve dogovorile. Nil će mi pomoći da prenesem stvari. Ako
je potrebno da preduzmemo još neke mere bezbednosti, sigurna sam da će
nam on pomoći oko toga. Šta ti kažeš na to, Blejk?“
Pre nego što je progovorio, Blejk je prešao pogledom preko stola.
„Imajući ti vidu novonastale okolnosti, ja bih obezbedio tvoju kuću
kamerama i još nekom sigurnosnom opremom, naravno, uz tvoje
dopuštenje, Elajza.“
Ona je pokušala da se pobuni, ali joj je Gven upala u reč.
„To je sjajna ideja.“
„Jeste, ali je preskupa“, dodala je Elajza.
,,I neophodna“, nadovezao se Karter i prekrstio ruke na grudima.
„Nisam sigurna da želim da mi kamere remete privatnost.“
„To je mala žrtva u poređenju sa sigurnošću koju dobijaš.“
Elajza je pokazala očima prema psu koji je sedeo i uporno piljio u
Kartera. „On će me čuvati.“
„A šta kad vas dve ne budete kod kuće? Zar ne bi volela da znaš da li se
neko u tvom odsustvu muvao oko kuće, ili, ne daj bože, ulazio u nju?“
Karter joj je pogodio slabu tačku,
„Ali ne mogu to da priuštim. Preskupo je.“
Najmanje dvoje od prisutnih izrazilo je svoje neslaganje glasnim
frktanjem. To što su svi Elajzini prijatelji bili puni kao brod nije značilo da je
i ona. Naravno, Alijansa joj je donosila dovoljno novca, ali ipak ne toliko da
je mogla da se razbacuje,
„Budući da je Tarzana tehnički i moj dom“, rekla joj je Sem, „ne
očekujem da ćeš ti platiti instaliranje sigurnosnog sistema.“
Elajza je sevnula očima prema svojoj prijateljici.
„Stalo mi je do tebe, Elajza, i ne mogu dozvoliti da ti se nešto desi.“
Elajzin otpor je malo popustio posle ovih Seminih reči. „Nisi fer.“
Sem je namignula svom suprugu. „Znaš da ja uvek pobeđujem.“
„Razmaženo derište.“

~ 95 ~
 Knjige.Club Books
„Drago mi je što smo ovo razrešili.“ Karter je ustao od stola i pogledao
prema hrpici hrane pred Zodovom njuškom. „Šta nije u redu s ovim psom?“
Elajza se zakikotala.
„Stvarno! Kakav je to pas kom slastan zalogaj stoji pred nosom, a on
neće ni da ga lizne!“
„Policijski psi obučeni su da jedu samo specijalnu hranu i to iz posebnih
činija. Šta misliš kako bi to izgledalo kad bi svaki krimos mogao da ih
namami slasnim odreskom? Svaki lopov mogao bi da mu prođe ispred
nosa“, rekla je Elajza, pokupila hranu s poda i vratila je u svoj tanjir. Zatim je
pomilovala Zoda i pohvalila ga.
„Šališ se.“
„Ne šalim se.“
Karter se počešao po svojoj pepeljastoplavoj kosi. „Ja nisam uspeo da
naučim svog psa ni da potrči za lopticom.“
„Čisto sumnjam da Zod zna kako se igra lopticom.“ U stvari, ako se
dobro sećala, policijskim psima nije čak dozvoljeno ni da se igraju s drugim
psima. To je bilo malo tužno, pomislila je. Taj pas je bio kao mašina.
Ponadala se da joj neće još dugo biti potreban.
Elajza je posmatrala Kartera kako proverava svoje poruke, imejlove i
glasovnu poštu. Svakog narednog trenutka, kapci su mu delovali sve teži.
Činilo joj se kao da noćima nije spavao. Pošto su se posle večere okupili u
Seminoj i Blejkovoj dnevnoj sobi, Karterovi kapci su izgubili bitku sa snom i
glava mu je klonula na grudi. Zod se sklupčao kod njegovih nogu u spustio
njušku među svoje šape.
„Jadničak“, prošaputala je Gven, pokazujući glavom ka mestu gde je
Karter spavao.
Dok je posmatrala kako mu se grudni koš ravnomerno podiže i spušta,
Elajza je osetila sažaljenje prema njemu. „Mislim da previše radi.“
Sem je potapšala Blejka po kolenu i ustala iz fotelje. „Idem da mu
pripremim sobu da može da prespava kod nas,“
Blejk je odmahnuo glavom i pogledao ka Elajzi. „Ne verujem da će on
hteti da ostane.“
„Zašto, pobogu?“
„Rekao mi je da će ispratiti Elajzu.“

~ 96 ~
 Knjige.Club Books
Sem je ponovo sela. „To je dobra ideja.“
„Nisam dete, mogu sama da odem kući.“
„Nije reč o tome. Karter je zabrinut za tebe. Svi smo.“
Tek što je htela da se usprotivi, Karterova ruka skliznula je s naslona
kauča i pala u njegovo krilo, probudivši ga. „Izgleda da sam zaspao, je li?“
Obrazi su mu se zarumeneli od neprijatnosti.
„Taman smo hteli da se opkladimo kad ćeš početi da hrčeš“, našalio se
Blejk.
Karter je prošao rukom kroz kosu i blago je razbarušio. Elajza je
pokušala da zamisli kako je izgledao kao dečak kad bi se ujutru probudio i
zaključila je da je i tada morao biti jednako neodoljiv kao što je sada.
„Trebalo bi da prespavaš ovde“, rekla mu je Elajza.
„Trebalo bi oboje da ostanete ovde“, dodala je Sem.
„Hvala na ponudi, ali ujutru rano imam sastanak s gospodinom
Sedžvikom.“
„Onim penzionisanim agentom za prodaju nekretnina?“
„Da. Zapretio je deci i unucima da će svu imovinu ostaviti novoj devojci
ne budu li počeli da se slažu,“ Kad je Elajza započela da radi ovaj posao sa
Sem, mislila je da će njihovi klijenti biti uglavnom mlađi ili sredovečni
muškarci. Međutim, gospođinu Sedžviku bilo je blizu sedamdeset šest
godina, i namerio je da se oženi na proleće. Njegova razmažena deca svađala
su se oko svega i svačega, pa je rešio da se oženi ženom koja će ih sve
dovesti u red.
„Ako ne uspemo da mu pronađemo ženu a on umre, njegovi naslednici
će se godinama vući po sudnicama.“
„Zato treba da pronađem neko mesto na kom se kriju krupne nemačke
udovice otprilike njegovih godina“, rekla je Elajza Samanti.
„Ali zar on nije tražio mladu ženu?“
„Njemu je potrebno društvo“, odlučno je rekla Elajza. „Neko s kim će
provoditi vreme. Usamljen je. Deca ga ne posećuju, osim kad im je potreban
novac. To je baš tužno.“
Elajza je ustala, a za njom i svi ostali.
„Pozvaćeš me sutra?“ upitala ju je Sem.
„Kontrolišeš me?“

~ 97 ~
 Knjige.Club Books
„Nego šta.“
Elajza bi se isto tako ponela da je Sem u njenoj situaciji, tako da je njenu
opasku shvatila kao prijateljsku zabrinutost, a ne kao meru prekomerne
zaštite.
„Sutra ćemo se dogovoriti oko ugrađivanja tog sigurnosnog sistema.
Hoćeš li voditi Zoda sa sobom kad budeš izlazila iz kuće?“ Čuvši svoje ime,
pas je ustao i počeo da maše repom.
„Psima nije dozvoljeno da uđu u restoran.“
Karter je nešto promrmljao sebi u bradu, ali ga je Elajza ignorisala.
„Vratiću se do podneva.“
„Odlično“, složila se Gven. „Taman ću imati dovoljno vremena da se
spakujem“, dodala je i zagrlila Elajzu.
Pošto je zahvalila Sem na večeri, Elajza je krenula ka vratima, ali su
Karter i Blejk već stajali u holu. Elajza se pozdravila s prijateljima i krenula
ka izlazu, ali ju je Karter pratio u stopu.
„Izgleda da neću uspeti da te nagovorim da odustaneš, je li?“
Karter je odmahnuo glavom i šeretski joj se osmehnuo.
„Pa, dobro“, rekla je Elajza. Karter neće moći još dugo da vodi kampanju i
da mi izigrava telohranitelja, pomislila je i krenula prema automobilu,
vodeći Zoda na povocu.
„Tek tako? Bez rasprave?“
„Preumorna sam da bih se raspravljala“, rekla mu je preko ramena.
Karter se nasmejao i krenuo za njom.

Ispostavilo se da je susret s gospodinom Sedžvikom ulepšao Elajzi dan.

Uprkos tome što je starac pričao kao navijen o tome kako je ceo svet otišao
dođavola i kako je današnja mladež razmažena i nesposobna, njegovo
brbljanje bilo je melem za Elajzine uši u odnosu na buku u njenoj kući.
Zod ju je dočekao kod vrata, nestrpljivo iščekujući da ga pusti napolje.
Pre nego što je pas obavio nuždu, zazvonio joj je telefon. S telefonom
zaglavljenim između brade i ramena, i otvorenim stražnjim vratima dok je
čekala da se pas vrati, Elajza je slušala Nilovu tiradu o tome koji će sve
majstori stići kod nje za manje od sat vremena.

~ 98 ~
 Knjige.Club Books
„Četiri električara iz Parkvju sekjuritija stižu kod tebe za sat vremena“,
rekao joj je Nil kratko i jasno. „Oni nose sive uniforme sa crnim logoom
firme i pločicama s njihovim imenima.“
Elajza se zakikotala. „Zašto je to važno?“
„Zato što moraš znati koga puštaš u kuću. Valjda razumeš zašto.“
„Si, šefe. Šta još?“
Pošto je završio s obavljanjem nužde, Zod se vratio u kuću. Elajza je
zatvorila vrata i nastavila da sluša Nilov monotoni monolog.
„Dvojica električara će raditi unutra, dvojica napolju. Oni će postaviti
kamere u sve prostorije i povezati ih s monitorima.“
„Ne želim kameru u svojoj spavaćoj sobi.“
„Spavaće sobe i kupatila su isključeni.“
Hvala bogu, pomislila je.
„Peti čovek će stići za dva-tri sata da umreži sistem. Zove se Keni Sends.
On je vlasnik kompanije. Visok je metar osamdeset i težak oko devedeset
kila. On treba da pokaže tebi i Gven kako se upravlja sistemom.“
„Gven je krenula kod mene?“ upitala ga je Elajza i pogledala na sat. Bilo
je dvanaest i pet.
On je malo oklevao. „Bićemo kod tebe do dva.“
„Reci mi, Nile, ko će sve imati pristup monitorima povezanim s
kamerama?“
„Isti ljudi koji vode računa o Blejkovoj i Samantinoj bezbednosti pratiće
i tvoje kamere.“
Drugim rečima, biće pod prismotrom virtuelnih telohranitelja koji rade
s njim.
„Imaš li još neko pitanje?“
„Samo jedno.“
Nil je ćutao.
„Kako to da me Samanta nije pozvala da mi sve ovo saopšti?“
„Zato što sam joj rekao da ću se ja pobrinuti za ovo.“
„Ona se plaši da ću je odgovoriti od svega ovoga?“
„Tako nekako.“
,,A s tobom nema rasprave, je li?“

~ 99 ~
 Knjige.Club Books
„Neki su pokušali.“
Elajza se nasmejala. „Mogu misliti.“

~ 100 ~
 Knjige.Club Books

DVANAESTO POGLAVLJE

Telefon je zavibrirao u Karterovom džepu. Bacio je pogled na poruku koju

mu je poslao Nil i koja se sastojala od samo jedne reči.
Urađeno!
Mada su mu bile važne informacije koje mu je Džej upravo saopštavao u
vezi sa najnovijim rezultatima izbornih anketa, bilo je dovoljno da pomisli
na Elajzu, pa da mu sve drugo postane nebitno. Njena kuća je obezbeđena, i
nije sama. Jeste da joj Gven nije nikakva garancija zaštite, ali bar joj je
pravila društvo kad on nije mogao da bude uz nju.
Pošto ju je sinoć dobacio, nije se odmah odvezao kući, već je još neko
vreme tumarao unaokolo kako bi se uverio da niko ne vreba iz senke.
Međutim, ugledavši njen smrknut pogled i ruke prekrštene na grudima,
shvatio je da Elajza želi da je ostavi na miru, pa je otišao.
„Slušaš li ti mene uopšte?“ upitao ga je Džej.
Karter se trgnuo. „Izvini, nešto sam se zamislio.“
„Vidim da si na drugoj planeti“, ljutito je izgovorio Džej i odgurnuo
rokovnik i olovku od sebe. „Šta se s tobom dešava u poslednje vreme?“
Karter je istegnuo vrat prvo ka desnom, zatim ka levom ramenu,
istovremeno smišljajući šta da mu odgovori. „Glava mi je puna svega i
svačega.“
„I to vidim. Baš kao što to vide i tvoji glasači. Hoćeš li mi reći o čemu je
reč da rešim problem, pa lepo da nastavimo dalje?“
„Ne možeš da rešiš moje probleme, Džej“
„Malo sutra ne mogu! Zato si me zaposlio. Nema tog problema koji ja ne
mogu da rešim. Pričaj, Kartere, o čemu je reč? Porodica? Žena? Bilo šta?“

~ 101 ~
 Knjige.Club Books
Džej je najbolji od svih. Radi za njega već nekoliko godina, Započeo je
karijeru kao Karterov lični pomoćnik i za kratko vreme dogurao je do
menadžera kampanje. Zadobio je njegovo poverenje kada je Karterov ujak,
senator Maksvel Hamond, pre dve godine nenajavljen banuo u njihovu
kancelariju.
Džej je odmah prepoznao senatora, ali kada mu se on predstavio rekavši
da je Karterov rođeni ujak, Džej mu je zahvalio na predstavljanju i upitao ga
da li ima zakazan termin.
Karter bi voleo da je mogao da vidi izraz ujakovog lica kad mu je Džej
postavio to pitanje. Neko bi mogao pomisliti da je Maksvel u najmanju ruku
bio general armije jer, gde god bi se pojavio, zahtevao je da bude u centru
pažnje i nikome nije dozvoljavao da podriva njegov autoritet.
Džej jeste. Kao što je Džej pretpostavio, Maksvelova poseta iznenadila je
Kartera i zatekla ga nespremnog, pa se on stoga svojski potrudio da
zagovara senatora dok se njegov gazda ne pribere. Kartera su svi smatrali
prilično prilagodljivom osobom, dok je Maks bio samozvani starešina
porodice i prvoklasni skot, ako je tako nešto uopšte postojalo.
Karter i Džej su ludački radili, tragajući za svim slučajevima u koje su
bili upleteni Maksovi prijatelji i kolege. I naravno, pronašli su da sin nekog
diplomate treba naredne nedelje da se pojavi u njegovoj sudnici.
Znajući da će ujka Maks sigurno hteti da interveniše, Karter se te večeri
našao s njim na piću u hotelu u kom je odseo. Posle nekoliko kurtoaznih
rečenica poput Šta ima novo? Jesu li kod kuće svi dobro?, Maks je odmah
prešao na stvar, u nameri da preinači Karterovu odluku. Popravio je revere
svog savršeno skrojenog odela i nakašljao se. Uprkos godinama, ponekom
kilogramu viška i prosedoj kosi, majčin brat se odlično držao. Bog mu je
podario dobar izgled i harizmu, jedine dve stvari koje se u politici ne mogu
kupiti.
„Čujem da Preskotov sin izlazi pred tebe iduće nedelje. Zbog nekog
omanjeg prekršaja.“
„Stvarno?“ Karter je otpio gutljaj pića iščekujući nastavak priče.
„Deca prave gluposti.“
Ali ne i ovo dete. Džo Preskot Drugi bio je razmaženi gad kog je pravda
zaobišla za svako nedelo koje je dosad počinio. Mada mu je bilo tek
dvadeset tri, imao je dosta „nestašluka“ na duši. Ovog puta, optužnica ga je

~ 102 ~
 Knjige.Club Books
teretila za silovanje za koje je tužilac imao i svedoke, i fizičke dokaze. Karter
se iskreno nadao da će ovog puta ta mala ništarija dobiti šta je zaslužila.
Mada je tek trebalo da održi saslušanje, rekli su mu da su fizički dokaz i
izjava svedoka neoborivi. Dokazi su bili onakvi kakve obožavaju i policija i
pravnici. Njemu, kao sudiji, to je samo olakšavalo posao.
Karter se samo nadao da policija nije nešto zabrljala, pa da mora da
odbaci dokaz ili svedočenje. Govnari kao što su Džo i njegovi prijatelji treba
da shvate da postoje sudije koje se ne mogu potkupiti. Bez obzira na to ko je
intervenisao.
„Glupost je kad neki klinac bejzbol lopticom razbije komšijski prozor.
Vezivanje i maltretiranje bespomoćne žene svakako ne spada u tu
kategoriju.“
Maks je otpio svoje piće. „Ta devojka je nepouzdana. Iz loše je porodice.“
„I zato je u redu da je maltretiraju i siluju?“
„Ne budi blesav. Preskot je dobar momak. Promenio se.“
Karter se zavalio u stolicu i s uživanjem posmatrao kako je njegovom
ujaku neprijatno. Nije mogao a da se ne nasmeje njegovoj nesigurnosti.
„Preskot naziva pogrdnim imenima sve što je ženskog roda.“
Maks je tresnuo čašom o sto. „On ne sme biti osuđen.“
„Verovatno zato da bi ti mogao da zaštitiš izvore svog novca?“
„Učini kako sam ti rekao.“
Poslednje što je Karter želeo bilo je da političari poput njegovog ujaka
vode ovu zemlju. Budući da ga je veoma dobro poznavao, rekao mu je još
nekoliko sitnica o slučaju i čvrsto odlučio da će učiniti sve što može da
pošalje Džoa iza rešetaka.
Posle nešto manje od nedelju dana, Džo Preskot Drugi proglašen je
krivim i odveden je u državni zatvor u kom će imati dosta vremena da
razmisli o svom promašenom životu.
Ujka Maks posle toga nikad više nije govorio o tom suđenju niti o
samom slučaju. Međutim, posle samo petnaest meseci provedenih u
zatvoru, Džo Preskot dobio je pomilovanje, posle čega je pušten na slobodu.
Karter je bio besan kao ris znajući da je njegov „dragi“ ujak povukao sve
moguće veze da se to desi.
„Dakle? Je li reč o Elajzi?“

~ 103 ~
 Knjige.Club Books
Džejevo pitanje vratilo je Kartera u stvarnost.
„Otkud ti to?“
„Devojka je veoma lepa. Takve lako zavrte mozak momcima.“
Ovo jeste bilo istina, ali ma koliko da je verovao Džeju, Karter nije želeo
da mu otkrije svoja osećanja prema Elajzi niti razlog svoje zabrinutosti za
nju. „Imao sam život i pre nego što sam odlučio da se kandidujem za
guvernera.“
Džej je zabacio glavu i nasmejao se. „Ne, nisi. Bio sam s tobom, sećaš
se?“
„Ako neke stvari nisam javno iznosio, ne znači da nisu postojale.“
„Nemoj mene da farbaš. To što si ponekad izveo neku ženu na večeru i
kresnuo se s njom, ne znači da si imao ozbiljnu ljubavnu vezu. Koliko znam,
dosad si bio oženjen samo poslom. Sve dok nisi napravio sranje ispred one
kaubojske kafančine.“
Zbog te kaubojske kafančine izgubio je dosta glasača i omogućio svojim
suparnicima pristojnu prednost. Kad bi bar Elajza pristala da se uda za
njega. Tako bi mogao da je drži na oku, a i uverio bi građane Kalifornije da je
on pravi čovek za taj položaj.
„Hoćeš li zbog te lepojke preskočiti i sutrašnji ručak u Čikagu?“
„Neću.“ Sutra će biti u Čikagu, prekosutra u San Francisku. Mora da
prikupi novac za kampanju. Ali kako će, za ime sveta, uspeti da pronađe
ženu - ne, kako će ubediti Elajzu da mu postane žena - ako bude putovao po
celoj zemlji!
I šta ako neko stvarno motri na nju?
Šta ako je ta ništarija koja joj je pobila roditelje resila da i nju pošalje u
večna lovišta? Poznata vatra u stomaku počela je da mu greje i celu
unutrašnjost. „Podseti me... ko podržava Montgomerija?“ Dok mu je Džej
govorio o saveznicima guvernera Ilinoisa u Kongresu, Karter se svim silama
trudio da ne misli na Elajzu i njenog četvoronožnog drugara koji treba da je
brani dok on nije pored nje.

„Za jednog policijskog psa...“, Elajza je pripretila Zodu svojom skupocenom

cipelom s visokom štiklom, „mogao bi da imaš malo lepše manire!“,
proderala se i zapretila mu prstom.

~ 104 ~
 Knjige.Club Books
Zod je okrenuo glavu u stranu i nastavio da dahće, ne pokazujući ni
trunku griže savesti zbog onog što je učinio.
Elajza je pogledala u tragove zuba na svojoj štikli i osetila kako joj tutnji
u ušima od besa. Malo joj je falilo da ne ispostavi Dinu i Džejmsu račun za
načinjenu štetu.
Vrata njene kuće su se otvorila i blagi, ženski glas najavio je svoj dolazak
kao da najavljuje sletanje aviona na O’Heru. Prednja vrata! Jednako iritantan
bio je i zvuk otvaranja bočnih kliznih vrata ili prozora. Tako je funkcionisao
njen novi sigurnosni sistem. Ne daj bože da je neko hteo da provali u kuću,
alarm bi verovatno probudio četiri okolna kvarta, uključujući i mrtve
na obližnjem groblju. Sve ovo je stvarno bilo suvišno. Baš kao i ovaj pas
štetočina.
„Nevaljali pas!“ uzviknula je još jednom pre nego što je bacila cipelu na
kuhinjski element.
Gven je ušetala u kuhinju s putnom torbom u ruci. „Rekla bih da sam
čula da si ovde.“ Gvenin osmeh otkrivao je niz savršeno belih zuba, ispod
savršeno oblikovanog nosa, a sve to se smestilo ispod savršene frizure na
kojoj je svaka dlaka bila na svom mestu. Elajza je bila sigurna da su u školi
sve drugarice prezirale Gven zbog te njene savršenosti.
„Upravo sam se raspravljala sa psom. Pojeo mi je cipele.“
Gven je spustila torbu na pod i zamahnula prstom prema Zodu. „Bio si
nevaljao, je li?“
Pas je samo sedeo, dahtao i šetao pogledom s Elajze na Gven.
„Trebalo bi ga pohvaliti, ima ukusa. Grize samo skupe cipele. Mislim da
mu je prvi vlasnik morao biti muško.“
„Otkud ti sad to?“
„Zato što nije ni pipnuo moje patike.“
„Možda mu je potrebno više fizičkog napora“, rekla je Gven. „Naši psi u
Olbaniju stalno jurcaju po dvorištu i retko kad sede u kući.“
Olbani je Gvenino porodično imanje. Elajza je bila tamo kad su se Blejk i
Samanta venčali. Ono što Gven podrazumeva pod „dvorištem“ prostiralo se
na nekoliko hektara zemlje. U poređenju s tim imanjem, Elajzino stražnje
dvorište izgledalo je kao poštanska markica.
„I dalje mi nije jasno zašto želiš da živiš ovde, a ne u onoj palati u kojoj si
odrasla.“ Elajza je uzela uništenu cipelu i ubacila je u kantu za smeće.
~ 105 ~
 Knjige.Club Books
Zod je samo piljio u nju. Prema spokojnom načinu na koji ju je gledao
činilo se da ga uopšte nije bilo briga što joj je uništio jedine skupe cipele.
„Postoje i vrednije stvari u životu od tih palata.“
„Nemam ništa protiv velikih kuća.“ Elajza je obožavala Samantinu vilu u
Malibuu. Prelep pogled, travnjak, bazen. Čak i onu njenu prostranu kuhinju,
mada se Elajzino znanje o kuvanju svodilo na mikrotalasnu pećnicu. Oduvek
je govorila da bi naučila da kuva samo kad bi imala takvu kuhinju.
„Ceo život živim u luksuzu. Nisam nezahvalna, naprotiv, ali sada bih
volela bar jednom u životu da sama zaradim svoj dinar.“
Elajza se nasmejala. „U redu. Videćemo šta ćeš reći kad budeš morala da
ručaš i večeraš supu iz kesice.“
Gven ju je šokirano pogledala. „To zvuči odvratno.“
„Pazi šta želiš, Gven. Ja nikad nisam imala mnogo i veoma dobro znam
da takav život uopšte nije zabavan. Jasno mi je da se tvoj pojam zarađivanja
znatno razlikuje od mog. Za tebe je to zabava, a za mene obaveza i naporan
rad.“
„Ne plašim se ja napornog rada“, pokušala je da se odbrani Gven.
„Drago mi je. Večeraš treba da idemo na zatvorenu žurku na Beverli
Hilsu. Veoma otmeno društvo. Ti ćeš se tamo lako uklopiti.“
Gven joj se široko osmehnula i podigla bradu. „Jedva čekam da naučim
tvoj i Samantin posao.“
Začuvši šum iza sebe, Elajza se okrenula i videla kako se Zod udaljava
noseći u zubima još jedan par njenih cipela. Uzviknula mu je na nemačkom
da ispusti cipele i zatim ih pokupila s poda.
„Ne mogu da verujem da neće da pogleda govedinu, ali zato ne bira kad
su cipele u pitanju.“
„Biće bolje da ne govorimo nikome o ovome, inače će početi da nas
saleću putujući prodavci cipela.“

~ 106 ~
 Knjige.Club Books

TRINAESTO POGLAVLJE

Na svečanom prijemu sve je vrvelo od crnih smokinga i skupocenih toaleta,

koje je Elajza uspešno trpela, ali ih nije volela. Izveštačeni osmesi lebdeli su
na licu većine prisutnih, dok su izgovarali besmislene rečenice. Drago mi je
što te ponovo vidim... Divno izgledaš... Haljina ti je famozna...
Ko normalan danas još naziva haljine famoznim?
Uštogljeni bogati japiji koji su se obogatili ulažući novac iz fondacija
koje su im obezbedili bogati roditelji, eto ko. Kada ju je Samanta prvi put
dovela na jedan ovakav prijem, na kom je trebalo da pronađu klijente i žene
voljne da se udaju za njih, Elajza se saplela o rub svoje dugačke haljine i
umalo nije pala. U to vreme, bilo joj je teško da se uklopi u razgovore
bogataša, a kamoli da učestvuje u njima. Gven je, međutim, bila prirodni
talenat za takve stvari. Kćerka vojvode, koja je razumela svet bogataša bolje
nego što će Elajza ikad uspeti, odvojila se od nje i vesto se umešala
među goste pre nego što je Elajza uspela da ostavi kaput na garderobi.
Elajza nikada nije pila alkohol na ovakvim mestima, ali zato je stalno
držala punu čašu vina u ruci i samo povremeno otpijala po gutljajčić da se
ne bi razlikovala od ostalih. Neki trgovački putnik možda bi zujao od
zvanice do zvanice pokušavajući da im uvali svoj proizvod, ali ona nije tako
funkcionisala. Ona je poverenje budućih klijenata sticala tako što se
ponašala kao da je jedna od njih.
Dosad je ta taktika uvek davala dobre rezultate.
Niko od prisutnih ne bi posumnjao da ona nosi devetomilimetarski
pištolj pričvršćen uz butinu. Na ovakvim mestima bilo je pomalo nezgodno
nositi oružje u damskoj tašnici. Doduše, u protekloj godini bilo je dosta

~ 107 ~
 Knjige.Club Books
ovakvih događaja na koje je odlazila bez oružja, ali zbog Dinove i Džejmsove
paranoje, više se nije osećala bezbedno bez svog metalnog prijatelja.
Čak i sada je imala osećaj da je neko prati, pa se naglo okrenula da
proveri da li je neko posmatra. Taman kad je htela da odustane od potrage,
pogled joj je pao na poznata široka ramena. Karter je uhvatio njen pogled
preko ruba svoje čaše i namignuo joj.
Šta on radi ovde?
Prijatna toplina koju je osetila u donjem stomaku naglo se proširila po
celom telu. Karterova dominantna pojava i harizmatični osmeh privukli su
poglede svih žena koje su prošle pored njega. Pored njegovog skupocenog i
besprekorno skrojenog odela, odela kupljena u robnoj kući izgledala su kao
stare krpe. Mada je većina muškaraca nosila leptir-mašne, Karter je nosio
elegantnu marinskoplavu običnu kravatu. Veoma patriotski.
Okrenuo se prema grupi s kojom je stajao i nastavio razgovor, da bi se
posle samo nekoliko minuta rukovao s jednim čovekom i zaputio se prema
njoj.
Nekoliko očiju ispratilo je njegovo kretanje.
Stigavši do Elajze, blago se nagnuo ka njoj i poljubio je u oba obraza, kao
da je to najnormalnija stvar na svetu. „Izvini što kasnim“, izgovorio je
glasnije nego što bi trebalo.
,,Kasniš?“, prošaputala je ona. „Nisam znala ni da dolaziš.“
„Stvarno?“ Uzeo je čašu vina s poslužavnika konobara koji je upravo
prošao pored njih. „Siguran sam da sam ti to sinoć spomenuo.“
„A ja sam sigurna da nisi.“
„Verovatno sam smetnuo s uma.“
Naravno da jesi. Elajza je nehotice otpila gutljaj vina i gledala kako
Karter maše nekom gostu na drugom kraju prostorije. Šta li on to smera?
„Zar ti ne treba da putuješ sutra?“
„Da, letim rano ujutru.“
„Koliko si sati sna sinoć uspeo da skupiš?“ Delovao joj je malo odmornije
nego sinoć, ali ipak nedovoljno.
„Malo.“
„Malo? Ako tako nastaviš, razbolećeš se.“

~ 108 ~
 Knjige.Club Books
Karter je podigao obrve i razvukao usne u neodoljiv osmeh. „Da li mi se
učinilo, ili sam čuo zabrinutost u tvom glasu?“
Da li mu se učinilo?
„Nije... jeste“, rekao je, očigledno se zabavljajući.
„Molim te, prestani. Naravno da sam zabrinuta. Virusi se lako prenose, a
mi se krećemo u istim krugovima.“ Njen izgovor jeste bio mlak, ali moraće
da ga proguta. Knjige.club. Umesto da dočeka da joj se Karter nasmeje u lice,
okrenula se i pokušala da se udalji, ali on ju je obuhvatio oko struka i
spustio ruku na donji deo njenih leđa. „Dođi, hoću da te upoznam s nekim
ljudima.“
„Nisam ovde zbog zabave, već posla radi“, rekla mu je dok ju je on vodio
ka drugom kraju sale.
,,I ja sam.“
Ako bi se okrenula i otišla, ispalo bi da pravi scenu, pa je nastavila da
korača zanemarujući činjenicu da se njegovi prsti nalaze tik iznad njene
zadnjice. Čak i kad su stigli do grupice muškaraca koji su se smejali i pili,
Karter nije pomerio ruku. Naprotiv, spustio ju je malo niže.
„Gospodo“, Karter je prekinuo njihov razgovor, „hteo bih da vas
upoznam sa svojom prijateljicom. Elajza, ovo je...“, rekao je Karter i zatim
izgovorio nekoliko imena koja je trebalo da upamti, ali ih je istog trenutka
zaboravila.
Karter je ponosno izneo da je Elajza uspešna preduzetnica i njegova
saradnica, ne iznoseći podrobnije detalje o njihovom ličnom odnosu. Ljudi
su bili pristojni i zaneseno su slušali sve što je Karter govorio. Nije se mnogo
pričalo o politici. Štaviše, samo su blago očešali temu trenutnih dešavanja u
državi. Karter im je rekao da večeras želi da uživa i da neće da kvari
raspoloženje pričama o kampanji. Biće vremena za to kada krajem meseca
bude organizovao svečani skup za prikupljanje novčanih sredstava.
Kad im je ponestalo tema za razgovor, Karter je poveo Elajzu do druge
grupe ljudi i ponovo je predstavio na isti način. Nije prošlo ni pola sata,
Elajzina čaša se ispraznila i puna se našla u njenoj ruci.
Karterova ruka je sve vreme počivala na njenim leđima i svaki put kad
bi pogled nekog muškarca zalutao u njen dekolte, Elajza je osetila kako se
njegov stisak pojačava.

~ 109 ~
 Knjige.Club Books
Krajičkom oka spazila je Gven, koja se muvala po prostoriji i razgovarala
s ljudima. To je, zapravo, trebalo da ona radi.
Umesto da dopusti da je Karterova blizina omete, Elajza je pokušala da
se priseti imena i bračnih statusa muškaraca kojima ju je Karter predstavio.
Stenberg je advokat u ranim šezdesetim. Kad je podigao čašu, ugledala
je zlatnu burmu na njegovom prstu.
Idemo dalje.
Makini je neki investitor. Ne nosi burmu. Procenila je da ima oko
sedamdeset godina. „Vi ste gospodin Makini, je li tako?“
„Tako je“, izgovorio je blagim irskim naglaskom.
„Vaša supruga je takođe ovde, ili se radije drži podalje od ovakvih
skupova?“
„Nemam suprugu.“
Karter je nastavio u laganom tonu. „Makini i ja smo glavne neženje u
kvartu.“
Stenberg je uzdahnuo. „Makini možda nema tako očaravajuću ženu
pored sebe, Bilingse, ali to ga ne čini neženjom.“
Makini je zabacio glavu i glasno se nasmejao. „Nisam kriv za svoj
poslednji razvod, ma koliko da su mediji to napumpali.“
„Mediji baš umeju da ljudima poremete život, zar ne“, rekla je Elajza i
pomislila da treba da stavi Makinija na spisak potencijalnih klijenata
Alijanse. Kako se razgovor nadalje razvijao, Karter se stalno trudio da spreči
Elajzu da ispituje muškarce o suprugama i žene o muževima, ali ona je i
pored toga uglavnom uspevala da dobije potrebne informacije. Elajza je
spustila svoju drugu praznu čašu na poslužavnik i odmahnula glavom.
Karter se izvinio prisutnima i poveo je prema vratima koja su vodila na
trem.
„Kuda me vodiš?“
„Mislim da ti je potrebno malo svežeg vazduha.“
I bilo joj je potrebno. A bilo joj je i drago što je on to primetio.
Napolju je bilo još toplo i duvao je blagi istočni povetarac. „Čini mi se da
se sprema Santa Ana1.“

1
Santa Ana je naziv za suve i tople vetrove koji duvaju s juga Kalifornije. (Prim. prav.)

~ 110 ~
 Knjige.Club Books
„Ne smeta mi sve dok ne donese nevreme i požare.“
Leto, vetrovi i požari bili su uobičajene pojave na jugu Kalifornije. Čak
češće od zemljotresa.
„Biće sve u redu.“
Karter se zaustavio kod stuba i nevoljno spustio ruke niz telo. „Ponašaš
se kao da si rođena na ovakvom mestu. Jeste li ti i Samanta često obilazile
ovakve skupove?“
„Uglavnom je to činila Samanta. Pre nego što je upoznala Blejka. U
poslednje dve godine, ta obaveza spala je na mene. Ali sada kad imam Gven,
biće mi mnogo lakše.“
„I uspevate li da pronađete klijente? Mislim, da li samo priđeš ljudima i
pitaš ih za bračno stanje i da li su zainteresovani za vaše usluge?“
„Ne činimo to tako direktno. Većina naših klijenata dolaze kod nas po
preporuci, ali ne škodi da povremeno posetimo ovakvo mesto i pridobijemo
nove.“
„Meni to deluje kao ugovaranje sastanaka na koledžu.“
„S tim što naši klijenti nešto nude i nešto dobijaju.“
Karter se zamislio prisećajući se kako je Blejk upoznao Samantu i kako
se na kraju sve sjajno završilo. Pogledao je u stranu i video da ga Elajza
posmatra.
„Zašto me tako gledaš?“
„Zato što me zanima zašto si večeras ovde. Molim te, nemoj da mi
prodaješ priče o poslu jer celo veče nisi prozborio tri reči o politici.“
Karter se odvojio od stuba na koji se naslonio i prišao joj korak bliže. „U
pravu si. Nisam ovde zbog posla.“
Mada joj je unutrašnji glas rekao da se pomeri unazad, stopala su joj
ostala zalepljena za tlo.
„Nego zbog čega?“
„Zbog tebe. Znao sam da bi me odbila da sam te pitao da pođem s
tobom.“
„Nije mi potreban telohranitelj.“
„Vidiš? Znao sam da ćeš to reći. Nisam hteo da dođem ovamo kao tvoj
telohranitelj, već kao tvoj pratilac.“
Usta su joj se osušila i zinula je kao riba na suvom.

~ 111 ~
 Knjige.Club Books
„Moj pratilac?“
„Tačno.“
„Zašto?“
Karter ju je obuhvatio rukom oko struka i prišao joj još bliže. „Zato što u
poslednje vreme stalno mislim na tebe.“
„Stvarno?“ Počelo je da je nervira to što na svaku njegovu rečenicu
odgovara glupim pitanjem.
„Stvarno“, rekao je i široko joj se osmehnuo. „Dakle, šta kažeš na to,
Elajza? Hoćeš li da izađeš sa mnom? Na večeru? Ili u bioskop?“
Večera i bioskop? Blagi bože, kad je poslednji put izašla s nekim? Ali ovo
ovde je Karter, koji stoji pred njom, i čiju toplinu tela oseća na sebi.
„Imaš li ti uopšte vremena za tu večeru i bioskop?“
„Ako pristaneš, pronaći ću ga.“
Elajza je odvojila pogled od njegovog lica i spustila ga na njegove grudi.
Mišićave, široke i maljave. „Ne znam, Kartere, nas dvoje nismo poznati po
tome da se slažemo.“
„Koliko vidim, večeras nam je sasvim dobro išlo.“
„Da, u prostoriji punoj ljudi.“
„Bioskopske sale i restorani su takođe puni ljudi.“
Nasmejala se njegovoj šali. „Ne znam.“
Karter joj je podigao bradu i zagledao se u njene oči. Nežno je prešao
palcem preko njene brade i izazvao žmarce koji su joj prostrujali niz kičmu.
„To je samo jedna večera. Oboje moramo nešto da pojedemo. Neće mi
biti teško da uzmem slobodno veče.“
Elajzin pogled je sve vreme bio prikovan za njegove usne. Nesvesno je
jezikom ovlažila svoje. Karter je duboko udahnuo. Sad joj se već opasno
približio. Stajao je toliko blizu da je mogla da oseti opojni miris njegove
kolonjske vode.
„Izađi na večeru sa mnom, Elajza“, izgovorio je dubokim glasom.
„Večera? U redu, pristajem.“
Usne su mu se raširile u šeretski osmeh, zatim joj se još bliže
primaknuo. Poljubac je visio u vazduhu.
„Žarko želim da te poljubim“, rekao je i nežno prešao prstima preko
njenog lica, dok je drugom rukom uzeo njenu i postavio je na svoj bok.
~ 112 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je na to samo kratko klimnula glavom, dajući mu do znanja da je
spremna na to.
„Ipak ću sačekati“, izgovorio je, ali se nije odmakao od nje.
„Sačekaćeš?“ upitala ga je pomalo zbunjeno.
„Prošli put sam prenaglio. Ne bih da ponovim istu grešku.“
Elajza je odvojila pogled od njegovih usana i videla kako mu oči
nestašno sijaju.
„To što si me poljubio bila je greška?“
„To što sam te poljubio i sve ostalo bilo je kao nestvarni san. Greška je
bila to što sam prenaglio i gotovo te naterao na sve to. Ne želim više da te
požurujem.“
Šta ako ona baš to želi? Jedno je pričati o poljupcu, a sasvim drugo je
osetiti ga. Sad bi baš želela da oseti ukus njegovih sočnih usana. Ali pre nego
što je uspela išta da uradi, Karter se odmaknuo od nje.
„Dolazim po tebe sutra u šest.“
„Kako da se obučem?“
„Ležerno.“
U redu, može ona to. Ali pitanje je hoće li moći da se smiri dok ne oseti
taj njegov obećani poljubac.

~ 113 ~
 Knjige.Club Books

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Din je otvorio običan, beli koverat koji je ležao na njegovom radnom stolu. U
njemu je bila cedulja zaheftana za račun iz robne kuće. Tvoj grozni pas
obožava da žvaće kožne cipele. Jeste li mu u policiji davali da glođe štavljenu
kožu?
Poruka je bila potpisana samo slovom E.
Din je prekrio usta dlanom prigušivši smeh zbog toga što mu je Elajza
poslala račun za dva para uništenih cipela. Ugledavši cifru, shvatio je da je
potrošila mnogo više nego što je inače trošila na sebe.
Spustio je cedulju na sto i ulogovao se na svoj računar. Zatim je ukucao
ime i prezime čoveka odgovornog za Zodovo prisustvo u Elajzinom životu, i
sačekao da mu sistem izbaci mesto njegove trenutne lokacije.
U zatvorskom registru pisalo je da je taj zatvorenik prebačen iz jedne
ćelije u drugu u okviru istog zatvora u kom je boravio oko godinu dana. Din
je zapisao broj njegove nove ćelije i rešio da sazna s kim sada leži ta
ništarija. Otkucao je imejl upravniku kojim ga je zamolio da mu pošalje te
podatke i pritisnuo tipku za slanje.
Din je znao da je taj zločinac uživao određene privilegije zbog svog
„dobrog vladanja“. Redovna dostava novina i gledanje televizije bile su
samo neke od njih. Bilo bi mnogo bolje da se to govno potuklo ili načinilo
neki prekršaj, zato što tada ne bi mogao da vidi Elajzinu fotografiju u
novinama, niti da je gleda na vestima.
Ali Din nije bio te sreće.
Ako ništa drugo, Elajza je u poslednjih nedelju dana „letela“ ispod
domašaja radara i njeno lice se nije pojavljivalo u novinama. Din je po staroj
navici potapšao džep na mestu gde je ranije držao cigarete. Da bi suzbio
~ 114 ~
 Knjige.Club Books
potrebu za nikotinom, počeo je da gricka donju usnu. Prisetio se Elajzinog
komentara kad su se poslednji put videli. Žarko je želeo da ostavi duvan, pa
je stoga namerno ostavio cigarete kod kuće. Nije zapalio već skoro trinaest
sati i nervi su mu sad već bili napeti kao strune.
Kako bi nadomestio nikotin, sasuo je u sebe celu šolju kofeina. Klin se
klinom izbija, pomislio je.
Zašto mi taj prokleti upravnik ne odgovara?
Proverio je vreme kad je poslao imejl. Prošlo je tek dvadeset minuta.
Ponovo je izabrao loš trenutak da ostavi cigarete. Kao i bezbroj puta do
sada.

Nisu otišli u bioskop, već na teren za mini-golf. Karter joj je to predložio jer
je znao da će zaspati istog trenutka kad se u sali isključe svetla, što, svakako,
ne bi ostavilo dobar utisak na Elajzu. Ali nije znao da je ona ekspert u
igranju mini-golfa. Sve njene loptice završile su direktno u rupama.
Veći deo partije niko od prisutnih nije obraćao pažnju na njih. Na terenu
su uglavnom bili roditelji s decom tinejdžerskog uzrasta, čija je pažnja bila
usmerena na igru, a ne na prisustvo mogućeg budućeg guvernera njihove
države. Bar jednom je bio srećan i nevidljiv za druge.
Dok je Elajza ciljala svoju lopticu, Karter se oslonio na svoj štap.
„Nema šanse da tu rupu pogodiš iz jednog udarca.“
„Hoćeš da se opkladiš, Holivude?“
„Čak i na tabli piše da se ova rupa pogađa uglavnom iz tri udarca.“
„Ma nemoj. Samo treba pogoditi lopticu pod određenim uglom. Princip
je isti kao u kuglanju ili bilijaru.“
Karter je zaškiljio i sačekao da ona udari lopticu koja je prošla kroz
uzani prolaz i savladala još jednu prepreku da bi se zaustavila nekoliko
centimetara od rupe.
„Lepo sam ti rekao.“
Elajza je još jednom lagano udarila lopticu i ubacila je u rupu. „Ovo je
bilo iz dva udarca, ne iz tri. Sada moraš naredne tri rupe da pogodiš iz
jednog pokušaja da bi me prestigao.“

~ 115 ~
 Knjige.Club Books
„Nisam znao da si toliko takmičarski nastrojena.“ Udario je lopticu i
ispratio je pogledom. Ona se otkotrljala do prepreke, odbila se od nje i
vratila se na početak terena.
Elajza se nasmejala. „Ja ne radim ništa polovično. Ili radim kako treba, ili
nikako.“
On je ponovo udario lopticu i ovog puta uspeo da je ubaci u rupu. ,,Ko te
je tome naučio?“
„Moj tata. Oduvek je bio optimista i verovao je u to da se odlučnošću i
napornim radom sve može postići.“ Osetivši setu u njenom tonu, Karter je
skrenuo pogled sa svoje loptice i video da ona gleda u nebo. Dosad nikad
nije spominjala svoje roditelje. Imajući u vidu šta joj se dogodilo, to je bilo
sasvim logično.
„Da li je on naporno radio?“
Elajza je uzdahnula. „Osamnaest sati dnevno. Prvo od devet do pet,
zatim bi kod kuće odradio još nekoliko sati. On je bio od onih koji smatraju
da žene ne treba da rade, već da brinu o porodici.“
Karter je udario lopticu i promašio.
Elajza je nastavila da govori. „Moja majka je vodila računa o
domaćinstvu. Kuvala je i mesila hleb. I sad mogu da osetim onaj divni miris
kvasca i sveže pečenog hleba. Dok su druga deca obožavala kolačiće, ja sam
najviše volela kad mi mama namaže puter na vruće parče domaćeg hleba.“
Karter je ćutao. Njegova majka nije umela ni jaje da isprži.
„Uvek smo zajedno večerali. Pošto bi se tata vratio s posla, obično bi se
prvo istuširao, zatim bismo seli da pojedemo mamine đakonije. On bi posle
večere nastavio da radi, dok smo mama i ja raspremale sto. Nikad se nije
žalio. Kad bih mu rekla da mi je žao što se ne viđamo češće, on bi me
prekorio, podsetivši me da druga deca idu u školu s ključem oko vrata i
gotovo nikad ne viđaju svoje roditelje.“
„Voleo bih da sam ih poznavao“, tiho je rekao Karter.
Elajza mu se osmehnula. „Mislim da bi im se dopao, bez obzira na to što
si republikanac.“
„Uh“, nasmejao se. „Demokrate.“
„To im nije donelo mnogo sreće.“
„Ako ništa drugo, podigli su lepu i pametnu kćerku.“

~ 116 ~
 Knjige.Club Books
Pokazala mu je palicom ka loptici. „Nećeš me zavarati tim svojim
komplimentima. I dalje zaostaješ dve rupe za mnom.“
Karter je udario lopticu, promašio i time izazvao Elajzin smeh. „Nemaš
pojma.“
„Da li uvek likuješ kad pobeđuješ?“, upitao ju je smeškajući se, jer je
znao da njen takmičarski duh nije zlonameran.
„Aha.“
Karter je zastenjao.
Po završetku partije, pronašli su prijatan restoran s terasom okrenutom
ka okeanu. „Nadam se da ti se dopada ovde.“
Elajza je podigla ruke. „Ovo je riblji restoran. Šta ovde može da mi se ne
svidi?“
Buka iz restorana čula se i na terasi. Unutra su ljudi gledali finale
utakmice i glasno navijali. „Dosadilo mi je da jedem po otmenim
restoranima.“
„Mogu misliti.“ Uzela je jelovnik i pogledala ga preko njega. „Znaš li da se
ženama ne savetuje da na prvom sastanku naruče rakove?“
„Ne znam. Zašto?“
„Zato što su rakovi skupi i jedu se prstima.“
Karter se zapitao da li je odabrao pravi restoran. Uživao je igrajući mini-
golf s Elajzom i u njenoj priči o svojim roditeljima, pa se iskreno nadao da će
veče nastaviti da se odvija u takvom maniru.
„Ako je tako, šta ćeš naručiti?“
„Veliku porciju krabinih nogu s puterom“, odgovorila je kao iz topa.
Karter je zabacio glavu i slatko se nasmejao. „Dakle, ne mariš mnogo za
utisak na prvom sastanku? Šta ako dobiješ negativnu recku?“
Elajza je spustila jelovnik na sto. „Ne marim. Obožavam krabine noge.“
„Uprkos tome što ćeš se uprljati?“
Elajza je pokazala glavom ka paru za susednim stolom. „Staviću
portiklu.“
Nagnuo se prema stolu i spustio ruku preko njene. Uzbuđivala ga je
Elajzina mirnoća, samopouzdanje i toplina njene kože. Skupila je gustu
tamnu kosu šnalom, ali joj je jedan pramen pobegao i pao preko oka.

~ 117 ~
 Knjige.Club Books
Sklonila ga je slobodnom rukom, ali drugu nije izvukla ispod njegove. Prijala
mu je njena blizina. Mogao bi se lako navići na nju. Na duže vreme.
Elajza mu je pričala o tome kako se sva umrljala kad je prvi put jela
krabu i zaključila da je viljuška, koju dobijaju uz takvo jelo, sasvim
beskorisna. Pošto su im doneli jelo, Elajza je prinela usnama krabinu nogu i
puter joj se slio niz bradu. Karter se nagnuo preko stola i obrisao joj bradu
salvetom. U tom trenutku, sve je stalo.
Karter nije mogao da odvoji pogled s njenog lepog lica. Da joj je bio
bliže, sigurno bi iskoristio ovu pauzu u razgovoru da je poljubi. Ali, budući
da je sedeo preko puta nje, to nije bilo moguće. Morao je da se zadovolji
time što ju je držao za ruku i palcem joj milovao zapešće.
„Krabe se jedu s obe ruke, Holivude.“
Pogledao je ka stolu i začudio se koliko je njena ruka delovala sitno u
njegovoj. Nije je izvukla i to mu je podgrejalo nadu. Prineo je njenu ruku
usnama i nežno je poljubio kožu zapešća, pritom prateći pogledom njenu
reakciju. Osmeh na njenim usnama je usahnuo i oči su joj zaiskrile
požudom. Mora da je drugima izgledao kao budala zbog ovog gesta, ali nije
ga bilo ni najmanje briga. Uzdahnuo je i nevoljno ispustio njenu ruku, a
zatim nastavio s jelom.
Kasnije, dok ju je vozio kući, oboje su se smejali najnovijem video-klipu
s Jutjuba na kom se danska princeza zabezeknula ugledavši nekog starkelju
kako zuri u njen dekolte.
„Baš me zanima kako je čovek ovo objasnio svojoj ženi“, rekla je Elajza,
kikoćući se.
„Verovatno ju je slagao da nije gledao u princezine grudi nego u
dijamante na njenoj ogrlici.“
„Obožavam društvene mreže. Na njima ima više zabavnog sadržaja nego
na televiziji.“
Karter je zaustavio auto pred njenom kućom i izašao napolje da joj
otvori vrata. Umesto da je povede ka njenim ulaznim vratima, uhvatio ju je
za ruku i zadržao je kod automobila. „Bilo mi je lepo“, rekao joj je. Ni za
trenutak nije pomislio na posao i nije mu palo na pamet da je isključio
telefon pre nego što je došao po nju. Ko zna šta ga će zateći pošto ga ponovo
bude uključio.
„Nije loše ispao ovaj naš prvi izlazak.“

~ 118 ~
 Knjige.Club Books
„Da li to znači da sam položio za drugi?“
„Možda.“
Naravno da je položio, samo je htela da vidi kako se meškolji.
Na prozoru njene dnevne sobe pomerila se zavesa. Elajzu očigledno kod
kuće nije čekao sam policijski pas, nego je i Gven još bila budna.
„A ako te podmitim dom perinjonom i jastogom?“
„Možda ja ne volim šampanjac.“
Karter joj je prišao bliže. Elajza nije imala kud, budući da je bila
naslonjena leđima na njegov auto. „Nemoj meni da prodaješ te fore. Bio sam
s tobom na dva venčanja i znam da voliš i šampanjac, i finu klopu.“
Njen pogled je bio prikovan za njegove usne. „Pa dobro, mogla bih
probati tog jastoga.“
Nagnuo se i obuhvatio njene usne svojim. Elajza se opustila u njegovom
zagrljaju i glasno uzdahnula. Karter ju je privukao k sebi i zadrhtao celim
telom od njene topline. Poslednji put kad je poljubio devojku na ulici ili
izvan kola verovatno je bio još srednjoškolac. Mada ovaj poljubac nije
mogao biti strasniji i vreliji, Karter je bio svestan da će se na njemu noćas
sve završiti. Iz nekog čudnog razloga, saznanje da ne mogu da idu dalje od
poljupca još više je raspalilo njegovu želju.
Elajza je to osetila na svom telu. Prijalo joj je to što je on tako reagovao
na nju. Ali ovde se nije radilo samo o fizičkoj privlačnosti. Celo veče su
pričali, smejali se i uživali jedno u drugom. Kad se i dogodilo da se oko
nečeg nisu složili, on je to brzo pretvarao u šalu i, umesto da se posvađaju,
oboje su se smejali i zbijali šale na sopstveni račun. I dok ju je sada ljubio,
bilo joj je jasno da će njih dvoje kad-tad završiti u krevetu. Ali to neće biti
seks na brzaka kao prošli put, već nešto što će oboje pamtiti celog života.
Završio je poljubac i promrmljao ispod brade. „Biće bolje da te odmah
otpratim kući da Gven ne bi pustila psa na mene.“
Elajza se naslonila čelom na njegove grudi. „Da mi je neko pre mesec
dana rekao da ću deliti kuću s nemačkim ovčarom i cimerkom, rekla bih mu
da je udaren mokrom čarapom.“
,,I eto, imaš ih oboje.“
„Imam. I ti treba da ideš kući da se naspavaš. Zar ne putuješ rano
ujutro?“

~ 119 ~
 Knjige.Club Books
Klimnuo je glavom, poljubio je u čelo i otpratio do vrata. Začuvši šum
pred vratima, Zod je zalajao i Gven ga je pozvala da se vrati u sobu.
„Pozvaću te sutra ujutro.“
„Kartere, nema potrebe to da radiš.“
„Ne radi se o tome ima li ili nema potrebe. Želim to.“
Osmehnula mu se, očigledno zadovoljna njegovim odgovorom. Kao što
joj je u restoranu poljubio ruku, Karter je stalno činio sitne stvari koje su joj
razvlačile usne u široki osmeh.
Moraće to da zapamti.

„Imamo problem“, rekao je Din i bacio stare novine na Džimov sto.

„Šta je ovo?“, začuđeno ga je upitao Džim.
„Stari primerak Holivud tribjuna. Okreni petu stranu i pogledaj rubriku o
poznatima.“
Tamo je bio članak o Blejkovoj i Samantinoj teksaskoj svadbi s velikom
fotografijom na kojoj je Elajza stajala pored mlade.
„Pa šta s tim? Ovo smo videli pre nekoliko nedelja. Vest je bajata. Zašto
je sada problem?“
Din se naslonio na ivicu stola i prekrstio ruke preko grudi. „Malo sam
čačkao i raspitao se o malom Rikiju. Kao što znaš, prošle godine su ga
premestili u San Kventin.“ Obojici nije bilo drago kad su saznali da se
Rikardo vratio u Kaliforniju.
„Znam. I to je bajata vest.“
„Pogodi s kim to govno deli ćeliju.“
Džim je zadobovao prstima po novinama pokušavajući da odgonetne
Džimovu zagonetku. „Nemam pojma.“
„Da li ti ime Haris Eliot govori nešto?“
Džim se na trenutak zbunio, zatim je zabezeknuto zinuo i ponovo
pogledao u fotografiju iz novina.
„On je otac Samante Eliot Harison.“
„Bingo.“
„Bože blagi.“

~ 120 ~
 Knjige.Club Books
„Prema priči zatvorskih stražara u njegovom bloku, Hari njih savetuje
koje akcije da kupe i kako da ulažu novac, u zamenu za isečke iz novina i
fotografije njegovih kćerki. Šta misliš koliko ovakvih fotografija već krasi zid
njegove ćelije?“
„Sranje.“

~ 121 ~
 Knjige.Club Books

PETNAESTO POGLAVLJE

Elajza je sedela preko puta radnog stola plavokose lepotice Karen i nadala
se pozitivnom ishodu. Karen je bila vlasnica Munlajt vila, luksuznog
staračkog doma i, ako bude sreće, postaće i nova klijentkinja Alijanse.
„Dakle, čemu ovaj sastanak? Jeste li mi pronašli muža?“ Karen je bila
prelepa, pametna i potpuno sposobna da sama pronađe muža, ali ipak je taj
posao poverila Alijansi kako bi ona imala dovoljno vremena da drugima
ulepšava život.
Nažalost, njena lepota zastrašila je mnoge podobne kandidate. „Jedini
koji bi mogao da zadovolji vaše novčane potrebe jeste jedan bogataš u
poznim godinama koji hoće da se oženi iz inata deci.“
Karen ju je pogledala svojim ledenoplavim očima. „Koliko su pozne te
njegove godine?“
„Sedamdeset šest.“
,,Uh.“
Elajza je slegnula ramenima. „Znam. Ali veoma je prijatan čovek. Mislim
da on samo hoće da zastraši decu. Njemu zapravo treba jedna
debeljuškasta, starija Italijanka koja će svima da izigrava majku i pripreti im
varjačom.“
Karen je zabacila glavu i slatko se nasmejala. „Takva je moja tetka Edi “
„Ona je Italijanka?“
„Otprilike. Moj pokojni teča bio je pravi Italijan, tako da možemo reći da
se i tetka pored njega dovoljno poitalijančila. I sad govori s karakterističnim
akcentom, kuva italijanska jela i sve po redu. Oni su živeli u Njujorku sve
dok se teča nije razboleo od emfizema pluća. Tada su se preselili ovamo

~ 122 ~
 Knjige.Club Books
zbog prijatnije klime. Nažalost, teča je brzo umro i moja tetka je već deset
godina udovica.“
Elajza se uhvatila kako nervozno tapka nogom. „Šta mislite, da li bi vaša
tetka pristala na sastanak naslepo?“
,,S tim bogatašem?“
„Zašto da ne?“
„Ne znam“, rekla je Karen. „Njoj je sasvim dobro. Četvrtkom ide na
bingo, petkom na domine, i to je to.“
Elajza se nagnula ka napred. „Šta kažete na ovo: ugovoriću vam sastanak
sa Stenlijem, pa vi razgovarajte s njim. Ako ustanovite da njemu nije
potrebna čvrsta ruka starije žene, potražiću mu mlađu ženu, neku poput
vas.“
„Ne bih da ispadnem gramziva, ali kakvu korist ja imam od toga?“
„Ako se gospodin Sedžvik i vaša tetka spoje, zamoliću Stenlija da donira
novac Dečjem klubu. Vi volontirate tamo, zar ne?“
Karen se zamislila nad Elajzinim predlogom. Ma koliko da je ta žena
delovala površno zbog svoje želje da se uda za bogataša samo zbog novca,
ona se ipak mnogo zalagala za sirotišta i druge dečje institucije.
„Da li biste vi namestili svoju tetku tom čoveku?“
„Nemam tetku, ali da je imam, ugovorila bih joj sastanak.“
,,U redu... upoznaću se s njim.“
Prvi put, Elajza se pomalo osećala kao Kupidon. Dopala joj se ideja da
Stenliju pronađe pravu ženu, a ne mladu lepoticu kojom će se on šepuriti
pred svojom decom i unucima.

* * *

Elajza je dala Gven štitnike za uši zbog buke od pucnjave pištolja.

„Da li baš moram da ih stavim?“, upitala ju je Gven dok je stavljala
štitnike preko savršene frizure.
„Ovo je vatreno oružje, Gven. Ono može biti opasno ako ne znaš kako se
rukuje njime.“
„Baš bez veze. Kako mogu da mi naude ako se ne petljam oko njih?“
rekla je Gven i namršteno pogledala u dva Elajzina revolvera na klupi.
~ 123 ~
 Knjige.Club Books
„Ako se izuzme činjenica da neko može da uperi pištolj u tebe i pritisne
obarač, ne može da ti naudi. Ali budući da si navalila se useliš kod mene“,
dodala je Elajza i osvrnula se oko sebe da proveri ima li još nekog u
streljani, „moraćeš da naučiš kako se puca.“
Uvidevši da Gven namerava da se pobuni, Elajza je opalila jedan hitac u
metu. „Ne bih mogla sebi da oprostim da ti se nešto desi zbog moje
prošlosti. Najmanje što mogu učiniti za tebe jeste da te naučim kako da se
zaštitiš.“
Gven je nakrivila glavu i pogledala je ispod oka. „Ja sam odlučila da
živim kod tebe“, proderala se da nadglasa buku.
„A ja sam odlučila da naučiš da pucaš.“
„Dobro, neka ti bude“, složila se Gven i okrenula se da uzme magnum
357 s klupe. Elajza je stala pored nje i započela lekciju. „Moji pištolji su uvek
napunjeni. Trebalo bi da pretpostaviš da je svaki pištolj takav.“
Gven je povukla ruku kao da se opekla.
„Ne brini. Neće te ujesti.“ Elajza je stegnula rukohvat pištolja i otkočila
ga. Pošto je objasnila Gven kako se proverava da li je metak u cevi, Elajza je
ispalila nekoliko hitaca u metu. Metalni zvuk paljbe zavibrirao je u Gveninoj
glavi i pored toga što je nosila štitnike. Elajza je pritisnula dugmence i
papirnata meta pomerila se prema njima. Bila je izbušena kao sito. Svi
Elajzini hici pogodili su centar. Kako i ne bi kad je naučila da puca s deset
godina.
Sad je bilo vreme da Gven pokuša. Elajza je stala pored nje i kratko joj
objasnila šta treba da radi. „Moraš da zauzmeš stav tako da ti oslonac bude
na jednoj nozi. Kad ispališ metak, pritisak će te odbaciti unazad. Zato moraš
čvrsto da stojiš.“
Gven je klimnula glavom i uperila cev pištolja prema meti, onako kako je
to prethodno učinila Elajza, Dok se koncentrisala, vrh jezika joj je izvirio
između usana, kao što to čine deca kad se trude da urade nešto novo. Pre
nego što je povukla obarač, Gven je nakratko zažmurila i opalila metak.
Srećom, nije ispustila pištolj, ali su joj zato obe ruke poletele uvis. Elajza je
pogledala ka meti. Na njoj nije bilo rupe. Kad je skrenula pogled ka svojoj
prijateljici, Gven se osmehivala od uha do uha.
„Nije bilo loše“, rekla je Elajza.
„Promašila sam metu.“

~ 124 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je ponovo pritisnula dugmence i zamenila metu. „Probaj još
jednom.“
Gven je ponovo ispalila hitac i ovog puta uspela je da pogodi papir, ali
izvan obrisa osobe nacrtane na meti. Sav strah i nelagodnost koje je osećala
pre nego što je povukla obarač nestali su netragom. Štaviše, sad je uživala u
pucanju. Posle četrdesetak rundi, uspela je svaki naredni put da pogodi u
centar mete. Gven je očigledno bila prirodni talenat za streljaštvo. Ovo joj se
toliko dopalo da je po izlasku iz streljane odmah upitala Elajzu kada
će ponovo doći.
„Mada znam da se većina muškaraca neće složiti sa mnom, mislim da su
žene bolji strelci od njih.“
Vozile su se kući i Elajza se zaustavila kad se na semaforu uključilo
crveno svetlo. Pogledala je u retrovizor i prestrojila se za skretanje ulevo.
„Otkad nosiš pištolj?“
„Otkad znam za sebe.“
Gven se bolje namestila u sedištu. „Naše obezbeđenje u Engleskoj nosi
oružje, ali nama nije bilo dozvoljeno ni da ga pipnemo.
Da sam tražila da mi neko pokaže kako se puca, pretpostavljam da me
ne bi odbili, ali nisam videla razlog zašto bih to učinila.“
„Nadam se da ti nikad neće zatrebati.“
„Deluje mi moćno kad držiš u ruci nešto tako ubojito“, rekla je Gven
uzbuđeno.
Saobraćaj se pokrenuo dok su razgovarale. Elajza je još jednom
pogledala u retrovizor.
„Zapamti: kad uperiš cev u nekoga, ciljaš da ga ubiješ.“ Elajza je tokom
današnjeg časa pokazala Gven sve trikove kojima su je naučili Din i Džim.
„Mislim da ne bih mogla da pucam u živog čoveka.“
„Mogla bi ako taj neko drži pištolj uperen u tebe.“
„Ne znam.“
Neki auto se prestrojio i namestio se tik iza njih. Sva ta priča o oružju i
pucanju činila ju je pomalo paranoičnom. Novi modeli mercedesa bili su
česti u Los Anđelesu i veoma je moguće da ovaj nije onaj isti koji je spazila
na parkiralištu ispred streljane kad su odlazile.
„Čovek je u stanju svašta da uradi kad je u smrtnoj opasnosti.“

~ 125 ~
 Knjige.Club Books
Gven je odmahnula rukom. „Daleko bilo.“
„Nadajmo se da do toga neće doći.“
Gven je naglo promenila temu. „Kad ćeš se ponovo videti s Karterom?“
Na pomen njegovog imena, Elajza se spontano osmehnula. „On se sutra
vraća iz Sakramenta.“
„Baš je lepo cveće koje ti je poslao.“
Stvarno jeste. Umesto da joj pošalje klasičan buket od crvenih ruža,
Karter se opredelio za bele ljiljane i orhideje. Koliko god da nije volela te
fore na koje padaju sve žene, ipak bi se osmehnula svaki put kad bi prošla
pored tog buketa u dnevnoj sobi. Karter joj se uvukao pod kožu. To nije
mogla da porekne. Niti to da su joj se po glavi motale lascivne misli o njemu.
Elajza je krajičkom oka uhvatila Gvenin pogled.
„Šta je bilo?“
„Ništa.“
Kako da ne. Kad ti žena kaže ništa, onda sigurno jeste nešto.
Elajza je skrenula s bulevara i još jednom pogledala u retrovizor da
proveri da li je onaj mercedes još iza njih. Nije ga bilo. Očigledno je skrenuo
u drugu ulicu i nije ih više pratio.
Paranoja. Ništa drugo.
Zod je zalajao iza ulaznih vrata i čim su njih dve ušle u kuću, on je izleteo
napolje. Elajza ga je posmatrala kako njuška po dvorištu pre nego što je
pronašao pravo mesto da se olakša. Pošto se izula, Elajza nije ostavila cipele
u hodniku, već ih je ubacila u cipelarnik. Što je sigurno, sigurno je, pomislila
je.
Dok je Gven preslušavala poruke na sekretarici, Elajza je spustila
pištolje na kuhinjski element da ih očisti. Jedna poruka bila je od Sem,
kojom ih je pozvala na ručak u subotu, a druga od Karen, kojom je zamolila
Elajzu da je nazove.
Gven je otišla da se istušira i spere barut sa kože, a Elajza je pozvala
Karen.
„Stenli je bio nervozan kao tinejdžer na prvom sastanku.“
„Sladak je.“
„Sad razumem zašto hoćete da mu pronađete pravu ženu, a ne neku bez
veze.“

~ 126 ~
 Knjige.Club Books
„Znači li to da se slažete da njemu treba starija žena?“
„Slažem se. Da sam dvadeset godina starija, uzela bih ga za sebe“, rekla
je Karen.
„Dvadeset?“
,,U redu, trideset. Tetka Edi je možda previše za njega, ali vredi
pokušati.“
Elajza je bila presrećna. „Jeste li upoznali njegovu decu?“
„Ne. Našli smo se u kafiću. Ali dok smo sedeli, njegov vozač je
razgovarao s nekim preko telefona, tako da mislim da deca znaju da se
njihov otac sastao s mlađom ženom.“
Elajza se ponadala da su se Stenlijeva deca dovoljno uplašila. „Treba li ja
da pitam Stenlija hoće li da se upozna s vašom tetkom, ili ćete to vi učiniti?“
„Pitala sam ga hoće li da dođe u četvrtak na večeru kod moje tetke.“
„Zna li on da je to nameštaljka?“
„ Mislim da ne zna. Ali videla sam da mu je bilo drago kad sam mu rekla
da on nije čovek za mene i da se nadam da će uživati u društvu moje tetke.“
„To je najbolje rešenje. Sigurna sam da u njegovim godinama ni vijagra
više ne pomaže.“
Karen se zakikotala. „Nije njemu do toga, draga moja. On samo hoće da
nauči pameti one svoje mamine maze. Zato smo se dogovorili da dođe u
četvrtak, pa neka se njegovi malo peku na ulju. Kad sam mu spomenula
čuveni rižoto moje tetke, nije mogao da odoli.“
,,A šta ćete reći tetki?“
„Reći ću joj da dovodim prijatelja na večeru. Navikla je na to.“
„Želim kompletan izveštaj odmah u petak.“
„Naravno.“

~ 127 ~
 Knjige.Club Books

ŠESNAESTO POGLAVLJE

„Ovo vam je prešlo u naviku, detektivi.“ Karter se naslonio na dovratak

Dinove i Džimove kancelarije i prekrstio ruke na grudima. „Samo da znate,
nema šanse da mi uvalite još jednog psa da ga vodim kod Elajze.“
Džirn je ustao od stola i rukovao se s Karterom. Din je sledio njegov
primer.
„Hvala vam što ste došli.“
Kao i prošli put, otišli su da razgovaraju u sobu za ispitivanje.
„Kako je Zod?“
„Ako se izuzme njegova navika da žvaće cipele, dobro je. Elajza ga ne
vodi sa sobom i uglavnom je u kući.“
Din i Džim su razmenili poglede.
„Šta je sad posredi?“
„Pretpostavljamo da vam je Elajza rekla zašto smo joj poslali psa.“
„Jeste.“
„Da li je rekla i gospođi Harison?“
„Samanta je njena najbolja prijateljica. Šta mislite?“
Njih dvojica su ponovo razmenili poglede.
„Znate li da li gospođa Harison održava vezu sa svojim ocem?“ upitao ga
je Džim.
„Zar on nije u zatvoru?“ zbunjeno je odgovorio Karter, očigledno ne
očekujući ovakvo pitanje.
„Jeste.“

~ 128 ~
 Knjige.Club Books
„Koliko ja znam, njih dvoje nisu u kontaktu još od presude. Zašto
pitate?“
Primetivši da je Džim ponovo dobacio čudan pogled svom partneru,
Karter je zamahnuo rukom između njih dvojice. „Alo? Želim da znam zašto
ste me to pitali?“
„Otac gospođe Harison služi kaznu u istoj ćeliji s čovekom koji je pobio
Elajzine roditelje.“
„Sem nema nikakve veze sa svojim ocem. Ne razumem u čemu je
problem.“
„To što Samanta ne želi da čuje za svog oca ne znači da on nije
zainteresovan za nju. Pouzdano znamo da su fotografije s njenog venčanja
dospele u ruke gospodina Harisona. Štaviše, znamo da ih je zalepio na zid
svoje ćelije. Da li vam je sad malo jasnije, gospodine savetniče?“
Karteru je skočio pritisak i osetio je neobičnu potrebu da počeše
dlanove. „Elajza je bila dete kad su joj ubijeni roditelji“, izgovorio je, mada je
bio svestan da ova dvojica drže nekog keca u rukavu kojim će izbiti sve
njegove adute nade.
Din je otvorio kartonsku fasciklu koju je poneo sa sobom, i predao
Karteru neku fotografiju. Na njoj je bila žena naslonjena na visokog
muškarca u ranim četrdesetim. To ne bi bilo uopšte neobično da ta žena i
Elajza nisu ličile kao jaje jajetu. Pored te žene stajala je krezuba nasmejana
devojčica tamne kose vezane u konjski rep.
„Ne samo da Elajza liči na svoju pokojnu majku već i zvuči isto kao ona.“
Karter je prešao palcem preko fotografije. Elajza je bila lepa čak i kao
klinka.
„Ako Elajza insistira da živi onako kako trenutno živi, trebaće joj bolja
zaštita.“
Karter se toliko zamislio da nije čuo šum ispred vrata, sve dok se ona
nisu otvorila i poznata čupava njuška se pojavila u prostoriji.
„Nadam se da postoji dobar razlog za ovo“, rekla je Elajza koja je ušla za
psom. Zaćutala je ugledavši Kartera. „Šta ti radiš ovde?“, začuđeno je
izgovorila.
Karter je ustao i prišao joj. Njena tamna kosa skliznula joj je s ramena
kao svilena ešarpa. Karter ju je uhvatio za ruku i prepleo prste s njenim.
Onaj svrab koji je malopre osetio u dlanovima nestao je u momentu.
~ 129 ~
 Knjige.Club Books
„Šta se ovde dešava?“ upitala ih je Elajza ozbiljnim tonom ugledavši
njihova smrknuta lica. „Šta se dogodilo?“
„Još ništa“, odgovorio je Džim.
Din je gurnuo ruke u džepove. „Potrebna ti je bolja zaštita.“
„Zašto? Zar mi Zod nije dovoljan?“
„Jeste, pod uslovom da je stalno pored tebe. Čuli smo da izlaziš iz kuće
bez njega.“
Elajza je pogledala ka Karteru i sevnula očima.
„Veliki, opasni psi s oštrim zubima i kandžama nisu baš svuda
dobrodošli.“
„Baš zato ti je potreban telohranitelj.“
„Imam najbolji alarmni sistem i živim s prijateljicom koja se pokazala
kao odličan strelac. Mislim da mi je to sasvim dovoljno.“ Dok je govorila,
Karter je osetio da su joj se dlanovi oznojili.
„Nije.“
Elajza je odlučno odmahnula glavom, po čemu je Karter znao da neće
pristati pre nego što je išta izgovorila. „Neću da se neko stalno muva oko
mene, Dine.“
,,A šta ako sam taj neko ja?“, upitao ju je Karter.
„Zar ti nemaš dovoljno svog posla? Nemaš ti vremena da se bakćeš
mojom zaštitom.“
Malo sutra nemam.
„Ili ćeš pristati na telohranitelja, ili moramo da te sklonimo“, rekao je
Din ozbiljnim tonom. „Ovo nije šala, Elajza.“
Elajza je odmahnula glavom.
„Dođi sebi, Elajza!“, viknuo je Din.
Svi su se trgnuli, uključujući i psa.
Karter je pustio njenu ruku i stao ispred policajaca. „Moram nasamo da
razgovaram s njom.“
Džim je ustao i izašao iz prostorije.
Din je besno sevnuo očima. ,,U redu, ali dobro razmisli pre nego što
ponovo odmahneš glavom, Elajza“, rekao je i uperio prstom u nju. „Tvoja
fotografija visi na zidu Rikardove ćelije.“

~ 130 ~
 Knjige.Club Books
Zalupio je vratima i pridružio se Džimu.
Kad se okrenuo, Karter je video da je Elajza prebledela kao krpa.
Okrenula je glavu na drugu stranu da on ne bi video suze u njenim očima.
Prišao joj je, kleknuo pred nju i uhvatio je za ruke.
„Da li je istina ono što je Din rekao?“, upitala ga je.
„Zašto bi lagao?“ odgovorio joj je.
„Da bi me naterao da pristanem na njegove uslove.“
„Meni se čini da je njemu stalo do tvoje bezbednosti. Čisto sumnjam da
bi se poslužio takvim sredstvima da bi postigao cilj.“
Elajza je zažmurila i glasno ispustila vazduh na usta. „Dođavola“,
prošaputala je sebi u bradu.
Karter ovo nije smatrao velikim problemom. Trebalo je samo nju da
ubedi da je njen problem lako rešiv.
„Imam savršeno rešenje.“
„Da me sakriješ u podzemni bunker u Novom Meksiku?“
Budući da je već klečao, iskoristio je priliku. „Udaj se za mene.“
Elajza je naglo otvorila oči. „Nismo li već razgovarali na tu temu?“
Nije me odbila, pomislio je Karter.
„Jesmo, ali tada sam ti ponudio brak da bih pobedio na izborima. Ovog
puta to činim da bih te zaštitio od ludaka koji ti je ubio roditelje. Tako bismo
mogli da ubijemo dve muve jednim udarcem.“
Elajza je zauzela mekši stav. „Ako se oženiš, to će ti pokvariti ljubavni
život s drugim ženama.“
Još me nije odbila, još jednom je pomislio Karter.
„Dama s kojom se trenutno viđam neće pomisliti da je varam.“
Elajza se kiselo osmehnula. „Ti si stalno na putu. Kako uopšte možeš da
budeš moj telohranitelj?“
„Svojoj supruzi organizovaću zaštitu dostojnu prve dame.“
„Ne znam, Kartere...“
„Nečim sam te razočarao? Mislio sam da nam dobro ide. Možda ti se nije
dopalo cveće?“
„Naravno da jeste.“
„Smorilo te je moje nesnalaženje u jedenju kraba?“

~ 131 ~
 Knjige.Club Books
Uspeo je da je nasmeje - i još ga nije odbila.
„Uozbilji se, pričamo o braku.“
„Tvoja najbolja prijateljica i moj najbolji drug venčali su se zbog
nevažnijeg razloga, pa je sve ispalo kako treba. Ne želim da te odvedu u
podzemno sklonište u Novi Meksiko. Uostalom, dugujem ti onog jastoga,
sećaš se?“
Razmišljala je o njegovoj ponudi i još ga nije odbila.
„Čim prestane opasnost, oboje možemo odustati“, rekla je posle kraće
pauze.
Srce mu se steglo u grudima. Karter nije bio siguran da li se to dogodilo
od tuge zbog pomisli da bi ona mogla da ga ostavi, ili od radosti što je
razmatrala njegovu ponudu.
„Ovo je Amerika. Sve je moguće.“
Polako je počela da klima glavom. „Trebalo bi da napravimo svadbu, ali
ništa grandiozno. To treba da bude mala svečanost tek toliko da ubedimo
štampu da se ne venčavamo zbog tvoje kampanje.“
„Nećemo odugovlačiti. Što pre postaneš moja supruga, to bolje.“ Srce mu
je poskočilo u grudima.
„Gven i ja smo eksperti za planiranje venčanja. Što se toga tiče, možemo
se venčati do ponedeljka.“ Dok je govorila, Elajza je gledala u njegove grudi.
Karter joj je podigao bradu i zagledao se u njene oči.
„Da li to znači da pristaješ?“
„Valjda... Da, pristajem.“

Karter je procvetao od sreće i razvukao usne od uha do uha. Elajza će

postati gospođa Bilings. Umesto da razmišlja o tome šta bi moglo poći po
zlu, video je samo jarka svetla i srećan kraj.
Elajza mu je uzvratila osmeh. Nagnuo se prema njoj i zapečatio njihov
dogovor nežnim poljupcem.
Ništa nije moglo pripremiti Elajzu na sve ono što joj se dešavalo tokom
naredne sedmice. Tek što je pristala na Karterovu bračnu ponudu, oko nje
se stvorila armija stražara koji su se smenjivali i pratili je u stopu. Prilazili
su joj samo kada bi predavali smenu, ali ostalo vreme su se ponašali kao
duhovi u odelima i gotovo da ih nije primećivala. Dobro, neki od njih su bili

~ 132 ~
 Knjige.Club Books
sasvim obično odeveni i uopšte nisu izgledali kao telohranitelji, ali je Elajza
dobro znala da su svi oni naoružani i da mogu prebiti svakog ko bi je samo
popreko pogledao. Džo, koji je povremeno radio u Karterovom
obezbeđenju, tesno je sarađivao s Nilom u vezi sa svim detaljima njenog
nadzora.
Samanta i Gven nisu delovale iznenađeno kad su čule da će se Elajza i
Karter venčati. Naprotiv, čestitale su joj kao da su obe to očekivale. Samanta
je takvu svoju reakciju objasnila sasvim jednostavno. Ti si razumna žena, a
Karter je logičan izbor. Čuvši ovo, Elajza se zapitala gde li se izgubila ljubav
u celoj toj priči. Koga ona zavarava? Udaja za Kartera bila je logična odluka i
nije imala nikakve veze s emocijama. Čak i kad je kleknuo da je zaprosi, što
je, po njenom mišljenju, bilo veoma ljupko, on joj nije izjavio ljubav. Ne,
samo je ponudio rešenje za njihove probleme.
Logično.
Mada je muškarac koji je zatražio njenu ruku bio lep i zgodan kao
holivudski glumac i pametan kao vrhovni sudija, on joj nije rekao da je
savršen čovek za nju. Ne, on je govorio o telohraniteljima i njenoj
bezbednosti,
I to je logično.
I mada ju je pomisao da će postati gospođa Bilings ostavila bez daha...
Ne, to nije logično. Pre ima veze sa seksom.
„Zemlja zove Elajzu... Probudi se, lepotice“ Sem joj je zamahnula pred
nosom ne bi li privukla njenu pažnju.
„Izvini.“
„U redu je. Znam da si pod velikim stresom. Nego, šta misliš o ovome?“
Elajza je pogledala u cveće i pokazala prstom u prvi buket koji je
ugledala. Orhideje i beli ljiljani. Kao buket koji joj je Karter poslao pre
nedelju dana.
„Savršeno... A koju ćemo tortu uzeti?“
Elajza je pokazala na jednu jednostavnog ali otmenog izgleda. „Ne znam
koji ukus da izaberem. Otkud znam koji Karter voli?“, zabrinuto se zapitala
Elajza.
Gven, koja je sedela s njene desne strane, podrugljivo se nasmejala.
„Pouzdano znam da Karter ne voli čokoladu. Možda bi trebalo da uzmeš
vanilu ili neku voćnu kombinaciju.“
~ 133 ~
 Knjige.Club Books
Elajzu je malo uznemirilo to što je Gven poznavala ukus njenog budućeg
muža bolje od nje. Ali to nije bilo čudno, budući da se njen brat i Karter
druže godinama, dok ga je Elajza poznavala tek dve. Mogla je i lošije proći.
Samanta i Blejk su se poznavali samo nedelju dana pre nego što su se
venčali.
Elajza je odabrala dve torte - jednu od vanile, drugu s jagodama.
Rešeno!
„Šta je sledeće?“
Prethodnog dana su dogovorile posluže nje s firmom za ketering i
odabrale klasične večernje haljine za Gven i Samantu. Budući da nisu imali
dovoljno vremena za detaljniju organizaciju, odlučili su da se venčaju na
Blejkovom i Samantinom imanju, što je bilo sjajno rešenje, imajući u vidu
prelep pogled na Tihi okean i nestvarno lepu baštu.
„Razgovarala sam s fotografom kog smo angažovali u Teksasu i složio se
da dovede ekipu ovamo. Navodno, u Teksasu je trenutno još toplije nego što
je bilo pre dva meseca, pa je zato slobodan.“
„Čudno. Mislila sam da je taj lik stalno zauzet.“ Elajza je znala da mu je
Sem sigurno ponudila paprenu svotu i prevoz privatnim avionom da bi ga
privolela da prihvati angažman u tako kratkom roku. Znala je i to da bi bilo
besmisleno da joj se suprotstavi jer će time samo izazvati raspravu.
Uostalom, ona se žrtvovala što je pristala da nosi onu jezivu žutu haljinu na
njenoj svadbi, pa neka ovo bude Semin način da joj se oduži, razmišljala je
Elajza.
„Ma, jok. Ko još može da radi po onoj vrućini“, dodala je Gven i stidljivo
se osmehnula.
Opa, još neko je učestvovao u ovoj zaveri.
Samanta je uzela svoju beležnicu i precrtala nekoliko stavki. „Imamo još
samo nekoliko dana na raspolaganju, pa bi pronalaženje venčanice moglo
biti problem. Predlažem da odmah krenemo u kupovinu.“
„Želim nešto jednostavno.“ Elajza nije bila od onih devojaka koje
maštaju da izgledaju kao princeza na dan venčanja. Da je imala roditelje,
možda bi drugačije razmišljala. Oduvek je mislila da će se udati u opštini ili
nekoj kapelici u Vegasu. Samu sebe je iznenadila kad je Karteru predložila
da se venčaju u crkvi. Moguće je da je na njenu odluku uticalo to što je
stajala pored Samante tokom oba crkvena obreda.

~ 134 ~
 Knjige.Club Books
Pola sata kasnije, njih tri su bile na putu ka butiku da odaberu savršenu
venčanicu za Elajzu.

* * *

Karter je pretraživao internet preko telefona da pronađe burme, dok je Džej

prolazio kroz spisak zadataka i sastanaka zakazanih za iduću nedelju.
„Pozvan si na službenu večeru kod guvernera Montgomerija za dve
nedelje. Mada bih mogao da opravdam tvoj izostanak, ipak mislim da bi bilo
pametno da se pojaviš tamo. To bi ti donelo dosta glasova.“
Prsten s jednim kamenom ili nešto bogatije? „Kad je ta večera?“, upitao ga
je Karter.
„Za dve nedelje, računajući od ovog petka.“
Nedelju dana posle venčanja. Savršen trenutak za prikazivanje
novopečene mlade. „Obezbedi mi dve pozivnice.“
„Je li?“
Mada je Karterov prvi izbor bio prsten s jednim kamenom, znao je da
uprkos njenom naizgled grubom izgledu, Elajza ipak voli svetlucave, tipično
ženske stvari.
„Da. I, molim te, pomeri sve moje obaveze od subote do četvrtka za neki
drugi period.“
Prisetivši se Elajzine grozne žute haljine koju je nosila na Samantinom i
Blejkovom venčanju, Karter je kliknuo na sliku sa žutim dijamantima. Mada
je očekivao nešto kičasto, ono što je ugledao bilo je sve samo ne takvo.
Naprotiv, bilo je savršeno.
Snimio je fotografiju u telefon i bacio pogled na sat. Moraće da nazove
menadžera zlatare da otvori posle radnog vremena, ali to ne bi trebalo da
bude problem.
Džej se nakašljao.
„Izvini.“ Karter je ubacio telefon u džep. „Pomerićeš mi obaveze, je li
tako?“
Džejevo smrknuto lice jasno je govorilo šta misli o tome. „Naravno“,
rekao je kroz stisnute usne. „Imam li izbora?“

~ 135 ~
 Knjige.Club Books
Karter je ustao i gurnuo ruke u džepove. „Elajza i ja ćemo se venčati u
subotu na imanju Harisonovih. Posle ćemo otići na kratko svadbeno
putovanje i, kad se vratim, nastavljamo punom parom.“
Džej je zinuo od čuda.
„Dok nas dvoje budemo odsutni, molim te da kontaktiraš sa onom
dvojicom detektiva koji su odveli Elajzu posle konferencije za štampu, pa se
s njima dogovori oko obezbeđenja mog i Elajzinog doma.“
Džej je zatvorio usta i podigao ruke uvis. „Čekaj malo. Ti se ženis?
„Da. U subotu.“
Džej mu je ispružio ruku. „Pa, čestitam. Pametan potez. Nadam se da će
biti dovoljan da poništi ono sranje od prošlog meseca.“
Karter nije ni porekao ni potvrdio razlog svog venčanja. „Molim te,
opravdaj sve moje izostanke privatnim razlozima. Zvaničnu izjavu ću dati
posle venčanja. Neću da pravimo cirkus.“
,,U redu. Nema problema. Nego, ponovi mi, šta treba da radim s tim
pajkanima?“
Karter je odmahnuo glavom. „Stvar je komplikovana. Njih dvojica će ti
reći šta treba da daš FBI-ju kako bi dobio potrebno obezbeđenje.“
„Federalci?“
Karter ga je potapšao po ramenu. „Rekoh ti, komplikovano je.“ Pružio je
Džeju Dinovu posetnicu. „Videćeš se s tim momcima na venčanju“, dodao je
Karter i ponovo pogledao na sat. „Moram da idem.“
Moram da kupim burme.

~ 136 ~
 Knjige.Club Books

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

Venčanje je za tri dana, a Karter nije proveo ni trenutak nasamo sa svojom

verenicom otkako je pristala da se uda za njega.
„Mislila sam da me vodiš na večeru.“ Elajza je namršteno provirila kroz
vetrobransko staklo automobila.
„Vodim te.“ Karter je zaustavio vozilo pored uniformisanog momka i
izašao iz auta. Pružio je Elajzi ruku i saopštio onom momku da će se vratiti
do ponoći.
Pilot ih je čekao kod stepenica privatnog mlažnjaka i poželeo im
dobrodošlicu.
„ Karter je znao da je Elajza u protekle dve godine nekoliko puta
putovala privatnim avionom, ali ipak se nadao da će uspeti da je zadivi.
„Hoćeš li mi reći kuda idemo?“ upitala ga je dok je vezivala pojas.
Dlanovi su mu se oznojili. „Reći ću ti kad poletimo.“
„Plašiš se da ću zbrisati?“
Nasmejao se. „Možda.“ Tačno tako.
Pilot je dovezao avion do piste i najavio poletanje kontrolnom tornju.
Nekoliko trenutaka kasnije, motori su zabrujali i bez napora podigli
letelicu u vazduh. Čim se avion odvojio od tla, Elajza je rekla: „Trebalo bi da
znaš da ne stojim dobro s iznenađenjima. Mislim, nemam ništa protiv
velikog poklona s mašnom, ali..
„Vodim te u Tuson da upoznaš moje roditelje.“
„Je li?“, rekla je i zinula od čuda.
„Rekao sam im da te dovodim na večeru.“
„Znaju li da ćemo se venčati?“
~ 137 ~
 Knjige.Club Books
„Znaju.“
Elajza je nesvesno gurnula prst u usta i počela da gricka nokat, što je
njemu bilo simpatično. „Tvoj tata je policajac u penziji, je li tako?“
„Radio je u Njujorškoj policiji punih trideset godina.“
„Da li si zbog njega postao istražni sudija?“
Shvativši da gricka nokte, Elajza je brzo izvadila prst iz usta.
„Donekle. Otkako znam za sebe, moj otac je hapsio kriminalce i nervirao
se kad bi na vestima čuo da je njegov trud bio uzaludan zato što je neki
tužilac traljavo odradio posao. Kad sam bio mali, stalno smo se igrali
policajaca i istražitelja.“
Elajza se zakikotala.
,Ja sam istraživao mesto zločina, a moj drugar Rodžer prikupljao je
dokaze.“
„To mu dođe kao neka nova verzija žandara i lopova.“
„Pa da. Moj otac se celog života borio s negativnim posledicama sistema,
dok sam ja oduvek želeo da budem neko ko će popraviti taj sistem i tako
olakšati posao ljudima poput njega.“
Promeškoljila se u kožnom sedištu i izula cipele. „Oduvek me je
zanimalo otkud tebi novac za kandidaturu. Mislila sam da samo bogataši
imaju para za tako nešto. Ne verujem da se tvoj otac mogao obogatiti od
policijske plate.“
,,I nije. Oduvek sam želeo da studiram prava, ali nisam imao dovoljno za
punu školarinu. Uštedeo sam za polovinu. Zato sam tragao za investicijom
koja će mi se brzo isplatiti kako bih mogao da nastavim školovanje. Kad sam
upoznao Blejka, on je započeo posao s brodarskom kompanijom i bio mu je
potreban novac.
Napravio sam polugodišnju pauzu na faksu i dao mu novac od svoje
školarine.“
„To mora da je bila teška odluka.“
„Jeste. Ali, Blejk je... Blejk. Nije hteo da me uvlači u posao, već mi je
obećao da će utrostručiti novac koji sam mu dao. Tako je i bilo. Njemu je
bilo veoma stalo da dokaže svom ocu da će uspeti, a ja sam čvrsto verovao u
njega.“

~ 138 ~
 Knjige.Club Books
Oboje su znali kako se završila ta avantura. Ne samo da mu je Blejk
vratio trostruko veću pozajmicu već je zgrnuo milione od brodarskog posla.
„Čekaj, jeste li vas dvojica sada partneri u tom poslu?“
„Delimično. Uzeo sam koliko mi je bilo potrebno da završim studije i
ostatak sam ponovo uložio u njegov posao.“
„Opa. Nisam znala za to. Mislila sam da ste vas dvojica samo dobri
prijatelji.“
„Pre svega smo prijatelji, pa tek onda poslovni partneri. Nikad ga nisam
pitao šta radi s mojim novcem, kako ga ulaže i koliko zarađuje.“
„Volela bih da imam novca da uložim.“
Karter je odmahnuo glavom. „Njegova kompanija nije javna, ali siguran
sam da bi Sem mogla da kaže Blejku koju lepu reč za tebe.“
„A šta je s mojim verenikom? Zar supruga njegovog tihog partnera nema
nikakvu prednost?“, zadirkivala ga je.
Oboje su se nasmejali njenoj šali, a onda im je pilot saopštio da mogu
odvezati pojaseve. Karter je ustao sa sedišta i otvorio bocu vina koju je
izvadio iz mini-bara.
„Pričaj mi o svojoj majci. Kakva je ona?“
„Divna i duhovita. Nemoj uzimati za ozbiljno ono što ona kaže. Odrekla
se mnogo toga da bi se udala za mog tatu, ali nikad nije jadikovala zbog
toga.“
„Čega se odrekla?“
Karter joj je dodao času pino griđa i vratio se u svoje sedište.
Gledano spolja, Karterova porodica joj ie delovala sasvim obično, i
Elajza svakako nije očekivala da će čuti ono što je usledilo.
„Moja majka je iz familije Hamond. Čula si za senatora Hamonda?“
Elajza ga je zblanuto pogledala shvativši na šta je Karter mislio.
„Misliš na Maksvela Hamonda?“
„Baš na njega,“
Elajza je glasno zazviždala. „Što znači mnogo love i velikih uticaja.“
Karter je otpio gutljaj vina i pustio da mu opora tečnost sklizne niz grlo.
„Sve su to upotrebili da slome brak mojih roditelja. I nije im uspelo.“
„Baš lepo. Mislim, nije lepo što je tvoja rodbina tako postupila, ali je lepo
što nisu uspeli da razdvoje tvoje roditelje.“
~ 139 ~
 Knjige.Club Books
„Po maminoj priči, bio je to veoma težak period. Ona nikad nije sasvim
obnovila odnose sa svojim bratom, ali on je prema meni oduvek bio
ljubazan. Maminu familiju ne viđamo, izuzev na venčanjima i sahranama.“ U
stvari, njima je najviše odgovaralo to Što se Karter kandidovao za
guvernera, ali on to nije učio radi njih, već zbog svog oca. Hamondovi su
ispali smešni.
Elajza mu je postavila još nekoliko pitanja o njegovom životu u
Njujorku. Pričao joj je o svom prijatelju Rodžeru i njegovoj supruzi Beverli i
predložio joj da ih posete nakon što se stvari malo slegnu.
„Gospodine Bilingse i gospođice Hejvens, približavamo se odredištu.
Molim vas da ponovo vežete pojaseve.“
Karter je seo na sedište pored Elajze i zakopčao pojas. Ona je pogledala
kroz prozor i ponovo počela ga gricka nokte. Uhvatio ju je za ruku i spustio
je na rukohvat između njih. „Nema razloga za nervozu. Dopašćeš im se.“
„Nisam nervozna“, branila se Elajza.
Samo bih iskočila iz sopstvene kože.
Elajza nije znala šta da očekuje, ali dvoje ljudi odgovorni za Karterovo
postojanje bili su sve ono što nije očekivala.
Abigejl Bilings bila je žena u ranim šezdesetim bez ijedne bore na licu
koja bi posvedočila u prilog ovome. Njena crvenkasto-plava kosa izgledala
je kao da nije izbijala iz frizerskog salona.
Karterovom tati je pristajalo ime Keš. Kad im je otvorio vrata i odmerio
je od glave do pete, Elajza je primetila nestašan smešak na njegovim
usnama.
„Dakle, ovo je dama koja je ukrotila mog sina“, rekao je i široko joj se
osmehnuo nakon što ju je Karter predstavio. Abigejl ga je vragolasto
munula laktom u rebra, po čemu je Elajza zaključila da je Karter umnogome
sličan svojim roditeljima. „Mislim da prvo treba da sačekamo da se
venčamo, pa ću tek onda početi da ga krotim“, rekla je Elajza i time izazvala
salvu smeha.
„Dopada mi se tvoja verenica, Kartere“, rekao mu je otac i pokazao
rukom Elajzi da uđe u njihov skromno opremljen dnevni boravak. Njihova
kuća u Arizoni nalazila se pored terena za golf. To nije bila vila, ali ni tipična
kuća iz predgrađa.

~ 140 ~
 Knjige.Club Books
„Jedva smo čekali da te upoznamo, Elajza. Nismo imali pojma da Karter
ima ozbiljnu vezu“, rekla joj je Abigejl i spustila poslužavnik sa
osvežavajućim pićem na sto. Karter je seo na kauč pored Elajze.
„Elajza i ja se znamo godinama.“
„Saopštio si nam to preko telefona“, rekao je Keš.
„Da, poznajemo se godinama, mada smo tek odnedavno počeli da se
zabavljamo“, dodala je Elajza, primetivši da su Karterovi roditelji očekivali
ovo pojašnjenje. Mada se na njihovom licu videlo iskreno uzbuđenje, bilo je
tu i pomalo strepnje. Karter je njihov sin jedinac, pa je valjda bilo normalno
da se zapitaju zašto je toliko požurio s uletanjem u brak.
„Elajza i Sem su najbolje drugarice“, objasnio im je Karter. „Mislim da
smo oboje izbegavali da otpočnemo vezu zbog naših obostranih prijatelja.“
Osmehnuo se Elajzi i ona mu je uzvratila istom merom. Ono što je
upravo izgovorio bilo je tačno s njene strane, ako se izuzmu njihove česte
razmirice do kojih je dolazilo čim bi se našli u istoj prostoriji.
„Lepo je što ste uspeli da prevaziđete taj problem.“
Karter je podigao bradu. „Vidiš i sam zašto“ rekao je ocu i značajno
pogledao u svoju verenicu.
Elajza je pocrvenela kao bulka. Ovo je zvučalo toliko uverljivo da je
gotovo i sama poverovala u Karterove reči.
„Otkud tolika žurba s venčanjem?“
Elajza se jedva suzdržala da ne strpa prste u usta od silne nervoze, ali je
ipak uspela da se smiri i pusti Kartera da odgovori ocu.
„Postoje dva velika razloga za to. Prvi je što želim što pre da predstavim
svetu Elajzu kao svoju suprugu.“
„To je baš romantično s tvoje strane“, našalila se Elajza, znajući da ju je
zaprosio samo radi toga da bi je zaštitio. Nije joj padalo na pamet da traži
dublji smisao njegovih reči.
Karter je uzeo njenu ruku i zadržao je u svojoj.
„A koji je drugi razlog?“, upitala ga je Abigejl.
Karterovo lice se raznežilo dok je gledao u Elajzu. „Nije li to očigledno?“
Opa, ovome se nisam nadala, pomislila je Elajza. Karter je stvarno
pogrešio profesiju; trebalo je da se bavi glumom, razmišljala je Elajza. Da

~ 141 ~
 Knjige.Club Books
nije znala prave razloge zašto se ženi njome, pomislila bi da je ludo
zaljubljen.
Abigejl je na ovo setno uzdahnula.
Keš je ustao i stao pored svog sina.
Karter je povukao Elajzu na noge i tek onda prihvatio očev zagrljaj.
„Čestitam, sine.“ Elajza je osetila malu grizu savesti kad ju je Karterov otac
privukao u zagrljaj i poželeo joj toplu dobrodošlicu u njihovu porodicu.
Večera je protekla u prijatnoj atmosferi. Abigejl ju je pitala za porodicu i
Elajza joj je odgovorila da su joj roditelji umrli kad je bila mala. Ugledavši
tugu na njenom licu, Karter je brže-bolje promenio temu razgovora.
Elajza nije mogla a da ne pomisli na svoje roditelje dok je sedela u
društvu Karterovih, Oni bi sigurno zavoleli Kartera i pozdravili bi njegovu
potrebu da je zaštiti. A opet, da se nije dogodila ta tragedija, ona se nikad ne
bi udala za čoveka koji je sedeo pored nje.
Abigejlino pitanje prenulo je Elajzu iz misli. „Da li te je Karter upozorio
na mog brata?“
„Rekao mi je ponešto.“
„On je tipičan političar. Nemoj ništa da mu veruješ“, rekao je Keš.
„Hej!“, Karter je prekorio oca.
„Izuzev onog što ti je rekao za Abigejlinog brata.“
„U pravu je, Elajza. Moj brat Maks ponaša se kao da je gospodar sveta.
Pokažeš li mu svoju slabost, iskoristiće je za svoje interese“, rekla je Abigejl
dok im je posluživala kafu. „Uspeo je da zaseni čak i našeg oca.“
„Zar je on stvarno toliko loš?“ -
„Jeste. Jedino dobro u njegovom životu jeste ženidba sa Sali, mojom
snajkom. Iskreno da ti kažem, ne znam zašto je ostala toliko dugo s njim.
Sali je nepopravljiva dobrica, ali, nažalost, nema svoje mišljenje. Zato je
savršena za Maksa.“
„To je baš tužno.“ Elajza nije mogla da zamisli sebe kako se smeška i
klima glavom na sve što njen muž kaže.
„Dolaze li i oni na venčanje?“ upitao je Keš svog sina.
Elajza je znala da je Karter pozvao majčine roditelje, ujaka i ujnu. Ali
sada kad je saznala neke stvari o ujka Maksu, poželela je da se on
predomisli i odustane od dolaska na svadbu.

~ 142 ~
 Knjige.Club Books
„Maks i Sali su rekli da dolaze. Džon i Kerol još nisu ništa odgovorili.“
Džon i Kerol su bili Karterovi baba i deda. Elajzi je bilo čudno što ih on
naziva ličnim imenima.
„Sutra ću pozvati majku da je pitam da li dolaze, i odmah ću ti javiti
telefonom.“
Do kraja večeri, Elajza se osećala kao da već dugo poznaje Abigejl i Keša.
Unapred se radovala tome što će ih ponovo videti na venčanju i već sada je
znala da će joj oni biti sigurna podrška i zaštita od ostalih članova Karterove
porodice.
„Mnogo mi se dopadaju tvoji roditelji. Prirodni su i nisu izveštačeni“,
rekla je Karteru dok su se vozili ka aerodromu.
„Očekivala si lutke na naduvavanje?“
„Znaš veoma dobro na šta sam mislila.“
Karter se prestrojio u drugu traku i skrenuo na auto-put.
„Šalim se. Svi koji ih upoznaju kažu isto to. Moj otac je tri decenije bio
policajac. Takvi ne mogu biti neprirodni i izveštačeni. Što se moje majke
tiče, znajući odakle potiče, ljudi na nju gledaju kao da je od Kenedijevih.“
Nije čudo što ljudi to pomišljaju. Abigejl jeste uglađena i pomalo kruta,
ali nije nimalo uobražena. „Srećan si što ih imaš.“
Karter je pogledao u Elajzu i video setu na njenom licu. Uhvatio ju je za
ruku i nežno je stisnuo. „Izvini.“
„Nema razloga da se izvinjavaš.“
„Ima. Trebalo je da znam da će te poseta mojim roditeljima rastužiti.“
,,I moji su imali skladan i srećan brak. Tvoji su me podsetili na ta srećna
vremena.“
„Voleo bih da tvoji mogu prisustvovati venčanju“, rekao joj je Karter.
„Da su živi, ne bi postojao razlog za ovo venčanje“, izgovorila je Elajza,
na šta se njegovo lice smrknuto.
„Moguće“, promrmljao je.
Šta mu sad ovo znači?
Njihov let protekao je jednolično i u tišini. Elajzi nije bilo jasno čime ga
je naljutila, ali bilo joj je više nego jasno da se njegovo raspoloženje
drastično promenilo. Između redova tišine, gutljaja vina i kasnih sati, Elajza
je čak i zadremala u avionu.

~ 143 ~
 Knjige.Club Books
Obezbeđenje ih je dočekalo na aerodromu i sprovelo ih do Elajzine kuće.
Karter ju je otpratio do ulaznih vrata i vratio se u auto, ne zagrlivši je.
Elajza nije mogla da zaspi te noći. Razmišljala je o srećnim vremenima
provedenim s roditeljima i o teškom periodu koji je proživela posle njihove
smrti. Zbog svih nevolja koje je preturila preko glave, srce joj se ispunilo
gorčinom i godinama nikog nije puštala u njega. Živela je u svom svetu,
skrivajući se i izbegavajući emotivne veze.
A onda se sve to nekako promenilo. Otkako se sprijateljila sa Samantom,
zavolela je Blejka i Kartera, kao i još neke ljude, i to ju je učinilo ranjivom.
Još jednom se zapitala da li je donela ispravnu odluku. Sklupčan pored
nje, ležao je Zod. Izuzimajući njega, Elajza nikad nije imala kućnog ljubimca.
Kućni ljubimci zahtevaju vezivanje, a njoj to nikad nije bilo potrebno.
Pa ipak, samo dva dana pre svog venčanja, imala je puno ljudi oko sebe
za koje je bila i te kako vezana.
Šta će se desiti kad se te veze pokidaju? Nije gajila iluzije da se to u
nekom trenutku neće dogoditi. Ništa ne traje večno, pa ni sreća, pomislila je.
Prestani da mudruješ, Elajza! Okrenula je jastuk na hladniju stranu i
sklupčala se. Prestani da razmišljaš i spavaj!

~ 144 ~
 Knjige.Club Books

OSAMNAESTO POGLAVLJE

„Vi mora da se šalite.“ Elajza se zapiljila u Gven, Sem i Karen i odgurnula

svilenu ešarpu koju su joj dale da je stavi na sebe.
„Hajde, Elajza. Sutra se udaješ. Ako postoji ijedna stvar koju sam
propustila u braku s Blejkom, onda je to devojačko veče.“
Devojačko veće? O čemu, pobogu, ona priča? „Sem, ti se udaješ svake
božje godine.“
„Ali to nije isto!“ Samanta i Karen su ušle u kuću prethodno mahnuvši
slatkom čuvaru koji je sedeo u kolima na kraju prilaznog puta.
Začuvši korake pred vratima, Zod je zalajao. Elajza mu je rekla da se
skloni na jedinom jeziku koji je razumeo.
„Jesi li iznenađena?“, upitala ju je Gven dok je stavljala lažnu tijaru na
glavu.
Iznenađena? Budući da joj je Karter posle posete njegovim roditeljima
poslao samo jednu bednu poruku, zapitala se da li je njena odluka da se uda
za njega uopšte bila ispravna.
„Zatečena sam“, Elajza je rekla svojoj privremenoj, cimerki.
„Budući da si pozvala Karen i Sedžvika na venčanje, mislila sam da je u
redu da pozovem Karen ovamo“, istakla je Samanta, koja je ušla u kuhinju
noseći boce skupocenog vina u naručju.
Elajza se osmehnula Karen, znajući da joj može verovati. „Naravno da je
u redu.“
„Htele smo da te odvedemo u Holivud. Na Bulevaru sumraka ima jedno
novo fantastično mesto. Ali tvoj sistem obezbeđenja pokvario nam je sve
planove.“

~ 145 ~
 Knjige.Club Books
Duboko u sebi, Elajza je bila dirnuta njihovom pažnjom. Gven je čak
donela i kolač u kom je bilo upisano njeno i Karterovo ime.
Samanta je izvadila čep i nasula im vino. „Znaš da mi ponekad nedostaje
ova kuća.“
„Gospođa Svini još prži ribu svakog petka od čega smrdi ceo komšiluk“,
podsetila ju je Elajza.
Samanta je namreškala nos. „Stvarno?“
„I onaj šugavi pas od preko puta laje po ceo dan“, nadovezala se Gven.
Sem je odmahnula glavom. „Ipak mi nedostaje. Na neki otkačen način.“
„Na psihotičan način.“
Gven je odmahnula glavom. „Ne slažem se“, izgovorila je svojim oštrim,
britanskim naglaskom. „Kuća je možda staromodna, ali se u njoj osećam
slobodno.“
,,I to nam kaže žena koja celog života živi u izobilju.“
„Izobilje ne znači slobodu. Imaš sve, a nemaš ništa. Nisam smela ni do
Londona da odem bez pratnje onih momaka u crnim odelima. Otkako živim
ovde, osećam se kao ptica na grani.“
Elajza je otpila gutljaj svog vina. „Iz tvojih usta u božje uši“, rekla je,
iskreno se nadajući da su sve ove sigurnosne mere samo privremene,
„Hoće li mi neko objasniti zašto su čuvari ispred kuće?“, upitala je Karen.
Samanta se brzo snašla. „Elajza se sutra udaje za čoveka koji lako može
postati novi guverner Kalifornije. Zato je dobila lično obezbeđenje.“
Karen je na to samo podigla obrve, ali nije više ništa rekla.
Pošto su ponovo napunile čaše, premestile su se u dnevnu sobu i pustile
muziku.
Elajza se zapitala šta li Karter sada radi...

„Sutra se ženiš“, rekao je Blejk i pružio Karteru čašicu s pićem. „To mora da
se proslavi.“
„Kao što si ti slavio pre svoje svadbe?“
„Ne. Zeznuo sam stvar. Ali posle sam sve nadoknadio.“
Karter je pogledao u Nila, koji je upravo ispio treće piće u poslednjih sat
vremena.

~ 146 ~
 Knjige.Club Books
„Dakle, zato se ti ženiš svake godine.“ Karteru je prijala ugodna toplina
dve decenije starog viskija koji mu je polako klizio niz grlo.
„Ženim se svake godine zato što sam naterao Sem da se venčamo u
Vegasu. Zaslužila je bolje. Ali ti... Ti iz prve radiš kako treba.“
Da li radim? Blejk je dobro znao da se Karter ženi Elajzom radi njene
bezbednosti. Ali i zbog svoje kampanje.
„Kad ti tako kažeš.“
„Uopšte nije važno zbog čega se ženiš“, rekao je Nil kao da je pročitao
Karterove misli. „Bitno je jedino to da večeras provodiš poslednje veče kao
neženja. Svaki budući mladoženja koji drži do sebe ima pravo da se napije
pre nego što stane na ludi kamen.“
Karter se okrenuo prema Blejku. „Ti se nisi napio.“
„Bio sam zauzet sastavljanjem ugovora kod advokata. Ti ne moraš to da
radiš.“
Dođavola. Karter uopšte nije pomislio na predbračni ugovor. Daleko od
toga da je mislio da se Elajza udaje za njega da bi ga iskoristila, ali kad se
uzme u obzir njeno hladno držanje od pre neko veče, možda ipak... Ma, ne.
Oterao je tu misao iz glave.
„Hajde, Kartere. Sipaj nam piće. Cela noć je pred nama.“
Glasna muzika s radija prigušila je njegov duboki uzdah.
Nije mu se dopala ideja o „celoj noći“

* * *

Elajza je držala u ruci jedan poklon umotan u srebrni papir i drugi u

tamnocrveni.
„Nismo imale vremena za devojačko veče i mladin dan, pa smo ti kupile
poklone za oba dana“, rekla je Karen zaplićući jezikom. Oči su joj se caklile
od pića, dok se Gven kliberila posle svake izgovorene reči.
U prvoj kutiji su bile svilena, bela spavaćica i kućna haljina toliko kratke
da su joj jedva prekrile zadnjicu.
„Divne su. Hvala ti, Karen.“
„Otvori brzo i drugi poklon“, rekla joj je ona.

~ 147 ~
 Knjige.Club Books
Crvena kutija bila je manja od srebrne i u njoj je nešto zazvečalo kad ju
je Elajza protresla. „Treba li da se uplašim?“
„Neće te ujesti, ne boj se“, odgovorila joj je Karen i vragolasto joj se
osmehnula.
Naravno, drugi poklon je bio katastrofa. „Policijske lisice... Ali, stvarno?“
Gvenino kikotanje bilo je toliko zarazno da je ubrzo prešlo i na ostale.
Lepo je smejati se, pomislila je Elajza. Imajući u vidu sled stvari u poslednje
vreme, nije se mogla pohvaliti takvom aktivnošću.
„A sad otvori moj poklon“, rekla je Gven i gurnula joj kutije u ruke. „Za
razliku od Karen, ja sam malo praktičnija. Uostalom, nemam pojma gde se
kupuju te seksi igračke.“
„U Melrouzu!“, povikale su Samanta i Karen istovremeno, čime su
izazvale nov talas smeha.
„Prvi poklon je nešto novo.“
U elegantnoj kutijici bile su prelepe biserne minđuše sa sićušnim
dijamantima. „Predivne su. Stvarno nije trebalo.“
„Ne budi smešna. Divno će se složiti s tvojom haljinom i gustom kosom.“
„Ipak, Gven, previše je. Mora da su papreno koštale.“
„Koješta. Sad otvori drugi poklon. U njemu je nešto već nošeno.“
U drugoj kutiji uvezanoj zlatnom mašnom bila je dijamantska tijara s
velom pričvršćenim na stražnjoj strani.
„Tata mi ju je poklonio za šesnaesti rođendan. Nadam se da ćeš je
nositi.“
„Jesu li ovo pravi dijamanti?“, zadivljeno ju je upitala Elajza i prešla
prstima preko ruba tijare.
„Naravno da jesu.“
„U životu nisam videla toliko dijamanata na jednom komadu nakita“,
rekla je Karen.
„Ni ja“, rekla je Elajza. „Ovo vredi čitavo bogatstvo.“
„Verovatno. Mom ocu je imidž bio veoma važan.“ U Gveninom tonu se
osetio tračak čežnje.
„Biće mi čast da je nosim.“
Gven se nagnula prema Elajzi i poljubila je u obraz.

~ 148 ~
 Knjige.Club Books
„ A, da, imam i ovo.“ Gven je izvadila koverticu iz kutije i predala joj
metalni novčić. „Šest penija za tvoju cipelu.“
„Šest penija za šta?“
„Znaš kako se kaže... Budućoj mladi se poklanja nešto novo, nešto
nošeno, nešto plavo i novčić za cipele.“
U sledećoj kutiji bilo je to nešto plavo: korset, podvezice i gaćice iste
boje.
„Karter će odlepiti kad te vidi u ovome“, svečano je izjavila Gven.
Elajza je prvo pomislila isto što i Gven. A onda joj je palo na pamet da
njih dvoje još nisu propisno vodili ljubav. Dobro, ako se računa ono
kratkotrajno ludilo koje ih je oboje spopalo u njenoj kuhinji, onda jesu. Ali
ne onako kako je ona to zamišljala.
I ko kaže da će njih dvoje uopšte imati prvu bračnu noć? Ovo je ipak bilo
ugovoreno venčanje, a takva se razlikuju od pravih, zar ne?
„Elajza?“
Pomisao na to kako joj Karter svlači venčanicu i divi se njenom
svetloplavom donjem rublju potpuno joj je zaokupila pažnju.
„Elajza?“
Hoće li mu se dopasti? Voli li takve stvari? Koji muškarac ih ne voli?
„Alo?“
„Molim?“, prenula se Elajza.
Karen je podigla ruku, a Zod je skočio na noge i odjurio ka prozoru.
„Gde si to odlutala?“ upitala ju je Karen.
Zod je lajao i Gven mu je rekla da prestane.
„Izvinite... Zamislila sam se. Mislila sam na Kartera.“
„Znala sam.“
Zod nije prestajao da laje i Elajza je osetila hladne žmarce kako joj
prolaze niz kičmu. „Was ist es?“2, upitala je psa na nemačkom.
Ostale tri žene prestale su da pričaju i našalile se na račun Elajzine
zanesenosti.
Elajza je isključila svetlo, stala iza zavese i blago je razmaknula.

2
Nem. - Šta je bilo? (Prim. prev.)

~ 149 ~
 Knjige.Club Books
„Verovatno laje na neku mačku“, zaključila je Karen.
Zod je odjurio ka sporednim ulaznim vratima u stražnjem delu kuće.
Elajza je zadrhtala. Jedno mračno sećanje uvuklo joj se u misli. Krenula
je za Zodom ka stražnjim vratima i usput uzela svoju tašnu sa komode.
Zod je grebao na vrata i Elajza nije oklevala da ih otvori.
„Šta se dešava?“ upitao je neko iza nje.
Pronašla je svoj pištolj u tašni i otkočila ga. Vrata su se otvorila i Elajza
je stajala tamo sasvim pribrana.
„Holt“, naredila je psu.
Zod je stajao na sve četiri i uporno lajao u tamu.
,,Ko je tamo?“
Samanta je dotrčala do nje. „Šta se dešava?“
„Ne znam. Odmakni se.“ Elajza je uključila spoljašnje svetlo, ali i dalje
nije nikog videla.
„Pustiću psa“, povikala je prema neosvetljenom delu dvorišta.
Niko se nije oglasio, ali je Zod nastavio da laje.
Elajza je sačekala trenutak, i zatim pustila psa. „Suche!“3
Zod je poleteo kao munja ka stražnjem delu dvorišta. Dotrčao je do
ograde i skočio na ogradu. Odbio se od nje i nastavio da njuška unaokolo.
S druge strane ograde čula se neka buka i Zod je odmah potrčao ka tom
mestu. Zatim se čulo besno režanje.
„Gospođice Hejvens?“ čuo se muški glas s druge strane ograde.
„Ne pomerajte se!“ doviknula mu je Elajza.
„O, sranje!“, povikao je onaj muškarac. Zvučao je isto kao jedan od
čuvara koje je Karter postavio pred njenu kuću pošto ju je zaprosio.
„Ne pomerajte se!“, ponovila je Elajza i potrčala ka ogradi. „Zod, brzo
ovamo!“ povikala je na nemačkom. ,,A vi, samo nemojte da se pomerate. Pas
je dresiran da napadne sve što se pomera.“
Elajza je dohvatila Zoda za ogrlicu i ubacila pištolj u džep. Siroti čuvar
stajao je između ograde i zida, dok je Zod kezio zube na njega, spreman da
ga napadne. „Jeste li videli nekoga?“, upitala ga je Elajza.

3
Nem. - Šta je bilo? (Prim. prev.)

~ 150 ~
 Knjige.Club Books
Rasel je stajao kao ukopan, pogleda prikovanog za Zoda. „Samo psa.“
Elajza se osvrnula oko sebe i pogledala ka mračnom delu dvorišta.
Ko je bio tamo? Ko joj se ušunjao u dvorište?

„Dobro smo“, rekla je Elajza Karteru preko telefona posle pola sata.
„Verovatno je bila neka mačka“, dodala je, mada je znala da Zod ne bi onako
reagovao na običnu mačku.
„Ne dopada mi se to.“
„Malo sam preterala. Verovatno mi se učinilo. Malo smo popile. Ne brini,
stvarno sam dobro.“
„I dalje mi se ne dopada. Treba da prespavaš kod mene.“
„Noć pre venčanja?“
„Naravno. Zašto da ne?“
„To donosi nesreću.“ Bože, čak je i ona znala da nije dobro videti
mladoženju jutro pre venčanja.
„To su budalaštine.“
„Bilo kako bilo, nema potrebe da dolazim kod tebe. Ako je nekoga i bilo
u dvorištu, Zod mu je sigurno uterao strah u kosti. Ni Rasel nije nikoga
video“, pokušala je da ga ubedi Elajza.
„Pa ipak.“
„Kartere, dobro sam. Veruj mi.“
„Ako ti se nešto dogodi...“
„Neće. Ali lepo je od tebe što brineš.“
„Naravno da brinem. Sutra ćeš postati moja supruga.“
Da li mu je stvarno toliko stalo do nje? „Malo sam nervozna“, priznala je.
„Zbog venčanja?“
„Aha.“
,,I ja sam pomalo nervozan.“
Nervozan ili uzbuđen? Ili uplašen?
„Slušaj, Kartere, ako želiš da otkažemo...“
„Naravno da ne želim! Uzbuđen sam i nervozan kao što su svi muškarci
uoči venčanja. Nisam se predomislio. Naprotiv.“

~ 151 ~
 Knjige.Club Books
Elajza se osmehnula u slušalicu i priljubila je uz uho. ,,I ja isto“,
uzdahnula je.
„Dakle, sve je u redu?“
Klimnula je glavom. „Aha. Sve je u najboljem redu.“
„A da ja ipak dođem po tebe?“
„Kartere, ponavljam ti po treći put da smo Gven i ja dobro.
Pretpostavljam da će Nil dovući još najmanje dvojicu bezbednjaka do
ponoći.“
„Trojicu.“
Elajza se nasmejala. „Eto, vidiš? Dobro smo.“
„Uh.“
„Uživaj u svojoj poslednjoj noći kao neženja.“
„Ja bih radije ubrzao vreme.“
„Budeš li naučio to da radiš, sigurno ćeš postati guverner.“
Karter se nasmejao.
„Onda, vidimo se sutra“, rekao je.
„Važi. Ne zaboravi, ja sam ona u venčanici.“
„Jedva čekam da te vidim.“
Elajza je držala telefon prislonjen uz uho još dugo pošto je Karter
prekinuo vezu.

~ 152 ~
 Knjige.Club Books

DEVETNAESTO POGLAVLJE

Kako je, za ime sveta, Samanta ovo izdržavala svake jebene godine?
Elajza je nepomično sedela pravih leđa dok joj je Gven nameštala kosu, a
Trejsi, profesionalna šminkerka, pažljivo joj nanosila maskaru na trepavice.
„Imate veoma izražajne oči“, rekla joj je Trejsi.
„Stvarno? A šta to one izražavaju?“
„Nervozu, mnogo nervoze.“
Elajza nije mogla to da porekne. Da joj nokti nisu bili sveže nalakirani,
pojela bi ih do živca.
Samanta je ušla u prostoriju u prelepoj haljini do polovine lista s
visokim strukom. Haljina je bila savršena za venčanje na otvorenom.
Poznata po praktičnosti, Elajza im je odabrala haljine koje će moći i kasnije
da nose. Boja je bila nešto između crvene i bordo, sinonim za eleganciju.
Gven i Sem su obe podigle kosu i stavile jednostavne ogrlice s
dijamantskim priveskom. Obe su izgledale božanstveno. Elajza je mogla
samo da im se osmehne.
„Biće ti drago da čuješ da je Karter već stigao i uveliko se druži s
gostima.“
„Da li je i on nervozan kao naša mlada?“ upitala ju je Gven.
Elajza je pogledala u Samantu u ogledalu dok je čekala da joj Trejsi
nanese senku na kapke.
„Delovao je smireno. Pitao me je za Elajzu.“
„Proveravao je da li sam još ovde.“
„Ne verujem da je sumnjao u to.“
Neko je pokucao na vrata i Trejsi se odmakla od Elajze.
~ 153 ~
 Knjige.Club Books
„Evo, gotovo.“
Samanta je otvorila vrata i pustila u sobu Karterovu majku.
„Nadam se da se ne ljutite što sam došla“, rekla je pošto je Samanta
zatvorila vrata za njom.
„Naravno da se ne ljutimo.“ Elajza je htela da ustane da se pozdravi s
njom, ali nije mogla jer joj je Gven upravo nameštala tijaru na kosu.
„Kao što vidite, sve je u najboljem redu. Čak je i moj grozni, uobraženi
brat uspeo da stigne na vreme.“
,,A vaši roditelji?“
,,I oni su tu. Ali oni će se držati po strani. Poslednje što žele jeste da im
fotografija osvane u sutrašnjim novinama. Budući da venčanja umeju da
ožive porodične drame, znam da bi moji bili prestravljeni da vide svoje
fotografije u novinama.“
„Razumem vas, gospođo Bilings. Moj otac je takođe mrzeo medije i
klonio ih se po svaku cenu. I njih, i skandala“, rekla je Gven. „Evo, gotovo je“,
dodala je i odmaknula se od Elajze. „Izgledaš kao anđeo.“
Elajza se zagledala u svoj odraz u ogledalu. Njena haljina je bila na
preklop i imala je diskretan dekolte. Po stilu je bila slična Samantinoj i
Gveninoj, samo što je njena bila do poda i imala je mali šlep. Njene gole,
preplanule ruke bile su divan kontrast beloj svili venčanice. Dopala bi se
njenoj majci. Otac bi sigurno zaplakao od sreće. Na samu pomisao na njih
dvoje, oči su joj zasuzile.
„Nema plakanja!“, prekorila ju je Trejsi. „Razmazaće vam se šminka.
Plakanje je dozvoljeno tek posle fotografisanja.“
Gven se nasmejala, a Samanta je stala pored Elajze. „Karter će pasti na
teme kad te ugleda.“
„Moj sin je pravi srećnik.“
Elajza je sakrila osećanja osmehom. Abigejl nije morala da zna da se
Karter i ona ne uzimaju iz ljubavi već zbog spleta bizarnih okolnosti. „Hvala
vam.“
„Imam nešto za tebe.“ Abigejl je posegnula rukom u tašnu i izvadila
duguljastu kutiju iz nje. „Ovo spada u kategoriju nešto ’staro i plavo’.
Samanta mi je rekla da si novo i nošeno već dobila.“
U kutiji je bila prelepa narukvica od platine optočena akvamarinom i
dijamantima.
~ 154 ~
 Knjige.Club Books
„Lepšu nisam videla.“
„Kad smo se Keš i ja uzeli, razbesneli smo sve osim moje bake. Ona mi je
poklonila ovu narukvicu i zamolila me da je predam kćerki ili snaji na dan
venčanja.“ Abigejl je izvadila narukvicu iz kutije i zakačila je oko Elajzine
ruke. Ovim gestom izazvala je novi talas griže savesti kod Elajze, ali je ona
ipak prihvatila nakit i zagrlila Karterovu majku. „Hvala vam.“
Uto je ponovo neko pokucao na vrata. „Moje dame? Jeste li spremne?“
upitao ih je Blejk.
Sem je odškrinula vrata. „Strpite se još trenutak. Evo, dolazimo“
Abigejl se zaputila ka vratima. „Onda se vidimo posle obreda.“
Gven se još malo pomučila da namesti Elajzin šlep, dok joj je Samanta
predala bidermajer od belih ruža.
To bi bilo to.
„Spremna?“ upitala ju je Samanta.
„Jesam.“
Kad su otvorile vrata, ugledale su Dina kako stoji u hodniku. Ugledavši
Elajzu, zinuo je od čuda. Elajza ga je zamolila da je on sprovede do oltara,
budući da je s njim oduvek imala najprisniji odnos od svih ljudi angažovanih
na njenom slučaju. Nije mogao da je odbije. Uostalom, i sad će je štititi i
predaće je čoveku koji će to nastaviti da čini umesto njega.
„Nemam reči“, izgovorio je, gledajući je suznim očima.
„Bogme, i ti si se lepo skockao“, rekla je Elajza, trudeći se da šalom
razbije knedlu koja joj se zaglavila u grlu.
U prizemlju je počela da svira muzika i Gven je potrčala niz stepenice da
zauzme mesto u prvom redu.
Din je isturio lakat da ga Elajza uhvati ispod ruke, nagnuo se ka njoj i
šapnuo: „Treba li da ti dam neki očinski savet?“
„Hvala, nije potrebno.“
„I bolje. Meni nije problem da se oženim, već da ostanem u braku.“
Elajza se zakikotala i pogledala u Dina. Bio je ozbiljan, pa čak i malo
uvređen zbog toga što mu se nasmejala. Propela se na prste i poljubila ga u
obraz. „Hvala ti.“
„Na čemu?“
„Na tome što ti je stalo.“

~ 155 ~
 Knjige.Club Books
Namignuo joj je. „Hajde, krajnje je vreme da te predam nekom drugom.
Dosta sam ja brinuo o tebi.“
Elajza je nastavila da se smeje dok su silazili stepenicama.

Sve oči bile su uprte u njegovu nevestu, Što je Karteru savršeno odgovaralo.
Kad je Elajza izašla na suncem obasjanu travnatu stazu i pogledala ka
njemu, srce mu je zatreperilo i svu njegovu nervozu odneo je blagi
povetarac. Znao je da bi zvučao kao sentimentalna budala kad bi nekome
opisao svoja osećanja, ali nije ga bilo briga.
Elajza je izgledala božanstveno. San svakog muškarca. I uskoro će
postati samo njegova.
Smejala se nečemu što joj je Din rekao i od smeha su joj oči zasijale kao
dva dijamanta.
Din ju je predao i sačekao da Karter pogleda u njegovom smeru.
„Dobro je čuvaj.“
„Ne brini, hoću.“
Karter je uhvatio Elajzu za ruku, stegnuo je, i okrenuo se ka svešteniku.
Sveštenik je govorio o sadašnjosti, budućnosti i... o ljubavi. Poželeo im je
da im život bude ispunjen ljubavlju i srećom, zatim se obratio prisutnima i
Upitao ih da li neko zna neki razlog zbog kog njih dvoje ne bi trebalo da se
venčaju.
Karter je zadržao dah. Teško onome ko bi sad pisnuo.
Niko se nije oglasio.
Pogledao je ka Elajzi i video da na njenim usnama treperi osmeh. Po
tome je znao da je i ona pomislila isto što i on.
Kad ga je sveštenik upitao da li se zaklinje da će voleti Elajzu i čuvati
njihov brak kao svetinju, odgovorio je da hoće, i osećao je to svim srcem.
Ona je odgovorila isto tako i Činilo mu se da je to iskreno izgovorila.
Onda je sveštenik zatražio prstenje i Karter se okrenuo ka Blejku.
Njegov najbolji prijatelj predao mu je kutijicu s prstenom koji je Karter
odabrao za svoju mladu. Ona će ga sada videti prvi put.
Kad je pogledao u Elajzu, njen pogled je šetao od njegovog lica do ruke i
nazad. Bila je toliko bleda da je na trenutak pomislio da će morati da je
pridrži. Ugledavši prsten, oči su joj zasijale i nesvesno je prinela ruku

~ 156 ~
 Knjige.Club Books
ustima da priguši krik Odmah zatim, usne su joj se razvukle u neodoljiv
osmeh. „Venčavam te ovim prstenom“, izgovorio je.
„Venčavam te ovim prstenom“, uzvratila mu je i stavila mu burmu na
ruku. Bio je to jednostavan zlatan prsten izbrušenih ivica i diskretnog sjaja.
Odmah zatim, sveštenik ih je proglasio mužem i ženom.
Oboje su odahnuli od olakšanja, što je izazvalo smeh u publici.
Nakratko su postojali samo njih dvoje. Sve je nestalo... i sveštenik... i
zvanice... i more. Postojali su samo njih dvoje. Karter joj je prišao, obuhvatio
je rukom oko struka i spustio poljubac na njene usne.
Nije ga bilo briga za to što su blicevi sevali niti što su njegovi roditelji
stajali tamo i gledali. Ovo je bio samo njihov trenutak. I upravo u tom
trenutku, ma koliko kratak bio, Karter je shvatio da se nije oženio Elajzom
samo da bi je zaštitio.
U pitanju je bilo nešto mnogo dublje.
Mnogo trajnije.
Pošto je odvojio usne od njenih, nastavio je da je drži da ne bi pala.
Okrenuli su se ka objektivu i široko se osmehnuli, i upravo u tom trenutku
sveštenik ih je zvanično proglasio gospođom i gospodinom Bilings.
Ona mu je stegnula ruku i tada su njih dvoje napravili prve korake u
zajedničkom životu.

Prema onome što je čuo, večerašnje vreme za rekreaciju potvrdiće ili

negirati ono što mu je bilo rečeno. Bilo je nemoguće odbiti budućem
guverneru nekoliko trenutaka gostovanja u emisiji na lokalnom kanalu.
Pogotovo kad se taj čovek oženio.
Mediji su progutali to sranje.
Osvrnuo se po prostoriji punoj zatvorenika u plavim uniformama i znao
je da će se mnogi od njih nadati da će im sledeći guverner odobriti
pomilovanje.
On se tome nije nadao.
A ako je njegov doušnik u pravu, ne bi imao nedoumica šta treba da
uradi.
Bio je to jedini način da razreši ono malo od svog bednog postojanja.
Ali ni tada ga ne bi ostavili čitavog.

~ 157 ~
 Knjige.Club Books
Ipak, postojalo je nešto.
Postojalo je nešto.

* * *

„Senator Hamond. Izuzetno mi je drago.“ Elajza se pomolila da je Karter

negde u blizini, ali, nažalost, on je stajao na drugom kraju prostorije i
razgovarao s Blejkom i još nekim uticajnim ljudima.
Elajza mu je ispružila ruku i Karterov ujak se nagnuo ka njoj
pretvarajući se da je ljubi u obraz. „Čestitam.“
„Hvala vam.“ Šta je drugo mogla da mu kaže? Pogledala je u Karterovom
smeru i zadržala pogled na njemu nadajući se da će on to osetiti i doći da je
izbavi iz nevolje.
„Iskreno se nadam da ste se pripremili da budete političareva supruga.
To nije nimalo lako, bar su mi tako rekli.“
Gde li su nestale moje natprirodne moći, sad kad su mi najviše potrebne?
Hajde, Kartere, pogledaj ovamo! „Nadam se da nije baš toliko strašno.“
Hamond se nasmejao, ali usiljeno i izveštačeno. „Kako to da o vama
nisam čuo ni reč sve do onog nesrećnog incidenta u Teksasu?“
Kartere!
„Nije li diskrecija ključ dobre veze?“
Hamond ju je pogledao ispod oka. „Ako vi tako kažete.“
Njegove reči ostale su da lebde u vazduhu kao gust oblak dima.
„Makse, baš je lepo što si uspeo da stigneš na venčanje.“
Elajza se nikad nije obradovala nekoj ženi kao što se tada obradovala
Karterovoj majci. Abigejl se umešala u njihov razgovor i za tili čas preuzela
je reč.
„Izgleda da iver ne pada daleko od klade, Abi. I tvoj sin se oženio na
brzinu osobom koju porodica jedva da poznaje“, šapnuo joj je da niko drugi
ne može da čuje.
„Takvi brakovi su najbolji. Kad smo kod toga, gde je Sali?“
Maksvel je sevnuo očima prema svojoj sestri, teško uspevajući da
prikrije mržnju.
Bože blagi, kako je Abigejl uopšte to podnosila?
~ 158 ~
 Knjige.Club Books
„Pomaže našoj majci. Možda bi i ti mogla da joj se pridružiš.“
Abigejl mu se osmehnula i uhvatila Elajzu za ruku. „Odlična ideja. Dođi,
Elajza, moram da te upoznam sa ženskim poglavicom našeg klana.“
Ostavile su Maksa da stoji sam s čašom u ruci.
„Majko božja!“ uzviknula je Elajza kad su se dovoljno udaljile da nije
mogao da ih čuje. „Da li je on uvek tako naporan?“
„Nažalost, jeste. Nadam se da te nije nečim uvredio.“
„Nije. Ali vidim da mu se ne dopadam.“
Abigejl je prebacila ruku preko njenih ramena. „To je dobra vest.
Zabrinula bih se da mu se jesi dopala.“

„Hoćeš li mi reći zašto ovde ima ovoliko policajaca?“

Karter je pogledao u svog oca i pomislio da bi bilo najbolje da ga slaže.
Ali ipak je odlučio da mu odgovori kontra pitanjem. „Šta ti misliš?“
„Dakle, te igre se igramo? Pa, dobro...“ Okrenuo se prema gostima i
klimnuo glavom u Dinovom pravcu. „Din je policajac i nije Elajzin rod.
Rekao bih da čovek trenutno razgovara sa svojim partnerom. Pre toga je
razgovarao još sa četvoricom, što znači da ih je šestorica. Naravno, tu je i
Nil, ali on je penzionisani marinac. On još radi za Blejka, je li tako?“
Karter je progutao gutljaj pića. „Da, tehnički.“
„Ono tamo je neki novajlija, a pas koji stoji pored sobara je policijski. I to
su samo uniformisani koje sam uspeo da vidim. Dakle, pitam te još jednom.
Zašto ovde ima toliko policajaca?“
Karter je oklevao. „Stvar je komplikovana, tata. Sad nije ni mesto ni
vreme da razgovaramo o tome.“
Keš je snizio ton. „Da li si... Neko ti preti?“
Na drugom kraju prostorije, Elajza je stajala s prijateljicama i slatko se
smejala.
„Ma, jok. Sve je u redu.“
Prvi put posle dugo vremena, Karter se prisetio koliko je njegov otac bio
dobar detektiv. Možda je sad vreme da mu poveri privatnu istragu. Koliko
god da su Džim i Din dobri u svom poslu, očigledno su im promakli neki
detalji koji su doveli Elajzu u trenutnu situaciju.

~ 159 ~
 Knjige.Club Books
Karter je mahnuo Nilu i upitao ga da li ima hemijsku olovku. Uzeo ju je i
njome nažvrljao ime Rikardo Sančez na salvetu i predao je ocu. „Leži u San
Kventinu“, došapnuo mu je Karter. „Istraži poslednjih deset godina.“
Keš je snažno protresao sinovljevu ruku. „Jesam li ti skoro rekao koliko
sam ponosan na tebe?“
Karter ga je potapšao po leđima. „Pre otprilike sat vremena.“
Fotografi su se muvali unaokolo i neprekidno škljocali foto-aparatima.
Dok je Karter držao zdravicu, Elajza je stajala pored njega, i tada su snimili
najmanje deset fotki.
Kad su sekli svadbenu tortu, Karter joj je namazao malo šlaga po nosu.
Kad je ona pokušala da mu razmaze šlag po bradi, uhvatio ju je za ruku i
polizao ga s njenih prstiju. U tom trenutku, uhvatio je njen pogled i ugledao
iskru strasti u njenim očima.
Nikad nisu razgovarali o svojoj prvoj bračnoj noći. Karter je samom sebi
rekao da će pustiti da se stvar odvija spontano. Bude li video i trunku
požude u njenim očima, zgrabiće je u naručje i voditi ljubav s njom onako
kako je o tome godinama maštao. Pomisao kako Elajza svlači venčanicu i
stoji pred njim u izazovnom donjem rublju ubrzala mu je krvotok i naterala
rumenilo u obraze.
Posmatrala ga je sve vreme dok je žvakao kolač. Budući da je stajala na
samo nekoliko centimetara od njega, primakao je glavu ka njoj i strasno je
poljubio. Njene usne bile su slađe od torte, a oči blistave i pune strasti.
Moraće da ostanu na proslavi još samo sat, najviše dva, pomislio je
Karter. Onda će je izvući iz ove gužve i zadovoljiti i njenu i svoju požudu.
Nije mogao da dočeka taj trenutak.

~ 160 ~
 Knjige.Club Books

DVADESETO POGLAVLJE

Dok je na stražnjem sedištu limuzine na putu do aerodroma vadila sićušno

zrnevlje pirinča iz kose, Elajza je tog dana prvi put duboko udahnula i -
odahnula. „Bože, samo neka je prošlo. Ovo je bila prava ludnica.“
Karter joj se približio i pomogao joj da očisti kosu od ostataka pirinča.
„Nadam se da pod tom ludnicom podrazumevaš nešto dobro.“
Obrazi su je već zaboleli od silnog osmehivanja. „Aha. Veoma dobro.“
Klimnuo je glavom i bacio onaj pirinač na pod limuzine. „Jesam li ti već
rekao da si čarobna?“
„Aha“
„Šta ću kad stvarno jesi.“ Nasmejao se.
Njihova limuzina se udaljila do mesta na kom su gosti nastavili slavlje i
uključila se u saobraćaj.
Elajza je otresla zrna pirinča sa svog ramena. „Kao što rekoh, promašio
si profesiju, Kartere. Trebalo je da budeš glumac. Kladim se da nisi iznajmio
čak ni taj smoking“ rekla je i sklonila nekoliko zrna pirinča s njegovog
ramena.
„Da li da to shvatim kao kompliment?“
„Aha.“ Ruka joj je ostala na njegovom ramenu, potom je skliznula ka
njegovom vratu.
„Pitam se hoćeš li cele noći ponavljati to ’aha’.“ Stavio je ruku na njenu
butinu i vragolasto podigao obrve.
„Možda“, rekla je Elajza i napravila zagonetan izraz lica.
Karter se nasmejao. „Posle toliko ’ahakanja’ ona se sad predomišlja.“

~ 161 ~
 Knjige.Club Books
Mada je njihov brak bio ugovoren, nije bilo razloga da ne uživaju u
njemu. Ako je Elajza nešto naučila iz Samantinog i Blejkovog braka, onda je
shvatila da je potpuno beskorisno poricati da te neki muškarac fizički
privlači, pogotovo ako je on tvoj muž.
Pritisnula je usne na njegove, čisto da proveri koliko će se iznenaditi
njenim postupkom. Zgrabio ju je u naručje i dodao vatre tom poljupcu,
istovremeno prelazeći rukom preko njenih nagih ruku. Zatim je pomerio
usne do njenog uha. „Jesi li sigurna?“ upitao ju je.
Elajza je pogledala prema staklenoj pregradi koja ih je razdvajala od
šoferske kabine. „Oboje smo odrasli, dopadamo se jedno drugom, a pritom
smo još i venčani.“
Karter se zavalio u sedište držeći njeno lice između svojih dlanova. „Ne
bih nikad pomislio...“
„Znam da ne bi. Zato je slađe.“
Ponovo ju je poljubio, ali sada s još više žara i strasti.
Osetila je vrelinu u donjem stomaku koja se lagano spuštala sve niže.
Ruka joj je kliznula u unutrašnjost njegovog sakoa i nestala u prorezu
njegove košulje. Pod prstima je osetila njegove snažne trbušnjake.
Karter se ponovo izmaknuo. „Moramo početi da razgovaramo ili ću nas
oboje obrukati“, rekao je.
Obrisala je usne i malčice se udaljila od njega. Karter je bacio pogled
kroz stražnje staklo prema automobilu koji ih je pratio.
„Koliko će trajati let?“
„Predugo.“
Telohranitelji će takođe biti s njima u avionu, što je Značilo da neće biti
sami sve do ulaska u hotelsku sobu u Kauajiju. Njihov šofer prešao je preko
aerodromskog parkinga i skrenuo ka uzletištu. Zaustavio se pored
Blejkovog i Samantinog privatnog mlažnjaka.
Na Elajzino veliko iznenađenje, tamo je već bilo desetak paparaca koji
su škljocali foto-aparatima dok su ulazili u avion.
„Izgleda da se vest o našem venčanju brzo proširila.“
Rasel i Džo su im čuvali odstupnicu dok su se peli stepenicama. Stigavši
do vrha, Elajza se okrenula i mahnula fotografima na način kako to čine
predsednici kad odlaze na daleka putovanja. Karter je odmahnuo glavom i
umalo se zacenio od smeha.
~ 162 ~
 Knjige.Club Books
Odmah po ulasku u avion, Elajza je zamolila Kartera da joj pomogne da
otvori rajsferšlus na venčanici. Dok je prelazio prstima preko njenih leđa, s
usana mu se oteo duboki uzdah.
Oboje su pogledali prema krevetu u avionu i osmehnuli se jedno
drugom. Elajza je bila sigurna da zna na šta je Karter pomislio. „Neće moći,
Holivude. Dvojica telohranitelja, pilot i kopilot previše je publike za moj
ukus.“
„Postoje vrata.“
„Nisu dovoljno debela. Šta ako upadnemo u turbulenciju?“
„Let do Havaja traje pet sati“, nastavio je Karter.
Elajza je držala haljinu u jednoj ruci, dok je drugu naslonila na njegove
grudi. „Koliko me dugo poznaješ?“
„Više od dve godine.“
Izgurala ga je kroz vrata. „Onda možeš sačekati još pet sati.“ Zatvorila je
vrata i presvukla se u udobniju haljinu.
Kad mu je Elajza po treći put nestašno pokazala očima prema vratima
spavaće sobe, Karteru je došlo da udari glavom u naslon svog sedišta.
Njihovi telohranitelji udobno su sedeli u delu aviona namenjenom posluzi i
niko ne bi ni primetio da su njih dvoje ušli u spavaću sobu. Taman kad je
Karter hteo da joj predloži da odu da „prilegnu“, oglasio se pilot i zamolio ih
da zavežu sigurnosne pojaseve zbog predstojeće turbulencije.
Od tada je prošla puna dva sata. Osim što su povremeno odlazili do
toaleta ili da doliju šampanjac u čaše, Karter i Elajza su uglavnom sedeli
svako u svom sedištu.
„Nešto mi je palo na pamet“, rekla je Elajza i otpila gutljaj šampanjca.
„Nikad nisam bila u tvojoj kući. Nisam čak ni spakovala svoje stvari. I šta
će Gven da radi sama?“
„Ne brinem ja za Gven. Mislim da uživa u svom novom životu. Osim toga,
Nil će angažovati bar trojicu telohranitelja da budno paze na njenu
bezbednost.“
Elajza nije na to mislila. „Gven će baš prijati njegova pažnja.“
„Šta to treba da znači?“
„Ništa posebno. Samo to da bi joj prijala njegova pažnja. Mislim da joj se
on sviđa.“

~ 163 ~
 Knjige.Club Books
Karter se okrenuo u sedištu. „Nil joj se sviđa? jesi li sigurna?“
„Nije mi direktno rekla. Ali svaki put kad priča o njemu, nabaci čežnjiv
izraz lica i kikoće se kao šiparica. Nemoj da ti padne na pamet da kažeš Nilu
da sam ti ovo rekla.“
Karter se nasmejao. „Odavno sam završio srednju školu, I priznajem da
nisam primetio Gveninu malu avanturu.“
„Nema tu nikakve avanture“, rekla je Elajza, shvativši da se izlanula.
„Mislim, Gven još nije ništa preduzela po tom pitanju.“
Karter joj je namignuo. „Mislim da i neće. Osim toga, ne mogu da
zamislim da Nil otpočne vezu s Blejkovom sestrom.“
„Zato što radi za njega?“
„Stvar je komplikovanija od toga. A ako si u pravu da između Nila i Gven
postoje neke ljubavne varnice, onda će se on posebno potruditi da ona bude
zaštićenija od belog medveda. Zato nemoj brinuti za nju. Kad sletimo,
poslaću poruku Džeju da angažuje kompaniju za selidbe, pa će tvoje stvari
biti kod mene pre nego što se vratimo.“
„Radije bih da to sama uradim. Uostalom, imam dovoljno pomoćnika“,
rekla je i pogledala ka prednjem delu aviona gde su njihovi telohranitelji
igrali karte. „Šta misliš, koliko dugo će njih dvojica još da nas prate?“
„Iskreno rečeno, ne znam.“
Ni Elajza nije bila sigurna. Ako bi njihovi čuvari mogli da nastave sa
svojim životom, može li preživeti i njen brak s Karterom? Dođavola, udata je
tek nepun dan, a već se pita koliko dugo će ta zajednica trajati.
Letelica je propala nekoliko desetina metara kad je naišla na kovitlac
vazduha, i Elajza je čvršće stegnula rukohvat sedišta. Karter je spustio svoju
ruku preko njene. ,,U malim avionima turbulencija se mnogo snažnije oseća
nego u velikim.“
„Gospodine i gospođo Bilings, bićemo u vazduhu malo duže nego što
smo mislili. Vreme na Havajima nije pogodno za sletanje. Čekamo da nam
daju dozvolu.“
Elajza je progutala knedlu. „Jesi li kao mali često leteo avionom?“ upitala
ga je tek da skrene misli s truckanja aviona.
„Uglavnom smo putovali avionom na letovanja. Ti?“
„Ne mogu se pohvaliti. Ne sećam se da sam ikad letela s roditeljima.
Posle njihove smrti, možda jesam nekoliko puta. Ali nijednom ovako.“
~ 164 ~
 Knjige.Club Books
„Privatnim avionom ili u društvu gospođe turbulencije?“
„Nijedno od to dvoje.“
„Ljudima koji lete toliko često kao Blejk isplati se da imaju sopstvenu
letelicu.“
Naišli su na još jedan vazdušni džep i Elajzina čaša se prevrnula.
Karter ju je sklonio da joj se ne bi pokvasila haljina.
„I ti si stalno u vazduhu.“
Klimnuo je glavom. „Jesam. Upravo zato sam razgovarao s Blejkom o
kooperaciji.“
Avion je ponovo propao i povratio visinu.
Elajza je ponovo progutala knedlu. „Hoćeš da kupiš sopstveni avion?
Nije li to preskupo?“
„Nije ako neprestano letiš.“
„Ma, daj...“
„U redu, to jesu skupe drangulije. Ali ja nikad ne putujem sam i moram
brzo da stignem do odredišta. Zato mi ne odgovaraju redovne avionske
linije. Uostalom, dosta sam se grebao o Blejka. Vreme je da izvadim nešto
para iz fonda za crne dane.“
„Iz fonda za crne dane?“ Elajza nije mislila da je on govorio o običnom
štednom računu. Ili o penzijskom fondu. „Ja svoj fond za crne dane držim u
posudi za kafu. Koliko bi mi takvih posuda bilo potrebno da kupim privatni
avion? Milion?“
Avion se snažno zatresao još nekoliko puta i potom nastavio mirno da
leti.
„Jednom se živi. Imam novca. Zašto da ga ne upotrebim?“
Šta mu ovo znači?
Elajza je pogledala u dijamantski prsten koji joj je Karter kupio. Kamen
je bio toliko veliki da bi se i Kim Kardašijan zapitala da li je pravi. Elajza je
osećala potrebu da mu zahvali na skupocenom poklonu, ali sada joj se nije
činilo da je pravi trenutak.
Kako je avion počeo da se spušta, uši su joj se zapušile zbog promene
pritiska u kabini.
Kad su sleteli, odahnula je. Nije se samo plašila da će se avion srušiti,
nego joj je ceo let uzdrmao nerve.

~ 165 ~
 Knjige.Club Books
Kad su izašli iz aviona, dočekala ih je jaka kiša. Aerodrom je bio skoro
poplavljen i automobil koji je trebalo da ih dočeka nije stigao na vreme.
Napolju je još bio dan, što je bilo dobro, ali ipak, let je bio dugačak i
kasnili su već dva sata. Nisu imali neki strogi raspored, ali današnji dan je
stvarno bio naporan i oboje su jedva čekali da se domognu kreveta u
njihovom luksuznom hotelu.
„Navodno su putevi poplavljeni, ali meštani kažu da će brzo biti
raščišćeni.“
„Mislila sam da na Havajima stalno sija sunce. Kao u Kaliforniji.“ Vlaga u
vazduhu bila je velika i teško se disalo.
,,I ovde često pada kiša, samo što kišni period ne traje dugo.“
I nije potrajao. Međutim, bilo je potrebno još dva sata da radnici
pročiste put, i još dva da stignu u hotel.
Elajza je kao omamljena prošla kroz hotelski hol s cvetnim leijem4 oko
vrata. Divan dekor od pletenog pruća i prelepo ukrašen foaje moraće malo
da sačekaju da bi im se divila. Sada je samo želela da se istušira i uvali se u
krevet.
U sobi ih je dočekala korpa s voćem, sirom i bocom vina, koju su im
poslali Karterovi roditelji.
„Dopadaju mi se tvoji roditelji.“
,,I ti se njima sviđaš. Hoćeš li ti prva da se istuširaš?“, predložio joj je
Karter.
Kad je Elajza stala pod mlaz prijatno tople vode, odavno je prošla ponoć.
Kakav dan. Zatvorila je oči i vratila se u mislima na neke događaje iz
detinjstva. Pred očima su joj se stvorila nasmejana lica njenih roditelja.
Mada odavno nisu bili fizički prisutni pored nje, osećala ih je u duši i čuvala
ih je u srcu.
Mada je već bilo veoma kasno, ipak je obukla donji veš kupljen
specijalno za ovu noć. Nadala se da će se Karter na brzinu istuširati jer u
suprotnom lako može da se desi da zaspi u njemu. Očistila je lice tonikom i
nanela malo sjaja na usne. Pošto je iščetkala kosu i još jednom se pogledala
u ogledalo, zastala je pred vratima grickajući nokte. „Zaboga, Lisa. To je

4
Lei je venac od cveća koji Havajke nose oko vrata. (Prim. prev.)

~ 166 ~
 Knjige.Club Books
Karter. Nema razloga da budeš toliko nervozna“, rekla je samoj sebi i izašla
iz kupatila.
„Baš mi je prijalo tuši...“ započela je i naglo zaćutala.
Pre nego što se pojavila, Karter je skinuo sako, kravatu i cipele i legao na
kauč da je sačeka. Dok je gledala kako mu se grudni koš ujednačeno podiže i
spušta, Elajza je osetila kako je preplavljuje prijatna toplina. Karter je
spavao kao beba.
Prešla je na prstima preko sobe i izvadila pokrivač iz ormara i pokrila
ga. Zatim je svukla svoj svilen ogrtač i uvukla se u krevet.
Karter se nije ni pomerio.
Elajza se okrenula na svoju stranu i posmatrala ga kako spava.
Sunčeva svetlost joj je pala na zatvorene kapke i nežno je razbudila.
Nešto ju je zagolicalo po nosu, pa je pomerila glavu da se počeše. Nozdrve
su joj se ispunile muževnim mošusnim mirisom pomešanim sa svežim
mirisom sapuna.
Karter.
Pre nego što je otvorila oči, Elajza je ustanovila tri stvari. Prvo, da je
njeno telo bilo potpuno prepleteno s njegovim. Drugo, da je on nekako
tokom noći uspeo da svuče odeću i uvuče se pored nje. I treće, da je njen
muž bio budan.
Čula je otkucaje njegovog srca u svojim ušima, budući da joj je glava
počivala u pregibu njegove ruke. Jedna njena noga bila je prebačena preko
njegovog tela kao da je to nešto sasvim normalno.
Njegovi prsti nežno su je milovali po leđima i po butini.
Kako li su samo uspeli ovako da se zapetljaju? Nikada nije bila sklona
maženju. Ali s Karterom i nenormalne stvari očigledno lako postaju
normalne.
Pokušala je neopaženo da se izvuče iz njegovog zagrljaja, pretvarajući se
da želi da se okrene na drugu stranu, ali ju je njegova ruka zaustavila, čvrsto
je stegnuvši oko butine.
Elajza je otvorila oči i prvi put ugledala njegove nage grudi, Dobro,
videla ih je i pre na bazenu kod Blejka i Sem, ali ovo je bilo sasvim drugačije
iskustvo. Pošto se trenutak-dva divila njegovim izvajanim mišićima, ponovo
je sklopila oči i duboko uzdahnula.
E, pa, na ovako nešto mogla je lako da se navikne.
~ 167 ~
 Knjige.Club Books
Pošto je ponovo otvorila oči, premostila je glavu i spustila je na njegove
grudi.
„Ne ideš ti nikuda“, rekao joj je kroz smeh. „Počeo sam da te milujem još
pre dvadeset minuta, ali nisam hteo da pomerim ruku nagore da te ne bih
probudio. A i trebalo je da smognem hrabrosti za to.“
Njegove reči su je raznežile. Zamislila ga je kako se bori sam sa sobom
dok je ona spavala. Čudno, nikad ga nije doživela kao nesigurnu osobu. Ali
kad se radilo o igri zavođenja, očigledno je bilo neke trunke sumnje. „Nisam
ja ta koja je sinoć zaspala kao top.“
Zastenjao je i coknuo jezikom. Dok joj je malopre opisivao šta je naumio
da uradi, polako je pomerio ruku ka njenom međunožju. „Kriv sam. Izvini.“
„Oboje smo bili preumorni.“
Raširila je prste preko njegovih grudi i jedan sunčev zrak pao je na
dijamant na njenom prstu, učinivši da zablista triput snažnije.
„Probudio sam se oko tri ujutru, svukao se i uvukao se pored tebe.
Nadam se da mi ne zameraš.“
Njegovi prsti nežno su prelazili preko ivica njenog boka i lagano se
zavukli ispod njenih svilenih gaćica. Elajza je zadrhtala od slatkog
iščekivanja. „Ne zameram.“
Obuhvatio je njene usne svojim i nežno je poljubio. Lako i meko, kao da
su joj usne od najtananije svile. Osetila je miris mente u njegovom dahu i
zažalila što njen dah nije bio takav. Ali sudeći po sporom tempu njegovog
poljupca, njemu to očigledno nije smetalo. Kružio je jezikom preko njenih
usana, izazivajući je da i ona to isto učini. Sve do ovog trenutka, Eiajza je bila
napeta i kruta, a onda se odjednom opustila. Karter ju je nežno pomerio na
jastuke i zavukao ruku ispod njene spavaćice.
Ljubio ju je kao da mu je poslednji dan života. Nije propustio nijedno
mesto na njenom licu i odvojio bi usne od njenih tek toliko da udahne. Dok
ga je milovala i prelazila prstima preko definisanih mišića njegovih grudi,
Eiajza se zapitala kad je on uopšte pronalazio vremena za vežbanje. Ili je
njegova savršena građa ipak samo stvar genetike?
I ranije je zamišljala sebe u njegovom zagrljaju i maštala da oseti njegov
dodir na svojoj koži, ali fantaziranje i ovo što joj se trenutno dešavalo bilo je
kao nebo i zemlja. Nežan dodir njegovih prstiju preko njenih grudi naterao
ju je da se probudi.

~ 168 ~
 Knjige.Club Books
„Stvarno si dobar u ovome“, rekla mu je pošto su njegove usne skliznule
ka njenom vratu.
„U ljubljenju?“ Nestašno ju je gricnuo za uho.
„Ne, nego u tome da se osećam kao da sam jedina žena u tvom životu.“
Njegova ruka se pomerila s njenih grudi i pomilovala je po obrazu.
Naslonio se leđima na jastuk i Elajza je tek tada širom otvorila oči. On ju je
netremice gledao svojim tamnoplavim očima. „Ti jesi jedina žena u mom
svetu, Elajza.“
Ko bi rekao da Karter ume da bude ovako romantičan? Saosećanje i
iskrenost koje je ugledala u njegovim očima naterali su je da izgovori ono
što nikome dosad nije rekla. „Moje pravo ime je Lisa. Tako sam se zvala pre
mamine i tatine smrti.“
Karterova ruka zaustavila se na njenom boku i tako naglo prekinula
putovanje preko njene kože. Pogledao ju je u oči i upitao je gotovo šapatom:
„Jesi li to već nekome rekla?“
„Nisam“, prošaputala je. „Nisam htela. Sve dosad.“
Sad mu se više nisu osmehivale samo usne, već i oči. Privukao ju je bliže
sebi.
„Dok smo ovde, zvaću te pravim imenom.“
Oči su joj se ispunile suzama, što je bilo stvarno smešno. Srce joj nije
bilo ispunjeno tugom, već radošću zato što je konačno imala nekog kome je
mogla da veruje. „Biće mi drago.“
Gurnula je nogu između njegovih kolena i ušuškala se u njegovom
zagrljaju. Podigla je glavu i potražila njegove usne. Tek što su im se usne
ponovo dodirnule, osetila je njegovu nabreklu muškost na svojoj koži. On
spava nag. Upamtila je tu informaciju i prepustila se njegovim magičnim
dodirima.
Ležerni poljupci postajali su sve strasniji i telo joj se zagrejalo do ludila.
Karteru se očigledno nije činilo da treba da ubrza stvar, već je požudno
gutao njene usne, lice i vrat. Pronašavši osetljivu tačku na njegovom boku,
Elajza je zarila nokte u njegove zategnute mišiće, diveći se njegovom
savršenom telu. Gde god da ga je dotakla, poželela je više. Ubrzo joj trenje
njegove noge o njeno međunožje nije više bilo dovoljno. Prateći liniju
njegovog boka, nastavila je da ga dodiruje sve dok nije napipala njegov
ukrućeni penis. Karter je zastenjao i spustio usne s njenog vrata na

~ 169 ~
 Knjige.Club Books
meku kožu njenog dekoltea. Bradavice su joj se ukrutile željno
iščekujući njegove usne. Pomerila se taman toliko da bi on jasno shvatio
šta želi. Karter joj je podigao spavaćicu i nežno obuhvatio usnama njenu
ukrućenu bradavicu. Lizao ju je kao da je njena dojka činija najfinijeg krema
koju neće ispustiti sve dok je ne bude ispraznio.
Odjednom joj je odeća zasmetala i činila joj se potpuno suvišnom. Želela
je što pre da oseti toplinu njegove kože na svojoj. Prestala je da ga dodiruje i
uhvatila rubove svoje spavaćice pokušavajući da je svuče preko glave.
Shvativši šta pokušava, Karter joj je pomogao i zaustavio pogled na njenom
nagom, savršenom telu. Oči su mu zasijale od novog talasa požude.
„I ja vežbam“, našalila se Elajza.
„Vidim. Znao sam da ćeš me oduševiti.“
Izvila se ispod njega, sve vreme osećajući njegovu uspaljenu muškost na
sebi i nadajući se da će uskoro jedno drugom podariti uzajamno
zadovoljstvo. „Mislio si na mene?“
„Nisam prestajao.“ Pošto su njegove vrele usne ponovo uhvatile njenu
bradavicu, osetila je kako joj se ovlažilo poslednje parče odeće koje je imala
na sebi.
„Čak i dok smo se svađali?“
Nastavio je da se kreće naniže, šarajući jezikom preko njenog čvrstog
stomaka. „Naravno. Tada si živa vatra. Oduvek sam želeo da se ogrejem na
njoj“, rekao je i zavukao prst ispod njenih gaćica.
Glasno je zastenjala kad se njegov kažiprst zaustavio na mekom,
vlažnom klitorisu.
„Izluđuješ me“, rekao je.
Osmehnula se i odigla zadnjicu od kreveta da bi mu pomogla da joj
svuče gaćice. Dok ju je posmatrao, oči su mu zasijale od silne požude.
„Kažu da se može umreti od seksa. Ne znam da li se to dešava u
stvarnom životu, ali ko zna...“, prošaputao je i nežno obuhvatio usnama njen
vreli ružičasti pupoljak, onako kako je to učinio pre nekoliko nedelja u
njenoj kuhinji. „Hteo bih celu da te probam, ali mislim da neću još dugo
moći da se suzdržavam“, rekao joj je.
Iščekivanje je i nju izluđivalo. „Onda nemoj da čekaš, Holivude“, rekla je
i razmaknula kolena dovoljno da ga još više napali.

~ 170 ~
 Knjige.Club Books
Karter je posegnuo rukom ka noćnom stočiću na kom je stajalo
pakovanje kondoma, koje je verovatno sinoć tamo ostavio.
„Uzimam pilule“, rekla mu je.
„Hoćeš da kažeš da ne moramo ovo da koristimo?“, upitao ju je i
pokazao očima prema stočiću.
Da li moramo? Ona je moderna žena i nikad pre nije vodila ljubav bez
upotrebe kondoma. Rizik nije vredan zadovoljstva. „Ne znam... mislim...
nikad nisam...“, rekla mu je. „Ali ako nećeš, ne moraš...“ Šta ja to govorim?
„Mislim, bezbedni smo. Nismo nikad razgovarali o tome.“
Držeći kondom u ruci, nagnuo se i poljubio je. „Čist sam“, šapnuo joj je
između nežnih poljubaca. Elajza se osećala kao perce koje je poneo blagi
letnji povetarac. Prestao je da je ljubi i sačekao da ona otvori oči.
„Lisa, vodi ljubav sa mnom bez barijera.“
Čuvši kako prvi put izgovara njeno ime, Elajza samo što nije zaplakala.
„Hoću.“
Usne su mu se razvukle u najširi osmeh koji je videla. Bacio je kondom
na pod i smestio se između njenih nogu.
Dok je nežno prodirao u nju, sve vreme ju je gledao pravo u oči. Kretao
se ritmično i znalački, zaneseno posmatrajući njeno lice i usne. Posle
nekoliko trenutaka, ona je prva dostigla vrhunac, nakon čega je i on snažno
zastenjao i spustio svoje čelo na njeno. „Ovo je bilo čarobno“, šapnuo joj je.
I bilo je. Sva ta strast, njegovi nežni dodiri, sve. I posebno poverenje koje
je osećala prema čoveku s kojim je upravo vodila ljubav. Nije joj bio prvi, ali
jeste bio prvi s kojim je spavala bez zaštite i kom je rekla svoje pravo ime.
Za razliku od drugih, ovaj muškarac joj je bio muž, pa je ovo vođenje ljubavi
doživela kao čin ljubavi, a ne kao puki seks. Pomislivši na ljubav, Lisa je
zadrhtala. Ljubav čini ljude ranjivim, a ona nije volela da bude takva.
Promeškoljila se i, sudeći po reakciji njegovog intimnog dela tela,
očigledno je bio spreman za novu turu strasti. Mada je često maštala o
vođenju ljubavi s njim, nikad nije pomislila da su ona i Karter tako savršen
par u krevetu. Štaviše, njih dvoje su funkcionisali kao zupčanici najfinijeg
satnog mehanizma.
„Kartere?“

~ 171 ~
 Knjige.Club Books
Gurnuo je bokove ka njenim i lagano se promeškoljio u njoj. Obuhvatila
ga je nogama oko pojasa i osmehnula se. „Gotov si. Vreme je za
prekovremeni rad.“
„Hvala bogu. Sačekaj samo malo.“
Misleći da je zadirkuje, Elajza je htela da se pomeri, ali je on upravo tada
ponovo počeo da se pomera. Čvrsto priljubivši karlicu uz njenu, nastavio je
da se pomera vodeći računa da vrši pritisak na pravo mesto. Sudeći po
njenom tihom uzdisanju koje je postepeno postajalo sve glasnije, znao je da
je na pravom putu. Posle nekoliko trenutaka, Elajza je bila blizu
najsnažnijeg orgazma u životu. Znajući da on još nije svršio, izdigla je
zadnjicu i obuhvatila njegovu. Ne, on nije mislio da završi ovu njihovu
malu vatrenu igru.
Obuhvatila je njegova ramena i zastenjala: „Da...“ Nastavio je da se kreće
u njoj sve brže i ritmičnije. Držao ju je na ivici orgazma. „Još“, zavapila je,
„molim te.“
Mangupski se nasmejao i zabio se u nju tako silno da je prestala da diše.
Orgazam je nastupio momentalno, uz pravi vatromet.
Ta muškost koja ju je proždirala učinila je da poželi da zajeca.
„Želim da te čujem kako vrištiš“, rekao joj je. Koliko joj je telo bridelo i
gorelo od požude, malo je nedostajalo da to i učini. Umesto da vrisne, zarila
mu je zube u rame, a on je jauknuo.
Možda će se to poigravanje iz spavaće sobe preneti i na njihovu
ljubavnu igru. Koliko bi to moglo biti zabavno?
Karter ju je još jednom doveo do ivice vrhunca i Elajza više nije mogla
da izdrži. ,,Da“, dahtala je, uvijajući se pod njim.
Tek tada je i on ispustio svoje sokove u nju. Osetivši njegovu vrelu
semenu tečnost u sebi, Elajza je bila na sedmom nebu. Njeno telo nije moglo
da ga se zasiti - mogla je ceo dan voditi ljubav s njim.

Karter se opustio preko nje. Srce mu je divlje udaralo u grudima. Elajza - ne,
nego Lisa, podsetio se, jedva je dolazila do daha, zbog čega se osećao kao
bog. Njeno telo upilo je svaku kap njegovog semena. Bilo je to nezaboravno
iskustvo. Poslednji put je vodio ljubav bez kondoma kad mu je bilo
dvadeset. Sa Lisom, ovo je bio božji dar, koji će čuvati i paziti kao malo vode
na dlanu.

~ 172 ~
 Knjige.Club Books
„Ovo je bilo božanstveno, Holivude.“
„Dopalo ti se?“ Podigao se od nje taman toliko da joj može videti lice.
Unutrašnji mišići njene vagine još su pulsirali oko njegovog ponosa.
Zastenjao je.
„Ako ti kažem da je bilo neverovatno, još više ćeš se uobraziti.“
Poljubio ju je u nos. ,,A mi ne želimo da se to desi.“
Promeškoljila se i prešla stopalom preko stražnjeg dela njegove noge.
„Ne, mi ne želimo da se to dogodi.“
Karter se vešto premestio ispod nje i obuhvatio je rukama oko zadnjice.
Elajza se podigla u sedeći položaj i isturila svoje savršeno oblikovane
grudi ka njemu. Karter ih je odmah obuhvatio dlanovima. Nije posvetio
dovoljno pažnje ovim ljupkim delovima njenog tela.
,,I ova poza pruža mnogo mogućnosti.“
„Tačno tako“, rekao joj je Karter i povukao je prema sebi kako bi bolje
istražio i te mogućnosti.

~ 173 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET PRVO POGLAVLJE

Ceo medeni mesec su jeli, pili i vodili ljubav kao dvoje uspaljenih
tinejdžera. Karter bi rado tako nastavio, ali, nažalost, njihov boravak na
ostrvu bližio se kraju.
Sedeli su pod vedrim havajskim nebom okruženi bakljama od bambusa i
hula plesačicama, koje su uvijale bokovima u ritmu bubnjeva. Karter i Elajza
su uživali pijuckajući slatkaste koktele i aplaudirali plesačicama po
završetku plesne tačke.
„Šteta što sutra odlazimo“, rekla je Elajza i namestila se udobnije u
njegovom zagrljaju.
„Isto to sam i ja pomislio.“
„Bilo bi divno kad bismo mogli zauvek da ostanemo ovde. Nema loših
momaka, telefona i pasa koji uništavaju skupe cipele.“
Poslednji o kome bi sad razmišljao bio je čovek koji je unesrećio Elajzu.
Ipak, njena rečenica vratila ga je u surovu stvarnost Oženio se njome da bi je
zaštitio od tog monstruma, ali šta ako ne bude uspeo?
O bože, koliko je mrzeo i samu pomisao na to. Pogled mu je odlutao
prema dvojici telohranitelja koji su sve vreme bili u njihovoj blizini.
Šta ako lična zaštita nije dovoljna?
Poljubio ju je u teme i zagledao se u plamen vatre koja je gorela nasred
luaua5. „Sa mnom si bezbedna.“
Okrenula se i počela da kruži prstom po njegovoj nozi. „Znam da jesam.
Ali, šta ako se nešto...“

5
Luau - havajska tradicionalna fešta s plesom, jelom i pićem. (Prim. prev.)

~ 174 ~
 Knjige.Club Books
Trgnuo se na ono što je naumila da izgovori. „Neće! Ništa loše ti se neće
dogoditi!“
Približila mu se i nežno ga poljubila. Kad se odvojila od njega, stavila mu
je svoj prst preko usana. „Ako mi se nešto i dogodi... to nije tvoja krivica.“
U tom trenutku, pred očima mu se ukazala slika njenog beživotnog tela i
umalo da mu je pozlilo od tog prizora. Stegnuo je vilicu i oterao tu jezivu
sliku iz glave. „Neću dozvoliti da ti se išta desi. Nemoj tako da misliš. I nemoj
tako da govoriš.“ Elajza se namrštila na njegov naredbodavni ton. Njoj nešto
narediti bilo je isto što i mahnuti biku crvenom maramom pred očima.
„Molim te, nemoj, Elajza“, dodao je nežno.
Usne su joj se razvukle u pomirljiv smešak. „U redu. Neću, kad me tako
lepo moliš.“
Kad su te noći vodili ljubav, nije postojao nijedan milimetar njenog tela
koji Karter nije celivao i kom se nije divio. Pošto je posle zaspala u
njegovom zagrljaju, dugo je ostao budan razmišljajući o njenim rečima.
Moraće da preduzme sve što je u njegovoj moći da otkloni tu užasnu pretnju
iz njenog života. Da bi uspeo u tome, moraće da sazna sve moguće detalje o
tom Rikardu Sančezu. Sutrašnji dan započeće letom ka kući, posle čega
treba da obavi dva konferencijska poziva, s ocem i sa svojim najboljim
prijateljem.
„Izgledaš kao da si se ponovo rodila“, rekla joj je Gven nekoliko
trenutaka pošto je Elajza ušla u svoju kuću u Tarzani.
„Havaji su prelepi.“
„Ima tu još nečeg.“
Zod joj je onjušio ruku u znak pozdrava. „Kako si ti, čupavi? Jesi li mi
pojeo još koju cipelu?“
„Prestani da se igraš s tim psom i pričaj mi kako ti je bilo. Ne pamtim
kad sam poslednji put vodila ljubav i hoću sve da čujem. Nemoj ništa da
izostaviš“, rekla joj je Gven i povukla je za rukav da sedne pored nje na kauč.
Ta mala bogata plavušica bila je sinonim za kontradiktornost. Čas se
ponašala kao opatica iz najstrožeg britanskog samostana, čas kao grešna
bezbožnica. Elajzi se baš to dopadalo kod nje.
Elajza je spustila tašnu na kauč i izula cipele, ali pre nego što je započela
priču o svom medenom mesecu, Zod je zalajao.
„Ja sam“, začuo se dubok Samantin glas pred ulaznim vratima.
~ 175 ~
 Knjige.Club Books
„Uđi“, doviknule su joj uglas Elajza i Gven.
Tek pošto ju je Zod propisno onjušio, Samanta je smela da sedne na
kauč pored svojih prijateljica.
„Nadam se da nisam zakasnila. Jesi li već započela?“
„Šta to? Kako si uopšte znala da sam ovde?“, upitala ju je Elajza.
„Karter je pozvao Blejka i rekao mu da dolazi kod nas i da si ti otišla kući
da se spakuješ. Došla sam da ti pomognem... O bože blagi! Pa ti sijaš! Pričaj,
kako ti je bilo?“
Samanta i Gven nisu se ni potrudile da sakriju svoju nestrpljivost.
„To što ti, Gven, jedva čekaš da čuješ škakljive detalje mogu i da
razumem, budući da si zagorela. Ali koji je tvoj izgovor, Samanta?“
Samanta je radosno pljesnula rukama. „Znači bilo je seksa?“
Elajza se tek tada setila kamera i mikrofona. „Znate i same da ovo sluša
još najmanje jedan par ušiju?“
Sem je odmahnula rukom. „Koga još briga za to! Hoću da čujem svaki
jebeni detalj. Karter se oduvek ložio na tebe.“
„Nije.“
„Neću da se raspravljam s tobom. Pričaj!“ Sem je sklonila uvojak riđe
kose iza uha i nacerila se kao nestašno dete.
Shvativši da njih dve neće odustati, Elajza je duboko udahnula i započela
priču o svom neverovatnom medenom mesecu. „Bilo je... ma, teško je to
opisati. Karter je san snova. Nežan, strastven, pažljiv i... neverovatan u
krevetu. Uživala sam, ali sam i mrzela sebe zbog toga“, rekla je i duboko
uzdahnula. „Ipak, bilo je vredno čekanja.“
Gven je nastavila da je ispituje. Sve ju je zanimalo; da li je bilo seksa u
avionu ili na plaži? Elajza nije mogla ništa sa sakrije pred svojim
prijateljicama, ali dovoljno im je verovala, znajući da će sve što im bude
ispričala ostati između ovih zidova.

„Zašto se ti tako zagonetno smeškaš?“, upitao je Karter Nila pošto je ušao u

prostoriju. Grmalj je izgledao kao šesnaestogodišnjak koji je upravo
pronašao očevu bocu skrivenog viskija.
Nil je pogledao Kartera pravo u oči i prigušio je smeh.
„Da li je Sem dobro stigla?“

~ 176 ~
 Knjige.Club Books
„Jeste“, odgovorio mu je Nil.
Karter se pomerio od Nila i prišao Blejku. „Samanta je kod Elajze i Gven,
je li? Pomaže joj da se spakuje?“
„Jeste.“
,,A, sad mi je jasno. Prisluškivali ste njihov razgovor? I gledali ih?“
Nil je imao pristup nadzornoj opremi kuće u Tarzani, ali Karter nikad
nije pomislio da će to zloupotrebiti.
„Samo toliko da vidim da li je Sem stigla i jesu li počele da se pakuju“,
rekao mu je Nil i naglo se uozbiljio. „Nego... šta treba sad da uradimo?“
„Treba da obavimo video-razgovor s Kešom i Čujemo šta je saznao.“
Karter je okrenuo očev broj, a Blejk je prebacio sliku na veliki ekran.
„Zdravo, tata.“
Keš je sedeo za radnim stolom i mahnuo ka ekranu. ,,Ko bi rekao da je
tehnologija ovoliko uznapredovala! Šta bih dao da sam ovo imao dok sam
radio. Znači, ovako vi mladi danas razgovarate? Ništa telefoni?“
„Šaljemo poruke, imejlove i pričamo preko telefona. Kako ste putovali?“
„Dobro. Deluješ odmorno. Kako je Elajza?“
„Odlično. Pakuje se.“
„Dopada nam se.“
Karter je prvo pogledao u Nila, pa u Blejka. „Drago mi je zbog toga. Nego,
tata, jesi li saznao nešto o onome o čemu smo pričali?“
Keš se uozbiljio. „Pre nego što ti saopštim šta sam saznao, moraš mi reći
kakve veze ti imaš s tom ništarijom Sančezom?“
Ovo nije slutilo na dobro. Karter je osetio ljutnju u očevom tonu.
„Nemam ja veze s njim. Reč je o Elajzi i njenim roditeljima... “
Keš je progutao pljuvačku i namestio se udobnije u stolici.
„Elajzino prezime nije Hejvens, zar ne?“
„Nije.“
„Toga sam se najviše plašio.“
„O čemu je reč, tata?“, nestrpljivo ga je upitao Karter. Sudeći po očevom
smrknutom izrazu lica, shvatio je da mu neće saopštiti ništa dobro.
Keš je uzeo neki papir s gomile na svom stolu i stavio naočare na vrh
nosa. „Rikardo Sančez služi dve doživotne kazne u San Kventinu. Taj se

~ 177 ~
 Knjige.Club Books
očigledno mnogima zamerao, pa je često dobijao samicu. Međutim, u
poslednje vreme se smirio. Njegovi čuvari kažu da je normalno da robijaš u
četrdesetim prestane da se tuče i pravi sranja.“
„Za šta je osuđen?“ Karter je znao da su Elajzini roditelji ubijeni, ali nije
znao da li ih je Sančez lično lišio života ili je unajmio nekog da to učini.
„Taj Sančez je bio makro i imao je veoma dobro razrađenu mrežu
prostitutki. Gde je prostitucija, tu je trgovina narkoticima, pa se, naravno, i
time bavio. Ovde piše da je razradio posao u čak dvanaest država. Neki od
svedoka su ga opisali kao modernog mafijaša. Imao je ženu, decu, pa čak i
psa, ako se krvoločni doberman može nazvati psom. Bilo kako bilo, njega su
i poštovali, i strepeli su od njega. Godinama je izmicao policiji, zato što je
vesto uspevao da prikrije svoje kriminalne aktivnosti, tako da nisu imali
dokaze protiv njega. E, sad se na ovom mestu pojavljuje ime Keneta Eša.
Znači li ti nešto to ime?“
Karteru jeste odnekud bilo poznato, ali nije mogao da se seti odakle.
Odmahnuo je glavom.
„Taj Eš je vozio kamion sa Sančezovim manekenkama“, rekao je Keš i u
vazduhu napravio navodnike dok je izgovarao reč „manekenke“. „Vidiš, taj
Sančez je svoj posao sa prostitucijom maskirao da ispadne kao da se bavi
prevoženjem manekeni na drugorazredne modne revije. Taj nikad nije
držao na poslu iste vozače duže od nekoliko nedelja. Čim bi dovezli devojke,
davao im je otkaz, ali bi im pre toga podvodio maloletne devojke da se
zabave kako bi ih na taj način naterao da ćute. Ljudi na čelu tih karavana
nisu znali šta se dešavalo na drugom kraju. Taj Eš je radio kod njega dve
nedelje kao vozač i jedne noći vratio se da uzme nešto što je zaboravio na
poslu. Ušao je u stražnju prostoriju te navodne modne revije i zatekao
Sančeza kako siluje i tuče maloletnu devojku. Eš je bio porodični čovek i
sam je imao kćerku tih godina. Sakrio se, ali nije mogao da izađe iz
prostorije sve dok Sančez nije završio svoje nedelo.“
„Zašto nije pokušao da odbrani tu devojku?“, upitao ga je Nil.
„Izjavio je da je soba bila puna devojaka, žena i do zuba naoružanih
Sančezovih ljudi. Da je nešto pokušao, ubili bi ga kao psa.“
Karter je osetio mučninu. Taj Eš je sigurno bio Elajzin otac.
„Sančez je ubio tu devojku pred svima kao opomenu ostalim ženama da
shvate šta ih čeka ako ne budu sarađivale. Kad god su mu doveli novu turu

~ 178 ~
 Knjige.Club Books
devojaka, hvalio se pred njima kako je lično ubio jednu, čisto da bi im uterao
strah u kosti.“
„Gospode bože.“
„Nažalost, Bog nije bio prisutan dok se ovo dešavalo. Kad je Eš konačno
uspeo da pobegne s tog jezivog mesta, otišao je pravo u policiju. Na osnovu
njegovog svedočenja, sprovedena je istraga i Sančez je priveden. U roku od
samo nedelju dana, sve devojke su pobijene i pronađene na jezivim
mestima, bačene kao smeće.“
„Šta se desilo s Ešom?“
Keš je skinuo naočare i pogledao u sina preko video-kamere. „On,
njegova žena i maloletna kćerka odvedeni su u zaštitni pritvor. Posle
suđenja, Sančez je osuđen, a Eš i njegova porodica su premešteni na tajno
mesto pod okriljem programa za zaštitu svedoka.“
Karter je spustio glavu na dlanove. Blejk ga je potapšao po leđima.
„Hoćeš li da čuješ i ostalo?“
Karter je klimnuo glavom, ali nije podigao pogled ka ocu,
„Kenet i njegova supruga Meri živeli su bezbedno neko vreme. Ali, kao
što rekoh, Sančezovi prljavi prsti dosezali su daleko. Posle nešto više od
godinu dana, Meri je pronađena mrtva u svojoj kući, silovana i unakažena
kao i sve one jadne devojke, a Eša su pronašli vezanog na stolici prerezanog
grla. Na čelo mu je bila zalepljena cedulja na kojoj je pisalo da je njihova
kćerka sledeća. Srećom, devojčica je tog kobnog dana bila u školi.“
Karteru se ceo ručak popeo u grlo. Hvala dragom bogu što Lisa nije bila
tamo. Da li su joj rekli sve detalje? Ne, sigurno nisu, zaključio je. Policija to
ne radi, pogotovo kad je u pitanju devetogodišnje dete. Sad mu je bilo jasno
zašto su Din i Džim toliko uporno insistirali da je odvedu u bunker.
„Gde ti je supruga, sine?“
„Pakuje se.“
Nil je ustao i počeo da hoda tamo-amo po sobi. „Dve patrole je
danonoćno čuvaju i imam još jednog čoveka ispred njene kuće.“
„Znaš li da li taj Sančez i dalje vodi posao iz zatvorske ćelije?“
„Radim na tome. Znam samo to da redovno održava kontakt sa ženom i
decom.

~ 179 ~
 Knjige.Club Books
„Kako je to nepravedno!“ eksplodirao je Karter. „Čovek koji je uništio
tolike živote ima pravo na svoj?“
Blejk mu je prišao. „Ne brini, prijatelju, nećemo mu dozvoliti da priđe
Elajzi.“
„Znao sam da se iza svega krije nešto grozno. Ali ni slutio nisam da je
ovoliko jezivo. Dođavola, Blejk!“
„U redu je. Elajza nije u opasnosti. Dobro je čuvaju.“
Karter je ključao od besa. Došlo mu je da iskoči iz sopstvene kože.
Njegova supruga jeste trenutno zaštićena - ali koliko će to potrajati?

Elajzi je ponestalo reči u opisivanju svega što su ona i Karter proživeli na

medenom mesecu. Gospođica Ne-Pamtim-Kad-Sam-Poslednji-Put-Vodila-
Ljubav hladila se časopisom, dok je Sem sedela podignutih kolena i s glavom
naslonjenom na ruke.
„Deluješ srećno“, rekla je Sem.
Elajzu su zaboleli obrazi od silnog osmehivanja. „Jesam srećna.“
Gven ju je potapšala po kolenu i ustala s kauča. „Hajde da te spakujemo.
Karter će se zabrinuti što nas nema toliko dugo.“
Elajza je prešla pogledom preko svoje dnevne sobe i duboko uzdahnula,
znajući da se najverovatnije nikad neće vratiti u ovu kuću. Čak iako se ona i
Karter jednom budu razišli, teško da će ponovo živeti u Tarzani.
Njih tri ušle su u spavaću sobu i počele da vade Elajzine lične stvari.
„Brzo ćemo završiti“, rekla je svojim prijateljicama. „Karterova kuća je
potpuno opremljena. Uostalom, većina ovih stvari je tvoja, Sem.“
Sem je sklonila nestašni uvojak kose i ugurala ga ispod trake. „Čini mi se
kao da je juče bilo kad smo Blejk i ja ovako pakovali moje stvari. Mislim da
je ovaj krevet čaroban, i svakome ko prespava u njemu sledi brak.“
Gven je pogledala u bračni krevet drugim očima. „Ako je tako, onda bi
trebalo da se preselim u ovu sobu“, rekla je i prešla rukama preko zategnute
posteljine.
„Ti želiš da se udaš?“
„Odavno to želim, ali, nažalost, još nisam pronašla gospodina Pravog.“
Elajza se nasmejala. „Možda bi bilo dobro da im pokloniš više od nedelju
dana. Tada bi možda i pronašla tog pravog.“ Budući da su nekoliko puta u

~ 180 ~
 Knjige.Club Books
dokolici razgovarale o Gveninom ljubavnom životu, Elajza je znala dosta o
njenim dosadašnjim momcima. Kćerki bogatog vojvode nije bilo dozvoljeno
da prikazuje svoj ljubavni život u javnosti. Naprotiv, njeni su očekivali da
bude izuzetno diskretna kako njihovo ime ne bi dospelo na naslovnu stranu
nekog tabloida. Zato su sve njene veze bile dosadne i svodile su se na puki
seks.
„Nisam ja kriva što su me svi muškarci smorili. Mada im je stalo samo da
te odvuku u krevet, ipak mislim da prvo treba proveriti kakvi su ljubavnici,
pa tek onda otići s njima pred oltar. Slažete li se sa mnom?“
„Obraćaš se ženama koje su se prvo udale, pa tek onda vodile ljubav sa
svojim muževima. Mislim da nas dve nismo prava adresa za takvu priču.“
Gven je razrogačila oči i zinula od čuda. „Ja ne bih mogla tako. Šta bi bilo
da si tek posle udaje spoznala da je Karter loš u krevetu?“
„Mislim da potcenjuješ sebe, Gven. Ako neki muškarac uspe da te
zagreje pre prvog poljupca, teško da taj poljubac posle može biti mlak.
Karter je mene uzbuđivao s udaljenosti od pet metara. Nemojte ni slučajno
to da mu kažete.“ Elajza nije htela da njen muž sazna baš sve njene tajne.
Bar zasad.
„Znala sam da je Blejk sjajan u krevetu čim mi je dodirnuo ruku“, rekla
je Samanta i oblizala usne.
„Stvarno?“
„Nazovi to hemijom, energijom, požudom... Prosto sam znala. Da mi je
neko rekao godinu dana pre udaje da neću spavati s Blejkom pre prve
bračne noći, verovatno bih odreagovala isto kao ti, Gven.“
Gven se naslonila na ruku i pogledala u Sem. „O kakvoj godini pričaš?
Upoznala si se s mojim bratom nekoliko dana pre nego što ste se venčali.“
Sem je zakolutala očima. „Nevažna sitnica“, rekla je i osmehnula se.
„To ne važi za mene i Kartera.“
„Pretpostavljam da ste imali nekakav kontakt pre svadbe, zar ne?“
Prisetivši se one njihove vrele avanture u kuhinji, Elajza je pocrvenela
do ušiju. Gven i Sem su se tome slatko nasmejale.
„Provalile smo te.“
„Nismo se kresnuli. Bila je to jedna vrela predigra sa strasnim
ljubljenjem.“

~ 181 ~
 Knjige.Club Books
Gven ju je pogodila jastukom, zatim su se sve tri smejale kao lude.
„Nedostajaće mi ovo. Dosad nisam imala ovako bliske prijateljice“, rekla
je Gven.
„Iseljavam se iz kuće, ne iz grada“, podsetila ju je Elajza.
„Trebalo bi bar jednom ili dvaput mesečno da organizujemo žensko
veče.“
„To bi bilo divno“, složila se Gven i podigla kutiju s poda.
„Ali bez razgovora o poslu. Samo ženske priče.“
,,I one o seksu“, dodala je Gven.
„Prvo pronađi momka, inače nećeš imati šta da nam pričaš“, našalila se
Elajza.
„Slažem se s tim.“
Sem je pogledala u svoju zaovu. „Imaš nekog u planu?“
Gven je malo oklevala, zatim je odmahnula glavom. „Nemam.“
„Lažeš.“
Gven je zinula od čuda. „Ne lažem.“
Elajza je prekrstila ruke na grudima i značajno je pogledala. „Hoćeš da
kažeš da ne postoji niko do čijeg pogleda te podilaze žmarci? Baš niko ti ne
ubrzava rad srca?“
Gven je ponovo kao razmislila, a zatim odmahnula glavom. „Ne postoji
takav.“
Sem je odmahnula glavom. „Kao što rekoh, lažeš.“
Gvenine usne blago su se izvile u tajanstveni smešak. „Misli šta hoćeš,
niko ti ne brani.“
Sem je uputila Elajzi zagonetan pogled, na šta je ona samo slegnula
ramenima. Tek tada su obe primetile da Gven gleda u objektiv kamere na
zidu. Pa, da, Gven nije htela da oda svoju tajnu da to ne bi čuo neko zadužen
za nadzorni sistem.
A taj neko bi mogao biti samo Nil.
Elajza se jedva suzdržala da joj to ne kaže otvoreno. U tom trenutku,
oglasilo se zvono na vratima. Elajza se zaputila ka hodniku, usput se
obrativši Gven. „Samo da znaš, nismo još završile s tobom, mlada
gospođice.“

~ 182 ~
 Knjige.Club Books
Kad je otvorila vrata, Zod je već stajao pored njih. Pred njom je stajao
Rasel, jedan od telohranitelja koje joj je dodelio Karter. „Gospođo Bilings,
oprostite što vas uznemiravam, ali vaš suprug mi je naredio da vas ne
ispuštam iz vidnog polja.“
Surova stvarnost tresnula ju je posred lica. Sva bezbrižnost vremena
provedenog u ženskim razgovorima nestala je u deliću sekunde. Brže nego
što metak izleće iz cevi magnuma 357. „Zašto? Nešto se dogodilo?“ upitala
ga je.
„Koliko znam, nije, gospođo. Samo mi je rečeno da moram stalno da
budem uz vas.“
Talas strepnje prostrujio joj je celim telom. Otvorila je širom vrata i
pustila ga u kuću.
Sem joj je prišla i prijateljski je potapšala po ramenu. „Ne brini, draga,
brzo ćeš se navići na njega. Uskoro ćeš gledati na njega kao na komad
nameštaja.“
Ne bih se opkladila u to.
Pošto su unele treću turu stvari u automobil, Elajza je otišla u stražnje
dvorište da pogleda da li je nešto tamo zaboravila. Pored žive ograde stajala
je gospođa Svini, njena prva komšinica, s loncem u ruci. „Elajza? Elajza,
dušo?“
Zod je zarežao na staricu čija je kecelja smrdela na ribu.
Elajza ga je pozvala k sebi. Njen telohranitelj budno ju je pratio
pogledom kroz prozor.
,,Ko bi rekao da će se moja prva komšinica udati za našeg budućeg
guvernera!“, rekla joj je gospođa Svini i pogledala je ispod oka. „Jutros sam
kupila novine i videla fotografiju na kojoj stojiš u venčanici pored svog
zgodnog muža. Stvarno je dobar dasa“, dodala je.
„Pa, dobro, nismo hteli da udaramo vest u sva zvona. Niste jedina osoba
koju je iznenadilo naše venčanje.“
Gospođa Svini je toliko snažno odmahnula glavom da su joj sede šiške
pale u oči. „Dobro je što na vašoj svadbi nije bilo mnogo onih momaka s
foto-aparatima i kamerama kao kad se Sem udavala za Blejka.“
„Potrudili smo se.“

~ 183 ~
 Knjige.Club Books
Gospođa Svini je premestila lonac u drugu ruku i primaknula se bliže
ogradi. „Mnogi su tada dolazili ovamo. Ali ovog puta nastradao mi je samo
jedan ružin grm.“
Budući da je Samantino i Blejkovo venčanje privuklo mnoge paparace
koji su želeli da uslikaju buduću vojvotkinju kako radi nešto bezobrazno,
gospođa Svini je te godine izgubila mnogo ružinih grmova.
„Ne brinite, gospođo Svini, nadoknadiću vam štetu.“
„Znam da hoćeš, dete moje. Mnogo se radujem zbog tebe. Evo, uzmi
ovo.“ Podigla je lonac ka njoj i Elajza je prihvatila posudu sa smrdljivim
bućkurišem.
„To je moj čuveni brudet od hobotnice i školjki. Znam koliko ga voliš.
Budući da ste se tek venčali, dobro znam da ćete češće boraviti u spavaćoj
sobi nego u kuhinji“ rekla je starica i namignula joj. Elajza ju je ispratila
pogledom. Ko bi rekao da gospođa Svini ima tako nevaljale misli?
„Hvala vam“, doviknula je Elajza za njom i ponela lonac sa smrdljivom
čorbom u kuću. Jadna gospođa Svini. Njeno čulo mirisa mora da se odavno
ugasilo. Niko u njihovom komšiluku nije prošao bez lonca njenog smrdljivog
brudeta, bez obzira na to da li je dobio dete, uselio se, venčao se ili je slavio
rođendan. Naravno, niko nije želeo da uvredi staru damu i svi su s osmehom
primali lonac da bi ga samo nekoliko trenutaka kasnije istresli u ve-ce šolju.
Pošto se vratila u kuću, Samanta i Elajza su već otvorile poklopac na
šolji. Gven je prekrila nos rukom, a Samanta je okrenula glavu na drugu
stranu, dok je Elajza sipala smrdljivu tečnost u šolju. Sve tri su odahnule kad
je voda iz vodokotlića odnela taj bućkuriš u nepovrat. Ali smrad je ostao u
vazduhu.
„Kako ta žena može da jede ovaj užas?“
,,Da li ju je iko zapravo video da ga jede? Verovatno je to kuvala samo za
druge“, našalila se Sem.
„Gven, moraćeš da zapališ desetak mirišljavih sveća da neutrališeš sav
ovaj smrad“, rekla je Elajza.
„Preduhitrila sam te. Već sam zapalila jednu u dnevnoj sobi.“
„Pametnica.“
Elajza je temeljito oprala ruke i pomolila se da ne smrdi na ribu. „Pa,
mislim da smo gotove. Morala bih da krenem polako.“

~ 184 ~
 Knjige.Club Books
Čvrsto je zagrlila Gven i obratila se Samanti. „Hvala na pomoći. Karter i
ja ćemo morati da napravimo raspored aktivnosti između njegove
kampanje i mog rada u Alijansi. Dolazim na posao idućeg ponedeljka.“
„Samo polako, draga. Prvo se sredi, lako ćemo za posao.“
„Ubiću se od dosade. Počinjem u ponedeljak.“
Znajući da nije pametno raspravljati se s Elajzom, Samanta je samo
pomirljivo klimnula glavom. Dok su išle prema vratima, Elajza se setila
priče gospođe Svini o uništenom grmu ruže.
„Gven, jesi li videla neke paparace da se muvaju oko kuće?“
„Nisam. Zašto pitaš?“
„Gospođa Svini mi je rekla da joj je neko uništio ruže. Možda je to bio
Zod.“
„Znam kako da se nosim s novinarima. Ne brini.“
„Čuvaj se. I zovi ako ti nešto zatreba.“
Gven ju je ponovo zagrlila. „Nisam dete, Elajza.“
„Znam da nisi.“
„Ispratiću te do kola. I ja moram da pođem kući“ rekla je Samanta.
Elajza se još jednom okrenula da poslednji put pogleda kuću, zatim je
mahnula Gven, koja je još stajala na vratima.
„Pa, dobro, započinje novo poglavlje u mom životu“, promrmljala je sebi
u bradu.
„Nešto ste rekli, gospođo Bilings?“
Elajza se okrenula ka svom telohranitelju i pozvala Zoda. „Nije bitno.“

~ 185 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

„Hej, Hari! Imaš posetu!“

Hari je začuđeno pogledao u zatvorskog čuvara, pitajući se ko bi njega
mogao da poseti. Hteo ja da ga to upita, ali je ipak odlučio da drži jezik za
zubima. Otkako je uhapšen i osuđen, retko ko mu je dolazio u posetu. Kad
ovako zabrljaš u životu, svi ti okrenu leđa, i prijatelji i porodica, mada si im
nekad i te kako bio potreban. Sad je Hari imao samo svoj neudobni krevet i
hladnu ćeliju, s kojima će se družiti svake noći svog jadnog života.
Ustao je s klupe na kojoj je čitao novine i krenuo za čuvarom ka sobi za
posete.
U njoj nije bilo nikog. Sa zatvoreničke strane zaštitnog stakla stajali su
samo on i čuvar. S druge strane sedeo je čovek u elegantnom odelu kakvo bi
i Hari verovatno nosio da nije u zatvoru. Prepoznao ga je, mada se nikad
nisu lično upoznali. Srce mu je brže zakucalo i prvi put posle mnogo godina,
dlanovi su mu se oznojili. Brzo je ugasio tu iskru nade koja je zasijala i
zapretila da se pretvori u ozbiljan plamen želje. Želeti nešto što nikad
neće imati samo donosi nemir i bol. Mada je znao da je zaslužio, Hari se
trudio koliko je mogao da izbegne duševnu patnju.
Hari je seo u svoju stolicu s druge strane stakla i zagledao se u čoveka
ispred sebe.
Uzeo je slušalicu i strpljivo sačekao da i onaj čovek to učini.
„Gospodine Eliot.“
Hari je nagnuo glavu ka ramenu. „Gospodine Harison.“
„Vi znate ko sam?“
„Moja kćerka se udala za vas. Naravno da znam ko ste.“

~ 186 ~
 Knjige.Club Books
Blejk Harison, vojvoda od Olbanija, zagledao se u čoveka pred sobom.
„Izgledate sasvim drugačije na fotografijama“, rekao mu je.
„Zatvor isisava život iz čoveka. Da li je Samanta dobro? Džordan?“ To što
je izgovorio imena svojih kćerki čak je i njega šokiralo. Kajanje mu je
stegnulo grlo.
,,Obe su dobro.“
„A mališan?
„I on je odlično.“
Nije bilo isto čitati vesti o svojoj deci u novinama i čuti ih iz usta nekoga
ko živi s njima. Hari je osetio delimično olakšanje. „Zna li Samanta da ste
ovde?“
„Ne zna. Tek će saznati.“
„Onda, zašto ste ovde?“
Blejk ga je pogledao pravo u oči i napravio izraz lica kao kad moćan
čovek procenjuje rizik investiranja u sumnjiv posao. Hari je dobro znao šta
sledi posle takvog pogleda, budući da je i sam često umeo da načini čoveka
manjim od makovog zrna jednim takvim pogledom. Ne želeći da izgleda kao
uplašeni miš, ispravio se i uložio veliki napor da ne skrene pogled.
„Zašto ste to učinili?“ upitao ga je Blejk. „Morali ste znati da će vas
uhvatiti pre ili kasnije.“
Hari je zatreptao. Znao je da Blejk sigurno nije došao da ga propituje o
njegovoj prošlosti, ali je predosetio da će od onog što mu bude odgovorio
zavisiti da li će pridobiti Blejkovo poverenje ili prezir. Zadobiti poverenje
kćerkinog muža moglo bi značiti da će ubuduće videti kćerku i unuče uživo,
a ne na novinskim fotografijama.
„Vi ste biznismen i dobro znate kolika je moć novca.“
„Moć koju zadobijete novcem lako može postati prokletstvo.“
Hari je klimnuo glavom. „Tačno tako.“ Novac je bio Harijeva loša navika.
Njegov porok. I uopšte nije bilo važno to što ga je imao mnogo više nego što
je mogao potrošiti. Želeo je da ima više uprkos tome što je zbog svoje
gramzivosti izgubio porodicu i slobodu. Sada plaća visoku cenu za svoju
glupost.
Obojica su sedeli u tišini nekoliko trenutaka. Zatim se Blejk ponovo
zagledao u njega.

~ 187 ~
 Knjige.Club Books
„Razmišljate li ikada o svojim kćerkama?“
Hari je pomislio na jedine vredne stvari u svojoj ćeliji. „Svakog dana.“
„Zašto onda niste ni pokušali da uspostavite kontakt sa Samantom?“
Hari je skrenuo pogled. „Ne zaslužujem je. Doneo sam joj samo bol i
patnju.“ Grlo mu se steglo od tuge. Progutao je pljuvačku.
Blejk je odmahnuo glavom, očigledno se dvoumeći da li da izgovori ono
zbog čega je zapravo došao. „Gospodine Eliot, zamolio bih vas za jednu
uslugu.“
„Kakvu uslugu bih ja vama mogao učiniti?“
Pogledi su im se ukrstili. „Zamolio bih vas da uništite svaku fotografiju,
novinski članak i bilo šta drugo što imate u vezi sa mnom i Samantom.“
Hari je toliko čvrsto stegnuo slušalicu da su mu prsti pobeleli od tog
stiska.
„Zašto?“
„U ovom zatvoru postoji osoba koja ne sme da sazna ništa o nama i
našim prijateljima.“
Hari je zainteresovano pogledao u svog zeta. „Hoćete li mi reći ko je ta
osoba?“
„Ne smem. Ali ako vam je stalo do kćerki i njima dragih ljudi, učinićete
to.“
„Imaš još jedan minut, Hari“, obavestio ga je čuvar.
Pošto je još malo razmislio o Blejkovim rečima, Hari je samo kratko
klimnuo glavom. „Čuvajte ih.“
„Hoću.“
Hari je vratio slušalicu na mesto i još jednom pogledao u Blejka pre
nego što je izašao iz prostorije..
.ssss
„Novinari zahtevaju da se oboje pojavite na bini“, rekao im je Džej, pritom
lupkajući olovkom po svom rokovniku koji je držao na kolenima. „Ne budete
li sazvali tu konferenciju za štampu i obelodanili da ste se venčali,
proganjaće vas sve dok ne budete i u sopstveno kupatilo ulazili strepeći da
će vas neko uslikati.“

~ 188 ~
 Knjige.Club Books
Karter je zažmurio i odmahnuo glavom. Zašto je život morao baš ovoliko
da se zakomplikuje? Elajza je prešla prstom preko njegove podlaktice i time
uspela da mu izmami mlak osmeh.
Sad kad je znao za jezivi razlog njenog dugogodišnjeg skrivanja, nije
imao srca da je izloži očima javnosti. Din je bio u pravu. Trebalo je da je
odvedu u neku džunglu, što dalje od svih. Osećao se kao egoista, zato što je
ona ostala ovde samo zbog toga što ju je on zaprosio. Na trenutak je
pomislio na sve one jadne žene koje je Sančez hladnokrvno pobio, ali je
uspeo da istera tu jezivu sliku iz glave.
„Kartere?“
Prenuo se iz misli i pogledao u Elajzine tamnosmeđe oči. „Molim?“
„Mislim da bi bio red da kažemo Džeju šta se dešava.“
„Šta to Džej ne zna?“, upitao ih je Džej i nastavio da lupka olovkom po
rokovniku, nervozno prelazeći pogledom sa Elajze na Blejka.
Karter je prošao rukom kroz svoju ionako razbarušenu kosu. Bilo je
rizično reći Džeju o okolnostima u kojima se Elajza nalazi. Međutim, još
rizičnije bilo je dopustiti da se ona pojavi na konferenciji za štampu.
Elajzini prsti prelazili su preko njegovih u sitnim krugovima, kao da je
time želela da ga privoli da se povuče. Bude li joj se išta dogodilo, on će biti
kriv za to. Da je slušao Dina, ona bi bila bezbedna. Daleko od prijatelja, ali
bezbedna.
„Šta to Džej treba da zna?“, ponovio je Džej nešto glasnije.
U vestima se već spekulisalo o Elajzinom poreklu, budući da je njegov
konkurent za mesto guvernera očigledno obavio detaljnu istragu o njenoj
porodici i imigracionom statusu. Pronađu li bilo šta nelegalno u biografiji
buduće prve dame Kalifornije, Karter sigurno neće biti izabran. Ali nije ga
bilo briga za to. Elajzina bezbednost bila mu je važnija od položaja.
A opet, s druge strane, s pozicije guvernera mogao bi joj pružiti daleko
bolju zaštitu nego što će moći ako ostane advokat ili sudija.
Ne. Moraće dobro da promisli o svemu.
I moraće da potegne nekoliko veza.
Okrenuo je dlan i prepleo prste s njenim. „Elajza je u programu zaštite
svedoka. Zato su morali da joj promene identitet.“
Džej je prestao da lupka olovkom i pogledao zapanjeno u Elajzu.
„Stvarno?“
~ 189 ~
 Knjige.Club Books
Ona je klimnula glavom i slegnula ramenima. „Stvarno.“
Džej je ustao sa stolice i počeo nervozno da korača po prostoriji kao
čovek koji je popio najmanje šest šoljica kafe. „Dakle, zato je Blejk uveo
dodatne mere obezbeđenja? Neko te proganja?“
„Verovatno.“
,,Ko još zna za ovo?“
„Bliski prijatelji, porodica... Zašto pitaš?“
Džej je protrljao bradu. „Sad kad ste u braku, ovo će isplivati na
površinu. Svesni ste toga, zar ne?“
Elajzin zbunjen pogled dao mu je do znanja da nije sasvim sigurna šta
sledi.
„Zna li i tvoj ujak?“
„Maks?“
„Da, on.“
„Nismo u najboljim odnosima.“
„Ali blizak ti je rod. Glasači to znaju. I ranije sam ti govorio da bi trebalo
da se osloniš na njega, ali sad mi se čini da nemaš drugog izbora.“
„Ne mogu se osloniti na Maksa.“
„Kandidovaće se na reizborima za dve godine. Prikupiće glasove na sve
moguće načine.“
„Na šta ciljaš, Džeje?“ upitao ga je Karter.
„Tako ćemo obelodaniti stvar pre drugih. I učinićemo to tako da javnost
vidi da je tvoj ujak uz tebe. On ne mora znati zašto je tamo. Reći ćemo da
novinari žele da objave vašu zajedničku fotografiju.“
„Maks jeste samoljubiv, ali teško da će doleteti samo radi toga da bi se
slikao sa mnom.“
„A ako ga pozovemo na dobrotvornu večeru u subotu?“ predložila je
Elajza.
Karter nije bio oduševljen ovim predlozima. Pre bi napravio pakt sa
crnim đavolom nego sa svojim ujakom. „Molim te da mi pojasniš šta
dobijamo Maksovim prisustvom?“
„Sviđalo ti se ili ne, Kartere, Maks uživa veliko poštovanje među
političarima. Ili bolje rečeno, strahopoštovanje. Kao što i sam znaš, političari
mogu da stoje na suprotnim stranama i glože se oko različitih stavova u
~ 190 ~
 Knjige.Club Books
pogledu vođenja zemlje, ali svi vi imate porodice i želite da ih zaštitite. Ono
što ti činiš odraziće se na Maksa, baš kao što će se njegova dela odraziti na
tebe. Zato mu treba jasno predočiti da je u njegovom najboljem interesu da
stane uz tebe i Elajzu kada obelodanite ovu informaciju. Maks nije došao do
mesta u senatu zato što je vukao glupe poteze. Naprotiv.“
Maks je bio sve samo ne glup, pomislio je Karter. Ne samo što je
oštrouman već je i izuzetno opasan čovek. Smučilo mu se od same pomisli
da će njemu dugovati uslugu.
„O čemu razmišljaš?“ tiho ga je upitala Elajza.
Prineo je njenu ruku svojim usnama i poljubio joj prste. „Ne znam
možemo li da mu verujemo. U stvari, znam da ja ne mogu.“
„Može li da nam oteža situaciju?“
„Kratkoročno gledano, verovatno ne.“ Ali, đavo uvek dođe po svoje, pre
ili kasnije.
Džej je stajao po strani i vrteo olovku između prstiju.
„Zašto ne bismo zamolili tvoju majku za uslugu? Ona najbolje poznaje
svog brata.“
Karter se na ovo usiljeno osmehnuo. „Pa, dobro...“
Elajza mu je stegnula ruku i obratila se Džeju. „Pobrini se da na toj
dobrotvornoj večeri bude slobodnih mesta za našim stolom. Naknadno
ćemo ti javiti koja imena treba dodati na listu zvanica.“
„Odlično“, rekao je Džej i odmah krenuo da izvrši zadatak. „Znaš i sam
kako se kaže, Kartere. Drži prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže.“

Elajza je još jednom zamolila Gven da joj pomogne oko izbora odeće. Karter
joj je otvorio račun i dao joj punu slobodu oko trošenja novca. Elajzi to nije
bilo baš po volji, budući da je imala svoj novac, ali znajući da je Gven neće
odvesti u neku jeftinu radnju, pristala je, svesna da njen privatni račun neće
moći da pokrije troškove Gveninog luksuznog ukusa.
U stvari, Elajza nije bila svesna koliko je Karter imućan sve dok je nije
pitao za mišljenje u vezi s veličinom privatnog mlažnjaka koji je odlučio da
kupi.
„Ti to ozbiljno?“ upitala ga je.

~ 191 ~
 Knjige.Club Books
„Lepo sam ti rekao da ne mogu doveka koristiti Blejkov avion. Potreban
je njemu“, rekao joj je i pokazao joj prstom ka spavaćoj odaji u avionu.
„Tamo mogu dvoje da spavaju. I sedišta se potpuno spuštaju.“
„Kartere, ovo je avion. Mlažnjak.“
„Da, pa šta?“
„Ti umeš da letiš?“
„Za to postoje piloti.“
„Ti ozbiljno nameravaš da kupiš taj avion?“
Pomerio se u stolici i pokazao prstom ka monitoru koji je zauzimao
trećinu njegovog radnog stola. „Mislim da bi tamnija boja enterijera bila
prikladnija“ razmišljao je naglas.
Elajza je zažmurila i odmahnula glavom. „Jesi li video koliko nula stoji
iza prve dve cifre cene tog aviona? Molim te, koliko je velika ta tvoja posuda
za kafu u kojoj držiš ušteđevinu?“
„Dovoljno“, rekao je i kliknuo na sliku drugog modela aviona, „Ovaj mi
se više dopada. Šta ti misliš? Ima dvanaest sedišta.“
„Nisi normalan.“
„Dopada mi se tamno drvo.“
„Kartere, to čudo košta nekoliko miliona! Sigurna sam da se šališ.“
Kliknuo je na treću sliku i oči su mu naglo zasijale. „Ovo je prava stvar!
Ovaj može da pređe tri hiljade kilometra s jednim rezervoarom i ima
osamnaest sedišta. Savršen je.“
Elajza ga je uhvatila za ramena i snažno ga prodrmusala. „Probudi se.
Šta to, pobogu, radiš?“
„Kupujem avion. Šta drugo?“
„Zašto?“
„Zato što nam je potreban. Letim skoro svake nedelje, a uz to ne želim
da se ti guraš po javnim aerodromima. Blejk mi je odavno rekao da treba da
uložim novac u privatni avion, ali tada mi se ta investicija činila
nepotrebnom. Sada sam promenio mišljenje.“
„Blejk je iz plemićke porodice i može da obriše dupe novčanicom od
hiljadu dolara ako mu se tako prohte. Ne moraš da se takmičiš sa svojim
najboljim prijateljem, Kartere.“

~ 192 ~
 Knjige.Club Books
Karter je nakrivio glavu i stidljivo se osmehnuo. „Elajza, ne takmičim se
ni sa kim. Ovo sam odavno planirao.“
,,I zašto si baš sad odlučio da ga kupiš?“
Povukao ju je prema sebi i naterao je da mu sedne u krilo. Obujmio ju je
oko struka i zagnjurio glavu ispod njenog vrata. Nozdrve su joj se ispunile
njegovim muževnim mirisom i celo telo joj se ispunilo prijatnom toplinom.
„Krajnje je vreme da prestanem da glumim da ne mogu ovo da
priuštim... Mogu, Elajza. I želim... zbog tebe.“
Spustila je ruke na njegova široka ramena i počela da ga masira. „Meni
nije potreban avion.“
Nagnuo se ka njoj i poljubio je u vrh nosa. „Ne slažem se.“
„Ti si potpuno lud.“
Nasmejao se i okrenuo se u stolici držeći je u krilu, tako da su sada oboje
bili okrenuti licem prema velikom monitoru. „Koji ti se najviše sviđa?“
„Kao što rekoh, lud si.“
„Tamna orahovina ili svetla borovina?“
Elajza je pogledala u sliku na ekranu. „Svetlo deluje staromodno.“.
„Onda ćemo kupiti ovaj model s tamnim enterijerom i većim
rezervoarom, tako da možemo preleteti celu zemlju bez dopune goriva.“
Teško je odoleti ovakvim stvarima. Ali, za ime sveta, nisu kupovali par
skupih cipela, već ceo avion! „Ako se umorimo, moramo imati spavaću
sobu.“ Pomislivši na vreme provedeno u krevetu dok su leteli s Havaja, srce
joj je brže zakucalo i oblilo ju je rumenilo.
Karter je prebacio ruku preko njenih ramena i kliknuo mišem na slike
dva najskuplja modela na ekranu. Njihovi luksuzni enterijeri opremljeni
barom, spavaonicom, kuhinjom, uz dva reda kožnih sedišta, zasijali su pred
njenim očima. Kupatilo je bilo prostrano i kompletno opremljeno.
„Taj krevet ne izgleda naročito velik.“
Karter ju je poljubio u rame i prešao usnama preko njenog vrata. „Nama
ne treba mnogo prostora.“
Elajza je okrenula glavu i spustila vreli poljubac na njegove usne. Dok ga
je ljubila, Karter je zaboravio i na avione, i na sve ostalo. Jedino na šta je
mislio bilo je koliko je voleo vreme koje je provodio s njom u krevetu.
* * *

~ 193 ~
 Knjige.Club Books
Abigejl je pristala na Džejev predlog. Mada nije posebno verovala svom
bratu, znala je da će on učiniti sve što je potrebno samo da bi izbegao
skandal i sačuvao porodično ime.
Džej je izmenio spisak zvanica za dobrotvornu večeru i dodao na njega
imena Karterove majke, ujaka i nekoliko novinara. Nilov tim će se pobrinuti
za bezbednost skupa.
Formalna večera zahtevala je da Elajza nosi dugačku svečanu haljinu
stegnutu u struku i s prilično dubokim dekolteom. Elajzi se isprva nije
dopala, ali ju je onda Gven podsetila na to da kao supruga budućeg
guvernera mora promeniti način odevanja.
Čak i u prostoriji punoj naoružanih pripadnika obezbeđenja, Elajza će se
osećati kao gola bez svog pištolja. Nije mogla da ga ponese, jer njena haljina
to nije dozvoljavala.
Dok su se vozili luksuznom limuzinom do hotela u kom se održavalo
dobrotvorno veče, Elajza je razmišljala o tome kako se nikad neće navići na
raskošan život koji Karter vodi. Ipak, mada joj je sve to bilo strano, nije
mogla da porekne da su joj se neke stvari dopadale. Karter je sedeo do nje i
kucao poruku Džeju kojom ga je obavestio da su krenuli i da pripremi sve za
njihov dolazak. Dok su prolazili bulevarima Los Anđelesa, Elajza je
posmatrala svetla grada i prisećala se svojih detinjih snova u kojima je sebe
zamišljala kao princezu koja se udaje za zgodnog princa. Primetivši druge
vozače kako izvijaju vrat ne bi li ustanovili ko se krije iza zatamnjenih
stakala elegantne limuzine, nije mogla da se otme utisku da joj se san
naposletku ostvario. Sedela je pored najzgodnijeg muškarca na svetu i
nosila njegov dijamantski prsten - onaj za koji nije hteo da joj kaže koliko je
koštao - i taj isti najzgodniji muškarac je nju zvao svojom suprugom.
Srce joj se ispunilo radošću, a duša prijatnom toplinom. Karter joj se
uvukao duboko pod kožu, i to ju je pomalo i plašilo. Možda njihov brak ipak
može potrajati, razmišljala je. Pa ipak, dok su noću vodili ljubav i šaputali
jedno drugom nevaljale stvari, nikad nisu ni reč prozborili o ljubavi. Elajza
nije mogla da se ne zapita postoji li još neki razlog zašto se Karter oženio
njome, osim onih koji su se ticali njene bezbednosti i njegove kandidature.
Mada je silno želela da on gaji prema njoj osećanja slična onima koje je ona
gajila prema njemu, bila je duboko svesna da je njemu za pobedu na
izborima preko potrebna žena. Ako se izuzmu dosadašnji razvedeni
guverneri, za tu stolicu nikad nije izabran nijedan neženja.

~ 194 ~
 Knjige.Club Books
Karter je prema njoj bio plemenit kao svaki vitez. Budući da se osećao
odgovornim za to što je njena prošlost razotkrivena, nije bio takav čovek da
joj okrene leđa bez ikakvog razloga. Znala je da će biti uz nju sve dok joj
bude pretila ikakva opasnost. Ma koliko je htela da proizvede u sebi osećaj
krivice za to što ga je držala kao taoca u braku, nije uspela. Kako bi i mogla,
posle eksplozije strasti koja je gorela među njima od dana venčanja. Ali ipak
nije mogla da prestane da brine. Šta će se desiti kad se ta strast
jednom ugasi? Stresla se od same pomisli na to.
Karter je prestao da kuca poruku i uhvatio je za ruku. „Jesi li dobro?“,
upitao ju je.
„Jesam“, žustro mu je odgovorila.
„Sigurno? Video sam da se osmehuješ, a onda si se naglo uozbiljila.“
Stegnula mu je ruku i pogledala ka blistavom ulazu u hotel pred kojim
se njihova limuzina upravo zaustavila. „Brinem kako će proći ovo veče.“
„Imaš tremu?“
„Malo.“
Pošto se vozilo zaustavilo, šofer im je otvorio vrata. „Uz tebe sam.“
Široko se osmehnula i pružila mu ruku da joj pomogne da izađe iz
limuzine.
Dok su ruku pod ruku koračali ka hotelskom holu, najmanje deset
bliceva sevnulo je u njihovom pravcu. Nil je stajao kod samog ulaza, dok je
drugi telohranitelj koračao iza njih. Elajzi se učinilo da je svaki muškarac u
tamnom odelu koji je stajao bez pratnje zapravo nečije obezbeđenje. Pošto
su ih u svečanom holu dočekali njihovi domaćini, Elajza je zaboravila na sve
ostalo.
Poznati holivudski par srdačno se rukovao s Karterom dok im je on
predstavljao svoju suprugu. Holivudska diva ju je pozdravila kao da su stare
prijateljice i time oslobodila Elajzu neprijatnog osećanja nepripadanja ovoj
raskoši. Pošto ju je poljubila u oba obraza, Merilin ju je počastila osmehom
za koji je holivudski producenti plaćaju suvim zlatom.
„Dodali smo još četiri stola čim smo saznali za vaše venčanje. Tomu i
meni je velika čast što ste odlučili da se baš kod nas prvi put pojavite
zajedno u javnosti.“
„Čast nam je što ste nas pozvali“, rekao joj je Karter.

~ 195 ~
 Knjige.Club Books
Merilin je bila izuzetno sitna žena. Čak i u visokim štiklama, jedva je
dosezala Elajzi do ramena. „Mnogo se radujemo što ste došli.“
Dok se rukovao s Tomom, Karter je dodao: „Nadam se da vam ne smeta
dodatno obezbeđenje.“
„Nimalo. Čim smo čuli da će nam se pridružiti i vaš cenjeni ujak, shvatili
smo zašto ste morali da ih angažujete.“
Elajza je prigušila potrebu da se nasmeje.
Tom i Merilin su ih uveli u svečanu salu u kojoj je zabava već otpočela.
Dok je prelazila pogledom preko sale ne bi li ugledala neko poznato lice,
Elajza uopšte nije primetila da se zalepila za Kartera kao prilepak, sve dok
je on nije potapšao po ruci. Odmah je opustila ruku. Zašto se odjednom tako
uznemirila? Ovde nipošto ne bi smela da pokaže strah, ali dok su prolazili
pored velikog ogledala, primetila je sumnju u svojim očima.
Možeš ti to, Lisa. Možeš.
Karter se zaustavio kod konobara i uzeo čašu šampanjca s poslužavnika.
Nagnuo se ka njoj i šapnuo joj na uho. „Izgledaš kao da bi ti ovo veoma
prijalo.“
Bio je u pravu. Posle samo nekoliko gutljaja prijatno osvežavajućeg
tečnog ohrabrenja, telo joj se opustilo.
„Gospođo Bilings?“
Zastala je i tek tada shvatila da se neko njoj obraća. „Ja sam Džejd Li, a
ovo je moj partner Randal.“ Džejd Li, jedna od najtraženijih modnih
kreatorki u Holivudu, bila je oličenje savršenosti i vitkosti. Bože, jede li neko
ovde?
„Drago mi je što smo se upoznali.“
Džejd je pohvalila Elajzinu haljinu i upitala je ko ju je dizajnirao. Elajza
nije imala pojma. Gven bi to sigurno znala, ali Elajzu nije bilo briga. Džejd se
nasmejala Elajzinom nepoznavanju mode i pozvala je da svrati u njen atelje
da joj pokaže neke svoje modele.
Ćaskale su malo o modi, malo o zvanicama, malo o vremenu. Posle
nekog vremena, Elajza se našla na metar razdaljine od svog muža. Svi su
znali ko je ona, a budući da su filmske zvezde bile domaćini ove
dobrotvorne večere, znala je i ona neke od njih. Za kratko vreme potpuno je
zaboravila na to da su svuda oko njih telohranitelji, i počela da se ponaša
kao prava političareva žena.
~ 196 ~
 Knjige.Club Books
Dešavalo se da joj neko postavi nezgodno pitanje u vezi sa Karterovom
kandidaturom i šansama za pobedu na izborima, ali Elajza je dobro znala na
koja pitanja treba da odgovori, a koja treba da zaobilazi kao mačka vrelu
kašu. Džej ju je dobro podučio pre prijema. Zato bi se takvima samo ljupko
osmehnula i diplomatski im odgovorila: „Karter će predstavljati interese
glasačkog tela. Zar jedan guverner ne treba da služi svom narodu, a ne da
vlada njime?“
Neki bi se zadovoljili ovakvim odgovorom, dok je bilo i onih koji bi
nastavili da čačkaju mečku, ali ne preko granice pristojnosti.
Sve u svemu, većina zvanica je krila svoje pravo lica iza maske slatkasto-
zašećerenih osmeha. Ona poznata dizajnerka htela je da Elajza nosi njene
haljine ne zbog toga što joj je Elajza prirasla za srce, već zato što je znala da
će joj se time prodaja udvostručiti. Filmski producenti su im se ulagivali
kako bi prikupili poene kod Kartera i isposlovali finansijsku podršku, ako
bude bio izabran za guvernera. Svako je imao neki svoj interes.
U prostoriji je bilo mnogo moćnih i uticajnih ljudi, ali Elajzi je bio
potreban prijatelj. Potražila je pogledom Kartera i pronašla ga na drugom
kraju prostorije. Zapiljila se u njega da bi ga naterala da se okrene ka njoj.
Kad je to učinio, osmehnuo joj se i napravio izraz lica kojim ju je upitao da li
je dobro.
Klimnula je glavom i uzvratila mu osmeh, zatim je nastavila da
razgovara sa ženom koja je stajala pokraj nje. Ali tek kad je videla da je
Samanta stigla i da se zaputila ka njoj, Elajza se uistinu opustila.

~ 197 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET TREĆE POGLAVLJE

Karter je pojeo svoj file i saprao ga čašom vode. Elajza je sedela do njega i
šarmirala njihove domaćine. Maks i Sali sedeli su za obližnjim stolom, Blejk i
Samanta za stolom do njihovog. Preko tri stotine gostiju upravo je završilo
svoju večeru koja ih je koštala od pet do petnaest hiljada po tanjiru. Tako
nešto može se doživeti samo u Holivudu. Svi ti ljudi će taj trošak odbiti od
poreza, dok će neki čak uspeti i da profitiraju, budući da je prisustvo na
ovakvim večerama obezbeđivalo glasove na izborima i plaćalo reklame.
Sve to su domaćini predvideli i znali. Međutim, ono što nisu znali bilo je to
da će Karter i Elajza iskoristiti ovu priliku da demonstriraju efikasnost ljudi
koji su brinuli za Elajzinu bezbednost.
Džej se provukao između stolova i prišao Karteru, „Jeste li spremni?“
šapnuo mu je na uho.
Karter je pogledao u Elajzu, na šta je ona samo klimnula glavom i
odložila svoju salvetu na sto.
Tom i Merilin su ih poveli do govornice na maloj bini. Iza njih su išli
Maks i Sali, a za njima Samanta i Blejk.
Karter je klimnuo glavom Nilu, koji je nešto rekao u mikrofončić
zakačen na njegove slušalice. U tom trenutku, Din i Džejms su ustali od
svojih stolova na suprotnim krajevima prostorije.
Salom se razlegao žagor kada su Tom i Merilin stali na binu da najave
svoje počasne goste.
Večeri je prisustvovalo nekoliko novinara i dve televizijske ekipe. Mada
nisu snimali uživo, to nije značilo da Karterov govor neće biti emitovan. Bilo
je trenutaka kada je Karteru bio potreban Džej da mu pomogne oko govora,
ali ovo nije jedan od njih.

~ 198 ~
 Knjige.Club Books
„Zahvaljujem svima što se odazvali našem pozivu“, započeo je Tom.
„Vaši velikodušni prilozi kampanji gospodina Bilingsa mnogo će mu pomoći
da pobedi na ovim izborima.“
Dvoranom se prolomio snažan aplauz. Osetivši da Elajza pokušava da
izvuče ruku iz njegove kako bi mu i ona aplaudirala, Karter ju je zadržao u
svojoj, prineo je usnama i nežno je poljubio. Sevnuo je bar jedan blic koji je
ovekovečio njegov gest. To što je Elajza prelazila palcem preko njegove
nadlanice bio je jedini vidljivi znak njene nervoze. Dobro podnosi pritisak,
zaključio je. Samo mu nije bilo drago što je morala da bude toliko snažna.
Tom je nastavio još malo da se šali na račun skupocenog menija i time
izazvao smeh nekoliko prisutnih, zatim je predao mikrofon Karteru. Gosti
su ostali na svojim mestima, željno iščekujući da čuju šta će Karter reći.
„Pre svega, želim da zahvalim Tomu i Merilin na ovoj predivnoj večeri.“
Publika je ponovo aplaudirala.
„Mada sam imao veoma gust raspored u proteklih nekoliko nedelja,
uvek mi je drago kada na neki događaj mogu da stignem automobilom, a ne
avionom.“
„Dug je put iz Sakramenta!“ doviknuo je neko.
Karter se nasmejao i klimnuo glavom. „Jeste. Ali da bih napravio neke
pozitivne promene u ovoj državi, nije mi teško da doputujem gde god da je
potrebno. Mnogo naših radnih mesta - vaših radnih mesta - premešteno je u
druge države. Krajnje je vreme da pobedimo birokratiju i vratimo ih
ovamo.“
Zastao je da sačeka kraj aplauza.
„Nije poenta zarađivati za hleb u drugim državama. Južna Kalifornija
treba da obezbedi dovoljno posla za sve. Zamislite kada biste svi vi, elita
Kalifornije, otišli iz Holivuda: ova država mogla bi da se pozdravi sa
zaradom od turizma. Naši nacionalni parkovi spadaju među najlepše u
svetu, a mi ih ipak zatvaramo zbog nedostatka novca za njihovo održavanje.
A novca nema zato što se državni prihodi troše na filmove i serije koji se
snimaju negde drugde.“
U sali se čuo žagor podrške.
„Dobro razumem naše probleme i, ako postanem guverner ove države,
učiniću sve što budem mogao da vratim naša radna mesta ovde, gde im je
mesto.“

~ 199 ~
 Knjige.Club Books
Usledio je nov aplauz.
„To neće biti jedina promena. I sam ću se potruditi da Kalifornija
postane dom mojoj porodici.“ Pogledao je preko ramena ka Elajzi, koja je
zbog toga pocrvenela do ušiju. ,,U slučaju da niste znali, prošlog vikenda
sam potpisao jedan izuzetno važan dokument. Dok se publika smejala i
aplaudirala, ispružio je ruku ka Elajzi. „Predstavljam vam svoju ljupku
suprugu Elajzu Bilings.“
Elajza se okrenula ka svetlima i mahnula.
„Mislim da će ona biti najlepša prva dama Kalifornije, zar ne?“
Zastao je na trenutak da sasluša pitanja novinara. Sad je vreme za pravi
šou.
„Vaš suparnik je izjavio da vaša supruga nema legalne papire.“
Nekoliko njih je bilo zabezeknuto ovim pitanjem, dok su drugi ućutkivali
novinara.
,,U redu je“, obratio im se Karter. „Elajza i ja smo znali da će neko
postaviti pitanje o njenoj prošlosti.“
„Prema mojim istraživanjima, Elajza Hejvens nije rođena u ovoj zemlji.“
Karter je podigao ruku kako bi umirio publiku. „Moj otac je radio u
policiji preko trideset godina. Njegov moto je oduvek bio: ne veruj onome što
čuješ i polovini onog što vidiš. Vaše istraživanje, kao i ono koje je sproveo
moj rival, nije proizvelo tačan zaključak o poreklu i prošlosti moje supruge.
Kad na svojim političkim forumima spomenete imigraciju, ljudi odmah
donose pogrešne zaključke i upiru prstom“, rekao je i pogledao ka publici.
„Međutim, nije samo ilegalna imigracija razlog zbog kog se ljudi kriju i
žive pod lažnim imenom. Da nije toliko tragična i bolna, Elajzina priča mogla
bi postati svetski filmski hit.“
U sali je zavladao tajac.
„Sve do pre mesec dana, Elajza se skrivala od javnosti zato što je veći
deo svog života provela pod okriljem programa za zaštitu svedoka.“
Sve oči prisutnih okrenule su se ka Elajzi. Sevnuli su mnogobrojni
blicevi i Karter joj je snažnije stegnuo ruku.
„Da li je to istina, gospođo Bilings?“
„Od koga se krijete?“
„Hoćete li nam sada otkriti svoj pravi identitet?“

~ 200 ~
 Knjige.Club Books
Pitanja su pljuštala sa svih strana.
Zamaglilo joj se pred očima. Elajza je počela ubrzano da diše i dlanovi su
joj se oznojili. Znajući da su sve oči uprte u nju, morala je da potraži podršku
publike. Karter ju je povukao do sebe i okrenuo mikrofon prema njoj.
„Moj otac je bio ponosan i vredan Amerikanac. On i moja majka su gajili
porodične vrednosti koje svi mi želimo da usadimo svojoj deci. Pošto je bio
svedok užasnog zločina, moj otac je učinio ono što je smatrao ispravnim.
Prijavio je zločin policiji, znajući da ne bi mogao da živi s tom jezivom
istinom.“
Pomislila je na svog oca, na njegov smešak i zvonki smeh. „Odveli su nas
na tajnu lokaciju i promenili nam imena. Nažalost, to mesto ipak nije bilo
dovoljno daleko i tajno.“
Srce joj se steglo od tuge i jedva je uspela da izgovori narednu rečenicu.
„Moji roditelji su svoje poštenje i odanost ovoj državi platili sopstvenim
životima.“
Potražila je pogledom Dina i zaustavila ga na njemu. „Mene su preselili
na novo mesto, promenili mi identitet i od detinjstva živim pod zaštitom
policije.“
„Da li vam i dalje preti opasnost, gospođo Bilings?“
Elajza je klimnula glavom. „Da. Ali nisam više mogla da se skrivam.
Karter je ušao u moj život i ljudi koje volim nisu mi dozvolili da ponovo
odem.“
„To znači da neko i dalje želi da vas ubije?“
Slegnula je ramenima. „Ne postoji razlog da verujem da čovek koji je
odgovoran za ranu smrt mojih roditelja ne želi da mi se osveti.“
„Ko je on?“
Elajza je odmahnula glavom, na šta je Karter pristupio mikrofonu.
„To vam ne smemo reći.“
„Zašto ga štitite?“
„Ne štitimo ga. Ali i taj čovek ima porodicu i decu“, pobunila se Elajza.
„Zašto da oni budu kažnjeni kao što sam ja bila? Verujte mi, najradije bih
zaboravila svoju tužnu prošlost i nastavila da živim bez ove armije
telohranitelja“, rekla je i pokazala rukom ka dvorani.

~ 201 ~
 Knjige.Club Books
Skoro svi novinari i većina gostiju prešli su pogledom po prostoriji i,
ugledavši sve one momke u odelima sa slušalicama, uverili se u istinitost
Elajzinih reči.
Iza njenih leđa, Samanta je prišla i spustila ruku na Elajzino rame.
Odmah zatim, Maks i Sali stali su pored Kartera. „Podržavam svoju suprugu
i učiniću sve što je u mojoj moći da je zaštitim“, rekao je Karter. „Istinski se
divim njenoj hrabrosti zato što je smogla snage da stane pred vas i ispriča
svoju priču. Nadam se da ćete mi pomoći u tome da ona ostane bezbedna.“
U sali je nekoliko trenutaka vladala apsolutna tišina. Onda je neko
zatapšao u pozadini dvorane. Elajzine oči su zasuzile kad je Din probio led.
Odmah za njim, salom se prolomio aplauz i svi gosti su se podigli na noge.
„Lep govor.“
Karter se okrenuo ka ujaku. „Bila je odlična.“
Maks se zaljuljao na potpeticama i pogledao u Elajzu preko ruba svoje
čaše. „Veoma uverljiva priča. Čak je i mene uspela da ubedi.“
„To je obično tako kad ljudi govore istinu“, rekao mu je Karter i mahnuo
nekom paru koji je prošao pored njih.
Maks je prineo čašu usnama i otpio gutljaj svog koktela. „Ali to nije
dovoljno“, promrmljao je.
„Šta nije dovoljno?“
„To što glumi mučenicu. Prošlost uvek pronađe način da ti se obije o
glavu. To bi trebalo da znaš, savetniče.“
„Ne razumem o čemu govoriš.“
Maks se nagnuo bliže svom sestriću kako bi samo on mogao da čuje
njegove reči. „Ljudi kao mi se ne nadaju. Mi delamo.“ Maks je skinuo
zamišljenu trunku s rukava Karterovog fraka. „Javiću ti se“, rekao mu je
Maks, zatim je spustio praznu čašu na konobarov poslužavnik i udaljio se.
Kartera je obuzelo nejasno, neprijatno osećanje. Zašto mu se činilo da su
reči njegovog ujaka više bile pretnja nego poziv na akciju?
Možda zato što jesu bile preteće. Karter je znao da će ga skupo koštati to
što je tražio uslugu od svog ujaka. Međutim, trenutno mu je Elajzina
bezbednost bila na prvom mestu, i nije hteo da zamara glavu onim što je
naumio da uradi Maks, budući da ionako nije mogao da ga spreči u tome.
Vožnja do kuće posle večere proletela je kao tren. Elajza je govorila o
glumcima i producentima koje je upoznala, nijednog trenutka ne spominjući
~ 202 ~
 Knjige.Club Books
svoj govor i razotkrivanje svoje najdublje tajne pred svetom. Neće proteći
mnogo dok novinari ne iskopaju ime čoveka koji je prouzrokovao njenu
tragediju. Karter je to dobro znao, I dok ju je posmatrao kako gricka nokte,
znao je da i ona razmišlja o istom.
Bila je zabrinuta.
Umesto da potegne tu temu, Karter je nastavio da govori o nekim
nebitnim stvarima.
Pa ipak, kad su stigli pred vrata svog doma, Karter je bacio oko u tamu i
oslušnuo zvukove ne bi li primetio nešto neobično, ali čuo je samo pesmu
zrikavaca i šuštanje lišća iznad njihove glave.
Jedan od njihovih telohranitelja ušao je u kuću pre njih da proveri da li
se neko skriva unutra. Pošto je dobio signal da je sve u redu, Karter je
prineo Elajzinu ruku usnama i poljubio joj izgrizene vrhove noktiju.
Stidljivo mu se osmehnula, što nije često činila. „Biće sve u redu“, rekao
joj je.
Pogledala ga je širom otvorenih očiju i on je tek tada primetio da su joj
trepavice vlažne od suza. „Plašim se, Kartere.“
Njene reči su ga duboko pogodile. Obuhvatio joj je lice dlanovima i
učinio jedino što je mogao da otera njene strahove. Spustio je usne na njene
i pokušao da joj poljupcem prenese svoja vrela osećanja. Elajza je razdvojila
usne i prihvatila njegov jezik, dajući mu time do znanja da je njegov pokušaj
ipak uspeo. Opustila se u njegovom zagrljaju i obgrlila ga oko vrata. Karter
je zastenjao od užitka, ili je to možda bila ona, onda je provukao prste
kroz njene meke pletenice. Ukosnice su poispadale i rasule se po
podu širokog hola. Privukao ju je bliže sebi i zadrhtao celim telom od njene
topline. Njihov poljubac postajao je sve vreliji, a njeno disanje sve ubrzanije.
Karter se osmehnuo zato što je uspeo da je natera da zaboravi.
Odvojio se od nje i podigao je u naručje.
Dok ju je nosio ka spavaćoj sobi, ona se nasmejala i spustila glavu u
udubljenje između njegovog ramena i vrata. „Ne moraš da me nosiš“, rekla
mu je.
„Moranje nema nikakve veze s onim što radim.“
Slobodnom rukom razvezala mu je kravatu i raskopčala dugmad na
košulji. „Divno mirišeš. Muževno, oporo i... zavodljivo.“

~ 203 ~
 Knjige.Club Books
Mada je već bio dovoljno uzbuđen njenim rečima i poljupcima, Karter je
uleteo u sobu i gurnuo vrata nogom. „Kako to miriše zavodljivost?“
Elajza je skliznula uz njegovog naručja i stala ispred njega. Polako mu je
skinula kravatu i bacila je na pod. „Hmmm. Miriše seksi i neverovatno
privlačno. Mislim da konačno razumem ulogu feromona.“
„Feromona? To je ono što luče životinje pred parenje?“
Dok mu je raskopčavala preostalu dugmad na košulji, oči su joj sijale od
strasti. Svež vazduh u sobi nije mogao da rashladi njihovu uzavrelu krv.
„Jeste. Čitala sam da sve žene imaju jedinstven miris, ali ipak mislim su
muškarci ti koji njih privlače.“ Spustila je ruku niže i otkopčala ukrasnu
dugmad na njegovim manžetnama i pustila ih da padnu na pod.
„Svi muškarci?“
Njene meke usne prešle su preko njegovih nagih grudi. Svukla mu je
košulju s ramena i nastavila svoju zavodljivu igru. Jeste da je on sve ovo
započeo da bi je utešio, ali do kraja je ipak ona njega uspela da zavede.
„Nikad nisam osetila želju muškarca kao što osećam tvoju.“
Vrh njenog jezika okusio je njegovu bradavicu.
Karter je zadrhtao od prijatnosti. „Čuvaj se, Lisa... Moj ego raste.“
Nasmejala se i pogledala ga u oči, dok joj je druga ruka skliznula ispod
njegovog pojasa i obuhvatila mu nabrekli ponos. „Tvoj ego nije jedino što je
naraslo.“
Obuhvatio joj je usne i naslonio je leđima uz vrata. Njen miris i toplo
zategnuto telo uzburkali su mu krv i raspalili želju do nebeskih visina. Ako
je malopre uspela da namiriše njegovu požudu, sad su joj nozdrve već
morale biti pune njegovih feromona. Priljubio se uz nju da bi mogla na sebi
da oseti njegovu čvrstu muškost. Odupirući se leđima o vrata, Elajza se
izvila ka njemu i tako još više raspalila njegovu strast snažnijim kontaktom.
Vitki luk njenog struka ispunio mu je dlan. Hteo je celu odjednom da je
dodirne. Ljubili su se sve dok im oboma nije ponestalo vazduha. Pošto je čuo
njeno glasno dahtanje, Karter joj je oslobodio usne i premestio svoje ka
njenom vratu i ramenu. Zavukao je ruku ispod njene duge haljine i napipao
vrelu kožu ispod tankih svilenih gaćica. Podvukao je prste ispod mekog
lastiša, ali nije uspeo da ih svuče jer su mu smetali dugi nabori njene
haljine. Uhvatila je njegovu donju usnu zubima i naslonila glavu na vrata.
„Problem s donjim vešom?“

~ 204 ~
 Knjige.Club Books
Ne mogavši da se suzdrži, Karter ju je okrenuo licem prema vratima i
počeo da otvara rajsferšlus na njenoj haljini. Dok je to činio, ljubio joj je vrat
i skriveno mesto između lopatica. Kad joj je haljina skliznula na pod, ostao
je bez teksta.
Njeno savršeno izvajano telo bilo je uvijeno u najfiniju svilu boje
slonovače. Svilene čarape dužine do sredine bedara bile su zakopčane
ukrasnim kopčicama za nežni, čipkasti halter. Karter je prešao rukom preko
njene kičme. Dok se borila za dah, Elajza ga je pogledala preko ramena.
Mogao bi je večno gledati u ovom zavodljivom rublju i nikad je se ne bi
zasitio. „Kakav divan prizor“, prošaputao je.
„Smem li sad da se okrenem?“
Držao ju je na mestu. „Ne još... nisam završio.“
Elajza se sva naježila od njegovog dubokog, seksi glasa. Nastavio je da
klizi rukom preko njenih leđa prateći svoje pokrete nežnim dodirom usana.
Mirisala je na proleće, tako sveza i poželjna. Željno je upijao njene sokove
kao što žedna zemlja upija kišu. Kad su njegove usne dotakle osetljivo
mesto ispod njenih gaćica, bokovi su joj se blago pomerili ka njemu, Karter
je kleknuo iza nje i obuhvatio rukama njena savršeno oblikovana bedra. Čak
je i svila njenih čarapa pozivala na greh. Prešao je usnama preko njenih
bokova i spustio ivice njenih gaćica, ne dirajući podvezice koje su držale
njene čarape. Pomogao joj je da podigne jednu, pa drugu nogu i oslobodio je
gaćica.
„Izluđuješ me, Kartere.“
Dodirivao je meke obline njene zadnjice i deo između bedara. Topila se
kao vosak pod njegovim vrelim dodirima. Potražio je jezikom njena
najosetljivija mesta, vešto ih dodirujući, na šta je ona odreagovala glasnim
stenjanjem. Karter se naslonio čelom na donji deo njenih leđa.
„Uzmi me“, preklinjala ga je.
Okrenuo ju je ka sebi i nežno obuhvatio usnama njen vreli klitoris. Ona
se izvijala i prela kao mačka, čas ga moleći da prestane, čas da nastavi.
Obuhvatila mu je glavu rukama i zabila nokte u njegova ramena. Disanje joj
se toliko ubrzalo da je jedva dolazila do daha. Uvidevši da je blizu vrhunca,
Karter se odvojio od nje.
„Platićeš mi za ovo“, rekla je.
Jedva je čekao.

~ 205 ~
 Knjige.Club Books
Pustio ju je i nežno je odgurnuo ka postelji. Popela se na krevet, ne
skidajući čarape i visoke potpetice. O bože, koliko je seksi, pomislio je Karter.
Kosa joj se rasula po ramenima, a oči su joj sijale kao kod divlje mačke. Na
brzinu se oslobodio odeće, izuo cipele i pridružio joj se. Osetivši njeno toplo
telo ispod sebe, erekcija mu se pojačala maltene do bola. Njena štikla
grebala je stražnji do njegove butine.
Kad je čipka njenog grudnjaka postala prevelika prepreka, vešto joj ga je
skinuo i obuhvatio usnama prvo jednu, pa drugu ružičastu nabreklu
bradavicu. Meke Elajzine ruke podvukle su se ispod njegove zadnjice i
nežno ga privukle bliže. Zatim su nastavile da kruže njegovim leđima paleći
vatru u njegovom ionako užarenom telu. Kada je ovoliko želeo neku ženu?
Da li je ikada za nekom ovoliko žudeo? Sa Elajzom, vođenje ljubavi nije bilo
puki seks. To je bilo kao putovanje do neslućenih visina. Osetivši kako ona
priljubljuje bokove uz njegove, Karter se podigao u sedeći položaj. Sela mu
je u krilo i obuhvatila ga nogama oko struka. Kad su se sjedinili, Karter je
osećao kao da je dodirnuo zvezde.
,,Oh, Kartere“, uzdisala je ona ritmično se pokrećući nad njegovom
vrelom muškošću. Svaki njen pokret, svaki njen uzdah i drhtaj dovodio ga je
do granice vrhunca koji je na jedvite jade uspevao da odloži. Dok ju je
uzimao, Karter je odjednom postao svestan da ne poseduje on nju, nego da
ona vlada svakim milimetrom njegovog tela i srca.
Pokreti su im se obostrano ubrzali. Prodirao je u nju snažno,
istovremeno je ljubeći najnežnije što je mogao. Kad su se mišići njene
unutrašnjosti prvo snažno stegnuli i odmah zatim opustili oko njegovog
penisa, tek tada je dopustio sebi ono što je strpljivo odlagao sve do ovog
trenutka. Pošto su oboje došli do daha, Karter je nastavio da joj ljubi vrat i
ramena. „Mogao bih ovo večno da radim s tobom“, priznao joj je.
Obavila je noge oko njegove zadnjice i čvršće stegnula mišiće vagine.
„To je zbog visokih potpetica, je li? Dosad nisam vodila ljubav obuvena.“
„Nije zbog cipela.“
„Onda mora da je zbog podvezica? Znala sam da će ti se dopasti i da će
na kraju završiti na podu.“
„Nije ni zbog seksi rublja. Mada mi se veoma dopada - na tebi.“
„Onda mora da je zbog moje vedre naravi“, zadirkivala ga je.

~ 206 ~
 Knjige.Club Books
Karter se malčice odvojio od nje i zagledao se u njene krupne, smeđe
oči. ,,U pitanju si ti. Tvoja hrabrost, snaga, neverovatna energija... tvoja
sposobnost da me izludiš i učiniš da mi krv proključa. Uopšte mi nije jasno
zašto nam je bilo potrebno dve godine da se spojimo.“
Pogledala ga je pravo u oči, ne trepćući. „Zato što smo se svađali oko
svega: od fudbalske utakmice do temperature čaja. Eto zašto.“
Karter se nasmejao prisetivši se nekih njihovih rivalskih epizoda. „To je
bila seksualna tenzija.“
Pogledala ga je ispod oka. „Ozbiljno misliš?“
,,Da.“ Opružio se pored nje, ne ispuštajući je iz zagrljaja. ,,Sećam se dana
kad smo se upoznali. Bilo je to na Samantinom i Blejkovom venčanju u
Engleskoj. Flertovala si sa svim muškarcima u sali.“
„Stvarno? Ne sećam se toga.“
„Osim sa mnom. Bežala si od mene kao đavo od krsta. Tada sam
shvatio...“
„Šta si shvatio?“
Osetivši da je pogrešno protumačila njegove reči, poljubio ju je u vrh
nosa. „Da smo stvoreni jedno za drugo. Kad se dvoje toliko glože, to znači da
se zapravo vole.“
Prestala je da se osmehuje. „Lažeš kao pas. Znam da me tada nisi
podnosio.“
„Ja tebe nisam podnosio? Odakle ti takva glupost? Naprotiv. Podstakla si
moju znatiželju i zainteresovala me... Moja osećanja prema tebi nikad nisu
bila negativna.“
„Zašto si mi onda stalno protivrečio i provocirao me?“
Prešao je prstima preko njenog boka i navukao pokrivač preko njih.
„Trebalo bi da vidiš kako ti oči zasijaju kad te neko isprovocira. Kad bi se
ljudi s toliko žara kao ti borili za svoje mišljenje, ovaj svet bi bio mnogo
bolje mesto. Ti si, Elajza, vatra koja me greje i svež vazduh koji udišem. Ali
teško onom ko ti se nađe na putu i pokuša da te spreči da postigneš ono što
želiš.“
Elajza se udobnije namestila i prebacila nogu preko njegove. „Hoćeš da
kažeš da si se namerno svađao sa mnom samo da bi izazvao moju reakciju?“
Nakrivio je glavu i nije joj ništa odgovorio.

~ 207 ~
 Knjige.Club Books
Elajza ga je u šali udarila pesnicom u grudi. „Užasan si.“
„Ja užasan? A ti kao nisi uživala u našim prepirkama?“
„Nisam.“
„Smeje ti se brk. Znam da lažeš.“
Nije uspela da zadrži ozbiljan izraz lica. Usne su joj se razvukle u osmeh
i zatim je počela zarazno da se smeje.
„I ko sad laže?“
„Odneću svoju tajnu u grob“, rekla mu je.
Na pomen groba, u misli mu se ponovo uvukla jeziva slika Elajzinog
beživotnog tela. Nastavio je nepomično da leži, svestan da je nestalo osmeha
s njegovog lica. Elajza je primetila tu naglu promenu, ali nije htela da čačka
mečku. Umesto da ga ispituje, spustila je glavu na njegove grudi i zagrlila ga.
„Misliš li da smo večeras uradili pravu stvar?“ konačno je progovorila.
Pomilovao ju je po kosi. Bože, valjda jesmo, pomislio je. „Jesmo“,
odgovorio je.
Pa ipak, pošto je ona utonula u san, on je ostao budan pitajući se da li je
baš tako.

~ 208 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

Posle holivudske dobrotvorne večere, Elajza je provela puna dva dana

između četiri zida. Novosti o njenoj prošlosti nisu se emitovale samo na
lokalnim televizijskim stanicama, već su osvanule u svim novinama i
prikazivale se širom Amerike. Telefon joj je danonoćno zvonio i novinari su
joj nudili ekskluzivne intervjue, ali ona ih je sve odbila.
Postala je svesna veličine i važnosti onog što je učinila tek u utorak
pošto joj je Džej doneo pun naramak pošte. „Ovo je sve za tebe“, rekao joj je
i istresao hrpu pisama na kuhinjski elemenat.
„Za mene?“, upitala ga je i začuđeno pogledala u onu gomilu.
Džejeve usne razvukle su se u harizmatičan osmeh. „Javnost je
očigledno ganuta tvojom tragičnom pričom. Ovo je samo deo pošte pristigle
na adresu naše lokalne kancelarije. Čujem da je u centrale u Sakramentu i
San Francisku stiglo dvostruko više.“
Elajza je nasumično izvukla jedan koverat iz hrpe i otvorila ga. Unutra je
bilo rukom napisano pismo žene koja je živela u pustinjskoj oblasti
Lankaster. U pismu je pozdravila Elajzinu hrabrost i upitala je postoji li
postoji šansa da ona stupi u kontakt s njenim sinom koji je pre više godina
ušao u program zaštite svedoka. To što i dalje ne zna da li joj je dete živo ili
mrtvo svakodnevno ju je ubijalo i veoma bi cenila ukoliko bi joj Elajza
pomogla na bilo koji način.
„Šta piše u tom pismu?“, upitao ju je Karter, koji je upravo ušao u
kuhinju i zavirio u papir preko njenog ramena. „Opa, postala si popularna.“
„Aha.“
Otvorila je drugo pismo. Ono je bilo od čoveka koji je izgubio ženu u
nekoj uličnoj pucnjavi. Napisao je kako bi bilo divno kad bi bilo više hrabrih
~ 209 ~
 Knjige.Club Books
ljudi koji se neće plašiti da prijave zločin, jer bi tada bilo mnogo manje
zločinaca na ulicama. Naveo je i to da ubice njegove supruge nikada nisu
uhvaćene.
„Bio sam slobodan da otvorim imejlove s tvojim imenom. Karterov
inboks se napunio preko noći“, saopštio joj je Džej.
Karter je slegnuo ramenima. „Ostavi ih. Ili im odgovori. Šta ćeš uraditi s
njima?“
Elajza nije znala.
„Dok se vas dvoje premišljate, imam još jednu novost“ rekao je Džej i
sam sebi nasuo šolju kafe. Očigledno je mnogo vremena provodio u
Karterovom domu, budući da je znao gde šta stoji. „Tvoj rejting se trostruko
povećao preko vikenda. I to ne samo zbog ženidbe s Elajzom već i zbog
njenog priznanja. Očigledno je zadobila velike simpatije javnosti. Vas dvoje
ćete biti snažan politički par.“
„Snažan politički par? Nisam se nadala takvoj tituli“ rekla je Elajza.
Karter ju je potapšao po leđima. „Ako mislim da budem ikakav političar,
moram da zasučem rukave i počnem da radim.“
Medeni mesec je očigledno završen. „Kakva si ti lenština“, zadirkivala ga
je Elajza.
„Hoćeš li ti ovde biti dobro?“
Zakolutala je očima. „Dobro sam. Imam telohranitelje i Zoda. Mislila sam
da odem do Alijanse, ali odložiću to za nekoliko dana. Čitaću ova pisma.“
„Zašto da ideš do Alijanse? Zar to ne radi Gven?“
„Gven mora još mnogo toga da nauči.“
„Šta?“
Pogledao je u Džeja i rekao: „Oprosti, možeš li nas nakratko ostaviti
nasamo?“
Shvativši poruku, Džej je uzeo svoju šolju i izašao iz kuhinje.
„Šta te muči, Holivude?“
„Alijansa. Sem će razumeti ako se neko vreme ne budeš time bavila.“
„Ne razumem.“
„O’ladi malo. Drži se po strani neko vreme.“
„Držim se po strani već pune dve nedelje “ Šta je on umislio? Da je
pretvori u domaćicu? To se, bogme, neće dogoditi.
~ 210 ~
 Knjige.Club Books
Prošao je rukom kroz svoju pepeljastoplavu kosu i zastao na trenutak
kako bi pronašao prave reči. ,,U opasnosti si svaki put kad izađeš iz ove
kuće. Mi ne znamo šta će Sančez uraditi.“
„Šta onda treba da radim? Da čamim između četiri zida?“
„Ne budi smešna.“
„Ti si smešan. Da sam znala da ću zbog svoje iskrenosti morati da se
izolujem od sveta, nikad se ne bih upustila u sve ovo“, rekla je povišenim
tonom, osećajući kako je polako obuzima gnev. „Neću da se krijem, Kartere.“
„Ne kažem da treba da se kriješ, već samo da budeš oprezna.“
„Nisi to rekao. Rekao si da se držim po strani i sedim kod kuće. To nije
isto što i ’biti oprezan’.“
Ustala je i počela da korača tamo-amo po kuhinji.
„Nisam rekao da treba da sediš kod kuće.“
„Ali mislio si tako.“
Karter je stao iza nje i uhvatio je za ramena. Ona se otrgla i pomerila se
izvan njegovoj domašaja. „Elajza, pametna si osoba. Siguran sam da znaš na
šta sam mislio.“
Okrenula se i sevnula očima prema njemu, podbočivši se rukama. „Znam
ja dobro na šta si mislio, ali se ne slažem s tim.
Hoću da živim svoj život, a ne da se ponašam kao uplašeni zec.
Snishodljivost ne spada u moje jače osobine.“
„Zaboga, Elajza! Ne mogu dozvoliti da ti se nešto desi!“ planuo je Karter.
Zapanjio ju je njegov izliv besa. Ono što je izgovorio bilo je obojeno
strahom. Knjige.club. Panika u njegovim očima nije joj bila strana, ali ipak
joj je bilo nejasno da li joj je drago što je njemu stalo do nje ili je plaši to što
je on toliko uplašen.
Prišao joj je sasvim blizu i obuhvatio njeno lice dlanovima. „Neću
dozvoliti da ti se nešto desi“, rekao joj je, ali sada skoro šapatom.
„U redu. Ostaću ovde, ali ne duže od nedelju dana. Zamoliću Gven da
dolazi ovamo, ali ne želim da se osećam kao talac, Kartere.“
„Znam. Smislićemo već nešto“, rekao je i zapečatio svoje reči nežnim
poljupcem.
* * *

~ 211 ~
 Knjige.Club Books
Pokazalo se da joj sedenje u Karterovoj kući uopšte nije bilo naporno. Gven
je provodila skoro isto vremena u Elajzinom novom domu koliko i u
Tarzani. Osim toga, stalno se zabavljala čitanjem novih pisama koja su
svakodnevno pristizala iz svih krajeva zemlje. Da nije bilo tih pisama, nikad
ne bi saznala koliko je mnogo onih koji su svedočili protiv nekog i kojima se
posle toga izgubio svaki trag. Srce joj se cepalo jer većina tih ljudi nije znala
da li su njihovi najdraži živi i zdravi ili su ih zločinci pronašli i lišili života.
Svaka priča ju je duboko dirnula i podstakla da im odgovori.
,,U ovom sistemu postoji ozbiljna greška“, rekla je Elajza Gven jednog
popodneva. „Moji roditelji nisu imali nikog. Baka i deda su mi umrli dok sam
bila beba. Ali ovi ljudi su ostavili majke, očeve, tetke, ujake, braću i sestre.
Mogu da zamislim kako se osećaju ne znajući jesu li njihovi najmiliji živi.“
„Mora da postoji način da se nekako pomogne tim porodicama.“
„Ako i postoji, meni je nepoznat.“ Elajza je složila sva pisma po
kategorijama - u jednoj su bili roditelji koji tragaju za decom za koju su znali
da se nalaze u programu zaštite svedoka, u drugoj su bile osobe koje nisu
znale zašto i gde su nestali njihovi prijatelji. Postojala je čak i kategorija
takvih pisama koja su joj poslali članovi porodice kriminalaca
obaveštavajući je da taj i taj svedok ne mora više da se krije jer je izvršitelj
zločina umro.
„Može li nekako da pomogne onaj tvoj policajac?“
„Misliš na Dina?“
„Da.“
„Ne znam. On je godinama zadužen za moju bezbednost, ali ne sećam se
da je ikad spominjao da policija brine i za porodice svedoka zločina.“
„Neće škoditi da ga pitaš. Možda ti može pomoći.“
Elajza se zamislila. „U čemu? Stvarno ne znam šta da radim sa svim ovim
pismima. Od njih bi mogao da se napravi odličan roman, ali ne vidim kako
bih ja mogla da pomognem tim nesrećnicima.“
„Oh, uverena sam da ćeš smisliti nešto pametno. To radi većina nas
bogatih koji ne moramo da radimo za platu“, rekla je Gven i sklonila uvojak
kose iza uha, široko joj se osmehnuvši.
„Ne spadam u tu kategoriju. Ja moram da zaradim za život.“
Gven se nasmejala i prekrila rukom usta. „Izvini.“
„Šta je toliko smešno?“
~ 212 ~
 Knjige.Club Books
„Draga moja, ti spadaš u tu kategoriju. Udata si za ubedljivo najmoćnijeg
čoveka u okrugu, pardon, državi, i zaista ne moraš više da zamaraš mozak
novcem i poslom.“
Elajza nije htela da prizna da je Gven u pravu. „Dobro znaš zašto sam se
udala za Kartera i isto tako dobro znaš da ovo neće večno trajati.“
„Mislim da preteruješ.“
„Ne preterujem. Samo znam da moram sama da se pobrinem za svoju
egzistenciju. Uostalom, mene i Kartera ne vezuje ljubav i ne postoje nikakve
garancije da će nas brak opstati. Svesna sam toga.“
„Budalaština. Karteru je veoma stalo do tebe i nemaš nikakvog razloga
za brigu.“
„Budalaština? Stvarno si upotrebila tu reč?“
Gven je zakolutala očima. „Možeš ismevati moje izražavanje, ali veoma
dobro znaš da govorim istinu.“
Ne, Elajza to nije znala. Trenutno se jeste osećala sigurno s Karterom, ali
budućnost s njim joj se činila veoma neizvesnom.

„Čemu sva ova tajnovitost?“ Karter je sedeo preko puta Blejka s jednom
nogom prebačenom preko kolena.
Blejk mu je pokazao prstom da sačeka, zatim je podigao slušalicu.
„Molim vas, nemojte mi prosleđivati pozive u narednih sat vremena.“
Spustio je slušalicu i pogledao u Kartera. „Zato što mislim da je ova
kancelarija jedino mesto gde nas niko ne prisluškuje.“
„U redu “ Blejk je očigledno hteo nešto da mu saopšti u četiri oka.
„Posetio sam Seminog oca... nedelju dana pre dobrotvorne večere.“
Karter je zaustavio dah. Mada on i Blejk dosad nisu razgovarali o Harisu
Eliotu, Karter je veoma dobro znao ko je taj čovek i zbog čega leži u zatvoru.
Znao je i to da deli ćeliju sa Sančezom. Mada nikad ne bi tražio od Blejka da
poseti tog čoveka u njegovo ime, očigledno nije ni morao.
„Da li Sem zna za to?“
Blejk je odsečno klimnuo glavom. „Rekao sam joj odmah po povratku iz
zatvora.“
„Kako je ona to primila?“
„Podržava me. Nema toga što ona ne bi učinila za Elajzu.“

~ 213 ~
 Knjige.Club Books
„Čak i to da se viđa s ocem koji joj je uništio život?“
Blejk se zavalio u fotelju i prepleo prste. „Čudno je kako brzo opraštamo
grehe drugima kad nama dobro krene u životu. Posebno kad se taj neko
iskreno kaje za bol koji je naneo svojim kćerkama.“
„Pretpostavljam da si hteo da mi ispričaš nešto drugo, jeli?“
„U pravu si. Hteo sam da ti kažem kako sam zamolio gospodina Eliota da
uništi sve novinske članke i fotografije koje bi Sančeza mogle dovesti do
Elajze.“
Bilo bi divno kad bi to bilo dovoljno da otkloni opasnost, pomislio je
Karter. „Hvala ti.“
„Naravno, to ne mora ništa da znači“ dodao je Blejk i time potvrdio
Karterove misli.
„Ne mora, ali može.“
Sedeli su u tišini nekoliko trenutaka, svaki sa svojom brigom u glavi.
„Šta još mogu da učinim, Kartere?“
„Moj otac proverava podatke o Sančezu. Pokušava da utvrdi da li on i
dalje rukovodi poslovima iz ćelije i da li ima nekakav uticaj na spoljašnja
dešavanja. Din kaže da je posle hapšenja Sančez još neko vreme bio aktivan,
ali da u poslednjih nekoliko godina nemaju dokaze da je bio umešan i u
jedan zločin koji su istraživali. Pretpostavljam da po tom pitanju nema ničeg
novog, jer da ima, Din bi nam to sigurno rekao. Pa ipak, to što novosti nema
ne mora značiti da je sve u redu.“
„Kao otac dvogodišnjaka, veoma dobro znam da to je tačno.“
Karter se nasmejao Blejkovoj šali i osetio kako lagano nestaje napetosti
iz njegovih ramena.
„Zar nisi rekao da je Sančez imao neke kontakte u Meksiku?“
„Jesam.“
„Mogao bih zadužiti nekog da malo pronjuška po tome i proveri ima li tu
nečeg zanimljivog.“
Blejkovi brodovi plovili su po celom svetu, što je značilo da ima veze i
vezice u skoro svakoj luci. Naravno, i Karter je imao veze, ali potezanje tih
veza tokom izborne kampanje bilo bi ravno političkom samoubistvu.
„Neće škoditi koja informacija više“, rekao je Karter.

~ 214 ~
 Knjige.Club Books
„Smatraj to učinjenim. Kako ste inače? Samanta mi kaže da Elajzi
svakodnevno stiže gomila pisama od ljudi koji traže pomoć od nje.“
„Svakodnevno? Pre bih rekao da stižu iz sata u sat. Elajza se cela predala
pronalaženju nestalih članova porodica i popravljanju grešaka u sistemu
zaštite svedoka.“
„Ako neko to može da uradi, onda je to Elajza. Provela je godine u tom
programu.“
Karter se složio s njim. „Ta pisma joj odvlače misli od činjenice da je
izolovana od sveta.“
„Ne razumem.“
„Zamolio sam je da neko vreme ne izlazi iz kuće, zato što smatram da je
jedino tamo sasvim bezbedna.“
Blejk je protrljao bradu i namrštio se. ,,I ona se složila s tim? To mi ne
liči na Elajzu.“
„Naravno da ne liči. Jedva sam je ubedio. Ali nadam se da ćemo uskoro
saznati više o Sančezu i uspeti da otklonimo sve njegove pretnje usmerene
ka njoj.“
„Da je to moguće, zar ne misliš da bi policija već to učinila i tako izbegla
da drži Elajzu pod zaštitom?“
Karter je ponovo osetio napetost u donjoj vilici i ramenima. „Moram da
verujem kako mogu uraditi nešto po tom pitanju, Blejk. U suprotnom,
ispašće da sam time što sam je privoleo da izađe pred javnost više ugrozio
njenu bezbednost nego što sam je zaštitio.“
Mišići Blejkovog lica su se opustili i usne su mu se razvukle u mlak
osmeh. Primetivši tu usiljenost, Karter je naglo ustao, budući da mu nije bilo
potrebno Blejkovo sažaljenje. „Moram da idem. Potreban sam na drugom
kraju grada,“
Blejk ga je ispratio do vrata. „Čućemo se.“
Pošto je ušao u auto, Karter je snažno udario dlanovima u volan.
Dođavola, šta sada da radi?

* * *

~ 215 ~
 Knjige.Club Books
Pošto je duboko udahnuo dim cigarete, Din je osetio momentalno olakšanje.
Otkako su odnedavno zabranili pušenje u stanici, prisiljen je da puši u
dvorištu, i to na tačno određenom mestu na parkiralištu. Čak se i policijska
stanica, koja je oduvek bila utočište pušačima, zarazila epidemijom
nepušača. Nemoj da pušiš u blizini vrata! Nemoj da dimiš u kolima! Nemoj
ovde, nemoj onde! Zašto već jednom ne ostaviš duvan? Kao da nije bilo
dovoljno što su na svaku paklicu napisali upozorenje i nalepili one jezive
slike, sad je morao još i da trpi pridike nepušača. Povukao je još jedan dim i
ispustio ga kroz nos i usta.
Mogu svi da ga poljube u dupe. Svi njegovi pokušaji da ostavi duvan bili
su neuspešni i ona žvaka ima ukus govneta.
„Znao sam da ću te ovde naći.“
Džim mu je prišao odlučnim koracima. U ruci je držao svežanj nekakvih
papira. Bacio je pogled na cigaretu između Dinovih prstiju, ali nije ništa
prokomentarisao.
„Pravim pauzu.“
Džim se naslonio leđima na auto naspram Dina. „Ionako je bolje da ovde
popričamo“, izgovorio je zabrinutim tonom.
„Šta se desilo?“
Lupnuo je prstom po papirima i pružio ih Dinu.
Ovaj je dovršio cigaretu i bacio opušak među mnogobrojne koje su ostali
policajci bacili pre njega. Uzeo je svežanj i pogledao u lošu fotografiju na
vrhu prve stranice.
„Karterov prijatelj posetio je svog tasta u zatvoru.“
„Znamo li o čemu su razgovarali?“
„Mogu samo da pretpostavim.“
Din je prelistao još nekoliko papira na kojima su bile fotografije sa
zatvorske kamere. Sudeći po njima, Blejk je u toj poseti bio sam.
„Ima li nekih vesti iznutra?“
Džim je odmahnuo glavom. „Mrtvo more.“
Din je mrzeo taj izraz. Kad god nisu stizale vesti iz zatvora, iz toga ništa
dobro nije proizašlo.
„Jesi li se čuo s Elajzom?“
„Samo u vezi s uništenim cipelama.“

~ 216 ~
 Knjige.Club Books
Džim se nasmejao i prekrstio ruke preko grudi. „Da li je moguće da
Sančeza više nije briga? Možda je prosto odustao.“
Kriminalci nikad ne odustaju. I ne zaboravljaju. „Sećaš li se slike Elajzine
majke?“ Din nije morao posebno da objašnjava na koju je fotografiju mislio.
Džim se momentalno uozbiljio.
Sunce koje je uvek jarko sijalo u Južnoj Kaliforniji sada se sakrilo iza
oblaka, i Din se stresao od hladnoće. „Moramo biti stalno na oprezu. Vreme
je na Sančezovoj strani. Njemu se nikud ne žuri. Mislim da se Elajza još dugo
neće izgubiti sa njegovog radara.“
Pritisak koji je Din osećao zbog Elajzinog slučaja očigledno će ga još
dugo držati zavisnim od cigareta. Pomislio je na svoju kćerku i na njenu
neverovatnu sličnost sa Elajzom.

„Hvala što radite ovde“, rekla je Samanta i sklupčala se na kauču. Elajza,

Gven i Karen takođe su se raskomotile u dnevnoj sobi. „Edi neće više da
spava preko dana, pa sam premorena.“
Pre nego što se pridružila prijateljicama, Elajza je zavirila u Edijevu
sobu. Detence je danas baš lepo spavalo. Nije mogla da se otme utisku da
Samanta koristi Edija kao izgovor da bi je sprečila da odlazi u Tarzanu.
Gven je dodala šećer u čaj i zveckala kašičicom mešajući ga. „Edi je
sladak kao bombona.“
„Hvala.“
„Šta ima novo kod kuće?“, upitala je Elajza Gven.
„U početku je bilo naporno. Telefon je non-stop zvonio. Ništa ozbiljno.
Sad se malo smirilo.“
Samanta i Elajza su joj precizno napisale sve šta treba da kaže ljudima
koji zovu. Elajza se dobro sećala kako je njoj bilo teško neposredno posle
Seminog i Blejkovog venčanja. Mediji su se debelo trudili da pronađu nešto
loše o Alijansi.
Ali nisu uspeli.
„Jesmo li izgubile neke klijente?“
„Kendis je tražila da stavimo njen portfolio na čekanje. Upoznala je
nekog na letovanju i, kako kaže, stvari se dobro odvijaju.“
„Drago mi je zbog nje“ rekla je Samanta.

~ 217 ~
 Knjige.Club Books
„To je sve?“ Elajza je uzela keks sa tanjirića i prelomila ga.
„Da.“
Karen se nakašljala. „Možda bi trebalo i Sedžvika da precrtaš sa spiska
klijenata.“
„Je li?“
„On i moja tetka viđaju se jednom nedeljno, mada nijedno još to ne
naziva zabavljanjem.“
Elajzine usne spontano su se razvukle u osmeh. „Divno.“
„Jeste. Moja tetka se nikad nije šminkala, ali odnedavno koristi i
rumenilo i karmin, i to svaki put kad nam Sedžvik dolazi u posetu. Meni je to
baš slatko.“
„Da li još ideš s njim kao pratnja?“
Karen je klimnula glavom. „Ponekad on pokupi mene, ponekad ja
dođem po njega. Osećam se užasno svaki put kad se susretnem s
namrgođenim pogledima njegovih unuka. Njegova deca čine to malo manje
upadljivo, ali znam da su jednako nezadovoljna.“
„Znači, oni i dalje misle da se vas dvoje zabavljate?“ upitala ju je Elajza i
ubacila keks u usta. Baš bih volela da sam mogla da vidim izraze lica
Sedžvikove dece i unuka, pomislila je.
„Da. Stenli se očigledno sjajno zabavlja zamajavanjem svojih potomaka.
A moja tetka ga podučava šta da im kaže kako bi im se podvukao pod kožu“,
rekla je Karen, ne skrivajući da se i ona sama zabavlja ovom predstavom.
„Šta misliš, koliko dugo će ta lakrdija trajati?“
Karen je slegnula ramenima. „Još malo. Rekla sam tetki i Stenliju da će
dalje morati bez mene. Pretpostavljam da će Stenli uskoro obelodaniti deci i
unucima šta se zapravo dešava. Samo, ne bih im bila u koži. Ako su mislili da
je najveća nevolja to da im mlada žena uđe u porodicu, grdno su se prevarili.
Nisu još upoznali moju tetku Edi.“
„Želim da dobijem pozivnicu za venčanje“, rekla je Elajza.
„Malo je prerano za to, ali ne brini, dobićeš je.“
Posle nekoliko minuta ćaskanja o venčanju i devojačkoj večeri za Edi,
Karen je promenila temu razgovora.
„Pretpostavljam da me niste pozvale samo radi toga da čujete vesti o
mojoj tetki i Stenliju.“

~ 218 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je pogledala u Samantu, pa u Gven. „Sem i ja smo nešto
razgovarale. Budući da se trenutno nalazim na prekretnici, složile smo se da
treba da se povučem iz vođenja Alijanse.“
Gven je uzdahnula. „Sigurna si u to?“
„Elajzina situacija nije ista kao što je bila moja posle udaje za Blejka“,
rekla je Sem. „Od bogatih biznismena se očekuje da urade sve što je
potrebno da pronađu pravu nevestu. Ali Karterov i Elajzin život su
odnedavno pod lupom javnosti i mediji će upotrebiti protiv njih svaku
činjenicu koju iskopaju. Taj će pritisak verovatno prestati tek posle izbora,
naročito ako Karter ne pobedi.“
Elajza je prekinula Samantu. „Ali ako Karter ipak pobedi, a tabloidi
otkriju da i dalje vodim agenciju za pronalaženje udavača, to neće izaći na
dobro. Pogotovo što se u svim izbornim kampanjama neprestano polemiše
o instituciji braka i njenoj neprikosnovenosti.“
„Slažem se“, rekla je Karen. „Ali i dalje ne shvatam zašto sam ja ovde.“
„Potrebna nam je pomoć“, osmehnula joj je Elajza. „Gven se odlično
snalazi u poslu, Samanta uskače kad može. Međutim, uz sve njene obaveze
oko Edija i česta putovanja u Evropu, teško da će moći ubuduće da se
angažuje onoliko koliko je potrebno. Zato smo mislile da te pitamo da li si
zainteresovana za taj posao.“
Karen je zavrtela svoju ogrlicu. „Već imam posao.“
„Ali ovaj posao je fleksibilan. Imaćeš dovoljno vremena da pomažeš
dečici.“ Karen je volontirala u Dečjem klubu i pomagala deci ometenoj u
razvoju. „Budući da znaš čime se bavimo, razumećeš potrebe mušterija i,
osim toga, imamo poverenje u tebe. Plata neće biti zanemarljiva.“
Samanta je napravila pauzu, a Elajza je sačekala da čuje Karenin
komentar.
„Slušam. Zainteresovana sam.“
Elajza se opustila u fotelji i pustila Samantu da joj objasni sve aspekte
posla. Kad je završila, Karen je klimnula glavom, vešto prikrivajući
oduševljenje.
„Pa, šta kažeš na sve ovo?“
Karen je uzdahnula i nije okolišala. „Kažem da ću dati otkaz u staračkom
domu.“

~ 219 ~
 Knjige.Club Books
Gven je radosno zapljeskala. „Divno. Videćeš, dopašće ti se rad u
Alijansi.“
Elajzi je bilo žao što je morala da izađe iz posla. I dalje će im pomagati
kad bude ustrebalo, ali papirološki neće imati nikakve veze sa Alijansom.
Narednih sat vremena provele su informišući Karen o nekoliko
aktuelnih klijenata kojima još nisu pronašle savršene partnere. Naravno,
budući da je i ona bila jedna od njih, Karen je insistirala na tome da ima
prednost u odnosu na druge kandidatkinje kad se bude pojavio pravi
mladoženja.

~ 220 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET PETO POGLAVLJE

Karter se vratio kući pre Elajze i doneo im jelo iz Vile. Taj mali zavučeni
italijanski restoran oduvek mu je bio omiljen i verovatno bi umro od gladi
da nije donosio hranu iz njega.
Prošao je pored Zoda, koji je onjušio pakovanje hrane i radosno zalajao.
„Čemu se ti raduješ kad jedeš samo svoju hranu?“ Glupi pas. Koliko god da
se trudio da mu poturi drugu hranu, četvoronožni K9 nije hteo ni da je
pogleda.
Karter je uključio svetlo u kuhinji i spustio kese na kuhinjski element.
Znajući da će se Elajza vratiti kući neraspoložena zbog povlačenja iz
Alijanse, želeo je da joj priredi poseban ugođaj i specijalnu romantičnu
večeru.
Ušao je u sobicu i uključio radio. Na putu ka kuhinji pronašao je
polupojedenu Elajzinu cipelu pored kauča. ,,Zod!“, dreknuo je. Pas je dotrčao
do njega veselo mašući repom, očigledno nesvestan štete koju je napravio.
Karter mu je zapretio cipelom i prekorio ga. „Najradije bih te izudarao
ovom cipelom. Loš pas!“
Zod je još dvaput zalajao.
„Kako da ubedim Elajzu da ostaneš kod nas kad joj stalno uništavaš
cipele!“
Zod je seo i isplazio svoj dugački jezik. Karter bi se mogao zakleti da mu
se podsmevao ispod one njegove šiljate njuške i oštrih zuba.
„Nisi dobar“, rekao mu je još jednom pre nego što je izašao iz prostorije.
Izneo je uništene cipele u bočno dvorište i ubacio ih u kantu za đubre.
Nije želeo da ih Elajza vidi. Možda će ona zaboraviti na te cipele i pomisliti

~ 221 ~
 Knjige.Club Books
da je Zod prestao da glođe obuću. U poslednje vreme, veoma je vodila
računa da drži svoju obuću na najvišoj polici cipelarnika. Ovaj par joj je
sigurno promakao. Ili se izula u žurbi, pa je zaboravila da ih vrati na mesto,
razmišljao je Karter. Bilo kako bilo, neće joj reći šta je Zod uradio.
Tek što je postavio sto i namestio svece, oglasio se zvučni signal koji je
označavao da se približava neki automobil. Pogledao je u monitor u kuhinji i
video da je auto njihov.
Nedugo zatim, iza Elajzinog vozila parkirao se drugi automobil, koji je
vozio njen drugi telohranitelj. Ubrzo zatim, Karter je čuo zvuk otvaranja
ulaznih vrata i glasove u holu.
Rasel, telohranitelj koji je najčešće pratio Elajzu, poželeo joj je laku noć i
izgubio se s vidika pre nego što je ona ušla u kuhinju. Karter je znao da je
obezbeđenje uvek tu negde oko njih, ali toliko su bili neupadljivi da bi ih
neko teško mogao uočiti.
„Šta to tako lepo miriše?“, upitala ga je Elajza po ulasku u prostoriju.
„Pikantna testenina sa piletinom i laganim sosom.“
Dok je ona odlagala svoje stvari, Karter im je nasuo šampanjac. „Kakav
je povod?“ uzela je čašu i kucnula se s njim.
„Treba li nam povod?“, rekao je i poljubio je. Dopadala mu je ova
domaćinska atmosfera. Poljubio bi je svaki put na odlasku iz kuće i po
povratku u nju. Tokom dana, i po nekoliko puta bi razmenili poruke i
radovali se skorom susretu. Elajza mu se podvukla pod kožu i sve sa njom
mu je prijalo. Čak i kad bi se potrudio, ne bi mogao da pronađe nijednu
sitnicu koja mu je išla na živce.
Ona se prosto utopila u novi život i prihvatila ga mnogo bolje nego što
se nadao, razmišljao je Karter i spontano se osmehnuo.
„Šampanjac, sveće, muzika.,. klopa? Da te ne poznajem dobro, pomislila
bih da hoćeš da me odvučeš u krevet.“
Karter se udario rukom po grudima. „Provalila si me.“
Elajza je otpila gutljaj šampanjca. „Znala sam. Pričaj, o čemu je reč?“
Izvukao je stolicu i pokazao joj rukom da sedne za sto. „Bila si kod Sem,
zar ne?“
„Znaš i sam da jesam.“
„Da li je Karen prihvatila posao?“

~ 222 ~
 Knjige.Club Books
„Jeste. Ah, o tome se radi“, rekla je i napravila izraz lica po kom je Karter
znao da je shvatila povod za ovu večeru. Spustila je čašu na sto i uhvatila ga
za ruku preko stola. „Zabrinuo si se za mene jer sam se povukla iz posla.“
„Znam da nisi to želela.“
„To je baš lepo od tebe. Gde si dosad skrivao taj šarm?“
,,U ormaru,.. “ Tamo gde držiš pojedene cipele. Bacio je pogled na njena
stopala i video da se nije izula. „Dopusti mi da te još malo šarmiram i
pomognem ti da se opustiš“, rekao joj je, zatim se sagnuo, izuo joj cipele i
odneo ih u cipelarnik. Pre nego što ih je stavio na najvišu policu, oštro je
pogledao u Zoda.
Kad se vratio, Elajza mu se nestašno osmehnula. „Stavio si ih na vrh, je
li?“
„Kao i uvek.“
Dok ću ćaskali o proteklom danu, Karter im je stavio hranu u tanjire.
Elajza je prelila salatu dresingom i posle nekoliko minuta oboje su ćutke jeli.
„Trebalo bi da naučim ovo da skuvam“, rekla je Elajza između dva
zalogaja.
„Znaš li šta bi trebalo dodati da bude još ukusnije?“
„Može li uopšte biti ukusnije?“
„Pečurke.“ Karter je napunio usta i uživao u aromatičnom sosu od belog
luka i mekoj piletini.
„Da, i meni se čini da bi tako bilo bolje. Ali ne treba dodati mnogo
pečuraka, već samo nekoliko. Mogla bih zamoliti kuvara da ih doda sledeći
put.“
„Kuvari su sujetniji od lekara i ne treba im se mešati u posao. Kad
sledeći put naručimo ovo jelo iz restorana, sami ćemo dodati pečurke.“
Elajza je uperila viljušku u njega. „Pravilno razmišljaš.“
„Nego... Kako si ti... ali zapravo?“ Mada na njenom licu nije video ni
trunku tuge, ipak je morao da je pita.
„Dobro sam. Mislila sam da će mi biti mnogo teže“, rekla je.
Ili je bila odlična glumica, ili stvarno nije bila uzrujana zbog odlaska iz
Alijanse. Da nije bilo svih onih pisama koja su nastavila svakodnevno da
pristižu, pomislio bi da će imati mnogo više problema. Hteo je da joj kaže da

~ 223 ~
 Knjige.Club Books
ne mora da brine zbog novca i da će ga uvek imati dovoljno, ali je odustao
od te namere, znajući da bi ona mogla to pogrešno da shvati.
„Oprostite“, obratio im se Rasel, koji se pojavio na vratima kuhinje, što
je bilo potpuno neuobičajeno. „Izvinite što smetam.“
Telohranitelj je pogledao u Zoda i ušao u prostoriju. „Rekli ste da vas
obavestim ukoliko primetim nešto neobično na monitorima.“
Elajza je prestala da jede i lagano je odložila viljušku u tanjir.
„Šta si primetio?“
„Verovatno nije ništa ozbiljno. Tek što ste se vratili, Zod je izleteo kroz
vratanca snažno lajući. Kamere nisu ništa snimile. Možda je bila mačka ili
neka druga životinja. Ni sporedni nadzorni tim nije primetio ništa, ali sam
ipak mislio da je bolje da vam kažem.“
Elajza je prestala da se osmehuje. Toliko o mirnoj večeri.
„Pit i ja smo pretražili celo dvorište i nismo pronašli ništa sumnjivo.“
„Koliko dugo je Zod lajao?“
„Nije dugo. Kamere i detektori pokreta snimili su ga kako njuška po
žbunju, trči po dvorištu lajući i potom se vraća u kuću.“
Karter mu je zahvalio i Rasel je izašao iz kuhinje.
„Istrenirani policijski psi ne laju na komšijske mačke“, rekla mu je Elajza
pošto su ostali sami. „Zod je lajao s razlogom“, dodala je i pokušala da
proguta još nekoliko zalogaja, ali je odustala.
„Moram da vidim taj snimak.“
Karter je ustao od stola i krenuo za njom uz stepenice.
Ušli su u prostoriju za nadzor u kojoj je sedeo Rasel i gledao u monitore.
Pit je ušao za njima.
Rasel je premotao video-snimak. Gledali su kako Zod njuši vazduh i
potom izleće kroz vratanca. Jedino je on mogao da prođe kroz njih, budući
da je na ogrlici imao magnetni ključ kojim ih je otvarao. Ko god da je hteo da
provali u kuću, morao je prvo da skine Zodu ogrlicu, što je teško moglo da se
desi imajući u vidu ubilačke sposobnosti tog psa.
Dok je gledao u snimak, Karter je osetio kako ga obuzima panika.
„Fiksirana kamera ga je prvo uhvatila ovde, zatim se senzorna kamera
okrenula i uhvatila ga tamo“, pokazivao im je Rasel uglove snimanja.

~ 224 ~
 Knjige.Club Books
Na snimku se videlo kako Zod njuška po žbunju i potom nestaje s
ekrana. Kad se ponovo pojavio, držao je nešto među zubima.
„Šta je to?“
Rasel im se usiljeno osmehnuo. „Mislim da je to jedna od cipela gospođe
Bilings.“
Karter je pogledao bliže. Nesumnjivo, to je bila cipela koju je on bacio u
smeće.
„Normalni psi zakopavaju kosti“, promrmljala je Elajza.
„Možda je pomislio da je neko pronašao njegovo tajno mesto.“
Elajza je odmahnula glavom i krenula ka izlazu. „Znala sam da Zod ne bi
pojurio za mačkom. Možda samo ukoliko bi mačka pronašla njegovu
zakopanu cipelu. Glupi pas.“
Karter je potapšao Rasela po leđima i vratio se u kuhinju sa Eiajzom.
Zod ih je dočekao pred vratima. Nakrivio je glavu i veselo zalajao.
„Nisi dobar.“
Zod ih je začuđeno pogledao i mahnuo repom. Prokleti pas očigledno želi
klopu ili nešto drugo što može da sažvaće, pomislila je Elajza.

Hari nije dospeo u zatvor zato što je bio glup. Naprotiv, bio je dovoljno
pametan da se obogati koristeći se tuđim novcem. Možda jeste bio pohlepan
i nesmotren, ali jedno svakako nije bio - nije bio nasilan. Po dolasku u
zatvor, prebili su ga nekoliko puta, ali to je bilo pre mnogo godina i već je
zaboravio na taj bol.
Kao što je obećao Blejku, poskidao je sve fotografije i novinske isečke sa
zidova svoje ćelije i bacio ih u toalet. Zadržao je samo jednu uspomenu. Bila
je to slika koja ga je podsećala na dane kada je bio srećan čovek. Na njoj su
pored njega stajale njegova supruga i kćerke ispred jahte koju je nekad
posedovao, i sve četvoro su se široko osmehivali.
Od Blejkove posete, svi u zatvoru su mu postali sumnjivi. Na koga li ga je
zet upozorio? Nije znao o kome je reč sve dok ga jednom nisu pozvali i rekli
mu da ima telefonski poziv. Nije prepoznao glas čoveka s druge strane žice,
ali se mogao opkladiti da je taj neko govorio preko maramice. Međutim,
njegove reči bile su jasne kao dan.
„Rikardo Sančez“, rekao mu je taj glas i odmah zatim dodao. „Samica.“

~ 225 ~
 Knjige.Club Books
Hari se pitao da li je to što mu je glas rekao bilo upozorenje ili neka
vrsta molbe. Dva dana je pažljivo posmatrao sve oko sebe. Veoma brzo je
zaključio da postoji bar još jedan par očiju koji je pratio njegovog mišićavog
cimera.
„Kako si, Hari?“ upitao ga je jedan od čuvara u prolazu.
„Dobro sam“, odgovorio mu je Hari i pogledao preko zajedničke
prostorije ka mestu gde je stajao Sančez sa svojim „prijateljima“
„Javi mi ako te neko uznemirava.“
Kako da ne. Osnovno pravilo u zatvoru glasi: pobrini se za sopstvene
probleme i nemoj nikoga da cinkariš. U suprotnom, dospećeš u zatvorsku
bolnicu prebijen kao mačka. Uostalom, čak i da smestiš nekog u samicu, taj
neko će kad-tad izaći iz nje, a tek onda si nagrabusio.
Hari je progutao knedlu i tek kada se Sančez okrenuo i mrko ga
pogledao, shvatio je da već neko vreme zuri u njega. Misli su mu se
uskomešale. Nažalost, u svakoj od njih je video sebe krvavog i prebijenog.

„Pođi sa mnom.“
O ovome su već razgovarali. „Ti imaš posla, a ja sutra imam sastanak s
agentom Andersonom.“ Agent Anderson radila je za FBI i često je bila u
kontaktu sa šerifima i detektivima koji su, kao Din i Džim, povremeno radili
na projektima zaštite svedoka u Južnoj Kalifomiji. Sve manje ljudi je imalo
hrabrosti da svedoči protiv okorelih zločinaca zbog veza koje su ti zločinci
imali izvan zatvora. Elajza je u svom slučaju pronašla inspiraciju da se bori
za poboljšanje sistema. Njen glavni cilj bio je da ljudi u sistemu zaštite
svedoka budu bezbedni i izvan domašaja onih protiv kojih su svedočili.
Od one Zodove „avanture“ u dvorištu, Karter gotovo da se nije odvajao
od Elajze. To što je hteo da je privoli da otputuje s njim na sever zemlje
Elajzi je bio dovoljan dokaz da on nije spreman da je pusti. Njegova pažnja
joj je u početku prijala. Ali sada ju je taj njegov neprekidni nadzor pomalo
gušio.
„Odloži sastanak.“
Elajza je nakrivila glavu i pogledala ga iskosa. „Ne, Kartere. Ovo mora da
prestane.“
„Šta to mora da prestane?“, upitao ju je, pretvarajući se da ne razume o
čemu ona govori.
~ 226 ~
 Knjige.Club Books
„Nemoj se praviti naivan kad veoma dobro znaš o čemu pričam.
Zapostavljaš svoju kampanju. Ljudi zavise od tebe. Ne smeš ih izneveriti
zbog mene.“
„Ali...“
„Nema tu ali. Oženio si se mnome da bi me zaštitio i učinio si to. Da sam
znala da ćeš zapostaviti svoju karijeru i život da bi brinuo o mojoj
bezbednosti, ne bih se udala za tebe.“
Mada je ovo bilo istinito u prošlosti, Elajza je izostavila da mu kaže
koliko joj je lepo s njim i koliko ga voli. Čak i po cenu da je „guši“
svakodnevnim nadzorom do kraja života, ne bi menjala brak sa njim ni za
šta na svetu. Ali da mu je sad otvorila srce i priznala svoja osećanja, on bi je
samo još više okružio pažnjom i brigom. Ne, nije htela da ga sputava, niti da
bude uzrok sunovrata njegove karijere. Karter je rođeni vođa i svim srcem
je želela da ostvari zacrtane ciljeve, čak i ako je to značilo da ona još neko
vreme zadrži svoje emocije za sebe. Uostalom, ni on se dosad nije
razbacivao rečima o večnoj ljubavi. Možda bi se osećala drugačije da jeste.
„Hoćeš da kažeš da si se udala za mene samo zbog moje zaštite?“
Dođavola. Delovao je iskreno povređeno.
„Pa dobro, i zbog tvojih neverovatnih veština u krevetu“, zadirkivala ga
je trudeći se da mu izmami osmeh.
„Kad si pristala da se udaš za mene, nisi znala za te veštine.“
„Od tvojih poljubaca klecala su mi kolena, Holivude. Znala sam.“
Tek tada se osmehnuo i obuhvatio je rukom oko struka. Namestila se
između njegovih kolena dok je stajao naslonjen leđima na kuhinjski
elemenat. „Klecala su ti kolena, kažeš?“
Elajza je teatralno zakolutala očima. „Znala sam da ćeš se uhvatiti zato.“
Privukao ju je bliže i poljubio je toliko strasno da su joj kolena stvarno
zaklecala.
Odvojili su se jedva dolazeći do daha. „Sigurna si da nećeš sa mnom?“
„Jesam.“
Kasnije, te noći, kad se uvukla u veliki krevet, Elajza je priznala samoj
sebi da je spavanje bez Kartera gotovo nemoguća misija. Očigledno, nije
samo njen muž bio zahtevan u ovoj vezi.
* * *

~ 227 ~
 Knjige.Club Books
Agent Anderson bila je sitna žena od oko četrdeset pet godina. Govorila je
dvesta na sat, ali je zato veoma pažljivo slušala sagovornika i pamtila sve do
najsitnijih detalja. Elajzi se dopala čak i preko telefona. Sada, kad su se
upoznale uživo, obostrane simpatije još više su narasle. Već posle pola sata
razgovora, Elajza je prestala ga govori o svom slučaju i pismima koja je
dobila, i upustila se u priču o pronalaženju adekvatnih rešenja. „Znači, obe
se slažemo da stvari moraju da se promene.“
„Da. Samo, sa mršavim sredstvima kojima raspolažemo, nisam sigurna
na koji način da pomerimo stvari s mrtve tačke.“
„Ponekad nam se najbolja rešenja nalaze pred nosom. Zašto sklanjati
one koji su svedočili i učinili dobru stvar od kandži zločinaca? Zašto ne
postupiti obrnuto? Zašto država ne bi teškim kriminalcima oduzela sva
prava da imaju kontakt sa spoljašnjim svetom? Ovako ispada da su dobri
momci kažnjeni, a loši nagrađeni.“
Andersonova je odmahnula glavom. „Postoji više onih koji štite prava
zatvorenika nego prava svedoka.“
„Možda je baš u tome problem. Programi za zaštitu svedoka su skupi i
mnogo koštaju državu, pogotovo dugoročni, kao što je moj.“
,,U stvari, kratkoročni su ti na koje država najviše troši. Da su tvoji
roditelji preživeli, država bi vas čuvala nekoliko godina i onda biste ostali
prepušteni sami sebi. Ti si ostala u sistemu zahvaljujući svojim roditeljima i
tome što je agent Din slab na tebe. Ali potpuno si u pravu, kriminalcima je
dato previše prava. Jedini način da se to promeni jeste edukacija i
ujedinjavanje porodica. Za promenu zakona potrebno je mnogo više
vremena.“
„Jeste, ali ako mene pitate, to bi bilo veoma dobro uloženo vreme.“
„Imate prijatelja u meni, gospođo Bilings. Naterali ste ljude u Vašingtonu
da se zamisle, i to je dobar početak. A to što ste u rodu sa senatorom, neće
naškoditi.“
Elajza je podigla obrve. „Nisam sigurna da se na njega mogu osloniti.“
Agent Anderson je odmahnula rukom. „Ne krije se moć političara u
njima samima, već u njihovim ženama. Većina njih ne radi i zato imaju
dovoljno vremena za lobiranje.“
Kako se toga nije ranije setila! Možda bi trebalo da nazove Sali, Maksovu
ženu. Ona ima mnogo veza. Godinama ih je stvarala.

~ 228 ~
 Knjige.Club Books
„Da ste na mom mestu, gospođo Anderson, odakle biste počeli?“
„Od ljudi koji su vam napisali sva ona pisma. Oni su vaša armija.
Pronađite im vođu i naterajte ih da se angažuju. Krajnji cilj sprovođenja
prava jeste da se svedoci ohrabre da se jave i prijave zločine. Međutim,
dobri samarićani ne žele da budu žrtve. Niko ne želi da nosi metu na čelu.
Prvo treba ukloniti sve pretnje zbog kojih se skrivaju i ne žele da govore.“
„Pa, da. Treba izolovati zatvorenika i ne dopustiti mu da stupi u kontakt
sa spoljašnjim svetom.“
Andersonova je slegnula ramenima. „U svakom pravilu postoji neki
izuzetak. Možda bi mogla da lobiraš za to. Nemam odgovore, ali znam da za
svaki korak koji napraviš treba da očekuješ da će se naći neko ko će te
povući unazad.“
Elajza je pogledala u hrpu pisama koju je ponela sa sobom. U njima se
nalazi njena armija podrške. Moraće da ih angažuje. Koliko god to trenutno
delovalo nemoguće, Elajza je znala da je to jedino ispravno. Pomislila je na
očeve reči: Uradi ono što je ispravno, dušo, i uvek ćeš mirno spavati.
Ustala je i ispružila ruku prema Andersonovoj. „Čeka me veliki posao“,
rekla joj je i rukovala se s njom. Da bih ga uspemo obavila, možda će mi biti
potrebna pomoć muža i njegove porodice, pomislila je.
Pre nego što se prepustila rešavanju problema stotina, ako ne i hiljada,
drugih ljudi, Elajza je morala da se uveri da je njen bezbedan. Zavrtela je
dijamantski prsten oko svog prsta i osmehnula se.
Samo da nisam pogrešila u vezi s Karterovim namerama.

„Kakva je to buka?“, upitao ju je Karter dok su razgovarali telefonom. Morao

je da ostane još jednu noć u drugom gradu i nije mogao da dočeka da se
vrati i ušuška se u krevet pored svoje supruge.
„Stojim na vratima dvorišta i čekam da pas obavi nuždu, a napolju duva
jak vetar.“
„Naš pilot je danas spomenuo te Santa Ana vetrove.“ Ti vrući vetrovi,
koji su duvali iz pustinje, često su umeli da poprime razmere tornada i
prouzrokuju požare, kao što se događalo po celoj Južnoj Kaliforniji. Isto
tako, zbog njih manje letelice nisu mogle da slete.

~ 229 ~
 Knjige.Club Books
„Bar jednom su pogodili vremensku prognozu.“ Huk vetra odjednom je
prestao, po čemu je Karter zaključio da je Elajza ušla u kuću. „Nadam se da
si konačno završio, ti čupava zverko.“
„Molim te, red mi da si ovo rekla psu.“
„Kome drugom? Nego, kad se vraćaš sutra?“
Karter se protegnuo na kauču u hotelskoj sobi i podigao noge na sto.
„Imam sastanak za ručak i posle njega krećem.“
„Znači, stižeš na večeru?“
Karter se osmehnuo u slušalicu. „Čini mi se kao da ti je drago što ćeš me
videti.“
„Želiš li još nečim da ti podgrejem ego?“
Usne su mu se razvukle u široki osmeh. ,,I ti meni nedostaješ.“
Nastupila je tišina i Karter je na trenutak pomislio da je veza pukla.
„Nazovi me s aerodroma. Naručiću onu našu pastu i ohladiti vino.“
Naša pasta iz našeg restorana.
O bože, koliko voli tu ženu!
„Dođavola.“
„Šta je bilo?“
„Nestalo je struje.“ Njen telefon je počeo da klikće. „I baterija mi se skoro
potpuno ispraznila.“
Nestanci struje bili su veoma retki u Južnoj Kaliforniji. Ako se izuzmu
poneka oborena stabla i zemljotresi, elektrodistribucija nije imala mnogo
problema prouzrokovanih lošim vremenskim uslovima. „Siguran sam da će
struja brzo doći. Rasel ima rezervni telefon, a alarmni sistem može da radi
nekoliko sati preko akumulatora. U ostavi imaš veliku baterijsku lampu.
Druga je u mom noćnom ormariću.“
Čula je kako je Zod nekoliko puta zalajao.
„Ti, velika bebo. Ne shvatam kako si prošao kroz policijsku obuku“, čuo
je kako se Elajza obraća Zodu. „Gde držiš sveće?“
„Imam samo one dugačke za trpezarijski sto. Sigurna si da je sve u
redu?“, upitao ju je, osećajući se nelagodno od same pomisli da ona sama
baulja po mraku. „Pozvaću Blejka da dođe po tebe i odveze te kod njih.“
„Smiri se, to je samo nestanak struje. Dobro sam. Hej, Rasele.“

~ 230 ~
 Knjige.Club Books
Karter je čuo kako Elajza i Rasel razgovaraju o svećama i ubedio samog
sebe da je sve u redu i da nema razloga za brigu. Njen telefon je ponovo
zapištao.
„Moram da prekinem, telefon mi se gasi. Vidimo se sutra“, rekla mu je.
Radovao se tome. „Lepo spavaj.“
,,I ti. Sanjaj mene.“
Oh, naravno da hoće.

~ 231 ~
 Knjige.Club Books

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

Prema podacima sa skenera na Raselovom stolu, koji je sada radio na

akumulator, nestanak struje prouzrokovala je havarija na transformatoru
udaljenom nekoliko kvartova od Karterove kuće. Budući da se rezervni
akumulator već skoro ispraznio, bilo je sasvim izvesno da će do dolaska
struje morati neko vreme da provedu u mraku.
Pit, njen drugi čuvar, rekao je: „Nisam srećan što nemamo drugi oblik
napajanja. Ako se ovaj akumulator uskoro isprazni, bićemo kao slepci bez
nadzornih kamera, i onda smo stvarno nagrabusili. Idem do kancelarije da
donesem drugi pre nego što ovaj crkne.“
Budući da su zbog nestanka struje i Zodova specijalna vratanca prestala
da rade, Elajza je morala lično da ga izvodi napolje da obavi nuždu. To joj
nije smetalo. Smetali su joj užasni vetar i suv vazduh. Razmišljala je da
počne da pregleda pisma ne bi li među njima pronašla najbolje kandidate za
svoju malu kampanju, ali bilo joj je teško da se koncentriše u grobnoj tišini.
Mada joj je ranije smetalo zujanje frižidera i ćurlikanje radio-stanice sa
sprata, sada su joj ti zvuci nedostajali.
Nežna svetlost sveće koja je treperila na zidovima njene spavaće sobe
obojila je ceo prostor toplinom.
Nedostajao joj je muž. Ova tama i svetlost sveće bili bi mnogo
romantičniji da je on uz nju, a ne Zod. Pre nego što se uvukla u krevet da
pročita drugu knjigu istog autora na koju je mesecima čekala, proverila je
da li su vrata spavaće sobe dovoljno odškrinuta da Zod može da izađe i
obavi nuždu pre nego što se sklupča pored nje. Ponadala se da autor nije bio
inspirisan da već na prvim stranicama opiše neku strasnu ljubavnu scenu.
To joj ne bi prijalo u ovoj mračnoj, usamljenoj noći.

~ 232 ~
 Knjige.Club Books
* * *
Pet minuta pre nego što se oglasilo poslednje zvono za povratak u zatvorske
ćelije, Hari je sedeo leđima naslonjen na zid pretvarajući se da čita knjigu.
Jedan zatvorenik po imenu Majkl, ili možda Mičel, zastao je nakratko pored
njega, pogledao ga u oči, ispustio neku cedulju na pod i nastavio dalje. Hari
se sagnuo, podigao papir i sakrio ga između stranica knjige. Pre nego što je
otvorio knjigu na mestu gde se nalazila cedulja, Hari se nekoliko puta
osvrnuo oko sebe da proveri da li ga neko posmatra. Na zgužvanom papiru
je pisalo: UNAJMIO JE UBICU. NADAM SE DA SE TVOJE DETE NEĆE NAĆI U
TOJ UNAKRSNOJ PALJBI.
Hari se prestravio. Predugo je čekao.

Umirujući zvuk uključivanja i isključivanja grejalice konačno je zauzdao

Karterove uskomešane misli. Mora da je zadremao samo trenutak pre nego
što ga je zaglušujuća zvonjava hotelskog telefona izbacila iz kreveta kao
grom iz vedrog neba. Pa, ipak, podigao je slušalicu tek posle treće zvonjave.
,,Halo?“
„Kartere?“ Bio je to njegov otac.
„Hej, tata, zdravo. Otkud ti?“ Karter se ispravio u krevetu i uključio
lampu na noćnom stočiću. „Da li je sve u redu?“
„Spavao si?“
Karter je bacio pogled na ekran svog mobilnog telefona - 23.23. Da,
jesam spavao. „Sad sam budan. Šta se desilo?“
Keš je oklevao.
U Karterovoj glavi oglasile su se sirene uzbune.
„Tata?“
„Upravo sam se čuo s dobrim prijateljem iz San Kventina.“
Elajza!
„Šta se desilo?“
„Bilo je nekih nereda večeras i informacije su procurele.“
„Kakve informacije, tata?“, upitao ga je Karter i svukao pokrivač sa sebe,
sad već potpuno budan.
„Moji izvori došli su do poruke na kojoj je pisalo da je Sančez unajmio
ubicu. Na tom papiru nisu navedena imena, ali pretpostavljam da je mislio

~ 233 ~
 Knjige.Club Books
na Elajzu.“ Karteru je nestalo vazduha u plućima i zavrtelo mu se u glavi.
Znao je da postoji mogućnost da Sančez uradi tako nešto, ali sada, kad se to
potvrdilo, bilo je kao hladan tuš.
„Kada se to dogodilo?“
„Pre oko sat vremena, možda dva.“
Karter je razvukao kabl telefona do maksimuma da bi dohvatio
pantalone i obukao ih. „Jesi li pozvao Elajzu?“
„Ne radi joj telefon. Pola grada je u mraku zbog nestanka struje.“
„Ostani na vezi.“ Karter je izvukao svoj mobilni telefon iz utičnice i
pozvao Elajzu na njen mobilni. Poziv je odmah prebačen na govornu poštu.
„Moram da idem.“
,,I ja dolazim prvim letom“, rekao je njegov otac.
„Aha... U redu.“
Nije bilo potrebno trošiti više reči. Pošto je Keš prekinuo vezu, Karter je
pozvao Blejka na kućni broj, ali bio je zauzet. Sledeći poziv uputio je svom
pilotu. Hvala bogu što je kupio taj prokleti avion.
Vrata Elajzine sobe su se zalupila i probudila je. Zod je skočio na noge i
zacvileo. Od snažnog vetra tresla se cela kuća, što nije bio mali podvig s
obzirom na njenu veličinu. Mora da je negde otvoren prozor.
Svukla je pokrivač sa sebe i bosonoga ušla u kupatilo. Pritisnula je
prekidač, ali ništa se nije dogodilo. Srećom, svetlost mesečine bila je
dovoljno jaka da osvetli unutrašnjost prostorije.
Kao što je pretpostavila, prozor u kupatilu ostao je odškrinut i vrata
spavaće sobe zalupila su se od promaje. Elajza se okrenula i umalo se
saplela preko Zoda, koji ju je pratio u stopu. Knjige.club. Otišla je do
istočnog prozora i proverila da li je zatvoren. Bio je. Zatim je otišla do
severnog prozora i uverila se da je i on zatvoren.
U tom trenutku, nešto joj je upalo u oči. Vetar je pomerio jedan od
staklenih stolova koji su stajali pored bazena i on je sad stajao naheren
pored same ivice. „O bože“, prošaputala je. Ako se taj sto razbije, niko neće
moći da povadi krhotine s dna bazena.
Uzela je baterijsku lampu, zagrnula se kućnom haljinom i pozvala Zoda.
Dok je prolazila pored komode na kojoj je stajala njena tašna, uzela je pištolj
iz torbice i ubacila ga u džep svoje kućne haljine.

~ 234 ~
 Knjige.Club Books
,,A ti bi mogao da obaviš nuždu kad već izlazimo napolje“, promrmljala
je psu. Otišla je do sobe za obezbeđenje koja se nalazila u dnu hodnika i
zavirila unutra. „Izvodim Zoda napolje.“
„Želite li da ja to obavim?“, ponudio se Rasel i krenuo da ustaje sa
stolice.
„Nema potrebe, snaći ću se sama“, rekla mu je.
„Nema struje, napolju je mračno, duva vetar, rezervni akumulator je
crkao pre dvadeset minuta i Pit nije tu. Uz dužno poštovanje, gospođo
Bilings, ipak idem s vama.“
„Pa, dobro, ubedio si me“, rekla je smejući se. „Pripremi mišiće, Rasele.
Vetar je ispomerao baštenski nameštaj i potrebno ga je vratiti na mesto.“
Rasel je morao snažno da odgurne dvorišna vrata kako bih ih otvorio, ali
se pritom nije oglasilo zvonce koje je inače označavalo otvaranje vrata.
Valjda će elektrodistribucija uskoro rešiti problem sa strujom, pomislila je
Elajza. Već se bila navikla na korišćenje sigurnosnih mera i bez njih se
osećala nekako ranjivo i ogoljeno. Kao da je naga. Pomislivši na golotinju,
misli su joj odlutale ka Karteru, mada je bio stotinama kilometara daleko.
Čudno je kako joj se tako brzo podvukao pod kožu.
Pošto je Zod izleteo napolje prkoseći vetru, Elajza je proverila da li su se
stražnja vrata zaključala pošto ih je zatvorila.
Vetar je bio snažan i topao kao i uvek kad duva iz pustinje. Kosa joj je
vijorila na sve strane dok je pokušavala da usmeri svetlost baterijske lampe
na natkrivenu verandu. Bila je u pravu. Jedan od staklenih stolova stajao je
prevrnut pored same ivice bazena. Spustila je baterijsku lampu na zemlju i
obratila se Raselu. „Uhvati drugi kraj stola da ga prenesemo bliže kući.“
Pošto su premestili sto na bezbedno mesto, Elajza je podigla jednu
prevrnutu stolicu, dok je Rasel sklonio sve ostale. Bolje je da sada to učine,
nego da ujutru vade stvari iz bazena.
Zod je zalajao negde u dvorištu, isprva isprekidano, zatim sve
intenzivnije, gotovo divlje.
O bože.
Zodov lavež postao je divlji i zlokoban.
,,Lezi!“, proderao se Rasel i ispustio stolicu.
Pre nego što je Elajza uspela da se okrene i posluša njegovu komandu,
nešto je sevnulo i kroz noć se prolomio pucanj.
~ 235 ~
 Knjige.Club Books
* * *
„Moraš smesta da odeš kod Elajze. Odvezi je svojoj kući. Uradi bilo šta.“
Karter je zvučao nervozno isto koliko mu je ceo stomak podrhtavao od
neizvesnosti.
„Šta se dešava?“, upitao ga je Blejk, zbunjen prijateljevim uplašenim
glasom.
„Čuo sam se s ocem. Sančez je unajmio nekog da ubije Elajzu.“
Karterov avion je već bio u vazduhu kad je konačno uspeo da dobije
Blejka na mobilni telefon. ,,U kući nema struje i ne mogu da dobijem nikoga.
Pozvao sam Dina. On je trenutno na putu ka tamo.“
„Kučkin sin. Ali mi nismo kod kuće, Kartere. Sem i ja letimo na sever.“
„Letite gde?“
„U San Francisko. U zatvoru je izbila tuča. Prebili su Harisa. Prebacili su
ga u bolnicu i upravo ga operišu.“
Karter je toliko snažno stegnuo pesnice da ga je sve zabolelo.
„Može li Nil da ode kod nje?“
„Trenutno čuva Edija. Ali Gven je na putu ka nama i, čim stigne, poslaću
Nila po Elajzu.“
„Molim te, učini to“, izgovorio je Karter preklinjućim tonom. „Gospode,
Blejk, osećam golemo sranje.“
„Diši duboko, prijatelju. Možda se ništa loše nije desilo.“
Jeste, pomislio je Karter. Duboko u srcu je osećao da nešto nije u redu.

Zod je kao metak pojurio u tamu, a Elajza se uhvatila za levu nadlakticu i

sručila se na zemlju. Kroz prste joj je potekla vrela, lepljiva krv i osetila je
užasan bol.
Odmah pošto je Zod prestao da laje i počeo da reži, čuo se ženski krik
koji je vetar odneo ka nebesima.
Rasel je dotrčao do Elajze s pištoljem u ruci. Shvativši da je pogođena,
zaklonio ju je svojim telom i odneo je na bezbedno mesto u kući.
Napolju se čulo uporno vrištanje neke žene koja je vikala Zodu da
prestane.
Ošamućena od bola, Elajza je izvadila pištolj iz džepa i otkočila ga.
„Idi“, rekla je Raselu. „Nemoj mu dozvoliti da umakne.“
~ 236 ~
 Knjige.Club Books
Rasel je opsovao sebi u bradu, očigledno ne želeći da je ostavi samu.
„Ne brini, pucaću u svakog ko prođe kroz ta vrata, osim u tebe.“
Rasel je klimnuo glavom i izjurio u tamu.
Elajza se sklonila iza kuhinjskog ostrva i čekala da se Rasel vrati.
Srce joj je udaralo kao ludo i zujalo joj je u ušima pošto joj je tek sad
doprlo do mozga da je neko maločas pokušao da je ubije.
Zadrhtala je nemoćna da se odbrani od navale straha koji ju je obuzeo.
„Kartere.“

Vetar je prestao da duva pre nego što je njegov avion sleteo.

Vozio je kao mahnit, kršeći sva saobraćajna pravila, pretičući i ulećući u
makazice. Kad je stigao nadomak kuće, ugledao je prizor kog se najviše
pribojavao.
Crvena i bela svetla kola hitne pomoći osvetljavala su noć. Prilaz
njegovoj kući bio je ispunjen policijskim kolima. Nedostajalo je samo
pogrebno vozilo. Elajza!
„Ne možete unutra.“
Karter je odgurnuo policajca. „Ovo je moja kuća. Moja supruga.“ Neko ga
je zgrabio za ruku i pokušao da ga odvuče.
„Pustite ga.“
Stisak one ruke je popustio i Karter je potrčao ka Dinu. „Gde je ona?“
Din mu je pokazao pogledom ka nosilima koja su upravo izgurali iz
kuće. „O bože moj.“
Doteturao se do bolničara i čuo svoje ime.
„Kartere?“
Elajza? Ona može da govori?
„Kartere, u redu je. Dobro sam.“
Čak i pod mesečinom, mogao je da vidi koliko je bleda i krhka. Podigla je
ruku u koju joj je bila zabodena kanila.
„Gde si ranjena? Koliko je ozbiljno?“
Na vratima se pojavio drugi bolničar koji je gurao nosila s nekom
nepoznatom ženom. Za ime sveta. „Šta se desilo?“

~ 237 ~
 Knjige.Club Books
„Gospodine, moramo da je odvezemo u bolnicu“, rekao mu je mladi
bolničar i nastavio da gura Elajzina nosila prema kolima hitne pomoći.
„Ja sam njen suprug. Idem s njom.“
Bolničar je klimnuo glavom. „Sedite pozadi i pobrinite se da mi ne
smetate dok radim.“
Ubacili su je u kola, ali pre nego što je bolničar zatvorio vrata, pojavio se
Rasel. „Policija traži neke odgovore“, rekao je Karteru. „Doći ću u bolnicu
čim završe uviđaj.“
Karter je gnevno pogledao u čoveka koji nije uspeo da zaštiti njegovu
suprugu. Plašeći se da će izgovoriti nešto što ne misli, Karter mu je samo
kratko klimnuo glavom i preusmerio pažnju na Elajzu.
Pod jarkim svetlima ambulantnih kola, ona nije delovala onako bledo
kao malopre. Pokušala je da mu se osmehne i napravila bolnu grimasu kad
su se kola pokrenula.
„Vozi malo pažljivije!“ prekorio je Karter vozača.
Bolničar se namrštio i obratio se Elajzi: „Ovde je malo neravno, ali
bićemo u bolnici za deset minuta.“
„Ne brini, Kartere. U pitanju je samo prostrelna rana. Dobro sam.“
„Samo prostrelna rana!“ zaprepašteno je uzviknuo Karter i prešao
pogledom preko njenog tela i zatim ga zaustavio na krvavom zavoju oko
njene leve nadlaktice.
„Metak je prošao i nije oštetio kost, je li tako? Nema razloga za brigu, zar
ne?“, upitala je Elajza bolničara.
„Metak?“
„Pogođena je u ruku, gospodine Bilingse. U urgentnom centru će joj
očistiti ranu i snimiti ruku... Verovatno će je već noćas pustiti kući“, rekao je
bolničar i namestio kanilu u Elajzinoj ruci.
Karter je osetio kako ga popušta napetost, ali neće se opustiti sve dok ne
bude čuo ohrabrujuće reči iz lekarovih usta.
„Šta se dogodilo?“
„Vetar je isprevrtao baštenski nameštaj na verandi pored bazena. Rasel i
ja smo izašli da ga podignemo i odnesemo na sigurno. Onda je Zod počeo da
laje kao lud i, trenutak kasnije, našla sam se na zemlji s ovim“, rekla je Elajza

~ 238 ~
 Knjige.Club Books
i pogledala prema zavoju. „Rasel je pokušao da me zaštiti, ali metak je bio
brži od njega.“
„Neka žena je pucala u tebe?“
„Tako su mi rekli. Čekaj, kako si ti uspeo da stigneš tako brzo?“
„Saznao sam da si u opasnosti. Pokušao sam da te dobijem...“
„Nije bilo struje.“
Poljubio je jagodice njenih hladnih prstiju. Hteo je mnogo toga da joj
kaže, mnogo toga da je pita. Pokušao je da prikrije drhtanje svojih ruku. ali
je znao da je ona to osetila. Za ime sveta. Neko je pucao u nju. Njegova
supruga, koju je trebalo da zaštiti, ležala je ranjena na nosilima i on tu ništa
nije mogao.
Na ulazu u urgentni centar dočekali su ih medicinska sestra i lekar.
Kartera su poslali da potpiše neke papire i popuni formulare. Posle manje
od deset minuta, stajao je pored njenog kreveta dok joj je doktor pregledao
ranu od metka. Mada nije bio od onih koji padaju u nesvest kad ugledaju
krv, nije mu bilo dobro kad je video kako lekar kopa po njenoj rani.
„Mada sam skoro siguran da je metak samo prošao kroz meso, moramo
da uradimo rendgenski snimak da bismo proverili da li je ipak okrznuo
kost. Boli li vas mnogo?“, upitao ju je doktor Solomon.
„Podneću, mada pamtim i bolje dane“, našalila se Elajza.
„Poslaću sestru da vam donese nešto protiv bolova. Jeste li alergični na
nešto?“
„Nisam.“
Karter je seo pored nje i čvrsto joj stegnuo ruku.
„Biće joj dobro, je li?“, upitao je doktora.
„Vaša supruga će biti u redu“, rekao mu je doktor Solomon i izašao
noseći bolnički karton u ruci. S druge strane vrata, nekoliko policajaca u
civilu razgovaralo je sa osobljem. Karter se tada setio one žene na nosilima.
„Kartere, jako me stežeš“, rekla mu je Elajza.
On joj je odmah pustio ruku. „Oprosti“, rekao je i bolno joj se osmehnuo.
„Idem da proverim gde je ta sestra sa lekovima protiv bolova.“
„Lekar tek što je otišao“, rekla mu je Elajza.
„Odmah se vraćam.“

~ 239 ~
 Knjige.Club Books
Zatvorio je vrata za sobom i pozvao rukom jednog od policajaca. On je
prekinuo razgovor i posvetio se Karteru.
„Znate li ko sam ja?“
„Bilings, je li tako?“
„Tako je.“ Karter je prešao pogledom preko celog odeljenja pitajući se
gde li su smestili ženu koja je pokušala da ubije njegovu suprugu. Stegnuo je
šake u pesnice u uvukao vazduh u pluća. „Ta žena... koja je pucala u moju
suprugu... Ovde je?“
Policajac je stao ispred Kartera i zaklonio mu pogled. „Dopustite da
sprovedemo istragu. Ne želimo dodatne nevolje.“
Karter je sevnuo očima ka njemu. „U moju suprugu noćas je pucao
profesionalni ubica. Bolje vam je da to što pre istražite. I hoću da postavite
nekog pred ova vrata.“
Policajac je pogledao preko ramena ka svom partneru. Ovaj je zatražio
od bolničarke da mu donese stolicu.
Čim se policajac smestio ispred vrata Elajzine sobe, Karter ga je upitao:
„Gde je detektiv Braun?“
„Stiže.“
Karter je klimnuo glavom i pošao za bolničarkom kod Elajze.
Ugledavši ga, Elajzine usne razvukle su se u slabašan osmeh. Nadala se
da će joj bolničarka ubrzo dati neki jak analgetik, budući da se bol u njenoj
ruci drastično pojačao.
Karter ju je gledao nežno i govorio je tiho, skoro šapatom, ne želeći da je
uznemiri, mada su mu se ruke tresle od strepnje i brige za nju.
„Daću vam morfijum i nešto protiv mučnine. Videćete, biće vam lakše za
nekoliko trenutaka“, rekla je bolničarka i ubrizgala lek u plastičnu bocu za
infuziju. Elajza je osetila momentalno olakšanje. Udovi su joj otežali i bol se
smirio.
„Bolje?“ upitala ju je bolničarka.
„Mnogo bolje“, rekla joj je Elajza.
„Rendgenski snimak će uskoro biti gotov“, rekla je sestra i izašla iz
prostorije. Pošto su ostali sami, Elajza ga je upitala: „Molim te, ponovi, zašto
si se vratio kući toliko ranije?“
„Nećemo sad o tome.“

~ 240 ~
 Knjige.Club Books
„Ma, daj, Kartere, Jesmo li se dogovorili da nema tajni?“
Nakrivio je glavu i podario joj svoj neodoljivi osmeh. „Morfijum deluje?“
„Deluje. Ne menjaj temu.“
Karter je prešao rukom preko njenog lica i sklonio joj uvojak kose iza
uha. Pokušala je da se pridigne u polusedeći položaj i otera maglu pred
očima nastalu od morfijuma.
„Nije vreme za to.“
„Kartere... Neko je noćas pucao u mene. Nemoj ništa da mi tajiš, jer me
to stvarno nervira.“
Izraz njegovog lica jasno joj je rekao da on ne podnosi kad ga priteraju u
ćošak. „Pozvao me je otac. Saznao je od prijatelja da je Sančez unajmio
ubicu. Uspaničio sam se jer nisam mogao da te dobijem.“
Morfijum ju je prilično ošamutio i otupeo efekat njegovih reči. „Žena
koja je pucala u mene nema blage veze s pucanjem. Imala me je na nišanu.“
Karter se nervozno nasmejao. „Zavitlavaš se. Pogođena si metkom, a
ipak se zavitlavaš.“
Elajza je podigla krvavu ruku i iznenadila se što je ne boli. „Obična
prostrelna rana. Ništa ozbiljno.“ Niz ruku joj je potekao mlaz krvi.
„Prestani da pomeraš ruku. Zar ne vidiš da si ponovo prokrvarila.“
Karter je otišao do posude sa zavojima i stavio joj čistu gazu preko rane.
„Moj heroj.“ Karter je svakako bio mnogo zgodniji od svih lekara koji su
se muvali oko nje.
„Heroj nikad ne bi dozvolio da ti neko naudi.“
Elajza je otvorila oči, nesvesna da je pre toga zažmurila. „Nisi mogao
znati. Nemoj sebe da kriviš.“
Vrata sobe su se otvorila i ušao je Din. Elajza se prisetila da ga je videla
nakratko pre nego što je Karter stigao do kuće. „Hej.“
Din joj je namignuo. „Kako je naša pacijentkinja?“
„Ovde imaju sjajnu drogu. Uopšte mi nije jasno zašto je ljudi kupuju na
ulici.“
„Bolje joj je“, odgovorio mu je Karter umesto nje.
„Jeste.“
„Rasel je pred vratima. Rekao sam svom čoveku da može ići.“
„Reci mi da je ta žena mrtva“, rekao je Karter.
~ 241 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je osetila tešku mržnju u Karterovom glasu.
„Sedite, savetniče.“
Karter ga je poslušao, ali čim mu je zadnjica dotakla stolicu, ispalio je
rafal pitanja. „Znamo li ko je ona? Radi li za Sančeza? Da li ju je on poslao?“
„Da, znamo ko je, ali ta žena nema nikakve veze sa Sančezom.“
Ovi lekovi mora da su me potpuno omamili, pomislila je Elajza, budući da
je imala poteškoće da prati njihov razgovor.
„Molim?“
„Evo šta sam saznao. Metak je ispalila žena po imenu Mišel Sedžvik.
Znači li ti nešto to ime, Elajza?
Odmahnula je glavom. „Čekaj, rekao si Sedžvik?“
„Da. Sedžvik je bogati matorac koji se viđa s jednom od tvojih
klijentkinja“, rekao je Din i napravio prstima navodnike kod reči klijentkinja.
„Gospođica Sedžvik jeste razmažena bogatašica, ali nije ubica. Rekla nam je
da je tražila svoj mobilni telefon u vašem dvorištu.“
„Šta traži njen mobilni telefon u našem dvorištu?“, upitao ga je Karter.
„Ispao joj je prošle nedelje. Navodno, ona i njen brat i sestra došli su da
te špijuniraju pošto je njihov deda počeo da se viđa s mnogo mlađom
ženom. Hteli su da pronađu nešto čime bi mogli da te ucenjuju kako bi ti
zauzvrat sprečila njihovog dedu da se oženi tom ženom.“
„Da me ucenjuju? Čime?“
„Nisu mislili toliko daleko. Očigledno su na fakultetu proveli više
vremena opijajući se po žurkama nego učeći. Mišel nije znala ništa o tvom
privatnom životu, već samo za ono što si radila u Alijansi.“
„Budalaština. Ne verujem joj. Zašto je onda ponela pištolj?“
„Zbog Zoda. Navodno, telefon joj je ispao kad ju je Zod nanjušio u
žbunju. Tada ga je pogodila cipelom i pobegla.“
Elajza se prisetila one nedelje kada joj je Rasel pokazao snimak Zoda
kako laje na nešto u dvorištu. Tada nije postavljala pitanje u vezi sa
izgrizenom cipelom. Karter joj je rekao da ju je ubacio u smeće i ona je
automatski pretpostavila da je bacio obe cipele.
„Rekla nam je da je ponela pištolj da bi uplašila psa, uzela svoj telefon i
zbrisala. Lično sam je isleđivao i mislim da ne laže.“

~ 242 ~
 Knjige.Club Books
„Zašto je uopšte rizikovala da se vrati ako je znala da dvorište čuva
policijski pas? To nema smisla.“
„Spomenula je nešto o svom dedi koji se verio i zapretio im da će ih sve
izbaciti iz testamenta bude li neko od dece ili unuka napravio skandal ili
bilo šta neprimereno. Da je njen telefon pronađen u dvorištu, pukla bi
bruka.“
Karter je zarežao. „Baš me briga za njenog dedu i testament! Ta je
glupača mogla da usmrti moju ženu.“
„To nije sporno. Priznala je da je ona povukla obarač. Rekla je da je
ciljala u psa. Kao da je bitno u koga je ciljala.“
„Sedžvik je rekao da su mu deca nesposobna i razmažena. Mislila sam da
ima mlađe unuke.“
„Tek što su završili koledž.“
Tužno. „Koliko je teško ona povređena?“
„Ima nekoliko ugriza po nozi. Njemu, očigledno, nije bitno da li onaj
koga napada nosi patike ili cipele.“
Elajza se kiselo osmehnula. „Da li je Zod dobro? On nije pogođen, je li?“
„Nije. Zod je dobro.“
„Ako ta žena nije plaćeni ubica, onda znači da napolju postoji neko drugi
koga je unajmio Sančez“, naglasio je Karter.
Elajza nije htela da razmišlja o tome.
„Otkud ti ta informacija?“ upitao ga je Din.
Karter mu je prepričao svoj razgovor sa ocem.
„To je baš čudno.“
„Zašto?“
„Zato što sam večeras razgovarao sa gospođom Sančez. Pozvala me je iz
stanice u San Francisku. Prema njenim rečima, muž joj je dao instrukcije u
vezi s angažovanjem plaćenog ubice, ali umesto da ga posluša, ona ga je
prijavila policiji i zatražila zaštitu za sebe i decu.“
„Molim? Zašto je to učinila?“ upitala ga je Elajza.
„Tvoja izjava na konferenciji za štampu duboko ju je pogodila. U stvari,
osetila se krivom zbog sveg zla koje ti je naneo njen muž. Ako se uzme u
obzir njena izjava i ona grozna tuča u zatvoru, mislim da će Sančez dugo

~ 243 ~
 Knjige.Club Books
vremena provesti u samici. Neće smeti ni da prdne a da ja ne znam za to.
Biće doslovno odsečen od sveta.“
„Da li je ona još nekome rekla za Sančezov plan?“
Din je odmahnuo glavom. „Kune se da nije.“
„Onda je neko unutar zatvora morao to čuti, pa je preneo mom ocu“,
rekao je Karter.
„Možda je neki od stražara prisluškivao njihov razgovor“, nagađao je
Din. „Pouzdano znamo da je Sančez razgovarao samo sa svojom suprugom.
Ali ako treba, ispitaću sve osobe s kojima je ta ništarija razgovarala u
poslednjih šest meseci. Džejms je već krenuo na sever. Ubrzo ćemo znati da
li si potpuno bezbedna ili ti možda preti neka opasnost.“
Možda joj se učinilo od morfijuma ili se tako oseća svako u čijem srcu se
probudi nada. Da li je moguće da više neće morati da strepi i osvrće se?
„Da li to znači da je moja noćna mora okončana?“ bojažljivo je izgovorila
Elajza.
„Sačekajmo još malo da se sve kockice slože, Lisa. Ali, kako trenutno
stvari stoje, mislim da jeste.“
Na pomen njenog pravog imena, osetila je kako je preplavljuje prijatna
toplina.
Molim te bože, neka bude gotovo.
Dva sata kasnije, sedela je u automobilu kojim ju je Karter prevezao kući
krećući se brzinom puža. Kad ju je uneo u njihovu spavaću sobu, skoro je
već svanulo. Pomogao joj je da obuče pidžamu i ušuškao je u krevet.
„Imaš li sve što ti je potrebno?“
„Da, sestro Karter“, našalila se Elajza.
Osmehnuo joj se i odmah zatim zario zube u donju usnu. Emocije su ga
savladale i oči su mu se ispunile suzama.
„Hej.“ Videvši ga onako skrhanog, Elajzino srce je zadrhtalo.
„Mislio sam da sam te izgubio. Kad sam se dovezao do kuće i video sva
ona policijska kola i hitnu pomoć...“ spustio je glavu u njeno krilo i zajecao.
Nikada ga nije videla ovako slomljenog.
Nežno ga je pomilovala po kosi. „Vidiš da se sve dobro završilo. Živa sam
i biću dobro.“

~ 244 ~
 Knjige.Club Books
„Volim te, Elajza. Mislio sam da si mrtva i da nisam stigao da ti kažem
koliko silno te volim“, rekao je ridajući. Kad je podigao glavu, suze su mu se
slivale niz obraze. Elajza mu je obuhvatila lice dlanovima. „I ja tebe volim.“
Poljubio joj je dlan, a ona je njemu obrisala suzu koja samo što mu nije
skliznula s brade.
„Nemoj nikad da me ostaviš“, rekao joj je preklinjućim tonom.
Srce joj je zatreperilo od sreće, budući da je upravo čula ono za čim je
oduvek žudela. „Želiš da zauvek budemo muž i žena?“
„Večnost nam možda neće biti dovoljna.“ U njegovim plavim očima
zasvetlucala je nada.
„Večnost je sve što mogu da ti ponudim, Holivude.“
Pazeći na njenu povređenu ruku, Karter joj se primakao i nežno je
poljubio. Elajza se opustila i uzdahnula od užitka. Tek tada je znala da će sve
biti u najboljem redu.
„Prihvatam tvoju ponudu.“

Samanta je sedela pored bolesničke postelje svog oca i kunjala. Uspavalo ju

je ravnomerno pištanje aparata i pored toga što je popila dve šolje kafe.
Blejk je izašao da nazove kuću, a pred vratima je sedeo policajac koji ih je
čuvao.
Godinama nije videla oca. U stvari, nije ga videla od dana kada su ga
uhapsili. Emocije su joj se izmešale i preplitale jedna s drugom. Bilo je tu
ljubavi, ali i dosta mržnje zbog svega lošeg što je taj čovek učinio porodici.
Međutim, dok ga je posmatrala ovako bespomoćnog, na ivici smrti, jedna
emocija se ipak izdvojila i isplivala na površinu. Bila je to samilost koja je
povukla za sobom oproštaj.
Kad bi se bar nakratko probudio iz kome, sigurno bi mu rekla da mu sve
oprašta, pa da i on može da ode s mirom. Prema priči zatvorskih čuvara koji
su te noći bili na dužnosti, njen otac i Sančez su se potukli. Budući da Hari
nikad nije bio nasilan, bilo joj je teško da pretpostavi šta ga je to toliko
isprovociralo.
Sančez je imao nož ručne izrade, kakve robijaši često prave po
zatvorima. Njime je zadao njenom ocu nekoliko ubodnih rana u predelu
grudi. Budući da je mu je jedan ubod za nekoliko milimetara promašio
srčanu arteriju, mnogo je iskrvario, ali su lekari nekako uspeli da je zašiju.
~ 245 ~
 Knjige.Club Books
Hari je dvaput klinički bio mrtav, ali je ipak preživeo. Lekari su joj rekli da
će biti izvan životne opasnosti ako bude preživeo narednih dvadeset četiri
sata. Šesnaest je već proteklo.
Osetivši blag stisak na svojoj ruci, Samanta se prenula iz dremeža.
,,Tata?“
Stisak se ponovio. Oči su joj se ispunile suzama.
„Tata?“
Harijevi kapci su blago zadrhtali i aparati su snažnije zapištali. Puls mu
se ubrzao i oči su mu se otvorile.
„Samanta?“ uspeo je da izusti.
„Nemoj da govoriš. Teško si povređen. Operisali su te i sada si na
intenzivnoj nezi.“ Nije bilo važno što je nije video godinama, niti to što
trenutno nije bio u zatvorskoj ćeliji.
Pogledi su im se ukrstili i Hari je nežno izgovorio: „Moja mila Semi.“
Samanta je obrisala suze nadlanicom i osmehnula mu se, „Tu sam, tata.“
„Mnogo m-mi je žao.“
„Znam.“
Oči su mu se ponovo zatvorile. „Volim te“, izgovorio je šapatom pre nego
što je ponovo izgubio svest.
Samanta je zajecala i iskreno poželela da se njen otac izvuče. „Volim i ja
tebe, tata.“

Din je držao telefonsku slušalicu na uhu i pokušavao da dokaže neke svoje

pretpostavke.
„Nemam dokaza, i ne bih se baš mnogo uplitao oko toga“, rekao mu je
Keš.
„Zbog porodične lojalnosti?“, upitao ga je Din.
„Nemam mnogo lojalnosti prema svom zetu. Ako se on nalazi iza tih
glasina, to znači da se dobro obezbedio. Petljati se s njim isto je kao da želiš
da uhvatiš duha. On nije aljkav čovek. Osim toga, kad sam poslednji put
čitao zakon, u njemu nije pisalo da ne smeš upozoriti zatvorenika da neko
hoće da mu naudi.“
Din je otkrio pozadinu priče o plaćenom ubici i tuči u zatvoru. Harisu je
neko doturio cedulju na kojoj je pisalo da je Sančez unajmio ubicu da

~ 246 ~
 Knjige.Club Books
smakne najbolju prijateljicu njegove kćerke i da bi i sama Samanta mogla da
nastrada u toj pucnjavi. U njemu se probudio očinski nagon i zato je
zapodenuo svađu i potukao se sa Sančezom. Hari je izvukao deblji kraj i
završio na intenzivnoj nezi, a Sančez u samici - što je i bio njegov krajnji cilj.
Kao i svaki drugi otac, Hari je žrtvovao sopstveni život da bi spasao svoju
kćerku.
„Ko bi drugi mogao da uđe i izađe iz zatvora a da o tome ne postoji
nikakav trag?“ Din je bio siguran da su Maksovi prsti upleteni u sve ovo, ali
njegova jedina briga je bila to šta će on tražiti zauzvrat od Blejka i Samante.
„Sančez je u samici i godinama neće videti svetlo dana. Elajza je
bezbedna, i to je jedino bitno, detektive.“
Ko zna, možda je Maks samo hteo da zaštiti svoju porodicu, razmišljao je
Din. Neki ljudi se menjaju. Eto, Haris Eliot se promenio.
Možda je vreme da se i ja promenim, prošlo mu je kroz glavu i pomislio je
na svoju kćerku. Možda je krajnje vreme da sredi nered u sopstvenoj
porodici i popravi davno narušene odnose.

~ 247 ~
 Knjige.Club Books

EPILOG

Šest meseci kasnije

„Čemu nazdravljamo?“
Elajza je stajala pored Kartera u njihovoj dnevnoj sobi okružena
prijateljima i porodicom. Svi su se okupili da podrže Kartera pre
objavljivanja rezultata izbora. „Novom guverneru?“ rekla je Elajza i podigla
čašu.
„Još nisam pobedio“, rekao je Karter i poljubio je u vrh nosa.
Rezultati će biti objavljeni za nepunih dvadeset četiri sata. Prema svim
anketama, Karter je vodio za čitavih petnaest posto. „To je puka
formalnost.“
„A zašto ne bismo nazdravili za pola godine našeg divnog braka?“
,,Oh, Kartere, to je tako lepo“, rekla je Gven s drugog kraja sobe.
Elajza je namignula Dinu koji je stajao pored svoje kćerke. Otac i kćerka
su dugo bili udaljeni, ali Elajza je gnjavila Dina sve dok nije pozvao kćerku i
obećao joj da će se potruditi da popravi odnos sa njom. Život je ionako
kratak, a kajanje ga još više skraćuje.
,,A da nazdravimo porodici?“
Keš i Abigejl su istovremeno podigli svoje čaše.
Maks je stajao do svoje supruge. Nije bilo teoretske šanse da on ne bude
deo Karterovog političkog uspeha.
Samantin otac je preživeo i premešten je u zatvor bliži Los Anđelesu.
Samanta i Džordan su ga posetile nekoliko puta i svi zajedno radili su na
tome da prevaziđu postojeće probleme.

~ 248 ~
 Knjige.Club Books
Sančez je osuđen na dugogodišnju samicu zbog pokušaja ubistva
Samantinog oca i angažovanja plaćenika da ubije Elajzu. Zbog specifičnih
okolnosti u vezi sa Elajzinim slučajem, njegove veze sa spoljašnjim svetom
svedene su na zatvorske čuvare koji mu ubacuju hranu kroz rupu na
vratima ćelije. Gospođu Sančez i njenu decu prebacili su negde duboko na
teritoriju Meksika, budući da je svojim svedočenjem zabila poslednji klin u
sanduk svog muža.
Što se tiče Mišel Sedžvik, porota će tek odlučiti o njenoj sudbini. Mada
niko nije verovao da je ona sposobna nekog da ubije, ipak će odležati neko
vreme zbog nezakonitog nošenja oružja i nenamernog ranjavanja Elajze.
Nije potrebno reći da ju je Stenli izbacio iz testamenta. Koliko nam je
poznato, tetka Edi je uspešno prevaspitala pola njegove familije. Kako
čujemo, neki su se čak i zaposlili.
Jedino što ostaje nepoznato jeste kako je Keš saznao za Sančezovu
nameru da ubije Elajzu i kako je Hari saznao za Sančezov razgovor sa
ženom.
Elajza je imala svoje sumnje o Maksu. Njega jedinog nije iznenadilo sve
ono što se desilo pre pucnjave i ponašao se kao da je znao za Sančezove
namere pre nego što je ovaj pokušao da ih sprovede u delo.
„Za porodicu.“ Elajza je podigla čašu i kucnula se s Karterom.
„Za porodicu.“
Otpila je gutljaj svog šampanjca i poljubila svog muža. „Volim te “
,,I ja tebe.“
Njihove reči jesu bile stvarne, ali je Elajza ipak ponekad htela da se
uštine, čisto da proveri da li je sve ovo san ili java. Karterova podrška i
ljubav bili su pravi blagoslov za nju.
,,Oh, zaboravih nešto da vam kažem“, izjavila je Samanta pošto su svi
završili svoje zdravice. „Blejk i ja smo odlučili da se ove godine venčamo
izvan Amerike. Idemo na Arubu.“
Elajza se umalo zagrcnula od smeha. Pogledala je u Gven, koja je u tom
trenutku zurila u Nila. „Ovog puta ja biram haljine“, dobacila joj je i nestašno
joj namignula.
Nil se okrenuo ka Gven i zapretio joj prstom. „Ovog puta nema
kaubojskih birtija.“
Gven se namrštila. „Ne budi smešan. Na Arubi nema kaubojskih birtija.“
~ 249 ~
 Knjige.Club Books
Elajza je odmahnula glavom. Gven i Nil su se prepirali skoro na isti način
kao što su to činili ona i Karter pre venčanja.
„Šta je bilo?“, šapnuo joj je Karter.
„Mislim da čujem svadbena zvona.“
„Sem i Blejk se venčavaju svake godine. Naravno da čuješ svadbena
zvona.“ Spustio je čašu na sto i prebacio ruku preko njenih ramena.
Elajza je pogledala u Nila preko ruba svoje čaše. „Nisam mislila na
Samantu i Blejka.“
Karter je pogledao u istom smeru.
„Ozbiljno misliš?“
Nego šta. Njoj nije bilo teško da prepozna ljubav, budući da ju je
svakodnevno videla u očima svog supruga.

~ 250 ~
 Knjige.Club Books

ZAHVALNICE

Kao i obično, zahvaljujem svojoj najvećoj kritičarki Sandri, mojoj urednici

Morin i neverovatnoj dizajnerki naslovnih strana, Kristal. Bez ove tri divne
dame, moj posao bi bio mnogo teži.
Veliko hvala Elejn Makdonald na prelepim fotografijama za moju
naslovnu stranu.
Zahvaljujem Dvejnu na svim savetima o policijskim psima i njihovom
neobičnom ponašanju.
Do neba zahvaljujem svojim pratiocima i obožavateljima na Fejsbuku,
Tviteru i Gudridsu - neverovatni ste! Podržavali ste me tokom celog ovog
putovanja i davali mi energiju da nastavim dalje čak i onda kada sam
sumnjala u samu sebe.

~ 251 ~
 Knjige.Club Books

O AUTORU

Kertin Bajbi, autorka nekoliko bestselera, rođena je i odrasla u Vašingtonu,

ali se po završetku srednje škole preselila u Južnu Kaliforniju, nadajući se da
će tamo postati filmska zvezda. Pošto se zasitila sedenja po čekaonicama,
nastavila je školovanje i postala licencirana medicinska sestra, i radila je
uglavnom u gradskim urgentnim centrima.
Danas se bavi isključivo pisanjem ljubavnih romana. Živi sa suprugom i
dva sina u Južnoj Kaliforniji.

Scan i obrada:
Knjige.Club Books

~ 252 ~